КРАТКА ИСТОРИЈА СРБА

Кратка историја Срба

Мирољуб Петровић

Прво издање
2022.

Издавач
Племе Кучи
www.plemekuci.com

Тираж
100

Штампа
Лион

Дистрибуција
www.ordeni.rs
тел. 063/732-7738

Бесплатно преузимање
www.kratkaistorijasrba.com

Предња корица
Илирски шлем из 6-5. века п.н.е.
из Арголиса (Пелопонез, данашња Грчка)

Задња корица
Грб Ђурађа Кастриота Скендербега
Мирољуб Петровић

КРАТКА
ИСТОРИЈА
СРБА

Петровац, 2022
.
 Садржај

- Зашто историја? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Први део - Од стварања света до насељавања Европе . . 14
- Порекло имена „Срби” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
- Аврам - земаљски отац Божијег народа, праотац
највећег дела данашњих Срба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Други део - Од насељавања Европе до пропасти римског
царства . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
- Ко је донео писменост у Европу? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
- Илири и Срби . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
- Српски и јеврејски календар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
- Друге сличности Срба и Јевреја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
- Порекло Грка и настанак грчке државе . . . . . . . . . . . . . . . 56
- Порекло Срба од Јафета . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
- Настанак имена „Словени” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
- Додатни историјски подаци о семитском пореклу
највећег дела Срба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
- Илирске (семитске или српске) државе . . . . . . . . . . . . . . . 77
- Илири и Римско царство . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
- Успон Римске цркве . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
Трећи део - Од пропасти римског царства до турске
окупације Европе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
- Карло Велики и папа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
- Још неки папски фалсификати . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
- Неслога Словена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
- Ширење религије франачког царства на српским
територијама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
- Крстионица кнеза Вишеслава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
- Босна . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
- Одбрана од Франака и сукоби у Источном царству . . . . 102
- Долазак Бугара на Балкан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
- Моравски кнез Растислав . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
- Срби у Далмацији и другим земљама . . . . . . . . . . . . . . . . 105
- Званична историја Срба до 10. века заснована на
фалсификатима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
- Дукља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
- Србија у време Немањића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
Четврти део - Од турске окупације до протеривања Турака
из Европе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
- Црна Гора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
- Успон Русије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128
- Први и Други српски устанак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
- Успони и падови папства . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
- Деловање римске цркве на Балкану . . . . . . . . . . . . . . . . . 145
- Стварање хрватске нације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
- Стварање албанске нације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
- Стварање мађарске и румунске нације . . . . . . . . . . . . . . 156
- Римска црква на удару - Француска револуција . . . . . . . 161
- Позадина масонерије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166
- Највећи „изум” масонерије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
- Француска револуција и Срби . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179
Пети део - Савремено доба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181
- Први и светски рат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181
- Други светски рат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188
- Комунистичка Југославија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195
- Ратови 90-их . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197
Закључак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203
 Зашто историја?

„Одузимите народу историју, и у првог генера-

цији биће као руља, а у другој генерацији биће као
стока” - говорио је Јозеф Гебелс, најближи сарадник
Адолфа Хитлера и један од највећих манипулатора
у историји.
Чињеница је да просечан савремени човек, укљу-
чујући и Србе, нема скоро никакво знање о исто-
рији, нити га то занима. То се види по предавањима
историје у модерним школама где се учи да је човек
настао од мајмуна и да Бог не постоји, већ да је цео
свет настао случајно. И никоме то не смета.
Ако бисмо коњу, свињи или магарцу причали о
историји, то би било слично као да причате просеч-
ном савременом човеку - никог од њих не занима
историја. Животињу интересује да једе да и да се
пари, а човека да заради новац да би могао да једе,
да се дрогира и да има секс. Дакле, „пројекат” је
успео: од људи су направили стоку.
Овај књига је покушај да се они - који још нису
постали као стока, скрену на првобитни колосек и
заинтересују за концепт да су људи створени да буду
7
царски синови и кћери. Човек је дете Небеског Цара
- Створитеља Универзума, о чему сам износио број-
не научне чињенице које сам објављивао у задњих
30 година, а у најкраћем у мојој првој књизи - „Нау-
ка и проблем смрти”.
Такође, можда ће ова књига подстаћи неке од
оних који живе као стока, да се врате на „првобитно
стање” - на оно стање када су рођени, па да крену
испочетка да се развијају како доликује царским си-
новима или царским кћерима.
До сада је написано много књига из историје,
укључујући и књиге о историји Срба и околних на-
рода. Да ли је потребно да се напише још једна
књига на ту тему? Итекако је потребно.
Што сам више проучавао историју, то сам више
увиђао како је у питању наука са којом се манипу-
лише и лаже на истом нивоу као и са биологијом,
медицином, геологијом, палеонтологијом, астроно-
мијом, теологијом и другим наукама које сам истра-
живао. Не само да се лаже, него је то брука и сра-
мота како се лаже!
Зашто се лаже? Да ли „историчари” и други „на-
учници” намерно лажу или је нешто друго у пи-
тању?
Одговор је једноставан и суров: Планета Земља
је претворена у планету робова, на којој се људи од
малих ногу заглупљују и уче да буду неспособни за
8
живот. На тај начин им се одузима слобода и они
једноставно само гледају како да преживе - како да
се прехране, да скрпе крај са крајем, а ако им нешто
претекне, да уложе у неки вид деструктивног задо-
вољства. До морала је ретко коме стало. И онда ро-
бови крену да се баве науком... То се зове „научна
проституција” где се за новац промовише све оно
што међународни терористи прогласе науком (не-
када се рат водио оружјем, а данас лажима). Уколико
неко не жели да промовише лажну науку, једно-
ставно губи посао и привилегије које му нуди раз-
бојнички корумпирани систем.
Треба истаћи и да је многима одавно испран мо-
зак и да они самоуверемо промовишу лажи којима
су научени.

Моје бављење историјом

Историјом сам почео да се бавим са 28 година,
након што сам чуо предавање о историјским дока-
зима везано за васкрсење Исуса Христа. Предавач
је изнео необориве историјске доказе да је Бог -
Исус Христ, Онај који је давалац живота, устао из
гроба и победио смрт, што ме је одушевило, тако да
сам кренуо да истражујем веродостојност и других
историјских догађаја описаних у Библији. Чиње-

9
нице до којих сам дошао биле су фасцинантне, и по-
тврдиле да је свако слово Библије поплочано на-
учним чињеницама.
Међутим, на једном предавању на Институту за
физику у Земуну, у јесен 1993, на којем је познати
један еволуциони биолог говорио на тему „Дарви-
нова парадигма”, где је спомињао милијарде година
старости живота на Земљи, био сам слободан да по-
ставим питања везано за те наводне „милијарде го-
дина”. Предавач није знао да одговори на моје
питање (очигледно није очекивао да ће неко то да га
пита), а ја сам био позван да објасним колико је стар
живот на Земљи. Брзо и једноставно сам показао
присутнима (преко 30 доктора наука у публици) да
је живот на Земљи стар око 6.000 година.
Нико није имао приговоре на моје излагање, али
јесу имали приговор на моју „компетентност”. Пи-
тали су: „Колега, са ког сте ви факултета?” Када су
чули да нисам ни са једног факултета, одмахнули су
руком на моје излагање и рекли да „нисам компе-
тентан да причам о старости Земље и фосила”.
Одмах сутра ујутру отишао сам на Геолошки фа-
култет и уписао смер „палеонтологија” (наука о фо-
силима) да бих постао „компетентан” из домена
старости Земље и фосилних организама.
Током студирања на овом факултету видео сам
оно што сам написао на почетку ове књиге - потпу-
10
ну незаинтересованост за науку од стране профе-
сора и асистената. Њихов једини циљ је био како да
одробијају радно време за које су плаћени, да пишу
бесмислене „научне радове”, јер су они услов за на-
предовање у академским звањима (магистар, док-
тор, доцент, ванредни професор, редовни професор,
академик...). Било какво размишљање о ономе што
предају, сусретао сам веома ретко (била су само два
професора који су ме тајно питала за мишљење јер
су видели да боље познајем геологију и палеонто-
логију од њих).
Временом је моје самопоуздање расло како сам
увиђао да људи на факултетима не знају ништа о
науци којом се баве и да их наука не занима, већ
само плата и привилегије. Видео сам да немам дос-
тојног саговорника - не зато што сам много паметан,
већ зато што они буквлно ништа не знају.
Али, можда је стање људи који се баве науком
другачије изван Србије? Америка је центар светске
науке...
Дошао је дан да посетим Америку. Имао сам шта
да видим. Тамо је незнање још веће него у Србији.
После мог првог наступа и првог предавања, био
сам распродат сваки следећи викенд. Американци
су тражили да их водим на Кањон Колорадо и друге
локалитете, и да им објашњавам геолошке слојеве и
старост стена и фосила. Држао сам предавања на
11
америчким универзитетима и био шокиран колико
су присутни били одушевљени оним што сам изно-
сио - као да ништа не знају. И заиста, они нису ниш-
та знали о ономе што ја причам, а везано је за
историју - пре свега геолошку. И тако сам ја објаш-
њавао Американцима геолошке феномене у њиховој
земљи. Дакле, требао је један човек из Србије да
дође да им то објасни јер у Америци нема ко.
Временом је моје разочарење постајало све веће
и дубље. Коначно сам схватио и закључио да је ово
планета дебила и безмозговића, да су званични на-
учници продане душе, а да широке народне масе
ништа паметно не занима - њихове мисли су усме-
рене само на ждерање (јело), локање (пиће),
шмркање (дрога) и ваљање (секс). Истина, наука,
правда, морал... то скоро никог не занима.
Међутим, постоје нове генерације младих људи
које су под стравичним притиском да буду као и ста-
рији - наркомани, безмозговићи и робови. Многи од
тих младих људи не прихватају испирање мозга и
заглупљивање, и одушевљено прихватају чињенице
које износим у мојим књигама и предавањима. Нај-
пре због њих, али и због оних ретких старијих, сео
сам да напишем ову књигу из историје која ће јасно
показати да смо ми - који живимо у овом делу света
- потомци знаменитих људи, да смо на посебан на-
чин изабрани Божји народ, и не треба да чуди што
12
су се против нас водили најстрашнији ратови и
спроводили погроми.
Позивам све који буду читали ову књигу да ук-
ључе мозак и да никоме не верују - само чињени-
цама и здравом разуму.

Историја Срба биће описана у неколико делова:

1. од стварања света до насељавања Европе
2. од насељавања Европе до пропасти римског
царства
3. од пропасти римског царства до турске окупа-
ције Европе
4. од турске окупације до протеривања Турака из
Европе
5. савремено доба.
Када се буде разумело шта се дешавало током
прошлости, моћиће да се разуме оно што се дешава
данас.

13
 Први део

Од стварања света
до насељавања Европе

Планета Земља је створена пре око 6.000 година,

и тада су створени први људи (Адам и Ева) од стра-
не Творца. Сви људи на Земљи потичу од овог прво-
битно створеног пара.
Једини сигуран извештај најстарије историје на-
ше планете и човечанства јесте Библија. Сва гео-
лошка, биолошка, палеонтолошка, археолошка, ас-
трономска и друга истраживања потврђују историј-
ску тачност Библије. О томе сам говорио у мојој
књизи „Наука и проблем смрти” и у мојим предава-
њима. За више детаља о свему томе може се погле-
дати у литератури и емисијама на сајту мог Центра
за природњачке студије (www.creation6days.com).
Непријатељи човека и фалсификатори историје су
измислили милијарде година старости планете Зем-
ље и свемира, без иједног јединог доказа. Људима
без мозга су понудили „објашњење” за милијарде
година у виду наводних „техника радиоактивног да-
тирања”. У питању су небулозне технике које су
14
потпуно невалидне и са којима ништа не може да се
мери. Али, када онима који немају да једу кажете да
се кројачким метром може мерити количина шећера
у крви, они ће климати главом и рећи: „Тако је”,
само да би добили парче хлеба да се прехране.
Сећам се када сам мог професора из седименто-
логије питао како утврђују старост стена. Он ми је
хладнокрвно одговорио: „Узмемо комад стене, на-
пишемо опис локалитета где смо узели ту стену, и
онда тај опис и тај комад стене пошаљемо за Не-
мачку, а они нам, после извесног времена, пошаљу
извештај колико је стена стара.”
Питање наводних милијарди година старости на-
ше планете, у коју верују дословно сви „научници”
(робови система) је једна од највећих лажи која пос-
тоји у науци, и та лаж је основа званичне историје,
биологије, геологије, астрономије, као и других нау-
ка. И никоме то не смета.
Али, да се вратимо правој историји. Убрзо након
стварања првих људи, дошло је до њихове побуне
против Бога што је довело до моралне декаденције
њих самих и њихових потомака што ће довести до
њиховог уништења (детаљније о овоме може се про-
читати у мојој краткој књизи „Религија за почет-
нике”).
Тачно 1656 година од стварања света, Творац је
великом воденом катастрофом (Потопом) уништио
15
читаву људску цивилизацију, осим осморо људи ко-
ји су спашени на посебан начин и у посебном објек-
ту (Нојевој барци). Од ових осморо спашених људи
настала је цела данашња људска популација.
Дакле, били су спашени Ноје, његова три сина
(Сим, Хам и Јафет) и њихове супруге.
Од првог човека - Адама, до Ноја, било је десет
генерација (видети табелу на следећој страни).
Као што можемо лако да израчунамо, Потоп се
десио пре око 4400 година. Сви историјски доку-
менти које данас имамо не могу бити старији од
4400 година, јер све што је постојало пре Попопа
било је уништено за време Потопа. Данас знамо да
су најстарији писани документи - сумерске плочице,
старе око 3800 година.
Наравно, чућете безмозговиће испраног мозга ко-
ји спомињу десетине и стотине хиљада година на-
водне старости неких историјских докумената и
археолошких ископина. Како то знају? Па рекли су
им „стручњаци” који су користили методе радио-
активног датирања: „Али Мирољубе, др Вилард Ли-
би са Универзитета Чикаго је добио Нобелову наг-
раду за откриће методе Угљеник Ц-14.”
Добио Нобелову награду? Тако је Нобелову на-
граду добио и др Луис Алварез са Универзитета
Беркли, који је заједно са својим сином Валтером
(можда је то онај измишљени комуниста Валтер што
16
 Родослов првих људи

Година рођења од
Први људи Стварања света

Адам 1
Сит 130
Енос 235
Каинан 325
Малалеило 395
Јаред 460
Енох 622
Матусал 687
Ламех 874
Ноје 1056

брани Сарајево) изнео „необориве доказе” како су

изумрли диносауруси. По њиховом лудачком сцена-
рију, наводно је астероид ударио у Земљу, подигао
велику прашину која је створила помрачење и на-
облачење, и због настале хладноће диносауруси су
изумрли... Ко је луд и без мозга, нека верује у „от-
криће” овог Нобеловца.

17
 Дакле, драги читаоче, најстарији писани доку-
менти су стари око 3800 година (сумерске плочице).
Све друго су атеистичке и сатанистичке небулозе.
Као што смо рекли, Потоп је преживело само ос-
моро људи. Нојева барка се зауставила на планини
Арарат и из ње је изашло ово осморо људи и коп-
нене животиње које су на посебан начин биле иза-
бране да уђу у Барку и на посебан начин преживеле
(о чему је дато више информација у Библији, што
наука јасно потврђује).
Након Потопа постојао је само један континент у
периоду од неколико стотина година. У том периоду
људи и животиње су се умножили и населили цео
тај један континент. Неколико стотина година кас-
није, у време Евера, у периоду када се родио његов
син Фалек (види табелу на следећој страни), Творац
је раздвојио континенте и тако су настали данашњи
раздвојени континенти (Фалек или хебрејски „Пе-
лег” потиче од хебрејског глагола „пловити” - леаф-
лиг, јер је Творац раздвојио континенте тако што су
онии „пловили” по мору и тако су били раздвојени
- види слику на следећој страни).
Овај библијски извештај о настанку континената
био је доминантан све до почетка 20. века, када се
појавио „стручњак” Алфред Вегенер који је дао „об-
јашњење” како су се континенти „сами од себе” раз-
двојили током више стотина милиона година. Ово
18
 Родослов људи након Потопа

Први људи Година рођења од

после Потопа Стварања света

Ноје 1056
Сим 1558
Арфаксад 1658
Сала 1693
Евер 1723
Фалек 1757
Рагав 1787
Серух 1819
Нахор 1849
Тара 1878
Ноје 2008

СЕДИМЕНТНЕ СТЕНЕ

Основу континената чини гранит, а на врху су седиментне стене

(песак, шљунак, кречњак и др). Приликом раздвајања контине-
ната, гранит је као лакша стена, „пловио” (клизио) по базалту.
19
неозбиљно и ненаучно објашњење је одмах било
прихваћено од стране међународних манипулатора
и светских газда, и постало је званична научна дог-
ма пред којом сви робови безмозговићи (лажни на-
учници) морају да се клањају и да климају главом
да би добили бедну плату и привилегије.

Порекло имена „Срби”

Током целе људске историји народи су добијали
имена по неком од својих знаменитих предака. Јев-
реји су добили име по Еверу, Јудејци по Јуди, Амон-
ски по Амону, Моавци по Моаву, Трачани (Тирасе-
ни) по Тирасу, Илири по Илирију итд. Тек у задњих
неколико векова, из политичких разлога, одређени
центри моћи су стварали нове нације према гео-
графским именима, а не према неком знаменитом
претку - јер га нису имали (о чему ћемо касније
нешто више рећи).
Као што смо видели, након Потопа, потомци три
Нојева сина - Сима, Хама и Јафета населили су
земљу. Историјски подаци говоре да је један део Си-
мових потомака дошао из Индије и населио велики
део Европе, укључујући и Балкан. Пошто су у Ин-
дији Нојеве синове звали Сарм, Харм и Јапати, један
део Симових (Сармових) потомака је себе називао

20
„Сарми” (често „Сармати”) или „Сарби”. На тери-
торији северно од Црног мора постојала је држава
„Сарматија” коју су основали ови потомци Сима.
Они су изабрали да се називају по Симу јер је био
веома знаменит човек. Као што смо рекли, Сим је
био Нојев син. Његово право име је било „Шем”
што значи „Име”. Другим речима, Сим (Шем) је
добио име са жељом његових родитеља да буде неко
ко ће проносити Божје име (или карактер) у овом
свету, јер су се имена давала према жељи родитеља
какав би карактер желели да има њихово дете.
Овде треба напоменути да су први људи, почевши
од Адама, па све до раздвајања језика у време Вави-
лонске куле (о чему ћемо ускоро више рећи) гово-
рили истим језиком - „првобитним језиком”. Тај
језик је онај на којем је писана Библија. То је језик
који данас зовемо „хебрејски”, а којим говоре Јев-
реји. Како то знамо?
Када читамо библијски историјски извештај, ви-
димо да су Адам и Ева разговарали међусобно, као
и са Богом, на том „првобитном језику”. Да погле-
дамо неколико примера записаних у Библији.
У 1. Мојсијевој 2,23 се каже: „А Адам рече: ,Сада
ето кост од мојих кости, и тело од мојега тела. Нека
јој име буде човечица, јер је узета од човека’.”
Хебрејска реч за „жену” (човечицу) је „иша”, која
потиче од хебрејске речи за „човека” - иш.
21
 Даље, прва жена је била названа „Ева” (у нашем
преводу), а на хебрејском језику „Хава”, јер је „она
мајка свим живим људима” (1. Мојсијева 3,20). Ово
објашњење је засновано на хебрејској речи „хај”,
што значи „неко ко је жив". Њој је дато име Хава
(Ева) јер је она мајка сваког „хај”-а (живог човека).
Евино име показује да је Адам говорио језиком
који данас називамо „хебрејски”. Да је говорио срп-
ским језиком, он би своју жену назвао „Живка” и
рекао би: „Она је мајка свих живих људи, и зваће се
Живка”, али ју је назвао Хава (Ева) јер је говорио
језиком који данас зовемо „хебрејски” (у почетку се
тај првоботни језик није звао хебрејски, већ је кас-
није добио име по човеку (Еверу) и народу који је
од њега настао (Јевреји) који су наставили да говоре
тим првобитним језиком, јер је Бог за њих одредио
посебну мисију).
Када је родила сина, Ева му је дала име Каин и
рекла је: „Створих човека од Господа” (1. Мојсијева
4,1), јер је име „Каин” засновано од хебрејске речи
„канити” - створих.
Ламех је назвао свог сина „Ноје” (хебр. Ноах) ре-
кавши: „Овај ће нас одморити (утешити) од послова
наших и од труда руку наших на земљи коју је про-
клео Господ” (1. Мојсијева 5,29). Име Ноје (Ноах)
засновано је на хебрејској речи „нахем” - утешити.

22
 Други примери су Авељ, Сит, Сим, Хам, Јафет и
бројни други. Сва ова имена и објашњења дају јасан
доказ да је језик, који данас зовемо „хебрејски”, био
језик којим се говорило до Вавилонске куле.
Сам Бог је користио језик, који данас зовемо „хеб-
рејски”, када је стварао свет. Када је створио првог
човека од праха земље, назвао га је „Адам”, на ос-
нову хебрејске речи за земљу - „адама” (1. Мојсијева
2,7). Сличних примера је много.
Овим првобитним језиком се говорило све до из-
градње Вавилонске куле, када су се скоро сви људи
побунили против Бога. Вођа побуне је био Нимрод
(у многим нашим преводима - Неврод). Име „Ним-
род” на првобитном језику значи „ми ћемо се побу-
нити”, што осликава карактер родитеља који су га
родили и одгајали, и дали му такво име.
Нимрод је ујединио људе на Земљи у побуни про-
тив Бога, а као симбол побуне позвао их је да у Ва-
вилону направе кулу „која ће бити до неба”. Тим
чином, Нимрод је уверавао људе да ће бити зашти-
ћени од нове Божије казне и новог Потопа, и да могу
слободно да наставе са неморалним и деструктив-
ним животом, јер ће у случају новог Потопа моћи
да се попну на кулу и спасу (иако је Бог обећао да
више неће пуштати водени Потоп на земљу; следећи
Потоп ће бити огњени).

23
 Да би спречио људе да се уједине у побуни, Бог
је на натприродан начин деловао, и користећи већ
успостављене генетске и друге механизме, „поме-
шао” људима језике којим су говорили, тако да су
одређене групе људи почеле да говоре другачијим
језиком и међусобно се нису разумели. Због тога је
дошло до обуставе градње Вавилонске куле, а људи
су се разишли из Вавилона по целом свету, у гру-
пама које су говориле истим језиком.
Према усменој традицији, Нимрод се није смири-
вао у својој побуни против Бога и знао је да је Нојев
син Сим био представник Бога на Земљи и најпо-
знатији Његов следбеник. Зато је подигао војску
својих следбеника и кренуо у рат против Сима. Иако
је Сим имао много мање људи, уз Божију помоћ је
победио Нимрода и његову војску, ликвидирао Ним-
рода, а његово тело исекао на седам делова и послао
у седам крајева земље са поруком како ће проћи сва-
ки онај који буде био деструктиван као Нимрод.
Овај сукоб Нимрода и Сима обележиће целу ис-
торију људског рода, јер ће следбеници Симове иде-
ологије (Семити) бити стално на удару незнабожаца
(следбеника Нимрода или вавилонске окултне рели-
гије).
По овом знаменитом човеку - Симу (хебрејски
Шем, индијски Сарм) прозвао се народ који је из
Индије дошао на Балкан - „Сарби” или „Срби”.
24
 Дакле, изворно значење имена „Срби” односи се
на потомке Сима или Шема, који су данас познати
под именом „Семити”. То значи да изворно значење
имена „Србин” значи „Семит”.
Потомци и следбеници Сима и његове (Божије)
идеологије наставили су да говоре првобитним јези-
ком након Вавилонске куле.

Аврам - земаљски отац Божијег народа,

праотац највећег дела данашњих Срба
Десета генерација од Ноја био је Аврам (његово
име на првобитном језику значи „отац народа”). Он
је живео у време великог неморала на Земљи, у
месту Ур Халдејски (данашњи Ирак). Пошто је био
веома моралан и живео по Божијим заповестима,
Бог је одлучио да од њега направи велики народ који
ће својим животом бити видело другим народима и
показатељ како треба живети. Тај народ ће имати
најплоднију земљу, најбројније и најздравије потом-
ство, Бог ће благословити тај народ свим благосло-
вима, физички ће га штитити од незнабожачких
народа, тако да ће сви народи моћи да види какве су
предности живота по Божијим заповестима.
Да би остварио тај циљ, Бог је рекао Авраму да
се са својом женом, слугама и стоком пресели у ха-

25
нанску земљу (данашњи Израел). Аврам и његови
људи су живели као пастири под шаторима, одво-
јено од градова у хананској земљи, који су били пре-
пуни неморала.
Наследник Аврама био је његов син Исак, а Иса-
ков наследник био је Јаков, коме је Бог, због његове
побожности и моралности, променио име у „Из-
раел”, што на првоботном језику значи „онај који се
бори са Богом”, „онај који побеђује са Богом”.
Јаков или Израел је имао 12 синова (један од њих
се звао Гад (изговара се „Гаад”, што на првобитном
језику значи „срећа”; од Гадовог сина Илирија на-
стаће Илири - највећи део данашњих Срба, о чему
ћемо ускоро детаљније говорити).
Када је наступила велика глад, Израел и његови
синови су се преселили у Египат где су провели 400
година и ту се веома умножили. У последњим да-
нима боравка у Египту, Израелови потомци су били
угњетавани од стране фараона и Египћана, и имали
статус робова који су радили најтеже физичке по-
слове. Бог тада подиже Мојсија преко кога избавља
Израиљце из Египта.
Тада су се десили познати натприродни догађаји
када је Бог пустио десет великих катастрофа на Еги-
пат, раздвојио Црвено море и повео израиљски на-
род према Обећаној земљи - данашњем Израелу.
Историјски извештај бележи да је у том тренутку из-
26
раиљски народ имао око 600.000 војно способних
мушкараца, што значи да је укупно било око 3 ми-
лиона људи.
У Обећаној земљи (хананској земљи) су живели
незнабожачки народи који су упражњавали најгоре
облике неморала и деструкције, и одбацили су све
Божије позиве да се промене. Због тога је Бог наре-
дио Израиљцима да протерају и ликвидирају ове де-
структивне народе.
Божији план је био да се на територији хананске
земље (данашњи Израел) формира држава која ће
живети у миру и благостању, и која ће бити пример
другим народима. Бог је направио савез са својим
народом, тако да ће Бог бити цар државе и штитиће
државу од спољног непријатеља, а народ ће имати
обавезу да живи према Божијем закону који је Бог
дао преко Мојсија и који је записан у првих пет
књига Библије (ових пет књига су познате под зајед-
ничким именом „Учење” или хебрејски „Тора”).
У држави је постојао врховни судија (први од њих
је био Мојсије), и судије на нижим нивоима - над 10,
50, 100, 1000 људи, који су решавали све проблеме
и делили правду.
Дакле, Бог је био владар који даје законе, а људи
су требали да живе по Божјим законима и уживају
Божију заштиту од спољног непријатеља. Овакав
облик државног уређења данас је познат под нази-
27
вом „теократија” или „владавина Бога” (грчки „те-
ос” - Бог, „кратос” - владати).
Израиљци су само делимично учинили оно што
је Бог заповедио. Нису протерали све незнабожачке
народе него су почели да прихватају њихове гадне
обичаје и навике.
У својој побуни против Бога, Израиљци су тра-
жили да имају човека као цара, као и други народи,
а не да им Бог буде цар. Бог је то допустио, али је
нагласио да ће Он да им бира цара. Тако је први цар
Израела постао Саул (хебрејски „Шаул”). Пошто се
и он убрзо побунио против Бога, за новог цара је по-
стављен Давид, а после Давида његов син Соломон.
За време Соломона направљен је Божији Храм у
Јерусалиму.
Цела историја државе Израел била је обележена
побуном против Бога, па је Бог допуштао да околни
незнабожачки народи нападају државу Израел. Када
су били у невољи, Израелци су тражили помоћ од
Бога, одбацивали неморал, а Бог их је избављао од
непријатеља. Али, временом је грех био све већи и
већи, тако да су упади незнабожачких народа били
све јачи и агресивнији.
Након смрти Соломона, цар у Израелу је постао
његов син Ровоам. У његово време је дошло до по-
буне у народу па је држава подељена на два дела -
северно царство (Израел) и јужно царство (Јуда или
28
Јудеја). Израел је сачињавало десет племена, а Јуде-
ју два племена (Јуда и Венијамин).
Ове две државе су често међусобно ратовале, а
стално су били под опсадом околних непријатељ-
ских народа. Било је кратких периода мира када је
на власти био неки побожан и моралан владар који
је уводио ред у држави према Божијем закону, али
то је кратко трајало.
Коначно, у 8. веку пре нове ере, десило се оно
што је Бог обећао да ће се десити уколико народ
буде био упоран у кршењу Божијег закона - проте-
ривање из државе.
Дакле, Бог је слао невоље на народ, да би га упо-
зорио на страхоте кршења Божијег закона, али када
су они били упорни у деструктивном понашању ус-
ледило је протеривање. Тако је асирска војска у 8.
веку пре нове ере заузела северно царство - Израел,
и протерала десет племена из државе. На њихово
место је населила незнабожачке народе који ће се
касније прозвати „Самарјани” (или „Самарићани”).
Јужно царство - Јуда (или Јудеја) је још кратко
време постојало, да би у 6. веку пре нове ере дошло
до окупације од стране Вавилоњана, када је велики
део народа одведен као робови у Вавилон. Том при-
ликом је срушен и запаљен град Јерусалим и Божији
Храм у њему, а велики број Јудејаца је био убијен.

29
 До тога није морало да дође. Бог је преко свог
пророка позивао народ и цара да се покоре вавилон-
ском цару, и да за казну због неморалног живота бу-
ду робови одређено време, и тако сачувају своје жи-
воте, насеља и Храм, али они нису хтели, него су ра-
товали против Вавилоњана. Последице су биле ка-
тастрофалне.
Јудејци су били 70 година робови у Вавилону. Ка-
да је Вавилон био окупиран од стране Персијанаца,
Јудејци су постали робови навих владара.
У време јудејских вођа Јездре и Немије, који су
имали висока места у новом царству, персијски цар
је дозволио Јудејцима да се врате у Јудеју и обнове
насеља и Божији Храм, што се и десило.
Јудеја је и даље била под окупацијом Персије, а
касније Грчке и Римског царства, како су се светски
владари мењали на истријској сцени.
Почетком првог века Бог шаље у Јудеју Исуса
Христа да позове народ на покајање и живот по Бо-
жијем закону, да би га Бог избавио из руке римских
окупатора, као што их је избавио из египатског роп-
ства. Народ је волео Исуса и то што је Он причао,
али је преовладао утицај јудејских религијских вођа
који су успели да издејствују код римских власти да
убију Исуса, јер је позивао на покајање, док су они
позивали на устанак против Римљана и били крити-
ковани од стране Исуса за лицемерје и неморал (за
30
више детаља о Исусовом животу и раду на Земљи
погледати моју књигу „Религија за почетнике”).
Убрзо, 70. године наше ере, Јудејци дижу устанак
против Римљана који је у крви угушен. Погинуло је
преко милион Јудејаца, а Јерусалим и Божији Храм
су поново били срушени и спаљени.
Године 134, Јудејци поново дижу устанак против
Римљана који је поново био у крви угушен, с тим да
су овога пута Римљани одлучили да протерају све
Јудејце из државе и да им забране живот у Јудеји.
Држави је промењено име у „Палестина”, да би се
на сваки начин избрисало сећање на овај непокоран
и побуњенички народ.
На тај начин је држава Израел, у којој је некада
Бог био цар, остала без својих становника, а земља
је полако почела да се претвара у неродну земљу, пу-
стињу, са све мање и мање становника, док скоро
потпуно није опустела, баш као што је Бог и рекао
да ће се десити ако народ одбаци Бога.
Велики број расејаних Јудејаца, а пре тога Израи-
љаца, населио је Европу.

31
 Други део

Од насељавања Европе до
пропасти римског царства

Када проучавамо древну историју можемо да ви-

димо да се она заснива на историји Блиског Истока
- Египта, Израела, Месопотамије. Древна историја
других делова планете Земље једноставно не по-
стоји, јер није имао ко да је запише.
Историја Европе, а касније и других делова света,
почиње доласком расејаних израиљских племена у
Европу, које почиње у 8. веку п.н.е. Пре доласка из-
раиљских племена у Европу, немамо никаквих ис-
торијских података о становницима овог континен-
та, као ни других делова света осим Блиског Истока.
Зашто? Па зато што су у Европи и осталим дело-
вима света живели неписмени незнабожачки народи
који су културно и морално пропадали заробљени у
својим паганским култовима и сујеверјима. Само
тамо где су људи имали контакт са Творцем - Богом
Створитељем, постојао је културни, морални и ци-
вилизацијски развој, а то је био Блиски Исток.

32
 Доласком израиљских племена у Европу, долази
светлост у овај део света. Наравно да је светлост до-
лазила и пре тога. Људи су сигурно слушали приче
о најстаријој историји света, о побуни људи против
Бога и др, али их то није занимало него су следили
своје „стручњаке” - паганске свештенике и „на-
учнике” (окултисте), који су им причали сладуњаву
причу која им се свиђала и толерисали деструктиван
начин живота (исто као и данас).
Долазак протераних израиљских племена у Ев-
ропу можемо упоредити са доласком проблематич-
них Срба - Црногораца и Херцеговаца у Београд. И
једни и други су проблематични, и једни и други од-
бацују предиван живот у природном амбијенту са
јаком породицом, и због греха напуштају свој родни
крај. Када дођу у Београд (Европу) они се асими-
лују, постану као локални незнабошци, али због
свог јаког културног и моралног наслеђа постају
убедљиво најбољи у сваком послу којим крену да се
баве и тако постају лидери у новој средини.
Ипак, један мали део досељеника из Израела у
Европу се трудио да сачува свој идентитет и рели-
гију, и захваљујући њима, данас имамо сачуване из-
ворне историјске документе.

33
 Ко је донео писменост у Европу?
Израиљци имају „историју”, а пагани или незна-
божци имају „митологију”. Историја се заснива на
чињеницама, а митологија на измишљеним причама
које су најчешће засноване на извртању историјских
чињеница.
Ако погледамо данашњу модерну фалсификовану
историју, која се учи у свим школама и промовише
преко најутицајнијих медија, шта је темељ те исто-
рије? Одговор је: митологија или измишљене приче
грчких „историчара”.
Данашња атеистичка историја за „оца историје”
сматра Херодота - грчког историчара који је живео
у 5. веку п.н.е. Да ли је он био Грк, то ћемо мало кас-
није да видимо, а сада погледајмо ко је донео пис-
меност у Европу, на основу које је настала данашња
модерна историја (митологија). (Грчка се сматра ко-
левком европске писмености и цивилизације.)
„Отац историје” - Херодот, каже да је писменост
у Европу донео Кадмо или Кад. Ко је био Кадмо? То
можемо да сазнамо из грчке митологије, јер грчка
историја из тог времена не постоји.
Према грчкој митологији, Кадмо је био феничан-
ски принц, син тирског краља Агенора и краљице
Телефасе. Када је бог Зевс отео Кадмову сетру - фе-

34
ничанску богињу Европу (коју је касније силовао),
Кадмов отац је послао своје синове у потрагу за се-
стром и наредио им да се без ње не враћају у Фени-
кију. Током својих лутања, Кадмо је у Грчкој осно-
вао град Тебу, чији се град, њему у част, у почетку
звао Кадмеја.
Кадму су стари Грци приписивали заслуге за уво-
ђење првобитног алфабета или „феничанских сло-
ва”, које су Грци затим прилагодили свом језику и
од њега направили властити грчки алфабет. Херодот
процењује да је Кадмо живео 1.600 година пре њега,
односно око 2000. п.н.е.
Ово је била митологија, а сада хајде да се бавимо
историјом.
Митологија каже да је Кадмо потицао из града
Тира. Тир је град на Блиском Истоку, непосредно
поред државе Израел (види слику на следећој стра-
ни). Да ли је Кадмо можда био Израиљац, који је у
8. веку п.н.е. дошао из своје постојбине у данашњу
Грчку, а не Феничанин, како каже грчка митологија?
Још један грчки историчар спомиње Кадма. У пи-
тању је Диодор Сикилус из првог века п.н.е. познат
по писању монументалне „Библиотеке историје” у
40 књига, за чије писање сам каже да се ослањао на
радове многих других аутора. Један од њих био је
Хекатеј, аутор дела „О Египћанима”. На неколико

35
места Хекатеј спомиње Израиљце. У једном од њих
пише о изласку Израиљаца из Египта:
„Најзначајнији међу тим протераним туђинима
(мисли на Израиљце, прим. МП) пратили су Данаја

Град Тир
поред
Израела

36
и Кадма у Грчку; али највећи број њих ишао је за
Мојсијем у Јудеју... Тамо су изградили Јерусалим и
многе друге градове, поделили народ у дванаест
племена, одабрали себи судије и свештенике, и по-
дигли храм, у којем није било слика богова, јер Мој-
сије није дао да се Божанство приказује у било как-
вом људском облику...”
Из овог извештаја видимо да су Израиљци дошли
у Грчку предвођени Данајем и Кадмом, што значи
да је Кадмо био Израиљац, а не Феничанин како
каже Херодот.
Грчка историја (митологија), која очигледно пред-
ставља мешавину историјских чињеница и паган-
ских веровања, говори о Кадму и друге занимљиве
ствари. Тако се каже да се један Кадмов брат звао
„Египћанин” (Египтус). За Кадма се још каже да је
имао синове, а да се најмлађи звао Илирије.
Дакле, Кадмо је био Израиљац, имао је браћу Да-
наја и Египћанина, а најмлађи син му се звао Или-
рилије. Овај Кадмо се населио у Грчкој. То каже
грчка историја (митологија).
Са друге стране, у библијској (или најпоузданијој)
историји се каже да се један од 12 синова Израиље-
вих звао „Гад” (хебрејски „Гаад”, што значи „сре-
ћа”) и од њега је настало једно израиљско племе које
је протерано из Израела у 8. веку п.н.е од стране
Асираца (Библија не говори где су протерани).
37
Двојица његове браће су се звали „Дан” и „Јосиф”
(овај Јосиф је познат као „Египћанин” јер је постао
заменик фараона у Египту). Гадов син се звао Ари-
лије.
Да ли на основу горе изнетог можемо да закљу-
чимо да је Кадмо - човек који је донео писменост у
Грчку, а одатле у целу Европу - уствари био Израи-
љац по имену Гад?
Да ли су Кадмова браћа Данај и Египћанин, ус-
твари Гадова браћа Дан и Јосиф, а Кадмов син Или-
рије уствари Гадов син Арилије?
Ако погледамо имена „Кад” (или „Кадмо”) и
„Гад”, оба почињу грленим гласовима „К” и „Г” који
могу лако да се замењују унутар исте групе гласова
(види дијаграм на следећој страни). Тако да име
„Гад” лако може да пређе у „Кад”, а додатак „мо”
(Кад-мо), као и додатак „ај” (Дан-ај) је нешто уоби-
чајено код прилагођавања страних имена грчком го-
вору.
Нема сумње да изнете чињенице јасно показују
да су протерани Израиљци, који су населили да-
нашњу Грчку, донели писменост у Европу. То је нор-
мално за очекивати када знамо да се једино израиљ-
ски народ назива „народом књиге” (под „књигом”
се, пре свега, мисли на Библију). Народ који је кроз
историју највише инсистирао на писмености био је
израиљски народ јер му је било усађено да треба да
38
чита Библију, коју им је Бог дао, и да живи по томе,
тако да су Израиљци имали читаве тимове преписи-
вача Библије који су ручно преписивали библијске
текстове на пергаментима коже или другим мате-
ријалима (прва штампарска машина је направљена
тек у 15. веку).
Ако упоредимо грчка слова са хебрејским, виде-
ћемо скоро потпуну подударност што јасно потвр-
ђује да је грчко писмо настало од хебрејског (види
табелу на следећој страни), баш као што историја
каже - Израиљци су донели писменост у Грчку и Ев-
ропу.
Али, какве ово има везе са историјом Срба?
39
40
 Има велике везе.
Видели смо да је човек који је донео писменост у
Европу - Кад (или Гад) имао сина Илирија (хеб-
рејски „Арилије” што значи „Божији лав”). Од овог
Илирија су настали Илири (Божији лавови), одно-
сно велико потомство разгрнато у бројна илирска
племена која су насељавала Балкан и која ће постати
позната као најбољи ратници у историји. Историчар
Птоломеј, с почетка 2. века н.е., направио је карту
илирских племена на Балкану (види слику на следе-
ћој страни).
Даље, према грчкој митологији, Кад и његов син
Илирије, населили су се најпре на просторима да-
нашње Црне Горе. Извештај каже да је Кад дошао
на воловским колима у Будву (латински „Бутуа”) и
тамо постао краљ илирског племена Енхелеја. Ис-
торичар Апијан из Александрије каже да су Енхе-
леји добили име по Енхелеју, који је био син
Илирија и Када, и да је Кад сахрањен у данашњој
Црној Гори, у Боки Которској. Зато не треба да чуди
да се управо то Енхелејско царство сматра најста-
ријим познатим илирским царством, о чему ћемо
више говорити у наставку.
(Наравно да Кад није могао да дође у Будву, нити
да буде сахрањен у Боки Которској, јер је Кад живео
око 3.000 година пре него што су протерани Изра-
иљци населили Европу, али очигледно да грчка ми-
41
 Карта илирских племена (8-3. век п.н.е.)

42
тологија говори о потомцима Када, јер су његови по-
томци, који су населили Будву и Боку Которску,
били поносни на своје знаменито порекло и на свог
праоца Када (Гада) - једног од дванаест синова Из-
раиљевих, па је тако остало забележено да је Кад
донео писменост у Европу, уместо да су га донели
његови потомци. Овај обичај памћења својих слав-
них предака остаће у наслеђе становницима ових
крајева - црногорског приморја, Црне Горе, Брда и
Херцеговине, и у наредним генерацијама, све до
данас.)

Илири и Срби
Познато је да се велики део Срба током историје
називао „Илирима”, а у пописима све до почетка 20.
века Срби су називани „Илири” или „Илиро-Срби”
(види слику пописа у Аустро-угарској из 1845. год.
на следећој страни).
Ако погледамо „Немачко-илирски речник” објав-
љен 1854. у Бечу, видећемо да је у питању „Немач-
ко-српски речник” (види слику на стр. 45). Дакле,
илирски језик је српски језик.
Српска средњовековна држава, позната под име-
ном „Душаново царство”, на западу је називана „Ве-
лика Илирија” или „Magnum Illyricum”.

43
44
Подаци о попису становништва у Аустро-угарској из 1845. год. У групу „Илиро-Срби” урачунати су и
Хрвати и Словенци.
Немачко-илирски речник објављен у Бечу 1854. године.
45
 Да ли то значи да велики део Срба има израиљско
порекло пошто је Илирије био Израиљац, унук чу-
веног Јакова коме је Бог променио име у Израел?
Захваљујући развоју генетике, данас можемо да
правино „генетске карте” народа и да упоређујемо
њихове гене. Најпростије речено, људски гени су
поређани у групе и сваки народ сачињавају људи
који имају одређене групе гена (стручно „хапло-
групе”) које се обележавају различитим словима и
бројевима, као што су: I, Ј, Е1b1, R1b и др. Ако упо-
редимо генетику данашњих Срба и Јевреја, видеће-
мо велику подударност (види слику на следећој
страни).
Слична је ситуација и са другим европским наро-
дима који такође имају велику подударност са ге-
нима Јевреја (Израиљаца) који су населили Европу
након протеривања из државе Израел у 8. веку п.н.е.
и касније.
(Сада ће „стручњаци” да кажу како хаплогрупе Ј,
Е1b1 и др. код Срба нису „потпуно исте” као поме-
нуте хаплогрупе код Јевреја. Па наравно да нису у
потпуности исте јер је прошло скоро 4.000 година
од времена када су живели Јаков (Израел) и његов
унук Илирије, и дошло је до делимичне промене у
генима услед мутација, као и до груписања одређе-
них група гена у оквиру различитих група Јаковље-
вих потомака.)
46
 ГЕНЕТИКА
ЈЕВРЕЈА
Пет генетских ха-
плогрупа: J, E1b1,
R1b, R1a и G
чине 87% гене-
тике Јевреја.

ГЕНЕТИКА
СРБА
Пет генетских ха-
плогрупа: J, E1b1,
R1b, R1a и G које
су најдоминан-
тније код Јевреја
(87%), чине више
од 50% генетике
Срба.

47
 Треба истаћи да су Јевреји најбоље сачували своју
генетику и свој изворни идентитет јер им је, према
Библији, било забрањено да се жене и удају са при-
падницима других народа, осим уколико би неки
припадник другог народа прихватио да живи према
законима које је Бог дао преко Мојсија, а који су за-
писани у Библији. Дакле, свако је могао да постане
Јеврејин, ако прихвати да живи по Библији. Али, то
су били веома ретки случајеви јер су библијски мо-
рални принципи веома високи и одувек су били вр-
ло непопуларни широким народним масама.
Такође, велики део древних Израиљаца се, након
протеривања из Израела, асимиловао и заборавио
свој изворни идентитет, веома често због прогона
којем су били излагани, нарочито након протери-
вања из отаџбине. Тако да су они, који се данас из-
јашњавају као Јевреји, потомци оних Јевреја који су
били најупорнији у очувању свог националног и
верског идентитета.
Уплив других народа у данашњу јеврејску попу-
лацију је више него миноран због свих горе наведе-
них разлога, тако да је упоређивање генетике неког
народа са јеврејском генетиком одличан механизам
утврђивања колики проценат неког народа потиче
од древних Израиљаца који су напустили своју отаџ-
бину у 8. веку п.н.е., као и у 2. веку н.е. након про-
теривања преостала два племена из Јудеје.
48
 (У овој књизи користимо различите термине за
један исти народ - Јевреји, Израиљци, Јудејци, Или-
ри, а њихов језик називамо „хебрејски”, пошто се
тако назива у литератури. Термин „Јевреји” се од-
носи на све потомке Аврамовог унука Јакова (Из-
раела), који су добили име по свом праоцу Еверу
(или Хеберу).
Само име „Јевреји” потиче од хебрејског глагола
„лаавор”, што значи „прећи на другу страну”, тако
да име за овај народ значи - „они који су на другој
страни” или „они који су на Божијој страни”. У Биб-
лији се јасно каже да „није Јеврејин онај који је по
телу Јеврејин, него онај који је по духу Јеврејин”, и
зато је Бог дао заповест да сваки човек који изабере
да живи по Божијим заповестима може да има ста-
тус „Јеврејина”.
Термин „Израиљци” се односи на све становнике
државе Израел која је формирана у време Мојсија,
и његовог наследника Исуса Навина.
Термин „Јудејци” се односи на становнике јужног
царства, које је настало поделом државе Израел,
чија је држава - Јудеја, постојала до 2. века н.е.
Термин „Илири” се односи на потомке Аврамовог
чукун-унука Илирија.)
Дакле, видимо да као кад Срби из Црне Горе и
Херцеговине населе Београд, па се у почетку умно-
же, и својом бројношћу, знањем и способностима
49
постану доминантни у односу на староседеоце Бео-
грађане, а касније прихвате обичаје и културу ста-
роседелаца па постану слични њима, тако су и из-
раиљска племена населила Европу, умножила се,
постала доминанта у односу на староседеоце, али
су убрзо прихватила њихове обичаје и културу.
Ипак, дуго година је била чувана традиција и кул-
тура коју су Израиљци донели у Европу, укључујући
и наше просторе. Део сачуване традиције односи се
и на календар.

Српски и јеврејски календар

Мерење времена представља један од највећих
домета људског ума. Познавање календара подразу-
мева познавање астрономије, математике и посеб-
ног система записивања и меморисања. Пљачкашки
народи немају потребе за календаром. Они су време
мерили од једног пљачкашког похода до другог, од
избора једног вође до другог, и слично.
Календар је неопходан за народе који живе по Бо-
жијим заповестима - који се баве пољопривредом и
сточарством (Бог је створио човека да живи и ради
у природи), и којима је рачунање времена потребно
за обележавање празника које је Бог успоставио, као
што је записано у Библији (види: 1. Мојсијева 1,14;

50
3. Мојсијева 23). Познавање промене годишњих до-
ба, дужине њиховог трајања и других метеоролош-
ких особина, неопходно је за људе који се баве по-
љопривредом. Гајење биљака је строго календарски
одређено. Семе мора да се посеје у тачно одређено
време у години, како би могло нићи, завршити свој
репродуктивни циклус и донети принос.
Календар је неопходан и сточарима. Сточару је
неопходно да зна репродуктивни циклус животиња
које гаји, како би могао да испланира број јединки
са којим ће ући у зиму, да младунци буду довољно
одрасли и снажни за зимски период и да сточар за
тај период, када нема паше, припреми довољно
хране.
Ако погледамо стари српски календар и упоре-
димо га са јеврејским, видећемо велику подудар-
ност.
Стари српски календар је једини календар који
има 13 месеци, баш као и јеврејски календар.
Данашњи европски календари (јулијански и гре-
горијански) представљају измењени библијски ка-
лендар који су Јевреји донели у Европу. Према јев-
рејском (библијском) календару, први месец пада на
почетку пролећа (у време европског месеца марта),
а седми библијски месец пада у јесен (у време ев-
ропског месеца септембра). Данашњи Европљани (и
цео свет) девети месец у свом (грегоријанском и
51
јулијанском) календару називају „септембар” по
броју „седам” (латински „септем”), јер у то време
пада седми месец према јеврејском календару.
Исти образац прате и месеци у европском кален-
дару „октобар”, „новембар” и „децембар”. Десети
месец - октобар, је добио име по броју осам (лат.
„окто” = 8). Једанаести месец - новембар, је добио
име по броју девет (лат. „новем” - 9), а дванаести
месец - децембар, по броју десет (лат. „децем” - 10).
Дакле, четири европска месеца су добила име по
бројевима јеврејских месеци од којих су потекли.
Остали називи месеца у европским календарима су
углавном потекли од имена паганских божанстава и
обичаја које је увео Јулије Цезар када је радио „ре-
форму” календара и када за последња четири ме-
сеца није могао да смисли имена па их је назвао по
редним бројевима месеца који су тада били познати,
а преузети од Израиљаца. По Јулију Цезару је овај
„реформисани” календар назван „јулијански”.

Друге сличности Срба и Јевреја

До доласка Турака на Балкан, Срби нису конзу-
мирали свињетину и нису узгајали свиње, баш као
и Јевреји који не једу свињетину због библијске за-
бране конзумирања исте. За Србе се зна да су били

52
овчари, козари, говедари, али не и свињари, до до-
ласка Турака на Балкан. Када су Турци дошли на
Балкан, а познато је да Турцима њихова религија
(ислам) не дозвољава конзумирање свињског меса,
Срби су почели да узгајају свиње јер Турци нису же-
лели да отимају свиње и да једу свињско месо.
Ако упоредимо српско ћирилично писмо, виде-
ћемо да је оно веома слично хебрејском писму којим
су писали древни Израиљци, и да је очигледно од
њега настало. Исто важи и за латинично писмо (ви-
дети табелу на следећој страни).
Постоје и многи други примери који су се сачу-
вали у историји, српској традицији, причама и ле-
гендама који показују порекло Срба од Израиљаца
који су у 8. веку п.н.е. населили Балкан и Европу.
Навешћемо неке.
У српској традицији постоји прича о човеку не-
вероватне снаге који се звао Баш Челик којег његови
непријатељи нису могли да победе. На жалост, он се
оженио девојком из породице непријатељског на-
рода, која је својим земљацима открила одакле Баш
Челику долази снага и како га је могуће победити,
и тако он страда од својих непријатеља.
У јеврејској историји, која је записана у Библији,
постојао је знаменити израиљски јунак Самсон, који
је на посебан начин био повезан са Богом и имао је
невероватну снагу којом је побеђивао своје непри-
53
54
јатеље Филистејце. Међутим, Самсон је узео за же-
ну Филистејку по имену Далида, којој је открио из-
вор своје снаге и тако прекинуо свој савез са Богом,
тако да је био савладан од Филистејаца и касније на-
страдао.
Стари грчки историчар Аристофан (5-4. век
п.н.е.) наводи да је на територији данашње Македо-
није и северне Грчке живео народ под именом „Одо-
манти” који су упражњавали обрезање. Знамо да је
обрезање започело са Аврамом, када је Бог запове-
дио Авраму да се обреже и да обрезује све своје
мушке потомке, као „знак савеза између човека и
Бога” (види: 1, Мојсијева 17,10). То значи да су ови
Одоманти били потомци Аврама, што опет указује
на присутво Израиљаца на Балкану.
Грб Срба је одувек био двоглави орао. Данас тај
грб имају Србија, Црна Гора и Албанија - на Бал-
кану, као и Русија. Двоглави орао је такође симбол
који је често виђан у јеврејским синагогама. Зашто?
У Библији се описује једна посебна група анђела да
поред „крила”, има и „лице орла” (Језекиљ 1,10).
Два ова моћна анђела приказана су и на Ковчегу за-
вета у којем се налазе плоче са Десет Божијих Запо-
вести (види слику на следећој страни), тако да дво-
глави орао представља симбол „чувара Божијих за-
повести”. Срби и Јевреји су током историје чували
успомену на овај симбол, али у пракси нису живели
55
 Ковчег завета у којем се налазе плоче са Десет Божијих
Заповести. На поклопцу Ковчега налазе се фигуре два анђела.

у складу са великом духовном светлошћу коју им је

Бог дао, па је, као казну, Бог допустио велики про-
гон и страдање ова два народа, од стране много го-
рих народа.
У наставку ћемо анализирати порекло данашњих
Грка, односно грчке државе, јер је то веома важно
за разумевање историје Срба.

Порекло Грка и настанак грчке државе

У целом свету Грчка је позната као „колевка ев-
ропске цивилизације”. То је тачно, али народ који је
56
ту живео у време стварања европске цивилизације
нису били Грци, нити се држава звала „Грчка”.
Такозвани „отац историје” - Херодот, каже да су
Грци у почетку били мали народ, али да су се умно-
жили пре свега претопивши велики део народа који
се звао Пелазги. Херодот даље каже да су први Грци
потекли из Египта и да су многа њихова божанства
египатског порекла, као и да је сам лично гледао ки-
пове египатских божанстава у Грчкој.
Такође, за Фрижане каже да су најстарији народ
на свету - старији и од Египћана, а за Фрижане се
зна да су племе Пелазга. Дакле, „отац историје” Хе-
родот каже да су у његово време Грци били, у најве-
ћој мери, асимиловани Пелазги. Ко су били Пелаз-
ги?
Пелазги су потомци знамените личности из исто-
рије, који је добио име „Пелег” (у нашим преводима
„Фалек”) по чувеном догађају који се десио пре око
4.000 година, а то је раздвајање континената (о чему
смо писали раније у овој књизи). Отац Пелега је био
још чувенији „Евер”, по коме су његови потомци до-
били име „Јевреји”. Као што смо већ показали (у та-
бели на страни 19), Евер и његов син Пелег су
потомци Нојевог сина Сима по коме су Срби добили
име. То значи да су Пелазги били Срби (потомци
Сима) и Јевреји (потомци Евера).

57
 (Можда ће некоме бити изненађујуће, али пошто
историјске чињенице јасно показују да су Срби до-
били има од Сима, а Јевреји од Евера, а Евер је прау-
нук Сима, јасан закључак је да су Јевреји семитско
или српско племе.)
Дакле, видимо да су пре доласка 10 племена Из-
раиљевих на простор данашње Грчке и Балкана,
овде живели Јевреји (односно Срби), и то потомци
Пелега, који су се звали „Пелазги”, тако да су изра-
иљска племена дошла код својих рођака који су их
лепо примили.
Подсетимо још једном да је родоначелник Пе-
лазга - човек по имену Пелег, добио име од хеб-
рејског глагола „леафлиг” што значи „пловити”
(видели смо у ранијем тексту како су континенти
„пловили” приликом њиховог раздвајања).
Да је библијски Пелег заиста родоначелних Пе-
лазга сведочи и грчко значење имена Пелагза. Они
су овај народ називали „Пелагскои” – име које се са-
стоји из грчких речи: „пелагус”, што значи „море”,
и „скои”, као наставак за означавање „народа”. Дак-
ле, скоро исто значење као и у хебрејском језику.
Иначе, Грци су овог Пелега сматрали првим чо-
веком на земљи (што је записано у грчкој митоло-
гији, пошто су очигледно сматрали да историја света
почиње од Грчке).

58
 Поред многих других доказа, вреди истаћи да је
најдужа река на Балкану - река Марица (нама поз-
ната по Маричкој бици из 1371. године) некада но-
сила име „Евер” по Пелеговом оцу Еверу.
Пелазги нису насељавали само целу данашњу
Грчку, него и просторе данашње Турске, Италије,
Јерменије.
Ако питате Грке: Ко су најпознатији Грци у исто-
рији, већина њих ће рећи: „Александар Македонски
и његов отац Филип II”. Међутим, Александар Ма-
кедонски и његов отац Филип II, уопште нису били
Грци, као ни други становници данашње Грчке, ни-
ти су уопште говорили грчким језиком. Сами савре-
меници Филипа II и Александра говорили су за њих
да су Варвари.
Познати су говори атинског државника Демосте-
на уперени против Филипа II, и Македоније као др-
жаве (он се залагао за грчку државу). Филипа II и
његове сународније називао је „Варварима” јер није
разумео њихов језик. Грци су рекли да ти народи го-
воре „бар-бар” јер их нису разумели, па су их због
тог „бар-бар” називали „Барбарима” или „Варва-
рима”.
Ко су онда били Александар Македонски и његов
отац? Све до краја 18. века Александар Македонски
и његови преци, као и његов народ, сматрани су
Словенима, односно Србима, о чему су писали сви
59
ондашњи научници, између осталих Дубровчанин
Иван Гундулић, Далматинац Андрија Качић Мио-
шић, а руски император Петар Велики у свом писму
упућеном Србима у Црној Гори, позива их да се
дигну на устанак против Турака и да се угледају на
своје славне претке, а нарочито на Александра Ма-
кедонског. Ово писмо је данас доступно, а може се
прочитати у биографији Петра Великог коју је на-
писао Захарија Орфенин средином 18. века. Делови
тог писма гласе:
„По Божијој милости, Ми, Петар Први, Цар и Са-
модржац Сверуски, итд, итд.
Преосвећеним Митрополитима, благородним и
најпревасходнијим Кнежевима и осталој господи
духовног и мирског чина, нарочито Црногорцима,
Зећанима, Дукађинцима у Албанији, Климентима,
Кучима, Пиперима и другима, како православне
грчке, тако и римске вере, здравље и свако благопо-
лучије од Свевишњег нека буде...
Нашем Царском Величанству позната је храброст
ваших древних владара, и дубина добрих ваших
хришћанских срдаца, и вештина коју сте пре свега
по дужности својој кроз храбре сукобе за веру у рат-
ним приликама показивали, као што се уверисмо из
књига које су штампане по целом свету хвалећи
војну вештину ваших народа, да је Велики Алексан-
дар Македонски, са малом војском тамошњих на-
60
рода, многе цареве победио и многим империјама
завладао, и тиме бесмртну славу у војном погледу
иза себе оставио...”
Језик којим су говорили Александар Македонски
и људи оног времена није био грчки. Сам грчки је-
зик „коине”, који је постао доминантнан у сфери
трговине и науке, настао је у Египту, након смрти
Александра Македонског, за време Птоломеја I Со-
тера, једног од Александрових генерала, који је вла-
дао Египтом од 323-283. год. п.н.е. Овај језик је
постао доминантан захваљујући највећој и најбога-
тијој библиотеци на целом свету, која се налазила у
Египту, у граду Александрији - граду који је основао
Александар Македонски 332. год. п.н.е. Такође,
грчки језик „коине” постао је доминантан и захва-
љујући трговини по којој су Грци постали најпозна-
тији у свету.
Крајем 3. века п.н.е. почео је продор Римљана на
Балканско полуострво и историја бележи ко је је ра-
товао против Римљана. То су били Илири (потомци
Сима, Евера, Пелега и Аврама), а не Грци.
Колико су Словени (Срби) били доминантни чак
и за време окупације, када је Римско царство заузело
цео Балкан, сведочи чињеница да су чак 22 римска
цара била са наших простора и припадали нашем
народу (17 њих је било са територије данашње

61
Србије, 3 са територије данашње Хрватске, и по је-
дан са територије данашње Црне Горе и Бугарске).
Када је 330. године цар Константин преселио пре-
стоницу из Рима у своју постојбину, основао је град
који је назвао „Нови Рим”, а којег су Срби звали
„Царев град” или „Цариград”, и под тим именима је
био познат све до Средњег века. Међутим, Грци су
тај град називали „Константинополис” да би му да-
ли грчки призвук (назив „Константинополис” је из-
веден од имена „Константин” и „полис”, што на
грчком значи „град”). Временом је назив „Констан-
тинополис” постао доминантно име за овај град,
иако то није било изворно име овог града.
Словени (Срби) су у 6. веку контролисали целу
територију данашње Грчке, осим Цариграда и Со-
луна, па су вршили опсаде. Опсада Цариграда за
време цара Ираклија десила се 626. године. Исто-
ријски извори бележе током 6. и 7. века најмање
седам опсада Солуна од стране Словена (Срба), који
су се борили да ослободе своје градове, што указује
ко је живео на тој територији и ко се борио за осло-
бођење од окупације.
Тек у 7. веку, када је Источним римским царством
завладао цар Ираклије, он је увео у званичну упо-
требу грчки језик, уместо латинског, под утицајем
Грка.

62
 Словени (Срби) ће и у наредним вековима поку-
шати да ставе под контролу овај део Балкана, који
се данас зове „Грчка”. Наведимо словенске (српске)
цареве: Симеона (893-927), Самуила (976-1014),
Јована Асена II (1217-1241), Душана Силног (1331-
1355).
Историјски извештаји из Средњег века говоре да
су Грци скоро изумрли, и да је доминантно станов-
ништво на југу Балкана словенског (српског) по-
рекла (видети, на пример, „Историју Мореје у
средњем веку” од Јохана Филипа Фалмерајера).
Међутим, од краја 18. века, под утицајем римске
цркве и њихових немачких научника, историја на-
рода на овом простору је проглашена „грчком исто-
ријом”.
Колика је била мржња Грка према Словенима
(Србима) који су ту живели, сведочи и чињеница да
је цар Душан Силни отрован од стране грчког свеш-
теника 1355. године када је кренуо са 80.000 ратника
да ослободи Цариград.
Дакле, у средњем веку старих Грка практично
нема, кажу историјски извори. Становништво је
словенско (српско), а нешто мало Грка је било само
међу трговцима и државном администрацијом у ве-
ћим градовима, као што су Цариград, Солун, Смир-
на (Измир) и Трапезунт (Трабзон). Топоними по
данашњој Грчкој су сви били словенски (српски).
63
 Грци ће добити главну улогу у сфери трговине и
администрације у турском царству захваљујући
свом богатству и поткупљивости Турака. Од 17.
века, центар грчких трговаца биће део Цариграда
познат под именом „Фанар” по коме ће ови утицајни
и богати Грци добити име „Фанариоти”. Они ће вр-
шити велики притисак на цариградску патријар-
шијају, постављати своје људе на места патријараха
и правити велике проблеме Србима, као што је ак-
ција да се издејствује код Турака распуштање Пећке
патријаршије 1766, и Охридске архиепископије
1767. што је био тежак ударац за Србе. Идеологија
фанариотских Грка је била не само ослобађање Грка
од Турака, него и превођење не-грчких правосла-
ваца у Грке, пре свега Словена (Срба). Њима је тре-
бало да се наметне грчки језик у црквеној управи и
народу, као и грчко свештенство и грчко богослу-
жење.
Почетком 19. века фанариотски Грци су деловали
на простору целог Балкана и подстицали народе и
њихове вође на устанак против Турака, са циљем да
се формира заједничка држава слична Ромејском
царству, наравно са Грцима на њиховом челу. Ус-
танци који су избијали у Србији, Црној Гори, Влаш-
кој, Молдавији, Пелопонезу, подржани од стране
Русије, Велике Британије и Француске, довели су до
турског пораза и потписивања Једренског мира када
64
је 1829. године формирана грчка аутономија, а 1832.
Грчка стиче независност.
У то време, велика већина становништва Грчке
државе су били Словени (Срби). Али, уведен је нови
устав, а грчки језик је постао једини званични језик
државе. Сви који су били православни морали су да
се изјашњавају као Грци. Сви топоними у држави,
који су били већински словенски (српски) и дели-
мично турски, почели су да се мењају у грчке. Кре-
нула је насилна хеленизација Грчке.
Српска држава је покренула бројне акције (отва-
рање српских школа, четничку акцију) да би спре-
чила насилну хеленизацију Срба, а Срби који су
прелазили у Грке називани су „Гркомани”.
И данашња Грчка не признаје друге народе као
аутохтоне у Грчкој, па оне који говоре словенским
(српским) језиком називају „Грцима који говоре сло-
венским језиком”, а оне који говоре албанским јези-
ком називају „Грцима који говоре албанским јези-
ком”.
Треба споменути и да након искрцавања српске
војске на острво Крф, у Првом светском рату, грчка
влада и њен краљ у почетку нису на то благонаклоно
гледали, али су под притиском страних сила морали
да промене свој однос.

65
 Коначно, да ли су Македонци - Грци, или су Грци
- Македонци? Како је овај део Балкана добио име
„Македонија”?
У Библији читамо: „И када је Исус оданде кренуо,
прешао је Галилеју и попео се на планину. ... Након
овога, Исус је ушао у барку, и дошао у земљу Маке-
донију.” (Матеј 15,29.39. У питању је превод са ори-
гиналног хебрејског текста Јеванђеља по Матеју у
којем се спомиње назив „Македонија”, док се у грч-
ким преводима овог текста спомиње име „Магда-
ла”.)
Очигледно да су израиљски насељеници, када су
у 8. веку дошли на територију данашњег Балкана,
давали називе територијама и географским локали-
тетима по именима из Израела. (Већ смо навели име
најдуже реке на Балкану - Марице, која се некада
звала „Евер”.)
Назив „Македонија” је очигледно био најомиље-
нији и најприхваћенији од стране досељених Израи-
љаца на Балкан. Тако имамо да су се скоро све зем-
ље данашњег Балкана називале „Македонијом”: Ср-
бија, Бугарска, Црна Гора, Босна и Херцеговина, да-
нашња Грчка и Македонија. Навешћемо неке цитате
из историјских докумената:
Године 1520, војвода Божидар Вуковић пише да
је „дошао у Венецију, из своје отаџбине, из земље

66
Диоклитске, која се налази у пределима македон-
ским, из града Подгорице”.
У једном запису из године 1615, калуђери позна-
тог црногорског манастира Морача, кажу да је њи-
хов манастир „у области херцеговској, на западној
страни, у пределима македонским”.
У свом писму руском цару Петру Великом од 27.
јануара 1712, владика Данило Петровић Његош пот-
писује писмо речима: „Написано из Црне Горе у ре-
гиону Македоније.”
15. децембра 1714. године издат је у Бечу пасош
црногорском митрополиту Данилу Петровићу Ње-
гошу за његов одлазак у Русију, и у пасошу пише да
је владика Данило „бискуп из Македоније, са Це-
тиња”.
Црногорски главари шаљу руској царици писмо
8. септембра 1742. године, у којем кажу: „Ми доле
наведени - војсковође, кнезови, капетани, војводе,
официри и други... који живимо у земљи српској, у
пределу македонском, то јест, у Скендерији, Црној
Гори и Приморју...”
Један од првих штампара књига на ћирилици,
Јаков, који је радио за познатог штампара из Котора
Јеролима Загуровића, пише за себе да је „од предела
македонских, из града који се зове Софија”.
Године 1661, Јерусалим је посетило неколико ка-
луђера из Сарајева, који су записали да су дошли „од
67
предела македонских, из земље Босне, из места Са-
рајева”.
Чак је и Смедерево (надомак Београда) убрајано
у „пределе македонске”. У песми „Смрт војводе Ка-
ице” налазе се ови стихови за Ђурђа Бранковића и
Смедерево: „Здраво краљу од Македоније... Подиже
се господине краљу, од прекрасне, од Македоније,
из питома места Смедерева.”
Јасан закључак, на основу историјских података,
јесте да су највећи део становника Балкана чинили
Словени (Срби) пореклом од расејаних израиљских
племена, од којих су најдоминантнији били потомци
Гада и његовог сина Илирија, а који су регион Бал-
кана називали по имену своје постојбине из Израела
- Македоније. У исто време, огромну већину данаш-
њих Грка чине насилно асимиловани Срби (Сло-
вени) израиљског порекла.

Порекло Срба од Јафета

Као што сми видели, највећи део Срба потиче од
Нојевог сина Сима, и његовог потомка Илирија, по
коме су дуго времена називани „Илири”. Међутим,
велики део Срба потиче од Нојевог сина Јафета.
Наиме, Јафет је имао сина Тираса, од кога су нас-
тали Тирасени, или како су их на Балкану називали

68
- „Трачани”, за које Херодот („отац историје”) каже
да су „најбројније племе после Хиндуса”. Име „Тра-
чани” за Србе је добро познато у историји, и тим
именом су Срби често називани, поред имена „Или-
ри”.
Једно од најпознатијих трачанских племена били
су „Трибали” - име по којем су Срби такође нази-
вани.
Познато је да су писци Ромејског царства (Источ-
ног римског царства, погрешно називаног „Визан-
тија”, о чему ћемо ускоро нешто више рећи), Србе
називали „Трибалима”. Владаре из породице Нема-
њића су називали „архонти Трибала” („архонт” на
грчком значи „владар, поглавар”). Великог српског
жупана Стефана Немању звали су „великим архон-
том Трибала”, а краља Милутина „владарем Три-
бала”. Део територије на којој живе Срби - Херце-
говина - у једном периоду називала се „Трибалија”
или „Тривалија”.
У Кијевском синопсису (састављен у другој по-
ловини 17. века, користио се као школски уџбеник
историје Русије до почетка 19. века) пише да Сло-
вени потичу од Мосоха, шестог Јафетовог сина.
Словено-моравски историчар Улман наводи нај-
старијег летописца Берозу, вавилонског свештеника,
писца Вавилонске историје, који каже да је Мосох,

69
син Јафетов, дошао у Малу Азију и да су његови на-
роди по њему добили име Мосохи или Мосхи.
Јосиф Флавије у првој књизи „Јудејске старине”
потврђује Берозине речи, додајући још јасније у 3.
глави да је Мосох прешао реку Еуфрат и населио се
најпре крај Црног мора.
Народ Мосхи често спомиње и Херодот, који је
живео у 5. веку п.н.е., као и Ксенофан, Аполоније
Родски и други, и сви се слажу у томе да су насеља
тих народа била на јужној обали Црног мора.
Велики прираштај народа Мосоха принудио их је
да се с времена на време деле на разне групе и траже
себи нова боравишта. Неки од њих населили су се
крај Црног мора, у области која је касније названа
Пафлагонија, и те групе Грци су прозвали Енетима,
Римљани Венетима (од којих су настали Венеци-
јанци), а Немци касније Вендима.
Сви историчари се слажу у томе да су Венети или
Венди били словенска племена, а и употреба сло-
венског језика међу њима то потврђује.

Настанак имена „Словени”

Име „Словени” сусрећемо још у давна времена.
Грчки историчар Прокопије Кесарски (4. век), који
описује готски рат, у првој књизи спомиње „Хуне,

70
Словене и Анде, народе који живе на левој обали
Истра (данас Дунав), недалеко од његовог ушћа...”
У трећој књизи каже: „Недавно су Словени у вели-
ком броју прешли Истар (Дунав). Опустошили су
Римску Панонију и много Римљана одвели у зароб-
љеништво.”
Код историчара Навклера налазимо да је име
„Словени” било познато 27 година пре нове ере, јер
овај историчар, описујући рат који је цар Октавијан
водио у Панонији, поред Панонаца, Далматинаца и
других народа, спомиње и Илире и назива их зајед-
ничким именом Слави или Словени.
Реално је очекивати да ниједан од ових историча-
ра није први употребио ово име и њиме назвао те
народе, па долазимо до закључка да је оно сигурно
још старије.
Словени, који су живели на Волги и због тога
били прозвани „Волгари” или „Болгари”, када су ос-
војили од грчких императора Доњу Мизију, насе-
лили су се на њој, па је та земља по њима добила
име „Бугарска”.
Друге групе Словена ишле су још даље и, завла-
давши земљом између Дунава и Саве, као и између
Саве и Драве, основали су своје краљевство које се
називало Словенско или Славонијско.
А сада да видимо одакле потиче име „Словени”.

71
 У једној повељи Александар Македонски обраћа
се српским племенима која су ратовала у његовој
војсци и назива их „најхрабријим народом на свету”
и „славним народом”. По овој чувеној похвали за
Србе - „славни народ”, настало је име којим су Срби
волели да се истичу и називају – „Славни”, или у
стара времена „Славани”, „Словени”, јер их је тако
назвао највећи ратник у историји, њихов земљак -
чувени Александар Македонски.
Дакле, током историје на Балкану је дошло до су-
срета Симових потомака - од Илирија, и Јафетових
потомака - од Тираса и Мосоха, који су постали
најбољи војници Александра Македонског који их
је назвао „славнима” (Словенима) и тако је то име
остало као најпознатије за становнике Балкана, а
тим именом су очигледно називани и други народи
који су говорили словенским језиком у Европи, јер
је оно било врло цењено и поштовано.

Додатни историјски подаци о семитском

пореклу највећег дела Срба
Као што смо видели, један део Срба потиче од
Сима и његових потомака, нарочито Илири, који су
у 8. веку пре нове ере дошли на Балкан. Други део
Симових потомака, од којих потичу Срби, дошао је

72
из Индије, а језик којим говоре Срби је у највећој
мери језик оних Срба који су одатле дошли - из Ин-
дије, иако је тај језик временом био мењан под ути-
цајем других предака Срба (као што су Илири) који
су насељавали Балкан из других делова света.
Познато је да се српски језик сматра „индо-европ-
ским” језиком. То није случајно, јер постоји велика
сличност између најстаријег књижевног језика Ин-
дије (санскрита) и српског језика. И не само то, од
свих индо-европских језика, српски језик је најслич-
нији индијском језику.
Велики број географских локалитета (река, бр-
да...) у Индији има иста или слична имена као она у
Србији: Рашка, Драва, Дрвар, Дунај, Семберија и др.
Усмено предање, у старим српским песмама, го-
вори о доласку једног дела Срба из Индије на прос-
торе Балкана. Ево неких цитата из древних српских
песама:
„Како нећу сузе прољевати, кад ја идем из земље
Инђије, из Инђије из земље проклете?”
„Сива силна голубице! До куда си путовала? Од-
говара Сива Жива, Сива силна голубица: ,Ја сам та-
мо путовала, у Инђију нашу земљу. Пролећела Хин-
душана, и ту Глобу Тартарију, Црни Хинду и Тар-
тару.”
„Ја два врана, два по Богу брата, јесте л’ скоро од
земље Индије? Јест’ видели моју стару мајку?”
73
 У Индији су Нојевог сина Сима звали „Сарм”, а
Персијанци су га звали „Салм”, и по њему су Пер-
сијанци све земље западно од Персије звали „Сар-
мија” или „Сарматија”. Са друге стране, грчки и
римски писци су Сарматијом називали све земље се-
верно и северо-западно од Персије, а пошто је та
земља била веома велика, онда су је у својим извеш-
тајима поделили на Европску и Азијску Сарматију.
„Отац историје” - Херодот, каже да су ови Сар-
мати (потомци Сима из Индије) блиски са Скитима.
Историја то потврђује. Ево како:
Грци су Скитима називали народ иранског (пер-
сијског) порекла, који је живео око Црног мора и
који је једним делом настао од Симовог сина Елама.
По овим потомцима Елама, који су се називали
„Еламити” или „Хелми”, регион који су населили
назван је „Хелм” - старо име за Балкан.
Погледајмо како Херодот, описује Ските. Један од
најпознатијих скитских краљева звао се „Саулиус”,
а једна скитска краљица звала се „Тамарис”. Ово
јасно указује на име првог израелског цара Саула и
познате библијске личности „Тамаре” (наставци
„иус” и „ис” потичу из грчког језика).
Херодот даље каже како Скити не подносе туђе
обичаје, и имају одвратност према њима, што знамо
да је једна од главних одлика Јевреја. И први и други
устанак Јевреја против Римљана (68. и 134. године)
74
био је због тога што су Римљани хтели да унесу
своје идоле у Јерусалим, што је била највећа хула за
Јевреје.
Херодот је записао догађај када је један скитски
филозоф, под именом Анархазис, покушао да уведе
грчке обичаје и религију међу Ските. Због тога је
био осуђен на смртну казну од стране свог народа.
Један други скитски краљ, када је виђен да се об-
лачи као Грци и да учествује у њиховим празницима
препуним баханалијама, такође је био ликвидиран
од стране свог народа.
Скити су иначе били познати по мржњи према Гр-
цима, њиховим обичајима и њиховој многобожачкој
религији. Ова мржња ће се наставити кроз целу ис-
торију, јер ће Грци желети да преузму превласт у ре-
лигији на истоку Европе и Балкану, и неће бирати
средства да дођу до тог циља.
Херодот даље каже за Ските да не једу свињско
месо и не приносе свиње на жртву, што је још једна
одлика израелског народа.
Римски писац Плиније за Ските каже да „потичу
од робова”. Знамо да су Израиљци били робови
Асираца, а пре тога Египћана, што је било познато
свим народима на свету. А кроз историју ће исти ти
Римљани за Србе говорити да су добили име од речи
„роб” (лат. сервус), као што је наведено у фалсифи-

75
кованој верзији дела „О управљању царством” Кон-
стантина Порфирогенита.
Пошто се у грчким записима Сармати први пут
спомињу у 8. веку пре нове ере, и то на истим про-
сторима где и Скити, очигледно да су ове две групе
Семита биле помешане и живеле заједно, а онда су
се помешали и са Јафетовим потомцима (од Тираса
и Мосоха), и наставили заједно да живе на Балкану,
где су већ живели Илири - још једна семитска група
народа.
И овде имамо на делу испуњење библијског про-
рочанства које каже: „Нека Бог рашири Јафета да
живи у шаторима Симовим.” (1. Мојсијева 9,27) И
заиста, Срби ће добити име по Симу и његовим по-
томцима. Иако ће потомци Јафета чинити велики
део Срба, што и генетика потврђује (I хаплогрупа је
најдоминантија код Срба, а чини само 3% код да-
нашњих Јевреја), Симови потомци ће бити најјачи
ратници у историји (Илири) и својим војним веш-
тинама се борити за слободу и независност свог на-
рода, и тако штитити своје сународнике - потомке
Јафета.
Дакле, потомци Сима и Јафета ће живети на Бал-
кану под разним именима - Срби, Илири, Словени,
и биће изложени истој мржњи од стране Грка (пото-
мака египатских идолопоклоника). Грчки писци су
и Ските (Семите) и Трачане (Јафетовце) називали
76
најпогрднијим именима и сматрали их дивљацима
и разбојницима.
Историчар Страбон каже да су Ардеји били једно
од највећих и најмоћнијих илирских племена, а грч-
ка митологија њиховог родоначелника назива Ардеј,
по коме су и добили име. Даље се наводи да је тај
Ардеј био син Илирија (или Арилија), Гадовог сина.
Пошто знамо да је Ардеј био брат Илирија, очиглед-
но је Страбом погрешио и Ардеја назвао сином Или-
рија, иако му је он уствари био брат.

Илирске (семитске или српске) државе

Као што смо видели, грчка историја каже да су се
преци Илира - Гад (грчки Кад) и његов син Арилије
(грчки Илирије) најпре населили на територију да-
нашње Црне Горе, у граду Будва. Онда је логично
очекивати да су на том простору настале и прве
илирске државе. То се управо и десило.
Историјски извештаји говоре да су седишта пр-
вих илирских држава била на простору данашњег
црногорског приморја, континенталне Црне Горе,
Херцеговине и Скадра. Први илирски владари поз-
нати су под именима: Сирас, Бардил, Граб, Клит и
др, а међу познатијима су Агрон и Теута (краљица).

77
 Илирски владари са простора данашње Црне Горе
ратовали су против Илира из Македоније, али су
били покорени од стране Филипа II и његовог сина
Александра Македонског, који ће створити највећу
илирску државу у историји која је заузимала цео он-
дашњи цивилизовани свет. На жалост, Александар
је млад умро, са 30 година, у Вавилону, када је по-
кушао да сазида чувени град, којег су Персијанци
до темеља уништили. Многи истраживачи се слажу
да се тим чином Александар директно супроставио
Божијем обећању да ће град највећег идолопоклон-
ства - Вавилон - бити пуст, и да у њему нико никада
више неће живети. Након његове смрти држава је
била подељена, а касније и заузета од стране Рим-
љана.
Као што смо раније навели, кроз целу историју
било је познато да је Александар био словенског
(српског) порекла, а да су га Грци називали Варва-
рином јер нису разумели његов језик, као што су и
све Илире називали тим именом. Тек у новијој ис-
торији Александар је почео да се присваја од стране
грчких историчара.

78
 Илири и Римско царство
Простор Балкана је почео да се насељава потом-
цима Нојевих синова Сима и Јафета, нарочито од 8.
века пре нове ере. Најдоминантнији су били Илири
- потомци Сима, а затим Трачани - потомци Јафета.
Један део Илира населио је и друге делове да-
нашње Европе, а за нас је најзанимљивије насеља-
вање Рима, који ће постати центар Римског царства.
Историја града Рима почиње у 8. веку пре нове
ере. Тада је Енеј - припадник краљевске куће и један
од јунака у Тројанском рату, који је пребегао у да-
нашњу Италију, са својим Тројанцима основао град
Рим. А касније је настала легенда о настанку Рима
преко Ромула и Рема које је наводно одгојила вучи-
ца.
Иако се не зна тачан локалитет Троје, зна се да се
овај град налазио на територији јужног Балкана,
негде у пределу Црне Горе, Косова, Скадра, Алба-
није, Македоније, Грчке... дакле на територији где
су живели Илири.
Очигледно да је један део Илира населио да-
нашњу Италију, формирао будућу нову престоницу
- Рим, а касније и моћну државу - Римско царство -
које ће владати читавим цивилизованим светом.

79
 И када је Римско царство, предвођено потомцима
насељеника из Троје (Илирије), почело да се шири
по целој данашњој Европи, главна препрека у том
ширењу били су им опет - Илири - али они са Бал-
кана.
Илири са Балкана имали су у својој дугој исто-
рији и традицији бројне знамените личности и јуна-
ке. Сигурно највећи од њих био је Александар Ма-
кедонски. Илири са Балкана нису могли да се по-
мире са окупацијом од стране Римског царства
(Илира са Запада), док су остали народи и државе у
Европи лако потпадали под окупацију Рима. И због
тога је дошло до неколико дугих и жестоких илир-
ско-римских ратова.
Илирско-римски ратови или „илирски ратови”
јесу назив за три похода које је тадашња Римска ре-
публика (касније Римско царство) извршила на Или-
рију, односно на илирска племена. Први поход је
био 229. године пре п.н.е. против краљице Теуте,
други 219. г. п.н.е. против Деметрија Хварског, и
трећи 168. г. п.н.е. против Генција. Илири су пру-
жили жесток отпор и, као што се може видети, више
од пола века су одолевали Римљанима. Победа над
Генцијем означавала је крај илирског царства и Или-
рија је прикључена Римској републици и постала
римска провинција под називом „Илирикум”.

80
 Римска република је постојала од 510. до 27. г.
п.н.е. када је постала Римско царство.
Овде је важно истаћи да су после ових битака
Римљани увели за Илире „damnatio memoriae” или
„брисање из сећања”, где су забранили свако споми-
њање Илира и њихове историје, и потпуно униш-
тење свих историјских, културних и других докуме-
ната и споменика о њима, као вид казне због пруже-
ног отпора. Римска филозофија је била да „оно што
није записано и нема трагова - није се десило” - или
у преводу - „Илири нису ни постојали”.
Дакле, најбољи ратници у историји - Илири, или
Илиро-Срби, основали су Римску републику, а кас-
није и Римско царство, ратујући, пре свега, против
својих сународника на Балкану, који су једини пру-
жали жесток отпор ширењу римске државе.
Историја бележи да је најмање 18 римских царева
потицало са територије данашњег Балкана. За нас
најважнији био је Константин, рођен у Нишу, који
је искористио свој утицај да пресели престоницу
Римског царства у своју постојбину - на исток, на
место старог града Византиона, који су саградили
Илири у 7. веку п.н.е., и на том месту је саградио
нову престоницу - назвавши је „Нови Рим”, који су
Срби називали „Царев град” или „Цариград”, а Грци
ће му променити име у „Константинолис”. Турци ће
му, након окупације, променити име у „Истанбул”.
81
 Утицајни људи у Риму се никада нису помирили
са овом одлуком цара Константина, и увек су же-
лели да Рим буде центар Римског царства, па чак и
након пропасти Римског царства.
У 4. веку цар Константин проглашава, до тада
прогоњену „секту хришћана”, као државну религију,
и од тада утицај хришћанских свештеника постаје
веома доминантан, а ускоро и најдоминантнији у ис-
торији која ће доћи. Ускоро хришћански свештени-
ци почињу да постављају владаре и да утичу на де-
шавања у држави.

Успон Римске цркве

Пресељењем престонице римског царства у Ца-
риград (Нови Рим) полако почиње да се дели цар-
ство на источно и западно. Иако је хришћанска црк-
ва у римском царству била подељена на бискупије
(на западу) и епархије (на истоку), где су бискупи и
епископи (владике) били равноправни, брзо је дош-
ло до уздиазања римског бискупа, који ће ускоро по-
стати „папа” (отац) или вођа свих бискупа. Папа ће
бити предводник пројекта „обнове Светог Римског
царства”, јер је атрибут „свето” добило од тога што
је благословено од стране папе - а папа је, наводно,
„заступник Бога на Земљи”.

82
 Римска црква је измислила причу да је Исус про-
гласио апостола Петра за свог наследника, а да је
онда Петар дошао у Рим и да је „своју власт да буде
Божји заступник на Земљи или вођа цркве пренео
на римског бискупа (папу)”. Затим је уведено да
папа носи „троструку круну” (тијару) која показује
да је он владар неба, земље и подземних предела.
У Риму је наводно сахрањен апостол Петар, а
главни трг у Риму је назван „Трг Светог Петра”.
Историјска чињеница је да апостол Петар никада
није био у Риму. Библија јасно каже да је Петар био
„апостол Јеврејима”, дакле учио је Јевреје у Јудеји
и околним земљама о Исусовој мисији и разумевању
Библије, а апостол Павле је био „апостол незнабо-
жаца”, који је путовао по свету и учио не-Јевреје о
Исусој мисији и Богу Створитељу, па је тако и на-
писао писма (посланице) религиозним људима у
Риму (Римљанима посланица), Солуну (Солуња-
нима посланица) и др.
Дакле, апостол Петар никада није био у Риму, већ
је апостол Павле више пута одлазио у Рим где је
било поље његовог рада.
Овај образац фалсификовања Библије и историје,
и прихватања свих облика лажи да би се проширио
утицај, постаће главно обележје римске цркве по-
моћу којег ће она кроз векове постати најјача сила
на свету. На овој лажи - о „добијању црквене власти
83
од стране апостола Петра” - настаће нове, неверо-
ватне лажи, које ће постати средство за преузимање
власти над скоро свим народима Европе, а касније
и света.
Иако је последњи западни римски цар владао до
476.године, што се сматра крајем римског царства,
власт папе је постајала све већа.

84
 Трећи део

Од пропасти римског царства

до турске окупације Европе

Почетком 7. века велики део западне и централне

Европе био је под контролом Авара. Држава Авара
се граничила са Франачком државом (Франци су
германско племе), а Срби су живели и на територији
ове две државе.
Око 626. године у северозападном делу аварске
државе дошло је до устанка Словена које је предво-
дио словенски трговац Само из Франачке. Он је оку-
пио Словене са територија данашње Аустрије, Сло-
вачке, Чешке, Моравске, Словеније и околних обла-
сти. Био је то устанак и против Авара, али и против
Франачке, тако да је дошло до формирања такозване
„Самове државе”. Франачки краљ Дагоберт I је ус-
коро заратио против Самове државе и дошло је до
велике битке код Вогастизбурга 631. године.
Након ове битке, устанку су се придружили и
други Словени, међу којима и Срби под вођством
кнеза Дервана, чија се земља налазила у Полабљу,
на граници Франачког краљевства.
85
 О свему овоме известио је франачки хроничар
Фредегар, најзначајнији западни историчар тог до-
ба. Он Дервана назива „кнезом Срба, који су словен-
ски народ”.
Срби су ускоро кренули у поход ослобађања дру-
гих територија где је живео окупирани народ, укљу-
чујући суседну Тирингију. Дерванова држава се
простирала од реке Лабе на историку, до реке Зале
на западу, и на југоистоку до Рудних планина (види
слику).
И источном римском царству, у 7. веку, владар је
био Ираклије, који је увео грчки језик као званични,
а не више латински, и то је почетак нове епохе снаж-
ног отпора Грка према свему што је српско и сло-
венско. Али, Срби и у источном делу римског цар-
ства дижу устанке и боре се за слободу.
Око 615. године српска племена опседају Солун.
У питању су била уједињена племена: Вајунити,
Верзити, Велегезити, Драгувити и Сагудати. Нису
успели да заузму Солун, па су се населили у око-
лини града на подручју Македоније, Тесалије, Епи-
ру, Хелади и Пелопонезу.
Чим је дошло до малог примирја, цар Источног
Римског царства Констанс II покреће рат против
Срба (Словена). У питању је био напад на области
око Цариграда, што јасно указује да су Срби живели
у то време у великом броју око тог града. То не треба
86
да чуди када знамо да је Србин из Ниша - цар Кон-
стантин, своју престоницу сазидао тамо где му је
било најмилије - међу својима, у Цариграду.
Када је дошло до примирја, кнез српског племена
Рихнина, по имену Првид, дошао је у Солун, али га
је цар Источног Римског царства на превару ухап-
87
сио, оптужио за заверу, одвео у Цариград и погубио.
То је довело до новог устанка српских племена и оп-
саде Солуна. Срби су и у току наредних година пре-
сретали бродове у Егејском и Мраморном мору који
су били под влашћу цара Источног римског царства.
Године 688, цар Јустинијан II покреће нови поход
на Србе који су контролисали деоницу пута Via ig-
natia између Цариграда и Солуна.
Године 691. историјски извори спомињу Исидора,
који је био еписком града Гордосерба из околине Ца-
риграда. Он је учествовао на Трулском црквеном са-
бору 691. и 692. године у Цариграду, што указује на
Србе који су живели на тој територији.
Цар Јустинијан II је 692. године покренуо рат про-
тив Арабљана, и том приликом је формирао одред
од 30.000 Срба које је наоружао и назвао их „иза-
брани народ”. Зашто их је тако назвао? Да ли зато
што је био упознат са њиховим израиљским порек-
лом?
Међутим, у бици код Севастопоља у Јерменији,
20.000 Срба је прешло на страну Арабљана што је
довело до слома војске цара Јустинијана II. Као ос-
вету, Јустинијан II је наредио да се побије преоста-
лих 10.000 Срба који су били под његовом влашћу,
заједно са члановима њихових породица.
Овај случај додатно потврђује колико су Срби
имали одбојност према грчким владарима или вла-
88
дарима под грчким утицајем, а колико су им били
блиски њихови земљаци са Блиског Истока, овога
пута Арабљани.
Сукоби између централне цариградске власти,
под грчким утицајем, са српским (словенским) пле-
менима наставио се и у наредним вековима. Цари-
градска власт је често прибегавала пресељењем чи-
тавих српских племена са једног на други крај цар-
ства, да би тако ослабила њихов отпор.

Карло Велики и папа

Све до 8. века Грци су имали највећи утицај у рас-
паднутом римском царству, тако да је и сам римски
папа био Грк. Међутим, германско племе Лангобар-
ди, нису желели да буду под влашћу владара са Ис-
тока, тако да су покренули походе, пре свега у да-
нашњој Италији, па да су 751. године власт Цари-
града и утицај папе Захарије (Грка) били угрожени.
Папа се обраћа за помоћ другом германском владару
- Пипину Малом, који је био владар Франачке, кру-
нише га за краља, али овај не стиже да га спаси јер
папа умире, а убрзо и његов наследник, чиме се за-
вршава владавина грчких папа у Риму.
У сукобу германских племена, Франци побеђују
Лангобарде, а на престо Франачке државе долази

89
син Пипина Малог - Карло, који ће ускоро постати
Карло Велики.
Овде је веома важно описати како је Карло постао
„Карло Велики”.
Да би придобио Карла Великог да му служи, папа
је написао лажни спис под именом „Константинова
даровница”, у којем пише како су цар Канстантин и
апостол Петар овластили папе и предали им власт,
тако да сви световни владари и црквени поглавари
треба да слушају папу и да му буду подређени. Кар-
ло Велики је насео на ову лаж, па је добио царску
римску круну, и кренуо у акцију насилног покато-
личавање Европе.
Још бруталније је био преварен отац Карла Вели-
ког - франачки краљ Пипин Мали, који је владао пре
свог сина. Када је Рим био опкољен од стране Лом-
барда, Словена и Арабљана, папа Стефан II је поз-
вао у помоћ франачког краља Пипина тако што му
је послао „писмо Светог Петра, Принца свих апо-
стола”. У овом „писму” писаним чистим златом на
најфинијем пергаменту, „апостол Петар позива Пи-
пина да одбрани Рим”. У писму је писало:
„Петар, изабрани Апостол од Исуса Христа, Сина
Божијег… Ја, Петар, примивши апостолат од Хри-
ста примио сам и мисију просветљења целог све-
та… Сви који су чули моју проповед и равнају се по
њој морају апсолутно веровати да су по Божијој од-
90
редби сви њихови греси очишћени и да ће ући у
вечни живот… Дођи у помоћ становницима Рима
које је мени Бог поверио, а ја, Петар, у Дан Судњи
припремићу дивно место за тебе у Краљевству Бо-
жијем.” Потписани „Петар, Принц апостола”.
Краљ Пипин је упитао папу, на који начин је ово
писмо стигло са Неба на Земљу, а папа је одговорио
да је сам Свети Петар сишао на Земљу и лично уру-
чио ово писмо „свом наследнику” (мислећи на себе
- папу). Да би то потврдио, папа му је показао „пот-
пис” на дну писма где је писало: „Петар, изабрани
апостол Христов, нашем најдражем сину, краљу Пи-
пину, и његовој јуначкој војсци, бискупима и клеру,
и свом народу”.
Пипин је поверовао у ово „Небеско писмо” и ста-
вио се у службу папе.
Тек у 15. веку, под притиском доказа, и сама като-
личка црква је признала да је у питању био фалси-
фикат.
Након крунисана Карла Великог за цара, на като-
лички Божић 800. године, почиње ера такозваног
„Светог Римског Царства” којим је римска црква же-
лела да обнови пропало Римско царство, а да она
буде на његовом челу.
Карло Велики креће да проширује своју државу,
а проширење је пратило насилно покрштавање -

91
била је прописана смртна казна за свакога ко је од-
био крштење од стране римске цркве.
Франачка држава се све више ширила на исток и
заузимала територије под контролом Цариграда. То-
ме је много допринео и вишегодишњи унутрашњи
сукоб у источном делу бившег Римског царства, ве-
зано за забрану поштовања икона, што се сматрало
идолопоклонством. Пошто су и цареви на истоку за-
ступали такве ставове, на црквеном сабору 754. го-
дине донета је одлука о избацивању икона и забрани
њиховог сликања и поштовања.
Дакле, акције Карла Великог представљале су по-
четак стварања новог „Светог Римског царства” на
Западу, које ће окупити све Германе, а суседне Сло-
вене претворити у „нове хришћане” и своје пода-
нике. Ово „папско царство” ће касније постати „Све-
то Германско Римско Царство”, и трајаће више од
1.000 година.
Занимљиво је истаћи да је грб „Светог римског
царства” био двоглави орао (види слику на следећој
страни). Очигледно да римској цркви није сметало
да покатоличени Срби (Словени) задрже свој грб
као грб нове државе.
За реализацију пројекта покатоличавања целе Ев-
ропе преко Карла Великог и његових наследника,
навелико је коришћен фалсификат „Константинова
даровница”, о којем смо већ говорили.
92
 Грб Светог
Римског
Царства

Још неки папски фалсификати

Пре него што наставимо са анализом историје
Срба, споменућемо још неке папске фалфификате
да бисмо разумели у каквом је културном и рели-
гијском амбијенту вршен прогон Срба и насилно по-
католичавање од стране римске цркве.
„Исидорове декреталије” из 9. века представљају
збирку докумената којима се „доказује” да је сам
Исус Христ основао Римску цркву, и да је апостол
Петар наводно био „први папа”. Измишљеним све-
дочанствима и потврдама бројних папа, владара и
црквених ауторитета „доказивало се” да папа и рим-

93
ска црква имају врховни ауторитет на земљи, дат од
Бога.
Колико је то био очигледан фалсификат говори и
чињеница да га је касније признала и сама римска
црква. У Католичкој енциклопедији записано је сле-
деће: „Ту се налази 60 апокрифних (лажних) писама
и одредаба, које се приписују папама - од Клемента
(88-97) до Милдијада (311-314). Од тих 60 писама
58 су фалсификати… Од 33 писама, које се припи-
сују папама од Силвестра (314-335) до Гргура II
(715-731), њих 30 су фалсификати.”
Због свега наведеног не треба да чуди да су још у
Средњем веку источни хришћани Ватикан звали
„леглом фалсификата”.
„Грацијанов декрет” из 12. века је следећи велики
фалсификат који чини темељ канонског права Рим-
ске цркве. Извесни Грацијан је записао преко 300
текстова који чине то „дело”, од којих само њих 11
није било фалсификовано. У овом свом делу корис-
тио је и „Константинову даровницу” и „Исидорове
декреталије”.
Овај фалсификовани документ ће бити темељ за
насилно наметање римокатоличке религије целом
свету. У „Грацијановом декрету” пише да је „хриш-
ћански” мучити и убијати све „јеретике”, па било да
у њих спадају прави криминалци или људи који не
желе да се поклоне римском папи. По њему је закон-
94
ски дозвољено да се силом терају људи да буду по-
божни на римокатолички начин, јеретици да се муче
и убијају, и да им се имовина одузима, да убијање
особе, која је изопштена из католичке цркве, није
убиство; да је папа изнад закона, и да је равноправан
са Исусом Христом.
У време настанка овог фалсификата, настала је и
чувена по злочинима - Инквизиција - средство на-
сиља римске цркве.
Један од најпознатијих католичких теолога - Тома
Аквински (живео у 13. веку), под утицајем „Гра-
цијановог декрета”, у свом делу „Summa Theologi-
ca”, када говори о дефиницији јереси (погрешног
веровања), каже: „Са једне стране, то (јерес) је грех,
због којег они (јеретици) не само да треба да буду
изопштени из цркве, већ треба да буду изопштени
из света - и то смрћу... Као што фалсификатори нов-
ца и други чинитељи зла бивају од стране секуларне
власти осуђени на смрт, тако постоји много више
разлога да јеретици буду не само изопштени, већ и
да се усмрте.”
Лаж ће постати главно средство у манипулисању
људима све до краја историје ове планете, као што
ћемо видети у наставку ове књиге. Како ће историја
бити фалсификована, најбоље описује Хормаир,
који је био директор бечке архиве у периоду од 25
година, који је казао да све књиге из историје, које
95
су дотад штампане, нису ништа друго него „радови
по наруџбини и унапред уговорене измишљотине”.

Неслога Словена
Након смрти Карла Великог 814. године, наследио
га је његов син Лудовик Побожни који је наставио
са ширењем утицаја франачке државе на Балкану,
пре свега у Далмацији и Панонији.
Словени су са једне стране били под притиском
католичке франачке државе, а са друге стране под
притиском Источног римског царства под утицајем
грчких идолопоклоника. Као што ће се дешавати и
касније, Словени су ратовали против окупатора, али
и међусобно.
Тако су словенска племена са територије данаш-
ње Србије ратовала против Бугара (словенско племе
које је дошло на Балкан са слива реке Волге, по којој
су добили име „Волгари” или „Болгари” - Бугари).
И Бугари и Срби су ратовали против Грка, који су
контролисали Источно римско царство, али су рато-
вали и између себе.
Српска племена, пре свега Ободрити, Гудускани
и Тимочани су ратовали заједно са Бугарима, а онда
су раскинули савез са њима и дошли на преговоре
са франачким краљем Лудовиком Побожним године

96
818. Са њима је на састанак дошао и панонски кнез
Људевит Посавски.
Франачки извори наводе да је Борна, који је био
кнез словенских племена Гудускана и Тимочана,
постао лојалан франачком краљу и од њега добио
титулу кнеза Далмације, а касније и кнеза Далма-
ције и Либурније.
Назив племена „Тимочана” јасно указује на реку
Велики Тимок која је притока Дунава у данашњој
Источној Србији. Дакле, кнез из данашње Источне
Србије - Борна, покорава се франачкој католичкој
држави и ускоро креће у рат против Људевита По-
савског који није желео да се покори франачкој др-
жави. Године 819, предводећи франачку војску про-
тив Људевита Посавског, Борна је претрпео тежак
пораз на реци Купи.
Људевит је ускоро ипак морао да напусти своју
престоницу у Сиску и да се склони код Срба, за које
се у Аналима франачких краљевстава за 822. годину
каже: „Срби су народ који држи велики део Далма-
ције”. У античко време под Далмацијом се подразу-
мевала територија „од Драча до планина Истре, од
Јадранског мора па све до реке Дунав”.
Из неког разлога, Људевит је напустио Србе и
отишао код Борниног ујака Људемужа који га је на
превару убио, каже се у франачким аналима.

97
 Ширење религије франачког царства на
српским територијама
Како су се шириле границе франачке државе на
територији Источног царства, тако се ширио и ути-
цај римске цркве на тим територијама. Тако је се-
диште цркве Источног царства прешло из Равене
(данашња Италија) у Салону (град поред данашњег
Сплита), а затим у Задар.
Најпознатија грађевина у Задру је црква Свете
Тројице коју су сазидали мајстори Источног царства
у свом препознатљивом источњачком стилу (види
слику доле). Када је франачка католичка држава за-

Црква Светог Доната у Задру (бивша црква Свете Тројице)

98
узела Задар, ова црква је претворена у римску цркву
и промењено јој је име у „Црква Светог Доната”.
Слично се десило и почетком 9. века када је у Ко-
тору постојала црква источног обреда, у којој су би-
ли похрањени посмртни остаци Светог Трифуна
који је мученички пострадао због своје вере. Када
је Котор пао под власт католичких освајача црква је
„изгорела” (наводно сама од себе) и на њеном месту
је сазидана католичка катедрала Светог Трифуна
која је данас најзначајнија историјска грађевина у
Котору.
Овај образац „конвертовања цркава” из источног
у западни (католички) обред, биће образац који ће
се примењивати и у наредним вековима све до да-
нас.

Крстионица кнеза Вишеслава

Крајем 8. и почетком 9. века најзначајније цркве-
но средиште између Сплита и Драча био је Котор.
У Котору је на челу епископије био свештеник Јо-
ван, који се спомиње као један од присутних на црк-
веном сабору у Цариграду 787. године (на сабору су
били присутни и епископи Сплита, Раба и Осора).
Свештеник Јован је направио посебну крстионицу
висине 90 cm и ширине 120 cm. (У стара времена су

99
 Крстионица кнеза Вишеслава

се људи углавном крстили потпуним урањањем у

воду или погружавањем.) На крстионици је уклесан
натпис да ју је правио „свештеник Јован у време
кнеза Вишеслава” (види слику горе). У питању је
српски кнез који је живео у то време.
Ширењем франачке државе ова крстионица је
доспела у руке римске цркве, да би касније била
предата музеју Корер у Венецији 1853. године. Да-
нас „стручњаци” римске цркве тврде да је крстио-
100
ница дело неког римског свештеника у време „като-
личког владара Вишеслава”, иако такав католички
владар не постоји у историји.

Босна
Најстарији помен Босне је из средине 10. века где
се она наводи као део Србије. Њено најстарије јез-
гро обухватало је Сарајевско и Височко поље, као
жупу Босна, и околне жупе које су укључивале об-
ласт Зеничког поља.
На локалитету Булимишће код Зенице откривени
су остаци цркве која датира из 5-6. века.
На локалитету Свети Срђ у Брези, неколико ки-
лометара од Дабравине у правцу Високог, откривена
је грађевина великих димензија (19 x 31,5 m) која
представља владарску палату из периода 7-8. века.
На локалитету Могорјела код Чапљине, који се
налази на десној обали Неретве, тридесетак кило-
метара од њеног ушћа, откривени су остаци утвр-
ђења које је припадало српској кнежевини Захумље
из друге половине 8. века.
Из тог периода Срби се спомињу у околини реке
Лабе, све до Балтичког мора, на територији данаш-
ње Француске, Немачке и Чешке. У 8. веку спомињу
се Срби са својим кнезом Милидухом, који ратују

101
против франачког агресора. Године 824. спомиње се
српски кнез Тунгло, а четрдесетих година истог века
и српски кнез Такулф.
Франачки извори из 830. наводе да „река Сала
представља границу између Срба и Тиринжана”.
(Сала је река на данашњем југу Француске.)

Одбрана од Франака и сукоби у Источном

царству
На подручју Далмације, северно од реке Цетине,
у околнини Книна, Сења и Нина пронађен је велики
број златника са ликом цара Источног царства Кон-
стантина Копронима који су ковани у царској ков-
ници у Сиракузи на Сицилији (760-775). Ови злат-
ници су очигледно били исплаћивани вођама локал-
них српских заједница које су се бориле против фра-
начке окупације.
Продору Франака на територију Источног цар-
ства веома су допринели унутрашњи сукоби у Ис-
точном царству између грчке и српске (словенске)
струје. На Ускрс 820. године у завери официра уби-
јен је цар Лав V Јерменин, а на његово место je по-
стављен Михајло II Аморијац. Због тога је букнуо
устанак који је предводио Тома Словен - искусни
официр који је имао подршку најјачих јединица у

102
држави, што му је омогућило да овлада великим
делом државе. Одмах се повезао са (својим земља-
цима) арабљанским калифатом, а антиохијски пат-
ријарх га је крунисао за цара. После великих борби,
овај устанак је пропао.

Долазак Бугара на Балкан

Почетком 9. века велика група Словена дошла је
са територије данашње Русије, са обала реке Волге,
на територију Балкана. По реци Волги били су на-
зивани „Волгари” или „Болгари”, данас познати као
Бугари.
Ови Бугари су били непријатељски расположени
према Грцима и према држави Источног римског
царства која је била под утицајем Грка. У свом по-
ходу на Источно царство направили су савез са сло-
венским (српским) племенима на Балкану, али су,
након великих победа над Источним царством, од-
лучили да од Срба направе своје поданике којима су
увели порезе и друге законе као према својим под-
чињенима. То је довело до отпора са српске стране
и то је почетак вишевековног сукоба Срба и Бугара
око превласти на Балкану.
Сукоб са Бугарима био је један од разлога зашто
је српски кнез Борна 818. године, престао да буде

103
кнез Срба и прешао на страну франачке државе.
Ускоро ће цела Бугарска кренути Борниним стопама
када бугарски владар Борис Михајло буде тражио
помоћ од папе Николе I да би сачувао престо. Услов
за помоћ је да се прихвати папска власт и да се у Бу-
гарску пошаљу папски мисионари, што се и десило.
Цариградски свештеници су били протерани, а
хришћанство је проповедано од стране римских
свештеника.
Борба око религијске превласти у Бугарској ће се
наставити и у наредним вековима, а лојалност Бу-
гарске према папству нарочито ће се показати у 20.
веку, поготово у два светска рата, а касније и у ок-
виру Европске Уније.

Моравски кнез Растислав

Године 863. моравски кнез Растислав обратио се
Цариграду са молбом да се у Моравску (источни део
данашње Чешке) пошаљу хришћански теолози који
би народ учили хришћанству на словенском језику,
да би се тако спречио утицај римских свештеника и
ширење латинског језика међу моравским Словени-
ма. У Моравску су послати браћа Константин (мо-
нашки Ћирило) и Методије који су урадили велики
посао, тако да је словенски (српски) језик постао у

104
теологији равноправан са хебрејским, грчким и ла-
тинским. Римски свештеници и франачка држава су
покушали да омету њихов рад, али безуспешно, тако
да је папа Хадријан био присиљен да прихвати сло-
венски језик као богослужбени језик, али је поку-
шао и да придобије Константина и Методија на
своју страну. Рад и утицај ове двојице просветитеља
биће видљив још много година, док римска црква не
буде успела да максимално умањи њихов рад и за-
господари тим просторима.
Након смрти Ћирила 869. године, а затим и Ме-
тодија 884. године, папа је забранио богослужење
на словенском језику и потрудио се да избрише све
трагове словенске писмености, а сви ученици Ћи-
рила и Методија били су протерани на југ, у Србију.

Срби у Далмацији и другим земљама

Извештај са црквеног сабора у Сплиту 925. го-
дине показује да се служба још увек одвијала на сло-
венском језику, а да су на сабору учествовали и
српски представници.
Најстарије црквено средиште код Срба била је
епископија у Стону (недалеко од Неума) која се спо-
миње на другом сплитском црквеном сабору 928. го-
дине. У самом граду Стону и на околним брдима

105
откопан је већи број цркава и грађевина из раног
средњег века.
Епископија у Расу се први пут спомиње у повељи
ромејског цара Василија II из 1020. године, иако је
она вероватно постојала и пре тога. Најважнија гра-
ђевина био је храм Светог Петра у Расу, који је био
сличне грађе као црква Свете Тројице (данас Свети
Донат) у Задру. На западном делу рашке долине на-
лази се важно утврђење Рас-Пазариште, за које се
сматра да је било напуштено крајем 6. века, па по-
ново насељено почетком 9. века.
Од археолошких налаза старих градова треба спо-
менути налазе из места Могорјело код Чапљине из
првог века, и околине Добоја; затим, утврђење на уз-
вишењу Градина у Врсеницама поред Сјенице из 6.
века.
На локалитету Градина на планини Јелици, око 10
km југоисточно од Чачка, откривено је утврђење и
пет цркава из 7. века.
На узвишењу Градац у селу Мартинићи у Црној
Гори пронађени су остаци утврђења и цркве из 9.
века, а у припрати цркве откривен је саркофаг вели-
ких димензија који је вероватно припадао оснивачу
цркве. Такозвана „Мартинићка Градина” налази се
око 15 km од рушевина античке Дукље.
У то време настају локалне управне јединице које
се зову „жупе” чији је владар био „жупан”. Познате
106
жупе су биле: Рас, Дубочица, Моравица, Травунија
(око Требиња), а области у Височком и Сарајевском
пољу су заједно чиниле жупу Босну чије се име пр-
ви пут јавља у опису Србије у 10. веку.
Млетачки хроничар Павле Ђакон спомиње 912.
године захумског кнеза Михајла, као „словенског
кнеза”, који је заробио сина новоизабраног млетач-
ког дужда и за којег је добијен велики откуп.
Треба истаћи да су Словени тог времена истицали
своје словенско порекло, уместо ужег народног и ет-
ничког, и поред међусобних подела и сукоба заједно
су наступали према спољним агресорима, а у одре-
ђеним периодима су стварали и сопствене државе.
То је био случај у Пољској, Полабљу и другим те-
риторијама где су живели Словени.
Најстарије титуле које су забележене у српским
областима биле су: судија (код Неретљана), бан (у
Босни) и кнез (у Захумљу, Травунији и Србији).
У другој половини 9. века доминантно писмо ме-
ђу Србима постаје старословенско писмо засновано
на језику и говору Словена из околине Солуна. Глав-
ни промотери овог писма били су Ћирило и Мето-
дије током свог боравка у Моравској и Панонији.
На српским територијама постојала је, поред грч-
ке и латинске, и словенска писмена традиција. Нај-
старија књига настала у српској средини је „Зограф-
ско јеванђеље” из друге половине 10. века. Ту је и
107
„Маријино четворојеванђеље” из средине 11. века,
које се заједно са Зографским јеванђељем сада на-
лази у Руској националној библиотеци у Санкт Пе-
терсбургу. Оба ова јеванђеља су сачувана у манас-
тирима у Грчкој и писана су глагољицом на старо-
словенском језику.
Ту је и „Мирослављево јеванђеље” из друге по-
ловине 12. века и „Вуканово јеванђеље” с краја 12.
века, који су најстарије књиге код нас на ћирилици.
Вредно је споменути и Хумачку плочу из околине
Љубушког (Херцеговина) и Темнићки натпис из око-
лине Варварина који потичу с краја 10. века.
На локалитетима где су живели Срби пронађени
су остаци домаћих животиња попут краве, козе, ов-
це и живине, али не и свиње, што је још један пока-
затељ илирског (израиљског) порекла великог дела
данашњих Срба, пошто Израиљци не конзумирају
свињетину према библијској забрани коју је Бог дао
преко Мојсија.
Главни део пољопривреде сачињавала је произ-
водња житарица, пре свега пшенице, јечма и ражи.
Земља се обично обрађивала две године, а треће го-
дине се остављала да се обнови и није се обрађи-
вала. На овај начин се производило четири пута ви-
ше рода од посејаног семена.

108
 Званична историја Срба до 10. века
заснована на фалсификатима
Ако бисмо питали биологе у Србији, запослене у
државном систему: „Која је најважнија књига у био-
логији?”, сви би одговорили: „Дарвинова књига
‘Порекло врста’!” А ако бисмо питали историчаре
у Србији, запослене у државном систему: „Која је
најважнија књига о историји Срба до 10. века?”, сви
би одговорили: „Порфирогенитова књига ‘О управ-
љању царством’!”
Нити је Дарвинова књига имала за циљ да се бави
биологијом, нити је Порфирогенитова књига имала
за циљ да се бави историјом Срба. Али, неко је ис-
користио ове две књиге и направио од њих два ве-
лика фалсификата на којима се заснива званична
биологија и званична историја Срба.
Константин VII Порфирогенит је био ромејски
цар (владар на територији бившег Источног римског
царства) који је живео у 10. веку и који је написао
кратку књижицу „О управљању царством” као упут-
ство за владање државом намењено свом сину. Ме-
ђутим, у 17. веку појављује се ново издање ове књи-
жице, али са додатком који се зове „О народима”.
Ново издање је објавила римска црква, а у овом до-
датку је описана наводна историја Срба и Хрвата.

109
 Не треба бити много паметан па закључити о как-
вом се грубом и дрском фалсификату ради, али за
људе без мозга и достојанства, нема одвратне и лаж-
не информације која се неће прихватити да би се
сачувале (или добиле) привилегије.
Овај одвратни фалсификат биће један од услова
да Србија добије независност на Берлинском кон-
гресу 1878. године, и од тада овај ватикански фал-
сификат постаје главни и једини опис историје Срба
до 10. века у званичној историји Србије.
У овој фалсификованој историји се каже да су
Срби дошли на Балкан у 7. веку, а да их пре тога
није било на овим просторима. Даље, овај фалсифи-
кат каже да су Срби добили име од латинске речи
„серви” што значи „робови”. Овај образац ће се за-
држати и погоршати све до данашњих дана, пого-
тово за време Другог светског рата када је Хитлер
делио људе на „Надљуде”, „Људе” и „Подљуде”
(Ubermensch, Menscht и Intermacht). Надљуди су
били немачки нацисти, Подљуди су англо-саксонци
који су требали да раде као робови за Надљуде, а
Подљуди су Јевреји и Словени које треба истребити.
Кроз целу историју папски империјализам према
Словенима је био такав да их је сматрао као робове
које треба подјармити, и овакав образац фалсифи-
ковања српске историје од стране Ватикана не треба
да чуди.
110
 Да би се боље разумео овај ватикански фалсифи-
кат, треба знати да је он настао у 17. веку, а 16. и 17.
век су познати по „стварању нових нација”, када је
Ватикан фалсификовао историју окупираних делова
словенских народа и од њих правио нове нације, о
чему ћемо нешто више рећи у наставку. Овде ћемо
само навести да је у овој фалсификованој књижици
описан настанак имена Хрвата, односно једног дела
Словена који је окупирао Ватикан преко својих ка-
толичких владара. У овом фалсификату се каже:
„‘Хрват’ на словенском језику значи ‘онај који по-
седује велику територију’.”
Јасно је да име „Хрват” нити на словенском је-
зику, нити на било ком другом светском језику не
значи „онај који поседује велику територију”.
Да би се боље разумела потреба Ватикана да на
овај начин фалсификује историју треба знати да су
током историје Словени, који су се изјашњавли као
Срби (потомци патријарха Сима), били најтежи за
покатоличавање, што се нарочито показало 1439. на
великом хришћанском сабору у Фиренци. Наиме,
када су у 15. веку православне државе прве дошле
на удар Турака, од којих нису могле да се одбране
због своје неслоге, оне су тражиле помоћ од папе
који је био владар свих западних земаља (он им је
постављао владаре у оквиру такозваног „Светог
Римског царства”). Папа је пристао да пружи помоћ
111
православним државама под условом да они прих-
вате унију са папом, односно да се хришћанство ује-
дини са папом као поглаваром свих хришћана, и у
Фиренци је организован сабор где су сви право-
славни патријарси требали да дођу и званично пот-
пишу и прихвате унију. И заиста, сви православни
патријарси су дошлу у Фиренцу на поклоњење па-
пи, осим српског патријарха и ефеског патријарха
Марка.
Тако је Фирентиска унија пропала због недоласка
српског патријарха коме је српски деспот Ђурађ
Бранковић забранио одлазак у Фиренцу под прет-
њом вешања. Када је Велики руски кнез сазнао да
су Срби одбили унију са папом, наредио је да се
протера (по некима да се погуби) руски патријарх
који је отишао на поклоњење папи. Пропаст Фирен-
тиске уније Ватикан никада неће опростити Србима.
У поменутом фалсификату ромејског цара Пор-
фирогенита „О управљању царством”, вешто су
убачени и неки тачни историјски подаци, да би дру-
ги делови ове књижице - који су били фалсифико-
вани, изгледали вероватни. То је познати модел фал-
сификовања према коме се „лаж умота у мало ис-
тине да та лаж изгледа вероватна”.
Тако се у овој фалсификованој историји Срба спо-
мињу српски кнез Вишеслав, чија је крстионица из
9. века касније откривена, као и српски кнез Стро-
112
јимир, који је живео у 9. веку и чији је печатни прс-
тен откривен.
Дакле, фалсификована књижица „О управљању
царством” спомиње неке наводне српске владаре из
периода 7-10. века, које нисмо наводили у овој на-
шој књизи, јер је доказано да је књижица цара Пор-
фирогенита у највећој мери фалсификат. Али овде
наводимо податке о двојици српских кнезова чије је
постојање потврђено из других извора (крстионица
и печат), а који се спомињу у наведеном фалсифи-
кату.
У процесу фалсификовања историје Срба и Сло-
вена, и Источног римског царства или Ромејског
царства, важно је напоменути да је римска црква,
преко једног свог немачког „стручњака”, у 16. веку,
променила назив Ромејског царства у „Византија”,
и тај назив је, на жалост, постао прихваћен чак и код

Печат кнеза
Стројимира

113
нас, и код свих историчара у свету. Тиме је желело
да се „покаже” да постоји само једно „Римско цар-
ство” - оно на Западу, и да је само данашњи Рим, од-
носно Ватикан, једини наследник (и обновитељ)
древног Римског царства. У овом књизи ми не ко-
ристимо термин „Византија” и „Византинци” него
„Ромејско царство” и „Ромеји”.

Дукља
Крајем 10. века на територији данашње јужне
Црне Горе и северне Албаније постојала је најмоћ-
нија српска држава тог доба која се звала „Дукља”,
а која је добила име по илирском племену Доклеати.
Пронађен је оловни и бронзани печат кнеза Дукље
који се звао „Петар” и који је владао Дукљом крајем
10. века, што представља најстарији податак о вла-
дару ове државе.
У то време Срби, и уопште Словени, били су на
удару са запада од стране римокатоличких владара,
а са југа грчких владара. Поред тога, постојала је
често неслога међу словенским племенима, што је
отежавало одбрану од агресора.
Почетком 11. века, као наследник кнеза Петра,
владара Дукље, био је Јован Владимир, који је због
сукоба са другим српским владаром - Самуилом, на-

114
правио савез са Грцима, односно владарем Ромеј-
ског царства. Међутим, то му није помогло и био је
покорен око 1010. године од стране цара Самуила
(976-1014), а затим и убијен 1016. године од стране
Самуиловог синовца Јована Владислава.
Занимљива су имена овог знаменитог српског
владара - Саумила, и тројице његове браће: Давид,
Мојсије, Арон. Сва њихова имена су хебрејска, од-
носно библијска. Да ли то представља још један
доказ о њиховом илирском (јеврејском) пореклу?
Сигурно да они нису случајно добили та имена у
време када су хришћани широм света генерално
имали веома негативан однос према Јеврејима и оп-
туживали их за све и свашта. Њихов отац је очиг-
ледно био упознат са Библијом и зато је својим
синовима дао хебрејска (библијска) имена, и веро-
ватно их васпитавао у духу Библије. Да ли је то раз-
лог што је Самуило био владар једне од највећих
држава на Балкану у историји, која се протезала до
Задра на западу, до Солуна на југу, а заузимала је
Босну, Рашку, Македонију и Епир?
Године 1014. Саулио је доживео тежак пораз од
ромејског (грчког) цара Василија II који је 15.000
Самуилових војника ослепео, а сваком стотом је
оставио по једно око да би могли преостале војнике
да одведу до Самуила, који је након тог призора за
неколико дана умро.
115
 Срби настављају да пружају отпор Грцима са јед-
не стране, а Римљанима са друге стране. Устанци
против окупатора које је подигао Стефан Војислав
око 1035. године, били су почетак стварања нове ве-
лике и снажне српске државе. Борбу је наставио
његов син Михајло (који је крунисан за краља по-
четком 1078), а Михајлов син - краљ Бодин (1050-
1099) успео је да уједини многе српске земље: Раш-
ку, Босну, Дукљу, Захумље, Травунију, Неретљане.
Ромејски писац Јован Скилица назива Стефана
Војислава „владарем Срба”, а његову земљу - „Ср-
бија и Трибалија” - „у којој живе Срби”.
Један други ромејски писац - Катакалон Кекавмен
из 11. века каже да Срби живе „између Дунава и Са-
ве”, а Стефана Војислава назива „Травуњанин Ср-
бин”.
Ромејски писци у то време често Србе називају
„Далматима” и „Трибалима”, а писац Јован Кинам
Србе назива „далматинским племеном”, што додат-
но потврђује претходно изнете податке да су први
Срби (потомци Сема) дошли на простор Европе у
Далмацију, као потомци Када и Илирија, односно
Гада и Арилија.
Римска црква је покушала да фалсификује по-
вељу краља Бодина из наводне 1100. године, као део
познатих мљетско-локрумских фалсификата којима
је требало да се „докаже” право на посед католичкој
116
цркви на острвима Мљету и Локруму, али су фалси-
фикати разоткривени. У исто време, показано је и
да је „Летопис попа Дукљанина” - још један вати-
кански фалсификат из 17. века (он је данас, на жа-
лост, један од главних извора информација о исто-
рији наших владара тог времена). У питању је фал-
сификована историја коју је наводно писао католич-
ки свештеник из Бара у 12. веку. Овај фалсификат је
Мавро Орбини, још један католички свештеник, у
17. веку убацио у своју књигу „Краљевство Сло-
вена”, чије је дело такође фалсификовано, али се
данас, на жалост, користи као извор историјских по-
датака.
Након смрти краља Бодина, држава је почела да
се распада, а нови период јачања српске државе ус-
ледиће средином и крајем 12. века у време Стефана
Немање који ће ујединити многе српске земље
(Рашку, Дукљу, Травунију, Неретванску крајину,
Хумску земљу) и учинити државу независном од ро-
мејске државе.

Србија у време Немањића

У 12. веку Србија успева да избори привремену
самосталност под влашћу Стефана Немање (1133-
1200) и да прошири своје границе. Међутим, све

117
време је држава била под великим притисцима пап-
ских држава са запада и ромејског царства (под ути-
цајем Грка) са југа и истока. Тако је Немањин син
Стефан прихватио да буде крунисан од стране папе
да би „купио мир”. Било је сличних компромиса и у
наредним годинама, док на чело српске државе није
дошао цар Душан Силни (1308-1355) који је чврс-
том руком ујединио велики део српских земаља, на-
правио државу на четири мора, и одлучно се обрачу-
на са својим непријатељима. Међутим, када је кре-
нуо да ослободи Цариград, био је отрован од стране
грчког свештеника.
Оно што је учинило да цар Душан направи јаку и
велику државу свакако је био његов чувени „Душа-
нов законик”, као што пише у Библији: „Цар свој
престо утврђује правдом.” (Приче Соломонове 16,
12) Да бисмо разумели значај и вредност „Душано-
вог законика” потребно је да знамо шта је темељ
овог законика. Темељ је „Законоправило” Светог
Саве.
Наиме, Немањин син Растко, изабрао је да се по-
свети духовним темама и да своју животну битку за
народ и државу води на духовном пољу, баш као
што и пише у Библији: „Наш рат није са телом и
крвљу, него са духовима пакости испод неба.”
(Ефесцима 6,12)

118
 У свом духовном и теолошком раду, Растко Нема-
њић, који добија калуђерско име Сава (по коме ће
касније бити познат као Свети Сава), препознаје да
је духовно уздизање народа од пресудног значаја за
развој државе. Из тог разлога он отвара школе по
српским земљама где су деца и одрасли могли да уче
да читају и пишу, да се упознају са Светим Писмом,
а свака црква и манастир била је и радионица где су
се училе многе корисне вештине важне за живот
(рад са дрветом, металом, кожом итд).
Врхунац рада Светог Саве било је писање „Зако-
ноправила” (грчки „Номоканон”). У питању је скуп
закона којим су требали да буду уређени држава и
црква. Управо је применом „Законоправила” српска
држава постојала све јача и јача, да би врхунац дос-
тигла у време цара Душана, чији је чувени „Душа-
нов законик” уствари копија „Законоправила”. При-
мена овог законика учинила је српску државу нај-
јачом европском државом у то време.
На жалост, цар Душан је својом неопрезношћу из-
губио живот, а иза себе није оставио достојног на-
следника да сачува државу. Држава је почела да се
распада на мање државице којима су владали ло-
кални великаши, и у таквом подељеном стању држа-
ве уследио је сукоб са Турцима који су надирали
према Европи.

119
 Рад Светога Саве је био нарочито важан у време
великог моралног посрнућа свих народа у Европи,
Он је својим „Законоправилом” успоставио темеље
здравог духовног пута народа и државе. Овај систем
закона постаће темељ руске државе у време првог
руског цара - Ивана IV Васиљевича (1530-1584),
кога су његови непријатељи прозвали „Иваном Гроз-
ним”.
Иван IV је био директни потомак највећег руског
јунака у историји - Александра Невског, који је у 13.
веку у великим биткама на реци Неви и на Чудском
језеру разбио крсташке војске и спречио да Русија
потпадне под окупацију и духовни геноцид папских
владара. Пошто је рано остао без родитеља, бригу и
васпитање о Ивану IV преузела је његова баба -
Српкиња Ана Јакшић, која га је одгајала у духу
учења Светог Саве.
Када је са 17 година ступио на престо, Иван IV је
наручио да се уради највеће књижевно дело у исто-
рији - „Руски царски летопис”, у којем је на слико-
ван начин представљена историја света од Адама и
Еве, па до његових дана. У дом делу, на преко 100
страна, приказана је историја Немањића и Косовске
битке 1389. године.
Иван IV је изградио руску државу на темељима
„Законоправила” Светог Саве, захваљујући чему ће
руска држава ускоро постати најјача на свету и глав-
120
на одбрана оних држава и народа који ће се борити
против турске, грчке и папске окупације. На тим те-
мељима ће највећи руски владар у историји - Петар
Велики (1672-1725) од царске Русије направити Им-
перију.
И други народи су, захваљујући примени „Зако-
ноправила”, направили јаке и моћне државе, као
што је то био случај са Бугарском.

121
 Четврти део

Од турске окупације до
протеривања Турака из Европе

Косовска битка 1389. г.

28. јуна 1389. године десила се „највећа битка од
постања света”, како су је описали турски исто-
ричари тог времена, односно „догађај који ће се
памтити за сва времена”, како су ову битку описали
италијански историчари. У питању је битка између
српске војске, коју је предводио кнез Лазар Хребе-
љановић, и турске војске коју је предводио султан
Мурат.
Сви извештаји након битке јасно показују да су
Срби однели победу у бици, а да се турска војска по-
вукла. У бици су погинули и кнез Лазар и султан
Мурат, а славу највећег јунака битке однео је Ми-
лош Обилић који је усмртио турског султана.
Али како то обично бива за све најважније исто-
ријске догађаје, и овај догађај је касније фалсифи-
кован у савременој историји. Дакле, као што се у
савременим школама учи да је човек настао од мај-

122
муна, тако се учи да су Срби претрпели пораз у Ко-
совској бици.
И не само то, један од највећих јунака Косовске
битке - Вук Бранковић, проглашен је издајником.
Као што знамо, након смрти цара Душана, српска
држава се поделила на мање државице којима су
владали локални великаши. У Бици на Косову, само
су два српска великаша дошла у помоћ кнезу Лазару
- босански краљ Твртко је послао своју војску, и Вук
Бранковић је лично дошао са својом војском и дао
немерљив допринос победи над Турцима.
Први пут се, наводна „издаја” Вука Бранковића
на Косову, спомиње у фалсификованом делу като-
личког свештеника Мавра Орбинија „Краљевство
Словена”. Разлог је више него јасан. Син Вука Бран-
ковића - Ђурађ Бранковић починио је „два смртна
греха” према римској цркви. Најпре је 1439. године,
под претњом смртне казне, забранио српском пат-
ријарху да присуствује покоравању папи од стране
свих православних цркава, због чега је такозвана
„Фирентинска унија” пропала.
Други „смртни грех” Ђурађа Бранковића је неуче-
ствовање српске војске у Другом Косовском боју
1448. када је папска крсташка војска поражена од
турске војске.
И сам католички свештеник, Марин Барлети, у
својој књизи, у којој описује биографију Скендер-
123
бега, коју је писао крајем 15. и почетком 16. века,
отворено оптужује Ђурађа Бранковића за пораз крс-
ташке војске од Турака јер није желео да учествује
у поменутој бици.
Ова мржња према Ђурађу Бранковићу касније је
приписана његовом оцу, и то је постао, на жалост,
лажни образац који понављају сви данашњи „акре-
дитовани и лиценцирани” (лажни) српски истори-
чари.
Након Косовске битке, због неслоге међу српским
великашима, није могао да се направи јединствен
фронт против турске силе, па је Турска освајала
комад по комад српске територије. Супруга кнеза
Лазара - кнегиња Милица, направила је савез са
новим турским султаном - Бајазитом (сином поги-
нулог цара Мурата), и дала му своју ћерку Оливеру
за жену, која ће му доћи главе, јер ће ускоро због ње
извршити самоубиство, али то неће успорити оку-
пацију српских земаља од стране Турака.
Дакле, након смрти цара Душана, почиње да се
гаси самосталност српске државе и у наредним ве-
ковима, па све до данас, српска држава никада неће
бити самостална и независна, већ увек под протек-
торатом неке велике стране силе. Уместо да је сло-
гом српска држава задржала и појачала свој утицај
од времена цара Душана, она је својом неслогом
престала да постоји као самостална и независна.
124
 У наредним вековима Срби ће правити савез са
папским државама ратујући против Турака што ће
се трагично завршити. Након Великог бечког рата
(1683-1699), у којем су Аустријанци прерпели тежак
пораз од Турака, а Срби ратовали на страни Аус-
трије, десило се велико протеривање и масакр
српског народа са територија Старе Србије (данаш-
ње Албаније, Македоније и Косова) под пећким пат-
ријархом Арсенијем III Чарнојевићем. Након следе-
ћег великог рата Аустрије са Турском (1735-1739)
десила се друга велика сеоба Срба са вековних ог-
њишта под пећким патријархом Арсенијем IV Јова-
новићем Шакабентом. На тај начин су древне српске
територије у великој мери испражњене од Срба, а
Срби су се преселили на територије католичких
држава где ће бити изложени великој асимилацији
од стране папске пропаганде, а онда и физичком
прогону оних који се не покоре папству.

Црна Гора
Иако се назив „Црна Гора” спомиње у повељи
краља Милутина (крај 13. века), крајем 14. века се
Црна Гора спомиње као део Зете, „ближе Јадранском
мору”.

125
 Почетком 13. века територија државе Дукље се
све више називала „Зета”. Након распада Душано-
вог царства власт у Зети преузимају Балшићи, око
1360. године. После Балшића, као најзначајнија вла-
стелинска породица истакли су се Црнојевићи (по-
четак 15. века). Најпознатији међу њима био је Иван
Црнојевић чији је главни град био Жабљак.
Када су Турци заузели Жабљак, Иван је престо-
ницу преселио у Обод, а 1482. године је сазидао Це-
тињски манастир. Убрзо се преселио на Цетиње, а
наследио га је 1490. године његов син Ђурађ.
Ђурађ је на Ободу основао прву српску штампа-
рију и уједно прву штампарију на овим просторима.
На самом крају 15. века, под притиском Турака,
Ђурађ напушта Зету и сели се у Венецију.
У наредна три века Срби из Зете, односно Црне
Горе и Брда, сарађиваће са Млетачком републиком
у одбрани од Турака.
Према историјским извештајима, након потпа-
дања српских земаља под турску окупацију, српска
властела и сви они који су желели да сачувају сло-
боду, преселили су се у брда и планине данашње
Црне Горе, која се у то време звала „Црна Гора и Бр-
да”, па данашња племена у Црној Гори и Брдима чу-
вају историју на своје знамените претке.
У то време, брда и планине Црне Горе и Брда, као
и Старе Херцеговине и Епира, биле су једине сло-
126
бодне српске територије. Најпознатија слободна те-
риторија била је Епир (данашња Албанија) коју је,
током 25 година, слободном држао чувени српски
јунак Ђурађ Кастриот Скендербег (1405-1468). Иако
је као мали отет од стране Турака и одведен у Тур-
ску, где му је дато име „Скендербег” по чувеном
јунаку „Искандеру” (Александру Македонском),
успео је да у Турској научи вештине ратовања, а
онда да искористи турски пораз против угарске
војске и ослободи своју дедовину, заузевши Кроју
1443. године.
Турци су у више наврата покушали да га покоре,
али нису успели. Три пута је лично турски султан
долазио са 150.000 војника да заузме Кроју, али увек
без успеха. У првом покушају се султан, који је на
коњу дошао на Кроју, вратио у Турску у мртвачком
сандуку. После шест месеци безуспешне опсаде
Кроје умро је од стреса и муке што не може да по-
кори Скендербега. Наиме, свакодневни ноћни на-
пади Скендербега на турски логор и наношење
великих губитака турској војсци, безуспешни на-
пади турске војске на утврђени град Кроју, довели
су до тога да султан, који је до јуче доживљавао
Скендербега као свог сина, прерано оконча свој жи-
вот. То је разлог зашто се сматра да је јунаштво
Скендербега веће од јунаштва Милоша Обилића -

127
Милош је убио султана и погинуо, а Скендербег је
„на даљину” убио султана и преживео.

Успон Русије
16. век је период јачања Русије, пре свега захва-
љујући утицају учења Светог Саве на младог руског
владара - првог руског цара - Ивана IV Васиљевича.
Овим је припремљен пут за долазак на руски престо
највећег владара у историји - Петра Великог (1672-
1725).
Доласком на руски престо крајем 17. века, цар
Петар креће у стварање најмоћније државе на свету
- руске империје. На почетку своје владавине, Петар
се маскирао у обичног човека и кренуо на пут по За-
падној Европи где је учио разне занате, градитељске
и војне вештине, а многе Русе је такође послао на
Запад са истим циљем. Веома брзо, Русија постаје
најјача војна сила на свету. После неколико великих
победа над, до тада, непобедивом шведском војском,
године 1709, у чувеној бици на Полтави (данашња
Украјина), цар Петар побеђује најјачу силу оног вре-
мена - шведску крсташку војску и успоставља Рус-
ку Импрерију.
У то време успостављају се први озбиљнији кон-
такти између Црне Горе и Русије, и то у време када

128
је Црном Гором владао владика Данило Шћепчевић
(1670-1735) (Црна Гора је у то време била теократ-
ска држава којом је управљао владика).
Велики успон Црне Горе десио се у време Шће-
пана Малог, који је владао од 1767-1773. Био је по-
реклом из Братоножића, а његово право име било је
Јован Стефанов Балевић. Као мали, био је заједно
са својим оцем отет од стране Турака, да би, као ро-
бови, били откупљени од Турака од стране једног
српског свештеника, који је Јована послао на шко-
ловање.
Јован је био веома надарен за науку и постао је
први Србина православне вере који је докторирао
из филозофије на Универзитету у Халеу на Зали на
тему „О оружаном пропагирању вере”, у којој је
објаснио да вера не може да се намеће оружјем, како
су то радили инквизитори, а често и Турци.
Убрзо је отишао у руску војску где је достигао
чин мајора, а када је, са још двојицом Срба, био по-
слат у Македонију да припреми народ за устанак
против Турака (када Русија ускоро зарати са Тур-
ском), Јован Балевић је тајно дошао у Црну Гору.
Пошто је у Русији сазнао како су разни самозванци
долазили на руски престо, одлучио је да слично при-
мени у својој постојбини – Црној Гори и Брдима.
Јован је знао седам језика, укључујући и хеб-
рејски и грчки, тако да је Библију читао на ориги-
129
налном хебрејском језику и грчком преводу, а одлич-
но је познавао и рад са лековитим биљем.
Када је дошао у Црну Гору, запослио се као слуга
код једног домаћина, али је захваљујући свом знању
и лажном представљању као руски цар Петар III,
врло брзо постао владар Црне Горе. (У то време је
свима било познато да је руски цар Петар III преми-
нуо под неразјашњеним околностима, и Јован Бале-
вић је то искористио. Петар III је највероватније био
убијен у завери од стране своје жене, која је била
љубоморна на његов неморалан живот.)
Шћепан Мали, како се представљао Јован Бале-
вић, убрзо заводи ред у Црној Гори, уводи ригорозне
законе и жестоко санкционише пљачку, убиства и
друге криминалне активности; почиње да гради пу-
теве и прави од Црне Горе уређену државу.
Иако у почетку руски царски двор није благонак-
лоно гледао на Шћепана Малог, након што су се
упознали са његовим радом и његовим идентитетом,
добио је подршку Русије.
На жалост, као и цар Душан, Шћепан Мали бива
на превару убијен од стране једног Грка, пробисве-
та, који је уз помоћ Турака успео да се на превару
дочепа Шћепанове главе.
Највећи процват у односима Црне Горе и Русије
десио се за време владавине владике Петра I Петро-
вића Његоша (1748-1830) који је у чувеним биткама
130
на Мартинићима и Крусима 1796. године однео по-
беде над многобројнијом турском војском предвође-
ном злогласним Махмут пашом Бушатлијом, који је
том приликом био посечен, а његова глава је дуго
китила бедеме на Цетињу. Ове победе су одјекнуле
у целом свету, а руски цар Павле I одликовао је вла-
дику Петра I орденом Александар Невски, а најис-
такнутије српске борце златним и сребрним ордени-
ма са својим ликом. Петар I остао је забележен и по
увођењу закона којим ће се уредити живот у држави
и санкционисати издаја и безакоње.
Након Петра I, власт у Црној Гори преузима вла-
дика Петар II Петровић Његош (1813-1851), писац
„Горског вијенца”. Он одмах креће да отвара школе,
покреће штампарију и почиње да ради на духовном
уздизању народа.
Као и његови претходници, Петар II је био под за-
штитом Русије и ништа није радио без дозволе Ру-
сије. Када је одлуком великих сила, Аустрија окупи-
рала део Боке и Црногорског Приморја, Петар II је,
под притиском Русије, морао да повуче границу са
Аустријом и прихвати окупацију једног дела тери-
торије Црне Горе, јер је Русија у то време била у
добрим односима са Аустријом. За тај чин, био је
одликован од стране руског цара орденом Свете
Ане.

131
 Владици Раду или Петру II Петровићу Његошу су
замерали што „два пута годишње иде у цркву да се
моли”, и што су „његови свештеници обучени као
обични људи, и наоружани крстаре по селима и за-
воде ред”, али Његош се није много обазирао на ове
примедбе, већ је, очигледно, био усредсређен на
прктичну побожност. Своје најскупље поклоне које
је добио од руског и аустријског цара, златне крс-
тове са брилијантима, Његош је продао трговцима
у Трсту да би купио храну за свој народ у време ве-
лике глади.
Колико је ценио јунаштво и пожртвовност све-
дочи чињеница да је Његош први код Срба успоста-
вио доделу ордења, најпре „Орден за јунаштво”, а
онда и „Обилића медаљу”.
Након владике Рада, по његовој жељи, на престо
Црне Горе и Брда долази књаз Данило кога нису
много занимале религиозне ствари и који није желео
да буде владика, нити да Црна Гора буде теократска
држава, него је пратио европске секуларне трендове.
Због свог неморала био је убијен од стране Тодора
Кадића из Бјелопавлића у Котору, што је у свом ро-
ману „Зеко Мали” одлично описао Будо Симоновић
(„Зеко Мали” је погрдан назив за књаза Данила).
Након књаза Данила, на престо Црне Горе долази
књаз Никола (1841-1921), који је такође био под ве-
ликим утицајем Русије. Када је 1869. у Боки избио
132
устанак Срба против Аустрије (позната Кривошиј-
ска буна), књаз Никола је био неутралан и није же-
лео да помогне Србима, да се не би замерио Русији
која је у то време била у добрим односима са Ау-
стријом. Због тог свог неутралног става руски цар
је одликовао књаза Николу орденом Александар Не-
вски.

Први и Други српски устанак

Уз подршку и обећања Русије, Срби у Србији се
дижу на устанке против Турака, најпре 1804. године
у Првом српском устанку, када Србе предводи Ка-
рађорђе. И поред великих победа против Турака,
устанак је пропао јер је Русија морала да потпише
мир са Турцима, због претњи које је имала од стране
Наполеона и Француске. Положај српског народа
након овог устанка био је много гори, него пре ус-
танка, јер се турски терор веома повећао.
Након руских победа над Француском, избио је
Други српски устанак 1815. године којег је предво-
дио Милош Обреновић. Под притиском Русије, Ср-
бија је добила аутономију у оквиру турског царства,
а Милош Обреновић је постао кнез Србије. Он је
покушавао дипломатским путем да оствари што бо-

133
љи положај Србије у оквиру турске државе, али све
у складу са договом који је имао са руским двором.
Велики проблем међу српским устаницима била
је неслога, тако да је Карађорђе, преко својих људи,
отровао брата Милоша Обреновића, а овај је кас-
није, послао свог човека да убије Карађорђа.
Руским победама над Турском 1812, 1829. и ко-
начно 1878, Србија и Црна Гора добијају статуст не-
зависних држава на Берлинском конгресу 1878. го-
дине.
Тадашњи кнез Србије - Милан Обреновић, неза-
довољан ставом Русије и одлукама Берлинског кон-
греса, прелази на страну Аустро-угарске, а окреће
леђа Русији, тако да главни „руски играч” међу Ср-
бима на Балкану постаје књаз Црне Горе – Никола
Петровић.
Након руских победа над Турцима и заузимањем
њихових територија, у посед руског цара долази
сабља краља Милутина (деде цара Душана) из по-
четка 14. века. Руски цар је поклања књазу Николи
као симбол предводништва српског народа на Бал-
кану. Књаз Никола се до краја живота није одвајао
од ове сабље и од „најцењенијег руског ордена” –
Ордена Светог Георгија којим је био одликован.
У мајском преврату 1903. године, присталице ди-
настије Карађорђевић, потпомогнуте спољним фак-
тором (британским), убијају чланове краљевске по-
134
родице Обреновић и преузимају власт у Србији, на
челу са Петром I Карађорђевићем.
19. век је важан и по „Илирском покрету” који је
постојао од 1830-1850, којим се желело уједињење
свих Илира на простору Балкана („Илир” је био
главни назив који се користио за огромну већину на-
рода који су тада живели на Балкану). Највећи про-
мотер Илирског покрета био је католик Људевит Гај,
а вође покрета били су и многи други католици и
православни.
Католичка црква забрањује Илириски покрет
1843. године, и коришћење имена „Илир”, па се од
тог времена, под претњом казне, наређује кориш-
ћење имена „Хрват” за католике, а „Србин” за пра-
вославне, уместо имена „Илир”.

Успони и падови папства

Да бисмо разумели позадину сукоба у Србији и
на Балкану, као и у целом свету, и позадину будућих
светских ратова који ће обележити 20. век, потребно
је да анализирамо позадину деловања такозваних
„великих сила”.
Као што смо видели, римска црква је користила
све методе да прошири свој утицај, а тај процес је
имао свој највећи успон од почетка 9. века када је

135
франачки краљ Карло Велики крунисан од стране
папе. На тај начин франачка држава постаје моћно
оружје у покоравању европских држава и народа, у
којима је одмах насилно наметана папска религија.
У наметању своје религије папски следбеници су
се користили свим облицима преваре и манипула-
ције, а неке од најпознатијих превара су продаја на-
ивном народу „моштију светитеља” и „опроштај-
ница”. Наиме, када су се организивали велики црк-
вени скупови, на које је долазило мноштво људи,
папски трговци су организовали тимове људи који
су ископавали посмртне остатке људи из старих гро-
бова, а онда би на тезгама, на црквеним саборима,
продавали исте: „Ово је глава апостола Луке!”...
„Ово је рука првог Исусовог ученика – Андреја!”
итд.
Наиван и теолошки неписмен народ, склон сује-
верју, масовно је куповао овакве „реликвије”, а рим-
ска црква је зарађивала огроман новац.
Можда још страшнији облик манипулације од-
вијао се на тезгама где су папски свештеници изда-
вали за новац такозване „опроштајнице” или „пот-
врде” да су људима опроштени греси (могло је да се
плати и за грехе умрлих рођака). Ценовник опрош-
тајница за различите грехе први је успоставио папа
Јован XXII, а ценовник је први публиковао папа Лео
X. Ценовник за неке од грехова био је следећи:
136
 - пљачкање цркве - 2,25 долара
- паљење куће - 2,75 долара
- убиство обичног човека - 1,75 долара
- фалсификовање и лагање - 2 долара
- силовање невине девојке - 2 долара
- ударање свештеника - 2,75 долара
- абортус - 1,5 долар
- убиство родитеља или супруге - 2,5 долара
- ослобађање од свих грехова - 12 долара
Ширење империје римске цркве било је такође
праћено нечувеним неморалним изгредима њених
свештеника. Сексуална злостављања од стране
свештеника била су нарочито присутна. Бројни ис-
торијски извештаји осликавају то стање: Када је
папа Павле V покушао да забрани рад јавних кућа у
Риму, Римски сенат га је молио да не спроводи у
дело своју замисао јер је постојање таквих места
„једини начин да се спрече свештеници да не напас-
твују њихове жене и кћери”.
По наредби папе Гргура у Риму је био исушен
рибњак близу једног католичког манастира. На дну
је пронађено више од 6.000 дечјих лобања аборти-
раних беба од стране монахиња. Прекршаји су били
толико ружни да је у деветом веку било забрањено
чак и поседовање животиња женки у манастиру. У
исто време, хамбуршки надбискуп Алберт Величан-
ствени обраћао се својим свештеницима речима:
137
„Ако не можете да будете морални, будите барем
опрезни.”
Због ових, и многих других ружних и неморалних
ствари, у 15. веку долази до побуне великог броја
католичких свештеника у свим земљама под конт-
ролом папства. Овај покрет побуне и протеста про-
тив папског неморала биће прозван „протестанти-
зам” или „реформација”, а учесници у овом покрету
ће бити прозвани - „протестанти”.
Уследио је жесток одговор врха римске цркве и
дошло је до великих сукоба и крворолића. Проте-
станти су успели да преузму власт у многим пап-
ским државама. Због свега тога римска црква сазива
Васељенски сабор у Тријенту (1545) са циљем да се
сузбије снажан покрет протестантизма, да се за ри-
мокатоличку веру поново придобију „залутали”
протестанти, а поред њих, и многобројни „шизма-
тици” (православни) на југоистоку Европе.
Овај црквени сабор дао је папи, као „наследнику
Исуса Христа и апостола Петра”, врховну законо-
давну, извршну, судску и финансијску власт. Папску
апсолутну власт најбоље је описао кардинал Роберт
Белармин (1542-1621). У својим познатим предава-
њима тврдио је да је папа безгрешан, и да „ако би
папа узео у одбрану порок, а устао против врлине,
црква је дужна веровати да је порок добра, а врлина
рђава ствар”.
138
 У то време (средина 16. века) један ментално по-
ремећени, пропали студент католичке теологије,
окупља дружину коју је буквално хипнотисао сво-
јим лудачким учењем. Његово име је било Игнацио
Лојола, а своју дружину је прозвао „језуити” (по за-
падњачком називу за Исуса - „Јесус”). Због свог де-
ловања био је неколико пута хапшен од стране
папске полиције, али када је папа Павле III сазнао
да његово учење има за циљ немилосрднан обрачун
са протестантима и другим „отпадницима од пап-
ства”, дозволио је његов рад и помагао му на сваки
могући начин.
У процесу хипнотисања и придобијања људи за
свој рад, Игнацио Лојола је успоставио такозване
„духовне вежбе” или „вежбе за повезовање са Бо-
гом” (уствари падање у транс и у стање хипнозе),
слично вежбама које упражњавају хиндуисти када
изговарају исте реченице (наводно „молитве”, то
јест „мантре”) велики број пута. Ове „духовне веж-
бе” ће постати веома популарне у римској цркви и
упражњаваће се све до данас од стране многих ка-
толика, укључујући и папе.
Када је добио благослов од папе, Игнацио Лојола
оснива „армију римске цркве”, а он постаје први
„језуитски генерал”. У наредним деценијама и ве-
ковима, језуити ће деловати у свим земљама света
и организовати преврате, државне ударе, атентате и
139
многе друге активности за промоцију папске рели-
гије. Најпознатија њихова активност ће бити осни-
вање школа и факултета у којима ће се деца и сту-
денти учити поштовању ауторитета римске цркве и
придобијању за исту.
Временом ће овај облик „школовања” (испирања
мозга) бити раширен по целом свету од стране и
других утицајних група и организација, као начин
манипулисања и поробљавања људи.
За разлику од Исуса, који је учио своје ученике да
људе придобијају за Бога својим карактером и љу-
бављу, Игњацио Лојола је, уз благослов папе, учио
своје следбенике нечему потпуно супротном. То се
најбоље види из „заклетве” коју изговара сваки онај
који жели да постане језуита. Ова „заклетва” гласи
(пре заклетве, језуитски свештеник се обраћа ономе
који се прима у језуитски ред):
Говори супериор (језуитски командант):
“Сине мој, и до сада си учио да се претвараш да
си тобоже на њиховој страни, а заправо ниси. Међу
римокатолицима да будеш римокатолик и чак да
будеш шпијун међу својом властитом браћом. Учио
си да не верујеш људима, да се не уздаш у људе;
међу реформаторима да будеш реформатор, међу ху-
генотима хугенот (француски протестант), међу

140
калвинистима калвинист, међу протестантима да
будеш протестант и стекнеш њихово поверење.
Тражи да проповедаш са њихових проповедао-
ница и да свом жестином своје природе објавиш на-
шу свету религију и папу; чак сиђи тако ниско да
постанеш Јеврејин међу Јеврејима, да би се могао
оспособити да скупиш све информације у корист
твог реда, као веран папин војник. Учио си да тајно
сејеш семе непријатељства и зависти међу државама
које су у миру и хушкаш их да проливају крв. Увуци
их у рат и стварај револуције, грађанске ратове у
заједницама, провинцијама и земљама. Буди на
страни оних који се боре у рату и ради потајно са
својом браћом језуитима, који су можда на другој
страни и отворено се супротстављају оној с којом
си ти повезан. Само тако црква може успешно у тим
неугодним условима привести крају преговоре за
мир... с тиме да циљ оправдава средства.
Учио си шта је дужност шпијуна: да сакупљаш
чињенице и информације из свих могућих извора.
Труди се да добијеш поверење породица протеста-
ната и јеретика свих класа, како трговаца, тако и
банкара, правника, затим у школама и универзите-
тима, парламентима, законодавним телима, судови-
ма и саборима. Да будеш ,све’ за све људе, за папину
вољу чије смо ми слуге све до смрти. Примио си све
инструкције још као новајлија, па као неофит (но-
141
возаређени свештеник) и као ађутор (помоћник бис-
купа), као исповедник и као свештеник, али се још
ниси опремио свиме што је потребно да командујеш
армијом ,Лојола’ у служби папе. Ти мораш да слу-
жиш у право време као инструмент и извршитељ
казне, као што су наредили твоји претпостављени,
јер овде нико не може радити ко није осветио свој
рад крвљу јеретика, јер без проливања крви ниједан
човек не може бити спасен. Зато, наоружајте се за
свој посао и учините своје спасење сигурним.
Ти ћеш, поред своје претходне заклетве покорно-
сти свом реду и оданости папи, поновити за мном:
Ја ... (име и презиме новог члана) сада у присут-
ности свемогућег Бога, свете девице Марије, светог
Михајла арханђела, светог Јована Крститеља, све-
тих апостола, светог Петра и светог Павла и свих
светаца и сакралних хостија неба, обећавам и изјав-
љујем да ћу, када буде повољна прилика, водити не-
милосрдан рат, потајно и јавно, против свих јерети-
ка, протестаната и либерала, као што сам усмерен и
упућен, да ћу их истребити са лица земље и да нећу
поштедети никога, без обзира на старост, пол и ус-
лове; да ћу их вешати и палити, пустошити, гулити
кожу, давити и покопавати живе, парати стомаке и
утробе њихових жена и разбијати главе њихове деце
о зидове, да сатрем заувек њихову одвратну расу.
Пошто се то не може чинити јавно, ја ћу потајно
142
употребљавати отровни пехар, стегнути конопац,
челични бодеж или оловни метак, без обзира на
част, ранг, достојанство или ауторитет особе или
особа, било какви били њихови услови у животу,
јавни или приватни, онако како будем у било које
време упућен од било ког заступника папе или ста-
решине браће по светој вери, по друштву Језуит-
ском.”
У наредним вековима, римска црква ће убити ви-
ше милиона људи, а рад језуита ће бити забрањиван
у свим земљама света. Временом ће римска црква
ипак преузети примат у скоро свим државама које
су заузели протестанти, а рад језуита ће бити поново
омогућен. Језуити ће основати многа своја тајна
друштва од којих су најпознатија: Малтешки вите-
зови, Витезови Колумба и Опус Деи.
Иако је протестантски покрет настао као жеља да
се реформише римска црква, на крају ће разне фрак-
ције протестаната основати своје цркве, од којих ће
се касније формирати и друге, такозване „проте-
стантске цркве”, данас познате под разним именима:
баптистичка црква, лутеранска црква, евангели-
стичка црква итд.
На крају овог кратког излагања о моралном суно-
врату римске цркве, треба навести догађај који нај-
боље осликава колико је римска црква фасцинирана

143
Ватикански обелиск од црвеног гранита висок је 25 метара (40 ме-
тара с постољем) и тежак 320 тона. Многи предузетници су одбили
да прихвате посао премештања обелиска на локацију испред цркве
Светог Петра, посебно зато што је папа одредио смртну казну ако
обелиск падне и разбије се. Коначно се Доменико Фонтана прихва-
тио одговорности. Са 45 дизалица, 160 коња и екипом од 800 рад-
ника, започео је премештање. Било је то 10. септембра 1586. го-
дине. Масе људи су испуниле пространи трг. Од посматрача се,
под претњом смртне казне, захтевало да ћуте док се обелиск пре-
мешта. Коначно, обелиск је био подигнут, уз звоњаву стотину звона,
грмљавину топова и гласно клицање мноштва. Египатски идол је
био „посвећен крсту” (на врху обелиска се налази крст који наводно
садржи комад крста на коме је био разапет Исус). Одслужена је
миса, а папа је благословио раднике и њихове коње.
144
египатском (грчком) окултном религијом. Наиме, у
време највећих потреса унутар римске цркве, крајем
16. века, једини папа српског порекла у историји –
Сикст V (рођен као Срећко Перић из села Круше-
вице у Боки Которској), одлучује да се на посебан
начин „повеже са богом” и „ојача” римску цркву у
тешка времена, па наређује да се испред цркве Све-
тог Петра постави велики египатски обеликс (ши-
љати стуб), фалусни симбол обожавања бога сунца.
Овај обелиск је 37. године пренео из Египта рим-
ски цар Гај Калигула и био је постављен у средиште
римског Циркуса Ватикан - на месту где ће касније
бити седиште римске цркве - Ватикан. Папа Сикст
V наређује да се овај обелиск премести у средиште
римске цркве, што је и учињено 1586. године, тако
да све до данас, фалусни симбол (симбол мушког
полног органа) „краси” простор испред цркве Све-
тог Петра у Ватикану.

Деловање римске цркве на Балкану

До 16. века римска црква је, преко својих послуш-
них европских владара, покорила велики део Ев-
ропе. У исто време, покорена је читава Јужна Аме-
рика где су папски „мисионари” огњем и мачем на-

145
метнули ондашњим домороцима папску религију,
тако да је данас читава Јужна Америка - католичка.
Од 16. века римска црква посебну пажњу усме-
рава на Балкан, где је „колевка европске цивилиза-
ције”, како каже „отац историје” Херодот. Балкан је
уједно био насељен потомцима оних ратника који
су пружали најжешћи отпор ширењу Римског цар-
ства, а сада ширењу новог Светог Римског царства
предвођеног папским разбојницима.
Наредни векови ће показати да ће највећи светски
ратови управо започињати на Балкану, где живе не-
покорни потомци чувених Илира, који су називани
и другим именима - Срби, Словени... јер је овде
отпор окупатору био убедљиво највећи (поред рус-
ког отпора). Из тог разлога римска црква покреће
нарочите акције преобликовања умова народа на
Балкану које је успела да покори и окупира.

Стварање хрватске нације

Историјски подаци показују да је име „Хрват” на-
стало по једном знаменитом владару који се звао Хо-
врат. У питању је словенски кан који је заједно са
ромејском војском поразио Анте и потиснуо их са
црноморских територија, где је формирао велику
државу године 632, на територији данашње Бугар-

146
ске. Тако је себи стекао име великог јунака и вла-
дара, поготово што је по мајчиној линији био по-
томак чувеног хунског владара и војсковође Атиле,
познатог под именом „бич Божији”.
Али, након његове смрти држава је покорена од
стране Хазара, а велики део његовог народа се пре-
селио на територије око Саве и Дунава. Пресељени
народ је називан „Ховратима”, према њиховом зна-
менитом владару. Ово име је Ватикан искористио да
формира лажну историју покатоличених Словена на
територији западног Балкана и назвао их је „Хрва-
тима”. (Више детаља о историји Хрвата биће изнето
у нашој књизи која је у припреми - „Кратка повијест
Хрвата”.)
У 17. веку Ватикан објављује наводно „најстарији
помен Хрвата”, документ под називом „Трпимирова
даровница”. У питању је копија наводног документа
из 9. века у којем се спомиње „хрватски кнез Трпи-
мир”. Дакле, до 17. века нико није чуо за „хрватског
кнеза Трпимира”, а онда Ватикан објављује доку-
мент у 17. веку, за који каже да је копија оригинал-
ног документа из 9. века. Историчари су лако пока-
зали да је у питању фалсификат, али ко сме да се
усуди да то јавно оспори? Ватикан и папа очигледно
„имају право” да објављују документе из било ког
периода историје, па чак и пре стварања света, и сви
морају да кажу „амин” и да се са тим сложе.
147
 Затим у 17. веку Ватикан објављује наводно „пис-
мо папе Ивана X хрватском краљу Томиславу” из 10.
века. У питању је, наравно, „копија” тог писма из
17. века, за које је лако показано да је фалсификат, и
да „хрватски краљ Томислав” никада није постојао,
али пошто у овом свету сила одлучује шта је научна
истина, а не научне чињенице, и овај фалсификат је
постао део званичне историје.
Већ смо спомињали српског кнеза Борну, који је
био кнез у источној Србији и који је прешао на стра-
ну франачких окупатора у Далмацију, због чега је
био награђен титулом кнеза Далмације. Данас се он
сматра, од стране папских историчара (а то значи и
званичне науке), „хрватским кнезом из 9. века”.
Требало би веома много простора да се опишу
сви ватикански фалсификати везано за лажну исто-
рију Хрвата, а овде ћемо споменути још само један.
У питању је наводно „најстарији писани документ
на хрватском језику” - Башчанска плоча. Године
1851. у цркви свете Луције на острву Крку прона-
ђена је плоча на којој је наводно „писано хрватским
језиком”, а у тексту се наводно спомиње „хрватски
краљ Звонимир”. Историчари су лако утврдили да
је у питању груби фалсификат, где је испод горњег
орнамента (шаре) ове плоче, читав део плоче остру-
ган, а онда на том месту исписан текст глагољицом
(словенским писмом из 9. века које је успоставио
148
Србин Ћирило, а не паписти), у којем је дописан
„хрватски краљ Звонимир”. Чак и овај фалсифико-
вани текст не садржи име „Звонимир”, него „З....р”,
али папски „стручњаци” су рекли да је то име хрват-
ског краља Звонимира, да је плоча из 11. века, и да
је то најстарији писани документ на хрватском јези-
ку - и то је крај приче - „научно верификовано”.
Све до средине 19. века покатоличени Словени на
територији западног Балкана су се и даље, већински,
називали „Илирима”, али је након забране Илирског
покрета 1843. године, насилно наметнуто од стране
римске цркве, под претњом казне, да се у Аустро-
угарској сви Словени католици морају називати
„Хрватима”, а Словени православни - „Србима”.
И тако је један велики део словенског народа, по-
томака чувених бораца највећег ратника у историји
- Александра Македонског, и потомака оних који су
донели писменост у Европу, постао „нови народ”,
под именом „Хрвати”, који нису упознати са слав-
ним јунаком Ховратом по коме су добили име, и
којем је римска црква насилно наметнула египатску
идолопоклоничку религију и пагански систем вред-
ности.

149
 Стварање албанске нације
По сличном обрасцу, и у исто време када је ства-
рана хрватска нација, створена је и албанска нација.
Иначе, 16. век је у историји познат као „век ствара-
ња нових нација”.
На територију данашње Македоније, Албаније,
северне Грчке и јужне Србије, током историје је до-
лазило до насељавања различитих племена из Азије.
Најпознатија племена међу њима су била она која
су себе називали „Шиптарима”. Један Шиптар за
себе каже:
„Ун јам Шиптар” - (у преводу на српски: „Ја сам
Шиптар.”). Такође каже:
„Ун ге Шћиперија” - Ја сам из Шћиперије.
До сада није утврђено где се налазила држава
Шћиперија, одакле су Шиптари дошли на Балкан, а
разлог је тај што су сви ови Шиптари били непис-
мени и никакви писани трагови о њима не постоје.
Студије показују да је постојало више од 17 дијале-
ката шиптарског језика којим су причали припад-
ници овог народа.
Они су на просторима Балкана радили као најам-
ници и слуге, и били су лојални свим владарима и
окупаторима. Када су Турци окупирали Балкан,
Шиптари су масовно прелазили на турску страну и

150
примали ислам, и као такви били веома омиљени
код Турака.
Пошто су Срби стално дизали устанке против Ту-
рака, долазило је до великог погрома и протеривања
српског народа, нарочито са територије такозване
„Старе Србије” (данашња Албанија, Македонија,
северна Грчка и јужна Србија), а они Срби, коју су
желели да сачувају привилегије или да сачувају
живе главе на територији Старе Србије, прелазили
су у ислам и постајали „Арнаути” (турски назив за
оне који су у Старој Србији прелазили на ислам), и
сматрани Шиптарима, јер су на територији Старе
Србије само Шиптари прихватали турску окупацију.
Временом су ови пошиптаризовани Срби прихва-
тили и шиптарски језик, и данас имамо да најмање
95% Албанаца представљају потомке оних Срба
који су прешли у ислам и постали Шиптари, што и
генетика показује (тумачење порекла преко тести-
рања Y хромозома).
Све до краја 19. века Шиптари су били неписмени
и нису имали своје писмо. А онда, на територијама
окупираним од стране Аустро-угарске, или тамо где
су папски мисионари имали приступ, шаљу се
„стручњаци” из Аустро-угарске да створе „албански
језик”, „албанско писмо” и „албанску историју” за
нову „албанску нацију”.

151
 Пошто Шиптари нису знали ништа о својој исто-
рији и свом пореклу, било је потребно да се све
„ствара од нуле”. Да би ватикански „стручњаци”
могли да створе нови народ, била им је потребна не-
каква подлога, некаква историја локалног народа на
основу које би смислили причу о историји новог на-
рода којег стварају.
Познато је из историје на да је на територији
Старе Србије живело илирско племе Албани, а и
многи Срби су се изјашњавали као Албани, као
Шћепан Мали, владар Црне Горе (што и стоји на на-
словној страни његове докторске дисертације - ла-
тински „Албанус” - види слике оригиналне прве
стране дисертације и превод, на наредне две стра-
не). Дакле, Албани су илирско племе, а Илири су
српско (или семитско) племе, тако да није ништа
спорно да један Србин за себе каже да је Илир, или
да каже да је Албан, ако потиче са територије на
којој је живело илирско племе Албани.
Али, ватикански „стручњаци” су одлучили да ове
Шиптаре прозову Албанима (или Албанцима), да
им направе абецеду на латиници и да покрену школе
у колима ће Шиптари учити „албански језик”, „ал-
банску абецеду” и „албанско писмо”, а све српске
јунаке са територије Старе Србије ће прогласити
шиптарским јунацима, односно „албанским јуна-
цима који нису Срби” и тако створити „албанску ис-
152
торију”. Тако су Ђурађ Кастриот Скендербег, Лека
Дукађин, Лека Закарија и други српски јунаци про-
глашени Шиптарима, односно „албанским јунацима
који нису Срби”.
1912. године римска црква, преко Аустро-угарске,
Немачке и других „великих сила” ствара државу Ал-
банију, и креће прогон, нарочито на пољу културе и
образовања. После Првог светског рата, забрањују
се све школе у Албанији које нису на новом албан-
ском (шиптарском језику). Због недостатка настав-
ника и учитеља који би предавали „албански језик”,
Министарство образовања Албаније је расписало
конкурс за нове учитеље и наставнике.
У то време, један српски свештеник из Бара, по
имену Милош Ђоков Николић (1911-1938), тражио
је стипендију за студије у Београду. Како је није до-
био, прихватио је да буде учитељ „албанског језика”
у Албанији, а убрзо је написао и неколико „књижев-
них дела на албанском језику”. И тако је овај млади
човек (умро је са 27 година) постао „најпознатији
албански књижевник у историји” по коме је успо-
стављења „Албанска награда за књижевност” која
носи назив „Мићенијева награда”. Наиме, „струч-
њаци” су формирали ново име за Милоша Ђоковог
Николића - „Мићени” од првих слова његовог име-
на, имена оца, и презимена, али да звучи латински,
као да је био католик. Подигли су му и споменик,
153
његово име и слика су постављени и на поштанске
марке итд.
Иако су Шиптаре и пошипратизоване Србе про-
гласили Албанцима, а њихову нову државу назвали

154
На сликама су приказане оригинална страна и превод докторске
дисертације Шћепана Малог коју је одбранио 1752. године на Уни-
верзитету у Халеу на Зали. Испод свог имена, он се потписује као
„Братоножић - Албан”. Право име Шћепана Малог било је „Јован
Стефанов Балевић” што је у књизи „Шћепан Мали - загонетка је ре-
шена” детаљно објаснио др Растислав Петровић.

155
„Албанија”, данашњи Албанци и даље за себе кажу
да су Шиптари („Ун јам Шиптар” – Ја сам Шиптар),
а своју државу зову „Шћиперија”, јер у њиховом
језику не постоје речи „Албанац” и „Албанија”. То
би било као кад би неко силом Србију назвао „Тун-
гузија”, а Србе - „Тунгузима”; Срби би и даље своју
земљу звали „Србија”, а себе „Србима”.
И тако су потомци знаменитих илирских јунака,
са простора Македоније, односно Старе Србије,
због свог греха и неморала, потпали под окупацију,
и окупатор им је наметнуо нов идентитет – ново
име, нов језик, нову религију и нов (идолопокло-
нички) систем вредности, па ће их, тако изманипу-
лисане, користити у будућим пројектима покорава-
ња непокорених Словена на Балкану.

Стварање мађарске и румунске нације

По истом обрасцу за стварање „албанске нације”
формиране су мађарска и румунска нација од срп-
ског (словенског) становништва.
У периоду око 10. века, на територију данашње
Мађарске дошла су племена са севера, са територије
данашње Финске и Сибира, и ту су радили као
најманици код Срба. Приликом окупације од стране
држава под папском контролом, кренуло је насилно

156
покатоличавање, а ова племена, која су говорила
угаро-финским језиком, су радо прихватала сваког
окупатора за рад добијања привилегија. Дакле, на-
роди који ничим нису везани за територију у коју су
дошли да раде, а дошли су због новца, имају врло
ниске моралне критеријуме када су питању ствари
као: слобода, независност, патриотизам...
Стефан Први оснива прву мађарску државу 997.
године у којој је становништво још увек било већин-
ски словенско (српско), а доминантни језик у на-
роду, као и језик који се користио на богослужењу,
био је словенски (српски). Под утицајем римске
цркве, Стефан Први уводи латински језик у бого-
служење, због чега се подиже устанак против њега,
који ће он успети да угуши уз помоћ римских савез-
ника.
Због промоције римске религије, папа ће му дати
краљевску круну, а након смрти биће проглашен за
свеца, па се од тада мађарска држава назива, по овом
словенском издајнику и папском слузи - „Земља
круне Светог Стефана”.
Већ од 13. века, а нарочито у периоду од 15-19.
века, сви који нису били католици, на подручју Па-
ноније (данашње Мађарске, Славоније и Војводине)
и Босне могли су да се продају као робови, јер нису
сматрани хришћанима. Хришћанима су сматрани

157
само католици, а законом је било забрањено да се
католици продају као робови.
Крајем 19. века мађарски археолози су покушали
да нађу сеоска или градска насеља са Мађарима у
време Стефана Првог, у областима десне обале Ду-
нава, што чини половину данашње Мађарске. Из-
вештај Влади Мађарске је био да нема трагова ни о
каквим мађарским насељима.
Данашњи највећи национални хероји Мађарске
су Јањош Хуњади и његов син Матија Корвин (жи-
вели у 15. веку). Право име Јањоша Хуњадија је
Јанко Сибњанин. Отац му се звао Војко, а деда Срб.
Дакле, унук Срба и син Војка - Јанко Сибињанин,
данас је Мађар, а не Србин.
Покатоличеним Србима је наметнут угаро-фин-
ски језик дошљака из Финске и Сибира, који су били
лојални папској окупацији, и тако је створена „ма-
ђарска нација”.
Слична се ствар десила и у Румунији, где је Ср-
бима наметнут романски језик, али је народ остао
православан јер су свештеници локалне цркве при-
хватили унију са папством, тако да није било по-
требе да им се насилно намеће католицизам - пошто
су као унијати постали лојални Ватикану, као и њи-
хови владари.
Најпознатији румунски јунак и најзначајнија ру-
мунска историјска личност био је кнез Владислав
158
III, познат под именом Влада Тепеш или Влада На-
бијач, коме ће његови непријатељи из римске цркве
наденути име „Гроф Дракула”.
Постао је познат у историји што је, као и Шћепан
Мали, водио жесток обрачун са унутрашњим и
спољним непријатељима, и био велики борац за
правду. Пошто је био више година у турском зароб-
љеништву, и био изложен великим мукама да се по-
кори и пређе на ислам, а он то одбијао, након што је
успео да побегне из турског затвора и ослободи
своју земљу од Турака, немилосрдно се обрачунавао
са Турцима који су га нападали, тако што их је, из-
међу осталог, набијао на колац.
Познат је догађај када су Турци послали извид-
ницу на Владову територију, а Влада их је све по-
хватао и њих неколико стотина набио на колчеве,
тако да када су Турци дошли на Владову територију,
видели су стравичан призор - шуму људи набијених
на кочеве, због чега је прозван „Влада Набијач”.
Такође, Влада се немилосрдно обручанаво са пап-
ским свештеницима, које је све протерао из своје
државе. Они су покушавали да направе устанак и
побуну против Владе, а онда их је Влада све похва-
тао, њих око 300, који су били вође побуне, и спалио
их у једној кули.
После овог догађаја, папски „стручњаци” - лажни
историчари, направили су хајку против Владе и лаж-
159
но га оптужили за најстрашније злочине, да би га
касније прогласили крвопијом и вампиром, што је
данас најпознатија слика у историји овог великог
српског јунака који је, између остало, даривао срп-
ске манастире, укључујући и Хиландар.
Велики српски јунак с краја 16. века, који је први
ујединио српске провинције Влашку, Молдавију и
Трансилванију (тада још није било Румуније), био
је Михај Храбри, који је водио успешне ратове про-
тив Турака. Тек у 19. веку је проглашен за румунског
националног хероја када је створена држава Руму-
нија 1859. године, уједињењем Влашке и Молдавије,
за време кнеза Александра Јоана Кузе.
Све до 16. века није објављена ниједна књига на
румунском језику, а онда креће папска „културна ре-
форма” у којој ће језик народу бити радикално ме-
њан, из српског у румунски, и уведена нова, фалси-
фикована „румунска историја”. Румунски језик је
створен наметањем латинског језика српској попу-
лацији, па је створен румунски језик као мешавина
српског и латинског језика.
Прва књига на румунском језику - „Румунски ка-
текизам”, штампана је 1544. године за покатоличене
Србе, али није сачувана. Прво значајно издање било
је штампање Библије на новом румунском језику
1688. године, али и поред тога, становници данашње

160
Румуније су све до 19. века употребљавали ћири-
лицу.
До краја 18. века, „Свето Римско Царство”, тада
познато под именом „Свето Германско Римско Цар-
ство”, под контролом римске цркве, проширило се
на скоро целу територију западне, централне и се-
верне Европе. А онда, десило се нешто неочекивано,
и „Свето Папско Царство” се распало 1806. године.
Погледајмо како.

Римска црква на удару - Француска

револуција
Франачко царство под Карлом Великим била је
прва велика и моћна државе преко које је римска
црква направила велико проширење свог утицаја у
Европи. Франци су били прво германско племе које
је примило римску религију, а касније ће по њима
држава добити име - Француска.
Иако се Француска сматрала „најстаријом като-
личком ћерком” и бастионом папске религије, упра-
во ће у Француској римска црква доживети највећи
слом.
Иако је римска црква, преко својих људи, вршила
окупацију и наметање свог система вредности мно-
гим државама и народима, и од њих правила своје

161
колоније, највећа колонијална сила није била римска
црква, него Велика Британија. Она је извршила оку-
пацију данашње Канаде, Сједињених Америчких
Држава, Аустралије, Новог Зеланда, Индије, Јужно-
афричке републике, и других земаља, а касније су
све ове земље наводно „добиле независност”, а у
ствари су и даље под контролом Велике Британије,
и економски и политички, и на сваки други начин.
Овакав „успех”, Велика Британија је остварила
захваљујући вођству од стране тајне организације
која се зове „масонерија”.
Званично, прва масонска организација је настала
у Великој Британији 1717. године, иако је она пос-
тојала и раније. Године 1725, масонерија долази у
„најстарију католичку ћерку” - Француску, и оснива
своје ложе. Најпознатија од њих – „Велики Оријент
Француске” убрзано се шири по целој Француској,
па је од 104 ложе, колико је имао 1774, достигао
преко 600, те судбоносне године 1789, када се де-
сила чувена „Француска револуција”. Током ове „ре-
волуције” масони су преузели власт у Француској,
убили краља Луја XVI, ухапсили папу и стрпали га
у затвор (где је касније и умро), државу преуредили
у републику, а сменили монархију, а све под слога-
ном: „Слобода, једнакост, братство.” И тако је нас-
тала „демократија”, која ће се ускоро као пожар
проширити по целом свету.
162
 Занимљиво је анализирати, како је дошло до
Француске револуције и целог овог преврата.
Масонерија је трагала за „морално најподоб-
нијим” људима у француском друштву, који ће на
довољно пристојан, али и довољно деструктиван и
агресиван начин, разарати друштво и припремити
га за државни удар (за то им је одговарало незадо-
вољство великог броја људи услед папске тираније).
Тако су за свог булдога изабрали Жана Мелијеа, ка-
толичког свештеника који је постао атеиста, и који
је негирао Бога и религију на филозофски начин,
тако што је злоупотребе и неморал римске цркве
приписивао Богу. Након самобиства 1733. године,
његов спис „Завештање” (или „Тестамент”) проши-
рио се по целој Француској.
Један од најпознатијих француских филозофа тог
времена - Волтер, који се залагао за „толеранцију,
грађанске слободе и против верског фанатизма”, био
је одушевљен „Завештањем” Жана Мелијеа и назвао
га - „Катехизис Велзевула”, и „правим благословом
за нашу Цркву која се тек рађа”. („Катехизис Велзе-
вула” значи „Упуство за религију Сотоне”; име
„Велзевул” или хебрејски „Балзевув” је једно од
имена за Сотону и значи „Господар мува” или „Гос-
подар прљавштине” јер се муве скупљају тамо где
је прљавштина, а потиче од хебрејских речи „бал” -
господар, и „зевув” - мува.)
163
 Треба споменути још једног католичког свеште-
ника - Дишана, који је прихватио атеизам и напус-
тио римску цркву. Он је тврдио: „Бог је Ништа, само
Небиће!”
Пред саму Француску револуцију, од 605 чланова
француске Народне скупштине, 447 је било из ре-
дова масонерије.
Крвави терор тзв. „Француске револуције” запо-
чео је 14. јула 1789. године, а архив о њој је већим
делом уништен 1919. године. Ипак, познато је да је
под сечивом гиљотине страдало око 42.000 грађана.
Овде се не убрајају они који су стрељани, обешени,
прободени бајонетом или су страдали на неки други
начин. Само је рат у Вандеји, бастиону следбеника
римске цркве, однео око 600.000 људских живота!
Половина од овог броја је помрло од хладноће и гла-
ди, а међу тим жртвама је било чак око сто хиљада
деце млађе од 14 година.
Званична историја каже да се „француски народ
побунио против краља” и да је „народ мрзео краља”,
што није тачно. Промотери државног удара су јед-
ноставно скупили довољно људи да се обрачунају
са следбеницима римске цркве који су били спреми
да бране постојеће државно устројство.
Након што је на тргу одсечена глава краљу Лују
XVI, један револуционар, по имену Мари Жозеф
Шалије, јавно је згазио слику Исуса Христа и узвик-
164
нуо: „Није доста што је погинуо тиранин тела (мис-
лећи на краља), треба такође уништити и тиранина
душа! (мислећи на Бога)”
На градским трговима постављане су велике бине
на које су довођени отпали католички свештеници,
који су народу „објашњавали” да Бог не постоји.
Неки до њих су то радили под присилом, а неки јер
су тако веровали.
Након преузимања власти, кренуо је прогон рим-
ских свештеника и свих осталих који су одбили да
потпишу заклетву Републици. Бог је био укинут на
државном нивоу, а уведен је Разум. У чувеној като-
личкој катедрали Нотр Дам успостављено је обожа-
вање „Богиње Разума”. У новембру 1793. године,
велико мноштво народа се окупило да посматра
„Богињу Разума” коју је глумила једна гола глумица,
према одлуци данашње Владе.
Један од главних идеолога овог атеистичког лу-
дила, Анахарсис Клоц, који је познат под надимком
„Лични непријатељ Бога”, тражио је да се у катед-
рали Нотр Дам постави биста првог свештеника-
атеисте - „храброг, великодушног и великог Жана
Мелијеа”.
Наполеонов генерал Бертије је 1798. продро у
Рим, заробио папу и спровео га у затвор у Авињон,
где је и умро.

165
 Дакле, „Разум ће решити све човекове проблеме”,
тврдили су промотери Француске револуције. На
стоту годишњицу потписивања америчке деклара-
ције о независности, 28. октобра 1886. године, фран-
цуски револуционари су поклонили Америци вели-
ки кип „богиње Разума” који је постављен на улаз у
луку Њујорк, a који је данас познат као „Кип Сло-
боде”.

Кип Слободе
у Њујорку

Позадина масонерије
Да би се разумела позадина масонерије, довољно
је прочитати нешто од многобројне масонске лите-
ратуре. У наставку ћемо цитирати неке од најпозна-
тијих светских масона, укључујући и оног најпоз-
натијег - Алберта Пајка, чија се биста налази испред

166
Врховног савета 33. степена масонерије у Вашинг-
тону (највишег тела масонерије).
Масони нам кажу шта је масонерија:
„Свака масонска ложа је храм религије, а њена
учења представљају верско упуство.”
Из масонске литературе даље сазнајемо шта је за-
датак сваког масона:
„Задатак сваког масона је да открије тајну масо-
нерије... Трагај и наћи ћеш.”
„У сваком степену масонерије, кандидат тражи да
досегне Светлост.”
Једна од масонских молитви гласи:
„Смилуј нам се, ти представљаш Светлост, управ-
љај нашим корацима и упути нас на прави пут, о
Господе наш Боже... Смилуј нам се и својом вели-
ком Светлошћу одагнај силе Таме!”
Масони своју организацију повезују са древним
незнабожачким религијама:
„Већина древних народа имала је, уз заједничко
божанство, и још неко, лично, које је стварало мис-
терије, а коме су били одани они који су се за обо-
жавање тог бога припремали извесним обредима,
названим иницијације. Масонерија је идентична са
древним мистеријама.”
Из историје знамо да су древни незнабожачки на-
роди упражњавали приношење људских и животињ-
ских жртава када су желели да ступе у контакт са
167
својим боговима. Нечија смрт је била „улазница” за
свет духовних бића која су чинила велике мистерије
и чуда, а они који су приносили жртве били су „ини-
цирани”, или увођени, у свет чуда и мистерија. О
томе говоре и масони:
„Мрак је, исто као и смрт, симбол иницијације.
Управо због тога су се све иницијације, у древна
времена, одвијале ноћу. Мистерије су одувек биле
ноћни обреди. Исти обичај преовлађује и у масоне-
рији.”
Масони нам дају додатне информације о свом
богу:
„Сунце је древни симбол животворне и генера-
тивне моћи Божанства.”
„Обожавање Сунца постало је основ свих рели-
гија древног света.”
„Сунце је хијероглифски извор Истине, јер је из-
вор Светлости.”
„Сунце, његово Свевидеће око, налази се у нашим
ложама.”
Обожавање сунца била је уобичајена пракса древ-
них незнабожачких народа. Али, обожавање сунца
било је усмерено ка нечем другом - обожавању бога
који представља светлост:
„Сјајна звезда представља велику Централну
Светлост, коју су као Сунце, обожавали толики на-
роди - правог бога коме се сви масони клањају.”
168
 Иако су обожавали сунце, различити незнабожач-
ки народи су своје врховно божанство називали раз-
личитим именима. Врховни бог кога су обожавали
Египћани звао се Озирис. Масонска литература то
потврђује:
„Озирис је сам симболизован као Сунце.”
Озирис, као и Вал (или Бал), који је био бог сунца
у Вавилону, јесу божанства која прихватају и ма-
сони. Са друге стране, постоји Мојсијев Бог или
библијски Бог, чије је једно од имена „Адонај”. Ма-
сони нам кажу у каквом су односу Бог Адонај и бо-
гови Вал и Озирис:
„Бог који је дуго познат као Адонај, је супарник
Вала и Озириса.”
Коначно, погледајмо ко је бог масонерије из пера
масонских писаца:
„Масонска идеја ће увек бити везана за Врховно
Биће - називамо га Великим Архитектом Универ-
зума - јер Универзум сматрамо његовим најзначај-
нијим храмом и савршеним делом архитектуре.”
Велики Архитекта Универзума, бог масонерије
који носи светлост, најпознатији је под другим име-
нима, што и масони потврђују:
„Луцифер, Светлоноша! Чудно и тајанствено име
за духа Таме!... Луцифер, Син јутра! Да ли он носи
Светлост? Не сумњајте у то!”
„Ђаво, пали Луцифер или Светлоноша...”
169
 И још конкретније: „Да, Луцифер је бог, а на не-
срећу и Адонај је такође Бог... Истинска и чиста фи-
лозофска религија је веровање у Луцифера који је
једнак Адонају... Али Луцифер, бог светлости и бог
доброте се бори за човечанство против Адонаја,
Бога мрака и зла.”
Дакле, бог масонерије је директно супротстављен
библијском Богу.
Као што су древни врачари и магови били упу-
ћени у вештине комуникације са „боговима”, моћ-
ним духовним бићима или демонима, тако је и зада-
так сваког масона да научи исту вештину:
„Када масон научи да је кључ ратника одгова-
рајућа примена покретача живе моћи, научио је тај-
ну свог Заната. Узаврела енергија Луцифера налази
се у његовим рукама и пре него што успе да крочи
тамо или напред, мора да докаже своју способност
да правилно примењује ту енергију.”
Приликом уласка у масонерију кандидат пролази
кроз посебан ритуал и полаже посебну заклету.
Бивши масони описују како то изгледа:
„Када сам био уведен у масонерију, биле су ми за-
везане очи и имао сам канап око врата... водили су
ме напред, а ту напред, на источној страни Ложе, на-
лази се господар култа. Пред њим клекнете као да
је Бог... на голим грудима осећао сам врх оштрог

170
мача... упозорен сам да ако бих открио било коју
тајну масонерије, треба да знам шта ме чека.”
Нови члан масонерије такође добија инструкције:
„Ако вас супруга, дете или пријатељ нешто пита
о вашем посвећењу - на пример, да ли сте скидали
одећу, да ли су вам повезиване очи, да ли су вам
стављали конопац око врата и томе слично, морате
прећутати... То спада у ваше дужности.”
Тада будући члан изговара следећу заклетву:
„... нека ми гркљан буде расечен од уха до уха,
нека ми језик буде ишчупан из корена и закопан на
дну мора, на удаљености 200 метара од обале, где
се плима и осека смењују двапут у 24 часа, ако ика-
да својевољно, свесно и безаконо прекршим своју
заклетву.”
Важно је истаћи да само мали број масона зна
праву позадину масонерије. Најпознатији масони
говоре о томе:
„Кандидат који жели да постане масон не посе-
дује јасну слику о природи ствари у коју се упушта.
Чак и након пријема, он обично није у могућности
да пружи задовољавајуће објашњење о томе шта је
масонство и који је прави циљ постојања његовог
реда.”
„Масонерија намерава да велом тајне сакрије Ис-
тину од свих, осим од Привилегованих.”

171
 „Масонство, као и све мистерије, херметицизам и
алхемија, скрива своје тајне од свих, осим од На-
предних и Мудрих, или Изабраних, и служи се лаж-
ним објашњењима и погрешним тумачењима својих
симбола да би обмануло оне који то заслужују, да од
њих сакрије Истину коју назива Светлост, и да их
удаљи од ње.”
Очигледно да у масонерији постоје два слоја
људи:
1) напредни чланови (Привилеговани, Мудри или
Изабрани) - они који воде масонерију,
2) обични чланови - они који нису упућени у
праву позадину масонерије.
Чињеница је да обични чланови масонерије, који
представљају огромну већину чланства, уопште ни-
су свесни о постојању напредних чланова, нити о
правој позадини масонерије, већ верују да су чла-
нови неке „хуманитарне организације”. Бивши ма-
сони о томе говоре:
„Ушао сам у масонерију са најбољим намерама
верујући да улазим у братство које је заиста било за-
интересовано да помаже људима. Међутим, сада
знам да на нижим нивоима човек не схвата шта се у
ствари дешава.”
„Оно што ме је наводило да помислим да је ма-
сонска ложа у ствари неко хришћанско место, било
је да сам у њој сусретао људе, чланове исте цркве
172
којој сам и ја припадао. Ти људи су били чланови
масонске ложе. Штавише, били су на истакнутим
положајима. И чињеница да су се ти чланови корис-
тили цитатима из Библије чинили су да људи заиста
мисле да је све то сасвим у реду.”
Управо овај мали слој напредних чланова масо-
нерије је онај који управља овом организацијом.
Током целе своје историје, масони су изјављивали
нешто што је веома важно за нас:
„Масони су најмоћнија организација у земљи.”
„Масонерија устоличава краљеве. Њена рука об-
ликује судбине светова.”
„Свет ће нам доћи на ноге због својих суверена
(владара) и понтификата (религијских вођа). Ми ће-
мо успоставити равнотежу у свемиру и бити вла-
дари над владарима света.”
Ако на основу претходних текстова разумемо шта
је позадина масонерије, онда ћемо разумети какав
ће систем вредности бити промовисан преко (фран-
цуске) демократије, која ће бити уведена у скоро
свим земљама света, тако да се данас термин „не-
демократски” односи на нешто неморално, поква-
рено и антидржавно.

173
 Највећи „изум” масонерије
Популарна савремена изрека каже да „сваки чо-
век има цену” и да се „свако може купити за новац”.
Шта је уствари новац и како се помоћу њега данас
влада светом?
Новац је замена за неку вредност. У почетку је
новац било злато, али је оно постало претешко и
опасно за ношење у трговини већим вредностима.
Зато су трговци почели да депонују злато код зла-
тара, а овај им је на тај депоновани износ издавао
папирну признаницу. Временом су људи све више
користили признанице, тако да је у трговини чак
90% трансакција почело да се обавља папирним
признаницама. Наравно, количина злата или папир-
натих признаница којима се мерила вредност робе
била је резултат општег прихватања таквог начина
размене робе. За то је гаранцију давао владар држа-
ве. Када је за злато издавана папирна признаница,
владар је гарантовао печатом да се са таквом приз-
наницом може купити одређена количина робе.
Али, једног дана је неки „мудри” златар решио да
изда лажну признаницу, односно почео да издаје
више признаница на исту количину депонованог
злата. За издате признанице без стварног покрића,
златар је наплаћивао своју провизију. Ово је, на-

174
равно, била превара, али на тој превари и данас ле-
гитимно послују све банке света.
Дакле, банке једноставно измисле новац, позајме
уз камату, а онда са тим измишљеним новцем купују
стварну вредност - земљу, робу, нафту, куће и на-
равно, човеков рад.
Оно што је још важно истаћи, човек није постао
банкарски дужник само када сам узима кредит, већ
и када је то учинила држава у његово име, код истих
банкара.
Али зашто је држава то урадила? Зар није могла
сама да повећа количину новца и кредитира неке
јавне радове? Свака држава има централну банку
која се баш тиме бави. Зашто морају тај посао да
раде стране приватне банке? На жалост, држава је
натерана да узима кредите. На то је терају управо
међународни банкари.
Али како банкари то успевају? Да бисмо то разу-
мели, направићемо кратак историјски приказ сав-
ременог начина окупације.
Да посао са измишљеним новцем доноси велику
добит, банкари су схватили још у средњем веку. Они
су схватили да је најбоље да стварају новац у вели-
ким количинама и да то чине легално за потребе
неке државе. Тако ће радити без ризика, стварати ог-
ромне суме новца, а штитиће их државна оружана
сила.
175
 Како су већ имали позамашан иметак створен ку-
повином стварних добара, био им је отворен прис-
туп у многе високе владарске кругове европских ди-
настија 17. века. И тако су удружени холандски и
енглески банкари одлучили да финансирају долазак
на неки утицајан престо владара који је њима накло-
њен. Финансирали су Вилијама од Оранжа да силом
свргне династију Стјуарта, која им дуго није омо-
гућавала да се размахну у свом „послу”. Тако је на
енглески престо стигао краљ Вилијам III. А како би
се одужио својим финансијерима, нови краљ им је
омогућио да са извесним златним депозитом отворе
своју приватну банку која би добила статус цен-
тралне банке.
Тако је 1694. године настала Енглеска Банка
(Bank of England), прва приватна банка у свету која
је добила легално право да ствара новац. Имена нај-
већих деоничара Енглеске Банке никада нису откри-
вена.
Грађани су веровали да је Енглеска Банка њихова
национална банка, а не приватна банка дружине ме-
ђународних лопова. И назив „Енглеска Банка” имао
је за циљ да грађане држи у таквом уверењу. (У Ср-
бији je постојала приватна банка која се звала „На-
ционална штедионица”.)
На овај начин, банкари су новцем створеним „из
ничега” купили огроман део стварних добара Енг-
176
леске, а рад десетина милиона грађана Енглеске до-
нео им је велику добит и богатство. Данас око 40%
бруто националног дохотка Велике Британије иде
на отплату дугова банкама.
Банкари су тако стекли огромна богатства, а ка-
питал инвестирали у све привредне и финансијске
токове Велике Британије и других држава широм
света. И наравно отворили су мрежу приватних ба-
нака којима и даље задужују грађане. Светска банка
је једна од њихових финансијских творевина, баш
као и ММФ (Међународни монетарни фонд). У овој
игри је данас читав свет.
Најмоћнија институција у САД је приватна банка
са именом „Федералне резерве”. То је банка која
штампа долар. Како је дошло до тога да америчку
новчану валуту креира приватна банка? Баш онако
како је то урађено пре 300 година у Енглеској.
САД данас има укупан дуг од преко 20 хиљада
милијарди долара. Јапан, као друга најбогатија еко-
номија у свету има национални дуг од преко 3 хи-
љаде милијарди долара. У астрономским дуговима
грцају и све остале државе у свету.
У многим савременим земљама, након „демократ-
ских промена” (које финансирају банкари), ничу
стране банке. То је „реформа” коју једно друштво
„треба да спроведе” - да своја национална добра, ре-
сурсе и рад грађана - испоручи банкарима.
177
 Грађани широм света су опијени пропагандом
„западњачког начина живота” и на тај начин сами
себи све више стежу банкарску омчу око врата. На-
равно, банкари их на то не присиљавају оружјем у
својим банкама. Али претња и принуда, у широм
смислу, саставни су део сваке трговинске размене и
сваког уговора са државом. Банкари претњу и при-
нуду могу лажно инсценирати и довести народ и
владу једне државе у околности да им је неопходна
помоћ и пословна сарадња банкара. Ево једног при-
мера.
Замислимо државу која живи у економском и ци-
вилизацијском благостању, којој банкари нуде ми-
лијарде долара кредита. Власти у држави одбију
овакву понуду, јер имају пуно разлога за то. Јед-
ноставно, држави нису потребни кредити, а има и
вишка новца, тако да може друге да кредитира.
Али изненада, у таквој земљи почињу етнички су-
коби, као и неразумни и неприхватљви политички
захтеви неких група које се напрасно организују у
политичке покрете, а затим и терористичке нападе.
Земља због „кршења људских права” пада под еко-
номске санкције, а читав капиталистички Западни
свет у својим глобалним медијима почиње да говори
о таквој држави да се у њој спроводи диктатура која
крши људска права и права мањина, и спутава и
прогања политичке противнике. Земља брзо улази у
178
грађански рат, распада се, а ако је власт и даље
„тврда” у ставу да јој не треба помоћ банкарске ма-
фије, доживеће и бомбардовање где ће јој инфра-
структура у земљи бити уништена. Ако власт већ
није насилно збачена (спонтаном вољом уличне ма-
се жељне „демократије” и „слободе”), остаје јој са-
мо једно - да своју земљу изграђује из почетка. А за
то је потребна помоћ кредитора и то не мала, већ она
мерена милијардама долара. И ето посла за банкаре.
Ово је само кратак сценарио који потврђује речи
оног малог броја људи који чине „Врховни савет 33.
степена” који кажу за себе да су „Матични савет
света”, и да ће бити „владари над владарима света”.

Француска револуција и Срби

Утицај Француске револуције прошириће се на
цео свет, јер ће нови облик државног уређења - де-
мократија, бити одушевљено прихваћена од скоро
свих народа. То је био случај и на нашим просто-
рима.
Петар II Петровић Његош је кренуо да учи фран-
цуски језик и одлично га је савладао, да би могао да
чита (не)дела француских (лажних) филозофа. У
Србији је француски ђак Димитрије Давидовић сас-
тавио тзв. „Сретењски устав” Србије који је озвани-

179
чен 1835. године у време Милоша Обреновића, а у
данашњој Србији се датум доношења тог устава
обележава као државни празник.
Сретењски устав (донет на црквени празник Сре-
тење - 15. фебруара 1835.) је уствари копија фран-
цуског устава из 1791. године, али је на (кратко-
трајну) срећу био укинут после 55 дана под притис-
ком Русије, Турске и Аустро-угарске. Ускоро ће овај
француски устав поново бити прихваћен у Србији,
али и у Русији и Турској, како буду потпадали у „де-
мократско ропство”.
У Србији је доношење француског устава доче-
кано са одушевљењем. Талас тровања човечанства,
који је експлодирао после Француске револуције,
доспео је и у српске земље. „Народ је требало про-
светити” новим идејама (атеизмом и свим облицима
неморала), па је започео процес „просветитељства”.
Најпознатији српски просветитељ био је пропали
теолог Доситеј Обрадовић који је напустио теолош-
ке студије и отишао да скита по белом свету, где се
заразио свим вирусима атеизма, које је донео у Ср-
бију. Оснивач је и професор Велике школе у Србији,
од које ће касније настати Београдски универзитет.
И тако су у Србији почеле да ничу школе без мо-
рала. Последице ће бити катастрофалне.

180
 Пети део

Савремено доба

Први светски рат

Као што смо рекли, почетком 20. века Карађор-
ђевићи преузимају власт у Србији, након државниг
удара 1903. године када је побијена владарска поро-
дица Обреновић. Карађорђевићи су били под кон-
тролом Британаца и њихових савезника, док су се
Обреновићи, након Берлинског конгреса и незадо-
вољства према Русији, окренули Аустро-угарској.
Такође, рекли смо да од пропасти српске средњо-
вековне државе, српске земље никада нису биле не-
зависне, осим у кратким епизодама и на ограниче-
ним територијама, као у време Ђурађа Кастриота
Скендербега. Све време су „српски владари” морали
за сваку државничку одлуку да питају своје менторе
из иностранства. Тако је било и на почетку 20. века.
Крај 19. и почетак 20. века био је обележен про-
теривањем Турске из Европе, али и новом кампањом
римске цркве за проширење својих територија. Го-
дине 1908. римска црква преко Аустро-угарске вр-
ши окупацију Босне и Херцеговине, а 1912. године
181
формира државу Албанију на окупираним српским
територијама. У исто време, долази до државног
удара у Турској, где прозападни турски официри,
„одушевљени Француском револуцијом”, смењују
султана и преузимају власт.
Пропадање турског царства крајем 19. и почетком
20. века довео је до черупања српских територија,
са једне стране од Бугарске, а са друге стране од Ау-
стро-угарске, тако да су Срби на територији Старе
Србије (данашње Македоније, Албаније северне
Грчке и Косова) организовали комитске и четничке
јединице за заштиту народа од нове окупације и аси-
милације.
28. јуна 1914. у Сарајеву бива убијен будући ау-
стро-угарски цар Фердинанд од стране Гаврила
Принципа и организације „Млада Босна”. Ова орга-
низације је била инструисана од стране официра из
Србије, а уз вођство и савете из иностранства. То је
био почетак Првог светског рата, односно рата „Ве-
ликих сила” за проширење утицаја у свету.
На почетку рата, српска војска је однела велике
победе против Аустро-угарске на Церу и Колубари,
али је колапс настао уласком Немачке и Бугарске на
страну Аустро-угарске. Захваљујући јуначком от-
пору српске војске из Црне Горе, предвођене серда-
ром Јанком Вукотићем, и епском победом на Мој-
ковцу у зиму 1916. године, српска војска избегава
182
тотално уништење и успева да се повуче преко Ал-
баније у Грчку.
Пролазак кроз Албанију не би био могућ да тада
на власти у Албанији није био чувени јунак Есад
паша Топтани који је са својом жандармеријом шти-
тио пролаз српској војсци од разбојничких чета које
је финансирала и подупирала Аустро-угарска.
Иако је Есад паша Топтани био „велики пријатељ
Француске”, од својих ментора био је продат, и на-
кон Првог светског рата био је убијен у атентату у
Паризу.
Али ни Есад паша Топтани не би био довољан да
се спаси српска војска. Када је доспела у Грчку, ње-
ни „савезници” су одбили да јој пруже помоћ. Онда
на сцену ступа руски цар који је запретио „савезни-
цима” да одмах упуте помоћ српској војсци, иначе
ће Русија потписати мир са Немачком, и изаћи из
рата. „Савезници” су онда морали да помогну срп-
ској војсци, која се захваљујући тој помоћи опора-
вила и на чувеном Солунском фронту, у противна-
паду, протерала Аустро-угарску војску и ослободила
Србију.
И као што деца играју игрице на компјутеру, па
бирају којом војском ће да руководе и кога да напа-
дају, тако су „Велике силе” играле игрицу са чита-
вим народима, дакле са живим људима, и правили
стратегије које им највише одговарају. Данас су по-
183
државали Есад пашу Топтанија, а сутра су га убили.
Данас су заузели Турску, а сутра шаљу турску војску
да ратује на страни непријатељске Аустро-угарске
војске против својих савезника - Срба.
У Првом светском рату је погинула једна трећина
становништва Србије, односно две трећине војно и
радно способних мушкараца. Иако је Србија изашла
из овог рата као „сила победница” (а уствари оса-
каћена, руинирана и масакрирана), никаква ратна
одштета јој није исплаћена, него је још била приси-
љена да се сложи са стварањем накарадне државе
Југославије која је створена у главама „стручњака
Великих сила”, а верификована на Париској миро-
вној конференцији 1919. године.
Данашњи (лажни) српски историчари вичу из
свег гласа како се престолонаследник Александар
Карађорђевић залагао за формирање државе Југо-
славије - „заједнице братских народа”, а да су га ње-
гови „саветници” саветовали да створи државу Ср-
бију у границама које одговарају Србији, „јер је
Србија победница у рату и Србија се пита”, али их
он није послушао. Истина је да је престолонаслед-
ник Александар био само пион у рукама Британаца
и извршавао њихова наређења, као касније и његов
син Петар II.
И не само да je престолонаследник Александар
мораo да прихвати наметнуту накарадну државу Ју-
184
гославију, него је морао и јавно да „образлаже” заш-
то је „он тако одлучио”. И још је морао најгоре зло-
чинце из Првог светског рата, који су убијали Србе,
да помилује и одликује. Да споменемо само злоглас-
ног гувернера окупиране Србије - Аустро-угарског
генерала Салиса Севиса, који је Београду 1915. јав-
но упозоравао да „Аустро-угарска има довољно ве-
шала за целу Србију!” Овај зликовац је примљен у
војску Југославије.
Српски кољач, генерал Славко Кватерник, дожи-
вео је част да га краљ Александар 1918. одликује ор-
деном Белог орла.
(По истом обрасцу ће „председник” окупиране СР
Југославије Војислав Коштуница, након државног
удара у Србији 5. октобра 2000. године, пустити из
српских затвора велики број најокорелијих шиптар-
ских терориста, на захтев „Великих сила”.)
Такође, по наређењу својих газда, Александар Ка-
рађорђевић неће дозволити свом деди - црногорском
краљу Николи, да се врати у отаџбину, због борбе за
престо, на који је претендовао и краљ Никола - као
„владар уједињених српских земаља”.
Да ли је одлука руског цара да помогне Србији у
Грчкој утицала на оно што се десило 25. октобра
1917. - не знамо, али тог дана се десио државни удар
у Русији и бољшевици су преузели власт, а 16. јула

185
идуће године убили су чланове царске руске поро-
дице.
Совјетски савез, бољшевичка и комунистичка др-
жава, настала на територији царске Русије, постаће
званично непријатељ нове Југославије, иако је из-
весно да су и Совјетски савез и Југославију, контро-
лисале исте „Велике силе”, које су стварале вештач-
ке сукобе и водили поједине (окупиране) државе на
начин како је њима одговарало.
Римској цркви се није свиђала Југославија па је
на све начине гледала да је сруши. Преко хрватских
и бугарских теророста, које је финансирала, извр-
шен је атентат на краљ Александра у Марсеју
(Француска) 1934. године. У исто време, комунисти
у Југославији су чинили све да сруше државу, а њи-
хове активности су укључивале и атентате на високе
државне службенике, као што је било убијање ми-
нистра полиције Милорада Драшковића 1921. го-
дине.
Након убиства краља Александра у Марсеју, вођ-
ство државе преузима кнез Павле Карађорђевић,
који је заједно са члановима владе, који су му били
блиски, покушао да сачува мир, или боље рећи да
„купи мир”. Пошто је препознат велики утицај Ва-
тикана на светске токове, одлучено је да се потпише
„конкордат” са Ватиканом 1937. године, чиме би
званично римска црква добила „већа права на пољу
186
образовања, социјалних, јавних и хуманитарних де-
латности” – или у преводу: римска црква би могла
да отвара школе и универзитете преко којих би
могла да утиче на образовање у Србији, а преко ко-
јег би могла да регрутује људе из Србије у своје ре-
дове. Такође, римска црква би могла да отвара и „ху-
манитарне организације” преко којих би, под плаш-
том пружања хуманитарне помоћи, могла да се ин-
филтрира у све поре друштва.
Потписивању конкордата са Ватиканом жестоко
се супроставила Српска православна црква, на челу
са патријархом Варнавом, и створена је велика кам-
пања у Србији против конкордата, тако да је стање
дошло до тачке усијања. Влада под вођством Ми-
лана Стојадиновића није хтела да одступи, конкор-
дат је усвојен, а сутрадан је патријарх Варнава „из-
ненада преминуо”, за шта се сматра да је био отро-
ван. Свим члановима Владе, осим министру војном,
било је забрањено да присуствују сахрани патри-
јарха.
Црква је одлучила да искључи из својих редова
(екскомуницира) све који су гласали за усвајање кон-
кордана.
Идуће године, конкордат је ипак повучен, а црква
је одустала од искључења оних који су гласали за
конкордат.

187
 Треба истаћи да су неки (можда многи) високи
свештеници Српске православне цркве били чла-
нови масонерије. Најпознатији пример је митропо-
лит Стеван Стратимировић (1757-1836) по коме је
названа једна масонка ложа - „Ложа митрополит
Стратимировић”, која и данас носи његово име.

Други светски рат

Римска црква, у свом највећем бастиону - Немач-
кој, отвара простор да на власт дође Адолф Хитлер,
тако што повлачи из политичког живота своју
Странку центра, која је тада била једна од најуити-
цајнијих у Немачкој.
По доласку на власт, Хитлер ступа у савез за Ста-
љином (вођом Совјетског савеза). Међутим, тај са-
вез се распада, јер је вероватно Хитлер (и римска
црква са њим) схватио да је Совјетски Савез под
контролом непријатеља (Британаца), па креће у на-
пад на Совјетски завез у јуну 1941.
Напад на Совјетски савез је требао да се деси
много раније, али је „проблем” настао када је југо-
словенски кнез Павле (који је преузео вођство др-
жаве након убиства краља Александра) потписао са
Хитлером Тројни пакт, желећи да сачува државу од

188
рата са Немачком. Тим пактом би Југославија била
неутрална у наступајућем рату.
То се није свидело британским криминалцима па
су преко својих људи у Србији изазвали државни
удар 27. марта 1941. и сменили кнеза Павла. На
власт долази малолетни краљ Петар II, а Хитлер 6.
априла 1941. напада Југославију бомбардујући Бео-
град. Тако је Хитлер морао да одложи напад на
Совјетски Савез за чак 22. јун, па је немачку наци-
стичку војску затекла велика зима у Совјетском Са-
везу, што је био један од главних узрока пропасти
тог напада.
На овај начин су Срби били увучени у Други свет-
ски рат и доживели нови страшан геноцид.
Важно је истаћи да је стање у краљевини Југосла-
вији, између два светска рата, било катастрофално.
Морално пропадање народа, велика корупција и
пљачка народа, нарочито сељака, небрига за ратне
хероје, била су само нека од обележја пропасти
српког народа што је најбоље описао чувени јунак
из Првог светског рата, и велики пријатељ Срба -
Арчибалд Рајс у својој књизи „Чујте Срби”.
На почетку Другог светског рата скоро цела Ев-
ропа је била поробљена од стране немачких наци-
ста, а Југославија је била подељена на више окупа-
ционих зона које је Немачка доделила својим
сателитима - Независној држави Хрватској, Бугар-
189
ској, Италији. Југословенска војска се распала и
преко 250.000 војника Југославије је одведено у не-
мачко ропство. Међутим, појавио се један човек,
српски официр, који није прихватио окупацију и на
своју руку окупио добровољце да се супростави на-
цистичком окупатору. У питању је био највећи по-
знавалац герилског ратовања оног времена - пуков-
ник Драгољуб Дража Михаиловић.
Дража Михаиловић је био одликовани официр из
Балканских ратова и Првог светског рата, а познат
је био по вештини „ратовања против веће војске” -
или герилском ратовању. Зато су његови борци - по-
знати под именом „четници”, били називани „гос-
подари планина” јер окупатор није могао да изађе
са њима на крај и да их победи, јер су одлично знали
да се сналазе и боре по неприступачном терену.
Четници Драже Михаиловића су први дигли уста-
нак против нациста у Европи и у наступајућем пе-
риоду буквално одлучили судбину Другог светског
рата. Влада Југославије, која је избегла у Лондон,
поставила је Дражу за министра војног и унапре-
дила га у чин генерала.
У одлучујућој бици Другог светског рата - Бици
за Африку - у јесен 1942, британска војска је успела
да победи немачку војску захваљујући недостатку
војне опреме у којој је оскудевала немачка војска.
Разлог оскудице је био тачно 1499 диверзија које су
190
борци Драже Михаиловића извели на пругама кроз
Србију и Македонију, и тако спречили доток немач-
ке војне опреме у Солун, одакле је требала да се бро-
довима превезе за Африку.
Дража Михаиловић и четници су били слављени
у Британији и Америци, снимани су филмови о
њима, цртани су стрипови, а Дража је био прогла-
шен за личност године часописа „Тајм”.
Поред отпора нацистичком окупатору, Дражини
борци су водили непрестане борбе против комуни-
ста (партизана) и усташа, који су сарађивали све
време Другог светског рата, о чему сведоче бројни
немачки документи, а што је објавио најбољи позна-
валац историје Другог светског рата - Милослав Са-
марџић у својим књигама и видеима на сајту
www.pogledi.rs
Главна Дражина активност је била заштита срп-
ског народа од усташког геноцида у НДХ и захва-
љујући његовој борби, спречено је убијање неколи-
ко стотина хиљада српских цивила.
И када се на пролеће 1943. године видело да Хит-
лер губи рат, „Велике силе” су се договориле око
„поделе плена”: Дража и његови борци ће бити
лажно оптужени за сарадњу са нацистима, све по-
беде четника ће бити приписане партизанима, а ко-
мунистичко уређење ће бити инсталирано у нову
Југославију, с тим да ће бити испуњени многобројни
191
„захтеви” римске цркве на затирању српства и Срп-
ске православне цркве, и припремању терена за уп-
лив утицаја римске цркве. Исти образац је приме-
њен и на друге православне државе које су све пос-
тале комунистичке. (Када је касније укинута доми-
нација комунизма, те државе ће постати „екумени-
стичке”, односно лојалне римској цркви и бити
примљене у Европску Унију, као што је случај са Ру-
мунијом и Бугарском.)
Нико није питао народ да ли жели комунизам. На
крају Другог светског рата огромна већина људи у
Србији је била против комунизма, а давала подршку
Дражи Михаиловићу и четницима. Али, 400.000
бољшевика из Совјетског Савеза, 300.000 бугарских
комуниста (дојучерашњих нациста) и преко 40.000
до зуба наоружаних домаћих комуниста (наоружа-
них од стране Британаца), кренуло је по свој плен
на Србију.
Млади краљ Петар II, у свом прогласу од 12. сеп-
тембра 1944, „јавно позива све у Југославији да
стану под заставу Јосипа Броза Тита” и тако се
„јавно одриче” Драже и четника, и спашава их од
бољшевичког и комунистичког погрома, јер овим
прогласом четници званично више нису „Југосло-
венска војска у отаџбини”, како су се до тада звали.
Највећи јунаци Другог светског рата - четници - би-
вају остављени на цедилу, да се спашавају како знају
192
и умеју. „Велике силе” доводе на власт у Југославији
Јосипа Броза Тита, комунисту и пљачкаша, који је
био познат као главни сарадник највећег лопова у
новијој историји - Анте Топића Мимаре, са којим је
заједно учествовао у многим пљачкама, од којих је
најпознатија пљачка загребачке катедрале. (Обно-
вом нове НДХ деведесетих година, у центру Загреба
је отворен грандиозни музеј „Мимара”, у којем је
изложен невероватан број украдених предмета,
пошто је Мимара, као сарадник нациста, и стручњак
за процену уметнина, користио свој положај да
„обогати” своју колекцију опљачканих експоната.)
Поновном окупацијом Југославије, овог пута од
стране комуниста, креће жесток прогон свих анти-
комуниста, а британски криминалци омогућавају ко-
мунистима да на превару ухапсе Дражу Михаилови-
ћа. Наиме, преко радио везе коју су имали са њим,
британски криминалци су му понудили му да га
превезу авионом за Африку. Авион је долетео на ли-
ваду у босанском селу Репушевићи, где су изашли
војници у британским униформама. Дража се укр-
цао у авион и одведен је - али не за Африку, него у
Београд - на ноге комунистима.
Уследило је стравично мучење највећег јунака
Другог светског рата, а онда и његова ликвидација
1946. године - на исти дан када је убијена руска цар-
ска породица 1918. године - 16. јула. Да ли је у пи-
193
тању случајно поклапање датума или ритуално уби-
ство, препуштамо читаоцима да процене. Дража је
био искасапљен секирама, о чему сведочи забеле-
жена фотографија, а гроб му се не зна.
Најбољи примери сарадње „Великих сила” пока-
зали су се не само у подели плена током Другог
светског рата, него и у активностима после рата.
Када је британска војска ухапсила у Аустрији озло-
глашеног убицу и крвника Анту Павелића, поглав-
ника НДХ, био је пуштен из затвора после два дана.
Нико од „званичних историчара” (шупљоглаваца) не
зна зашто се то десило.
У исто време, римска црква је организовала тајне
канале (познате као „Пацовски канали”) за спаша-
вање нациста из Европе за Аргентину, где је било
највеће ван-европско седиште нациста, и где су ови
нацисти мирно живели до краја живота, са пар изу-
зетака - Анте Павелића је у атентату убио Србин из
Бјелопавлића по имену Благоје Јововић, а Адолфа
Ајхмана, познатог немачког нацисту, отела је изра-
елска тајна служба и авионом пребацила за Израел,
где му је суђено.
Познати нацистички научници, који су радили на
производњи биолошког и хемијског оружја за ма-
совно уништење, били су пребачени у Америку где
су уживали привилегије као врхунски стручњаци у
познатим америчким компанијама.
194
 Комунистичка Југославија
Комунистичка Југославија је очигледно била екс-
перимент окултиста и болесних умова у манипула-
цији људима, а била је допуштена од стране Бога
као казна за страшан неморал који је владао у Кра-
љевини Југославији. Комунистички активисти су
ишли по селима, а у томе су предњачиле комуни-
стичке „другарице” које су биле обучене у панта-
лоне (до тада су све жене носиле само хаљине и
сукње), са распуштеним косама (то тада су скоро све
жене на селу носиле мараме и покривале косу), и из-
међу осталог, промовисале „слободну љубав”. То је
било саблажњавајуће за народ, поготово на селу, али
су репресалије према сеоском становништву биле
тако велике да се велики део сеоског становништва
преселио у градове који су почели да се убрзано
проширују.
Становништву на селу је било наређено да све
приносе земље доносе у „задруге”, да би се храна
„равноправно делила” по принципу – „дајем све
што имам, а узимам само онолико колико ми је по-
требно”. У исто време је вршена велика пропаганда
да сеоско становништво напушта пољопривреду, а
да се укључује у индустрију, и да се сели у градове,

195
јер „тамо је све лакше, ту ти је продавница, вртић,
школа, посао, не треба о ничему да бринеш”.
Отварају се спортски клубови, граде се стадиони
и креће навијачка хистерија као у Западним земља-
ма. Један српски је упозоравао: „Од како су спорт и
физичко васпитање заузели место физичком раду,
здравље народа је у наглом опадању.”
Сви модни трендови са Запада се прате, укљу-
чујући дрогу, деструктивну музику, а атеистичко об-
разовање преузима примат.
Креће још већи морални суноврат, да би се стање
довело на ниво морала у Западним земљама, а на-
рочито српско национално биће бива разарано са
више страна.
Нова комунистичка власт ствара нове нације - цр-
ногорску и македноску, а касније и муслиманску,
која ће у ратовима 90-их, који ће уследити, постати
„бошњачка нација”, према пројекту који је Аустро-
угарска покушала да спроведе још почетком 20. ве-
ка.
2. августа 1944. године комунисти у српском ман-
стиру Прохор Пчињски, на југу Србије, формирају
„македонску државу” која ће бити чланица нове ко-
мунистичке државе. Данас се тај дан обележава као
„дан државности” у Северној Македонији.
У исто време, комунистичка власт (по наређењу
„Великих сила”) одузима све српске цркве у Маке-
196
донији и додељује их новоформираној „Македон-
ској православној цркви”. Такође, врши се присилна
промена идентитета Срба у Македонији, тако да се
више не презивају са „ић”, него са „ски”, „ев”, „ов”,
да би се убрзало формирање „македонске нације”.
Нову комунистичку Југославију обележиле су две
ствари - велики морални суноврат и разарање срп-
ског националног бића у којем је затирана српска
историја, религија и традиција, а велики проценат
Срба се изјашњавао као „Југословени”.

Ратови 90-их
Након смрти Јосипа Броза Тита 1980. године, по-
чиње убрзани распад комунистичке Југославије који
је кулминирао ратом 90-их година. Под утицајем Ва-
тикана, а преко најутицајнијих папских држава - пре
свега Немачке, креће напад на Србе у комунистичкој
републици Хрватској, а затим и у Босни и Херцего-
вини, са циљем одцепљења ових република од Југо-
славије. Одбрана Срба од трећег геноцида у 20. веку
у светским медијима проглашена је као „велико-
српска агресија”.
Као и на почетку Другог светског рата, и сада се
исто дешава - амерички криминалци подржавају
српску страну и председника Србије Слободана Ми-

197
лошевића, али под притиском Ватикана окрећу леђа
Србима и стају на страну српских непријатеља, бом-
бардујући српске положаје и доводећи српску војску
на границе које су претходно одредили.
Из Републике Српске Крајине, Славоније, Барање
и Косова, бива протерано преко пола милиона Срба,
Србија бива бомбардована 1999. године јер државно
руководство није хтело добровољно да допусти оку-
пацију Косова.
Коначно, 5. октобра 2000. страни центри моћи,
преко својих послушника у Србији и изманипули-
сане руље, врше државни удар у Србији и доводе на
власт своје људе, предвођене Зораном Ђинђићем.
Зоран Ђинђић је очигледно био војник римске
цркве, јер је познато да је за само годину дана „док-
торирао” на католичком универзитету у Констанци,
Немачка, а писао је и предговор за српско издање
књиге Игнација Лојоле (оснивача језуита).
Ђинђић креће да немилосрдно изручује све најве-
ће српске јунаке Хашком трибулу (окупаторском ме-
ђународном суду), али се дрзнуо да убије и вођу
масона Србије - познатог сликара Драгана Малеше-
вића Тапија у исценираном полицијском испити-
вању. Убрзо је уследио одговор друге стране и
Ђинђић је био убијен у атентату 2003. године.
Период након државног удара 2000. године обе-
лежен је у Србији стравичном промоцијом неморала
198
и „западних вредности”. Врши се агресивна пропа-
ганда хомосексуализма, отварање кладионица „на
сваком ћошку”, увођење деструктивних европских
закона којима се подстиче сваки облик неморала и
деструкције. Страни медији у Србији, као звери
пуштене са ланца, добијају одрешене руке да могу
сваког човека да сатанизују, а онда преко ново-по-
стављених корумпираних судија да дословно сва-
кога ухапсе ко им се не свиди.
Нови режим, оличен у странкама коалиције
„ДОС” (скраћеница од „Демократска опозиција Ср-
бије”), не само да врши хапшења и испоручивања
највећих српских јунака Хашком трибуналу, већ у
Србији организује убиства неподобних, као што је
био случај са већ споменутим Драганом Малешеви-
ћем Тапијем. На сличан начин је био убијен Не-
бојша Крстић, вођа патриотске организације „Об-
раз”, у исценираној саобраћајној несрећи. На про-
тестним митинзима против издајничке власти народ
је био жестоко премлаћиван и хапшен, а било је и
смртних исхода, као у случају премлаћивања до
смрти Милана Панића.
Године 2012, долази до смене „власти” у Србији,
када „власт” преузима Српска напредна странка.
Престају убиства и вишегодишње пресуде за српске
патриоте и најугледније људе, али се морални суно-
врат државе и народа наставља. Србија је тренутно
199
прва у свету по броју оболелих од рака, болести
срца и крвних судова, по броју пушача и међу муш-
карцима и међу женама, и прва по броју смртности
на 1.000 становника (скоро 17 умрлих на 1000 ста-
новника).
Према подацима од три пописа у задњих 20 го-
дина, Србија је за 20 година изгубила преко 1,5 ми-
лион становника. А тај тренд се наставља.
Студије показују да преко 90% наркомана први
пут проба дрогу у школском дворишту, а најпрофи-
табилнија фирма у Србији је тренутно једна коцкар-
ница. Са „два клика” на телефону или компјутеру,
свакоме је, па и најмањем детету, омогућено гледање
порнографије (укључујући и геј порнографију) и
свих других облика неморала и насиља, и то никоме
не смета. У биоскопима се деци емитују Дизнијеви
цртани филмови који промовишу хомосексуализам,
а у вртићима и основним школама Србије је уведена
промоција „родне равноправности” или хомосексуа-
лизма.
(Термин „родна равноправност” је суптилни тер-
мин за промоцију хомосексуализма и ЛГБТ (лез-
бејство, геј, бисексуализам и трансродност), као што
је термин „прекид трудноће” суптилни термин за
промовисање убијања нерођење деце или абортус.
Наиме, промотери демократије кажу да постоји
„пол” и „род”. „Пол је оно што имамо између ногу,
200
а род је оно што имамо између ушију (у глави).”
Дакле, човек може да буде мушког пола, али да се
„осећа као жена” (у глави је жена) и онда је он
„транс особа” (трансформисао се из мушког у жен-
ско). Може да се „осећа” (да га демони опседају) и
на многе друге начине, и у складу са тим, у демо-
кратији може да бира који је род (уместо да се ле-
чи).)
У демократији, политичари се међусобно опту-
жују ко је већи лопов, а народ, као „стока која се
води на клање” (како пише у Библији) трчи у гра-
дове да купује станове и „ужива” у свим облицима
неморала и самодеструкције.
Економија сваке демократске државе је подешена
тако да више од 50% новца долази од позајмица
страних банака. То значи, да више од 50% новца (у
неким земљама и 90%) којим се плаћају пензије и
плате људи у државном сектору (полиција, војска,
просвета, здравство, државна администрација) до-
лази од позајмица. Држава једноставно не може да
прикупи новац преко пореза и на друге начине да би
исплатила армију „демократа”. (У нашој књизи „Ос-
нови теократије” објаснили смо како би требала да
буде уређена држава према библијским принципи-
ма.)
Уколико би руководство неке државе одбило да се
повинује било каквој одлуци међународних владара,
201
биле би јој најпре уведене „економске санкције”,
што значи да не би више добијала позајмице, па пен-
зије и плате запослених у државним службама не би
могле да се исплаћују. Уколико ни то не би било до-
вољно да се власт државе натера на покорност свет-
ским демократским газдама, био би организован
светски медијски линч и држава би била бомбардо-
вана од стране „међународне мировне мисије”.
У овом тренутку, након што је спласнула кампања
наводне „пандемије корона вирусом”, и престало са
закључавањем читавих градова и држава, у процесу
је нова сатанистичка активност - изгладњивање и
смрзавање читавог човечанства, наводно због „рата
у Украјини”, са најавом Трећег светског рата - нук-
леарним оружјем.
Када не би било Бога, и када не би било Његовог
обећања у Библији да ће се Он умешати у ток људ-
ске историје да избави свој народ, стање у Србији,
као и у свету, било би безнадежно.

202
 Закључак

Створени као Божији изабрани народ, Срби су

изабрали побуну против Бога и били протерани из
своје отаџбине - Свете Земље, у 8. веку п.н.е. Ве-
лики део њих населио је Малу Азију и Европу, где
су основали такозвану „европску цивилизацију”.
Под утицајем малог египатског идолопоклоничког
племена - Грка, прихватили су све облике неморала
и деструкције, заборавили на своје порекло и прих-
ватили историју коју су им наметнули њихови не-
пријатељи.
И поред великог моралног суноврата, Срби су још
увек сачували мало осећаја за морал и традицио-
налне вредности, па су и даље на удару непријатеља
који жели да од њих направи безобличну масу, као
што су то урадили са скоро свим осталим народима
света (изузев Руса, Јевреја и неких исламских наро-
да).
Срби су данас у ропству, као некада Израиљци у
Египту. Они сами не могу да се ослободе ропства,
као ни Израиљци у стара времена. Али, као што је

203
Бог избавио Израиљце из египатског ропства, тако
може да избави и Србе, и било који други народ.
Бог у Библији каже: „О, кад би ме народ мој слу-
шао... лако бих покорио непријатеље њихове, и на
противнике њихове окренуо бих руку своју.” (Пса-
лам 81,13.14)
Није потребно да се народ већински окрене Богу
да би се Бог умешао у ток људске историје као у
време Мојсија и избављења Израиљаца из египат-
ског ропства. Исус каже: „Где се скупе двоје или
троје у моје име, и ја сам ту са њима.” (Матеј 18,20)
Када су требали да уђу у Обећану земљу, Изра-
иљци су тражили да се врате у Египат и да поново
буду робови (није им се свидела слобода коју им је
Бог нудио). Само су три човека желела да уђу у Обе-
ћану земљу - Мојсије, Исус Навин и Халев. И шта
је Бог урадио? Да ли је испунио „демократску вољу”
већине? Не. Него их је све одвео у пустињу и пустио
да тамо помру, а онда је њихову децу увео у Обећану
земљу.
Тако и данас. Већина Срба жели ропство и де-
струкцију, шаље своју децу у атеистичке школе (де-
билане) и на свакојаке „забаве” и „проводе”, где се
уче свим облицима неморала и самоуништења. Али,
ако се скупе „двоје или троје” Срба у Божије име,
сценарио ослобођења, као некада из Египта, може
лако да се понови.
204
 Библиографија

- Библија - нови савремени превод

- Наука и проблем смрти, Мирољуб Петровић
- Јеврејско порекло Срба, Стеван Томовић
- Срби у Грчкој, Александар Митић
- Српске земље пре Немањића - од 7. до 10. века, Марко Алек-
сић
- Истина о Боју на Косову 1389, Стеван Томовић
- Ђурађ Кастриот Скендербег - историја и славна дела кнеза
епирског, Марин Барлети
- Опсада Скадра 1478, Марин Барлети
- Истина о Ивану Грозном, Вјачеслав Мањагин, Дејан Танић
- Ватиканске убице, Алберто Ривера
- Хитлеров папа, Џон Корнвел
- Тајна историја језуита, Едмонд Парис
- Вавилонска мистеријска религија, Ралф Вудроу
- Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века,
Јован Радонић
- Бивши Срби - Мађари, Слободан Јарчевић
- Бивши Срби - Румуни, Слободан Јарчевић
- Петар Велики, Захарија Орфелин
- Шћепан Мали - загонетка историје, Растислав Петровић
- Шћепан Мали - загонетка је решена, Растислав Петровић
- Истина о француској револуцији, Марко Марковић
- Невидљива рука, Ралф Еперсон
- Ко влада светом, Мирољуб Петровић
- Петар I Петровић Његош и његово доба, Душан Вуксан
- Петар II Петровић Његош у свом времену, Јефто Миловић
 - Први и Други српски устанак, Вук Караџић
- Српска војска у ратовима за независност 1876-1878, Душан
Бабац
- Српска војска у Великом рату 1914-1918, Душан Бабац
- Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког по-
крета, Милослав Самарџић
- Мој живот - Мемоари, Краљ Петар II Карађорђевић
- Дневник Дијане Будисављевић
- Велепосланикова прича, Томас Патрик Миледи
- Начела језуита, Игнацио де Лојола (предговор Зоран Ђинђић)

Већина горе наведених књига може се бесплатно преузети

или купити на доњим сајтовима:

www.ordeni.rs
www.naukaireligija.com
www.skenderbeg.rs
www.plemekuci.com
www.creation6days.com

Уколико желите да студирате историју онлајн можете се

уписати преко сајтa Института за националну историју:

www.institutni.com
 О аутору

Мирољуб Петровић је рођен 1965. године у Србији. Завршио је

геологију, смер Палеонтологија на Универзитету у Београду, где је
радио и магистарске студије. Докторирао је са похвалама (cum
laude) на Филозофском факултету Универзитета Александар Јоан
Куза у Јашију, Румунија, на тему повезивања науке и религије. За-
вршио је медицину на International Institute of Original Medicine у
Америци.
Написао је седам књига: Наука и проблем смрти, Тајна срећног
живота, Брак и породица, Ко влада светом, Основи теократије, Пра-
вославље за почетнике - ћирилица (Религија за почетнике - лати-
ница), Српски јуначки календар и Кратка историја Срба.
Превео је и објавио већи број књига из историје, креационизма,
природне медицине и органске пољопривреде, које се могу бес-
платно преузети или купити преко сајтова наведених на претходној
страни.
Одржао је већи број предавања, из горе наведених области, која
се могу погледати на интернету.
Основач је и директор неколико института, факултета и удру-
жења:
Центар за природњачке студије (www.creation6days.com)
Институт за националну историју (www.institutni.com)
Институт за креационистичка истраживања (www.institutki.com)
Институт за природну медицину (www.institutpm.com)
Институт за органску пољопривреду (www.institutop.com)
Удружење Племе Кучи (www.plemekuci.com).

www.miroljubpetrovic.com