НРТУРО Р€ГИНИ

Библиотека
РЕБИС
I

У редници

Светислав Бајић
Срђан Р. Фуртула

Центар за изучавање
Традиције

УКРОНИЈА

БЕОГРАД • ММУ1
Н аслов оригинала
Акттао КЕСНШ1
СОМ05СЕН2А ОЕ1,51МВ0Ш,
ЈЈг, Коша, 1927.
I ШМЕК1 5АСК1 КЕЕЕА ТКА1ЖКЖЕ Р1ТАСОК1СА Е МА550МСА,
$ШсИ1птаИа, КароН, 1946.
ЦК СОБ1СЕ РШМВЕО АШНЕМ1СО 1ТАИАК0,
1/г, Коша, 1927.
51ЈВ 5РЕС1Е ШТЕК10К1ТАТ15,
ЈЈг, К о та, 1927.
АУУЕЖНКЕ Е Н15АУУЕК'ШКЕ Ш МАС1А,
ЈЈг, К о та, 1927.

Издавач
Центар за изучавање Традиције - УКРОНИЈА
Господска 9, 11080 Београд, Србија и Црна Гора
063/483-917; 064/147-40-71
икгоп 1Ја@§ша11.с о т

Рецензент
Жељко Познановић

© УКРОНИЈА

П релом текста и опрема

УКРОНИЈА

Штамна
ЗУХРА, Београд

Тираж
300

15ВИ
86-84807-12-Х
 Артуро Регини

СИМБОЛИ
ДУХА
$ЏВ 5РЕС1Е Ш ТЕШ ОШ ТА Т15

ПРЕВОД
Светлана Јауковић-С тевановић
Светислав Бајић
 С1Р- Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
133.1/.5
141.33
061.25
РЕГИНИ, Артуро
Симболи духа: зиб зреае тЈепогНаКб/ Артуро Регини;
превод Светлана Јауковић-Стевановић, Светислав
Бајић.- Београд: Центар за изучавање Традиције
Укронија, 2006 (Београд: Зухра). -IX, 120 стр.: илустр.;
21 с т,- (Библиотека Ребис; 1)
Превод дела: Соповсепга 6е1 5Јтбо1о/Аг1иго Редћ1П1.-
Тираж 300.- Артуро Регини: поглед ка вечности: стр. VII-
IX,- Стр. 111-120: Иницијација као путдо истинског
човека/Жељко Познановић - Напомене уз текст.
15ВИ 86-84807-12-Х
а) Слободни зидари б) Херметизам (окултизам)
ц) Симболи д) Алхемија е) Магија Ф) Регини, Артуро
(1878-1946) С0В155.5Р-10 129027084
 САДРЖАЈ

❖ Предговор VII

❖ ПОЗНАВАЊЕ СИМБОЛА И

СВЕТИ БРОЈЕВИ У ПИТАГОРЕЈСКОЈ

ТРАДИЦИЈИ М АСОНЕРИЈЕ 33

❖ ИТАЛИЈАНСКИ АЛХЕМИЈСКИ ТЕКСТ

НА ОЛО ВНИ М ТАБЛИЦАМ А 59

❖ бИВ 8РЕС1Е ШТЕК10К1ТАТ15 89

❖ ЗГОДЕ И НЕЗГОДЕ У МАГИЈИ 99

Поговор 111
I
 АРТУРО РЕГИНИ:
ПОГЛЕДКА ВЕЧНОСТИ
Артуро Регини (1878-1946), „паганин" и питагорејац, професор
математике и филолог, масон и маг, човек је чије се име или про-
мишљања налазе се у свакој озбиљнијој студији која се дотиче
тајни и проблема везаних за езотерију, масонерију и херметизам.
Овај потомак аристократске фирентинске породице био је велики
познавалац западног тока понорнице коју називамо „Вечна Муд-
рост“. Веровао је у једну непрекинуту западну Традицију која се
преносила кроз време све до наших дана, и држао је да је управо
„духовна масонерија“~ као иницијацијска, а не као секуларизова-
на, субверзивна и анти-традицијска организација - њен баштиник
и чувар. И управо је због претеране политизације масонерије и
њеног уплитања у италијанске друштвене прилике 1908. године са
групом „побуњеника“ иступио из Великог Оријента Италије.

*
* *

Регини је био блиски сарадник чувеног традиционалисте, бив-

шег масона и будућег суфија и шеика, Рене Генона и први је пре-
вео његово дело Краљ света на италијански, и он је, поред Генона,
био најзаслужнији за увођење Јулијуса Еволе у свет традиционал-
не мисли, окултног и езотеријског. Евола је великим делом од ње-
га преузео свој римско-пагански и ратнички поглед на свет, па чак
и дослован наслов своје прве отворено побуњеничке и конгровер-
зне књиге Пагански империјализам. Регини је човек који је упоз-
нао Еволу и Мирчеа Елијаду, највећег исроричара религије. Поред

VII
тога, Регини је најзаслужнији и за превод чувене Окултне фило-
софије Корнелија Агрипе на италијански језик, у чијем предго-
вору каже:

На западу још увек постоји традиција која нема ништа

заједничко са циркуском вревом, пародијом и приви-
дом оногшто седанас сматра окултизмом.

Од године 1930. Регини, Евола и Генон настављају засебним пу-

тевима у потрази за Средиштем; а на једној стази - стази критике
и одбацивања света данашњице. Наиме, Генон се повлачи у Еги-
пат и посвећује тајнама суфијског погледа на свет; Евола окреће
леђа Регинију и масонерији одбацујући идеју да масонерија посе-
дују икакву Тајну сем 7а/>/усу6верзије; а Регини остаје онде где се
и налазио - нападан и презрен, разочаран резултатима фашизма и
савезом фашистичког режима и Католичке цркве, против чега се
1929. године одлучно побунио - не напуштајући свој пагански и
утопијски светоназор и посвећујући се, све до своје смрти, тајни
бројева, односима и хармонији, те покушају обнављања и ожив-
љавања питагорејске философије, и њеног нумеричког и геомет-
ријског симболизма.

*
* *

Центар за изучавање Традиције „Укронија“ у свом тринаестом

издању доноси „магичне" студије и записе Артура Регинија који
су објављени у Еволином и Регинијевом часопису У Р 1927-1928.
године. У овим записима може се с лакоћом препознати Регини-
јева ерудиција и његово тајанствено спознање и искуство, а искус-
гвојесте оно на чему је Регини највише инсистирао.

У специфичном случају мог личног искуства, промена

се догодила независно од икакве наунне или философ-
ске спекулације и од икакве мождане активности.
Склон сам пре мислити да ова независност није случај-
на нити изузетак. Заиста, чини седа рационална спеку-
лација не може одвести даље од пуке концептуалне
апстракције прилично негативног карактера, и стога је

VIII