<uvod>

Da bi smo izvr�ili koparativnu analizu kejzijanizma i monetarizma,potrebno je da

prvo predstavimo najbitnije cinjenice vezane za osnivace ova dva ekonomska
pravca,koji su svojim ekonomskim stavovima,teorijama i mislima ostavile najveci
trag na ekonomskoj sceni u 20-om veku.

1.Kejnz

Koliko je uticajan bio Kejnz (najvi�e u drugoj trecini 20. veka) svedoci to �to
jedna celokupna �kola moderne ekonomske misli nosi naziv po njemu. Mnoge njegove
ideje su bile revolucionarne, skoro sve su bile kontroverzne. Smatra se da skoro
svi ekonomisti koji su do�li posle Kejnza, pa sve do 1970-ih godina, pripadaju ovoj
�koli � Kejnzijanska ekonomija.
Kejnz je roden u Kembrid�u 1883. godine. Zavr�ava Kraljev koled� (King�s College) u
svom rodnom mestu i dobija diplomu iz oblasti matematike 1905. godine. Nakon toga,
ostaje na koled�u jo� godinu dana kako bi ucio pod Alfredom Mar�alom i Arturom
Piguom. Nakon zavr�etka studija, zapo�ljava se u civilnoj slu�bi u Velikoj
Britaniji. Radeci tamo, sakuplja materijal za svoju prvu knjigu iz oblasti
ekonomije, Indijska valuta i finansije (Indian Currency and Finance), u kojoj
opisuje funkcionisanje indijskog monetarnog sistema. Vraca se u Kembrid� 1908.
godine kao ucitelj, da bi se kasnije zaposlio u Britanskom trezoru. Brzo je
napredovao i do 1919. godine je postao glavni predstavnik trezora na mirovnoj
konferenciji u Versaju. Medutim, zbog toga �to je mislio da je Versajski sporazum
stavio preveliki teret na Nemacku, daje otkaz.
Nakon sto je dao otkaz na mestu glavnog predstavnika trezora, vraca se u Kembrid� i
nastavlja da predaje. Na konferenciji u Breton Vudsu (Bretton Woods) 1944., kada je
osnovan i Medunarodni monetarni fond, Kejnz je jedan od tvoraca posleratnih fiksnih
deviznih kurseva. O�enio je rusku baletkinju Lidiju Lopokovu 1925. godine. Postao
je lord 1942. godine. Kejnz umire 21. aprila 1946. godine, pre svoga oca, D�on
Nevil Kejnza (John Neville Keynes 1852- 1949), koji je takode bio poznati
ekonomista.
Kejnz je bio poznat pre nego �to je postao jedan od najpo�tovanijih ekonomista veka
zahvaljujuci svojoj knjizi Ekonomske posledice mira (The Economic Consequences of
the Peace), objavljenoj 1919. godine. U njoj se on protivi iznosima reparacija koje
je Nemacka bila primorana da placa saveznicima nakon Prvog svetskog rata. Kejnz je
govorio da su te sume bile toliko velike, da ako bi ih Nemacka placala, ostala bi
zauvek siroma�na i zbog toga, politicki nestabilna. Ova analiza se kasnije pokazala
tacnom.
Tokom 1920-ih Kejnz je podr�avao kvantitativnu teoriju novca (monetarizam). Njegovi
radovi su bili bazirani na principima koje je naucio od svojih mentora, Mar�ala i
Pigua. Smatrao je da, kako bi se stabilizovala ekonomija, potrebno stabilizovati
cene, a to je cinila centralna banka smanjivanjem kamatnih stopa kada cene imaju
tendenciju rasta i njihovim povecavanjem kada cene padaju.
Kejnzove ideje su se dramaticno promenile kada je nastao problem dugorocnog
odr�avanja nezaposlenosti u Velikoj Britaniji tokom meduratnog perioda.
Nezaposlenost se kretala i do 20 procenata. Kao rezultat njegovog istra�ivanja ovog
problema Velike Britanije kao i zbog velike svetske ekonomske krize (1929-1933)
nastala je Op�ta teorija zaposlenosti, kamata i novca (The General Theory of
Employment, Interest and Money).
Op�ta teorija je u mnogo cemu bila revolucionarna. Uvela je pojmove agregatne
tra�nje kao sume licne potro�nje, insvesticione potro�nje i dr�avne potro�nje.
Takode je pokazala da se puna zaposlenost mo�e dostici uz pomoc dr�avne potro�nje.
Ekonomisti su jo� uvek podeljeni oko toga �ta je Kejnz smatrao uzrokom visoke
nezaposlenosti. Neki smatraju da je glavni razlog rigidnost zarada. Medutim, u
op�toj teoriji, Kejnz je pre svega smatrao da zarade treba odr�avati stabilnim.
Smanjenje zarada bi, po njemu, smanjilo dohotke, potro�nju i agregatnu tra�nju. To
bi neutralisalo uticaj koji je smanjenje tro�kova rada imao na proizvodnju.
Za�to ne bi vlade investirale u javne radove i time zapo�ljavale nezaposlene? Op�ta
teorija iznosi ovu ideju, tj. ideju bud�etskog deficita (zbog povecane dr�avne
potro�nje) u vremenima krize kako bi se odr�ala puna zaposlenost. Medutim, ovaj
zakljucak je nai�ao na veliko protivljenje ekonomista. U to vreme, balansirani
bud�eti su bili standard. Ipak, zahvaljujuci svetskoj ekonomskoj krizi, ideja je
za�ivela, prvo u SAD-u, a zatim se pro�irila i na druge dr�ave.
Suprotno stavovima nekih kriticara, Kejnz jeste bio pristalica slobodnog tr�i�ta.
Smatrao je da dr�ava, kada se puna zaposlenost ostvari kori�cenjem fiskalne
politike, treba da ostavi tr�i�ni mehanizam da obavlja svoj posao.
Veoma malo od Kejnzovih originalnih ideja i radova je pre�ivelo u modernoj
ekonomskoj teoriji. Njegove ideje su beskrajno menjane, pro�iravane i kritikovane.
Dana�nja Kejnzijanska ekonomija, iako ima korene u Kejnzovoj Op�toj teoriji, je
proizvod rada ekonomista kao �to su D�on Hiks, D�ejms Tobin, Pol Samjuelson, Artur
Okun, Wiliam Nordhaus itd. Ipak, cinjenica da je Kejnzovo delo podloga za sve ove
izvrsne ekonomiste pokazuje koliko su njegove ideje bile i jo� uvek jesu uticajne.

Literatura:
http://www.kapitalmagazin.rs/dzon-majnard-kejnz-otac-makroekonomije/

2.Fridman

Milton Friedman; Njujork, 31. jul 1912 � San Francisko, 16. novembar 2006)
Milton Fridman spada medu one koji favorizuju vrednosno neutralnu, od morala
izuzetu odbranu slobodnog dru�tva. U ovom tekstu razmatram njegov osnovni argument
u tom pravcu, naime, tvrdnju da moralno znanje povlaci autoritarnu politiku. Tvrdim
da je to pogre�no zato �to moralno delovanje ne podrazumeva primoravanje ljudi da
budu moralni � da citiram Imanuela Kanta, �treba� implicira �mo�e�.
Milton Fridman ka�e:
�krucijalno pitanje koje svako ko veruje u slobodu mora da postavi sebi jeste da li
drugom coveku treba prepustiti da svojevoljno gre�i. Ako zaista zna� �ta je greh,
ako si aposlutno siguran da ti se istina obelodanila, ne mo�e� pustiti drugog
coveka da gre�i. Mora� ga spreciti.�
Takode, u Kapitalizmu i slobodi, ka�e sledece:
�Liberal ljude shvata kao nesavr�ena bica. On problem dru�tvene organizacije
posmatra kao negativan problem sprecavanja �lo�ih� ljudi da nanose �tetu, isto kao
i omogucavanja �dobrim� ljudima da cine dobro; naravno, �lo�i� i �dobri� ljudi mogu
biti jedni te isti, zavisno od toga ko o njima sudi.�
Dobro je poznato da je Fridman bio pobornik ideje slobode i da je negirao da se
zaista mo�e znati ��ta je greh� jer se ne mo�e biti pobornik slobode �ako si
apsolutno siguran da ti se istina obelodanila�, u kom slucaju �ne mo�e� pustiti
drugog coveka da gre�i.Razmotricu da li je ispravno ovakvo skepticko shvatanje
�gre�enja�, ili vrline i poroka, i, ako nije, da li odatle sledi da se sloboda mora
�rtvovati i da ne mo�emo �pustiti drugog coveka da gre�i�. Takode, �elim da poka�em
da Fridmanova subjektivisticka pozicija povodom ��lo�ih� i �dobrih� ljudi� vodi
zabludi."
Dakle, prvo, �ta Fridman podrazumeva pod gre�no�cu? Bez pribegavanja religijskom
stanovi�tu, rec �gre�nost� mo�e da se odnosi na ne�to lo�e, nemoralno, neeticko, i
to izgleda jeste smisao u kome je Fridman koristi. On tvrdi da ako neko s
apsolutnom sigurno�cu zna da neko drugi cini ne�to nemoralno, neeticko, moralno ili
eticki pogre�no, onda ta osoba treba da spreci ovu drugu osobu. Ali, za�to bi se
dr�ali ovakvog gledi�ta?
Glavni argument za to je da svako treba da unapreduje dobro, �to Fridman prihvata,
istovremeno negirajuci da se mo�e znati u cemu se ono sastoji. Pretpostavimo da
neko ne uspeva da postigne dobro, ili, da taj radi ono �to nije dobro, a da neko
drugi zna za to, i u mogucnosti je da ispravi celu stvar, tada bi obaveza
unapredivanja dobra naterala coveka da ucinio upravo ono �to Fridman predla�e:
naime, da se ume�a u poslove drugog coveka, spreci tu individuu da pocini greh, ili
da njega ili nju primora da ucini ono �to je ispravno. Takvo gledi�te bi sledilo iz
ubedenja da je za moralne subjekte najva�nije to da li oni proizvode neko dobro ili
ga ne proizvode. Recimo da je neko moralno obavezan da proizvede vi�e zdravlja u
svetu nego �to sada postoji. Takva bi osoba ucinila dobru, ili ispravnu stvar,
stvarajuci vi�e zdravlja u odnosu na trenutno stanje. Ovo je konsekvencijalisticko
shvatanje dobra � dobro se nalazi u izvesnim posledicama (a rdavost u drugim) koje
ljudska bica mogu stvoriti ili izbeci da stvore.
Ako, dakle, neka druga osoba zna da neko ne uspeva da proizvede ono �to je dobro, u
slucaju kada se ta osoba mo�e pona�ati razlicito od onoga kako se on ili ona
pona�a, ta osoba je mo�e primorati da se pona�a kako bi se on ili ona pona�ali, bez
upravo pomenutog postizanja necega jo� boljeg, onda ta osoba treba da primora drugu
da se pona�a onako kako bi se on ili ona pona�ali.
Ovakvo gledi�te nailazi, ipak, na jedan problem. Ono razdvaja dobro koje se stvara
od namere ili izbora subjekta delovanja. Jedino �to se ovde racuna jeste da li se
dobar rezultat proizvodi ili ne. Ali ako je to nacin na koji su ljudska bica dobra,
onda ona mogu biti dobra potpuno slucajno, kao �to mogu biti i lo�a. Neko se pona�a
na odredeni nacin i onda se dogodi da to rezultira necim dobrim, iako sam subjekt
delovanja to nije nameravao. Tako, po Fridmanovom obja�njenju dobrih radnji, ova
osoba cini dobro. Medutim, to �to neko cini dobro ne mo�e se odnositi na slucajnu
proizvodnju dobrog. Nikome se ne mogu pripisati dobra dela koja su dobra samo
zahvaljujuci tome �to slucajno imaju dobre posledice.
Stoga, da bi se izbegla ovakva posledica, mora se odbaciti Fridmanova pozicija i
prihvatiti potpuno drugacija. Jedna prednost takvog postupka sastojala bi se u
nacinu da se sloboda za�titi bez pribegavanja paradoksalnom Fridmanovom
skepticizmu. Taj skepticizam je paradoksalan zato �to je ocigledno da Fridman
po�tovanje suverenosti, autonomije drugih ljudi, smatra dobrom stvari. On je
izvesno smatrao da je nenapadanje drugih, neoduzimanje slobode delovanja drugim
ljudima, ne�to vredno, cak za moralnu pohvalu. Zbog cega drugog bi inace trebalo
odabrati slobodno a ne neslobodno dru�tvo? Ako taj odabir nije nastao na slucajan
nacin, poput, recimo, bacanja novcica, onda mora biti nekako opravdan. A to bi bio
cvrst moralni ili eticki argument. Time se ne bi proizveo paradoks prisutan u
Fridmanovoj poziciji, koji spaja moralni skepticizam s ubedenjem u moralnost
po�tovanja suvereniteta drugih ljudi, ili njihove nezavisnosti.
Takvo gledi�te je dostupno ukoliko je valjana ideja dobra ona koja se pripisuje
slobodnoj volji, sposobnosti da se bira izmedu ispravnih i pogre�nih postupaka, a
moralno ispravni postupci se razumeju kao stvar izbora, a ne kao ne�to slucajno.
Zahvaljujuci ovom pristupu mo�emo znati �ta je ispravno ili pogre�no da drugi cine,
ali iz toga znanja nikako ne sledi ovla�cenje da se oni primoraju da propisno
deluju. Ispravni ili pogre�ni postupci su stvar slobodne odluke. Drugacije receno,
moralno dobro delovanje je ono koje je slobodno odabrano, ne prosto propisno
pona�anje.
Naravno, pripisivati ljudima slobodu volje jeste ne�to �to je uvek bilo, i �to jo�
uvek jeste, veoma kontroverzno. Medutim, ako ocenjivanje postupaka ljudi ikada
treba da postane valjano, cak i razumljivo, onda mora postojati ne�to poput ideje
da ljudi poseduju slobodnu volju. To je tako cak i u slucaju da se kritika odnosi
samo na njihovu logiku, gramatiku ili manire. Da bi jedna osoba okrivila drugu za
lo�e razmi�ljanje podrazumeva se da je ta osoba vec ukljucena � ili je bila
slobodna da se ukljuci � u ispravno razmi�ljanje.

Literatura:

http://libertarianpapers.org/article/27-machanmilton-friedman-the-human-good/

Prevod na stranici:

http://katalaksija.com/2010/05/28/milton-fridman-i-moralno-dobro/