СМЕРНИЦЕ

ЗА ПОСТУПАЊЕ ЦЕНТАРА
ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД
У КОНТЕКСТУ ГРАЂАНСКИХ
СУДСКИХ ПОСТУПАКА
КОЈИ СЕ ТИЧУ ПРАВА
И ИНТЕРЕСА ДЕТЕТА
СМЕРНИЦЕ ЗА ПОСТУПАЊЕ ЦЕНТАРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД У КОНТЕКСТУ
ГРАЂАНСКИХ СУДСКИХ ПОСТУПАКА КОЈИ СЕ ТИЧУ ПРАВА И ИНТЕРЕСА ДЕТЕТА

Издавач
Центар за права детета
Скендер-бегова 20/12
11000 Београд
тел. + 381 11 33 44 170
www.cpd.org.rs
office@cpd.org.rs

За издавача
Милена Голић Ружић

Уредник свих издања

Милена Голић Ружић

Радна група за израду Смерница

Невена Петрушић (руководилац Радне групе)
Тања Игњатовић
Зорана Делибашић
Снежана Андрејевић
Јелена Џуџа

Приредиле
Слађана Радуловић
Милена Голић Ружић
Захваљујемо Ранки Вујовић на доприносу у редакцији текста.

Лектура
Тања Богићевић

Дизајн
Растко Тохољ

Штампа
Игам, Београд

Тираж 500

Штампано 2016.

Публикација „Смернице за поступање центара за социјални рад у контексту

грађанских судских поступака који се тичу права и интереса детета” објављена
је у оквиру пројекта „Унапређење права детета кроз јачање система правосуђа
и социјалне заштите у Србији”, који је финансиран од стране Европске уније и
реализован у партнерству са Министарством правде, Министарством за рад,
запошљавање, борачка и социјална питања и УНИЦЕФ-ом. Садржај и ставови изнети
у овој публикацији не одражавају нужно ставове Европске уније и УНИЦЕФ-а.
Садржај
Уводне напомене
не.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Функције центра за социјални рад (ЦСР) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

Процесне улоге детета у грађанском судском поступку (ГСП)

(ГСП).. . . . . . . . . . 9

Смернице за остваривање улога и задатака ЦСР . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

Смернице за остваривање улоге тужиоца и сатужиоца . . . . . . . . . . . . . . . . 10

Смернице за остваривање улоге умешача . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

Смернице за давање налаза и стручног мишљења . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Надлежност ЦСР за давање налаза и стручног мишљења . . . . . . . . . . . . . . . 17

Ко и на основу чега припрема налаз и стручно мишљење . . . . . . . . . . . . . . 18
Кораци у припреми налаза и стручног мишљења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Начини на које ће бити прикупљани подаци и обављане стручне процене . . . 21
На које области треба усмерити прикупљање података и стручне процене . . . 24
Утицај мишљења детета на садржину налаза и стручног мишљења . . . . . . . . 31
Форма налаза и стручног мишљења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

Смернице за утврђивање и преношење мишљења детета . . . . . . . . . . 37

Право детета на слободно изражавање мишљења — правни оквир . . . . . . . 37

Смернице за процену способности детета да формира мишљење . . . . . . . . . 38
Смернице за давање стручног мишљења о начину извражавања
мишљења детета . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
Смернице за утврђивање и преношење (саопштавање) мишљења детета.
та . . . . 40

Смернице за прикупљање чињеница и доказа по налогу суда . . . . . . . . 45

Смернице за припрему детета за суд . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

Смернице за постављање колизијског старатеља детету . . . . . . . . . . . 49

Смернице за комуникацију са дететом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

Уводне напомене

П ородичним законом Републике Србије из 2005. год. („Сл. гласник РС” бр.
18/2005, 72/2011 — др. закон и 6/2015 — у даљем тексту ПЗ) детету је признат
велики број индивидуалних права, која су по први пут регулисана као посебна и
самостална права детета, а не као права изведена из дужности родитеља. Такав
приступ резултат је усвајања модерног концепта права детета који је базиран на
идеји да је дете, као људско биће, индивидуални титулар права и слобода које
остварује у складу са својом зрелошћу и развојним способностима. Сагласно то-
ме, детету је омогућено да самостално одлучује о низу питања која се тичу његове
личности, а начело најбољег интереса детета прокламовано је као врховни руко-
водни принцип. Паралелно с тим, унапређен је и положај детета у грађанским суд-
ским поступцима. Дете је законом овлашћено да покрене многе судске поступке
ради заштите својих права, има право на независног заступника, а једно од најва-
жнијих права детета јесте и право да слободно изрази своје мишљење у поступку
у којем се одлучује о правима и интересима детета. Сам начин поступања и опхо-
ђење према детету, као и одлуке које се доносе, морају бити у складу са најбољим
интересом детета, уз уважавање његових потреба и пуно поштовање његовог фи-
зичког и психичког интегритета и достојанства и спречавања сваког вида секун-
дарне трауматизације. Практичним остваривањем ових постулата обезбеђује се
да одлуке суда и других органа буду материјално и процесно законите, у складу
са најбољим интересом детета. Тиме се, истовремено, остварују и правозаштит-
ни стандарди и постулати утврђени Европском конвенцијом за заштиту људских
права и основних слобода и праксом Европског суда за људска права.
Да би заштита права и интереса детета била делотворна и ефикасна, законодавац
је прописао посебне грађанске судске поступке по којима се поступа у појединим
правним стварима, који су засновани на специфичним начелима и обликовани та-
ко да омогуће да дете оствари своја права у поступку и сама одлука буде у складу
са најбољим интересом детета. Ови поступци регулисани су Породичним зако-
ном, а у њима се сходно примењује Закон о парничном поступку („Сл. гласник РС”,
бр. 72/2011, 49/2013 — одлука УС, 74/2013 — одлука УС и 55/2014.)
У овим поступцима један део делатности обавља центар за социјални рад, који је,
као установа социјалне и породичноправне заштите, основни носилац друштвене
бриге о породици. Један од важних сегмената његовог деловања јесте и пружање
породичноправне заштите деци и другим члановима породице. Ради успешног
остваривања ове функције, центар за социјални рад има и низ законских дужно-
сти у грађанским судским поступцима намењеним пружању породичноправне

С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У 5
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
заштите правима и интересима деце, у којима остварује бројне процесне улоге и
задатке прописане Породичним законом. Осим што је овлашћен да покреће гра-
ђанске судске поступке, центар за социјални рад јавља се и као умешач, а по на-
логу суда обавља и друге задатке пружајући суду помоћ у циљу припреме детета
за суд и његовог активног учешћа у судском поступку, формирања правилне под-
логе за судску одлуку и доношења одлуке у складу са најбољим интересом детета.

Истраживања показују да се у пракси јављају бројне тешкоће у испуњавању проце-

сних улога и задатака које центар за социјални рад има у грађанском судском по-
ступку. Ове Смернице су припремљене управо ради превазилажења уочених сла-
бости. Њихов непосредни циљ је да стручним лицима у центрима за социјални рад
пруже ослонац за успешно остваривање процесних улога и задатака које имају у
грађанском судском поступку. Оне представљају сет практичних упутстава за рад и
својеврсне алате чијом се применом обезбеђује да центри за социјални рад препо-
знају правозаштитну потребу и покрену одговарајуће судске поступке, као и да на
ваљан начин испуне налоге суда, доприносећи на тај начин ефикасности судских
поступака и пружању делотворне правне заштите правима и интересима детета.

Садржина ових С мерница за поступање центара за социјални рад у контексту

Смер
грађанских судских поступака који се тичу детета корелативна је и компатибил-
на садржини Смерница за учешће деце у грађанским судским поступцима и проце-
ну најбољег интереса детета,
та, које су намењене судијама. Због тога се очекује да
ће оне заједно допринети бољем разумевању улоге и сложених задатака које суд
и центар за социјални рад имају у заштити права и интереса детета, те да ће бити
подстицај за унапређење њихове сарадње, која је од кључне важности за пружа-
ње законите и делотворне правне заштите и, што је посебно важно, за стварање
услова за активно учешће детета у судским поступцима који се тичу његових пра-
ва и интереса.

Смернице се ослањају на међународне стандарде у области људских права и пра-

ва детета, утврђене универзалним међународним документима о људским пра-
вима, Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода из
1950. год. и Конвенцијом о правима детета из 1989. године. Приликом дизајнира-
ња смерница узети су у обзир општи коментари Комитета за права детета, Смер-
нице Комитета министара Савета Европе о правосуђу по мери детета из 2010. го-
дине, као и примери добре судске праксе у домаћем и упоредним системима.

Смернице су засноване на релевантним законским и подзаконским прописима, а

одражавају стандарде за спровођење грађанских судских поступака који се тичу
деце, утврђене Посебним протоколом о поступању правосудних органа у зашти-
ти малолетних лица од злостављања и занемаривања из 2009. године, стандарде

6 С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
поступања у домену социјалног рада утврђене Посебним протоколом за зашти-
ту деце од злостављања и занемаривања у установама социјалне заштите из
2006. године, као и другим релевантним протоколима.
Смернице су обликоване према правилима којима је регулисано учешће центра
за социјални рад у парницама у породичноправним стварима, али се, уз извесна
прилагођавања, могу применити у другим грађанским судским и управним по-
ступцима који се тичу права и интереса детета.
Смернице су конципиране као „живи” документ, отворен за доградњу и укључива-
ње нових инструкција које ће се временом развијати као резултат рада и новосте-
чених искустава судија и других професионалаца.

Ауторски тим

С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У 7
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
Функције центра за социјални рад
(ЦСР)

У правном систему Србије центар за социјални рад (у даљем тексту: ЦСР) пред-
ставља установу која врши јавна овлашћења у остваривању и обезбеђивању
услуга социјалне заштите породици и појединцима којима је потребно пружити
помоћ ради савладавања социјалних и животних тешкоћа. Поред тога, центар се
јавља и као непосредни пружалац појединих услуга социјалне заштите. Он, тако-
ђе, пружа и породичноправну и старатељску заштиту. Према чл. 12. ст. 1. Поро-
дичног закона, ЦСР, који је означен називом „орган старатељства”, обавља послове
заштите породице, послове помоћи породици, као и послове старатељства. Над-
лежност центра за социјални рад детаљно је регулисана Законом о социјалној за-
штити („Сл. гласник РС”, бр. 24/2011), а организација, начин деловања и стандар-
ди рада Правилником о организацији, нормативима и стандардима рада центра
за социјални рад („Сл. гласник РС”, бр. 59/2008 и 37/2010).
У остваривању својих функција ЦСР обавља разноврсне послове ве,, који се и развр-
ставају у четири категорије: 1) послови социјалног рада, 2) управно-правни по-
слови, 3) послови планирања и развоја, и 4) финансијско-административни и тех-
нички и помоћни послови. Послове социјалне, породичноправне и старатељске
заштите обављају стручњаци различитих профила који примењују разноврсне ме-
тоде стручног рада.
да. Када је у питању остваривање улога и задатака које ЦСР има
у контексту грађанских судских поступака који се тичу права и интереса детета,
посебан значај имају послови социјалног рада и управно-правни послови, ви, који се
обављају сукцесивно или симултано, у зависности од улога и задатака које центар
за социјални рад треба да обави у конкретном случају.
У грађанским судским поступцима који се тичу права и интереса детета ЦСР може
имати само једну улогу, односно један задатак
так,, али може истовремено обављати
више различитих улога и задатака. То подразумева примену различитих метода
рада и укључивање стручњака различитих профила.

8 С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
Процесне улоге детета у грађанском
судском поступку (ГСП)

У грађанским судским поступцима који се тичу права и интереса детета (у да-

љем тексту: ГСП), а у којима суделује ЦСР, само дете се јавља у различитим
процесним улогама. Од тога каква је процесна улога детета у конкретном ГСП
у великој мери зависе и улоге и задаци које ће у том поступку имати центар за
социјални рад.
У ГСП дете се може јавити у различитим процесним улогама: у улози странке,
учесника и сведока.
Дете у улози странке:
ке дете је странка у парници, у којој се може јавити у улози
тужиоца и туженог; у ванпарничном поступку, у коме може имати улогу предла-
гача или противника предлагача; у извршном поступку, у коме се може јавити у
улози извршног повериоца, као и у специфичној улози „предмета извршења”, коју
има када се спроводи поступак за извршење одлука у вези са породичним одно-
сима (одузимање и предаја детета).
Дете у улози учесника:
ка: дете је учесник у судском поступку када остварује своје
право на слободно изражавање мишљења. Дете има право да слободно изрази
своје мишљење у сваком судском поступку који га се тиче, тј. у коме се непосред-
но одлучује о његовим правима и интересима или који утиче на његова права и
интересе.
Дете у улози сведока:
ка: дете је сведок када пред судом сведочи о чињеницама које
је својим чулима опазило, као и онда када се као странка саслушава као сведок у
сопственој ствари.
Дете у једној или више процесних улогага: у конкретном ГСП дете може имати са-
мо једну процесну улогу али се може појавити и у више процесних улога.
га. Тако, на
пример, у парници за лишење родитељског права дете је странка (тужилац) ако
је оно покренуло поступак, истовремено има и положај учесника, када слободно
изражава своје мишљење, а у истој парници је и сведок, ако је суд одредио изво-
ђење доказа саслушањем детета-странке, као сведока у сопственој ствари.

С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У 9
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
Смернице за остваривање улога
и задатака ЦСР

У ГСП који се тичу права и интереса детета ЦСР се може јавити у следећим уло-
гама:
 у улози странке,
ке, када покреће парницу или се у току парнице придружује
странци као јединствени супарничар,
 у улози умешача,
ча, када се меша у парницу који је други овлашћени субјекат по-
кренуо,
 у улози законског заступника детета,
та, када у парници заступа дете,
 у улози специфичног вештака,
ка, када даје стручни налаз и мишљење,
 у улози истражног органа,
на, када на захтев суда прикупља чињенице и доказе, и
 у улози помоћног органа суда,
да, и то: а) када припрема дете за суд, б) када утвр-
ђује и преноси суду мишљење детета, и ц) када детету поставља колизионог
старатеља.
У даљем тексту дате су смернице за остваривање сваке од ових улога. Посебно је
указано на ситуације у којима исти ЦСР не може у истом поступку обављати одре-
ђене улоге јер би то представљало сукоб интереса.

Смернице за остваривање улоге тужиоца и сатужиоца

ЦСР се јавља у улози тужиоца у парницама које се тичу права и интереса детета
на чије је покретање законом овлашћен (активно процесно легитимисан). Према
одредбама ПЗ, ЦСР може да покрене следеће парнице:
 парнице за заштиту права детета — чл. 263. ст. 1. ПЗ
 парнице за вршење родитељског права — чл. 264. ст. 1. ПЗ
 парнице за лишење родитељског права — чл. 264. ст. 2. ПЗ
 парнице за враћање родитељског права — чл. 264. ст. 3. ПЗ
 парнице за издржавање детета — чл. 278. ст. 3. ПЗ
 парнице за заштиту од насиља у породици — чл. 284 ст. 2. ПЗ.

10 С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
Утврђивање потребе за правном заштитом
Покретање парница за заштиту права и интереса детета представља једну од ме-
ра коју центар за социјални рад предузима у случајевима у којима поступа. Сагла-
сно правилима утврђеним Правилником о организацији, нормативима и стандар-
дима рада центра за социјални рад (у даљем тексту: ПОНСР), одлука о покретању
парнице ради заштите права и интереса детета резултат је почетне или усмерене
процене коју врши водитељ случаја уз консултантску правну подршку стручњака
за управно-правне послове и супервизора.
Одлука о покретању поступка заснована је на подацима који су прикупљени то-
ком процене, а тичу се безбедности детета, ризика којима је изложено, социјалне
историје, потребе детета и породице, као и података о догађају који је био не-
посредни повод за рад на случају. Приликом доношења одлуке о покретању по-
ступка, потребно је имати у виду коју врсту правне заштите треба пружити
детету и на основу тога извршити правилан избор поступка чијим се покре-
тањем та потреба може задовољити. То подразумева следеће:
 Потребно је идентификовати све видове правне заштите коју у конкретном слу-
чају детету треба пружити, с обзиром на то да у неким случајевима пружање
целовите и свеобухватне заштите подразумева пружање разних видова
правне заштите, што изискује истицање већег броја правозаштитних (тужбених)
захтева. Тако је, на пример, у случајевима сексуалног злостављања детета од
стране родитеља неопходно истаћи захтеве за одређивање одговарајућих мера
заштите детета од насиља у породици и истовремено истаћи захтев за лишење
родитељског права;
 Потребно је, појединачно за сваки тужбени захтев, припремити списак правно-
релеватних чињеница и евидентирати доказе којима ЦСР располаже или које
треба прибавити;
 Након идентификације правозаштитних захтева које треба истаћи, потребно је
испитати да ли је, с обзиром на законска правила о спајању поступака, потреб-
но покренути један поступак тужбом у којој ће бити формулисани сви правоза-
штитни захтеви (објективна кумулација) или више одвојених поступака тужбама
које ће садржати одговарајуће захтеве;
 Потребно је размотрити да ли околности случаја налажу да се без одлагања тра-
жи одређивање привремених мера којима се пружа провизорна правна зашти-
та ограниченог временског трајања; ако постоје законски услови за њихово од-
ређивање, потребно је без одлагања поднети одговарајући предлог и наставити
даљи рад на случају;

С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У 11
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
 Неопходно је испитати да ли је, евентуално, судски поступак већ покренут, бу-
дући да су, поред ЦСР, и други субјекти овлашћени на његово покретање; ин-
формацију о томе може пружити лице које је покренуло поступак; када год је
то могуће, треба остварити непосредан увид у тужбу којом је судски поступак
покренут;
 Ако је судски поступак покренут, треба испитати који су правозаштитни захтеви
у њему истакнути и да ли се њиховим усвајањем детету обезбеђује свеобухватна
заштита;
 Ако нису истакнути сви потребни правозаштитни захтеви, тужиоцу треба указа-
ти на потребу да ти захтеви буду накнадно истакнути проширењем тужбе, ако
је то могуће, имајући у виду правила процесног права; за случај одбијања, тре-
ба донети одлуку о покретању поступка за којим постоји потреба ради заштите
права и интереса детета; За случај да правила процесног права допуштају могућ-
ност да се поступак који је потребно покренути води као придружени поступак
уз већ покренути поступак, треба донети одлуку о евентуалном приступању ту-
жиоцу у својству јединственог супарничара (видети чл. 205. ст. 2. Закона о пар-
ничном поступку — у даљем тексту ЗПП), чиме ЦСР стиче могућност да истакне
нови захтев и тиме омогући пружање правне заштите која је у конкретном слу-
чају потребна ради свеобухватне и целовите заштите права и интереса детета;
 Потребно је испитати да ли неко од овлашћених лица (на пример, један од ро-
дитеља детета) изражава спремност и жељу да сам покрене судски поступак;
Ако таква спремност постоји, треба испитати да ли то лице има на располагању
све потребне ресурсе за вођење поступка; Треба имати у виду да изражавање
спремности овлашћеног лица да покрене поступак понекад може бити „мане-
вар” усмерен ка томе да се спречи покретање судског поступка, па је зато неоп-
ходно брижљиво испитати све околности; било би корисно одредити рок у ко-
јем је овлашћено лице дужно да покрене поступак за заштиту права и интереса
детета и проверити да ли је поступак у том року покренут, а за случај да није,
покренути поступак;
 С обзиром на то да се, сагласно чл. 205. ст. 2. ЗПП, ЦСР може придружити тужи-
оцу од самог подизања тужбе па све до закључења главне расправе, потребно
је размотрити да ли за тим постоји потреба; при томе је потребно имати у виду
да је овај вид ангажовања ЦСР нарочито користан када је тужилац дете или се
као његов законски заступник јавља родитељ који није ангажовао пуномоћни-
ка јер придруживањем тужиоцу ЦСР стиче могућност да предузимањем про-
цесних радњи које је пропустио законски заступник детета поправља његову
процесну позицију и допринесе позитивном исходу парнице; приликом доно-
шења одлуке о придруживању тужиоцу потребно је узети у обзир и потребу

12 С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
 за истицањем нових захтева у циљу пружања целовите и свеобухвате заштита
права и интереса детета;
 Уколико постоји потреба да се покрене поступак за заштиту детета од насиља у
породици, треба проверити да ли је такав поступак покренуо или намерава да
покрене јавни тужилац, будући да је и овај орган активно процесно легитимисан.

Доношење одлуке о покретању поступка

Доношење одлуке о покретању парнице, као и одлуке о придруживању тужиоцу,
спада у оне активности ЦСР које захтевају тимски приступ у одлучивању. Према
чл. 38. ПОНСР, руководилац службе, односно супервизор, формира стручни тим
на предлог водитеља случаја, када овај процени да је потребна помоћ или до-
датна стручна подршка стручњака других специјалности ради предузимања мера
правне заштите појединог корисника. У складу са чл. 58. ПОНСР, водитељ случаја
током почетне процене треба сваку одлуку, а засигурно одлуку о покретању пар-
нице, као и одлуку о придруживању тужиоцу, да размотри са супервизором, од-
носно руководиоцем службе.
У раду стручног тима, поред водитеља случаја, супревизора и стручњака посеб-
них специјалности, обавезно учествују и правник и руководилац службе у оквиру
које се доносе наведене одлуке, а ако у ЦСР нису формиране службе као посебне
организационе јединице, учествује најмање један од стручњака који, сагласно од-
луци директора и општем акту о унутрашњем уређењу и систематизацији радних
места, има посебна овлашћења и одговорности. Стручни тим о покретању парни-
це, односно о придруживању тужиоцу одлучује тако што доноси посебан закљу-
чак који се уноси у записник који потписују сви присутни чланови стручног тима,
а који се без одлагања прослеђује правној служби ради израде одговарајућег акта
за суд (чл. 38. став 5. ПОНСР).
Дакле, и одлука о покретању конкретног поступка, ка, као и одлука о придружи-
вању тужиоцу у већ покренутом поступку, мора имати писану форму и бити де-
таљно образложена, на, што је и изричито прописано чл. 58. ПОНСР. То подразуме-
ва дужност да се пруже детаљна објашњења о околностима конкретног случаја,
ситуацији у којој се дете налази, о правима детета која су повређена или угрожена,
о потреби за правном заштитом и видовима правне заштите коју од суда треба
тражити.
Сагаласно чл. 57. ПОНСР, са одлуком о покретању парнице за заштиту права и
интереса детета, која се доноси током почетне или усмерене процене, водитељ
случаја мора упознати: 1) родитеља или старатеља детета, односно особу која се
непосредно стара о детету, 2) особу или службу која је пред ЦСР иницирала по-

С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У 13
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
ступак за заштиту права и интереса детета или учествовала у поступку процене,
као и 3) само дете, на начин који је у складу са његовим узрастом и зрелошћу.
Упознавање са одлуком о покретању поступка не треба предузимати уколико се
процени да то може да угрози безбедност детета. У сваком случају одлука води-
теља случаја о упознавању и начину упознавања мора бити одобрена од стране
супервизора, односно руководиоца службе (чл. 57. ст. 5. ПОНСР).

Уколико се закључи да би информација о покретању поступка могла да угрози безбедност

детета, од изузетне је важности да се благовремено предузму мере за заштиту детета,
с обзиром на то да ће лице од кога детету прети опасност од угрожавања безбедности,
сагласно правилима процесног права, морати у једном тренутку да буде упознато
са покренутим поступком, јер ће, по правилу, у њему учествовати.

Састављање тужбе
На основу одлуке о покретању поступка састављају се једна или више тужби који-
ма се покрећу одговарајући судски поступци.
Тужбу саставља правник у служби за правне послове, односно правник који ове
послове обавља у складу са актом о унутрашњем уређењу и систематизацији рад-
них места (чл. 24, 26. и чл. 38. ст. 5. ПОНСР).
Тужба је иницијална процесна радња која има форму поднеска. Садржина тужбе
прописана је одредбама ЗПП-а.
Приликом састављања тужбеног поднеска важно је да лице које саставља подне-
сак сарађује са водитељем случаја како би чињенично стање у тужби било изло-
жено потпуно и целовито и поткрепљено ваљаним доказима.
Потребно је водити рачуна да текст тужбеног поднеска буде прегледан, јасан, ра-
зумљив и концизан, да чињенично стање буде изложено логичким редоследом,
према хронологији догађаја, уз означавање доказних средстава.
Тужбени захтев треба да буде прецизно и јасно одређен и опредељен и у су-
бјективном и у објективном смислу. Тако, на пример, ако се тражи одређива-
ње мера заштите детета од насиља у породици, тужбени захтев треба да садржи
податке о лицу против кога се мера има одредити, податке о лице ради чије се
заштите мера одређује, врсту мере чије се одређивање тражи, укључујући све
оне елементе који су потребни за њену конкретизацију, као и дужину трајања
тражене мере.

14 С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
Предузимање процесне делатности
Сагласно процесним правилима о заступању, у име ЦСР, као тужиоца и сатужи-
оца у парници, радње може да предузима директор ЦСР, ЦСР, као његов орган и
заступник, без обзира на то ког је стручног профила. Будући да процесна де-
латност подразумева одговарајућа стручна знања, процесне радње у поступку
треба да предузима квалификовано лице, це коме директор издаје пуномоћје за
заступање.
ње. Сагласно чл. 85. ЗПП, пуномоћје се издаје дипломираном правни-
ку са положеним правосудним испитом који је у радном односу са ЦСР, а ако у
ЦСР није запослено такво лице, пуномоћје се издаје адвокату. Пуномоћје се мо-
ра приложити уз тужбу.
Пуномоћник је дужан да савесно и благовремено предузима све радње у поступ-
ку, настојаћи да својим радњама издејствује усвајање тужбеног захтева. У погледу
обима пуномоћја, важе правила из чл. 89. ЗПП, која су различита у зависности од
тога да ли ЦСР заступа адвокат или дипломирани правник са положеним право-
судним испитом који је у радном односу са ЦСР. Сагласно овим правилима, ако
радње у поступку предузима дипломирани правник са положеним правосудним
испитом, а пуномоћјем није ближе одређен круг његових овлашћења, он може на
основу оваквог пуномоћја да предузима све радње у поступку, али му је увек по-
требно изричито овлашћење за повлачење тужбе, жбе, за одрицање од тужбеног
захтева, за закључење поравнања, за повлачење или одрицање од редовног
правног лека.
ка. Ово овлашћење даје директор ЦСР, као заступник ЦСР и оно мора
имати писани облик. Треба, међутим, имати у виду да многим поступцима у по-
родичноправним стварима највећи број наведених процесних радњи није допу-
штен, о чему је потребно водити рачуна.
Независно од овлашћења за заступање, ако у току парнице наступи нека ситуаци-
ја која изискује стручну консултацију са водитељем случаја, важно је да је пуно-
моћник размотри заједно са водитељем случаја и супервизором. Консултација је
корисна јер из одговора на тужбу пуномоћник закључује да ли је потребно изнети
неке нове чињенице и доказе.

Смернице за остваривање улоге умешача

ЗПП омогућава да се ЦСР јави и у улози умешача. Као умешач у парници, ЦСР
предузима процесне радње настојећи да се у поступку заштите интереси детета и
донесе судска одлука која је у најбољем интересу детета.
Када се меша у парнице које се воде ради заштите права и интереса детета на чије
покретање није законом овлашћен, ЦСР је тзв. обичан умешач шач,, који се придру-

С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У 15
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
жује странци и предузима процесне радње да би се заштитила права и интереси
детета. Тако је, на пример, ЦСР овлашћен да се умеша у парницу у којој се по тужби
родитеља који врши родитељско право одлучује о промени права на одржавање
личних односа детета и другог родитеља са којим дете не живи.
Када се меша у парнице које се воде ради заштите права и интереса детета а на
чије је покретање и сам овлашћен, ЦСР има улогу умешача са положајем једин-
ственог супарничара.ра. У том случају он има сва она овлашћења која има и сама
странка која је покренула поступак, којој се придружио, али није овлашћен да
предузима диспозитивне парничне радње, изузев изјављивања правних лекова.
ЦСР се може јавити и као тзв. умешач sui generis,
ris, када се не придружује стран-
ци, већ стиче специфичан положај који му омогућава да предузима све страначке
парничне радње у интересу детета. Овакав положај ЦСР може стећи када суд по
службеној дужности покрене одређени адхезиони поступак уз поступак на чије
покретање ЦСР није овлашћен. Тако, на пример, ако се води парница за оспора-
вање очинства, а суд покрене адхезиону парницу за лишење родитељског права
(чл. 260. ПЗ), ЦСР се може умешати у ту адхезиону парницу у циљу заштите права и
интереса детета и доношења одлуке која је у најбољем интересу детета. Положај
умешача sui generis пружа ЦСР могућност да износи чињенице које странке нису
изнеле, да предлаже доказе и да изјављује правне лекове у погледу одлука које су
донесене у адхезионом парничном поступку.
У погледу доношења одлуке о мешању ЦСР у парницу која се води ради заштите
права и интереса детета требало би сходно применити смернице које се односе
на одлучивање о покретању ГСП.

16 С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
Смернице за давање налаза
и стручног мишљења

Надлежност ЦСР за давање налаза и стручног мишљења

ПЗ прописује да у парницама за заштиту права детета, за вршење и лишење ро-
дитељског права дужност суда је да прибави налаз и стручно мишљење ЦСР, по-
родичног саветовалишта или друге установе специјализоване за посредовање у
породичним односима. У пракси судови налаз и стручно мишљење најчешће тра-
же од ЦСР.
Када суд одлучи да давање стручног налаза и мишљења затражи од ЦСР, он упу-
ћује захтев оном ЦСР који је месно надлежан према правилима о месној надле-
жности ЦСР садржаним у Закону о социјалној заштити. Треба, међутим, имати у
виду да у поступку у којем се надлежни ЦСР јавља као тужилац, сатужилац или
умешач, тај ЦСР не може бити задужен за давање стручног налаза и мишљења, па
је суд дужан да прибави налаз и мишљење од другог ЦСР (оног ЦСР који у односу
на конкретно лице може, сагласно чл. 68. Закона о социјалној заштити, засновати
своју месну надлежност за пружање такве услуге), од породичног саветовалишта
или од друге установе специјализоване за посредовање у породичним односи-
ма. У протеклом периоду постојала је неуједначена пракса у погледу прибавља-
ња налаза и стручног мишљења, па су неки судови у предметима покренутим
тужбом ЦСР тражили налаз и стручно мишљење од ЦСР који је подигао тужбу, а
неки судови су у том случају тражили налаз и мишљење другог ЦСР. Међутим, ра-
ди превазилажења ове неуједначености, Врховни касациони суд је 7.10.2015. го-
„У парници ради вршења или лишења
дине усвојио веома јасан правни закључак: „У
родитељског права када је орган старатељства тужилац на основу члана 264.
Породичног закона, суд не може од истог тог органа (Центра за социјални рад) за-
тражити стручно мишљење о компетентности тужених родитеља за вршење
или лишење њиховог родитељског права (чл. 270. Породичног закона), због сукоба
интереса”
са” (Спп 11/15).
Суд може наложити ЦСР да обави и друге задатке, као што су процена способно-
сти детета да формира и изрази мишљење, стручно мишљење о начину изража-
вања мишљење детета, припрема детета за суд и вештачење или утврђивање и
преношење суду мишљења детета. Ове задатке ЦРС може да испуњава и када је у
поступку тужилац, сатужилац или умашач, јер је природа ових задатака таква да
ЦРС није у сукобу интереса.

С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У 17
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
Ко и на основу чега припрема налаз и стручно мишљење
Налаз и стручно мишљење сачињава водитељ случаја у писаном облику, на зах-
тев суда.

Уколико су породица, или дете, већ познати центру за социјални рад јер им се
актуелно пружају друге врсте услуга у надлежности органа старатељства, руково-
дилац службе, супервизор и водитељ случаја треба да размотре да ли би актуелне
улоге водитеља случаја биле у потенцијалном сукобу интереса у односу на (нову)
улогу специфичног вештака, или би потоња улога нарушила односе поверења, те
да одлуче да се улога специфичног вештака повери другом стручном раднику. Ко-
је су улоге неспојиве регулише чл. 32. ст. 3. ПОНСР, као и Кодекс професионалне
етике стручних радника социјалне заштите из 2015. године.

Када се налаз и стручно мишљење припремају за потребе судског поступка, суд

доставља ЦСР налог за добијање одређене врсте података и стручних про-
цена у вези са предметом поступка који се води пред судом.
дом. Суд треба јасно
да дефинише сврху и задатке ЦСР,
ЦСР, односно да постави конкретна питања у
погледу којих од ЦСР тражи достављање налаза и давање стручног мишљења.
Важно је да ЦСР испуни сваки од задатака јасно, потпуно и прецизно
зно..

Ако суд није доставио списак задатака и питања, или су она недовољно специ-
фична, или нејасна, водитељ случаја, односно супервизор или руководилац слу-
жбе, треба да затраже од суда додатну информацију о томе на која питања
суд тражи одговоре, или да се питања појасне,
сне, ако је то неоходно, што би могло
да се учини и у телефонском разговору са судијом и да се о томе сачини службе-
на белешка.

Подаци који се прикупљају за припрему налаза и стручног мишљења треба да су

правно релевантни. Обим прикупљања података и стручних процена треба да
одговара захтеву суда и поступку, односно поступцима у које је дете укључено.

Налаз и стручно мишљење треба да буду сачињени у законом прописаном року.

ку

Очекује се да водитељ случаја који припрема налаз и стручно мишљење има од-
говарајуће радно искуство (препоручује се најмање две године), специјализо-
вана знања (о развоју деце, родитељству и породичним односима), познавање
закона и правних поступака, која омогућавају да се поштује најбољи интерес де-
тета и права свих учесника. Водитељ случаја, као и други стручњак који сачиња-
ва налаз и мишљење, дужан је да тај налаз сачини по правилима струке и свом
најбољем знању, објективно и непристрасно. Он може и да затражи консулта-
тивну подршку од супервизора, запослених на управно-правним пословима и

18 С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
других стручних радника у ЦСР, кад год оцени да је то потребно током поступка
прикупљања података, стручних процена и израде налаза и стручног мишљења.

Кораци у припреми налаза и стручног мишљења

Када налог суда стигне у ЦСР, породица и дете могу бити већ познати центру (овај
орган је раније или актуелно предузимао мере и услуге из своје надлежности),
или се центар први пут сусреће са породицом и дететом, што одређује кораке у
припреми налаза и стручног мишљења. Свакако, водитељ случаја на основу нало-
га суда треба да направи план о томе:
 ко ће бити укључен у поступак прикупљања података и стручних процена,
 на које области треба усмерити прикупљање података, које стручне процене
треба обавити,
 на који начин ће бити прикупљани неопходни подаци и обављане процене, и
 у ком временском оквиру треба спровести потребне активности.

Кога укључити у поступак прикупљања података и стручне процене

Водитељ случаја у поступак прикупљања података и стручне процене за израду
налаза и стручног мишљења, у зависности од поступка, укључује:
је
 дете,
те, односно сву децу из породице/домаћинства,
 родитеље или старатеље детета, односно особе које непосредно брину о детету,
 чланове домаћинства са којима дете и породица живе, и друге за дете значајне
особе из породице и окружења,
 представнике релевантних служби које су у контакту са дететом, родитељима,
члановима породице или другим за дете значајним особама (нпр. образовне и
здравствене службе, полиција, друге организације из заједнице).
Водитељ случаја је дужан да укључи свако дете у поступак прикупљања подата-
ка и стручних процена, односно да обезбеди да дете изрази своје мишљење и да
то мишљење интегрише у свој налаз и стручно мишљење, независно од његовог
узраста. Овај задатак треба разликовати од задатка који ЦСР има када је суд од
њега задражио да утврди мишљење детета и да га пренесе суду.
У пракси је честа појава да утврђивање мишљења детета суд поверава оном ЦСР
од кога је затражио да дâ налаз и стручно мишљење. У том случају ЦСР има два

С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У 19
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
задатка,
ка, при чему обављање оба задатка подразумева утврђивање мишљења
детета. Међу тим, док се у припреми налаза и стручног мишљења ЦСР мишљење
детета стручно интерпретира у контаксту свих осталих елемената на којима он,
као специфични вештак, заснива своје стручно мишљење, задатак који ЦСР има
када по налогу суда утврђује и суду преноси (доставља) мишљење детета под-
разумева дужност ЦРС да утврди мишљење детета и пренесе га суду дословно,
у аутентичном облику. Зато, за случај да су истом ЦСР поверена оба задатка, по-
требно је да аутентична садржина мишљења детета буде јасно одвојена од тек-
ста налаза и мишљења и садржана, у посебном документу. У том смислу било би
корисно да центар достави транскрипт разговора који је стручно лице водило
са дететом приликом утврђивања његовог мишљења.

У делу текста под насловом „Смернице за утврђивање мишљења детета” дата су

објашњења о праву детета да изрази своје мишљење у поступцима који га се тичу.
Та објашњења су релевантна и у погледу права детета да буде укључено и изрази
мишљење у фази прикупљања података и стручне процене за израду налаза и
стручног мишљења ЦСР. Да би се избегло понављање, на овом месту апострофи-
рана су поједина општа правила која имају посебан значај приликом разговора са
дететом, односно децом у породици/домаћинству.

Постоји оборива претпоставка да свако дете, без обзира на узраст, може да формира
и изрази мишљење о стварима које су део његовог непосредног искуства. Став Ко-
да је дете способно да обликује мишљење од најранијег
митета за права детета је „„да
доба, чак и када можда није у стању да га вербално изрази зи..” Стога, сви облици
изражавања мишљења треба да буду прихваћени и заступљени: ни: изражавање
мишљења кроз игру, говор тела, изразе лица, цртање и сликање, којима и сасвим
мала деца показују разумевање, изборе и склоности. Сваком детету треба омогући-
ти да изрази мишљење у оном облику који је за дете најпогоднији, имајући у виду
његов узраст и зрелост, а мишљење детета мора имати исти третман, без обзира на
облик у којем је изражено. Ако водитељ случаја у поступку стручне процене посум-
ња у способност детета да расуђује (узроковано податком о нижем интелектуал-
ном функционисању детета, о развојним тешкоћама, о психијатријском или неуроло-
шком обољењу, о историји злоупотребе психоактивних супстанци код адолесцена-
та), ову способност треба да процени вештак,
штак, о чему треба обавестити суд.

Право детета да слободно изрази мишљење је лично, неотуђиво право детета, те

ЦСР није потребна сагласност родитеља,
ља, односно старатеља или других лица
која се непосредно брину о детету.

Дете има право, али не и обавезу да изрази своје мишљење

ње,, о чему је водитељ
случаја дужан да обавести дете,
те, на начин који је примерен узрасту и зрелости

20 С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
детета, проверавајући да ли је оно то разумело.
ло. Ово обавештење треба дати пре
него што се приступи пружању информација које су детету потребне ради форми-
рања и изражавања мишљења, односно пре него што се започне поступак прику-
пљања података и стручних процена.
Када позива дете, водитељ случаја је дужан да информише дете да у поступцима
у ЦСР с њим може да буде особа од поверењања,, по избору детета. То може бити би-
ло која особа, али с обзиром на инволвираност у предмет поступка и могући ути-
цај на понашање детета, нелагодност или страх од последица изјашњавања, било
би пожељно да то не буде родитељ, стратељ или особа која непосредно брине о
детету, већ трећа, неутрална особа.
Водитељ случаја је дужан да детету пружи јасне и потпуне информације, је, на јези-
ку и на начин који дете може да разуме (у складу са узрастом и зрелошћу детета).
То укључује информације о врсти, предмету и садржају поступка у којем дете уче-
ствује, о правима које дете има у поступку, укључујући право на активно учешће,
о томе како ће се користити подаци које оно даје, укључујући и информације о
ефектима које поступци могу имати за дете, односно да дâ детету сва обавештења
која су му потребна да би формирало мишљење.
Дете треба обавестити и о томе коме ће све бити доступни, односно ко ће имати
увид у изјаве и мишљење које је оно дало (ограничења поверљивости подата-
ка). То омогућава да дете одлучи да ли ће, о чему и колико да се изјасни. Треба
имати у виду да су у парничним поступцима сви подаци доступни свим странама
у поступку.
Разговор са дететом водитељ случаја може да обави и у простору који је дете-
ту боље познат, као што је вртић или школа, у присуству психолога или педагога
школе или вртића као треће, неутралне особе, ако се дете сагласи с тим.
О начину комуницирања са децом различитог узраста видети део текста Смер-
ница у коме су садржане инструкције у погледу остваривања комуникације са
дететом.

Начини на које ће бити прикупљани подаци и обављане

стручне процене
Водитељ случаја планира начине — методе и технике стручног рада (у складу са
ПОНСР, чл. 54-60), које треба применити, како би се прикупили подаци и обави-
ле стручне процене којима се одговара на задатак и питања која је поставио суд.
Уобичајени начини укључују:

С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У 21
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
 разговор (интервју) са дететом, односно свом децом у породици, у складу са њи-
ховим узрастом и комуникацијским способностима, као и разговор са родите-
љима и члановима уже и шире породице и другим значајним особама из детето-
вог окружења,
 опсервацију детета, родитеља и других чланова породице и њихових релација
са дететом, као и директна опсервација животних услова детета и породице,
 употребу тестова, скала, упитника, инвентара личности,
 прикупљање и анализирање информација из различитих извора, постојеће до-
кументације у ЦСР, здравственим, образовним и другим институцијама,
 прибављање релевантних података од стручњака других служби и других лица
која су у директном контакту са дететом и породицом.

Требало би настојати да се релевантни подаци прикупљају из више извора и ве-

ћим бројем метода и техника (препоручује се најмање три), јер то повећава објек-
тивност, ваљаност и поузданост прикупљених информација и на њима заснова-
них закључака и мишљења.

Корисно је да се водитељ случаја, на бази задатка који је добијен од суда и плана

прикупљања података, унапред припреми за разговор са дететом и другим уче-
сницима, односно да скицира релевантна питања, ња, како би се избегло понавља-
ње разговора због пропуста да се прикупе релевантни и детаљни подаци.

Препоручује се да водитељ случаја направи аудио снимак разговора са дететом,

који се може преслушати више пута, како би се из различитих перспектива сагле-
дали сви релевантни подаци. Снимак разговора, или његов транскрипт, омогућа-
ва преношење суду аутентичних изјава и мишљења детета, али и могућност да се
други стручњаци укључе у процене, без поновног испитивања детета.

Ако није могуће да се обезбеди аудио снимање разговора са дететом, препоручу-

је се да водитељ случаја ангажује другог стручног радника, који би водио детаљ-
не белешке,
шке, како би се очувала непосредност разговора и обезбедио аутентичан
запис дететових изјава. Ваљало би да особа која бележи разговор седи тако да не
омета директну комуникацију и да може да прати невербалну експресију детета.
Не би требало да та особа поставља питања или да на други начин омета разговор.

На почетку разговора, након информисања детета о процедури, нужно је детету

објаснити (на начин који одговара његовом узрасту и развоју) да разговор са
водитељем случаја није поверљиве природе де,, односно да „је поступак такав да ће
мама и тата, као и судија, знати о чему су разговарали и какво је његово мишљење
о различитим питањима”. Водитељ случаја мора да буде сигуран да је дете млађег

22 С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
узраста (млађе од 10 година) у потпуности разумело ограничење поверљиво-
сти, односно не сме да наведе дете на мишљење или да му обећа да ће њихов раз-
говор „бити тајна”, а да потом изјаве детета учини доступним странама у поступку.
Разговор са дететом стручно лице може наставити само ако дете жели да изрази
мишљење које ће бити доступно суду, његовим родитељима, односно старатељима.
Ако је једини задатак ЦСР да припреми налаз и стручно мишљење, а дете инсисти-
ра на поверљивости, у том случају у припреми налаза и стручног мишљења струч-
но лице се ослања на друге изворе сазнања, поштујући принцип поверљивости.
Детаљније смернице за спровођење и ограничења принципа поверљивости дате
су у делу „Смернице за утврђивање и преношење мишљења детета”.
Када је у питању посматрање, такође је корисно да водитељ случаја припреми
списак елемената који су предмет посматрања и одговарајуће табеле за унос
података и процена. И за ову активност је боље ако је обављају две особе,
бе, како
би се постигла непосредност водитеља случаја у контакту са дететом и члановима
породице и умањила субјективност. Важно је да се директно посматра свака ин-
теракција (сваког детета са сваким родитељем и чланом породице и интеракција
деце између себе), осим када то представља ризик за физичку или психичку без-
бедност детета. Треба имати у виду и да присуство водитеља случаја има утицаја
на понашање и интеракције учесника, које су предмет опсервације.
Водитељ случаја може, уколико задатак налаже, користити и формалне инстру-
менте процена (скале, упитнике, тестове, инвентаре личности), у скаду са стан-
дардима струке.1 У налазу и стручном мишљењу би требало јасно навести зашто
се водитељ случаја определио за примену одређених инструмената, посебно ако
они оригинално нису намењени предмету испитивања (на пример, зашто се ко-
ристи одређени инструмет за процену личности или психопатологије личности,
ако је задатак да се процени функционисање и капацитет родитеља за вршење
родитељских права и обавеза или насиља које чини родитељ).
Требало би имати у виду да судије немају информације о мерним инструменти-
ма које употребљавају стручњаци из ЦСР (или вештаци), те није довољно у нала-
зу и стручном мишљењу навести само њихов назив или скраћеницу (на пример,
ММПИ-202, ПИЕ и слично), већ би требало назначити за коју врсту процене су
ови инструменти оригинално конструисани и, евентуално, која ограничења у
употреби имају.

1 Мерни инструменти би требало да одговарају предмету испитивања, да су стандардизовани за домаћу упо-

требу (уколику нису „домаћи” инструменти), да се примењују у складу са упутствима за примену и интерпре-
тацију података, као и од стране особа које су прописано обучене за њихову примену.

С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У 23
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
Корисни извори информација о детету и породици налазе се и у документацији
других служби, или се могу добити у разговору или писаним путем од представ-
ника релевантних служби, који су у директном контакту са дететом, родитељима
или другим значајним члановима породице. Водитељ случаја је дужан да обаве-
сти особе/органе чије информације, извештаје и документацију користи о сврси
прикупљања података и ограничењу поверљивости података.

На које области треба усмерити прикупљање података

и стручне процене
Водитељ случаја је дужан да обезбеди „најбољи интерес детета” у свим фаза-
ма поступка прикупљања података и стручних процена, односно припреме нала-
за и стручног мишљења. Треба имати у виду да је „најбољи интерес детета” правни
стандард који не садржи наведене конкретне компоненте, што значи да ће суд
одредити које елементе треба узети у обзир приликом процене најбољег интере-
са детета, имајући у виду предмет поступка, потребе детета, као и све субјективне
и објективне околности које се тичу детета.
Водитељ случаја планира, у складу са задатком добијеним од суда, области које су
предмет прикупљања података и стручних процена, на основу којих се саставља
налаз и стручно мишљење (у складу састандардима стручног рада, ПОНСР, чл. 64).
У односу на задатак важно је обухватити:
 опис и процену дететовог стања и потреба,
 опис и процену родитељског, односно породичног функционисања,
 опис и процену релеватних срединских фактора.
Требало би имати у виду да уопштене процене особина детета или родитеља има-
ју релативно малу вредност за суд, уколико ти подаци нису у вези са задатком,
односно нису стављени у контекст односа између детета и родитеља и „најбољег
интереса детета”.
Опис и процена дететовог стања и потреба укључује његова лична својства и
развојне потребе:
 узраст, пол, здравствено стање, сензорни и моторички развој,
 способности (развој мишљења, памћења, пажње, знања и разумевања), рано
учење, образовање и школско постигнуће, сазнајне и образовне потребе детета,
стимулативност окружења и стимулације од стране родитеља (сваког посебно),
одраслих из породице и средине,

24 С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
 развој емоција (везаност детета за родитеље — посебно за сваког родитеља, ли-
це/а које/а се стара/ју о њему или блиске особе, испољавање основних емоција,
осећања и понашања детета везана за доживљај себе и других) и емотивне по-
требе детета,
 промене у емотивном реаговању детета (као последице кризних и стресних до-
гађаја, губитака, болести, пресељења, развода родитеља) и промене у односу са
сваким од родитеља, старатеља или других за дете битних особа,
 социјални развој (опажање и разумевање других особа, реаговање, иницирање
и одржавање, односно смањење и избегавање интеракција са одраслима и са
децом, квалитет односа између детета са сваким од родитеља, односно лицем
које се стара о детету, члановима шире породице и другим блиским особама,
вршњацима, особама изван породице) и социјалне потребе детета,
 развој идентитета (доживљај себе и саморегулација, потреба очувања личног и
породичног идентитета, потреба изградње личног идентитета),
 вештине детета да брине о себи (стратегије превладавања, отпорности), аутоно-
мија, учешће, одлучивање, остваривање и заштита права детета,
 процена последица неповољног родитељског утицаја на развој и потребе дете-
та (немарно поступање, занемаривање, злоупотреба, злостављање, навођење
на неодговарајуће ставове, радње и понашања, експлоатација, насиље према
члановима породице у присуству детета и друго),
 специфична понашања детета (агресивно понашање, насиље, злоупотреба суп-
станци и др.),
 потреба да се осигура физичка и емотивна безбедност детета и процена безбед-
ности и потенцијалних ризика за дете,
 жеље и мишљења детета.
Питања која се постављају детету треба да се фокусирају на прикупљање подата-
ка о томе:
 „Ко?”, „Шта?”, „Где”, „Када?” је рекао, урадио (шта дете зна, односно шта је доживе-
ло, видело, чуло), описе ситуација и односа,
 како разуме ситуације (шта оно тада ради, мисли, осећа),
 о последицама које такве ситуације имају на дете (да ли се (икада) плашило, под
којим условима; да ли је (икада) било повређено, како),
 како се носи са емоцијама (тескобом, агресијом, тугом, збуњеношћу),
 како родитељи дисциплинују, шта се дешава када се наљуте,

С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У 25
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
 да ли је забринуто за властиту безбедност или безбедност члана породице (да
ли размишља о тим ситуацијама док се игра, у школи и слично, чега се плаши, од
чега стрепи, шта га највише брине),
 како родитељ саосећа са искуством детета, како га штити од властитих болних
искустава.
Питања треба да су отвореног типа па,, да не сугеришу одговор, једноставних и ја-
сних конструкција, да их дете разуме, али довољно детаљна, како би се добио
потпуни одговор о сложеним ситуацијама и односима. Деци не треба потављати
питања типа „Зашто?”, јер она упућују на кривицу (а представљају метафизичка пи-
тања на која деца не могу да одговоре). Више о осталим аспектима комуникације
са децом различитог узраста и специфичних личних и културолошких својстава
видети даље у тексту Смерница.
Уколико се у разговору са дететом дође до информација о злостављању или све-
дочењу детета о насиљу према родитељу или другом члану породице, водитељ
случаја је дужан да испита безбедносне ризике од обелодањивања ових пода-
така. Никако не би требало да се деси да информације које је дало дете доведу
до погоршања његове безбедносне ситуације. У складу са добијеним подацима,
треба предложити и предузети одговарајуће мере и услуге на обезбеђивању
сигурности детета (што укључује и ненасилног родитеља или друге чланове
породице детета — жртве насиља).
Опис и процена родитељског функционисања и способности родитеља да одго-
вори на потребе детета (сваког посебно и као пар) укључује прикупљања следе-
ћих података:
 циљеви и вредности сваког од родитеља у односу на децу (развојни резултати
које родитељи, сваки посебно, желе да постигну и њихова усаглашеност),
 укљученост сваког од родитеља (количина, врста и квалитет) у основну бригу и
негу детета, односно у дететове свакодневне активности,
 прихватање/одбацивање, емоционална топлина између сваког од родитеља и
детета,
 вођство, стимулација, комуникација, игра, подучавање,
 васпитни стил сваког од родитеља (ауторитаран, ауторитативан, пермисиван,
занемарујући), структура и границе, надзор и дисциплиновање,
 подршка аутономији детета,
 способност родитеља (сваког посебно) да реалистички опажа дете, да препозна
потребе детета, да постави реалистичка очекивања од дететових могућности,

26 С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
 способност родитеља (сваког посебно) да саосећа са дететом,
 способност родитеља (сваког посебно) да дâ предност дететовним основним
потребама у односу на своје потребе и да обузда властите фрустрације пред
дететом,
 лична својства родитеља, сваког посебно, у вези са потребама и најбољим инте-
ресом детета (на пример, физичко и ментално здравље, злоупотреба супстанци,
сукоб са законом, ментална ометеност, злостављање у детињству, породична
историја и функционисање, подршка шире породице) и могућност да се задово-
ље потребе детета,
 квалитет партнерског, односно брачног односа (комуникација, понашање, међу-
собно прилагођавање, (не)задовољство, напетости, сукоби, насиље у партнер-
ском односу), утицај на родитељство и на најбољи интерес детета,
 кризне породичне ситуације (болест или смрт члана породице, дете са развој-
ним тешкоћама, нагле промене економске моћи, економска нестабилност, про-
мене места становања и слично), како су превладаване, како утичу на родитељ-
ство и најбољи интерес детета,
 развод, реакције партнера на развод и утицај (актуелни и одложени) на роди-
тељство (планови за будућност у контексту послеразводног родитељства),
 спремност родитеља на међусобну сарадњу поводом дететових потреба, осим
када контакт између родитеља угрожава безбедност једног од њих и/или без-
бедност детета (на пример, у ситуацијима насиља у породици или злостављања
детета, када се траже или су изречене мере заштите од насиља),
 учешће сваког родитеља појединачно у занемаривању и/или злостављању де-
тета (актуелно и раније, облици, учесталост, интензитет, фактори ризика за еска-
лацију, актуелне и раније мере и интервенције, подаци о пријавама службама и
ранијем кажњавању учиниоца, последице за дете, ризици за будућу безбедност
детета, потребе детета за опоравком),
 присуство насиља у партнерском односу родитеља или према другим члано-
вима породице (актуелно и раније насиље, облици, учесталост, интензитет,
фактори ризика за ескалацију насиља, дечје сведочење о насиљу, актуелне и
раније мере и интервенције, подаци о пријавама насиља службама и о ранијем
кажњавању учиниоца, утицај сведочења о насиљу на дете и облици злоупотре-
бе детета, ризици за безбедност детета, потребе детета и ненасилног родите-
ља за опоравком),
 начин вршења родитељског права и одржавање личних односа родитеља са
дететом, (не)поштовање постојећег модела и последице које такво понашање

С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У 27
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
 родитеља има или би могло да има на развој и потребе детета, промене посто-
јећег модела односа и евентуалне последице на развој и потребе детета,
 практичне тешкоће и трошкови одржавања контакта између детета и једног или
оба родитеља, као и последице тих тешкоћа на остваривање права детета,
 учешће у издржавању детета, (не)поштовање постојећих одлука и последице ко-
је такво понашање има или би могло да има на задовољење потреба детета или
могућност пружања одговарајућих услуга детету,
 спремност родитеља, сваког посебно, да сарађује са институцијама система, да
коригује или унапреди, уколико је потребно, своје родитељске капацитете и
функционисање, у циљу остваривања најбољег интереса детета.
Однос детета и родитеља,
ља, укључујући и друге одрасле од значаја за децу,
из перспективе детета (Павловић Бренесаловић, 2012) треба да је:
 сигуран: основ дететове сигурности је успостављање чврстих веза са одрасли-
ма, које су засноване на љубави и старању, поверењу и предвидљивости, што
је блиско повезано са начином неге, бриге, реаговања и задовољавања дете-
тових потреба,
 континуиран: деци је потребан континуитет у односима, познатост и предви-
дљивост, посебно у транзиционима периодима,
 партиципативан: деци је потребно да их одрасли виде као компетентне, као
особе чије се потребе узимају у обзир, које учествују у процесу размене, у актив-
ностима, доношењу одлука, прављењу избора.
Из перспективе одраслих,
слих, квалитет односа са децом подразумева:
 укљученост: истинско бављење дететом, која се манифестује у осетљивости, ин-
дивидуализованој нези и успостваљеном односу са дететом, која се мења са уз-
растом детета; у усклађености која подразумева разумевање дечје перспективе;
у рефлексивности, која подразумева промишљање акција које се предузимају,
 подршку и оснаживање: која помаже детету да разуме и контролише своје жеље
и потребе, штити дете, поставља јасне границе, на начин који је доследан и са
уважавањем, пружа могућност учења, развоја социјалних вештина, сарадње и
решавања конфликата,
 уважавање: поштовање потреба и интересовања детета, уважавање разлика,
уважавање дететових односа са њему блиским особама, доследност и флекси-
билност односа са дететом, изградња узајамног поштовања и разумевања.

28 С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
Важно је да водитељ случаја с пажњом процени да ли однос између партнера има
карактеристике сукоба или насиља.
ља. Сукоби у партнерском односу могу бити број-
ни (услед разлике у очекивању партнера у односу на сва битна питања заједнич-
ког живота или проблема у комуникацији), а одликује их реципрочно учешће обе
стране (обе стране су незадовољне и осећају се одговорним за однос). Насиље у
партнерском односу подразумева постојање разлике у моћима и одсуство реци-
процитета (чак и када се партнер активно супроставља насиљу, односно брани), а
одликује га потчињеност, зависност, страх, небезбедности и немогућност избора
без страха од последица.
Деца у тим околностима постају „инструмент” контроле родитеља који има мање
моћи (жртва). Стога, уобичајно очекивање да партнери који се разводе покажу (сво-
јим ставовима и понашењем) разумевање за значај другог родитеља за дете, спрем-
ност на сарадничку комуникацију и флексибилне моделе виђања са родитељем
којем дете није поверено, или упућивање на саветовање пара или посредовање,
није одговарајуће. (О томе шире: Конвенција Савета Европе о спречавању и борби
против насиља над женама и насиља у породици „Службени гласник РС — Међу-
народни уговори”, бр 12/2013, чл. 48 — Забрана процеса обавезног алтернативног
разрешења спорова односно одређивања казне, као и чл. 46 — Отежавајуће окол-
ности, тачка д. „кривично дело почињено над дететом или у присуству детета”).
Најчешћи безбедносни ризици за децу која сведоче о насиљу у партнерском од-
носу родитеља (Bancroft & Silverman, 2006) су:
 излагање претњама или насилном понашању према родитељу (најчешће мајци),
 подривање односа детета и ненасилног родитеља или забрана контакта,
 прихватање насилних образаца понашања,
 неадекватно родитељство насилног родитеља (строго и ауторитарно или зане-
марујуће и неодговорно),
 ризик од манипулације и психичког насиља према деци,
 ризик од прелажења граница деце и од физичког насиља.
За опоравак деце која су била изложена насиљу према родитељу или су и сама
била жртве насиља (Bancroft & Silverman, 2006), важно је:
 да су деца физички и емоционално безбедна у тренутном окружењу,
 да је окружење предвидљиво, јасне структуре и граница,
 да се деца не осећају одговорнима за одрасле (да морају да заштите мајку, да бри-
ну за оца, сестре или браћу), односно да их одрасли не оптерећују својим бригама,

С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У 29
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
 да се одржи квалитетан однос са ненасилним родитељем који брине о детету
(да се пружи помоћ ненасилном родитељу да то оствари) и да се сачува веза
између деце (браће и сестара), посебно ако је она у претходном периоду на-
мерно нарушавана,
 да је контакт да насилним родитељем контролисан (уз одговарајуће мере ко-
риговања неадекватног родитељског понашања према деци и мере заштите од
насиља за другог родитеља и чланове породице) или га треба прекинути док се
не постигне опоравак детета.
Опис и процена срединских фактора
ра,, што укључује:
 физичку средину, непосредни простор у коме дете живи и у коме се креће (без-
бедност, познатост, предвидљивост, стимулативност), евентуални утицај проме-
не средине и прекидања успостављених социјалних веза,
 породичну средину, односно факторе као што су запосленост родитеља, при-
ходи, стамбена ситуација, положај породице у заједници, укључујући социјалне
релације родитеља и деце са члановима шире породице и особама од значаја за
дете, карактеристике њиховог учешћа и могућности да задовоље потребе деце,
 заједницу, односно шире окружење, физичку и социјалну средину у којој дете
одраста, ресурсе заједнице (установе, организације, услуге, различите социјал-
не групе, социо-економски и културни миље у којем дете одраста), безбедност
и могућност да се одговори на потребе детета са инвалидитетом или другим те-
шкоћама у развоју, могућност остваривања и заштите права детета.
Опсег података који се прикупљају у сваком конкретном случају зависи од за-
датка, односно поступка који се води пред судом, од конкретних околности и по-
треба детета. Стога би све податке требало сагледати у односу на услове потребне
за раст и развој детета, односно постизање физички и емоционално безбедног
окружења, предвидљивости, стабилности и сталности.
Требало би имати у виду да су подаци о потребама детета и карактеристикама
родитеља и других за дете значајних особа, као и чиниоци који на њих утичу,
динамични и променљиви. ви. То значи да би у налаз и стручно мишљење треба-
ло укључити и информације о могућности унапређења или промене каракте-
ристика и функционисања родитеља, сваког посебно, и одраслих који су у кон-
такту са дететом, у складу са потребама детета, и на који начин би се то могло
постићи (на пример, саветовање, психотерапијски третман, лечење од болести
зависности, надзор, подршка других особа или служби, промена срединских
фактора и којих).

30 С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
Уколико одређени учесници избегавају или одуговлаче учешће у поступку
прикупљања информација и обављања стручних процена у надлежности ЦСР,
нужно је да водитељ случаја документује покушаје и напоре које је учинио да
обезбеди њихово учешће. Интерпретације се дају само уколико је водитељ слу-
чаја успео да прикупи релевантне податке од свих релевантних учесника. Ако
то није случај, требало би се уздржати од поређења и објаснити могући утицај
недостајућих података на ваљаност закључака.
Интерпретирање података треба да је у складу са контекстом процене, који
може утицати на перцепцију, одговоре и понашање детета, родитеља и других
особа од којих се траже подаци. Потребно је документовати на који начин су ка-
рактеристике процеса прикупљања података и процена могле утицати на пона-
шање детета, родитеља и других учесника, који су укључени у те поступке.

Утицај мишљења детета на садржину налаза

и стручног мишљења
Обавеза је водитеља случаја да мишљењу детета посвети „ду „дужну пажњу
жњу”,”, у
складу са његовим/њеним узрастом и зрелошћу. То значи да ће мишљење де-
тета имати бар једнак, ако не и важнији значај, од мишљења других актера, од-
носно других чињеница, када се одлучује о питању поводом којег је дете дало
своје мишљење. Водитељ случаја ће проценити способност и зрелост детета
да оформи сопствено мишљење, да схвати и процени последице, да изрази сво-
је мишљење на разуман и независан начин. Што је дете старије, способније и
зрелије, то ће његово мишљење имати већу тежину у односу на садржину и за-
кључке налаза и стручног мишљења.
Водитељ случаја је дужан да детаљно образложи своју одлуку да уважи дете-
тово мишљење, или процену и закључак да дете нема одговарајућу способност
и зрелост да оформи сопствено мишљење, или да изражено мишљење детета
није у његовом/њеном најбољем интересу, због чега оно није имало утицаја на
садржину налаза и стручног мишљења.
Различите околности могу довести до тога да је изражено мишљење детета су-
протно његовом најбољем интересу:
 када постоје потврђена сазнања да је дете изложено великом притиску да се из-
јасни у одређеном правцу,
 када код детета постоји страх од последица због изражавања мишљења, без об-
зира на труд стручњака да одговори на бриге детета (на пример, губитак љубави

С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У 31
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
 родитеља, губитак породице, неповољне последице за једног или оба родите-
ља, страх детета да ће се повећати ризик од насиља или брига да ће родитељ
отићи у затвор),
 када постоји сазнање о насиљу у породици, а насилник има контакт са дететом
који би могао резултирати у даљем насиљу,
 када је дете трауматизовано или када би давање исказа могло да изазове знача-
јан дистрес, чиме би се угрозило психичко функционисање детета,
 када дете нема релевантне информације на основу којих би могло да формира
мишљење, а стручњак за рад са децом не може да помогне да се до њих дође,
 када је очигледно да дете бира родитеља који има више новца, или попустљиви
родитељски стил (у односу на обавезе, правила, школске активности), што није у
дететовом најбољем интересу.
Истовремено, водитељ случаја би у овим ситуацијама морао да иницира све нео-
пходне поступке (мере и услуге) у надлежности центра за социјални рад, у зашти-
ти детета.

Елементи за процену најбољег интереса детета

Због значаја права и принципа „најбољег интереса детета” у свим поступцима
процене и одлучивања у питањима која се тичу деце, овде наводимо најважније
ставове Комитета за права детета из Опште препруке бр. 14 (2013).
Концепт (стандард) најбољег интереса детета је комплексан, флексибилан (прила-
годљив и динамичан), што значи да не садржи јединствен и коначан списак елеме-
ната за процењивање и утврђивање најбољег интереса детета. У сваком конкрет-
ном случају неопходно је утврдити шта је најбољи интерес детета, у складу са да-
тим околностима, конкретном ситуацијом и потребама детета. Списку елемената за
процену најбољег интереса детета увек се могу додати нови елементи,
ти, у складу са
конкретним околностима. Елементи који су у супротности са правима детета садр-
жаним у Конвенцији, или елементи чији би ефекти били у супротности са правима
детета, не могу се сматрати валидним за процену најбољег интереса детета.
Уз већ наведене елементе — пружање детету информација, право детета да изра-
зи сопствено мишљење и право да се том мишљењу посвети одговарајућа пажња,
потребно је узети у обзир и следеће елементе:
 идентитет детета — карактеристике као што су пол, сексуална оријен-
тација, национално порекло, вероисповест и уверења, културни идентитет и
друго, елементи су процене — иако сва деца и млади имају исте потребе, на-

32 С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
 чин њиховог изражавања се разликује; деца имају право на очување и конти-
нуитет идентитета, приступ култури, породици порекла, али то право не сме да
служи негирању других права деце (нпр. бриге, заштите, сигурности);
 очување породичне средине и одржавање односа — укључује право на одр-
жавање породице на окупу (породицу треба тумачити широко), редовно одр-
жавање личних односа са оба родитеља и члановима продице, осим ако је то
у супротности са најбољим интересом детета (нпр. ако је угрожено право на
бригу, заштиту и сигурност); родитељу/има треба пружити подршку у вршењу
родитељских обавеза, могућност да обнове и унапреде капацитете да брину
о детету, осим ако одвајање детета од родитеља није нужно ради заштите де-
тета; финансијско и материјално сиромаштво или услови повезани са њима
никада не смеју бити једино оправдање одвајања детета од родитеља; инва-
лидитет детета или њеног/његовог родитеља такође не сме бити разлог за
одвајање детета; одвајање од родитеља се разматра само ако постоји ризик
од запуштања, напуштања, злостављања, искоришћавања и експлоатисања
детета; дете треба да је у могућности да одржава везе са члановима породице
(браћом, сестрама, баком и деком, рођацима, особама са којима је дете имало
снажне личне односе), осим ако је то у супротности са најбољим интересом
детета; ако је могуће, браћу и сестре не треба раздвајати;
 брига, заштита и сигурност детета — широко је дефинисана у контек-
сту свеобухватног идеала добробити и развоја детета; емоционална брига је
основна потреба детета и укључује развој сигурне осећајне везаности, љубав,
сигурне међуљудске везе, стабилно окружење; сигурност детета подразуме-
ва право на заштиту од свих врста физичког и менталног насиља, повреда или
злостављања, сексуалног злостављања, деградирајућег понашања, сексуалне,
економске или друге експолатације, наркотика, криминала, оружаних сукоба
и слично; приликом доношења одлука о најбољем интересу детета нужно је
вршење тренутне процене безбедности и процена будућег ризика од повреда
и других последица одлука о заштити и безбедности детета;
 здравље детета — право на здраво окружење и бригу о дечјем физичком
и менталном здрављу, право на терапију, лечење и негу, избор третмана у
односу на ризике и могуће нежељене ефекте, право на информисање, лично
одобрење за одређене терапије;
 образовање детета — доступност и квалитет образовања, укључујући
формално и неформално образовање током раног детињства, окружење
прилагођено стицању знања, поштовање, партиципација и могућност оства-
ривања амбиција;

С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У 33
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
 рањивост детета — у процени најбољег интереса детета потребно је узе-
ти у обзир рањивости детета као што је инвалидитет, припадност мањинској
групи, статус избеглог, расељеног или лица у азилу, чињеницу да је дете било
или је актуелно жртва злостављања, чињеницу да живи на улици или у окру-
жењу које је небезбедно, што претпоставља и обавезно планирање мера за
опоравак.

Процена најбољег интереса детета подразумева уважавање свих основних права

детета, међу којима нема хијерархије (ниједно право детета не може бити угроже-
но негативним тумачењем најбољег интереса детета). У већини ситуација најбољи
интерес детета има првенствени значај,
чај, односно има предност над другим факто-
рима (у неким ситуацијама најбољи интерес детета има превасходни значај,
чај, нпр.
код усвојења).

Значај елемената који се процењују у сврху одређивања најбољег интереса детета

је међузависан те је нужно њихово балансирање. Нису сви елементи релевантни
у сваком појединачном случају и у сваком тренутку процене (различити елементи
могу се употребити на различите начине у појединачним ситуацијама).

Ако су елементи процене најбољег интереса детета у супротности једни са дру-

гима (нпр. право на одржавање личних односа са родитељем може бити у су-
протности са правом на заштиту и сигурност), нужно их је међусобно упоредити
и утврдити које решење је у складу са најбољим интересом детета. То не значи да
је могуће само једно решење за одређену ситуацију (нпр. у наведеном случају,
уколико због контакта детета и родитеља постоји ризик за заштиту и сигурност
детета, решење може бити контакт у надзираним/контролисаним условима, при-
времени прекид контакта, мера заштите од насиља у породици, делимично или
потпуно лишење родитељског права).

Најбољи интерес детета може бити у супротности са интересима и правима дру-

гих актера у поступку (нпр. друге деце, родитеља, рођака, итд). Пажљиво разма-
трање интереса свих заинтересованих страна требало би да доведе до решења.
Око неких питања могуће је постићи компромис (нпр. када постоје несугласице
између родитеља или родитеља и детета око становања, образовања или начина
одржавања личних односа детета и родитеља којем није поверено) но).. Ако се ипак
не постигне усаглашавање, већи значај требало би дати најбољем интересу де-
тета. Међутим, права и интереси детета не би требало да угрозе основна права
других актера (нпр. право детета да одржава личне односе са родитељем не би
требало да угрози безбедност другог родитеља), што значи да се у тим ситуација-
ма не тежи усаглашавању,
њу, већ се траже решења која равноправно остварују пра-
ва оба актера.

34 С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
Приликом поређења различитих елемената мора се имати у виду сврха вршења
процене најбољег интереса детета, а то је обезбеђивање пуног и ефикасног ужи-
вања свих основних права (из Конвенције и Опционог протокола) и свеобухватни
развој детета. Факторе „заштите” детета (ограничења и рестрикције права) треба
доводити у везу са факторима „оснаживања” (уживање права без ограничавања),
у чему треба имати у виду узраст и зрелост детета.
Треба имати у виду да се капацитети детета развијају, тако да процене и одлуке
не могу бити коначне и неповратне (потребе детета би требало сагледати у пер-
спективи, кроз процену континуитета и стабилности садашње и будуће ситуације
у којој се дете налази). То важи и за процену функционалности родитеља и њихове
способности да одговоре на потребе детета, која може да се мења и развија (због
чега би требало предложити одговарајуће мере, као и мере за ревидирање и при-
лагођавање одлука).
Како су деца све особе млађе од 18 година, процена и утврђивање најбољег инте-
реса детета је важна и када дете од 15 година има право да одлучује о питањима
која га се тичу (нпр. о одржавању личних односа са родитељем са којим не живи),
што значи да би водитељ случаја требало да процени и образложи да ли је одлука
детета у његовом најбољем интересу.
Све одлуке и активности које директно и индиректно утичу на децу морају
уважавати најбољи интерес детета (нпр. када један од родитеља тражи судску
меру заштите од насиља у породици за себе, али не и за дете, потребно је утвр-
дити и образложити потенцијални директни и индиректни утицај, односно по-
следице те мере на дете, процену индиректних последица насилног понашања
родитеља на дете, одлуку о поверавању детета, о моделу одржавања личних
односа детета и родитеља којем дете није поверено, а потенцијално и потребу
за мером заштите од насиља и за дете). Управо ће принцип најбољег интереса
детета у појединим ситуацијама изискивати да сам ЦСР покрене одговарајуће
поступке ради заштите детета, што је објашњено у делу Смерница посвећених
утврђивању потребе за правном заштитом и покретању судског поступка од
стране ЦСР.

С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У 35
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
Форма налаза и стручног мишљења
Форма, односно структура налаза и стручног мишљења према стандардима (ПОН-
СР, чл. 63) треба да обухвати сумарну процену базирану на прикупљеним подаци-
ма, планиране или предузете услуге и мере, укључујући и необезбеђене услуге
које предствљају потребе корисника.
Прикупљени подаци и утврђене чињенице морају бити саставни део извештаја,
наведени прегледно, јасно, разумљиво, концизно, временски логично, за свако
дете посебно, укључујући податке о сваком од родитеља, старатеља или других
детету блиских особа, у односу на потребе сваког детета. Поред тога, требало би
укључити информације о поступку и садржају информисања детета (а не само
уопштену реченицу из које није могуће сагледати ни процес ни врсту података ко-
је је дете добило). Налаз и стручно мишљење треба да укључи и податке о начину,
односно поступцима за прикупљање података, као и њихова ограничења.
Треба имати у виду да суд може непосредно да утврди читав низ личних података
о члановима породице, тако да они у налазу и стручном мишљењу треба да бу-
ду заступљени у сразмери са другим подацима. Такође, анамнестички подаци (на
пример искуство родитеља у породицама порекла) треба да су доведени у везу са
актуелним функционисањем родитеља и најбољим интересом детета, односно са
питањима, јер без тога нису од важности за поступак.
Стручно мишљење мора бити засновано на поузданим подацима, а водитељ слу-
чаја спреман да објасни које податке и на који начин је узимао у разматрање и
доводио у међусобну везу приликом формирања свог мишљења. Мора бити јасно
наведено које податке и из ког разлога није било могуће прикупити, односно који
подаци су некомплетни, непоуздани или недостају. Суду ће бити достављено ми-
шљење само за она питања и области у којима водитељ случаја има одговарајуће
стручне компетенције.
Водитељ случаја није у обавези да из стручних процена изведе препоруке
ке,, јер
одлуке доноси суд на основу свих чињеница, односно доказа.

36 С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
Смернице за утврђивање и преношење
мишљења детета

У овом делу смерница изложена су практична упутства за поступање ЦСР када

је од суда добио налог да утврди и суду пренесе (саопшти) мишљења детета.
С обзиром на то да ЦСР процењује способност детета да формира мишљење (по
налогу суда или самоиницијативно), као и да суд од ЦСР може тражити стручно
мишљење о начину изражавања мишљења детета у ГСП, изложене су и смернице
за поступање у испуњавању ових задатака.

Право детета на слободно изражавање мишљења

— правни оквир
Члан 12. Конвенције о правима детета гарантује сваком детету право да слободно
изрази своје мишљење о свим питањима која се тичу детета, као и да се мишље-
њу детета посвети дужна пажња, у складу са годинама живота и зрелошћу дете-
та. Ово право је динамичке природе, а његова улога је да деци обезбеди активно
учешће у доношењу свих одлука које их се тичу. Поштовање мишљења детета и
најбољих интереса детета у узајамној су вези и често остваривање једног зависи
од претходног остваривања другог.
Право на слободно изражавање мишљења подразумева аутентично слушање и
уважавање онога што деца имају да кажу, давање простора деци да изразе своје
мишљење и, узимајући у обзир њихов узраст и развојне могућности, омогућава-
ње да утичу на садржину одлука о стварима које их се тичу. На тај начин се подсти-
че и инсистира на уважавању мишљења деце, што је у непосредној вези с њихо-
вим најбољим интересом, још једним од основних принципа Конвенције.
Право детета на слободно изражавање мишљења регулисано је чл. 65. ПЗ тако
што је прописано да свако дете које је способно да формира мишљење има
право да слободно изрази своје мишљење. ње. Остваривање права детета на сло-
бодно изражавање мишљења у парницама у вези са породичним односима кон-
кретизовано је одредбама садржаним у чл. 266. ст. 3. ПЗ и чл. 268. ПЗ.
Дете има право али не и обавезу да изрази своје мишљење и свако ко утврђује
мишљење детета дужан је да о томе обавести дете на начин примерен узрасту и
зрелости детета, проверавајући да ли је дете то разумело. Ово обавештење треба
дати пре него што се приступи пружању информација које су детету потребне ра-
ди формирања мишљења.

С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У 37
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
Смернице за процену способности детета да формира
мишљење
Важи правило да свако дете, без обзира на узраст, може да формира и изрази
мишљење о стварима које су део његовог непосредног искуства. Као што је већ
да је дете способно да обликује ми-
наглашено, став Комитета за права детета је „„да
шљење од најранијег доба, чак и када можда није у стању да га вербално изрази”зи”
и да не постоје старосне границе у погледу способности детета да формира
мишљење,ње, већ да се та способност утврђује у сваком конкретном случају, има-
јући у виду конкретно дете, конкретно питање и околности у којима се учешће
детета одвија.
Уколико суд посумња да је дете способно да формира мишљење, дужан је да за-
тражи стручно мишљење ЦСР. Испуњавање овог задатка руководилац службе, од-
носно супервизор, поверава водитељу случаја, који по потреби консултује друга
стручна лица и даје о томе своје образложено стручно мишљење.
Процену способности детета да формира мишљење водитељ случаја може врши-
ти и без налога суда, приликом утврђивања мишљења детета за потребе израде
налаза и стручног мишљења, односно приликом испуњавања налога суда да утвр-
ди и суду пренесе мишљење детета. Процена да дете није способно да формира
мишљење мора бити детаљно образложена.
Ако водитељ случаја у поступку стручне процене посумња у способност детета да
расуђује (узроковано податком о нижем интелектуалном функционисању детета,
о развојним тешкоћама, о психијатријском или неуролошком обољењу, о истори-
ји злоупотребе психоактивних супстанци код адолесцената), ову способност тре-
ба да процени стручно лице које је квалификовано за ову врсту процене
не,, о чему
треба информисати суд.

Смернице за давање стручног мишљења о начину

извражавања мишљења детета
У судском поступку дете може да изрази своје мишљење непосредно или по-
средно. Према члану 65. ПЗ, дете старије од 10 година има право да слободно
и непосредно изрази своје мишљење у сваком судском и управном поступку у
коме се одлучује о његовим правима. Сагласно томе, постоји оборива претпо-
ставка да је дете старије од 10 година способно да своје мишљење непосредно
изрази пред судом.

38 С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
Одлуку о избору начина изражавања мишљења доноси суд суд.. Треба имати у ви-
ду да је, по закону, утврђивање и преношење мишљења детета задатак колизиј-
ског старатеља, односно привременог заступника, ако је детету постављан овај
тип заступника (чл. 265. Породичног закона). За случај да је ЦСР детету поставио
колизијског старатеља, у том случају он утврђује и преноси суду мишљење детета
уколико суд није одредио да дете непосредно изрази мишљење пред судом.
Уколико оцени да је потребно, суд може затражити да ЦСР дâ своје стручно ми-
шљење о начину изражавања мишљења: ња: непосредно или посредно. Стручно
мишљење мора бити образложено јер је оно основ да суд детету ускрати право
да непосредно изрази своје мишљење.
Ако је суд наложио да ЦСР дâ своје стручно мишљење о начину извражавања
мишљења детета, ово мишљење се даје на основу нивоа развоја мишљења де-
тета, који се процењује на основу узраста детета, развојног и едукативног нивоа,
односно степена информисаности и др.
Ниво развоја мишљења детета може се испитати кроз анализу следећих пет ка-
тегорија:
 Развој језика и вештина комуникације — процењује се разумевање исказа-
них упутстава, разумевање и праћење комуникације, спсобност за изражавање
брига, потреба и мисли путем речи и реченица (могућност да дете изрази свој
став и суд о актуелном догађају или ситуацији).
 Пажња и радна меморија (памћење) — испитује се способност детета да одр-
жава пажњу; да ли реченица има логичан след, да ли прати време, да ли се при-
држава временског оквира, да ли се фокусира на питање, да ли одржава пажњу
и поред присуства ометајућих фактора — звукова, појава, људи и сл. који се могу
наћи у судници; да ли има способност да дâ више решења за дати случај.
 Емоције и саморегулација емоција и понашања — да ли је дете способно да
мисли рационално, чак и када је фрустрирано, да ли управља својим емоција-
ма — контролише анксиозност, иритабилност, разочарење, промисли пре него
што одговори; има увида у актуелну ситуацију, у стању је да се након узбуђења и
кратког одмора поново врати поступку испитивања.
 Вештине когнитивне флексибилности — да ли се дете лако сналази у про-
менама током разговора, прелази лако с теме на тему; способно је да ствари
посматра као „различите нијансе сиве” а не као „црно-беле” категорије; способ-
но је да хипотетички размишља и да разматра различите могућности; разуме
девијације од уобичајених правила, рутина, оригинално замишљених планова.
У стању је да поднесе непредвиђене околности, новине; лако може да се дис-

С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У 39
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
 танцира од оригиналних замисли у интересу поступка; лако подноси и разуме
промене (нпр. „ако буде кише, нећемо ићи на пут”). Интерпретира информаци-
је тачно и избегава генерализацију и персонализовање (избегава и не користи
„нико ме не воли”, „сви су против мене”, „увек сам ја крив”, „глуп сам”, „никада
ништа неће бити добро” и сл.).
 Вештине социјалног мишљења — да ли дете води рачуна о вербалним и не-
вербалним порукама, да ли је у стању да препозна невербалне поруке (изглед
лица, тон гласа и сл.), започиње комуникацију с вршњацима, улази у групе вр-
шњака; захтева и скреће пажњу на себе на одговарајући начин; разуме како
његово понашање утиче на друге људе; разуме начин на који га други људи
доживаљавају; има капацитет за емпатију, уважава мишљење других и друга-
чије ставове.

Смернице за утврђивање и преношење (саопштавање)

мишљења детета
Уколико је суд одлучио да дете посредно изрази своје мишљење, у том случају
утврђивање и преношење (саопштавање) мишљења детета може поверити ЦСР,
школском психологу, породичном саветовалишту или другој установи специја-
лизованој за посредовање у породичним односима (чл. 65. ст. 6. Породичног
закона).
У налогу којим поверава утврђивање и преношење мишљења детета суд је дужан
да наведе питања у погледу којих је потребно мишљење детета. За случај да
је суд пропустио да наведе ова питања, потребно је обратити се суду и затражити
додатна упутства.
Уколико је суд утврђивање мишљења детета поверио ЦСР, када налог суда стиг-
не у ЦСР, потребно је најпре утврдити да ли се ради о детету које је већ корисник
услуга ЦСР и у односу на које је одређен водитељ случаја. Ако је водитељ слу-
чаја већ одређен, потребно је испитати да ли би обављање новог задатка дове-
ло водитеља случаја у сукоб интереса, односно нарушило успостављени однос
поверења. У том случају утврђивање мишљења детета треба поверити другом
водитељу случаја.
Успешно испуњење судског налога да се утврди и суду саопшти (пренесе) ми-
шљење детета подразумева низ разноврсних активности, које се сукцесивно
обављају.

40 С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
Пружање информација и објашњења
Пре свега, потребно је већ у позиву који се детету упућује пружити потребне ин-
формације и објашњења: а) објаснити му шта је разлог због кога је потребно да се
чује његово мишљење; б) објаснити му да има право, али не и дужност да изрази
своје мишљење и ц) информисати га о томе да има право да изабере лице у које
има поверења, које ће бити присутно приликом изражавања мишљења.
Сва наведена објашњења треба детету усмено поновити током разговора и про-
верити да ли их је дете разумело. Посебно је важно ставити детету до знања да је
његово мишљење потребно како би суд донео одлуку о одређеној ствари и да је
суду важно да сазна мишљење детета о битним питањима. Такође, важно је да де-
те већ на почетку разговора сазна да разговор није поверљиве природе и да ће
са садржином његовог мишљења бити упознати суд и његови родитељи, односно
старатељи. У списима предмета треба засведочити да су све ове информације и
објашњења детету пружена, а о томе треба информисати и суд у уводном делу до-
кумента у којем је изнета садржина мишљења детета.
Ако дете не жели да изрази своје мишљење, водитељ случаја припрема допис ко-
јим обавештава суд о овој чињеници.
Ако дете жели да изрази мишљење које ће бити пренето суду, потребно је у разго-
вору са дететом сазнати мишљење о свим питањима у погледу којих је суд тражио
утврђивање мишљења.
Кључни задатак стручног лица које разговара са дететом јесте да детету пружи сва
потребна обавештења како би формирало своје мишљење. У том смислу потреб-
но је водити рачуна о следећем:
 Дете треба да буде информисано о предмету поступка, о току поступка, о ли-
цима укљученим у поступак и њиховим улогама, као и о правима која детету
припадају;
 Обим информација које се детету пружају диктира сам поступак, његова сло-
женост, мултидимензионалност и друго, а свака информација може бити зна-
чајна и важна. Полазни принцип је да дете треба да добије оптимални обим
информација (ни премало ни превише);
 Детету треба објаснити због чега је суду важно да чује мишљење детета, због
чега би детету могло бити важно да изнесе своје мишљење;
 Остваривање права на изражавање мишљења у судском поступку треба детету
приказати као могућност да учествује у доношењу одлуке, да се и његово ми-
шљење чује и узме у обзир, чиме се може и допринети емотивној и социјалној

С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У 41
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
 зрелости детета (подстицање сигурности у себе, унутрашњег локуса контроле
— доживљаја могућности утицања на друштвене односе).
 Детету треба објаснити ко ће бити упознат са његовим мишљењем, када и на ко-
ји начин;
 Детету треба објаснити коме да се обрати ако промени мишљење;
 Детету треба објаснити како његово мишљење може утицати на исход поступ-
ка, како може утицати на живот детета и њему блиских људи на које се посту-
пак односи.
Стручно лице које пружа информације детету чини то на начин прилагођен уз-
расту и зрелости детета, његовом психичком стању и др. Узраст детета је кључни
фактор, при чему стручна лица треба да имају у виду способности детета у поје-
диним узрастима:
 Дете у раном узрасту (од 3 до 7 година) — На овом узрасту деца не разликују
улоге полиције, суда, затвора. Обично имају визуелни имиџ судије, али не раз-
умеју улогу коју судија или тужилац има. На овом узрасту готово 82% деце не
разуме улогу судије; преко 50% деце узраста од 7 година не зна ко су и шта раде
адвокати; а преко 50% деце узраста 4-7 година не зна да је улога суда да евалуи-
ра доказе и да трага за истином.
 Дете у старијем узрасту (од 8 до 11 година) — На овом узрасту деца почињу
да разумеју правни систем; већина њих више не мешају улогу полиције са уло-
гом судија; и даље је већина деце на овом узрасту збуњена око тога шта се деша-
ва на суду.
 Дете адолесцент (од 11 до 18 година) — како се деца приближавају адоле-
сценцији њихово знање о правном систему је слично знању одраслих особа.

Смернице за разговор са дететом

Смернице за разговор са дететом изложене су у делу који се односи на утврђи-
вање мишљења детета за потребе израде налаза и стручног мишљења и треба
их примењивати и када је једини задатак ЦСР да утврди и суду пренесе (саопшти)
мишљење детета. На овом месту указујемо само на типичне фазе разговора са
дететом.

42 С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
 Инструкције за разговор са дететом
Детету се пружају обавештења у структурираном разговору, који уобичејено траје до 60
минута, а састоји се из неколико целина:
 Први део разговора усмерен је ка успостављању контакта и односа поверења и сарадње

са дететом. Зато се са дететом разговара о неугрожавајућим сферама његовог живота

(„Шта волиш да радиш?” и сл.).
 Детету се, затим, представља процес рада и, уколико је могуће, процењује се способност

детета да разуме конкретни поступак, његов предмет и циљ.

 Разговор се, потом, усмерава на пружање информација које су детету неопходне да би

формирало мишљење, на начин који за дете није збуњујући нити инвазиван.

 У разговору са детом утврђује се његово мишљење о питањима у погледу којих је суд

затражио мишљење детета.

 Током разговора детету се пружа емотивна подршка.

 Ако дете има отежану комуникацију, са њим разговара лице обучено за специфичну

комуникацију.
 Ако дете говори страни језик, потребно је обезбедити преводиоца (то не може бити

родитељ, члан породице, односно сродник детета).

Засведочавање и преношење (саопштавање) мишљења детета

Да би се суд упознао са аутентичном садржином мишљења детета, мишљење де-
тета о свим питањима треба да буде верно засведочено.
но. Због тога се препоручује
да суду буде достављен транскрипт разговора који је водитељ случаја или дру-
го овлашћено лице са дететом водило приликом утврђивања његовог мишљења.
Транскрипит може бити израђен на основу аудио снимка разговора, а ако то није
могуће, водитељ случаја ангажује другог стручног радника, који присуствује и бе-
лежи ток разговора, али у њему не учествује. Пожељно је да транскрипт садржи
питања и одговоре детета.
Због важности принципа поверљивости и његовог ограничења у парничном по-
ступку, водитељ случаја је дужан да информише дете да није у обавези да дâ
мишљење о сваком питању и да то може да изрази на начин који му одговара:
тако што може да изостави део информација, да одбије да одговори на одређена
питања (да каже да не жели, или да употреби договорени знак), да ускрати право
да се одговор забележи, уколико се предомисли. У разговору са дететом млађег
узраста (млађе од 7 година) може се користити цртеж,
теж као начин и подстицај за
комуникацију.
Дете може имати тешкоћу да у одређеним ситуацијама изрази мишљење због
страха (за безбедност или од последица), притиска или лојалности једном
или обома родитељима, и сличних разлога, што би требало имати у виду. Током

С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У 43
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
разговора водитељ случаја може да подсети дете које показује нелагоду да го-
вори о одређеним темама и дете млађег узраста, да нема обавезу да одговори
на свако питање.
Када водитељ случаја на основу садржаја исказа детета посумња да дете није фор-
мирало мишљење на независан начин, да је изложено притиску, ску, манипулисано
или инструирано, дететове изјаве треба доследно забележити, али је важно по-
ставити додатна питања и тражити детаљнији описи чињеница, догађаја, онога
што дете осећа, мисли и ради у тим ситуацијама (шта, када, како, шта се затим де-
сило… шта би могло да се деси, од чега страхује…), како би суд ове податке могао
интерпретирати у контексту са свим другим релевантним подацима.
На крају разговора, водитељ случаја треба да прочита запис детету и да провери
да ли то што је записано одговара ономе што је дете хтело да изрази. Уколико дете
тада искаже жељу да се одређене речи или реченице измене или изоставе, ве, води-
тељ случаја је дужан да то учини.
Иако је у пракси ЦСР честа појава да изјаву детета узима, односно запис о мишље-
њу детета сачињава правник (а некада се у документу наводи да се изјава даје „под
пуном материјалном и кривичном одговорношћу”), што је сасвим неодговарајуће
јер је утврђивање мишљења детета у ЦСР задатак водитеља случаја.
У допису који се упућује суду треба у уводном делу укратко описати процес утвр-
ђивања мишљења детета, изнети информације које су детету пружене, податке о
поверљивом лицу у чијем је присуству дете изнело мишљење и сл. и приложити
сам транскрипт разговора.
Уколико је дете одбило да изнесе мишљење или је током разговора одустало од
датих изјава, треба припремити допис којим ће суд о томе бити обавештен.
Мишљење детета се не доставља суду уколико дете захтева поштовање
принципа поверљивости. Зато на крају разговора треба проверити да ли је дете
сагласно да се његово мишљење пренесе суду, а ову чињеницу треба засведочи-
ти у списима предмета. Из истог разлога, ако дете изрази мишљење, али се у току
разговора предомисли и каже да не жели да његово мишљење буде пренето суду,
у том случају треба поступити као да дете није ни изразило мишљење.

44 С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
Смернице за прикупљање чињеница
и доказа по налогу суда

С уд може наложити ЦСР да прикупи чињенице о личним и породичним прили-

кама странке које, као процесни материјал, треба да уђу у подлогу за судску
одлуку.
Овај задатак ЦСР има у оним адхезионим (придруженим) поступцима које сам
парнични суд покреће ex officio, уз брачне, патернитетске или матернитетске пар-
нице да би заштитио интересе деце кад један од родитеља, као законски заступ-
ник детета, не врши своја законска овлашћења (на пример, суд је овлашћен да уз
поступак за заштиту детета од насиља спроведе и поступак за лишење родитељ-
ског права, или да уз поступак у патернитетској парници спроведе поступак за
вршење родитељског права и др.).
У овим адхезионим поступцима потребно је да сам суд прикупи релевантне чиње-
нице и да сам формира подлогу за одлуку која се тиче права детета. У прикупља-
њу чињеница суд може затражити помоћ ЦСР о личним и породичним приликама
странака (супружника и деце). Поред тога, с обзиром на то да ЦСР води одређене
службене евиденције (на пример, евиденцију о судским пресудама о заштити од
насиља у породици), суд може затражити изводе из тих евиденција, које пружа
доказ о релевантним чињеницама. У чл. 286. ПЗ изричито је прописано да суд у
парницама за заштиту од насиља у породици може затражити помоћ од органа
старатељства у прибављању потребних доказа.
За обављање послова у вези са прикупљењем чињеница и доказа задужује се во-
дитељ случаја. Уколико се налог суда односи на прикупљање чињеница и доказа
о члановима породице који су већ корисници услуга ЦСР, овај задатак треба пове-
рити оном водитељу случаја који је био задужен тим предметом. Уколико постоји
потреба, водитељ случаја може да консултује друге стручна раднике.
Суду се упућује допис који садржи наводе о чињеницама и исправе које пружају
доказ о чињеницама. Чињенице не треба интерпретирати, али се могу пружити и
евентуална додатна објашњења, како би суд имао у виду контекст за који су везане.

С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У 45
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
Смернице за припрему детета за суд

П ринцип најбољег интереса детета налаже да учешће детета у судском поступ-

ку буде за њега у што је могуће мањој мери стресно искуство и да се спречи
сваки вид секундарне виктимизације детета. Зато је потребно оснажити дете да
непосредно учествује у поступку, уз што мање нарушавања емотивне добробити
детета. Припрема детета потребна је и у случају вештачења, у ком случају дете
треба припремити за процедуре током вештачења.

Циљеви припреме детета

 Да смањи стрес код детета;
 Да се детету помогне да разуме природу и озбиљност судског поступка;
 Да се смањи могућност да дете буде изложено потенцијалним негативним по-
следицама од учешћа у судском поступку;
 Да се помогне развоју способности детета да одговори на постављена питања
на најприкладнији, комплетнији и истинитији начин;
 Да омогући максималну кредибилност детета као сведока у процесу.

Одлука о припреми и поверавању припреме детета за суд

Одлуку о припреми детета за суд доноси сам суд, по правилу по пријему тужбе, на-
кон што испита испуњеност процесних претпоставки за вођење поступка. Ако на
основу података из тужбе и прилога уз тужбу суд закључи да ће дете, с обзиром на
околности, бити саслушано (као учесник, странка или сведок), без одлагања пред-
узима мере у циљу припреме детета. Ову одлуку суд може донети и у каснијим ета-
пама судског поступка. Тако, на пример, ако је суд затражио стручну процену ради
избора начина изражавања мишљења детета, па на основу дате процене одреди
да ће дете непосредно изразити мишљење пред судом, дужан је да без одлагања
предузме мере ради припреме детета за саслушање. На такав начин суд ће посту-
пити и када у каснијем току поступка одреди да се дете саслуша као сведок или да
се дете које има заступника информативно саслуша.
Одлуку о томе коме ће бити поверена припрема детета за суд доноси суд, који, по
правилу, припрему поверева ЦСР; од овог правила одступа се ако се у конкретном
поступку ЦСР јавља у улози тужиоца, како би се спречио сукоб интереса. У том слу-
чају припрема детета поверава се школском психологу, породичном саветовали-

46 С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
шту или другој установи специјализованој за рад са децом, а ако је дете укључено
у неки терапијски поступак, припрема се поверава његовом терапеуту. Ако суд, на
основу података из тужбе, утврди да је ЦСР детету поставио колизијског старатеља,
припрема се поверава колизијском старатељу, а ако је суд детету поставио привре-
меног заступника, поверава се привременом заступнику.
Када одлучи да дете треба припремити за суд, суд саставља и доставља налог ЦСР
(или другом лицу, односно служби) да дете припреми за долазак пред суд. У допи-
су је, по правилу, јасно прецизиран задатак, уз објашњење циљева које припреме
детета треба да оствари, улоге у којој ће дете учествовати у поступку и указивање
на потребу да дете буде на адекватан начин припремљено за саслушање/изража-
вање мишљења пред судом, односно за вештачење.
У допису којим се налаже припрема детета суд по правилу тражи да му буде до-
стављен записник разговора са дететом у оквиру припреме детета за суд. На тај
начин суд добија могућност да провери да ли је дете добило све потребне инфор-
мације јер на суду лежи дужност да се о томе стара (чл. 266. ст. 3. ПЗ).

Припрема детета за суд

Одлуку о томе које ће конкретно стручно лице бити задужено за припрему детета
доноси руководилац служба за заштиту деце и младих, односно руководилац који
је у складу са општим актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних ме-
ста надлежан за распоређивање послова. Приликом доношење одлуке потребно
је имати у виду компетенције и обученост стручног лица за рад са децом.
Уколико је дете већ било корисник услуга ЦСР и има задуженог водитеља случаја,
припрема детета за суд може бити поверена водитељу случаја.
Сама припрема детета подразумева да се детету пруже одговори на питања: ко,
шта, када, где и како у односу на суд, људе који раде у њему, процедуре;
Ко? — неопходно је да деца буду упозната са тим које ће особе и у којим улогама
учествовати у судском процесу, јер ће се на тај начин осећати релаксираније.
Шта? — неопходно је да деца имају знање о томе шта је могуће да се деси на суду;
било би добро да деца имају нека разумевања о терминологији која се користи у
судници; ако је дете сведок, неопходно је да буде упознато са процедуром извође-
ња доказа, што подразумева да ће дете бити у ситуацији да одговара на питања која
му постављају судија и друге особе.
Када? — неопходно је да дете зна када и колико често ће ићи на суд; неопходно је
обезбедити да време одласка у суд буде прилагођено потребама детета.

С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У 47
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
Где? — децу и њихове пратиоце требало би упознати где ће чекати на поступак су-
ђења пре уласка у судницу; уколико су пре давања исказа детета већ донете неке
одлуке у вези с дететом, неопходно је дете упознати са тим одлука на начин при-
лагођен узрасту детета. Такође је важно дете упознати са организацијом суднице,
местима где ће стајати учесници у судском поступку. Уколико је могуће, потребно је
унапред информисати дете где нпр. седе, стоје особе у које може да гледа приликом
давања исказа, а које познаје. Такође, ако је могуће, треба организовати обилазак
суда
Како? — Неопходно је дати објашњења која омогућавају да дете разуме на који на-
чин би требало да се понаша за време судског поступка, односно у судници; дете
треба едуковати и дати информације у складу с календарским узрастом и његовим/
њеним могућностима да разуме ситуацију исптивања; дете треба да добије инфор-
мације у вези са сведочењем; треба омогућити да дете изнесе своје погледе, жеље,
забринутост, пружити му емоционалну подршку, могућност да искаже своје бојазни
како у вези с поступком, тако и генерално о могућим последицама сведочења, што
ће помоћи ефикаснијем сведочењу; објаснити детету да има право да са њим на
суду буде особа у коју оно има поверење. Ако је у питању дете са инвалидитетом,
питати га да ли жели да са њим у суду буде стручњак за рад са децом са тим специ-
фичним проблемима (углавном сви имају већ свог професионалца у оквиру здрав-
ствене заштите са којим дуго сарађују); уколико дете то жели, о томе известити суд.

48 С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
Смернице за постављање колизијског
старатеља детету

З а судску заштиту права детета од круцијалне важности су правни инструмен-

ти који обезбеђују да дете буде ваљано заступано у ситуацијама кад између
њега и његовог редовног законског заступника постоји евидентни или латентни
конфликт интереса или кад, из других разлога, дете није на одговарајући начин за-
ступано. Према ПЗ, овај циљ треба да остваре институција колизијског старатеља
и институција привременог заступника.
У чл. 265. ст. 1. ПЗ садржано је опште правило по коме дете заступа колизијски ста-
ратељ ако између детета и његовог законског заступника постоје супротни инте-
реси. Ова одредба конкретизована је тако што је у чл. 265. ст. 2. ПЗ предвиђено да
дете старије од 10 година, под условом да је способно за расуђивање, може само
или преко другог лица или установе да тражи од органа старатељства да му
постави колизијског старатеља ља..
Уколико је постављање колизионог заступника затражило дете, само или пре-
ко неког лица или установе, потребно је, сагласно чл. 38. ПОНСР ПР формирати
стручни тим који ће проценити потребу за постављањем привременог старате-
ља и одлучити о личности старатеља. На исти начин треба поступити и када је то-
ком рада на случају водитељ случаја утврдио да постоји потреба за постављањем
колизионог старатеља за потребе вођења поступка које дете намерава да само
покрене против свог родитеља који је његов законски заступник.
С обзиром на то да је поступак за постављање колизијског старатеља поступак
који се тиче детета, неопходно је укључити дете у поступак и пружити му могућ-
ност да изрази своје мишљење, укључујући и мишљење о личности колизионог
старатеља.
Одређивање старатеља врши се путем усмерене процене, при чему се процењују
следеће компетенције потенцијалног старатеља:
 Да ли и у којој мери познаје права детета и концепт најбољег интереса детета;
 У којој је мери оспособљен да детету на адекватан начин пружи информације
и објашњења у погледу предмета и тока поступка;
 У којој је мери оспособљен за успостављање контакта и комуникацију са кон-
кретним дететом, узимајући у обзир узраст и зрелост детета, његове специ-
фичне потребе и сл;

С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У 49
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
 У којој мери познаје судску процедуру и оспособљен је за предузимање про-
цесних радњи у поступку.
Основна дужност колизијског старатеља детета је да заступа дете и штити његова
права и интересе у судском поступку и у том смислу он има сва права и дужности
редовног законског заступника детета. Сагласно чл. 267. ПЗ, колизијски старатељ
има дужност да предузима процесне радње, што представља „класичну” дужност
сваког заступника у поступку, али има и специфичне задатке чије испуњење тре-
ба да омогући остваривање права детета да формира и слободно изрази своје
мишљење: а) да се стара да дете које заступа добије сва обавештења која су му
потребна, б) да детету пружи сва неопходна објашњења која се тичу могућих по-
следица радњи које он предузима и ц) да суду пренесе мишљење детета, ако дете
није непосредно изразило своје мишљење пред судом. Колизијски старатељ је
такође дужан да поднесе извештај о свом раду, који усваја стручни тим.
О свим овим обавезама колизијског старатеља руководилац службе дужан је да га
упозна приликом уручења решења о његовом постављењу.
Уколико се пред судом већ води поступак, решење о постављању колизијског ста-
ратеља треба без одлагања доставитити суду, а за случај да поступак није у току,
решење треба приложити уз поднесак којим се судски поступак покреће.
Колизијски заступник је овлашћен да у име детета предузима све радње у поступ-
ку са циљем да издејствује усвајање захтева детета. Ако у току парнице наступи
нека ситуација која изискује стручну консултацију са водитељем случаја, корисно
је да је колизијски старатељ размотри заједно са водитељем случаја и супервизо-
ром. Консултација је корисна и у погледу изношења чињеница и доказа, процене
најбољег интереса детета и сл.
Колизијском старатељу треба омогућити да се повуче ако не успе да успостави
добар контакт са дететом и задобије његово поверење. Уколико дете има при-
медбе на рад колизијског старатеља, треба их озбиљно размотрити и, уколико је
потребно, одредити другог старатеља. На исти начин треба поступити и ако суд
упути примедбе на рад колизијског старатеља или водитељ случаја, односно дру-
га стручна лица, закључе да колизијски старатељ не обавља своје дужности на
адекватан начин.

50 С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
Смернице за комуникацију са дететом

З а успешну комуникацију са дететом неопходно је имати у виду комуникационе

способности детета, које су узрасно специфичне, као и одређене специфично-
сти у погледу језика и слично, на које треба обратити пажњу.

Комуникација са дететом у раном узрасту (до 6 година)

Смернице за разговор с децом овог узраста подразумевају:
 Користити термине прилагођене дететовом узрасту (користити конкретне пој-
мове; користити једноставне реченичне конструкције);
 Постављати питања отвореног типа, уносити у разговор што мање информаци-
ја, како би се осигурало да дететов исказ буде аутентичан („Испричај ми о…”);
 Проверити да ли је дете правилно разумело оно што му је речено;
 Охрабривати дете да каже када нешто не разуме;
 Избегавати одређивање тачног времена у вези с догађајем (када се нешто
десило);
 Испитивати редослед догађаја (од пете године);
 Уколико дете покаже емоције током разговора (расплаче се, веома узнемири, и
сл.), важно је прихватити емоције („Видим да те то растужује.”), уверити дете да је
у реду што се тако осећа и што је осећање показало;
 Не постављати детету питање због чега је нешто урадило у циљу прикупљања
информација о догађају, пошто оно код деце изазива осећање кривице (чује га
као оптужбу);
 Најбоље је постављати питања типа „Ко?”„Шта?”„Где” јер их деца овог узраста мо-
гу разумети и на њих одговорити;
 Не узимати здраво за готово да одређена реч за дете реч има исто значење као
и за одрасле;
 У записник уносити исказ детета дословно, да се дете не би збунило, што се мо-
же негативно одразити и на квалитет контакта са дететом;
 Не понављати испитивања о истој теми; током разговора јасно поставити пита-
ње и што мањи број пута га понављати;

С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У 51
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
 Испитати дете о једном догађају, а не о више њих;
 Позитивно реаговати на одговоре детета; охрабривање и похвале могу помоћи
отворености детета;
 Седети у равни са дететом, како би се у што већој мери остварила опуштена и
подржавајућа атмосфера;
 На крају разговора захвалити детету на учешћу у поступку.

Комуникација са дететом у старијем узрасту (од 6 до 11 година)

На овом узрасту деца су у стању да разговарају директно са судијом и другим уче-
сницима. Све смернице које важе за млађи узраст могу се донекле применити и
на овај узраст.
 Не персирати;
 Прилагодити термине степену когнитивног развоја детета (апстрактне појмове
преводити на конкретне);
 Проверити да ли дете разуме оно што му је речено, посебно термине којима се
објашњавају професионалне улоге и формалне процедуре;
 Проверити дететову оријентацију у времену пре него што се траже временске
одреднице догађаја; уколико се траже временске одреднице, имати на уму да ће
дете овог узраста пре моћи да састави временски низ догађаја (шта је било пре,
шта затим, итд.), него што ће моћи да се снађе у апстрактнијем временском кон-
тинууму (шта се десило септембра прошле године?);
 На крају разговора захвалити детету на учешћу у поступку.

Комуникација са дететом адолесцентом (од 11 до 18 година)

На овом узрасту деца су у стању да разговарају директно са судијом и другим уче-
сницима. Све смернице које важе за млађи узраст могу се донекле применити и
на овај узраст.
 Не персирати;
 Могу се користити апстрактни појмови, али је потребно дати објашњење за оне
појмове који се користе како би се објасниле професионалне улоге и формалне
процедуре јер они нису део искуства тинејџера;
 Не треба користити жаргон младих;

52 С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
 Када се разговара са дечацима, треба бити опрезан у суочавању са емоцијом
туге (пре треба рећи „Видим да си узнемирен”, него „Видим да те то растужује”);
због родних стереотипа са којима се суочавају током одрастања, дечаци у овом
узрасту не прихватају тугу као део своје личности;
 Не називати их децом, већ користити израз „млади”, изузев у контексту да су де-
ца својих родитеља;
 Нагласити значај учешћа детета, његовог доприноса поступку; ако се проверава
које значење дете придаје одређеном термину, чинити то врло опрезно, како се
адолесцент не би увредио и затворио за комуникацију (на пример: „Људи мисле
на различте ствари када говоре о емотивном малтретирању. На шта ти мислиш?
Шта то мама/тата ради?);
 На крају разговора захвалити детету на учешћу у поступку.

Комуникација са дететом које не познаје језик суда

 Обезбедити преводиоца (то не може бити родитељ, члан породице, односно
сродник детета).

Комуникација са дететом са физичким, сензорним или другим

инвалидитетом
 Обезбедити приступачност зграде суда и суднице (унапред размишљати о томе
како ће дете ући у зграду и у просторију суднице; где ће бити смештено у судни-
ци током поступка), као и приступачност поступка — обезбедити преводиоца на
језик знакова;
 Проверити са дететом да ли се добро осећа у условима који су му пружени, да ли
му је још нешто потребно;
 Не чинити ништа уместо детета — питати дете да ли му треба помоћ у томе, или,
још боље, прилагодити простор и поступак, тако да све релевантне активности
може дете да обави само;
 Уколико се помиње инвалидитет детета, проверити са дететом који му је тер-
мин прихватљив, ако ту врсту провере већ није извршила особа током при-
преме детета за суд.

С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У 53
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА
Родно и културно осетљив језик у комуникацији
 Користити, у мери у којој је детету то прихватљиво, уобичајено, да не би нови-
на комуникације учинила процес формалнијим и напетијим за дете. Уколико се
предвиђа да ће се током поступка користити одређени термин који може бити
проблематичан у овом смислу, треба проверити са дететом који термин му је
прихватљивији (на пример: „Ја бих за тебе рекла да си Ромкиња, да ли је теби то
у реду?”).

Поштовање достојанства и личности детета

Поштовање достојанства и личности детета манифестује се на следеће начине:
 Информисањем детета и пружањем могућности да дете изнесе став о свим
аспектима процедуре на које може да утиче;
 Изражавањем разумевања позиције детета и његових потреба (емпатијом);
 Помним праћењем детета док даје исказ — да ли је уморно, изложено превели-
ком стресу, и слично, ако је потребно, направити паузу;
 Одређивање рочишта уз поштовање ритма детета (нпр. школских обавеза и сл.);
 Узимањем исказа детета на почетку рочишта;
 Обезбеђивањем да присуствује само оном делу рочишта којем мора да прису-
ствује, што подразумева да уђе у судницу накнадно и да се удаљи чим се заврши
део поступка у којем учествује);
 Реаговањем на непримерен начин опхођења према детету од стране других
особа које су присутне на рочишту у циљу заштите детета;
 Обезбеђивањем једноставне евалуације судског поступка која омогућава да
дете оцени рад судије и других особа укључених у поступак.

54 С М Е Р Н И Ц Е З А П О С Т У П А Њ Е Ц Е Н ТА РА З А С О Ц И Ј А Л Н И РА Д У К О Н Т Е К С Т У
Г РА Ђ А Н С К И Х С УД С К И Х П О С Т У П А К А К О Ј И С Е Т И Ч У П РА В А И И Н Т Е Р Е С А Д Е Т Е ТА