[ANALIZA] Sve o Vojnim vazduhoplovnim

snagama i Protivvazduhoplovnoj odbrani Ukrajine

Nakon raspada SSSR-a, osamostaljenja države i nasleđivanja tehnike pet sovjetskih

vazduhoplovnih armija, Ukrajina je u tom trenutku imala jedno od najjačih Ratnih
vazduhoplovstava u Evropi koje je formirano 17. marta 1992. godine. Na njenoj
teritoriji ostalo je oko 600 vojnih jedinica, 2800 vojnih vazduhoplova i oko 120 hiljada
pripadnika vazduhoplovnih snaga.

U sastavu RV Ukrajine našla se impresivna flota borbenih aviona od kojih treba

istaći 19 strategijsjkih bombardera Tu-160 i 27 Tu-95, potom 217 tada savremenih
lovaca MiG-29 i 73 Su-27. Pored navedenih tipova u jedinicama je bilo i srednjih
bombardera Tu-16, Tu-22 i Tu-22M, potom taktičkih bombardera i izviđača Su-24,
jurišnika Su-17, MiG-27 i Su-25, lovaca presretača Su-15 i MiG-25 i lovačkih
aviona MiG-21 i MiG-23.
Detalj sa svečane primopredaje vojne tehnike ukrajinskoj armiji, 17.10.2017 / Foto:
aerovokzal.net
I pored toga što je nasleđena velika količina tehnike koju je koristio iskusan kadar, i
pored toga što je prilikom nastanka to bilo jedno respektabilno vojno vazduhoplovstvo,
usled teških ekonomskih prilika i velikih vojno-političkih promena u svetu kao i raznih
neuspešnih formacijskih transformacija nastupile su godine pa i decenije propadanja.
Sve to je uticalo da se brojno stanje vazduhoplova i njihov procenat ispravnosti
drastično smanji, nalet pilota je bio na minimumu, tehnika nije zanavljana niti je
dublje modernizovana.

Ukrajina se takođe odrekla svojih srednjih i strategijskih bombardera, deo je povučen

iz upotrebe, deo razmenjen a mnogi su isečeni. Na tržištu polovnih vojnih letelica
prodat je veliki broj aviona i helikoptera među kojima su bili školsko-borbeni avioni
L-39, lovci MiG-21, MiG-23, MiG-29, Su-27, jurišnici Su-25, transporteri Il-76 i
tankeri Il-78, transportni helikopteri Mi-8, desantno-jurišnih helikoptera Mi-24.
Ukrajina je od SSSR-a nasledila između 250 i 290 desantno-jurišnih helikoptera Mi-24.
Procenjuje se da danas vazduhoplovne snage Ukrajine raspolažu sa oko 200 aviona i
oko 160 helikoptera različitih tipova i namena.  Procenat ispravnosti je poslednjih
godina, zbog sukoba na istoku zemlje i opasnosti od vojne konfrontacije sa Rusijom
povećan, sa remonta godišnje izađe oko 15-20 vazduhoplova ali se i dan danas na
vojnim aerodromima nalazi veliki broj neoperativnih vazduhoplova. Mnogi avioni i
helikopteri, koji su godinama stajali konzervirani na otvorenom ili u hangarima, su
zbog hitnih potreba ponovo aktivirani ali sa ograničenim resursima i načinom
upotrebe.

Vazduhoplovne snage i PVO danas imaju oko 45000 ljudi, organizovane su na

Operativne komande ali ima i jedinica koje su direktno potčinjene Komandi vida.
Prosečan nalet pilota vazduhoplovnih snaga je na kraju 2016. iznosio
priibližno 50 sati. U toku 2017. godine popunjenost jedinica pilotima bila je u proseku
oko 70 procenata.
Raspored vazduhoplovnih baza na kojima se nalaze ukrajinski vojni avioni i helikopteri.
Postoje četiri Operativne komande i to ’’Centar’’ sa sedištem u Vasilkovu u čiji
sastav ulazi 40. taktička avijacijska brigada sa lovcima MiG-29 koji baziraju na
aerodromima Vasilkov i Ozernoe, 831. taktička avijacijska brigada sa lovcima Su-27 u
bazi Mirgorod, 39. taktička avijacijska brigada sa lovcima Su-27 u bazi Ozernoe, 96.
raketna brigada PVO u okolini Kijeva sa 6 raketnih diviziona S-300, 156. raketni puk
PVO sa tri raketna diviziona sistema Buk stacioniranih oko grada Zolotonoša. Tu su
još i 138. radio-tehnička brigada sa 5 bataljona, 31. puk za vezu i komandovanje i
2204. samostalni bataljon za protivelektronska dejstva (PED).

Operativnu komandu ’’Zapad’’ sa sedištem u Lavovu čini 114. taktička avijacijska

brgada u bazi Ivano-Frankivsk sa avionima MiG-29 a iste vazduhoplove koristi i 204.
taktička avijacijska brigada koja od skoro bazira na aerodromu Luck. Od snaga PVO
tu su 540. raketni puk u Lavovu sa 5403. i 5404. raketnim divizionom (oba s S-300),
11. raketni puk s 4 raketna diviziona sistema Buk raspoređenih u gradu Šepetovka i
223. raketni puk s tri raketna diviziona sistema Buk u mestu Strij. Ostale jedinice čine
1. radio-tehnička brigada s 5 bataljona, 76. puk za vezu i komandovanje u selu Lipniki
u Lavovskoj oblasti i 17. samostalni bataljon za PED.

Izviđač Su-24MR iz sastava 7. bombarderske taktičke avijacijske brigade koja je direktno

potčinjena Komandi vazduhoplovnih snaga.
Zanimljivo u Operativnu komandu ’’Istok’’ čija se komanda nalazi u
Dnjepropetrovsku ulaze samo raketni sistemi PVO, jedinice za vezu, radio-tehničko
izviđanje i protivelektronska dejstva. 138. raketna brigada PVO podeljena je na 1.
grupu sa 1382. i 1383. raketnim divizionom sistema S-300 koji se nalaze oko
Dnjepropetrovska i 302. grupu sa 3021. i 3022. raketnim divizionom sistema S-300
koji se nalaze oko Harkova. Tu je zatim 301. raketni puk u Nikopolju sa 3011. i 3012.
raketnim divizionom koji imaju takođe sisteme S-300. Radio-tehničko obezbeđenje
pruža 164. brigada, vezu i komandovanje 57. puk a tu je i jedan samostalni bataljon za
PED.

U gradu Odesa nalazi se komanda Operativne komande ’’Jug’’ sa jednom

vazduhopovnom jedinicom i to 299. taktičkom avijacijskom brigadom na aerodromu
Kulbakino koja leti na jurišnim avionima Su-25. I ovde imamo prisutne značajne
snage PVO, 160. raketnu brigadu s 4 diviziona S-300, 201. raketni puk koji je podeljen
na 1. grupu s dva diviziona S-300 u Pervomajsku i 2. grupa s tri diviziona S-300 u
Nikolajevu. U Hersonu se nalati 208. raketna brigada s 2084. i 2085. divizionom S-
300. I ovde postoji jedinica za radio-tehničko izviđanje, to je 14. brigada koja ima tri
bataljona, u Odesi se nalazi 43. puk za vezu i komandovanje i 1194. samostalni
bataljon za PED.

Ukrajinski ultralaki školski avion HAZ-30.

Jedinice koje su direktno potčinjene Komandi RV i PVO su: 7. bombarderska
taktička avijacijska brigada u Starokonstantinovu sa taktičkim bombarderima i
izviđačima Su-24, 15. transportna brigada u Borispolju s avionima An-24, 26, 30, Tu-
134, 25. transportna brigada iz Melitopolja u čijem sastavu su avioni An-26, Il-76 i Il-
78 i 456. transportna brigada na aerodromu Vinica koja leti na avionima An-24 i An-
26. U gradu Hmeljnickij nalazi se 383. samostalni puk bespilotnih letelica a u bazi
Čugujev 203. školska avijacijska brigada sa avionima L-39.

Prvi tip vazduhoplova s kojim se sreću budući piloti aviona u RV Ukrajine jeste
domaći ultra laki školski avion HAZ-30 razvijen u Harkovskoj fabrici aviona koji je
svoj prvi let imao 22. maja 2012. godine a iste godine je uveden u upotrebu. Od 2013.
godine samo 4 aviona i jedan trenažer koristi Harkovski univerzitet RV Ukrajine.

Stajanka aviona L-39 “Albatros“ u vazduhoplovnoj bazi Čugujev.

Dobro poznati čehoslovački mlazni školsko-borbeni avion Aero L-39 ’’Albatros’’
sledeća je stepenica u obuci ukrajinskih vojnih pilota. Od SSSR-a je bilo nasleđeno
čak 708 aviona L-39C a danas je u upotrebi 41 primerak. Od toga su na Krimu ostala
tri modernizovana aviona L-39M1 a u aktivnim jedinicama danas leti 30 L-39C, 9 L-
39M1 i dva L-39M. Pre izvesnog vremena odlučeno je da u brigade taktičke avijacije
(brta) koje takođe koriste ovaj tip za obuku i trenažu, budu upućeno samo
modernizovani L-39M1 i M a da školska brigada u Čugujevu ima samo L-39C. Za
sada se tri modernizovana aviona nalazi u 7. brta  (Su-24), dva u 204. brta (MiG-29),
dva u 40. brta (MiG-29) i 4 u 299. brta (Su-25).

Modernizacija L-39M1 koju radi zavod OAZ iz Odese, obuhvata jači motor AI-25TLŠ

potiska 18,41 kN i novi snimač letnih podataka BUR-4-1. Prvi modifikovani avion
pojavio se 2009. i do sada je u upotrebu uvedeno 12 primeraka. Potom se 2015.
pojavio moderniji L-39M koji je uz već pomenuti jači motor i snimač letnih podataka
dobio novi kompleks sa obuku BTK-39 koji se sastoji od HUD ILS-39, dva donja
višenamenska pokazivača MFD-1 u prednoj i dva MFD-2 u zadnoj kabini, avioni su
dobili i novu kontrolnu kutiju PUBR za prebacivanje borbenih modova i satelitski
navigacijski sistem SN-3700-03.

Nakon remonta i modernizacije, MiG-ovi 29 uglavnom dobijaju ovakvu šemu farbanja.

Najbrojniji borbeni avion RV Ukrajine jeste frontovski lovac MiG-29 sa
oko 80 primeraka u varijantama jednoseda 9.13 i 9.51. Mnogi od tih aviona su od
marta 2014. su usled hitnih potreba i izbijanja krize sa Rusijom, aktivirani jer su
prethodno bili uskladišteni i konzervirani u kaponirima ili na otvorenom. Na nekoliko
9.13 je izvršena delimična modernizacija na standard MiG-29MU1 koja je urađena u
vazduhoplovcnom zavodu LDARZ.

Modifikacije podrazumevaju pre svega zamenu dela elektronske opreme, navigacijski

sistem A-323 zamenjen je domaćim sistemom satelitske navigacije SN-3307-01,
modifikovan je VHF/UHF radio R-862M1, dodat je ICAO kompatibilni transponder
A-511, modifikovan je snimač letnih podataka aviona Tester-U3L kao i sistem za
upozorernje piota Ekran-13M-4. Tu je takođe i informacija da je domet radara u
otkrivanju cilja veličine lovca povećan za više od 30 procenata. Zbog potrebe da RV
poseduje modernije višenamenske borbene avione, trenutno se ravija nova
varijanta MiG-29MU2.

Po dostupnim informacijama trenutno je u tri baze aktivan oko 47 avionа i to u 40.

taktičkoj avijacijskoj brigadi na aerodromu Vasilkov 9 aviona 9.13 (svi naknadno
aktivirani), 3 MiG-29UB i 6 MiG-29MU1 (piloti ove jedinice pored toga lete i na dva
L-39M), 114. taktičkoj avijacijskoj brigadi u bazi Ivano-Frankivsk (oko 18 9.13 i UB)
i 204. taktičkoj avijacijskoj brigadi, baza Luck koja je 2014. godine premeštena sa
Krima, sa aerodroma Belbek prvobitno na aerodrom Kulbakino. Ova jedinica danas
ima aktivno 11 aviona 9.13 i dva dvoseda. Tokom sukoba u Donbasu 2014. godine
lakim prenosivim raketnim sistemima Igla oborena su dva aviona 9.13, prvi 7. avgusta
iz 40. brigade (bort 02 beli) a drugi 17. avgusta (bort 53 beli) iz 114 brigade. Oba
pilota su se katapultirala.

Četiri lovca Su-27 naoružanih raketama vazduh-vazduh R-27 i R-73 koje se proizvode u Ukrajini.
Lovačku avijaciju čini i flota od oko 57 aviona Su-27 od kojih su trenutno aktivna 32 s
ciljem da se dostigne operativnost jednog puka od 36 aviona. Glavninu čine verzije
Su-27P, S, UB i UP a tu su i modernizovani Su-27P1M, S1M, UB1M i UP1M.
Većina aktivnih aviona bazira na aerodromu Mirgorod gde se nalazi stacionirana 831.
taktička avijacijska brigada a 4-5 aviona nalazi se u bazi Ozernoe, u, početkom godine
formiranoj, 39. brigadi taktičke avijacije. Dežurstvo na Su-27 u sistemu PVO
organizovano je i na vojnom delu međunarodnog aerodroma u Odesi. Avioni Su-27
remontuju se u Zaporožju u zavodu ZDARZ gde je do kraja 2016. izvršena
modernizacija na po jednom jednosedu i dvosedu.

Testiranje prvog modifikovanog aviona Su-27 započeto je još avgusta 2012. da bi

projekat bio prihvaćen 5. avgusta 2014. a prvi avion, Su-27UB1M primljen je u
naoružanje 14. oktobra 2015. Modernizacija obuhvata ugradnju sistem satelitske
navigacije SN-3307-02 koji je kompatibilan sa GPS i GLONASS, navigacioni sistem
VOR/ILS Kurs-93M-V, transponder A-511 verzija 30 koji je u skladu sa ICAO
standardima, DME/TACAN risiver MSD-2000V, sistem za snimanje podataka o letu
BUR-4-1-10-1, audio i video sistem za snimanje SAVR-27U, sistem za upozorenje
pilota Ekran-02M-3 (Ekran-UB-02M-3(Ž), modernizovani VHF/UHF radio uređaj R-
800L1M Lun-1.

Najznačajniji elementi modernizacije su unapređenja na radaru N001 ’’Meč’’ kojima

je povećan domet u otkrivanju ciljeva u vazduhu kao i otpornost na elektronsko
ometanje. To je postignuto zamenom određenog broja originalnih komponenata
novom savremenijom opremom. Sve pomenute modifikacije povećale su mogućnost
otkrivanja ciljeva radara za 30 procenata. Trenutno se čine napori da se izvši Druga
faza modernizacije koja bi značajnije poboljšala borbene mogućnosti aviona.
Modernizovani jurišnik Su-25M1.
Za napade na ciljeve na zemlji na raspolaganju je oko 30 jurišnika Su-25 iz sastava
dve eskadrile 299. taktičke avijacijske brigade sa aerodroma Kulbakino. Od završetka
borbenih sukoba na istoku zemlje 2015. godine, na početku koga je RV Ukrajine imalo
operativno svega 16 a u dejstvima izgubilo 5 aviona, Su-25 je imao prioritet prilikom
remonta. U periodu od 2014. do danas odrađeno je oko 15 aviona a po svemu sudeći
takođe se teži da se ukupan broj aktivnih aviona dovede do 36 odnosno da bude
operativan jedan puk. Oko polovinu operativne flote čine delimično modernizovani
avioni sa oznakama Su-25M1, UBM1 i UBM1K. Oko 12 aviona se nalazi na
aerodromima Dnjepropetrovsk i Melitopolj koji služe kao isturene operativne baze.

U modernizaciji aviona primenjeni su isti sistemi kao kod lovaca Su-27, sistem
satelitske navigacije SN-3307, DME/TACAN risiver MSD-2000V, A-511
transponder, sistem za snimanje podataka o letu BUR-4-1-10-1, modifikovani radio R-
862, VOR/ILS Kurs-93M-V a tu su još i modul MVP-1-1V, nišan ASP-17BTs8-M2,
dispenzeri mamaca KUV 26-50-01, video snimač SRVP-25, indikator položaja repnih
komandi SD-T8-797.15.01.01. U borbenim dejstvima iznad istočne Ukrajine oboreno
je 5 a oštećeno 6 Su-25 od kojih su neki kasnije remontovani. Samo tokom jula
oborena su 4 aviona (tri Su-25M1 i jedan Su-25) i to 2. jula, 16-tog i dva 23. jula. Još
jedan Su-25M1 uništen je 29. avgusta.

Remontovani Su-24M ev. broja 41 beli dobio je skoro istu maskirnu šemu kao i lovci MiG-29.
Četvrti tip borbenog aviona u inventaru jeste taktički bombarder Su-24 kojih ima
najmanje operativnih, iako na papiru RV poseduje čak 114 primeraka (od SSSR-a
nasleđeno 280) od čega se u inventaru vodi 65 uključujući 25 izviđača. Iz baze
Starokostiantjiv, u okviru 7. taktičke avijacijske brigade leti 12 Su-24M (pre par
godina remontovana 3 aviona) i 5 izviđača Su-24MR (remont jednog primerka je
završen pre par dana). Iako je najavljivano da će sa remonta izaći mnogo više aviona
to se nije dogodilo zbog ranih poteškoća jer Ukrajina nema mnogo iskustva u remontu
ovih vazduhoplova.

Pre izbijana sukoba 2014. aktivna jedinica je imala operativno samo tri Su-24M i dva
Su-24MR pa je narednih godina naporima vazduhoplovno-tehničke službe i
vazduhoplovnog zavoda NARP iz Kulbakina osposobljeno još 13 aviona. Za mnoge
avione je ovo bila samo privremena mera jer nisu prošli generalni remont već samo
određene radove a pri tom im je ostalo još sati naleta između dva remonta dok im je
vremenski resurs istekao.
Iznad Donbasa je 2. jula 2014. u levi motor pogođen Su-24MR čija je posada uspela
da sleti na aerodrom Mirgorod gde je bio smešten detašman bombardera i izviđača koji
su leteli iznad ratnog područija (tamo je i danas prisutan određen broj Su-24). Oštećeni
avion je kasnije remontovan i vraćen u službu. Prvi gubitak dogodio se 20. avgusta
2014. kada je oboren jedan Su-24MR. Pored baze Mirgorod gde se nalazi stalni
detašman aviona Su-24 druga baza na kome se ovi avioni mogu povremeno videti je
aerodrom Kanatove. Vazudhoplovna industrija pokušava da održi u životu i ovaj tip
aviona, maja meseca ove godine remontni zavod iz Odese prikazao je dve moguće
varijante modernizacije izviđača Su-24MR.

Pet teških transportera Il-76MD je trenutno aktivno u RV Ukrajine.

Transportna avijacija raspolaže sa oko 40-45 aviona od kojih je najbrojnija familija
An-24, 26 i 30. U jedinicama se nalaze 4 putnička An-24 i An-24B, 17 transportnih
An-26 i An-26B, jedan An-26RT, jedan An-26KPA, dva An-26Š kao
i tri osmatračka An-30B. U okviru Ratnog vazduhoplovstva postoji
samo jedan aktivan srednji transporter An-72 i jedan An-70. Od teških transportera
aktivno je pet Il-76MD a tu je i 8 neoperativnih tankera Il-78. Za prevoz veoma važnih
osoba koriste se tri aviona Tu-134A-3. Pored njih Vlada Ukrajine koristi jedan A319-
115Cj i dva Il-62M.

Na aerodromu Borispolj, u okviru 15. Transportne brigade specijalne namene lete An-
24, An-26 i An-30 kao i Tu-134, u sastavu 25. Transportne avijacijske brigade iz
Melitopolja nalaze se avioni An-26, Il-76MD i Il-78 a tu je i baza Vinica sa 456-tom
Transportnom avijacijskom brigadom sa An-24 i An-26. Nacionalna garda Ukrajine
koristi još par aviona An-72. Prošle godine započet je remont prvog Il-76 od
osamostaljenja Ukrajine.

Najbrojniji transporter je familija aviona An-24 i 26 / Foto: Ministarstvo odbrane Ukrajine

Tokom rata na istoku zemlje 2014. godine transportna avijacija izgubila je tri aviona.
Prvo je 6. juna lakim prenosivim raketnim sistemom PVO Igla oboren An-30B 15.
transportne brigade kojom prilikom je 6 članova posade poginulo a dvojica su se
spasila iskakanjem. Najveća tragedija dogodila se 14. juna kada je 49 vojnika poginulo
u transporteru Il-76MD iz 25. transportne brigade koji je takođe pogođen Iglom. Treći
avion bio je An-26 iz 456. transportne brigade koji je oboren 14. jula, dva člana posade
su poginula a 6 je preživelo.

Armijska avijacija
Posle raspada bivšeg Sovjetskog Saveza Ukrajina je nasledila oko 900 helikoptera
tipa Mi-2, Mi-6, Mi-8, Mi-24 i Mi-26. Armijska avijacija je danas najveći korisnik
preostalih helikoptera a ona je  organizovana u dva samostalna helikopterska puka i
dve samostalne helikopterske brigade. U bazi Kaljniv stacioniran je 12. samostalni
helikopterski puk, Severne operativne komande a u Poltavi 18. samostalni
helikopterski puk. Aerodrom Brodi je dom 16. samostalne helikopterske brigade
Severne operativne komande, dok u Čornobaevki bazira 11. samostalna helikopterska
brigada, Južne operativne komande. Svi pomenuti pukovi i brigade koriste različite
verzije srednjeg transportnog višenamenskog helikoptera Mi-8 i desantno-jurišnog Mi-
24 a tu je i manji broj lakih višenamenskih Mi-2.

Dva ukrajinska Mi-8MSB u letu. Ova verzija nastala je modernizacijom Mi-8T.

Dobro poznati sovjetski srednji transporter Mi-8 najbrojniji je vojni helikopter u
Ukrajini. Danas je u Armijskoj avijaciji operativno oko 52 primerka dok Ratno
vazduhoplovstvo koristi oko 44 helikoptera u varijantama Mi-8T, MT, MTV-1, MTV-
2, PS (VIP verzija), Mi-9 (varijanta letećeg komandnog centra) a tu su i Mi-8MSB i
MSB-V koji predstavljaju ukrajinsku remotorizovanu i modernizovanu verziju. Tokom
borbenih akcija 2014. godine iznad Donbasa je izgubljeno 7 Mi-8 a tri ih je oštećeno.

Mi-8MSB-V predstavlja osavremenjenu vojnu transportno-desantnu varijantu

helikoptera Mi-8T na kojoj su stari motori TV2-117 zamenjeni novim TV3-117VMA-
SBM1B 4E kompanije “Motor Sič“, tu su zatim novi agregati NR-3MS i MSN, sistem
za prikupljanje, registraciju i obradu letnih podataka, radio marker za vanredne
situacije, laserski nišanski sistem FPM-01KV, stanica za optičko i elektronsko
ometanje ADROS, bacači toplotnih mamaca ADROS KUV 26-50, uređaji ADROS
AŠ-01V za sniženje temperature izduvnih gasova motora.

Tu je i integracija novog naoružanja, lansera nevođenih raketnih zrna 80 i 122 mm,

bombi i protivoklopnih raketa. Novembra 2015. 410. zavod civilne avijacije iz Kijeva
je dobio državni sertifikat za modernizaciju helikoptera Mi-8T na standard MSB i
MSB-V. Pre toga helikopteri su remontovani u remontnom zavodu “Aviakon“ iz
Konotopa dok je remotorizacija vršena u zavodu “MiGremont“ iz Zaporožja. Tokom
2014. i 2015. ukrajinska vojska primila je u upotrebu 7 Mi-8MSB, Nacionalna garda
tri a verzija MSB-V je prvi put prikazana 2015. na izložbi naoružanja u Kijevu.

Uz modernizaciju i zamenu motora dobija se produženi resurs za 2000 sati ili 8 godina

koriščenja koje se u zavisnosti od stanja helikoptera može produžiti za još 8 godina.
Ono što je još značajno je da Mi-8MSB može, u slučaju otkaza  jednog motora, leteti
samo s jednim i to uz opterećenje teretom.

Primopredaja modernizovanih Mi-24PU1 Armijskoj avijaciji.

Ukrajina je nasledila, po različitim podacima, između 250 i 290 desantno-jurišnih
helikoptera Mi-24 od kojih se danas u inventaru nalazi oko 76 a operativno je oko 40 i
to u varijantama Mi-24P, VP, RHR (za radio-hemijsko izviđanje), K (za korekturu
artiljerijske vatre) i modernizovanih Mi-24PU1. Od 1992. u inostranstvu je prodato
između 138-157 helikoptera, pretežno u države Afrike. Veoma aktivno su korišćeni
iznad Luganske i Donjecke oblasti kojom prilikom je oboreno 5 Mi-24 a 4 su pretrpela
oštećenja.

Modernizovani Mi-24PU1 je takođe kao i Mi-8MSB, dobio nove motore i to TV3-

117VMA-SBM1B-02, stanicu za optičko i elektronsko ometanje ADROS KT-01AV,
laserski nišanski sistem FPM-01KV, sistem za prikupljanje, registraciju i obradu letnih
podataka BUR-4-1-07, novi modernizovani nišan ASP-17VPM-V, zatim osvetljenje
kabine prilagođeno upotrebu naočara za noćno letenje (NVG). Program
osavremenjavanja helikoptera Mi-24P započet je 2007. godine da bi maja 2012.
ukrajinskoj vojsci bio predat prvi Mi-24PU1. Do kraja 2016. iz remontnog zavoda u
Konotopu isporučena su još tri primerka.

U modernizaciji je učestvovala i francuska firma SAGEM D.S. koja je obezbedila

višenamenski prikazivač, optoelektronski sistem OLOSP 410 s televizijskim i
termovizijskim kanalom, audio i video registrator VS-1500, inercijalni i satelitski
sistem navigacije SIGMA 95L, generator digitalne mape Mercator, centralni računar,
kasnije su primenjeni satelitski navigacijski sistem GPS MAP 695, ultrakratkotalasna
radio stanica KY-196B, radio marker ЕВС-406АFНМ, kao i radarski transponder GТХ-
327 sa senzorom visine AK-350.

Integrisane su i nove ukrajinske protivoklopne rakete ‘’Барьер-B’’ kompanije GKKP

‘’Luč’’, sa automatskim laserskim vođenjem, dometom do 7,5 km probojnosti
oko 800 mm oklopa sa dinamičkom zaštitom. U toku su radovi na drugoj
modernizovanoj varijanti s oznakom Mi-24PU2.
Helikopteri Mi-2MSB-V i Mi-8MSB-V / Foto: Motor Sič
Vazduhoplovne snage Ukrajine su od SSSR-a nasledile i određeni broj lakih
višenamenskih helikoptera Mi-2 koji su vremenom prizemljeni zbog isteka resursa.
Krajem 2017. su međutim za školovanje pilota helikoptera isporučena dva helikoptera
Mi-2 i to u modernizovanoj varijanti Mi-2MSB-V sa novim motorima. Projekat
remotorizovanog Mi-2 pokrenut je avgusta 2011. godine a iste godine je započeta
dorada prva dva helikoptera (remontni zavod u Vinici) od kojih je jedan javno
prikazan novembra 2012.

Jula 2014. saopšteno je da će Mi-2MSB u varijanti MSB-V biti isporučivani oružanim

snagama. Prethodno je početkom tog meseca poleteo prvi Mi-2MSB a decembra 2014.
su RV Ukrajine na ispitivanja predata prva dva primerka. 2016. svi radovi na
programu modernizacije su završeni, oktobra prošle godine u Vinickom remontnom
zavodu su započeti radovi na 4 helikoptera a do danas je jedinicama predato 10 Mi-
2MSB-V.

Mi-2MSB-V dobio je motore “Motor Sič“ AI-450V, kako bi se ugradili novi motori
konstrukcija je pretrpela značajne izmene. Od nove elektronske opreme tu su LCD
prikazivač firme “Elektronpribor“ uz Kijeva, sistem satelitske navigacije SN-4312U,
radio marker ARTEX C406-1НМ, signalizator zaleđivanja SO-121VM, sistem za
prikupljanje, registraciju i obradu letnih podataka BUR-4-1-07-02, stanica za optičko i
elektronsko ometanje ADROS KT-01AV. Od naoružanja tu su za sada 8-cevni
lanseri B-8V8MSB nevođenih raketnih zrna S-8 kalibra 80 mm.

Vazduhoplovi Ratne Mornarice

Mornarička avijacija Ratne Mornarice je nakon povlačenja sa Krima 2014. godine
(baze Saki i Kača) sve svoje operativne kao i deo vazduhoplova koji nisu u letnom
stanju, prebacila u vazduhoplovnu bazu Kulbakino na jugu Ukrajine. Jedina
ukrajinska mornarička avijacijska jedinica danas je 10. mornarička avijacijska brigada
koja u svom sastavu ima svega 6 aviona i 9 helikoptera. Za prevoz tereta ali i
patroliranje iznad mora koriste se dva transportera An-26, za obuku
padobranaca jedan An-2T, u inventaru su i dva hidroaviona Be-12, po jedan
protivpodmornički Be-12PL i jedan spasilački Be-12PS ali oni nisu leteli još od
septembra 2014.

Protivpodmornički Ka-27PL / Foto: Ministarstvo odbrane Ukrajine

Sa Krima je stiglo 10 mornaričkih helikoptera Ka-27 od kojih 5 protivpodmorničkih
Ka-27PL, tri spasilačka Ka-27PS i dva helikoptera Ka-27E za otkrivanje
radioaktivnog materijala na brodovima. Danas su aktivna samo dva Ka-27PL
i jedan Ka-27PS. U bazu Kulbakino stigla su i 4 desantno-jurišna Ka-29 ali trenutno
nijedan nije u letnom stanju. Drugi tip moraričkog helikoptera je Mi-14, u inventaru se
sada nalaze tri protivpodmornička Mi-14PL od kojih su aktivna dva (jedan
remontovan prošle godine) i jedan spasilački Mi-14PS. Maja ove godine na upotrebu
je primljen i jedan laki višenamenski Ka-226.50 u verziji za medicinski prevoz.

Uvođenje Ka-226.50 u upotrebu je dobar primer u kakvom stanju se već dugo vremena
nalazi ukrajinsko društvo. Taj helikopter je 9 godina bio uskladišten u Lavovu a u
operativno stanje je doveden zahvaljujući grupi volontera. Prvobitno je nabavljen za
potrebe Ministarstva za vanredne situacije, ugovor je potpisan još septembra 2007. i to
sa kompanijom OOO “Gelaksis“ koja je opet naručila helikopter kod ruskog
proizvođača AO “KumAPP“ preko kanadske firme Cantek Trading Inc. Kupcu je
helikopter predat 2008. godine a januara 2009. je dostavljen u Viljnus, Litvanija gde je
čekao odobrenje Ministarstva za vanredne situacije za uvoz u Ukrajinu. Narednih
godina došlo je međutim do suđenja između Ministartsva i kompanije OOO
“Gelaksis“ koje je 2011. bankrotiralo.

2013. Vrhovni privredni sud Ukrajine doneo je presudu da se helikopter mora

ocariniti, on je dostavljen u pograničnu carinsku zonu u Lavovskoj oblasti, a zbog
nejasnog pravnog statusa je predat zdravstvenom odeljenju regionalne administracije
Lavova, faktički je bio predat na skladištenje remotnog zavoda ГП „Львовский
государственный авиационный ремонтный завод“. Početkom 2015. planirano je
da se helikopter preda regionalnoj administraciji Dnjepropetrovska kako bi se koristio
za potrebe medicinskog prevoza ranjenika iz ratne zone. Konačno 13. jula 2017.
reginalni savet Lavovske oblasti doneo je odluku da se Ka-226 preda Ministarstvu
odbrane za potrebe Mornarice.

Bespilotne letelice
Kopnena vojska je do pre nekoliko godina koristila samo sovjetske operativno-taktičke
bespilotne letelice Tu-141 “Striž“ i Tu-143 “Rejs“ koje se danas nalaze u sastavu 383.
samostalnog puka u bazi Hmeljnicki. Ipak većina ovih BPL je bila u skladištima a
prilika za njihovu upotrebu bio je sukob sa pobunjenicima na istoku 2014. U tim
dejstvima su snage tzv. Donjecke Narodne Republike oborile bar dva Tu-143.
Borbena BPL “Gorlica“ koju razvoja kompanija Antonov.
Od 2014. godine do danas nabavljeno je nekoliko tipova zapadnih i izraelskih,
uglavnom manjih ili minijaturnih bespilotnih letelica. Tako su krajem jula 2016. SAD
isporučile 72 BPL AeroVironment RQ-11B “Raven“, iznad Donbasa su primećene pa
i obarane američke BPL UAV Systems Skywalker, od Poljske su nabavljene BPL WB
Electronics Fly Eye, Izraela IAI Bird-Eye 400 a od Francuske Thales Spy Arrow.

Veliki broj ukrajinskih firmi radilo je i radi na razvijanju sličnih sistema pa se tako u
opitnoj upotrebi kopnene vojske nalaze BPL A1S “Furija“, MP-1 Spectator, Leleka-
100, ANSER. Najbliža tome da uđe u operativnu upotrebu je “Katana“ proizvođača
Matrix koji razvija i tešku višerotornu BPL “Komandor“. Kompanija “Čezara“ sa
Poljskom razvija izviđačko-udarnu BPL “Sokol“ koji predstavlja dron-kamikazu
naoružanog bojevom glavom. Ukrajinski gigant “Antonov“ radi na razvoju prve
domaće naoružane taktičke bespilotne letelice “Gorlica“ koja je prikazana sa
protivoklopnim raketama.

Raketni sistemi za protivvazduhoplovnu odbranu

Kičmu Protivvazduhoplovne odbrane Ukrajine čine jedinice naoružane raketnim
sistemom dugog dometa S-300. Ukupno oko 25 operativnih diviziona poseduje
pretežno varijantu S-300PS a u manjoj meri i S-300PT-1. Čine se napori da se
raketama ovih sistema produži vremenski rok upotrebe jer su proizvedene između
1985-1997. a do sada je remontovano oko 65 procenata sistema S-300. Drugi
najvažniji sistem je 9K37 “Buk-M1“ srednjeg dometa, koristi se 10 diviziona a i kod
Buka se radi na produženju resursa raketa koje su proizvedene između 1982. i 1991.
Do sada je remont prošlo oko 20 procenata Bukova.

Od automatskih sistema upravljanja ovim raketnim PVO sistemima koristi se 73N6

“Bajkal“ koji omogućuje upravljanje PVO brigadom, tu je zatim 5S99M “Senež-
M“ za kontrolu borbenih dejstava mešovitih grupacija raketnih jedinica (sa sistemima
različitih tipova) i 9S52 “Poljana D4“ za upravljanje raketnom PVO brigadom
sistema S-300V i/ili Buk.

Lanser raketa PVO sistema S-300PS.

Trupna protivvazduhoplovna odbrana odnosno Vojska PVO Kopnene vojske raspolaže
sa oko 150 lakih mobilnih raketnih sistema 9K35 Strela-10, oko 90 artiljerijsko-
raketnih sistema 2K22 Tunguska, oko 125 lakih mobilnih raketnih sistema 9K33M2
Osa-AKM, oko 50 artiljerijskih sistema ZSU-23-4 “Šiljka“, veliki broj jedinica imaju
topove ZU-23-2 23 mm kako vučnih tako postavljenih na različita motorna vozila
(oklopni guseničari, kamioni), tu su potom PA topovi S-60 kalibra 57 mm, PA
mitraljezi ZPU-1 i ZPU-2 kalibra 14,5 mm kao i laki prenosivi raketni sistemi
PVO 9K38 “Igla“.
Početkom maja u Ukrajini su se pojavile nezvanične informacije da postoji veoma
optimističan (možda i nerealan) plan da se u upotrebu vrate raketni sistemi PVO koji
su, što zbog zastarelosti što zbog nemogućnosti održavanja, povučeni iz upotrebe u
periodu od 2003. do 2013. godine. Domaći remontni zavodi su sposobni za njihov
remont (za neke sisteme i za modernizaciju) a u skladištima se nalazi veliki broj
njihovih raketa.

Reč je pre svega o stacionarnim RS S-125M “Neva“ srednjeg dometa, S-200VM

“Vega-M“ velikog dometa koji su 2013. definitivno proglašeni neperspektivnim, dok
bi kod trupne PVO u upotrebu bili vraćeni S-300V1 velikog dometa, 2K12
“Kub“ srednjeg dometa kao i 24 lakih mobilnih 9K330 “Tor“ koji su povučeni 2005.
godine.

Radarski i sistemi za protivelektronska dejstva

U Ukrajini se radilo i na modernizaciji starijih kao i razvoju novih tipova osmatračkih
radara. Tako su u naoružanje Radiotehničke vojske uvedeni osavremenjene varijante
radara P-14 “Lena“, P-18 “Terek“ i P-19 “Dunaj“. Na njima je pre svega zamenom
kritičnih blokova poboljšana otpornost na ometanje, zatim mnogi procesi su
automatizovani (identifikacija, praćenje ciljeva, prenos informacija), povećan im je
domet i tačnost merenja koordinata, smanjeno vreme potrebno za početak rada,
smanjena impulsna snaga predajnika, metod podešavanje frekvencije je umesto
elektromehanički sada elektronski.

Firma “Aerotecnica“ iz Kijeva izvršila je modernizaciju radara P-14 i P-19, nove

savremene varijante nose oznaku P-14MA (P-140U) i P-19MA (P-190U). Holding
kompanija “Ukrspectehnika“ započela je još 2002. radove na modernizaciji radara P-
18 a vremenom je razvijeno nekoliko savremenih varijanti kao što su P-18MA i P-
18MU koji su uvedeni u upotrebu 2007. godine, zatim P-18 “Malahit“ koga su
oružane snage dobile 2012. kao i P-180U “Oksamit“. “Ukroboronoservis“ bavi se
takođe osavremenjavanjem radara P-18 (P-180U) zatim radara 19Ž6 (ST-68U), 1L13
“Nebo-SV“ i radarskog visinomera PRV-16.
Najsavremeniji radar u inventaru ukrajinske vojske, domaći 79K6 “Pelikan“.
Osim savremenih varijanti pomenutih radara, Radio-tehnička vojska još uvek koristi
određeni broj nemodernizovanih radara a mnogi od njih se nalaze i u rezervi. Na
razvoju sasvim novih radara radilo je pre svega državno preduzeće NPK “Iskra“ iz
Zaporožja. Tamo je konstruisana familija osmatračkih radara 79K6 “Pelikan“ i
njegove izvozne verzije s oznakom 80K6. To je moderan 3D radar sa faziranom
antenskom rešetkom, dometa 400 km. “Iskra“ je razvila i metarski digitalni radar MR-
18 takođe sa  faziranom antenskom rešetkom a tu su i sekundarni
radari “Trassa“ i “Trassa-1“.

Od sistema za protivelektronska dejstva koriste se za sada dva R-330UM koji su

predati na upotrebu prošle godine a tu je i poznata “Koljčuga“, po dostupnim
podacima ukrajinska vojska poseduje 29 sistema “Koljčuga“, “Koljčuga-M“ (od 2001.
godine) i najnovija “Koljčuga-KE“ (od 2012.).