S p e c i j a l n i p r i l o g

ARSENAL14
LOVA^KI AVION MIG-29

POVRATAK
DVADESET
DEVETKE

IMPROVIZOVANA
MINSKO-EKSPLOZIVNA SREDSTVA
U IRAKU

KRAJPUTA[KE
BOMBE

OKLOPNI VOZ
SRPSKE VOJSKE KRAJINE

KRAJINA
EKSPRES
 L O V A ^ K I A V I O N

SADR@AJ

Lova~ki avion MiG-29

P O V R ATA K
POVRATAK
DVADESET DEVETKE
Improvizovana
32 D VA D ES E T D E
minsko-eksplozivna sredstva Pet lova~kih aviona MiG-29 ako broj od pet lova~kih aviona MiG-
u Iraku 29 predstavqa simboli~an potenci-
KRAJPUTA[KE BOMBE
Snajperska pu{ka SVD dragunov
ORU@JE VELIKE
37 vra}a se u stroj ViPVO

sa novim bojama i novim

oznakama Srbije. Ti avioni

I jal, oni }e u uslovima u kojima se sada
nalazi ViPVO obezbe|ivati mini-
malni nalet za pilote nadzvu~ne bor-
bene avijacije do prelaska na nove vi{e-
namenske borbene avione. Prema Strate-
PRECIZNOSTI 42 gijskom pregledu odbrane i drugim dugoro~-
nim planovima i procenama potreba, a po-
Ruski tenk T-95 brani}e nebo na{e dr`ave najvi{e zbog finansijskih mogu}nosti dr-
`ave, nabavka savremenih vi{enamenskih
ZAGONETNI borbenih aviona bi}e mogu}a tek posle
^ELI^NI VAQAK 46 do sredine naredne dekade, 2010. godine. Ako se imaju u vidu vreme po-
trebno za tender, pregovori pre ugovora,
Oklopni voz kada se o~ekuje da u proizvodwa aviona i, na kraju, vrlo zahte-
Srpske vojske Krajine van zadatak preobuke, novi avioni posta}e
KRAJINA EKSPRES 51 naoru`awe bude uvedena zna~ajna snaga tek sredinom naredne deka-
de. Taj tok se podudara sa me|uremontnim
ciklusom aviona MiG-29 nakon remonta,
Urednik priloga eskadrila novih koji }e iznositi sedam godina kori{}ewa.
Mira [vedi}
vi{enamenskih borbenih ZA[TITA VAZDU[NOG PROSTORA
U tom vremenu 101. lova~ka avijacij-
aviona. ska eskadrila, sa ~etiri jednoseda i jednim

15. februar 2008.

32

M I G - 2 9
Snimio R. POPOVI]
VETKE
dvosedom, na aerodromu Batajnica (de`ur-
na u paru u integralnom sistemu PVO) bi}e
u stalnoj pripravnosti za poletawe na pre-
sreta~ki zadatak. Scenario konflikta sa
tehnolo{ki nadmo}nim i broj~ano sna`ni-
jim protivnikom, kao onaj iz 1999, sada ni-
je argument u proceni potreba za lova~kom
avijacijom. Politi~ari bi trebalo da za-
{tite Srbiju od sukoba u kojima ne mo`e da
se obezbedi puna prevlast u vazdu{nom
prostoru (kao preduslov za primenu oru`a-
nih snaga), a koja vodi do pobede ili do
ostvarewa realnih postavqenih zadataka.
Za lova~ku avijaciju postoji uska, ali
va`na lista zadataka – od za{tite vazdu-
{nog prostora od pretwi terorista do tra-
dicionalnog odvra}awa protivnika pri-
bli`no sli~nih ili mawih mogu}nosti u
borbi za prevlast u vazdu{nom prostoru.
U Natou se od po~etka devedesetih go-
dina smatralo da bi dr`ave sa mawom popu-
lacijom, povr{inom teritorije i finansij-
skim mogu}nostima, trebale da se odreknu
odr`avawa vlastite lova~ke avijacije u ko-
rist anga`ovawa mehanizama bezbednosne
integracije. Na taj na~in re{avali su se za-
daci za{tite vazdu{nog prostora pribal-
ti~kih dr`ava, u koje su na smenu dolazili
deta{mani lova~kih aviona ~lanica Natoa.
U praksi se pokazalo da svaka dr`ava treba
da bude u mogu}nosti da sama {titi svoj va-
zdu{ni prostor, jer nisu svi saveznici jed-
nako zainteresovani za to da tro{e vlasti-
ti novac za za{titu udaqenih dr`ava.
U tom kontekstu, za male dr`ave dugo-
ro~no re{ewe jeste nabavka vi{enamen-
skih aviona koji se mogu koristiti za za-
{titu vazdu{nog prostora, za zadatke va-
trene podr{ke i za izvi|awe iz vazdu{nog
prostora. Avioni MiG-29, kakvi su u na-
{em vazduhoplovstvu, mogu uspe{no da se
koriste samo u primarnoj nameni, ali su
ograni~eni u vatrenoj podr{ci, jer su na-
oru`ani samo nevo|enim sredstvima va-
zduh–zemqa. Zbog starosti aviona i u
uslovima kada se ne zna ko }e biti dugo-
ro~ni strate{ki tehnolo{ki partner u
oblasti naoru`avawa ViPVO borbenim
avionima, „zaobi|ene” su ponude za mo-
dernizaciju MiG-29 do standarda koji mo-
`e da se koristi za vatrenu podr{ku.
U ponudi ruske industrije su modeli
MiG-29 dovedeni do nivoa „punokrvnog” vi-
{enamenskog borbenog aviona, ali ekono-
mi~no re{ewe predstavqa samo nabavka tek
proizvedenih aviona. Zato se mo`e o~eki-
vati da }e MiG-29 biti aktuelan i na tende-
ru za izbor na{eg novog borbenog aviona.
OSNOVNI MODEL
Avioni koje sada koristi ViPVO pred-
stavnici su osnovnog modela, kakav se
osamdesetih godina proizvodio za potrebe
vazduhoplovnih snaga biv{eg SSSR-a, ~la-
nica Var{avskog ugovora i prijateqskih
dr`ava iz pokreta nesvrstanih.
Po~etak istorije MiG-29 vodi u drugu
polovinu {ezdesetih godina, kada se u lo-
kalnim ratovima na Bliskom istoku i Indo-
kini pokazalo da su mogu}nosti za pobedu u
boju vazduhoplova na strani lovca visoke
manevrabilnosti, naoru`anog pouzdanim
raketama vazduh–vazduh kratkog dometa. U
Birou MiG 1970. pokrenuli su rad na lovcu
~etvrte posleratne generacije. Dobili su
podr{ku vazduhoplovnih snaga SSSR-a
1972, na konkursu za laki frontovski lo-
vac za blisku manevarsku borbu u vazduhu, u
zahvatu fronta i u pozadini, koji mo`e da
se upotrebqava i za uni{tavawe niskole-
te}ih krstare}ih raketa.
Tim konkursom tra`eno je da avion u
sekundarnoj nameni mo`e da se koristi za
dejstvo protiv povr{inskih ciqeva u povo-
qnim meteorolo{kim uslovima u vidnom
delu dana. U Birou su frontovskom lovcu
dodelili internu oznaku 9-12. Prvi proto-
tip zavr{en je u radionici Biroa 1977. go-
dine. Novim avionom sa oznakom MiG-29
bili su vi{e nego zadovoqni u vazduhoplov-
PALUBNI LOVAC
Prvi palubni lovac MiG-29K izra-
dili su u MiG-u kao odgovor na konkurs
Ratne mornarice SSSR, ali su na kraju
mornari na nosa~ aviona „Admiral Ku-
zwecov“ ukrcali avione suhoj Su-33, a
razvoj MiG-29K sveo se na dva prototip-
ska primerka.
Palubni MiG-29 vratili su u `ivot
Indijci, kada su od Rusa preuzeli nosa~
aviona „Admiral Gor{kov“ i preduzeli
pripreme za gradwu dva ili tri sli~na
broda za PVO flote. Iz MiG-a su reago-
vali ponudom da se na te nosa~e ukrca mo-
dernizovani derivat MiG-29K, sa pove}a-
nom povr{inom krila, ve}im unutra{wim
rezervoarima goriva za 50 odsto, novom
avionikom, radarom `uk-ME, usavr{enim
pasivnim ure|ajem KOLS i savremenim
izborom naoru`awa, u koje su uvr{tene
rakete RVV-AE, protivbrodske rakete H-
31A i protivradarske rakete H-31P.
Avion MiG-29K i dvosed MiG-29KUB
sa punim borbenim mogu}nostima mogu da
polete sa palube du`ine 195 metara.
Palubne dvadesetdevetke nove gene-
racije mogu se koristiti kao avioni tan-
keri pomo}u sistema za pretakawe gori-
va PAZ-1MK. U tom slu~aju avion nosi i
~etiri podvesna rezervoara goriva. In-
dijci su naru~ili 12 MiG-29K i ~etiri
primerka MiG-29KUB za popunu prve pa-
lubne eskadrile, a najavili su nameru da
naru~e dodatnih 30 aviona.
stvu i naru~ili su stotine primeraka za
prenaoru`avawe pukova lova~ke avijacije.
Prvi serijski primerci zavr{eni su
krajem 1983. godine.
Kada su savladani po~etni problemi,
od 1986. godine avioni MiG-29 uvedeni su
u elitne pukove, razme{tene u isto~noj Ne-
ma~koj, koji bi, u slu~aju me|ublokovskog
konflikta, trebalo prvi da u|u u borbu
protiv aviona Natoa.
VARIJANTE
Uporedo su se izra|ivale dve varijan-
te aviona MiG-29. Osnovi model lova~kog
jednoseda proizvodio se u fabrici „Znamja
truda“, u centru Moskve, a dvosedni MiG-
29UB (oznaka Biroa 9-15) izra|ivao se u
fabrici „Sokol“ u Groznom (danas Ni`wi
Novgorod). U primarnoj lova~koj nameni jed-
nosedi su naoru`avani raketama va-
zduh–vazduh R-27 sredweg dometa, zatim R-
73 i R-60 kratkog dometa i topom kalibra
30 mm G[-301. Za dejstvo na povr{inske
ciqeve prva generacija MiG-29 imala je
lansere nevo|enih raketnih zrna, kalibra
80 mm, ili, po `eqi korisnika, starijih ra-
keta 57 mm, nevo|ene rakete 240 mm S-24B
i avio-bombe mase 250 i 500 kilograma.
33
 Sistem za upravqawe naoru`awem
SUV-29 ~ine radar RLPK-29 (N019) i opto-
elektronski ni{ansko-navigacijski sistem
OEPrNK-29 (S-31). Izvozni modeli MiG-29
u varijanti A i B dobili su radar RLPK-29E
(N019EA i N019EB, zavisno od podvarijan-
te). Prema podacima proizvo|a~a, radar
omogu}ava otkrivawe ciqa povr{ine tri
kvadratna metra u predwoj polusferi, na
udaqenosti 50 do 60 kilometara, i u zadwoj
polusferi do 35 kilometara. Na zemqi mo-
gu}nosti radara svode se na 30 km. Dvosedi
nisu dobili radar i zato su naoru`ani sa-
mo IC samonavo|enim raketama.
Od 1986. samo su za SSSR izra|ivani
usavr{eni avioni 9-13, sa grbom iza pilot-
ske kabine, u kojoj se nalazio sistem za ak-
tivna elektronska protivdejstva „gardenija-
1“, i sa mogu}nostima za podve{avawe do
3.000 kg tereta na potkrilnim nosa~ima. Ti
avioni su unutar oru`anih snaga zadr`ali
staru oznaku MiG-29, bez posebnog sufiksa.
U Natou su izuzetno cenili MiG-29 i
smatrali da taj avion mo`e da se poka`e
nadomo}nijim nad protivni~kim avionima,
posebno u manevarskom vazduhoplovnom
boju, u kojem su Rusi u~inili veliki iskorak
projektovawem rakete R-73, integrisane sa
ni{anskim sistemom na pilotskoj kacigi.
MODERNIZACIJA
Biro MiG u prvoj polovini devedese-
tih godina na{ao se u marginalizovanom
polo`aju, iako se u to vreme radilo na ra-
dikalno modernizovanom avionu MiG-29M,
sa potpuno novom avionikom i nizom izme-
na na zmaju aviona. Zato su se u kriznim go-
dinama okrenuli ka stranom tr`i{tu. U
skladu sa zahtevima inostranih kori-
snika radilo se na usavr{avawu avi-
ona MiG-29 na dva uporedna pravca
– mogu}nosti u lova~koj nameni znat-
no su podignute integracijom novih
aktivno radarski vo|enih raketa
RVV-AE i radara N019M (TOPAZ-M),
a u sekundarnoj nameni integrisane
su vo|ene rakete vazduh–zemqa H-29T
sa vo|enim bombama KAB-500Kr.
Modernizaciju su u Biro MiG izveli
u nekoliko koraka, a avioni su dobi-
li oznake MiG-29SM, MiG-29SMT-1
i MiG-29SMT-2.
Glavna zamerka za dvosede svo-
dila se na to da su ko{tali vi{e od
jednoseda, ali nisu imali pune bor-
bene mogu}nosti. Zato su tr`i{tu po-
nu|eni novi primerci MiG-29UBT, sa
vi{enamenskim radarom sme{tenim
u preoblikovanom nosnom delu lete-
lice. Va`na zamerka u pore|ewu sa
konkurentskim avionima odnosila se
na relativno kratak me|uremontni
resurs motora RD-33 od 300, odno-
sno, 350 ~asova rada, zavisno od we-
34
gove serije. Me|uremonti ciklus motora na
lovcima kao {to su F-16C i mira` 2.000
iznosi 1.000 ~asova i taj standard su Rusi
dosegli i prestigli na motoru RD-33, seri-
je 3, i RD-33MK. @ivotni vek tih motora
iznosi 4.000 ~asova.
U pilotskoj kabini letelice MiG-29
izvedeni su veliki zahvati. Klasi~ni in-
strumenti zameweni su vi{enamenskim po-
kaziva~ima. Konkretan paket avionike MiG
sada se prilago|ava zahtevima naru~i-
oca i uskla|uje se prema standardu
Mil.Std.1553B. Avion MiG-29SMT-2, izra-
|en 2.000. ima radar N010M `uk-M, sa
celovito poboq{anim mogu}nostima dome-
ta, razlu~ivawa ciqeva, pouzdanosti i mo-
gu}nosti podr`avawa primene radarski
vo|enih raketa vazduh–zemqa H-31A i H-
35. Unutra{wi rezervoari za gorivo uve-
}ani su za dodatnih 1.000 litara i razvi-
jeni su podvesni rezervoari za 1.800 li-
tara goriva.
Prvi korisnici aviona MiG-29SMT-2
i UBT jesu Al`ir (naru~eno 28 jednoseda i
{est dvoseda) i Jemen (modernizacija 12
aviona iz osnovnog modela na standard
SMT i naruxbina novih modela – MiG-
29SMT i UBT).
Na tehnolo{kom demonstratoru MiG-
29OVT, izra|enom 2003. godine, provere-
ni su dobici u manevrabilnosti koje pru`a
ure|aj za promenu vektora potiska. Oko iz-
duvnika postavqena su tri hidrauli~ka ak-
tuatora, kojima se mlaz pomera do 18 ste-
peni u svim smerovima. Kombinacija pake-
ta modernizacije na avionu MiG-29SMT-2
i vektorisanog potiska predstavqa osnovu
za razvoj lovaca MiG-29M1 i M2 (od 2005.
RADAR
Avioni MiG-29S (9-13S) iz posled-
we serije, izra|eni za Ruske vazduho-
plovne snage do 1992, imali su usavr{e-
ni radar N019M sa pove}anim dometom,
koji otkriva protivni~ki lova~ki avion
na 70 km u predwoj i 40 km u zadwoj po-
lusferi, a mo`e da obezbedi istovreme-
no dejstvo na dva ciqa.
Pod krilima MiG-29S podve{e-
ne su rakete pove}anog sa IC vo|ewem
R-27ET, dometa 60 kilometara, i sa po-
luaktivnim radarskim vo|ewem R-27ER,
dometa 50 kilometara. MiG-29S mo`e
da ponese do 4.000 kilograma kori-
snog tereta.
godine zbog marketin{kih razloga promeni-
li su oznaku tih aviona u MiG-35). Za ambi-
ciozne korisnike, koji `ele da dostignu ne-
ke od mogu}nosti pete generacije borbenih
aviona, razvija se radar `uk-F, sa fazira-
nom radarskom re{etkom.
Rusi su na tenderu za 126 vi{enamen-
skih borbenih aviona Indijcima ponudili
komercijalni MiG-35, sa radarom `uk-MA,
za koji su konstruktori tvrdili da mo`e ot-
kriti ciq u vazdu{nom prostoru na 160 km
udaqenosti i brod na 300 km, te da istovre-
meno mo`e dejstvovati na ~etiri ciqa.
U prvom talasu redukcije snaga RV Ru-
ske Federacije, provedenom sredinom de-
vedesetih, iz naoru`awa su povu~eni avi-
oni 9-12, a zadr`ani samo 9-13. Oko
150–200 primeraka aviona, ~iji se re-
mont i produ`etak veka ocewuje kao ekono-
15. februar 2008.

mi~an, bi}e modernizovano i osta}e u
slu`bi i u narednoj dekadi. Dvosedi MiG-
29UB bi}e modernizovani u MiG-29UBT,
pove}anog doleta, opremqenog radarom
sa elektronskim skenirawem osa. Krila
UBT bi}e oja~awa i mo}i }e da ponesu vo-
|ene rakete, bombe vazduh–zemqa i pod-
vesnik sa G[-301.
NA BATAJNICI
U drugoj polovini osamdesetih u Jugo-
slovenskom RV i PVO bilo je osam eskadri-
la lova~ke avijacije, naoru`anih avioni-
ma MiG-21. Posle ameri~ke intervencije
protiv Libije 1986. godine, preduzete su
mere za modernizaciju sistema PVO. Na-
kon razmatrawa vi{e ponuda, ukqu~uju}i
francuski avion mira` 2000, ameri~ki F-
16, izabran je MiG-29, koji se tada smatrao
za veoma savremeno re{ewe.
Nabavka eskadrile od 16 aviona – 14
MiG-29 i dva MiG-29UB – ugovorena je ja-
nuara 1997. godine. Za „goli“ jednosed pla-
}alo se 15,9 miliona dolara, a za dvosed
ne{to vi{e od 16 miliona. Na prakti~nom
delu preobuke u bazi Lugovaja, u kojoj se na-
lazio centar za obuku stranaca, bilo je 12
pilota i 28 tehni~ara iz 204. lova~kog
avijacijskog puka iz Batajnice. Prva dva
aviona – dvosedi MiG-29 sleteli su na ae-
rodrom Batajnica 24. septembra 1987. go-
dine. Do prole}a 1988. zavr{ilo se pre-
naoru`awe 127. lova~ke avijacijske eska-
drile MiG-21bis lovcima MiG-29.
PRODAJA
Osim prodaje novih aviona, MiG po-
ku{ava da prona|e zainteresovane ko-
risnike starih modela za modernizaciju.
Takvi poslovi su do sada ugovoreni (i
sprovedeni) 2005. i 2006. sa Slova~-
kom, koja se odlu~ila za remont 12 avio-
na, uz modernizaciju avionike integrisa-
ne magistralom 1553B. Slova~ki avioni
dobili su kolor-pokaziva~e u kabini
firme „Ruska avionika“, zatim digitalni
radio-ure|aj AN/ARC-120, ure|aj za
identifikaciju svoj–tu|i AN/APX-113 i
nove navigacijske ure|aje, digitalni pri-
jem TACAN-a AN/ARN-153 i prijemnik
VOR/ILS AN/ARN-147.
Novi avioni dobili su interne oznake
RV i PVO – L-18 za jednosede i NL-18 za
dvosede. Broj 18 se koristio i kao po~etna
sekvenca u evidencijskim brojevima – jedno-
sedi su dobili brojeve od 18101 do 18114,
a dvosedi 18301 i 18302.
U vreme pred gra|anski rat pripre-
mala se nabavka dodatnih aviona MiG-
29. Planirano je da se razmeste i na ae-
rodrom Biha}, pa su in`iwercima pove-
reni radovi na prilago|avawu ulaza u
podzemna skloni{ta, koja su do tada ko-
ri{}ena samo za MiG-21. Zbog rata su
svi planovi modernizacije obustavqeni,
a 127. eskadrila se ukqu~ila u dejstva.
Povremeno su lovci MiG-29 kori-
{}eni za uni{tavawe rentabilnih
ciqeva u ve}oj dubini teritorija pod
kontrolom protivni~kih snaga. Pa-
trole para MiG-29 pru`ale su lova~-
ku za{titu grupama lova~ko-bombar-
derskih aviona kada su se pribli`a-
vali granici Ma|arske. Zbog visoke
vrednosti, MiG-29 su ~uvali od ri-
zi~ne protivni~ke vatre u podr{ci
sa malih visina. Osim izvornog nao-
ru`awa, 1992. godine na MiG-29 in-
tegrisane su par~adno-fugasne avio-
bombe OFAB-100-120 i OFAB-250-
270 u glatkoj i ko~enoj varijanti i
par~adne bombe K-2-90.
S nastankom SRJ 1992. godine,
popularne dvadesetdevetke zvezdu su
zamenile novom oznakom, a dobili
su i nove zadatke – snage Natoa pre-
tile su intervencijom i preduzele
pomorsku blokadu na Jadranskom
moru. Zato su piloti 127. eskadrile
odr`avali stalne mere povi{ene
borbene gotovosti i intezivno su se
uve`bavali za manevarski boj na
malim udaqenostima. Avione su
odr`avali sa velikim te{ko}ama,
jer su embargo Ujediwenih nacija i
prekid predratnog sistema logisti~-
ke podr{ke ostavili 204. puk bez rezer-
vnih delova, sa nere{enim problemom re-
monta.
Lovci su ostali u letnom stawu, pre
svega, zahvaquju}i entuzijazmu osobqa teh-
ni~ke slu`be, koje je umesto striktnog po-
{tovawa me|uremontnih ciklusa (remont je
bio predvi|en 1996.) koristilo Program
odr`avawa MiG-29 prema stawu.
BORBENI ZADACI
Leta 1998, kada su pripreme Natoa
za rat postale izvesne, 127. eskadrila se
obu~avala u i{~ekivawu sukoba sa nadmo}-
nim protivnikom. Tragalo se za pogodnom
takti~kom primenom lova~ke avijacije, u
uslovima potpune prevlasti protivnika u
vazdu{nom prostoru. Na po~etku rata, 24.
marta 1999, avioni MiG-29 de`urali su
na aerodromima Batajnica, Ponikve, Ni{
i Podgorica, naoru`ani sa po ~etiri ra-
kete R-73 i dve R-27. Prve no}i u susret
avionima Natoa poleteli su piloti MiG-
29, koji su se, osim sa protivnikom, zbog
isteka resursa materijala, suo~ili i sa
tehni~kim otkazima.
Piloti 127. eskadrile nisu kao oni u
Natou mogli da se oslone na jedinstveno
informaciono poqe sistema PVO. Protiv-
nici su iskoristili sve mogu}nosti raketa
sa radarskim samonavo|ewem AMRAAM,
koje su ka ciqu kretale sa udaqenosti znat-
no izvan dometa radara MiG-29. Piloti
Natoa nisu `eleli da u|u unutar zone uni-
35
{tewa raketa R-73, jer bi na tim udaqeno- 1999. u avionu broj 18109 da bi presreo
stima MiG-29 postao izuzetan protivnik. KORISNICI grupu aviona Natoa koji su bili u vazdu{nom
Raketom AMRAAM holandskog F-16AM u pr- Danas te avione koriste Al`ir, Be- prostoru iznad Vaqeva. Sa AWACS-a su ot-
vim ~asovima agresije pogo|en je avion lorusija, Bugarska, Eritreja, Indija, krili Pavlovi}ev avion i letelicama koje
18111, u kojem se nalazio pilot major Ne- Iran, Jemen, Kazahstan, Kuba, Ma|ar- su bile u vazdu{nom prostoru Srbije nare-
boj{a Nikoli}. On se posle iskakawa pri- ska, Malezija, Mjanmar, Peru, Poqska, |eno je da se povuku na bezbedno. Pavlovi}
zemqio kod Titela. Svi drugi pogoci avio- Ruska Federacija, Severna Koreja, Si- se po naredbi iz komandnog mesta sistema
na te prve no}i pripisani su ameri~kim F- rija, Slova~ka, Srbija, Sudan i Ukraji- PVO zadr`ao u vazduhu. U presretawe usa-
15C i raketama AMRAAM. na. mqenog MiG-29 krenula su ~etiri F-16CJ i
Iznad planine Jastrebac iz lovca Ranije su avioni MiG-29 kori{}e- dve rakete AMRAAM su ga pogodile. Ostaci
MiG-29 18106 isko~io je major Predrag ni u ^e{koj (predali su avione Poq- aviona pali su kode sela Petnica.
Milutinovi}, zvani Grof, kada se na ae- skoj), Iraku, Moldaviji (odrekla se avi- Osim aviona koje su piloti Natoa uni-
rodrom Ponikve vra}ao sa zadatka. Sa ae- ona i prodala ih SAD i Jemenu), Nema~- {tili u vazduhu, na aerodromima su uni{te-
rodroma Ni{ u presretawe su poletela koj (prodala ih je Poqskoj za cenu od jed- ni 18103, 18107 i 18302. MiG-29 18110
dva aviona. Iznad Kosmeta raketom pogo- nog evra), i Rumuniji, ~iji su avioni po- izgubqen je u udesu 25. marta, tokom prele-
|en je 18112, sa pilotom majorom Iqom vu~eni iz naoru`awa i konzervirani. ta sa aerodroma Podgorica na Ponikve.
Arizanovim. On se prizemqio padobra- Gubici bi mo`da bili i ve}i da se
nom u {irem rejonu Suve stvarni avioni nisu prikrivali postavqa-
reke, i tek posle dva dana wem dobro izra|enih maketa M-18. Piloti
probijawa kroz prostor i tehni~ari 204. puka su u stolarskoj radio-
koji su kontrolisali alban- nici izradili kopije, koje su po izgledu, bo-
ski ekstremisti stigao je do jama i oznakama potpuno odgovarale origi-
aerodroma Pri{tina. U nalima.
avionu 18104 pogo|en je
major Dragan Ili}. On se Rat su „pre`ivela” ~etiri jednoseda
vratio na aerodrom, ali su – 18101, 18102, 18105 i 18108 i dvo-
zbog o{te}ewa sa aviona sed 18301. Od 2000. godine ponovo su
skinuti delovi koji su mogli kori{}eni za obuku pilota. ^ak su u~e-
da se koriste za odr`ava- stvovali na aeromitingu prire|enom 2.
we drugih primeraka MiG- avgusta 2000, na aerodromu Podgorica.
29. Kasnije su piloti Natoa
dovr{ili uni{tavawe le- PRILAGO\AVAWE
telice 18104. NOVOM VREMENU
Sa aerodroma Bataj- Posle normalizacije odnosa sa Nato-
nica 26. marta na zadatak om, letelice MiG-29 dobile su zadatke pri-
su poleteli kapetan prve lago|ene novom vremenu – na ve`bi „[tit
klase Zoran Radosavqevi} 2001“, odr`anoj na poligonu Nikinci 24.
(18113) i major Slobodan oktobra 2001, prikazali su mogu}nosti lo-
Peri} (18114). Na izuzetno TAKTI^KO-TEHNI^KE ODLIKE va~ke avijacije u borbi protiv terorista.
maloj visini leteli su seve- Pogonska grupa: Par MiG-29 presreo je Mi-8, koji su „ote-
roisto~no, prema E~koj, za- dva turboventilatorska motora RD-33 li“ teroristi, i o{trim manevrima, uz pri-
tim su izveli zaokret ka potisak bez DS-a 2 h 49,42 kN menu IC mamaca, prinudili su otmi~are na
pravcu odakle su dolazili potisak sa DS-om 2 h 81,39 kN prizemqewe.
protivni~ki avioni i na 4.300 litara goriva u unutra{wim rezervoarima Avioni MiG-29 leteli su do prole}a
maloj visini preleteli No- Dimenzije: 2004. godine, kada su morali da se prize-
vi Sad. Za to vreme AWACS du`ina 17,32 m mqe i po{aqu na remont. Dugo se raspra-
ih jo{ nije bio otkrio. Dok visina 4,73 m vqalo da li ih treba remontovati, u kom za-
su se pribli`avali Drini, razmah krila 11,36 m vodu i kako obezbediti potreban novac.
par lovaca se pewao na ve- povr{ina krila 38 kvadratnih metara Najpre je odlu~eno da treba odr`ati konti-
liku visinu i na oko 7.000 Masa: nuitet i obuku lova~ke avijacije. Zatim je
metara iznad Loznice pogo- prazan avion 10.900 kg Ministarstvo finansija za avione MiG-29
|eni su raketama AMRAAM. normalna u poletawu 15.240 kg obezbedilo 22,04 miliona evra iz Nacio-
Postali su mete dva ame- maksimalna u poletawu 18.500 kg
nalnog investicionog plana. I, na kraju se,
ri~ka F-15C. Od direktnog Performanse:
zbog pla}awa carine i PDV, ugovor sa part-
udara u predwi deo aviona maksimalna brzina na visini 11.000 m bez naoru`awa
nerima iz Ruske Federacije, potpisan 22.
smrtno je stradao Radosa- 2.445 km/~
decembra 2006, sveo na ~etiri aviona. Za
vqevi}, a Peri} se izvukao maksimalna brzina na nivou mora 1.500 km/~
peti avion i ostatak poslova na prva ~eti-
iz pogo|enog aviona iskaka- brzina pewawa 19.800 m/min
ri finansijska sredstva u iznosu od
wem. Ostaci oba aviona, vrhunac leta 18.000 m
853.057.988 dinara, bi}e obezbe|ena iz
zbog velike visine leta, pa- dolet sa dodatnim rezervoarima goriva 2.199 km
Nacionalnog investicionog plana za ovu
li na planinu Majevica u dolet sa gorivom u unutra{wim rezervoarima 1.500 km
isto~noj Bosni. Naoru`awe: godinu. Osim remonta dogovorena je i
top 9A-4071K (G[-301), kalibra 30 mm, sa 150 granata ugradwa navigacionih ure|aja predvi|enih
Komandant 204. puka
2.000 kg ubojnih sredstava na {est potkrilnih nosa~a standardima ICAO.
potpukovnik Milenko Pa-
vlovi} poleteo je 4. maja Aleksandar RADI]

15. februar 2008.

36
I M P R O V I Z O V A N A
KRAJPUTA[KE BOMBE
Za sada najubojitije sredstvo
u borbi ira~kih ustanika
protiv snaga Koalicije
jesu improvizovana
minsko-eksplozivna
sredstva. Ona su od oktobra
2005. odgovorna za najmawe
tre}inu, a verovatno i
polovinu poginulih
ameri~kih vojnika u Iraku.
M I N S K O - E K S P L O Z I V N A
ksplozivne naprave izra|ene u ku}noj
radinosti koje gerilske, ustani~ke i
E teroristi~ke snage ~esto koriste u
nekonvencionalnom ratu nazivaju se
improvizovana minsko-eksplozivna
sredstva – IED (Improvised explosive devices).
S obzirom na to {to se u Iraku ~esto po-
stavqaju pored puta, u zapadnim medijima
nazivaju ih i krajputa{ke bombe (roadside
bombs). Mada se u wihovoj izradi koristi i
industrijski i vojni eksploziv (ili kombi-
nacije ta dva), u Iraku su to, po pravilu,
minobaca~ke i artiqerijske granate. Na taj
zakqu~ak navodi podatak da je od 650.000
tona ubojnih sredstava koja su bila u voj-
nim skladi{tima 2003. nestalo oko
250.000 tona, pa ustanici imaju ogromne
koli~ine tih sredstava na raspolagawu.
S R E D S T V A U I R A K U
Irak je zemqa u kojoj su mine masovno
proizvo|ene i kori{}ene i smatra se da je
do po~etka 2003. postavqeno oko osam mi-
liona protivpe{adijskih i dva miliona
protivtenkovskih mina. One su upotrebqa-
vane tokom vi{egodi{weg rata sa Iranom
(1980–1988), za vreme Prvog zalivskog ra-
ta (1990–1991), ali i u suzbijawu aktivno-
sti kurdskih ustanika u severnom delu ze-
mqe.
SMRTONOSNE ZAMKE
Krajputa{ke bombe su posebno zani-
mqive. Za vreme vladavine Sadama Huseina
u Iraku je izgra|ena prostrana putna mre-
`a {irokih, kvalitetnih autoputeva sa po
~etiri do osam kolovoznih traka sa svake
strane, sa mno{tvom nadvo`waka i mosto-
37
va, te gustim saobra}ajem. Kolovozi su raz-
dvojeni sredi{wom linijom u kojoj su ~esto
zasa|ene ukrasne biqke i drve}e. Samim
tim, to su idealna mesta za postavqawe IED,
a koristi se i zadwa strana saobra}ajnih
znakova. Me|utim, ~esto se IED bacaju di-
rektno sa nadvo`waka na kolonu vozila u
pokretu (obi~no kao minobaca~ke granate),
ili se prethodno proceni visina vozila, te
se mine (koje mogu biti i tabla TNT sa upa-
qa~em) ve`u za konopac i zawi{u sa suprot-
ne strane nadvo`waka u odnosu na dolaze}u
kolonu vozila, tako da udare ta~no u visinu
vetrobranskog stakla. Eksplozivom su puwe-
ne i konzerve gotovih jela i napitaka, a po-
nekad i le{evi uginulih doma}ih `ivotiwa.
Na taj na~in su izvo|eni napadi tokom
2003. godine, ali su s vremenom IED, a i
na~ini wihove primene, postali sofisti-
ciraniji. Sada se aktiviraju sa odstojawa,
kori{}ewem mobilnih telefona i pejxera,
daqinskih upravqa~a za de~je automobile
ili otvarawem gara`nih vrata, ~ak i ra-
dio-stanicama.
Umesto eksplozivnih puwewa male ma-
se, sve ~e{}e se koriste granate kalibra
od 100 mm ili ve}eg, koje su povezane i jed-
novremeno se aktiviraju, ili protivtenkov-
ske (PT) mine koje se vertikalno sla`u tako
da samo najdubqa ima upaqa~, a ostale su
u nemetalnim ku}i{tima, pa ih detektori
ne mogu otkriti. Wihova eksplozija je toli-
ko sna`na da odbaci tenk abrams nekoliko
metara uvis, {to ustanici slikovito opi-
suju re~ima „Abrams je dobio krila”.
^esto se PT mine ukopavaju pored puta
i lan~ano povezuju, pa eksplozija prve ini-
cira seriju eksplozija du` kolovoza koje,
ako se ispravno proceni rastojawe izme|u
vozila u koloni, mogu te{ko o{tetiti, a i
uni{titi, hamere i kamione.
Od skora se primewuju i kumulativna
puwewa. Ona se izra|uju tako {to se me-
talna cev zavari sa jedne strane, potom se
napuni eksplozivom, a sa suprotne strane
umetne se komad metala konusnog oblika,
koji se nakon eksplozije pretvara u usme-
reni mlaz vrelog metala i sa lako}om pro-
bija laki oklop hamera, transportera
strajkera ili BOV bredli. Ako se nekoliko
metalnih cevi postavi paralelno ili lepe-
zasto, mlaz zahvata {iroko poqe.
Sve ~e{}e se mine zakopavaju direktno
u kolovoz na slede}i na~in. Gorivo se pro-
spe po asfaltu i zapali, usled ~ega on toliko
omek{a da je lako iskopati rupu, koja, kada
se zatrpa, li~i na obi~nu zakrpu na asfaltu.
Improvizovana minsko-eksplozivna
sredstva su ~esto samo jedna od karika u
lancu kombinovanih zaseda. Kolonu vozila
koja se kre}u u patroli ili kao pratwa kon-
voja, po pravilu velikom brzinom kako bi
izbegla napad, usporava autobus ili kami-
on koji je navodno u kvaru, obi~no na nad-
vo`waku ili nekom mostu. Saobra}aj se ta-
38
PRSLUK POSEBNE VRSTE
Ameri~ki kongres je 24. maja
2005. odobrio prenos 129,7 miliona
dolara iz fonda Ira~ka sloboda za
nabavku pokretnih vi{ekanalnih prigu-
{iva~a radio-signala Warlock, a 13. ju-
la 2005. reprogramirawem je preneto
jo{ 10 miliona dolara za dva nova
protiv-IED sistema, i to 3,5 miliona za
50 SLAM-DEP (Small Lightweight Advanced
Modular Digital Protection System), malih
lakih savremenih modularnih digital-
nih za{titnih sistema, kojima su posto-
je}i prigu{iva~i objediweni u prsluku,
a obla~e se po potrebi (sa aspekta
zdravqa neizostavno se name}e pita-
we uticaja velike koli~ine elektromag-
netnog zra~ewa na nosioca prsluka).
Preostalih {est i po miliona predvi-
|eno je za nabavku 187 robota za raz-
minirawe.
Artiqerijske granate
kao mine iznena|ewa
da blokira pa i koaliciona vozila moraju
usporiti ili stati. Tada se aktiviraju IED.
Nakon toga, ustanici sa~ekuju helikopter
koji }e sigurno do}i kako bi izvukli rawe-
nika i po wima dejstvuju snajperskom va-
trom, RPG-ima, prenosivim PVO sistemi-
ma ili naknadno aktiviraju IED ako im se
helikopter na|e u blizini. Pretpostavqa
se da odnedavno koriste i protivhelikop-
terske mine, mada o tome jo{ nema defini-
tivno potvr|enih podataka.
Vrlo ~esto se za napade koriste i au-
tomobili bombe i bomba{i samoubice, ko-
ji nose prsluk ~iji su posebno iskrojeni xe-
povi napuweni eksplozivom i kugli~nim le-
`ajevima koji poja~avaju efekat. Ispravan
naziv za automobile bombe bio bi, zapra-
vo, vozila bombe, jer su to ~esto ne samo
putni~ka vozila, ve} i kamioni, ambulant-
na kola, a u nekim slu~ajevima ~ak i tovar-
na kola koja vuku magarci.
Odnedavno su ustanici izmenili tak-
tike u napadu na obezbe|ene objekte, te ih
sada napada vi{e vozila. Prvo vozilo, koje
ne nosi eksploziv, probija barikadu i kre-
}e se sve dok ne bude zaustavqeno ili voza~
ubijen. Nekoliko minuta nakon toga, kada iz-
gleda da se situacija smirila i vojnici ili
pripadnici obezbe|ewa po~nu da se oku-
pqaju oko prvog vozila, nale}e drugo vozilo
natovareno eksplozivom, udara u okupqenu
gomilu i tako uve}ava broj `rtava.
EFIKASNOST
Va{ington post od 26. oktobra 2005.
iznosi, posle trideset jednog meseca rata u
Iraku, da su krajputa{ke bombe prouzroko-
vale vi{e od 50 odsto ameri~kih gubitaka.
Od invazije 2003. do pogibije hiqaditog
ameri~kog vojnika proteklo je 18 meseci, a
zatim samo 13 meseci do smrti dvehiqadi-
tog. Tokom prvih {est meseci rata, samo 11
vojnika od 289 poginulih, ili 4 odsto, na-
stradalo je usled eksplozije IED, ali je zato
214 od 339, ili 63 odsto, poginulo od
aprila do oktobra 2005.
Jedan od najte`ih napada odigrao se
avgusta 2005. kada su 14 marinaca i jedan
Ira~anin poginuli kod Hadite, 200 km se-
verozapadno od Bagdada.
Tri granate za PT top velikog kalibra
ukopane su i aktivirane kada je preko wih
prelazilo lako oklopqeno amfibijsko vo-
zilo. Deset marinaca u patroli je ubijeno,
a 11 raweno krajputa{kom bombom kod Fa-
luxe novembra 2005, a od IED tokom 2005.
godine ukupno je poginulo 427 Amerikanaca.
Decembra 2006. mine i bombe bile su
odgovorne za 75 od 118 poginulih vojnika
Koalicije. Od novembra do marta 2006,
PRETPOSTAVKE
U ~lanku iz januara ove godine, New-
sweek navodi tvrdwe ameri~ke admini-
stracije da Iran snabdeva ira~ke usta-
nike eksplozivom TNT navodno sedam puta
ja~im od ira~kog, a i elektronskim senzo-
rima koji slu`e za aktivirawe krajputa-
{kih bombi. Re~ je o pasivnim infracr-
venim senzorima koji se koriste u obez-
be|ewu ku}a tako {to pale svetla kada
neko ili ne{to pro|e ispred wih, a ~ija
cena iznosi dolar po komadu. Iran je na-
vodno naru~io veliku koli~inu tih ure|a-
ja od proizvo|a~a sa Tajvana i iz Japana.
Wihov zna~aj ogleda se u tome da, za raz-
liku od mobilnih telefona i radio-ure-
|aja, oni ne emituju signal koji se mo`e
15. februar 2008.

Ira~ka
svakodnevica
otkriti pre aktivirawa improvizova-
nih minsko-eksplozivnih sredstava.
Tvrdi se da su distribuciju te opre-
me u Iraku organizovali pripadnici
iranskih Al-Kads brigada, koje se sma-
traju elitnim ogrankom Iranske revolu-
cionarne garde. Me|utim, pojedini oba-
ve{tajni eksperti u SAD izneli su re-
zerve u pogledu tih navoda, isti~u}i da
se velika koli~ina napada IED odigrava
upravo na teritoriji koju nastawuju su-
niti, dok Iran direktno podr`ava {i-
itske muslimane. Nekoliko demokrat-
skih kongresmena izrazilo je zabrinu-
tost da sada{wa administracija previ-
{e nagla{ava povezanost ira~kih usta-
nika sa Iranom na na~in sli~an doga|a-
jima koji su prethodili napadu na Irak.
Dejstvo IED
na kamion
u koloni
koalicione snage prona{le su i onesposo-
bile oko 4.000 IED, otkrile vi{e od 1.800
skrovi{ta oru`ja i radionica za izradu
mina i bombi i ubile ili zarobile nekoli-
ko stotina ustanika povezanih sa proizvod-
wom i razme{tajem. To nije spre~ilo da
{est vojnika pogine u Dijali na Dan se}a-
wa (Memorial Day, posledwi ponedeqak u
maju kojim se obele`ava uspomenu na sve
poginule Amerikance u dosada{wim rato-
vima SAD), dok su hitali u pomo} posadi
oborenog helikoptera ~ija su dva ~lana, ka-
ko se kasnije ispostavilo, ve} bili mrtvi.
U Mahmudiji, ju`no od Bagdada, 12. ma-
ja 2007. postavqena je vrlo sofisticirana
zaseda. Ustanici su napali patrolu i ubili
pet vojnika, a trojicu zarobili. Zatim su
postavili IED u kro{wu obli`we palme sa
ispravnom pretpostavkom da }e uskoro sti-
}i dodatne snage. Tada su aktivirali IED ko-
ja je ubila jednog, a ranila tri vojnika. Po-
sle dve sedmice objavili su snimak u kom je
saop{teno da su trojica zarobqenika pogu-
bqeni.
Uz primenu novih takti~kih postupaka,
kao {to je dejstvo snajperista po patroli
na ta~no odre|enom mestu (kada primora-
vaju vojnike da potra`e zaklon iza gomile
{uta ili |ubreta, a potom aktiviraju IED
koja je prethodno tu i zatrpana), ustanici
sve ~e{}e postavqaju IED ispod qudskih le-
{eva na ulici, jer znaju da }e ih pre ili ka-
snije ameri~ki vojnici ili ira~ka policija
morati da uklone, pa tada daqinski aktivi-
raju bombu.
Prime}eno je i da IED postaju sve slo-
`enije. Neke od nedavno prona|enih imale
su trostruki na~in aktivirawa: `icom, ra-
dio-talasima i infracrvenim zracima,
{to je tehnika koju je usvojila i usavr{ila
PRISLU[KIVAWE
Sofisticiranost ustanika ne sme
se potcewivati. U prilog tome govori i
~iwenica da su, prema pisawu engleskog
tabloida San, prate}i pozive britan-
skih vojnika putem mobilnih telefona
svojim porodicama, do{li do brojeva
ku}nih telefona, nazvali suprugu jednog
oficira Kraqevskog vazduhoplovstva i
rekli joj da je wen mu` poginuo. Tek na-
kon provere u vazduhoplovstvu ona se
uverila da joj je suprug `iv i zdrav.
Nakon ~lanka u tabloidu, Mini-
starstvo odbrane saop{tilo je da je
sli~nih poziva ve} bilo u nekoliko na-
vrata, te je iz tog razloga britanskim
vojnicima zabraweno da koriste svoje
mobilne telefone za pozive ku}i.
IRA. Poznato je da je IRA razmewivala
opremu i iskustva sa kolumbijskim gerilci-
ma, baskijskim separatistima i palestin-
skim grupama, tako da je bilo samo pitawe
vremena kada }e se plodovi wihovog rada
pojaviti i u Iraku.
PROTIVMERE
Samo tokom 2004. godine na ameri~-
ke trupe izvedeno je oko 12.000 napada im-
provizovanim minsko-eksplozivnim sred-
stvima, {to zna~i da neka nisu uzrokovala
gubitke. Ameri~ki izvori navode primere
vojnika koji ceo turnus u Iraku provedu u
sastavu timova koji love bomba{e i tra`e
IED, a da nijednom nisu (ni wihova vozila)
pogo|eni prilikom eksplozije. Mnoge jedi-
nice krstare u neoklopqenim hamerima ko-
39
jima su skinuta vrata i re|e su napadnuti
od drugih.
Kqu~ni faktor, prema ameri~kim iz- Eksplozija automobila bombe
vorima, jeste budnost u~esnika u konvoju,
pripremqenost i oprez, te jasno odavawe
utiska da je jedinica spremna, iskusna i od-
lu~na za borbu. Takve konvoje i patrole,
smatraju oni, ustanici ne}e napasti. Pri
tome se nagla{ava da mladi i neiskusni
vojnici ne treba da budu ni voza~i ni mi-
traqesci. Preferira se agresivna vo`wa,
ali ne i neobuzdana, jer saobra}ajna ne-
zgoda mo`e da blokira konvoj i izlo`i ga
napadu.
Pravci kretawa moraju se unapred
pa`qivo planirati, a postupci, u slu~aju
hitnosti (promena to~ka na vozilu, izno{e-
we rawenika iz jednog i preme{tawe u dru-
go vozilo, te izvla~ewe o{te}enog ili vo-
zila u kvaru), maksimalno uve`bati, kako
bi se skratio interval tokom kog je konvoj
ili patrola zaustavqena i najizlo`enija
napadu. Vojnici moraju biti dobro obu~eni
u pru`awu prve pomo}i jer ~esto samo sta-
vqawem Esmarhove poveske mogu zaustaviti
smrtonosno krvarewe i spasiti `ivot sa-
borcu.
Oklopqena vozila pru`aju la`an ose-
}aj sigurnosti jer nema tog oklopa koji IED
ne mo`e probiti. ^esto su nemar ili samo-
zadovoqstvo u~esnika u konvoju, a i kreta-
we istim putnim pravcem tokom nekoliko
dana uzastopce, dovoqan razlog da se usta-
nici odlu~e za napad na odre|enu jedinicu.
Posebno se nagla{ava da je neprijateq
ure|aje za elektronsko ometawe, radare,
prilagodqiv, inteligentan i bezobziran, PREDVIDQIVOST opremu koja emituje rendgensko zra~ewe,
jer se ne libi ubijawa civila ako }e uz to
U ~lanku autora Majkla Goldfar- robote za razminirawe i ispitivawe pan-
nastradati makar jedan koalicioni vojnik.
Prema magazinu Wusvik, jo{ je u ba, objavqenom na sajtu weeklystan- cira za qudstvo i oklopa za vozila. U okvi-
prole}e 2004. general Xon Abizaid, u pi- dard.com, kritikuje se inertnost vojnog ru tog tela formirani su i crveni timovi,
establi{menta, koji primewuje istu ~iji pripadnici (vi{e od 500) imaju zada-
smenom obra}awu ministru odbrane Do-
taktiku u Iraku, gde je ratno stawe, kao tak da razmi{qaju kao ustanici i tako po-
naldu Ramsfeldu, ozna~io IED kao „ubicu
u BiH 1995. kada su ameri~ke trupe ku{aju da budu korak ispred wih.
broj jedan ameri~kih vojnika na ira~kom
imale ulogu o~uvawa mira. I daqe se Ure|aji za elektronsko ometawe kori-
rati{tu” i zatra`io da se preduzme napor
~esto patrolira ulicama naseqenih ste radio-talase za blokirawe mobilnih,
„sli~an projektu Menhetn” (izrada prve
mesta u predvidivim formacijama i u satelitskih i be`i~nih telefona dugog do-
atomske bombe), kako bi se razvila nova
predvidivo vreme, {to vojnike ~ini la- meta, kojima se aktiviraju IED. Me|utim,
tehnolo{ka sredstava kojima bi se osujeti-
la postoje}a pretwa. Iz navedenog razloga kim ciqevima za ustani~ke IED. wihova efikasnost je ograni~ena ~iweni-
Posle pobede u prvoj fazi rata, com da talasi koje emituju moraju biti na
Pentagon je formirao Zdru`enu organiza-
Pentagon je na mapi zemqe odredio li- istoj frekvenci na kojoj su telefoni usta-
ciju za poraz IED (JIEDDO – Joint IED Defeat
Organisation), na koju je u periodu od 2004. nije odgovornosti vojnih jedinica, koje nika, {to se ne mo`e unapred znati. Osim
do 2006. utro{eno 6,1 milijardi dolara, su obi~no ~inili autoputevi ili trgovi, toga, de{ava se da prigu{iva~ blokira ra-
a od toga samo 2006. godine 3,3 milijarde. {to su omiqena mesta za postavqawe dio-vezu kolone kako me|u vozilima, tako i
Uz to, Pentagon tra`i da Kongres odobri mina i bombi. Vojnicima je strogo na- sa bazom, pa se mora iskqu~iti da bi se us-
dodatnih 6,4 milijardi dolara u okviru fi- re|eno da je kretawe dozvoqeno iskqu- postavio radio-saobra}aj, {to vozila ~i-
skalnog plana za 2008. radi daqeg razvoja ~ivo unutar odre|enih linija. Iz tog ni rawivim. Uo~eno je i da se usled elek-
sistema za otkrivawe i ometawe improvi- razloga su se patrole ~esto zaustavqa- tronskog ometawa i nastale interference
zovanih minsko-eksplozivnih sredstava. le nekoliko stotina metara sa jedne, gubi kontrola nad bespilotnim letelicama
Direktor JIEDDO-a, general u penziji odnosno druge strane linije, kako ne bi koje su na ve}em odstojawu od baze.
Montgomeri Migs, ostvario je saradwu sa prekr{ile nare|ewe i snosile posle-
Ministarstvom za energetiku, laboratori- dice. Na taj na~in je obi~no sa svake ODGOVOR USTANIKA
jama i akademijama u SAD, a uz to je osno- strane linije ostajao prili~an prostor Ameri~ke snage u Bagdadu pokrenule su
van i Nacionalni centar za obuku u Fort koji nije bio pod kontrolom i u kom su operaciju „Fard al-Kanun“ (Sprovo|ewe za-
Irvinu (Kalifornija) u kom se ispituju i se ustanici slobodno kretali. kona) tokom koje su primeweni novi takti~-
usvajaju razne protivmere. One obuhvataju ki postupci i druge inovacije radi otkriva-

15. februar 2008.

40

wa proizvo|a~a i skladi{ta IED, a {to je
rezultovalo, kako se navodi, otkrivawem
nekoliko desetina fabrika bombi, hap{e-
wem oko 18.000 osumwi~enih osoba i smr-
}u vi{e od 3.000 pobuwenika. U isto vre-
me, najmawe 230 Amerikanaca je tokom
aprila i maja 2007. godine ubijeno u eks-
plozijama IED, {to ova dva meseca ~ini naj-
te`im za okupacione trupe. Deo ustani~kih
snaga, kao {to je Mahdijeva armija, odlu-
~io je da se primiri dok ofanziva ne pro-
|e, ali su sunitske grupe, posebno ira~ki
ogranak Al kaide, postavile {to je mogu}e
ve}i broj IED na predvi|enim pravcima
kretawa ameri~kih jedinica, jer bi ih te-
{ko preme{tali ili izme{tali nakon {to
se ameri~ke snage razviju na terenu. Tre}i
deo ustani~kih grupa odlu~io je da svoje ak-
tivnosti prenese u oblasti gde je relativno
malo okupacionih vojnika, tako da je do{lo
do u~estalijih bomba{kih napada u Dijali,
Mosulu i Kirkuku.
Me|utim, ni ustanici ne sede skr{te-
nih ruku. Organizacija koja sebe naziva
Islamska dr`ava Irak je tokom aprila na
Internetu predstavila video-snimak sa na-
zivom Lov na minolovce, u kome je prikaza-
no postavqawe IED, a zatim aktivirawe i
uni{tewe oklopnih transportera Cougar i
Nyala RG/31, koji su navodno za{ti}eni od
Mine iznena|ewa na putu
Bagdad–Faluxa, 2004.
Smrtonosna kutija
Video-rikorder kao tajmer
IED, a i vozila za otkrivawe i uni{tavawe
IED – Meerkat i Buffalo.
Reporteri magazina Tajm razgovara-
li su sa Saifom Abdalahom (kome to naj-
verovatnije nije pravo ime), dvadeset
osmogodi{wim in`ewerom elektrotehni-
ke, koji ve} ~etiri godine u jednoj bagdad-
Jula 2005. godine kumulativni
mlaz IED probio je vrata hamera koji je
patrolirao ulicama grada Kirkuk i vo-
za~u otkinuo obe noge. Vojnici u vozilu
su povikali na voza~a da stane, a on je
odgovorio „Ne mogu! Nemam noge!” i
usmerio hamer u zid obli`we prodav-
nice. Na wegovu sre}u, vreli mlaz je u
isto vreme kauterisao krvne sudove i
zaustavio obilno krvarewe, tako da je
voza~ pre`iveo.
skoj gara`i sklapa
IED. On je novinari-
ma pokazao kutiju ve-
li~ine akten-ta{ne,
na kojoj su natpisi na
japanskom, a koju je
navodno dobio od
simpatizera iz Sau-
dijske Arabije. U woj
se nalazio ure|aj
sli~an onom koji
ameri~ke snage ko-
riste za ometawe
signala za aktivira-
we IED mobilnim te-
lefonom. Ira~anin
je ukqu~io japanski
ure|aj, a zatim re-
kao reporterima da ukqu~e svoje mobilne
telefone. Nijedan od telefona nije imao
signal. Potom je Abdalah iz xepa izvadio
i ukqu~io svoju jeftinu nokiju. Telefon je
emitovao jasan, ~ist signal. „Za samo je-
dan dan shvatio sam princip i na svom mo-
bilnom napravio nekoliko izmena”, rekao
je Abdalah.
VI[ESTRUKI ZNA^AJ
Prema ameri~kim izvorima, IED je
oru`je takti~ke namene, ali je u isti mah
i jedino oru`je ustanika koje konstantno
i u sve ve}em broju uzrokuje gubitke oku-
pacionih snaga. Kako su gubici u qudstvu
primarni faktor koji dovodi do opada-
wa podr{ke za rat u Iraku, IED ve} ima-
ju sna`an politi~ki, a mogu dobiti i ve-
lik strate{ki zna~aj, jer ako im se ne su-
protstave na odgovaraju}i na~in, one mo-
gu dovesti do poraza koalicionih snaga u
Iraku.
Visoki oficiri ameri~ke vojske
smatraju da elektronska sredstva ne mogu
pobediti ira~ke bomba{e. A brigadni ge-
neral Xo Ramirez, zamenik na~elnika
Centra za zdru`enu obuku u Fort Leven-
vortu, dr`ava Kanzas, rekao je: „Za sva-
ki korak unapred koji mi u~inimo, nepri-
jateq napravi tri... svake dve do tri sed-
mice oni mewaju takti~ke i tehni~ke po-
stupke”.
General Ri~ard Kodi, zamenik na~el-
nika general{taba Kopnene vojske izjavio
je, aprila 2007. godine, u Kongresu da po-
traga za IED i wihovo onesposobqavawe
nisu re{ewe na duge staze. „Mi moramo da
krenemo i prona|emo momke koji ih posta-
vqaju i da ih pobijemo. Moramo da prona-
|emo momke koji ih izra|uju i da ih pobije-
mo. Tako }ete poraziti IED.”
Sa takvim stavom sla`e se i Saif
Abdalah, pa isti~e: „Mene ne}e poraziti
tehnologija. Ako `ele da zaustave IED, mo-
raju da ubiju mene i svakog ko radi ono
{to i ja.”
Dr Aleksandar MUTAVXI]
41
S N A J P E R S
Pu{ka kalibra 7,62 h 54 R mm
puni se okvirom od 10 metaka.
Najboqe rezultate posti`e
na daqinama do 800 m.
Odlikuje je veoma velika
preciznost i jednostavnost
u radu i, ako se po{tuju
pravila, funkcioni{e
bez ikakavog zastoja.
Tu snajpersku pu{ku u svoj
vojni asortiman uvelo je
dvadesetak zemaqa,
a neke su otkupile licencu
za proizvodwu. Proizvodili
su je Rumuni, Kinezi,
Etiopqani, Ira~ani,
a postojao je i srpski SVD.
42
K A P U [ K A S
ORU@JE VISOKE
PRECIZNOSTI
ekada su snajperisti koristili obi~ne
vojni~ke pu{ke sa naprednijim opti~-
N kim ni{anima (uve}awa maksimalno
dva i po puta), ali su se kasnije, razvo-
jem tehnologije izrade oru`ja, pred
konstruktorske timove postavqali i odre-
|eni novi zahtevi. Najvi{e zahteva uvek je
bilo na cevi oru`ja – oko kalibra, du`ine
cevi, broj `qebova, pravca i stepena uvi-
jawa, te debqine zidova cevi. Tako|e, tra-
`ilo se da se prvim metkom pogodi ciq ve-
li~ine glave na daqini od 300 m, a stoje}i
na daqinama od 600 m (iako u nekim armi-
jama sveta te daqine iznose 400 i 800 me-
tara).
Dosta zahteva upu}eno je na udobnost
ni{awewa, posebno na du`inu i ugao kun-
daka. Tako|e, va`ni su i materijal za izra-
du kundaka ali i pomo}ni oslonci za obraz
koji su podesivi i po visini i po pravcu,
itd. Zatim, tu su dimenzije i te`ina, a u zad-
we vreme i boja oru`ja. Od municije se zah-
teva da je balansirana i ujedna~eno puwe-
V D D R A G U N O V
na barutom. Pored oru`ja posebna pa`wa
poklawa se optoelektronskim ure|ajima ko-
ji se montiraju na pu{ke, odnosno koje ko-
risti osmatra~.
Pored svih tih „sitnica“, danas se sve
ve}a pa`wa paklawa samom kalibru snaj-
perske pu{ke. Jo{ su popularni oni klasi~-
ni – zapadni 7,62 h 51 mm Nato i isto~ni
7,62 h 54 mm R. Pored wih sve ~e{}e se po-
javquju snajperske pu{ke velikog kalibra –
uglavnom 12,7 mm, a neke zemqe koriste i
one od 14,5 do 20 milimetara.
Ovom prilikom predstavqamo jednu od
najpoznatijih snajperskih pu{aka na svetu –
SVD dragunov.
SKELETNI KUNDAK
Posle zavr{etka Drugog svetskog rata
na Istoku se ukazala potreba za konstruk-
cijom nove snajperske pu{ke. Stare, prove-
rene, repetirke mosin-nagana odli~no su
se pokazale za vreme rata, ali se wima ni-
su mogli dobro ga|ati grupni ciqevi na is-
15. februar 2008.
toj daqini. Zato je odlu~eno da nova snaj-
perska pu{ka bude poluautomatska.
Jefgenij Fedorovi~ Dragunov po~eo je
da radi na takvom oru`ju davne 1957. godi-
ne. Kako se dvadeset godina pre toga bavio
sportskim streqa{tvom, zahvaquju}i veli-
kom iskustvu zavr{io je prototip tog izvr-
snog oru`ja ve} 1962. godine, i ono je samo
godinu dana nakon toga uvedeno u naoru`a-
we armije kao 7,62 mm SVD. Konstrukcija
koju je razradio Dragunov je poluautomatska
pu{ka kalibra 7,62 h 54 R milimetara.
Na prvi pogled SVD jako podse}a na
sistem „kala{wikova“, i mora se re}i da
je konstruktor preuzeo niz korisnih re{e-
wa od legendarnog Kala{wikova. Ali, po-
stoji nekoliko zna~ajnih razlika. Bitno su
izmeweni princip dejstva barutnih gasova
na nosa~u zatvara~a i sam sistem okida-
wa. Dragunov je u gasnu komoru ugradio re-
gulator protoka gasova i gasni cilindar
6B1, u kome se kretao gasni piston (po kon-
strukciji, sli~an ~elu klipa „kala{wiko-
va“, sa kru`nim `qebovima i prstenovi-
ma). Piston je pod dejstvom barutnih gaso-
va klizio du` cilindri~nog potiskiva~a
nosa~a zatvara~a, udarao u prstenasti is-
pust i predavao energiju potiskiva~u. A po-
tiskiva~ se (za razliku od klipa „kala{wi-
kova“, koji je fiksno vezan za nosa~ zatva-
ra~a) slobodno kretao unazad, udarao
u ~elo nosa~a, predavao mu
energiju i, usled dejstva
sopstvene opruge, vra}ao u
predwi polo`aj.
Interesantno re{ewe
predstavqaju predwe drvene
obloge koje se postavqaju is-
pred sanduka sa dowe strane
cevi radi lak{eg i udobnijeg hvatawa oru`-
ja prilikom ni{awewa i ga|awa, a i radi
za{tite i gasnog cilindra 6B1. Konstruk-
tor se u tom slu~aju opredelio da se drvene
obloge rasklapaju po vertikali (i postoje
dve bo~ne strane leva i desna), a ne po ho-
rizontali kao kod Kala{wikovih modela
pu{aka. Utvr|uju se na isti na~in kao i kod
Kala{wikovih modela i to oslawawem na
predwi deo sanduka, a sa predwe strane
grivnom ispred gasne gomore. Konstruktor
je morao ovde da doda i tre}u bradavicu za
bravqewe ( radi ve}eg pritiska metka 7,62
h 54 mm R). Osim toga, na snajper su ugra|e-
ne zasebne opruge udara~a i obara~e i
zbog toga oru`je ima razdvaja~ koji je ga-
rantovao samo jedina~nu paqbu, a i osigu-
ra~ od slu~ajnog opaqewa.
Ipak, najve}u novinu predstavqao je do
tada nevi|eni skeletni kundak, koji je prela-
zio u pi{toqski rukohvat i svojim polukru-
`nim izrezom nalegao na polukru`ni zavr-
{etak sanduka u zadwem delu. Takva konstruk-
cija je znatno uticala na smawewe ukupne ma-
se oru`ja i istovremeno ga ~inila ugodnim
za ga|awe, pogotovo iz le`e}eg stava.
TIGAR
Koliko je ta snaj-
perska pu{ka bila polular-
na ne samo u vojsci ve} i u civilstvu go-
vori i podatak da je uz male dodatne po-
pravke i prepravku od modela SVD i
SVD S stvoren snajper za civilno tr`-
{te pod oznakom SVD 7,62 h 54 mm R ti-
gar. Civilna varijanta je bila toliko
interesantna van granica Sovjetskog
Saveza da je ubrzo odobren i izvoz. Ta
pu{aka je u civilnoj varijanti proda-
vana bez optike, tako da je svaki kupac
mogao samostalno da montira optiku
koju je `eleo. Kundak je opet skeletski
zajedno sa pi{toqskim rukohvatom, ali
sa jednim velikim otvorom. Normalno,
ni na ovom modelu ispod nosa~a pred-
weg ni{ana ne postoji utvr|iva~ za
no`.
Kod SVD S kundak se
preklapa na desnu
stranu
Metak 7,62h54 mm R
ODLIKE
Te`ina prazne pu{ke bez opti~kog
ni{ana iznosi 4,3 kg. Oru`je je dugo
1.225 mm. Za ga|awe koristi mehani~ki
ni{an sa kojim mo`e da ga|a do 1.200
m i opti~ki ni{an PSO-1 sa kojim se
daqina ga|awa pove}ava na 1.300 m.
Brisani domet za grudnu metu iznosi
430, dok je za pokretne mete 640 m. Ubi-
ta~no dejstvo zrna je do 3.800 metara.
U vreme kad se pojavila opti~ki ni{an
je bio najsavremeniji ure|aj za ni{a-
wewe i osmatrawe. Imao je uve}awe od
~etiri puta dok mu je vidno poqe bilo 6
stepani. Postoje dva dobo{a – daqine
i bo~nih popravki. Na samoj kon~anici
je skala za merewe daqine na osnovu
poznate visine ciqa. Pored toga posto-
ji i luminiscentni ekran koji omogu}ava
otkrivawe infracrvenih izvora sve-
tlosti, ga|awe takvih ciqeva i za{titu
od zra~ewa.
Na wega se, ako je to potrebno strelcu,
jednostavno i brzo montira oslonac na
obraz. Dva otvora koje se nalaze na wemu
razli~ite su veli~ine i namene. Ve}i poma-
`e da se {akom ruke lako obuhvati pi{toq-
ski rukohvat, dok je drugi namewen za monti-
rawe remnika za no{ewe oru`ja – kroz sre-
dinu otvora prolazi {ipka na koju se ka~i
remnik.
Pu{ka se puni okvirom od 10 metaka.
Najboqe rezultate posti`e na daqinama
do 800 m. Odlikuje je veoma velika preci-
znost i jednostavnost u radu i, ako se po-
{tuje pravila, funkcioni{e bez ikakavog
zastoja. Municiju za to oru`je (7,62 h 54
mm) razvili su Sabeqnikov, Sazonov i
Dvorjaninov.
USAVR[EN MODEL
Nakon nekoliko godina na tr`i-
{tu se pojavio i savr{eniji mo-
del ~ija je oznaka bila SVD S.
Kod wega je
ukupna du`ina
pu{ke skra}ena
pomo}u preklapaju-
}eg kundaka. I kod ovog
modela kundak je skeletni,
{to pokazuje da su ruski konstruk-
tori odustali od drveta i okrenuli se
ve{ta~im masama – polimeru, koji se poka-
zao kao izuzetno otporan na udarce i veo-
ma tvrd. Kundak se preklapa na desnu stra-
nu i u tom polo`aju je tako|e mogu}e dejstvo
iz snajperske pu{ke. Na zadwem delu dodat
je oslonac za rame koji je potkovan gumom
radi lak{e amotrizacije trzaja prilikom
dejstva. Na gorwi deo kundaka mogu}a je
monta`a oslonca za obraz, isto kao i kod
starijeg modela snajpera.
Remnik se kod tog modela montira na
po~etak kundaka, odmah iza sanduka. Ruko-
hvat je vra}en na staro mesto – na kraj san-
duka sa dowe strane, i anatomski je pi{toq-
skog oblika. Promena se desila i na skri-
va~u, odnosno, razbija~u gasova. Pored to-
ga, iz kompleta je izba~en no`. Novine su
primewene i u zavr{noj obrada pu{ke – svi
delovi su obojeni crnom mat bojom koja ne
odaje refleksiju svetla od sunca.
Imaju}i u vidu kakteristike SVD i
tehnologiju izrade, koja je jako sli~na Ka-
la{wikovim modelima, neke zemqe uvele
su u svoj asortiman i tu snajpersku pu{ku,
a neke su otkupile i licencu za proizvod-
wu. Me|u tim dr`avama nalazila se i biv-
{a Jugoslavija, koja je tr`i{tu ponudila i
doma}i SVD. Ali se to desilo u pogre{no
vreme jer je upravo tada po~eo proces
razdru`ivawa biv{e SFRJ, tako da je po-
treba za novim snajperom kvaliteta poput
SVD stavqena u drugi plan – za boqa vre-
43
mena. Pored srpskog SVD, pu{ku su proiz-
vodili i Rumuni sa oznakom PSL, zatim
Kinezi, Etiopqani, pa i Ira~ani sa ozna-
kom Al Kadesih.
Uprkos ogromnoj nadmo}i Amerikana-
ca i wenih saveznika u posledwem Zaliv-
skom ratu, a i nakon wega, veliku opasnost
predstavqaju pobuweni~ki snajperi, a veo-
ma zapa`enu ulogu igra jedna skoro zabo-
ravqena i na na{em prostoru nepoznata
kopija SVD, a to je rumunska PSL 7,62 h 54
mm R – Pu{ka Semiautomata Luneta, u pre-
vodu poluautomatska snajperska pu{ka.
Irak je svojevremeno kupovao naoru-
`awe za svoju vojsku gde god je stigao i koli-
ko god je mogao (naravno i od biv{e SFRJ),
tako da im je snajpersko oru`je bilo {are-
noliko, ali se uglavnom odnosilo na ruski
SVD, doma}i Al Kadesih i rumunski PSL.
Na na{em podnebqu dve posledwe pu{ke su
prili~no nepoznate, ali se one ~esto vi|a-
ju u zemqama tre}eg sveta i naj~e{}e su
identifikovane kao ruske SVD.
RUMUNSKA VARIJANTA
Razvoj PSL po~eo je {ezdesetih godi-
na pro{loga veka s ciqem da se zameni ta-
da{wa poznata ~e{ka repetirka VZ-24 ko-
ja je bila opremqena opti~kim ni{anom.
Me|utim, nije bio predvi|eno da novi mo-
del koristi Mauzerov obrtno-~epni zatva-
ra~ ve} da oru`je radi na principu pozaj-
mice barutnih gasova sa klipom i obrtnim
zavara~em. Iako se pokazalo da ta nova pu-
{ka nije bila precizna kao repetirka, Ru-
muni su, pou~eni iskustvom iz Drugog svet-
skog rata, prednost dali ve}oj prakti~noj
brzini ga|awa, naro~ito ako se ga|a grup-
ni ciq koji se nalazi na istoj daqini.
Koncepcijski, SVD i PSL su identi~-
ne, ali se razlikuju u mnogim detaqima.
Unutra{wi mehanizam kod SVD ima jako ma-
lo sli~nosti sa AK modelima, dok su kod ru-
munske PSL princip rada automatike i kon-
struktivna izvedba komponenti identi~ni
AK – kod koje su klip, nosa~ zatvara~a i za-
tvara~ u jednom sklopu. Sanduk kod SVD iz-
ra|en je od jednog komanda glodawem dok je
kod rumunske PSL izra|en sli~no kao kod
pu{komitraqeza 7,62 mm M 83, presova-
wem i ta~kastim zavarivawem. Sanduke je
oja~an u odnosu na AK, jer pu{ka koristi ja-
~u municiju – 7,62 h 54 R. Tako je i sam pro-
ces proizvodwe pojednostavqen i ubrzan, a
relativno niska cena gotovog proizvoda
omogu}ila je izvozni uspeh, uglavnom u
arapske zemqe.
Mehanizam za okidawe integrisan je u
sanduku i identi~an je kao kod AK 47, dok ga
je kod SVD mogu}e izvaditi kao jedinstvenu
celinu. Zatim je, u odnosu na AK 47, dodat
jedan koristan deo – mehanizam za zadr`a-
vawe zatvara~a u zadwem polo`aju kada se
ispali zadwi metak iz okvira.
44
TESTIRAWE
Pojava SVD izazvala je veoma ve-
liko zanimawe ali i pometwu na Zapa-
du. Po nekim informacijama do 1977.
godine na Zapadu se ni{ta nije znalo o
woj, ali je to delimi~no ta~no. Druga
informacija je zato ta~na i glasi da je
jedna od ameri~kih obave{tajnih agen-
cija platila 25.000 dolara za prime-
rak SVD. Prilikom testirawa u Centru
za stranu nauku i tehnologiju Kopnene
vojske SAD (FSTC) kvalitet i preciznost
SVD je ocewen kao „blizak vrhunskim
takmi~arskim pu{kama“. Eksperti iz
specijalnih snaga ocenili su koristan
domet na 1,6 km. Ka`u da je sa razbija-
~em pucwa ve} na 200 m nemogu}e odre-
diti lokaciju strelca, a da se na 300 m
ne ~uje ni{ta.
Poluautomatska
snajperska
pu{ka PSL
Rumunski
model okvira
prepoznatqiv je po slovu „H“
Snajperska pu{ka
je popularno oru`je
ira~kih pobuwenika
Kod PSL pu{ke cev ima du`inu 617
mm, sli~no kao kod Dragunova, tvrdo je hro-
mirana i za dana{we standarde ima pri-
li~no tanke zidove. Spoqni pre~nik usta
cevi je 14,7 mm, a na mestu le`i{ta metka
je malo ve}i i iznosi 22,5 mm. Na ustima
cevi nalaze se ~etvorokomorni skriva~
plamena i gasna ko~nica, koja je, prema mi-
{qewu poznavaoca toga oru`ja, nedovoqno
delotvorna u skrivawu bleska, {to, uz iz-
ra`eno podizawe pra{ine ili li{}a, ima
vrlo negativan efekat demaskirawa snaj-
periste prilikom otvarwa vatre, i to iz
le`e}eg stava.
Okvir je kapaciteta 10 metaka i iz-
ra|en je od lima presovawem. Zanimqivo
je da se izme|u ruskog SVD i rumunskog PSL
ne mogu zameniti okviri bez ve}ih ispravki
– pode{avawa, iako se na izgled ta dva
okvira me|usobno ne razlikuju, osim {to
kod rumunskog modela na bo~nim stranama
postoji slovo „H“ (is-
pup~ewe prilikom
presovawa lima, ra-
di spre~avawa de-
formacije zidova
okvira, a kod ruskog
SVD to su dobili re-
{etkastim {arama).
No, kad smo ve} kod
okvira, da nazna~imo
i jo{ jednu razliku u
odnosu na original.
Naime, ako se malo
boqe pogleda vide}e
se razlika izme|u le-
`i{ta okvira. Kod PSL okvir se nalazi od-
mah iza predweg dela branika obara~e, ~ak
bi se moglo re}i da nale`e na sam utvr|i-
va~ okvira, dok je kod SVD blago pomeren
napred, tako da izme|u okvira i utvr|iva~a
ima malo slobodnog prostora.
SLI^NOSTI I RAZLIKE
Rumuni su kod opti~kog ni{ana, kao i
kod okvira, malo odstupili od ruske vari-
jante, jer su na svoju pu{ku stavili pojedno-
stavqenu varijantu poznatog ruskog ni{ana
PSO-1 za SVD. Naime, ruska varijanta op-
tike ima kon~anicu koju osvetqava pomo}ni
izvor struje – baterija, dok je rumunska op-
tika proizvod firme I.O.R. sa oznakama
LPS Tip2, i ima mogu}nost uve}awa ~etiri
puta, pre~nik objektiva 24 mm sa vidnim po-
qem je 6 stepeni, a kon~anica je osvetqena
tricijum gasom. Osim toga, sa PLS snajpe-
rista ne mo`e detektovati aktivni izvor
IC sredstva.
U svemu ustalom te dve pu{ke se skoro
potpuno poklapaju. Iz obe se mo`e ga|ati u
normalnom i smawenem nivou svetlosti na
udaqenosti od 1.300 metara.
Oba ni{ana imaju dva mehanizma i to
sa gorwe strane mehanizam daqine koji je
obele`en daqinama od 0 do 1.000 metara,
15. februar 2008.

a od 1.000 do 1.300 metara koriste se vr-
hovi koji se nalaze na samoj kon~anici. Sa
desne strane optike nalazi se mehanizam
za otklawawe negativnih uticaja bo~nog ve-
tra. Obele`en je brojevima 0, -5 i +5. Ko-
na~nica je namewena iskqu~ivo za ni{a-
wewe na svim daqinama do 1.300 metara,
zatim za otklawawe negativnih uticaja bo~-
nog vetra, za zauzimawe preticawa prili-
kom ga|awa pokretnih ciqeva i odre|iva-
we daqine na osnovu poznate visine do ci-
qa. Ni{ani se sa glavnom strelicom ili sa
nekom od vertikalnih crta.
Optika se montira na stari provere-
ni ruski na~in pomo}u klizne {ine, koja se
nalazi sa leve strane sanduka, a da ne bi
(optika) pala sa {ine utvr|uje se utvr|iva-
~em koji se nalazi na nosa~u optike. Kali-
bar rumunskog SVD-a je standardni ruski
7,62 h 54 R. Me|utim, mora se priznati da
je postoje}i kalibar, ipak, prvenstveno na-
mewen mitraqezu, pa ta municija ~esto ne
mo`e da zadovoqi potrebe snajperista (mi-
traqez vatreni zadatak re{ava rafalom –
{to zna~i sigurno vi{e od pet a mawe od
50 metaka, me|utim za snajperistu je taj
broj 1, jer je ve} kod drugog metka u opasno-
sti). Zbog toga snajperisti nastoje da upo-
trebqavaju samo kvalitetnu municiju ru-
skog, ~ehoslova~kog ili na{eg porekla koje
u Iraku ima u sasvim dovoqnim koli~ina-
ma. Ipak, treba napomenuti da su iskusni
ruski snajperisti u svim dosada{wim ra-
tovima gde god su u~estvovali gledali da ko-
riste municiju sa ~eli~nim jezgrom ~ime su
obezbe|ivali i solidnu probojnost zrna na
ciqu (ako je ciq koji ga|a opremqen za{tit-
nim prslukom).
Rumunska verzija je za 75 mm kra}a od
originalnog SVD, a i lak{a za 110 grama.
Oslonac za obraz izra|en je na anatom-
skom obliku kundaka, ali mo`e da se monti-
ra i dodatni oslonac po potrebi strelca.
Dvostepeno okidawe je idealno re{eno. Za
izvoznu varijantu te`inu okidawa pode{a-
vaju na 1,8 kiloponda.
Ta~nost ga|awa ne zavisi samo od
strelca i oru`ja (optike) ve} i od municije,
i kod ove pu{ke ona se kre}e od 1,75 do 3
Ira~ki modeli sa oznakom Al Kadesih
MOA (Munite of Angle). Sa pu{kom koja ima
odli~nu cev i match municijom (koja je etalo-
nirana) mogu}e je posti}i od 1,25 do 1,5
MOA, {to je daleko ispod nivoa savremenih
snajperskih pu{aka; tako na primer ameri~-
ka repetirka M 24, odnosno M 40, ostvaruju
0,25 do 0,5 MOA, dok poluautomatska M 21
ima od 0,5 do 1 MOA. Rumunski PSL na 100
jardi (91 m) sa ruskom municijom Wolf FMJ
(te`ine 9,6 grama – 140 grejna sa po~etnom
brzinom od 862 m/s) ostvaruje grupe od 63
mm, dok sa te`im zrnom od Wolf Extra (13 gra-
ma – 200 grejna i sa po~etnom brzinom od
774 m/s) ostvaruje 32 mm na 100 jardi i 122
mm na 300 jardi (274 m).
Prvi kineski modeli nisu se razlikovali od originalnih, ruskih, ako bismo
zanemarili boju drveta koju su Kinezi koristili za drvene delove pu{ke
Iako ta pu{ka ne mo`e da se meri u
preciznosti sa ameri~kim M 24 ili M
40A3 modelima snajperske pu{ke, blagu
prednost ima zbog mogu}nosti br`eg ga|a-
wa grupnog ciqa na istoj daqini – poluau-
tomatska paqba. Me|utim, kod poluauto-
matske paqbe javqa se jo{ jedna wena ma-
na – tanki zidovi cevi. Tada se cev pu{ke
zagreva i zbog toga po~iwe da blago „za-
nosi“ prema gore. Ipak, iskusni i {kolo-
vani strelci retko kad }e ga|ati poluau-
tomatskom paqbom vi{e ciqeva na istoj
daqini.
Sve u svemu, u rukama iskusnog strel-
ca PSL mo`e predstavqati veliku opa-
snost na daqinama ga|awa od 600 do 800
metara. Me|utim, svi dosada{wi ratovi
ili intervencije posle Vijetnamskog, ima-
li su najkrvavije obra~une ba{ u urbanim
mestima. Vo|ewe bitke se preselilo sa
poqa i livade u naseqena mesta. Tako je
olak{an posao i snajperistima oko ma-
skirawa i izbora polo`aja (jer u ru{evi-
nama imaju mnogo ve}i izbor polo`aja ne-
go na livadi ili poqani), a i daqinu ga-
|awa su smawili do 500 metara (u nase-
qenim mestima ona iznosi do 300 meta-
ra). Time su apsolutno pove}ali svoju efi-
kasnost. Sve to najboqe ose}aju savezni~-
ki vojnici u Iraku.
KINESKI MODEL
Kinezi su do pre nekoliko godina ta-
ko|e bili prosovjetski orijentisani kada je
re~ o naoru`awu, naro~ito streqa~kom (mu-
nicija, izrada cevi do gotovog oru`ja). Pr-
vo su zapo~eli sa kala{wikovim, a posle
wega su nastavili da kopiraju i sve ostalo.
Mada, oni unose i svoja re{ewa. Me|u tim
kopijama bio je i SVD kojeg su Kinezi proiz-
veli u svojim fabrikama i dali mu oznaku
NMD 86. Prvi modeli nisu se uop{te raz-
likovali od originalnih ruskih, ako bi za-
nemarili boju drveta koju su Kinezi kori-
stili za kundak i za drvene obloge cevi i ga-
snog cilindra. Minimalna razlika postoja-
la je u samom okviru, odnosno izgledu ispup-
~ewa koja ostaju posle presovawa, a name-
wena su oja~awu bo~ne strane okvira.
Druga mala razlika koja se uo~ava na-
kon napornog upore|ivawa jeste potkov na
kundaku. Na ruskom, a i na ve}ini modela
koje proizvode razne zemqe sem Kine, na
kraju kundaka je postavqen potkov. Kod ne-
kih je od gume ili nekog plasti~nog materi-
jala da bi se amortizovali trzaj oru`ja i
povre|ivawe snajperiste.
Me|utim, posle odre|enog broja goto-
vih proizvoda Kinezi su se okrenuli dru-
gom kalibru, mnogo pribli`nijem zapadnom
– .308 (in~a). Sada nastaje vidqiva prome-
na u odnosu na rusku pu{ku. Okvir je prav i
prilago|en novom kalibru.
U toj drugoj seriji kineskog SVD-a de-
{ava se jo{ jedna velika i vidqiva prome-
na – dodate su „bibop“ no`ice, koja se po-
stavqaju sasvim napred ispod gasne komore
i na samom po~etku sanduka kako bi pu{ka
dobila na balansu.
I{tvan POQANAC
45
 R U S K
ZAGONETNI
^ELI^NI VAQAK
Rusija razvija konceptualno
potpuno nov osnovni borbeni
tenk, mase oko 50 t, naoru`an
topom velikog kalibra od 135
mm na platformi – maloj
kupoli, sa distancionim
upravqawem. Taj oklopwak,
prototipske oznake Objekat
775, upravo je u razvojnoj
fazi, uporedo sa tenkom,
crnim orlom. Koji }e od wih
biti dovr{en i usvojen u
naoru`awe, zna}e se uskoro.
46
I T E N
rajem sedamdesetih godina 20. veka, u
konstruktorskom birou FGUP Ural-
K transmas u Sverdlovsku, danas Jeka-
terinburgu, sovjetski (ruski) konstruk-
tori po~eli su da projektuju tenk sa ce-
lokupnom posadom u telu vozila i osnovnim
daqinski upravqanim oru|em na platfor-
mi iznad {asije. Tada je ostvaren Objekat
327 sa posadom u zasebnoj kabini u uprav-
nom odeqewu vozila, a glavno oru|e, top
135 mm (bila je i varijanta 152 mm), nala-
zilo se na platformi kojom se distanciono
upravqalo.
To presti`no re{ewe i razrada goto-
vo revolucionarne konstrukcije (na potpu-
no novom konceptu osnovnog borbenog ten-
ka – OBT) tih godina je izazvalo sumwu, ne-
poverewe i podozrewe qudi od uticaja, ne-
kih in`ewera i vojnih funkcionera sklo-
nih klasi~nim re{ewima, pa je odlu~eno da
K T - 9 5
se odustane od takvog rada. Me|utim, istra-
`iva~i u pojedinim konstruktorskim biroi-
ma i zavodima za proizvodwu borbenih vo-
zila nastavili su rad na ne{to jednostav-
nijoj konstrukciji, koja je finalizovana u
obliku samohodnog oru|a – SAU 2S19 ms-
ta-S 152 mm. Godine 2006. pojavio se i
prototip samohodnog dvocevnog topa 152
mm ASU koalicija-SV, ~ije je re{ewe vrlo
blisko davno napu{tenom projektu (u kojem
dvo~lana posada sedi napred u telu vozila
i distanciono upravqa u kupolu ugra|enim
naoru`awem, opremqenim automatom za
puwewe topa).
U enciklopedijskim ruskim vojnim ka-
talozima i vojnostru~nim ~asopisima o na-
oru`awu navodi se da je ASU 152/2 mm ko-
alicija-SV, u stvari, razvijena na prototi-
pu perspektivnog tenka 21. veka, kori{}e-
wem wegovih modularnih komponenata: {a-
sije, modula kabine posade sa osnovnim
elementima SUV-a za distanciono upra-
vqawe oru|em, pogonske grupe i drugih ele-
menata. Kada je re~ o T-95, tenku nove kon-
cepcije, to nas navodi da verujemo da je on,
ipak, u programu razvoja, {to potvr|uju i
izjave zvani~nika ruske vojske i firme za-
du`ene za razvoj.
PROJEKAT POD VELOM TAJNE
O budu}em sovjetskom tenku FST-1 i
FST-2 (tako je nazivan krajem osamdesetih)
– Future Soviet Tank, pisano je u stru~noj pu-
blicistici Zapada, ali i u na{im vojnim
~asopisima. Tvrdilo se da je FST-1 naoru-
`an topom kalibra 135 mm, montiranim na
obrtnoj platformi, i da se wim upravqa
distanciono iz predweg dela vozila. Za-
padni autori su glorifikovali taj „nepo-
stoje}i“ tenk, pani~no najavquju}i wegov
doprinos pove}awu neravnote`e i u broj-
~anom i kvalitativnom odnosu oklopnih
snaga Natoa i Var{avskog ugovora (VU) u ko-
rist VU (pribli`na proporcija odnosa
broja tenkova na tlu Evrope bila je oko
40.000:16.000 u korist VU).
Pojedini stru~waci za vojne doktrine
zalagali su se za promenu taktike i opera-
tike, pla{e}i svoja rukovodstva „~eli~nim
vaqkom“ snaga VU, kome FST-1 pove}ava
mo}. Verovatno da je takav pristup bio pod-
staknut namerom da se od wihovih vlada iz-
nude ve}a finansijska ulagawa za moderni-
zaciju sopstvenih tenkova i razvoj novih.
Poligonska ispitivawa prototipa T-
95 zapo~ela su krajem 1988. na poligonu
Kubinka, nedaleko od Moskve. O tom pro-
jektu pojavilo se i u novije vreme vi{e na-
pisa na Zapadu (JDW, Janes Armour and Ar-
tillery 2006–2007, i dr.), ali i u Rusiji (En-
ciklopedija Browetankovoje vooru`enije
15. februar 2008.
i tehnika Rosii, Moskva 2003, ARMS –
Russian Defence Technologies 2/3/ 2001. i
dr.).
Poduhvat razvoja tenka potpuno nove
koncepcije, napokon je marta 2.000. obelo-
danio i ruski ministar odbrane, posle
obilaska Zavoda za proizvodwu oklopnih
vozila u regionu Urala – FGUP Uraltran-
smas u Jekaterinburgu (raniji Sverdlovsk)
i FGUP Uralvagonzavod u Ni`wem Tagilu.
Prvi je poznat po razvoju i proizvodwi ~u-
venih samohodnih haubica 152 mm 2S19 ms-
ta-S, 152 mm 2S3 akacia i SM 240 mm tju-
lipan. Drugi zavod je godinama predvodnik
u proizvodwi tenkova T-72 i T-90, sa vi{e
modifikacija, te specijalnih vozila na {a-
sijama tih tenkova.
Ministar je tom prilikom izjavio da
je pregledao prototip novog tenka, ne na-
vode}i oznaku, koja je kasnije pomenuta u
stru~nim ~asopisima. Tako|e, napomenuo
je da bi Uralvagonzavod trebalo da dobi-
je dodatnu finansijsku pomo} u 2.000. go-
dini za ubrzani razvoj navedenoga projek-
ta. Ali se, ~ini se, te najave ministra ni-
su ostvarile, pa program do dana dana-
{weg nije doveden do finala. Mo`da je
odluka promewena u korist pomenutog dvo-
cevnog samohodnog topa, mada se ne mo`e
iskqu~iti ni uticaj na koncepciju vozila
najnovijih saznawa iz tzv. urbanog ili
asimetri~nog ratovawa i globalizacije
borbe protiv teroristi~kih i pobuweni~-
kih snaga.
Fotografije prototipa, na`alost, ni-
su objavqene, ve} se prikazuju samo crte`i
i {ematski prikazi varijanata mogu}e kon-
cepcije budu}eg tenka. Tako je javnost osta-
la uskra}ena za saznawe konkretnijih de-
taqa o wemu. Dakle, T-95 je i daqe pod ve-
lom tajne i predmet spekulacija vojnih
stru~waka, zbog ~ega, u izvesnom smislu,
sli~no mo`e da bude ocewen i ovaj napis.
Izjave predstavnika Uralvagonzavoda
o tome da je T-95 tenk nove koncepcije (pre
nego inovacija nekog od aktuelnih ruskih
tenkova), mase oko 50 tona, po gabaritima
sli~an najnovijim ruskim tenkovima, ipak
se mogu dovesti u bli`u vezu sa tim projek-
tom. Zagonetni su i napisi ruskih ekspera-
ta, vojnih in`ewera, koji govore o mogu}oj
koncepciji ruskog tenka 21. veka. Prema
funkcijama u vojnotehni~kim organima i ~i-
novima koje imaju, mo`e se zakqu~iti da oni
imaju konkretna saznawa o T-95, ali se ja-
sno ne deklari{u, ostavqaju}i ~itaocima
da sami procene te aluzije.
PODUHVAT U TENKOGRADWI
Informacije iz Uralvagonzavoda po-
tvr|uju da je osnovna odlika prototipa ten-
ka T-95 sasvim nova koncepcija konstrukci-
je. Dakle, nije re~ o modifikaciji niti o
prostoj nadgradwi nekog od aktuelnih ru-
Tenk sa peto~lanom posadom (gore)
i sa tro~lanom (dole)
skih tenkova. Glavno oru|e tog oklopwaka
jeste top 135 mm glatke cevi, sme{ten na ni-
skoprofilnu kupolu – platformu, bez posa-
de u woj, sa automatom za puwewe ispod
oru|a. Sedi{ta za tro~lanu posadu su u
odvojenoj oklopnoj kapsuli, izolovanoj od
automata sa municijom i motorno-transmi-
sionog odeqewa ispred posade.
Takva konfiguracija omogu}ava sma-
wewe silueta predwe projekcije tenka T-95
za 1 do 1,5 m2 (kod T-80 je oko 6), ~ine}i ga
mawe uo~qivim na boji{tu i sigurnijim u
za{titi posade. Osim toga, takva konstruk-
cija usagla{ava protivre~ne zahteve u iz-
gradwi tenkova: da osnovni oklop bude {to
TRANSPORTNI MAGACIN
Automat za puwewe u obliku karu-
sela predstavqa se kao trospratni ma-
gacin sa po dva reda municije (dole po-
lusagorive ~aure, gore projektili), po
22 metka na jednom nivou, ukupno 66 me-
taka ({to je vi{e nego municije 125 mm
u aktuelnim ruskim tenkovima). Postoji
i konceptualni pristup na Katedri za
guseni~na vozila Tehnikog univerziteta
u Moskvi, da se jednodelni meci topa
smeste u obrtni transporter sa sedam
dobo{a revolverskog tipa (po {est me-
taka u jednom), sa vrhovima metaka na-
ni`e. Malo neobi~na zamisao, ali je
ne treba iskqu~iti kao mogu}nost.
VERZIJE
Aktuelne su tri verzije novog ten-
ka. Prema jednoj predvi|eno je da peto-
~lana posada bude sme{tena napred u
izolovanoj kabini, u dva reda, ili pode-
qenoj – tri ~lana napred, a dva pozadi,
iza automata za puwewe topa. Motorno-
transmisiono odeqewe je napred, is-
pred posadnog prostora. Drugom osnov-
nom varijantom predvi|ena su samo tri
ili dva ~lana posade, kao u prototipu
samohodnog oru|a 152/2 mm koalicija-
SV. Za pogonski agregat pomiwu se va-
rijante sa gasno-turbinskim motorom
(jedan ili dva), ukupne snage oko 1.500
KS, koja je ve} u zavr{noj fazi ispiti-
vawa prototipa. Pomiwe se i kombina-
cija gasno-turbinskog motora i dizela
dvotaktne izvedbe. Zanimqivo je da se
javno ne raspravqa o kombinovanom di-
zel-elektri~nom, tj. hibridnom pogonu
koji se na Zapad intenzivno opituje.
ja~i (u praksi debqi), a to zna~i i ve}e ma-
se, sa druge strane, da vozilo bude najvi{e
{to je mogu}e pokretqivo i optimalno
transportabilno – `eleznicom, vu~nim vo-
zovima i avionima.
Ruski specijalisti u vojnoj publicisti-
ci razra|uju tri opcije budu}eg tenka, ali
se izri~ito ne izja{wavaju da je re~ o T-95,
ve} koriste termin perspektivni tenk 21.
veka. Kako su autori tih natpisa vojni in-
`eweri i oficiri visokih ~inova i funk-
cija u vojnoindustrijskom kompleksu Rusije,
nema sumwe da oni znaju vi{e o pojedino-
stima i prototipskim svojstvima tenka T-95,
ali se otvoreno ne izja{wavaju.
VATRENA MO]
Ve}ina izvora ukazuje da }e top biti
u kalibru 135 mm, sa glatkom cevi, mada
se pomiwe mogu}nost instalisawa i topa
kalibra 152 mm, {to ne bi predstavqalo
iznena|ewe, budu}i da je ve} u prototip-
skoj zavr{noj fazi dvocevni top 152 mm
na samohodnom oru|u sli~nih gabarita i
mase. Sa topom }e biti spregnut mitraqez
7,62 milimetara. Nema jasnog nagove{ta-
ja o te{kom mitraqezu 12,7 mm. Vide}e se
da li }e biti montiran ispred desnog se-
di{ta na {asiji (re{ewe za koaliciju-
SV), ili na platformi glavnog oru|a. Pod-
razumeva se distanciono upravqawe, u
oba slu~aja.
Municija za top ima nekoliko vrsta
projektila: trenutno-fugasni, tempirni i
kumulativni, ali i POVR sa kumulativnim
projektilom. Izri~ito se ne pi{e o potka-
libarnim projektilima sa penetratorom od
legure sa osiroma{enim uranom, ali je to
sasvim izvesno, jer ruska preduze}a ve}
47
proizvode takvu municiju za kalibre 100 i sije vozila. Svakako }e biti kori{}ena is-
125 mm. Procewuje se visoka probojnost kustvo iz projekta samohodnog oru|a koali- MOTOR
projektila tipa APFSDS od oko 850 mm RHA cija-SV. Osim gasno-turbinskog motora, u
oklopa, a za kumulativne projektile sa dvoj- toku je zavr{ni rad i na dizel-motoru
nim ili trojim tandem-puwewem, proboj- ZA[TITA „X“, snage oko 1.400 KS. Taj motor bi bio
nost bi mogla da dostigne 1.350 mm RHA Za{ti}enost posade od raznovrsnih podesan i za popre~nu ugradwu. Sa mo-
oklopa. opasnosti i opstanak tenka na boji{tu po- torom u jedinstvenom bloku primeni}e
Osnovne odlike sistema jesu novi SUV stali su najva`nija pitawa u razvoju ten- se hidromehani~ka transmisija, vero-
sa tehni~ko-tehnolo{kim re{ewima viso- kovskog oru`ja, pre svega zbog sve slo`eni- vatno model koji se ve} opituje na tenku
kosofisticirane automatike, termalnim jeg i te`e izvodqivog uspe{nog suprotsta- T-80U-M1 bars. Poznate su prednosti
spravama II generacije, mogu}no{}u koman- vqawa tenkova brojnim izazovima primene takvoga sistema kada je re~ o upravqi-
dira i ni{anxije da na svojim ekranima standardnih i nestandardnih (improvizo- vosti vozila, lako}i upravqawa, mawem
primaju sliku iz TV kamere i vidnog poqa vanih) PT sredstava. Na tenku T-95 proble- odrazu i drugim osobinama. A vodi se
ni{anske sprave, da komandir ga|a po pri- mi za{tite re{avaju se kompleksno: novom ra~una i o ergonomskim uslovima rada
oritetu, lasersko merewe daqine i opre- koncepcijom vozila i rasporedom posade i du`em boravku posade u tenku.
mqenost sistemom za lasersko vo|ewe PO- na najbezbednije mesto, tehnologijom i
VR. Kao opcija predvi|ena
je primena i radara za odnosno posade. Rusi su ve} odmakli u raz-
osmatrawe (ve} se opituje voju elektronske za{tite, ometawu protiv-
na tenku T-80UK). ni~kih IC i laserskih sistema osmatrawa i
Drugi slo`eni izazov vo|ewa POVR, a i sistema protivminske
za projektante T-95 svakako elektromagnetske za{tite. Ti sistemi }e do-
jeste re{avawe sistema za datno podi}i ukupan nivo za{tite T-95.
distanciono upravqawe
naoru`awem. Komandir i PERSPEKTIVA
ni{anxija iz svoga kokpita, Koji }e od tenkova biti prihva}en za
posredstvom integrisanih usvajawe u naoru`awe ruske armije – T-95,
digitalizovanih elektron- kao model tenka 21. veka, ili crni orao
skih procesora u jedinstve- (Objekat 640), ili oba tipa, te{ko je sigur-
nom KIS-u, bi}e u mogu}no- Poznati konkurent – „crni orao“ no zakqu~iti, ali je sasvim izvesno da se
sti da za najkra}e vreme osmotre teren, ot- strukturom osnovnog oklopa, primenom eks- na Uralu ne{to ozbiqno sprema, {to }emo
kriju i prepoznaju opasani ciq (na osnovu plozivno-reaktivnog oklopa (ERO) kaktus, saznati u bli`oj budu}nosti. Verovatno ru-
kodirane slike, a ne na osnovu svetlosne nove generacije, sistema aktivne za{tite ski konstruktori i vojni establi{sment
refleksije u ni{anskoj spravi), te da otvo- sli~nih aktuelnoj areni ili drozdu, obla- budno prate i {ta pripremaju konkurenti
re preciznu vatru. Da bi se ubla`ile te- gawem vozila u kabini materijalima koji iz Natoa, a tamo se uveliko radi na razvo-
{ko}e u primeni standardnih sredstava za {tite od radijacije, a i od par~adi razbi- ju i opitovawu budu}ih sistema oklopnih
osmatrawe, zbog rasporeda posade na vi- jenog oklopa ili projektila, primenom ma- borbenih vozila (na primer, ameri~ki pro-
sini od 1 do 1,5 m iznad zemqe, re{ewa se skirnih premaza i apsorbera elektronskog gram FCS – Future Combat System, sa 18 va-
tra`e u pozicionisawu osmatra~kih pri- zra~ewa koji ne reflektuju prisustvo ten- rijanata na bazi {asije osnovnog modela)
jemnik i kamera na vi{a postoqa iznad {a- ka, termalnom izolacijom, sistemom za NHB sa o~ekivawem da serijska proizvodwa po~-
za{titu i brzodejstvuju}im ure|ajima za ne za ~etiri-pet godina.
spre~avawe nastanka i ga{ewe po`ara. Mo`da Rusi u modernizaciji oru`anih
POKRETQIVOST
Kada je re~ o ekvivalentu oklopne za- snaga ra~unaju da crni orao bude varijanta
Neki vojni stru~waci procewuju da {tite govori se da bi tenk trebalo da bude za rusku vojsku i izvoz, a T-95 perspektivno
}e za tenk T-95 biti dovoqno sna`an za{ti}en sa ~eone strane od savremenih re{ewe za du`i period, zbog ~ega se i ne
motor od 1.200 KS (poja~ana varijanta topovski projektila i POVR, u sektoru `uri sa tim programom. Sigurno da postoje
dizela V-92S2) ili gasna turbina predweg ugla od 20 stepeni, ekvivalenta i odre|ene nedoumice u verifikaciji poje-
GTD-l 125 od 1.250 KS, sa kojima su 1.200 mm RHA oklopa od dejstva kineti~kih dinih re{ewa, o kojima javnost ne zna mno-
ostvarene specifi~ne snage vozila od projektila, odnosno oko 150 mm od HEAT go. Sem toga, u zemqama velikih proizvo|a-
25 do 27 KS/t, ~ime je postignuta visoka projektila; sa bo~nih strana trebalo bi da ~a tenkova, kakva je i Rusija, postoje zalihe
pokretqivost tenkova T-90S i T-80UM1 {titi od RBR u ekvivalentu oklopne za{ti- tih guseni~ara prethodne generacije, koji se
bars. Na primer, ovaj drugi ostvaruje te od 450 mm, a krovne povr{ine trebalo modernizacijom, uz ulagawa od 20 do 30 od-
ubrzawe od 0 do 50 km/~ za 17 sek, a bi da {tite od kasetne municije ekvivalen- sto u odnosu na novoproizvedene, mogu do-
„skok“ iz mesta tri do pet metara za jed- ta 300 mm oklopa. Podne povr{ine treba vesti do nivoa posledwe generacije. Cene
nu do dve sekunde, prose~nu terensku br- da {tite od PT mina. su ina~e visoke. Za modernizaciju tenkova
zinu od 48 km/~. Za tenkove je ina~e ma- III generacije ula`e se po dva i po do tri mi-
we va`na brzina na dobrom putu, koli- Ugradwom naoru`awa na platformu,
a ne u standardnu kupolu sa posadom, dopri- liona ameri~kih dolara, a novi su pre{li
ko je zna~ajna pokretqivost van puteva, dvocifrenu brojku u milionima te valute.
dovoqno rezerve snage za nagla ubrza- ne}e se u{tedi mase ~elika potrebnog za
gradwu vozila (dana{wa kupola tenka T-80U U svetu su prisutni mnogi geostrategij-
wa i trajnost pogonskog sistema. Prime-
M1 ima oko 10 tona, bez naoru`awa, muni- ski, operativni i takti~ki razlozi zbog ko-
nom motora od 1.500 KS kod T-95, per-
cije, ure|aja i posade), ~emu ide naruku sma- jih se ve}ina zemaqa ne odri~e tenkova, ia-
formanse pokretqivosti i manevribil-
wewe zapremine oklopqenog prostora ku- ko su aktuelni i razvoj i opremawe lakim
nosti vozila bi}e jo{ povoqnije, ne ma-
pole (1,93 kubna metra kod T-80U), {to se oklopnim borbenim vozilima.
we od + 15 odsto uve}awa.
kompenzuje poja~awem za{tite tela vozila, Milosav C. \OR\EVI]

15. februar 2008.

48
 LASTA-95 U IRAKU
Ugledni britanski ~asopis „Air Forces Mothly“ izneo je u fe-
bruarskom broju podatak da srpska vazduhoplovna industrija na-
merava da novom ira~kom vazduhoplovstvu isporu~i 36 aviona ti-
pa lasta-95. Prema tim navodima laste su namewene obuci pilo-
ta koja }e se izvoditi u Centru za leta~ku obuku lociranom u Kir-
kuku, na severu Iraka.
S.V.
GR^KA KUPUJE BMP-3
Svetske agencije javqaju da }e gr~ke oru`ane snage u narednih
deset godina nabaviti ukupno 415 ruskih borbenih vozila pe{adi-
je (BVP) BMP-3, ta~nije, modernizovanu varijantu BMP-3M. Ugo-
vor je vredan 1,7 milijardi dolara, a to prakti~no zna~i da }e ce-
na pojedina~nog vozila biti ne{to ve}a od ~etiri miliona dola-
ra. Me|utim, nema~ko najsavremenije BVP ko{ta}e neverovatnih
sedam miliona dolara!
Proceweno je da je BMP-3M trenutno najte`e naoru`ano BVP
(top 100 mm, spregnuti top 30 mm, mogu}nost lansirawa protivo-
klopnih vo|enih raketa arkan). Ima mogu}nost savladavawa vode-
nih prepreka i, uz opcionu dodatnu oklopnu za{titu, podjednako je
dobro oklopqeno kao i druga zapadna vozila sli~ne namene.
U odnosu na osnovnu varijantu, ima francusku elektroniku
(termalni ni{an), sna`niji motor od 660 KS i boqu komunikacio-
nu opremu. Pored toga, Grci ozbiqno razmatraju mogu}nost nabav-
ke i ruskih vi{enamenskih borbenih aviona suhoj Su-35, {to }e ih
u~initi izuzetno va`nim klijentom, jer su u posledwih nekoliko go-
dina iz Rusije nabavqali i rakete zemqa–vazduh tor-M1, OSA-
AKM i S-300PMU. S. B.
S-17 NA BIO-GORIVO
Transporter ratnog vazduhoplovstva SAD (USAF) boing C-17
globmaster III (Globemaster III) snimqen je u letu iznad Wujorka 17.
decembra pro{le godine, tokom transkontinentalnog leta iz baze
Mekhord u dr`avi Vo{ington do baze Mekgir u Wu Xerziju, za koji
je koristio me{avinu mlaznog i sinteti~kog goriva. Ameri~ko mini-
starstvo odbrane, `ele}i da smawi tro{kove i zavisnost od uvo-
znih sirovina, planira postepeno uvo|ewe u upotrebu goriva koje
se dobija preradom drugih sirovina, a ne samo nafte. Pro{log av-
gusta za pogon na me{avinu sinteti~kog goriva sertifikovan je
strategijski bombarder B-52, na kome su po~eli i testovi, a uskoro
u ispitivawa treba da se uvede i bombarder B-1B lenser (Lancer).
Do 2011. USAF `eli da ima sve vazduhoplove sertifikovane
za pogon na sinteti~ko gorivo. I. S.
NOVE VARIJANTE RAKETA VAZDUH–VAZDUH
Poznate ameri~ke rakete vazduh–vazduh AIM-9 Sidewinder i
AIM-120 AMRAAM dobi}e nove varijante, sa novorazvijenim sen-
zorima za dejstvo protiv balisti~kih raketa. To dejstvo }e se
ostvarivati samo tokom tzv. buster-faze, odnosno, neposredno
nakon lansirawa, sve dok su balisti~ke rakete u dometu, tokom
podizawa u atmosferu. Ta faza je i najkriti~nija, tako da je uni-
{tavawe balisti~kih raketa relativno jednostavno. Naravno,
osnovni uslov jeste da se lova~ki avion mo`e pribli`iti na do-
voqnu razdaqinu (u slu~aju kada dubina protivni~ke teritorije
nije velika), odnosno, dok nije otkriven, ~emu mo`e doprineti ve-
lika brzina krstarewa i stelt-osobine najnovijeg F-22.
Novi traga~ jeste IC tipa i jedina dodatna modifikacija bi-
}e startni buster-motor za AMRAAM, ~ime }e se uveliko pove}ati
visina do koje }e te rakete mo}i da dejstvuju. S. B.
49
 F-15 PONOVO LETI
Vi{e od dva meseca posle
prizemqewa nakon udesa 2. no-
vembra, kada se sru{io F-15C
vazduhoplovstva Nacionalne
garde Misurija. Borbena ko-
manda ameri~kog vazduhoplov-
stva (USAF Air Combat Com-
mand) ukinula je zabranu lete-
wa za taj tip aviona, varijanti
INDIJA NABAVQA T-90
Ka{wewe projekta Arjun, doma}eg indijskog tenka, nateralo je
Ministarstvo odbrane Indije da nastavi sa nabavkom tenkova T-90
iz Rusije. Prema posledwem ugovoru, Indijci }e kupiti 347 tenkova
T-90, od kojih }e prva serija (od 120 vozila) biti isporu~eni u toku
ove godine, a ostatak u roku od dve godine. Sa tom nabavkom Indija
}e u svom arsenalu, pored 310 prvih T-90 iz Rusije, i narednih
1.000, koji }e se sklapati u Indiji, imati 1.657 tenkova T-90. Kraj-
wi ciq jeste opremawe armije sa 3.500–3.800 savremenih tenkova.
Nakon toga }e svi T-72 biti izba~eni iz upotrebe.
Sva vozila bi}e opremqena francuskim termalnim sprava-
ma. Arjun ostaje u razvoju, ali, uprkos tvrdwama indijskih stru~wa-
ka da je re~ o tenku superiornijem od T-90, o~igledno je da postoje
veliki problemi vezani za razvoj. S. B.
BRITANCI NARU^UJUJO[ DESET RIPERA
Ministarstvo odbrane Ujediwenog Kraqevstva (Velike Bri-
tanije) uputilo je zahtev za nabavku jo{ 10 bespilotnih letelica
„Xeneral atomiks MQ-9 riper“ (General Atomics Reaper) i pra-
te}e opreme – koja ukqu~uje zemaqske kontrolne stanice, rada-
re Links (Lynx) i sofisticiranu opremu za ni{awewe/navo|ewe
„pametne municije“, ukupne vrednosti oko milijardu ameri~kih
dolara.
50
A, B, C i D. Istragom je utvr|e-
no da se udes dogodio zbog gre-
{ke u strukturi aviona u nosnom
delu, zbog ~ega je do{lo do pu-
cawa trupa i ru{ewa letelice,
bez qudskih `rtava i uz „mini-
malnu {tetu privatnom vlasni-
{tvu“ na zemqi.
I. S.
RAF MODERNIZUJE TORNADO GR4
Ministarstvo odbrane Ujediwenog Kraqevstva sklopilo je
krajem decembra sa „Briti{ erospejs“ sistemima (BAE Systems) ugo-
vor vredan 210 miliona funti sterlinga (oko 280 miliona evra)
za modernizaciju aviona Kraqevskih vazduhoplovnih snaga (Royal
Air Force – RAF) „Panavia Tornado“, u ulozi lovca bombardera, odno-
sno varijanti GR4 i GR4A. Nazvan CUSP (Capability Upgrade Stra-
tegy /Pilot/) program ukqu~uje projektovawe, izradu i integrisawe
poboq{anih sredstava komunikacije, te opremawe tornada laser-
ski navo|enom bombom pejvvej IV (Paveway IV) od 226 kilograma.
Novi proces sertifikacije pejvveja na tornadu o~ekuje se sredi-
nom godine. U prethodnom od 12 probnih bombardovawa dva su bila
neuspe{na zbog problema sa sistemom aktivirawa eksploziva.
I. S.
„Riper“ je usavr{ena varijanta bespilotne letelice predator
sa mogu}no{}u no{ewa ubojnih sredstava. Nabavqeni su prvenstve-
no za podr{ku operacijama u Avganistanu, a prvi od do sada tri na-
bavqena britanska ripera po~eli su operativnu upotrebu tokom de-
cembra pro{le godine. Bili su nenaoru`ani, ali je planirano da
nose laserski navo|ene bombe GBU-12 od 226 kilograma.
I. S.
15. februar 2008.
 O K L O P N I V O Z
istorija
K R AJ I N A
E KS P R E S
Od 1991. do 1995. prugama
kroz Republiku Srpsku
Krajinu i Republiku Srpsku
patrolirao je jedan neobi~an
voz sa oklopnim vagonima.
Nadenuto mu je zvu~no ime
– Krajina ekspres, i ono se
nije mewalo tokom rata,
iako je voz nekoliko puta
promenio formalni status
i posadu.
S R P S K E V O J S K E
klopni voz Krajina ekspres u{ao je u
legendu. U narodu se pri~alo kako mo-
O `e da se kre}e i izvan {ina. O bor-
benim akcijama u kojima su u~estvova-
li borci `elezni~ari, tako|e se na-
{iroko govori, a i o sredstvima ratne
tehnike kojima je u nekoliko navrata
opreman. Tu`an kraj – sunovrat niz kr-
{evitu padinu kako ne bi pao u ruke ne-
prijateqa – obezbedio mu je da ostane
deo nacionalnog mita.
Danas su ~lanovi posade voza ra-
suti {irom sveta. Nekada{wi ratnici
postali su izbeglice, a od Krajina eks-
K R A J I N E
presa ostala su samo se}awa i foto-
grafije.
OPREMAWE
Kada se na Knin baci pogled iz vazdu-
ha, vidi se grad use~en izme|u kra{kih br-
da i velikog `elezni~kog ~vora – veze izme-
|u kontinenta i primorja. Zato nije ~udo
{to su kninski `elezni~ari od po~etka po-
bune Srba u Hrvatskoj (avgusta 1990) do-
brovoqno u{li u prve odbrambene redove,
koji su stvoreni kao prepreka u slu~aju po-
ku{aja hrvatske policije da prodre u tek
stvorenu SAO Krajinu.
Najpre su `elezni~ari bili deo po-
znatih „Kninxi“, ali su ubrzo prona{li na-
~in da se ukqu~e u borbena dejstva kao pro-
fesionalci u svom pozivu – na vozu. U prve
akciju jula 1991. i{li su ukrcani na teret-
ne vagone, za{ti}ene samo vre}ama peska.
Na kraju voza nalazila se dizel-lokomoti-
va, famozna „kenedijevka“, serije J@ 664
(General motors G26C), prepoznatqivi
simbol Jugoslovenskih `eleznica.
Na prvom zadatku voz se iz pravca
Gra~aca (koji se nalazio u rukama Milici-
je Krajine) uvukao u hrvatske polo`aje u
podru~ju [tikarne. Po~etna iskustva poka-
zala su da ga treba za{titi od protivni~ke
pe{adije.
Leta 1991. Kraji{nici nisu morali
da se pribojavaju da }e ih ugroziti te{ko
naoru`awe, jer je tada hrvatske snage ~i-
nila samo laka pe{adija. Ali su u Strmici
na bokove teretnih vagona postavqene ~e-
li~ne plo~e debele 25 mm. Gorwe povr{i-
ne vagona ostale su neza{ti}ene u po~etnoj
konfiguraciji oklopnog voza i prekrivene
samo zategnutim {atroskim krilima kako
bi se posada {titila od ki{e.
Naoru`ana su dva borbena vagona.
Na ~elu prvog `eqezni~ari su postavili
dvocevno protivavionsko oru|e kalibra
20 mm M38, poznato po skra}enici flak.
Re~ je o trofejnom primerku partizanskog
plena iz Drugog svetskog rata. Ta nema~ka
porodica jednocevnih, dvocevnih i ~etve-
rocevnih potivavionskih topova (PAT), ka-
libra 20 mm, nalazila se, kao izuzetno po-
uzdano oru|e, u sastavu vodova i baterija
PVO, koje su u ratu razvijane u Teritori-
jalnoj odbrani, uglavnom radi za{tite ve-
likih fabrika. U Kninu su dvocevni PAT
prvo postavili na kamion zil-157, a za-
tim na voz.
Na drugom borbenom vagonu, na pred-
wem delu, nalazila su sve dva protivoklop-
na lansirna kompleta (POLK) 9K11, sa
ru~no vo|enim raketama 9M14M maqutka.
A u drugom delu drugog borbenog vagona po-
stavqen je PAT kalibra 40 mm M12, bri-
51
tanskog porekla. Izvorni top stvorili su
konstruktori {vedske firme „Bofors“, a
po licenci su se izra|ivali razni modeli
u britanskim fabrikama.
Iza pu{karnica, sme{tenih na bo~-
nim za{titnim plo~ama, nalazili su se pu-
komitraqezi 7,9 mm M53 da bi {titili voz
od protivni~ke pe{adije ako pri|e previ-
{e blizu.
S vremenom je drugi borbeni vagon
sa PAT-om 40 mm, u promewenoj konfigu-
raciji postao tre}i. A novi drugi bor-
beni vagon naoru`an je trocevnim PAT-
om, kalibra 20 mm M55A3B1 i, u sredi-
{wem delu, jednocevnom verzijom iden-
ti~nog PAT-a M75. Na tre}em vagonu su,
kao dodatno naoru`awe, ugra|ena dva
protivavionska mitraqeza, kalibra
12,7 mm, M2HB brauning (Browing). Radi
za{tite lokomotive postavqeni su no-
sa~i na dva pu{komitraqeza 7,62 mm
M84. Uz ve} postoje}e bo~ne ~eli~ne
plo~e oklopna za{tita je oja~ana i na
gorwim povr{inama. Tako se posada u
slu~aju protivni~kog dejstva minobaca-
~ima ili pe{adijskim oru`jem mogla
skloniti u unutra{wost vagona, ali je
posluga oru|a ostala izlo`ena, jer se
nalazila u otvorenoj ugradwi PAT-ova i Voz u mati~noj bazi – hangar u Kninu
PAM-ova. KONA^NA KONFIGURACIJA
Posle zavr{nih radova u Strmici i Krajina ekspres se u borbama na
benom vagonu zamenili su flak sa oru|em
bojewa voza u maskirne boje, `elezni~ari unskoj pruzi pojavila u kona~noj konfi-
kalibra 76,2 mm ZIS-3, alias M42. Re~
su uvedeni u borbena dejstva na pruzi guraciji – na po~etku kompozicije bile
je o slavnom oru|u divizijske artiqerije
Knin–Drni{. Anga`ovani su u borbama za su tri teretne otvorene platforme da
Crvene armije, uvr{tenom u naoru`awe
Drni{. bi aktivirale mine na pruzi. Na tim
1942. godine. Tokom Drugog svetskog rata
Kada su hrvatske snage odba~ene sa i prvih poratnih godina velike koli~ine vagonima nalazio se i alat za brzu po-
tog podru~ja i obezbe|ena linija razdvaja- legendarnih „zisova“ postale su inventar pravku o{te}ene pruge. Sledila su tri
wa u selu @itni} (zadr`ana do avgusta jugoslovenskih oru`anih snaga, a do po~et- borbena vagona i lokomotiva. Komand-
1995. godine), voz se prebacio na drugi ka gra|anskog rata zadr`ani su u naoru- ni vagon, zatim vagon za sme{taj qud-
li~ki pravac – JNA i Milicija Krajine na- `awu JNA i TO i postali su ~esta sredst- stva i teretni vagon preme{tani su
stojale su da razbiju blokadu skladi{ta u va vatrene podr{ke u rukama svih zara}e- prema dinamici kretawa voza u protiv-
Svetom Roku. Tokom vi{enedeqnog boravka nih strana. ofanzive. Za potrebe logistike i odr-
u Lici oko voza se ve} stvorila legenda. Iza „zisa“ su, na sredi{wu platfor- `avawe veze sa Kninom kori{}ena su
Nadenuto mu je i zvu~no ime – Krajina eks- mu prvog borbenog vagona, montirana dva dva motorna vozila, koja su na vratima
pres. I ono se nije mewalo u nastavku ra- avionska sa}asta lansera L57-12 za nevo- imala prepoznatqiv simbol Krajina
ta, iako je voz nekoliko puta promenio |ena raketnih zrna kalibra 57 mm. Lanse- ekspresa.
formalni status i posadu – bio je najpre u ri razvijeni za naoru`avawe doma}ih ju-
sastavu Milicije Krajine, a kasnije Srp- ri{nih aviona jastreb i kraguj kori{}eni
ske vojske Krajine (SVK). su na vozu kao vi{ecevni lanseri raketa Prema nare|ewu od 27. novembra
zemqa–zemqa. 1992, borci odbrane Krajine trebalo je da
PRVE BORBE @elezni~ari su na jednom teretnom pre|u iz Milicije i Teritorijalne odbrane
Tokom povla~ewa federalnih oru`a- vagonu izveli otvorenu ugradwu minobaca- u nadle`nost tek formirane Srpske vojske
nih snaga, po~etkom 1992. godine, posada ~a kalibra 120 mm, ali se taj vagon retko Krajine (SVK), a voz je sa posadom u novoj
voza se borila za deblokadu aeodroma Ze- koristio. organizaciji postao @elezni~ka ~eta 75.
munik kod Zadra. A voz se vratio u Knin ka- Radovi na vozu i primirje sa hrvat- motorizovane brigade iz sastava 7. seve-
da su kraji{ke snage u~vrstile polo`aje skim snagama nisu bili razlog da posada rodalmatinskog korpusa.
oko aeodroma. Krajina ekspresa ostane izvan borbe. Kada su 21. januara 1993, u vreme for-
U prole}e 1992. godine na prostoru Kninski `elezni~ari su u sastavu brigade mirawa SVK, hrvatske snage zauzele podru~-
Krajine razme{teni su plavi {lemovi, a Milicije Krajina u~estvovali u operaciji je Maslenice i vi{e sela u Ravnim kotarima,
naoru`awe nasle|eno od JNA moralo se „Koridor-92“, u kojoj su u Posavini zdru- u odbranu teritorija ukqu~eni su `eqezni~a-
odlo`iti u skladi{ta pod nadzorom me|u- `ene snage Vojske Republike Srpske (VPS) ri – oni su u~estvovali kao pe{adija u rejonu
narodnih snaga. U tom periodu posada vo- i Kraji{nika otvorile put prema istoku i Novigrada. Tada su od artiqerijske vatre
za se pobrinula da poboq{a borbene mo- obezbedile celovitost teritorije Republi- smrtno stradala dva pripadnika jedinice. To
gu}nosti Krajina ekspresa. Na prvom bor- ke Srpske. su bili jedini wihovi gubici tokom rata.

15. februar 2008.

52

Pogled na sva tri borbena vagona
Voz se iz Knina, posle mobilizacije,
izmestio na `elezni~ku stanicu Benkovac.
Tu su ga ~ekali novi borbeni zadaci.
VAGON-BOMBA
Pamti}e se kako je jednom originalno
osmi{qenom akcijom vozom zaustavqeno
stalno dejstvo hrvatske artiqerije po du-
bini Srpske vojske Krajine i naseqenih
mesta. Naime, u `eqezni~kom tunelu u
predgra|u Zadra nalazila se platforma
sa vi{ecevnim lanserom raketa. Iza tog
oru|a nalazile su se rezerve municije hr-
vatskih snaga. Taj unosni ciq postao je pri-
lika da se Krajina ekspres iska`e. Iz Ben-
kovca voz se pokrenuo u smeru Zadra sa jed-
nim dodatnim vagonom – na ~elu kompzicije
nalazio se vagon sa 3.650 kilograma eks-
ploziva i blizu pet tona sitnih metalnih
delova. ^itava improvizovana eksploziv-
na naprava velikih dimenzija trebalo je
da se aktivnira na dva na~ina – sporogo-
re}im {tapinom i protivtenkovskim mina-
ma postavqenim u okomitom polo`aju na
odbojnike vagona.
Krajina ekspres gurala je vagon do se-
la Nadin, odakle se pruga na pravcu Benko-
SPASONOSNA GUMA
U borbama na samom ulazu u Biha}
pripadnici 5. korpusa Armije BiH pogo-
dili su raketom maqutka voz Krajina
ekspres u predwi deo drugog borbenog
vagona. Probojna mo} kumulativnog
mlaza drasti~no je redukovana na bo~-
noj plo~i gume, postavqenoj na desnoj
strani PAT-a M55. Sve se zavr{ilo
lak{im rawavawem jednog ~lana posa-
de i simboli~nim {tetama na vozu. Bez
gume, pogodak maqutke zavr{io bi se
vrlo lo{e po posadu, jer se na putawi
leta rakete nalazila rezerva ubojnih
sredstava za sva oru|a postavqena na
Krajina ekspresu.
vac–Zadar spu{tala ka moru. Ubrzawem do
ta~ke razdvajawa vagon-bomba trebao je da
se samostalno kre}e do ciqa i da pri tom
ubrza do oko 75 km/~.
Benkovac se koristio kao polazna ba-
za i u podr{ci izvi|a~ko-diverzantskoj je-
dinici Nastavnog centra „Alfa“ u akciji
„Kameleon“, u kojoj su kraji{ki ratnici u
selu [kabrwa razbili bataqon 159. bri-
gade Hrvatske vojske.
Krajem maja 1993. godine, prema pla-
nu „Maslinova gran~ica“, elitne kraji{ke
jedinice trebalo je da u|u duboku o teri-
toriju pod kontrolom hrvatskih snaga, ju-
`no od Zadra, na prostor du` mora – sve
do Biograda na Moru. Od o~ekivanog uz-
vratnog udarca hrvatske vojske na severu,
odbrana je trebalo da se uspostavi na pru-
zi Benkovac–Zadar. Od voza se o~ekivalo
da brani prugu, ali su politi~ari i koman-
danti odlu~ili da se kraji{ke snage izvuku
iz dubine hrvatske teritorije odmah posle
inflitracije, bez ulaska u borbeni kon-
takt sa protivni~kim snagama. Posle „Ma-
slinove gran~ice“ posada voza se povukla
na odmor.
PROMENA NAORU@AWA
Leto 1993. godine iskori{}eno je za
nove promene konfiguracije voza. Na pr-
vom borbenom vagonu, umesto zis-3, ukrca-
no je samohodno oru|e 76 mm M18. Re~ je o
lovcu tenkova ameri~ke proizvodwe iz Dru-
gog svetskog rata. JNA se pedesetih godina
snabdela iz ameri~ke pomo}i sa 260 M18.
U SVK te samohotke kori{}ene su uglavnom
za vatrenu podr{ku bataqona motorizova-
nih i pe{adijskih brigada. Uz sve pohvale
tom odli~nom oru|u, samohotku M18 posade
nisu cenile zbog problemati~nih motora,
na kojima je lako izbijao po`ar prilikom
paqewa.
Problemi sa motorom nisu, me|u-
tim, bili va`ni kada se M18 ukrca na
voz, i zato je jedan primerak tog oru|a
dodeqen za naoru`avawe Krajina eks-
53

Drugi i tre}i borbeni vagon u zavr{noj konfiguraciji voza
presa. Na bokove su postavqene antiku-
mulativne zavese izra|ene od armirane
gume. A u me|uprostor izme|u gume i ~e-
li~nih plo~a `elezni~ari su usuli {qu-
nak kao dodatnu za{titu od dejstva kumu-
lativnog mlaza. Takva za{tita pokazala
se veoma korisnom u jesen 1994. godine,
kada je voz ponovo kori{}en u dejstvima,
ovoga puta na unskoj pruzi – izme|u Mar-
tin-Broda i Biha}a.
U borbama na samom ulazu u Biha}
pripadnici 5. korpusa Armije BiH pogodili
su raketom maqutka voz Krajina ekspres u
predwi deo drugog borbenog vagona. Pro-
bojna mo} kumulativnog mlaza drasti~no se
redukovala na bo~noj plo~i gume, postavqe-
noj na desnoj strani PAT-a M55. Sve se za-
vr{ilo lak{im rawavawem jednog ~lana
posade i simboli~nim {tetama na vozu. Bez
gume, pogodak maqutke zavr{io bi se vrlo
lo{e po posadu, jer se na putawi leta ra-
kete nalazila rezerva ubojnih sredstava
za sva oru|a postavqena na Krajina eks-
presu.
ISKUSTVA
Osim efikasnosti za{tite, iz tog
primera mogla su se izvu}i iskustva i u
oblasti taktike primene voza. A ona su se
svodilo na to da se voz ne sme dugo zadr`a-
vati pod vatrom protivnika. Naime, tih da-
na se Krajina ekspres stalno koristio za
vatrenu podr{ku, uglavnom sa mesta, ~ime
se pritivniku pru`ala prilika da prona|e
pogodan polo`aj za ga|awe.
54
SUNOVRAT
Kada se rasulo dr`ave i SVK po-
kazalo kao izvesnost, `elezni~ari su
ostali odse~eni. A kako nisu `eleli da
dozvole protivniku da do|e do voza, lo-
komotivu i vagone pustili su u punoj br-
zini niz strmi odsek pruge. Krajina eks-
pres se na jednoj krivini na{la izvan
{ina, pa su se i lokomotiva i vagoni
otkotrqali niz kr{evitu padinu.
Tokom borbi u biha}kom regionu, po-
sle prodora 5. korpusa u dubinu Republike
Srpske, du` unske pruge i puta Biha}–Pe-
trovac, voz je kori{}en kao oja~awe Vojsci
Republike Srpske iz VSK. U to vreme zva-
ni~an naziv jedinice bio je 7. oklopni voz.
Broj~ana oznaka preuzetao je od 7. korpu-
sa, kome je voz bio direktno podre|en.
U jednom od brojnih tunela na unskoj
pruzi protivni~ke snage su postavile minu,
na koju su, kora~aju}i kroz mrak, naleteli
~lanovi posade, ukqu~uju}i i komandanta
voza, i zadobili povrede. Zato se voz to-
kom borbi na pravcu za Biha} kretao brzi-
nom qudskog hoda – pred wim su se i{li in-
`iwerci koji su tra`ili mine, a posada je
za to vreme bila u borbenim vagonima, u
punoj pripravnosti da otvori vatru iz PAT-
ova i mitraqeza.
U poku{aju da se u|e u Biha}, kao tvr-
da ta~ka odbrane pokazalo se uzvi{ewe Ri-
bi~ka glavica. Naime, snage bosankog 5.
korpusa izradile su kva-
litetna skloni{ta od ar-
miranog betona. Na wih
se iz voza, sa ~eonog bor-
benog vagona, dejstvovalo
prvenstveno iz samohotke
76 mm i nevo|enim raket-
nim zrnima 57 mm. Pla-
novi da se Krajina eks-
pres sretne sa oklopnim
vozom Vojske Republike
Srpske, koji je tako|e an-
ga`ovan na na pravcu
prema Biha}u, ali iz dru-
gog smera, nisu ostvare-
ni. Po~etkom decembra
prekinuta su borbena dej-
stva i voz se vratio u
Knin.
U me|uvremenu, hrvat-
ske snage su prodrle
preko masiva Dinare,
za{le iza Severne Dal-
macije, i zauzele pro-
stor koji su branile
snage VRS. Dinara se sa
planinske strane strmo
dizala uvis, pa su na od-
brambene polo`aje mo-
gli iza}i samo pe{adinci. Zato se posa-
da voza – od po~etka 1995. godine do ko-
na~ne ofanzive hrvatskih snaga, u avgu-
stu, stalno, na smenu, anga`ovala na Di-
nari. U sastavu jedinice bile su dve po-
sade, tako da se, dok je jedna bila na od-
moru u Kninu, ukrcana na voz, druga, isto-
vremeno, nalazila na Dinari. Zbog raz-
voja doga|aja nisu ostvareni planovi da
se izradi borbeni vagon na kojem je tre-
balo da se iskoriste tri PAT-a 88 mm.
Pet minuta pre pet ~asova, u ranu zo-
ru 4. avgusta 1995, prvi hrvtski projektili
pali su na Knin. Pogo|ene su hale TVIK-a
u blizini hangara gde se nalazio voz. Po-
sada koja je bila na smeni u Kninu poku{a-
la je da se ukqu~i u odbranu Krajine. Pre-
ma naredbi, iza{li su na pravac ka Lici,
ali su hrvatske snage prodirale na drugim
mestima, pa se pred vozom nisu nalazili
konkretni ciqevi.
Kada se rasulo dr`ave i SVK pokaza-
lo kao izvesnost, `elezni~ari su ostali
odse~eni. A kako nisu `eleli da dozvole
protivniku da do|e do voza, lokomotivu i
vagone pustili su u punoj brzini niz strmi
odsek pruge. Krajina ekspres se na jednoj
krivini na{la izvan {ina, pa su se i loko-
motiva i vagoni otkotrqali niz kr{evitu
padinu.
^itav sastav 7. oklopnog voza izvukao
se iz Republike Srpske Krajine i kasnije
su, uglavnom, u izblegli~kom talasu, zapo-
~eli nov `ivot u drugim dr`avama.
Aleksandar RADI]
15. februar 2008.