SRDM 10-5 Ankerisani Zidovi (120430-Srb-Konačna)

REPUBLIKA SRBIJA
PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA
PRIRUČNIK ZA PROJEKTOVANJE
PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI
10 PROJEKTOVANJE INŽENJERSKIH
KONSTRUKCIJA
10.5 ANKERISANI ZIDOVI I KONSTRUKCIJE
BEOGRAD, 2012.
Izdavač: Javno preduzeće Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd
Izdanja:
Br. Datum Opis izmena i dopuna

1 30.04.2012. Početno izdanje
Priručnik za projektovanje puteva u Republici Srbiji Ankerisani zidovi i konstrukcije
SADRŽAJ
10.5.1 UVODNI DEO 1

10.5.1.1 PREDMET SMERNICE 1
10.5.1.2 REFERENTNI NORMATIVI 1
10.5.1.3 TERMINOLOGIJA 2
10.5.2 IZBOR I KONCIPIRANJE ANKERISANIH (ANKERISANIH) ZIDOVA 3
10.5.2.1 UVOD 3
10.5.2.2 BLOKOVI ZA ANKERISANJE 5
10.5.2.3 VERTIKALNE GREDE ZA ANKERISANJE 5
10.5.2.4 VERTIKALNE GREDE ZA ANKERISANJE SA PUNJENJEM 5
10.5.2.5 HORIZONTALNE GREDE ZA ANKERISANJE 6
10.5.2.6 ROŠTILJ ZA ANKERISANJE 6
10.5.2.7 ROŠTILJ ZA ANKERISANJE SA PUNJENJEM 6
10.5.2.8 ANKERISANI ZIDOVI 7
10.5.2.9 POSEBNI ANKERISANI ZIDOVI GRAĐENI ODOZGO NADOLE 8
10.5.2.10 ANKERISANI ZIDOVI OD BUŠENIH ŠIPOVA 8
10.5.3 KONSTRUISANJE ANKERISANIH ZIDOVA 10
10.5.3.1 UVOD 10
10.5.3.2 KONSTRUKCIJE ANKERISANIH BLOKOVA 11
10.5.3.3 KONSTRUKCIJE ANKERISANIH VERTIKALNIH GREDA 12
10.5.3.4 KONSTRUKCIJE OD VERTIKALNIH ANKERISANIH GREDA SA PUNJENJEM 14
10.5.3.5 KONSTRUKCIJE ANKERISANIH HORIZONTALNIH GREDA 14
10.5.3.6 KONSTRUKCIJE ANKERISANIH ROŠTILJA 14
10.5.3.7 KONSTRUKCIJE ANKERISANIH ROŠTILJA SA PUNJENJEM 15
10.5.3.8 KONSTRUKCIJE ANKERISANIH ZIDOVA 16
10.5.3.9 POSEBNE KONSTRUKCIJE ANKERISANIH ZIDOVA GRAĐENIH ODOZGO
NADOLE 17
10.5.3.10 KONSTRUKCIJE ZIDOVA OD ŠIPOVA 20
10.5.4 GEOTEHNIČKA ANALIZA ANKERISANIH ZIDOVA 27
10.5.4.1 KONSTRUKCIJE ZIDOVA OD ŠIPOVA 27
10.5.4.2 GRANIČNA STANJA NOSIVOSTI 28
10.5.4.3 GRANIČNO STANJE UPOTREBLJIVOSTI 29
10.5.4.4 MODELIRANJE TLA I ANKERISANIH ZIDOVA 29
10.5.4.4.1 Kruto plastični model tla i ankerisanih zidova 29
10.5.4.4.2 Elastično plastični mehanički model 30
10.5.4.4.3 Model na osnovu modula reakcije tla 30
10.5.5 GEOTEHNIČKI ANKERI 32
10.5.5.1 VRSTE I SASTAV GEOTEHNIČKIH SIDARA 32
10.5.5.2 PRORAČUN GEOTEHNIČKIH SIDARA 33
10.5.5.3 PRENOS SILE ANKERISANJA U TEMELJNA TLA 34
10.5.5.4 IZRADA GEOTEHNIČKIH ANKERA 35
10.5.5.5 UPOTREBA GEOTEHNIČKIH SIDARA 36
10.5.5.6 ZAŠTITA GEOTEHNIČKIH SIDARA 37
10.5.6 SPECIFIČNOSTI IZGRADNJE ANKERISANIH ZIDOVA 42
10.5.6.1 UVODNE KONSTATACIJE I USMERENJA 42
10.5.6.2 IZGRADNJA ZIDOVA OD BUŠENIH ŠIPOVA 43
JP Putevi Srbije i
se pokazali kao najpogodniji i najviše se

primenjuju u praksi. Ovom konstatacijom se
10.5.1 UVODNI DEO ne ograničavaju druge vrste ankerisanih
zidova.
10.5.1.1 Predmet smernice
Predmet smernice su i zidovi od bušenih
Ankerisani zidovi su savremene geotehničke šipova kao specifičan ankerisani zid,
konstrukcije koje omogućuju planiranje i potporna konstrukcija od a.b. šipova prečnika
izgradnju puteva u zahtevnim od ∅ 80 do ∅ 150 cm povezana gredama sa
geomorfološkim uslovima i urbanizovanim ili bez geotehničkih sidara.
naseljima. Upotreba ankerisanih zidova u
toku izgradnje puteva je relativno efikasna i Poglavlje 10.5.5 obrađuje geotehničke
česta, posebno zbog pouzdanosti i ankere u skladu sa srpskim standardom
bezbednosti, kao i mogućnosti izbora SRPS EN 1537:2011. Smernica je podeljena
alternativnih rešenja u zavisnosti od je u šest poglavlja. Detaljno su obrađeni izbor
zahtevanog stepena bezbednosti. i koncipiranje, konstruisanje, geotehnička
analiza, geotehnički ankeri i specifičnosti
Predmet projektantske smernice izgradnje ankerisanih zidova.
podrazumeva predstavljanje i analizu opštih
geotehničkih, konstruktorskih, tehnoloških i U posebnom poglavlju 10.5.5 obrađena su
organizacionih saznanja koji utiču na geotehnički ankeri. Ankeri predstavljaju
zasnivanje, konstruiranje i građenje specijalan i najbitniji element geotehničkih
ankerisanih zidova. Smernica povezuje konstrukcija. Nalaze se u tlu zbog čega usled
teorijska i stručna znanja sa iskustvima, nepristupačnosti, ne mogu direktno da se
tehničkim propisima i standardima, kontrolišu.
Namenjena je izgradnji novih ankerisanih
zidova, a može da se primeni i kod
10.5.1.2 Referentni normativi
obnavljanja i rekonstrukcija postojećih
zidova. SRDM 9.12.1 Ivični venci, hodnici, ivičnjaci
SRDM 9.12.2 Ograde
Ankerisani zidovi su sve potporne a.b. SRDM 9.12.8 Oplate, obrada i oblaganje
konstrukcije kod kojih su stabilnost i nosivost vidljivih betonskih površina
objekta osigurana zahvaljujući geotehničkom SRDM 9.12.9 Spojnica – prekidi u betonu
ankeru u fazi izgradnje i u fazi eksploatacije. SRDM 10.1 Bušeni šipovi
U smernici su obrađeni tipovi zidova koji su SRDM 10.4 Gravitacioni zidovi
Zakon o planiranju i izgradnji Sl. glasnik 2003 Law on Planning and

RS 47/03 Construction
Zakon o javnim putevima Sl. glasnik 2005 Law on Public Roads
RS 105/05
Zakon o zaštiti životne sredine Sl. glasnik 2009 Law on Environmental Protection
RS br.
36/2009
Pravilnik o tehničkim normativima Sl. list SFRJ 1987 Rule Book on Technical
za beton i armirani beton – BAB 87 07-719/1 Normatives for Concrete and
Reinforced Concrete – BAB 87
Pravilnik o tehničkim normativima Sl. list SFRJ 1990 Rule Book on technical
za temeljenje građevinskih objekata 15-295/90 Normatives for Foundation of Civil
Structures
SRPS EN 12063:2011 Izvođenje specijalnih geotehničkih radova – Priboji

SRPS EN 12699:2011 Izvođenje specijalnih geotehničkih radova – Utisnuti šipovi
SRPS EN 1536:2011 Izvođenje posebnih geotehničkih radova – Bušeni šipovi
SRPS EN 1537:2011 Izvođenje posebnih geotehničkih radova –Ankeri EN
SRPS EN 14490:2012 Izvođenje posebnih geotehničkih radova – pasivno ankerisanje
SRPS EN 206-1:2011 Beton – deo 1: Specifikacija, performanse, proizvodnja i usaglašenost
SRPS EN 13670:2012 Izvođenje betonskih konstrukcija
JP Putevi Srbije 1
Ankerisani zidovi i konstrukcije Priručnik za projektovanje puteva u Republici Srbiji
EN 1990:2002/ Evrokod – Osnove projektovanja Eurocode – Basis of structural

A1. 2005/AC konstrukcija design
EN 1991-1-1 Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije – Eurocode 1: Actions on structures
deo 1-1.: Opšta dejstva – zapreminske – par 1-1: General actions –
mase, sopstvena težina, korisna Densities, self-weight, imposed
opterećenja zgrada – nacionalni prilog loads for buildings
EN 1991-1-2 Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije - Eurocode 1: Actions on structures
deo -1-2: Opšta dejstva – Dejstvo na – Par 1-2: General actions –
konstrukcije izložene požaru Actions on structures exposed to
fire
EN 1992-1-1 Evrokod 2: Projektovanje betonskih Eurocode 2: Design od concrete
konstrukcija -1- 1. deo: Opšta pravila i structures – part 1-1: General
pravila za zgrade rules and rules for buildings
EN 1992-2 Evrokod 2: Projektovanje betonskih Eurocode 2: Design of concrete
konstrukcija - 2. deo: Betonski mostovi structures – Part 2: Concrete
– projektovanje i pravila za bridges – design and detailing
konstruisanje rules
EN 1997-1 Evrokod 7: Geotehničko projektovanje Eurocode 7: Geotechnical design
– 1. deo: Opšta pravila – Part 1: General rules
EN 1997-2: 2007 Evrokod 7: Geotehničko projektovanje Eurocode 7: Geotechnical design
– 2. deo: Istraživanje i ispitivanje tla – Part 2: Ground investigation and
testing
EN 1998-1 Evrokod 8: Projektovanje seizmički Eurocode 8. Design of structures
otpornih konstrukcija: Deo 1: Opšta for earthquake resistance – Part 1:
pravila, seizmička dejstva i pravila za General rules, seismic actions and
zgrade rules for buildings
EN 1998-2 Evrokod 8: Projektovanje seizmički Eurocode 8: Design of structures
otpornih konstrukcija – Deo 2: Mostovi for earthquake resistance – Part 2:
Bridges
Blok je armirani betonski element preko koga

10.5.1.3 Terminologija se sila iz ankera prenosi u tla.
Ankerisani zid je potporna konstrukcija koju Greda je vodoravni, vertikalni ili kosi armirani
sačinjavaju armirani betonski elementi i betonski element položen na tlo preko koga
geotehnički ankeri kojima se obezbeđuje se sila iz ankera prenosi na tlo.
stabilnost, nosivost i sigurnost objekta.
Roštilj je povezan sistem vertikalnih,
Zaleđna strana je poluprostor na padinskoj vodoravnih ili kosih greda koje su položene
strani potporne konstrukcije. na tlo.
Zaleđna tla su intaktna ili padinska tla koja Punjenje je materijal koji ispunjava prostor
se nalaze iza zida i koja treba zaštititi. između grede, odnosno unutar roštilja.
Zaleđna (padinska) strana je površina zida Drenaža je namenjena efikasnom

na strani tla koju štiti od obrušavanja i odvodnjavanju vode iz zaleđa ankerisanog
klizanja. zida u cilju sprečavanja pojava hidrostatičkih
pritisaka.
Čeona (dolinska) strana je vidljiva strana
zida izložena spoljašnjim uticajima. Drenažni beton je sastavljen od
jednofrakcionog vodopropusnog agregata
Dolinska (čeona) temeljna peta je veličine zrna φ 16 mm.
produženi deo temelja sa čeone strane.
Drenažni geotekstil je pretežno napravljen
Temeljno tlo je tlo različitog geološkog od sintetičkih vlakana ili traka koji propušta
sastava na koji se prenose opterećenja iz vodu.
temelja.
Kruna je završni – gornji deo zida.
2 JP Putevi Srbije
Radni plato je prostor na kome se izvodi Kotva – glava ankera je deo geotehničkog
ankerisani zid ili etapa – kampada ankera koji silu zatezanja iz kabla prenosi u
ankerisanog zida. ankerisanu konstrukciju.
Kampada je dužina radnog takta potpornog Monitoring je skup činilaca kojima se prati
zida. izgled i ponašanje konstrukcije u cilju
kontrole bezbednosti i produženja trajanja
Etapa je visina radnog takta. objekta.
Pristupni put je komunikacija za pristup

mehanizacije i transportnih sredstava do 10.5.2 IZBOR I KONCIPIRANJE
radnog platoa. ANKERISANIH (ANKERISANIH)
ZIDOVA
Bušeni šip je „in situ“ napravljen šip
ugrađivanjem betona i armature u prethodno
10.5.2.1 Uvod
izbušeni ili iskopani otvor u temeljnom
poluprostoru. Ankerisani zidovi su potporne konstrukcije
sastavljene od betonskih elemenata i
Zid od bušenih šipova je konstrukcija geotehničkih sidara. Ankeri preuzimaju
sastavljena od bušenih šipova i vezne grede celokupnu ili samo deo sile za obezbeđenje
sa ciljem da se obezbede kosine nasipa ili sigurnosti i stabilnosti u svim fazama
useka. izgradnje i u fazi upotrebe. Betonski deo
(blokovi, grede, roštilj, zid) služi da se sila iz
Vezna greda je konstruktivni element koji sidara prenese u tlo i lokalno obezbeđuje
povezuje vrhove šipova u uzdužnom smeru padinu.
zida od bušenih šipova.
Projektant koncipira konstrukciju ankerisanog
Unutrašnja ankerisana greda je zida na osnovu prethodno prikupljenih
konstruktivni element, koji služi za geomehaničkih i drugih karakteristika terena.
ugrađivanje sidara i povezivanja šipova zida Kod koncipiranja konstrukcije potrebno je
u podužnom smeru. uzeti u obzir:
- pouzdanost,
Punjenje između šipova je deo konstrukcije - upotrebljivost,
zida od bušenih šipova koji obezbeđuje - uslove izvođenja,
prostor između šipova. - ekonomičnost,
- estetski izgled i uklapanje u okolinu.
Obloga zida od bušenih šipova je vidljiva
površina zida od bušenih šipova naknadno U tehničkom izveštaju za koncipirani
obrađena u posebnim okolnostima. ankerisani zid treba navesti obrazloženje za
nabavljene podloge, izbor konstrukcije,
Geotehnički anker je noseći konstrukcioni dokaze stabilnosti i moguće varijante
element preko kojeg se sila zatezanja sa izvođenja.
konstrukcije prenosi u ankerisano tlo.
Izbor, zasnivanje i konstruktorska rešenja
Probni ankeri su ankeri na kojima se ankerisanih zidova oslanjaju se na hidrološke
obavljaju testovi za ocenjivanje nosivosti karakteristike tla, oblik i veličinu ukopavanja
sidara. te raspoloživu opremu izvođača.
Test za ocenjivanje je test za određivanje Izgradnja ankerisanih zidova može da se
karakterističnog otpora ankera na mestu izvede na dva načina. Kada je tlo kvalitetno,
ugradnje. zidovi se izvode neposredno na iskopanu
padinu. U slučaju lošijeg tla, zidovi se izvode
Kontrolni ankeri (merni ankeri) su ugrađeni po tehnologiji odozgo nadole. Kod ovakvog
ankeri u ankerisnaom objektu na kojima se načina visina etape zavisi od karakteristika
obavljaju merenja za vreme eksploatacije tla i izbora konstrukcije.
objekta.
Koncipiranje i izbor konstruktorskog rešenja
Vezna dužina ankera je dužina preko koje ankerisanih zidova u neposrednoj je vezi sa
se sila prenosi u okolna temeljna tla. kvalitetom odnosno karakteristikama tla na
Slobodna dužina ankera je dužina između lokaciji objekta. Uzimajući u obzir ove
vezne dužine ankera i kotve – glave ankera.
JP Putevi Srbije 3
činjenice, ankerisani zidovi se dele na konstrukcija može da se izvede na

sledeće grupe: predviđenoj lokaciji. Projektant pored
- ankerisani blokovi (slika 10.5.1), izrađenih odgovarajućih nacrta i analiza
- ankerisane vertikalne grede (slika 10.5.2), stabilnosti, proveri okvirna tehnološka
- ankerisane vertikalne grede sa punjenjem polazišta za građenje zida. Pri tehnološkim
(slika 10.5.3), ishodištima treba analizirati sve postupke koji
- ankerisane horizontalne grede (slika su potrebni za izgradnju određenog
10.5.4) potpornog zida. Treba predvideti:
- ankerisani roštilj (slika 10.5.5) - moguće prilazne puteve,
- ankerisani roštilj sa punjenjem (slika - radne platoe za izgradnju,
10.5.6) - tehnologiju izvođenja zemljanih radova sa
- ankerisani zidovi (slika 10.5.7 i 10.5.8) odgovarajućim osiguranjem,
- posebni ankerisani zidovi građeni odozgo - zaštitu prema uzročnicima koji ometaju i
nadole (slika 10.5.9) otežavaju izgradnju (dotok vode zaleđa,
- ankerisani zidovi od bušenih šipova (slika rastresiti slojevi padine …),
10.5.10, 10.5.11 i 10.5.12) - bezbedno odvijanje saobraćaja i
funkcionisanje ostalih infrastrukturnih
Redosled nabrojanih zidova odgovara sadržaja,
smanjivanju geomehaničkih karakteristika tla, - faznost izgradnje u smislu definicije
a time i upotreba zahtevnih mera osiguranja polazne tačke i smera napredovanja
ukopa. radova,
Sve nabrojane grupe mogu da se grade u - obavezne tehnološke postupke za
monolitnoj ili montažno-monolitnoj tehnologiji. pojedine faze građenja,
- definisanje odgovarajućih detalja i rešenja
Karakteristike zidova nabrojanih od prve do povezanih sa njima,
pete alineje je ta da nemaju uobičajene - zahteve povezane sa tekućim praćenjem
temelje. kvaliteta materijala i njihove ugradnje,
Faza koja mora slediti izboru konstrukcije - zahteve za praćenje geodetske kontrole.
podrazumeva proveravanje da li izabrana
Slika 10.5.1: Blokovi za ankerisanje
Slika 10.5.2: Vertikalne grede za ankerisanje
4 JP Putevi Srbije
Slika 10.5.3: Vertikalne grede za ankerisanje sa punjenjem
li
ka 10.5.4: Horizontalne grede za ankerisanje
10.5.2.2 Blokovi za ankerisanje betonom. Koji od načina će se primeniti

zavisi od erozijskih karakteristika padine i
Ankerisani armirani betonski blokovi različitog lokalne stabilnosti.
oblika preko kojih se sila ankerisanja prenosi
u tlo upotrebljavaju se na padinama sa
srazmerno kvalitetnijom ili ispucalom 10.5.2.4 Vertikalne grede za ankerisanje
stenskom masom. Osnovna namena njihove sa punjenjem
upotrebe je smanjenje prirodnog nagiba
padine i obezbeđenje globalne stabilnosti Ankerisane, armirane betonske grede
padine. različitih preseka, položene u približno u
vertikalnom pravcu u odnosu na teren grede
Prostor između blokova zaštićuje se sa međuprostorom koji je ispunjen armiranim
vegetacijom. betonskih elementima, primenjuju se u
slučaju ispucalih stenskih padina koje se ne
mogu obezbediti zaštitnim mrežama, a
10.5.2.3 Vertikalne grede za ankerisanje postoji potreba za povećanjem prirodnog
nagiba padine. Ankerisanim gredama se
Ankerisane grede od armiranog betona, obezbeđuje nosivost, globalna stabilnost i
različitih preseka, položene u približno sigurnost. Lokalna bezbednost i zaštita od
vertikalnom pravcu u odnosu na teren, preko erozije padine obezbeđuje se montažnim
kojih se sila ankerisanja prenosi u tlo, armiranim betonskim horizontalnim
primenjuju se u slučajevima ispucalih zidnih elementima koji se ugrađuju između greda ili
padina koje nije moguće obezbediti zaštitnim kamenim blokovima.
mrežama.
Visina ankerisanih vertikalnih greda je do
Ovim merama se obezbeđuje globalna 10 m.
stabilnost i bezbednost. Lokalna stabilnost
postiže se zaštitnim mrežama ili torkret
JP Putevi Srbije 5
10.5.2.5 Horizontalne grede za Služe za zaštitu čitave padine ili samo

ankerisanje labilnog dela zaseka ili padine (npr. portali
tunela).
Ankerisane, armirane betonske grede
različitih preseka, „položene“ na teren u
približno horizontalnom pravcu, preko kojih 10.5.2.6 Roštilj za ankerisanje
se sila ankerisanja prenosi u tlo, primenjuju
se u slučaju veoma ispucalih stenskih padina Armirane betonske grede „položene“ na teren
gde se zaštitnim mrežama ne može u približno vertikalnom pravcu i armirane
obezbediti sigurnost. betonske grede različitih preseka i „položene“
na teren u približno horizontalnom smeru,
U poređenju sa ankerisanim vertikalnim povezane u sireni roštilj, primenjuju se u
gredama, ankerisane horizontalne grede se slučaju ispucale zidne padine gde zaštitnim
primenjuju u slučajevima u kojima se mrežama ne može da se obezbedi sigurnost,
ankerisane vertikalne grede ugrađuju na a želimo da smanjimo prirodni nagib padine.
manjim međusobnim razmacima i nemaju
odgovarajući učinak. Primenjuju se u lošijoj Ankerisanim roštiljem obezbeđuje se
zidnoj padini gde se garantuje kontinuirani globalna stabilnost i sigurnost. Lokalna
prenos sile ankerisanja. sigurnost se obezbeđuje zaštitnim mrežama
ili torkret betonom na celoj površini u
Za razliku od ankerisanih zidova, ove grede zavisnosti od erozijskih karakteristika padine i
visine od 0,80 do 1,50 m nemaju temelj. lokalne stabilnosti.
Slika 10.5.5: Roštilj za ankerisanje
Slika 10.5.6: Roštilj za ankerisanje sa punjenjem
(permokarbon, fliš, lapor) gde treba lokalno

zaštititi padinu.
10.5.2.7 Roštilj za ankerisanje sa
punjenjem Ova vrsta ankerisanih zidova upotrebljava se
zbog povećanja prirodnog nagiba u ukopu.
Ankerisanom konstrukcijom u obliku roštilja
Armirane betonske grede u horizontalnom i obezbeđuje se globalna stabilnost.
vertikalnom pravcu, međusobno povezane u
„roštilj“ sa ispunjenim međuprostorima Popunjavanjem praznog prostora između
upotrebljavaju se u relativno dobrom greda sprečava se erozija padine,
geološkom sastavu tla (degradirani kamen), obezbeđuje lokalna stabilnost i
veoma ispucaloj steni i mešovitoj steni odvodnjavanje zaleđa.
6 JP Putevi Srbije
Od karakteristika tla odnosno stenske mase U slučaju degradiranog zemljišta, za

zavisi nagib čitave konstrukcije. popunjavanje se koristi kameni nabačaj na
drenažnom betonu.
U degradiranog zemljišta nagib ne treba da Međusobni razmak između vertikalnih i
prelazi 45°, u ispucalim i rastresitim stenama horizontalnih greda zavisi od karakteristika
i polustenama zavisi od nagiba koji može da zaleđa i visine zida. Razmak između
se izvede u još uvek sigurnom iskopu. Izbor vertikalnih greda obično ne treba da bude
vrste i načina ugrađivanja punjenja zavisi veći od 6,0 između horizontalnih greda i ne
takođe od karakteristika zaleđa i raspoloživog treba da bude veći od 4,0 m po vertikali.
materijala kojim će se vršiti popunjavanje. U
slučaju veoma ispucalih i rastresitih stena , Maksimalna visina pojedinačnog zida iznosi
stensku masu treba obezbediti kamenim od 10 – 12 m u zavisnosti od nagiba zida.
zidom. U ovom slučaju zaleđe je obično Ukoliko se obezbeđuje ukop većih visina,
vodopropusno pa nije potrebno njegovo zaštitna konstrukcija se izvodi u dva dela
dreniranje. korišćenjem berme između njih koja služi za
pravilno odvodnjavanje i održavanje objekta.
Minimalna širina berme je 3,0 m.
Slika 10.5.7: Ankerisani zid
Slika 10.5.8: Ankerisani zid sastavljen od više etapa
Zidovi većih visina od 6,0 m izvode se u dve

ili tri etape. Maksimalna visina pojedinačne
10.5.2.8 Ankerisani zidovi etape iznosi 4,0 m, a ukupna maksimalna
visina od 10 do 12 m. Ukupna visina zida
Ankerisani monolitni i/ili montažno-monolitni zavisi od visine potrebnog osiguranja padine.
armirani betonski zidovi koriste se za
nekoherentna i koherentna tla. Između pojedinih etapa treba predvideti
stepenicu širine do 1,0 m, koja služi za
Zid po visini može biti sastavljen od više izgradnju, odvodnjavanje i održavanje
etapa. Zidovi visine do 6,0 m se izvode u konstrukcije. Ako je visina padine veća od 10
jednoj etapi. do 12 m, između pojedinih delova zida
ostavlja berma širine 3 m. Berma služi za
JP Putevi Srbije 7
izgradnju, odvodnjavanje i održavanje Osnovna karakteristika ove grupe je

konstrukcije. ograničena visina etape na maks. 3 m zbog
slabijih karakteristika tla u odnosu na tlo u
Debljina ovih zidova je min. 40 cm zbog kome se primenjuju ankerisani zidovi.
prenošenja sila ankerisanja, dok maks.
debljina iznosi 60 cm. Posebna karakteristika ovih zidova je
tehnologija izvođenja sa početkom na vrhu
U slučaju da se koriste ankerisane montažne zida i završetkom u temelju.
ploče, potrebno je uzeti u obzir njihovu
težinu, pošto se dovoze na gradilište i Obrnuto primenjen postupak izvođenja govori
ugrađuju na predviđeno mesto. Dimenzije da ova tehnologija spada u veoma zahtevne
ploča su ograničene zbog transporta. načine izvođenja zidova.
Kod ove vrste ankerisanih zidova temelj služi
za montažu u fazi izgradnje. Zidovi se izvode po etapama maks. visine 3
m i odsecima max. dužine 6 do 7 m. U jednoj
kampadi mogu da se izvode radovi na više
10.5.2.9 Posebni ankerisani zidovi deonica po šahovskom sistemu.
građeni odozgo nadole
Visina ovih zidova, zbog estetskog i
Ova grupa ankerisanih zidova koristi se u funkcionalnog izgleda je ograničena na
slučaju kada treba obezbediti padinu od približno 10 m. Ukoliko je potrebna veća
nekoherentnog i koherentnog tla srednjeg visina zida za obezbeđivanje iskopa, treba
kvaliteta. predvideti bermu i nastaviti zaštitu jednim od
nabrojanih tipova zidova.
Slika 10.5.9: Ankerisani zid građen odozgo nadole
održavanje zbog ograničene trajnosti

geomehaničkih sidara. Zbog ove činjenice
10.5.2.10 Ankerisani zidovi od bušenih njihova primena u zaštiti pokosa nasipa i
šipova ukopa mora da bude dobro utemeljena i
opravdana još u izradi prve faze projekta
Zidovi od bušenih šipova su konstrukcije puta i putnih objekata.
opterećene na savijanje, napravljene od
armiranih betonskih šipova okruglog preseka Izbor i opravdanost korišćenja zidova od
prečnika od 80 do 150 cm. Koriste se za bušenih šipova treba da bude plod saradnje
zaštitu ukopanih kosina, kosina nasipa, projektanta puta, stručnjaka za geomehaniku
dubokih građevinskih jama i u slučajevima i projektanta konstrukcije. Odluka o izboru
kada usled potencijalne nestabilnosti terena donosi se na osnovu najmanje dva izrađena
prvo treba ugraditi potpornu konstrukciju, a varijantna rešenja koja se zasnivaju na
nakon toga izvršiti iskop. Zidovi od bušenih dovoljno obrađenim putnim i geomorfološkim
šipova se često ankerišu. osnovama.
Zidovi od bušenih šipova su skupe
konstrukcije, zahtevne za izvođenje i
8 JP Putevi Srbije
U pogledu položaja odnosno načina na koji - potporne konstrukcije koje obezbeđuju

se opterećenja prenose, zidovi od bušenih odnosno podupiru nasip ili kosinu ispod
šipova se dele na: puta
- potporne konstrukcije koje osiguravaju
kosine ukopa iznad puta.
Slika 10.5.10: Zid od bušenih šipova bez sidara
Slika 10.5.11: Zid od bušenih šipova sa ankerima na vrhu
Slika 10.5.12: Višestruko ankerisani zid od bušenih šipova
U odnosu na način prenošenja horizontalnih savijanje obezbeđuju kosine ukopa ili

sila, zidovi se dele na: nasipa – konzolni zid.
- Zidovi od bušenih šipova bez - Zidovi od bušenih šipova sa ankerima
ankerisanja su konstrukcije koje samo na vrhu su konstrukcije sa uklještenjem u
svojim uklještenjem u tlo i otporom na tlo koje sa otporom na savijanje i
JP Putevi Srbije 9
geomehaničkim ankerima na vrhu zida sprovođenje kanalica i jaraka na velikim

obezbeđuju kosine ukopa ili nasipa. strminama koje se često pojavljuju pri
- Višestruko ankerisani zidovi od zaključivanju zidova. Korita jaraka treba da
bušenih šipova su konstrukcije kojima se budu napravljena u obliku i od materijala koji
obezbeđuju kosine ukopa ili nasipa umiruju vodotok i razbijaju energiju toka
uklještenjem u tlo, otporom na savijanje i vode.
geomehaničkim ankerima ugrađenim u
više nivoa po visini zida . Kod konstruisanja ankerisanih zidova broj
geomehaničkih sidara treba ograničiti na
najmanju moguću meru. Kod izbora broja
10.5.3 KONSTRUISANJE ANKERISANIH sidara treba poštovati osnovno načelo da
ZIDOVA izabrani anker ima nosivost koju dozvoljava
kvalitet ankerisanog zaleđa.
10.5.3.1 Uvod
Kvalitet betona za ankerisane zidove je min.
Konstruisanje ankerisanih zidova proizlazi iz C 25/30 (MB 30) za stepen izloženosti XC2
činjenice da geomehanički ankeri preuzimaju (OMO). Beton mora biti vodonepropustan.
horizontalnu silu, dok betonska konstrukcija Vrsta i kvalitet armature je min. S400 (RA
predstavlja osnovu za preuzimanje sila.Jedna 400/500).
od karakteristika ankerisanih zidova je
kontaktno betoniranje. Iz ovog razloga iza U slučaju da je ankerisani zid lociran uz
zida ne mogu da se izvedu uobičajene kolovoz, onda beton mora da odgovara klasi
drenaže od filterskih slojeva, kao u slučaju za stepen izloženosti XF2 (OSMO). U
gravitacionih zidova. Iz ovog razloga se iza ovakvim slučajevima se donji deo površine
zida ugrađuje jednofrakcioni drenažni beton ankerisanog zida na min. visini 3,0 m od
ili se položi drenažni geotekstil. donje vidljive ivice zida štiti sa epoksi
premazom koji povećava otpornost betona
Drenažni geotekstil istovremeno sprečava na mraz zahvaljujući prisustvu soli.
mešanje zemlje i betona kod kontaktnog
betoniranja. Ako u zaleđu zida dođe do Ankerisani zidovi u samoj koncepciji nude
većeg priliva vode,izvode se horizontalne dosta alternativnih rešenja u pogledu njihove
drenaže u padini koje se povezuju sa namene i izgradnje. Primeri navedeni u
sistemom odvodnjavanja zida. smernici od ankerisanog bloka do
Kosine obezbeđene ankerisanim zidovima ankerisanih zidova su rešenja koja se
treba odvodnjavati na kvalitetan i najčešće primenjuju u praksi.
odgovarajući način. Zbog toga se na vrhu
zida i na vrhu eventualnih kampada Na osnovu datih principa i koncepata, u
predviđaju kanalete odnosno odvodni járci. visokim zasecima i ukopima sa različitim
Kompletno odvodnjavanje treba projektovati geološko-geomehaničkim profilima i
u skladu sa hidrološkim i hidrogeološkim nagibima, mogu da se projektuju različiti
podacima. Posebno treba obraditi tipovi ankerisanih konstrukcija.
Slika 10.5.13: Ankerisani blok pravougaonog oblika
10 JP Putevi Srbije
Slika 10.5.14: Ankerisani blok u obliku trostrane prizme
Slika 10.5.15: Ankerisani blok u obliku zvezde
Kotva – glava ankera može da bude

potopljena u blok za ankerisanje ili izvučena
10.5.3.2 Konstrukcije ankerisanih na površinu bloka. Prednost rešenja sa
blokova kotvom na površini bloka je jednostavnija
izrada oplate, armature bloka, nema
Ankerisani blokovi su armirani betonski slabljenja betonskog preseka, a prenos sile
elementi dimenzija koje su određene na ankerisanja u blok je bolji.
osnovu dozvoljenih kontaktnih napona u tlu
odnosno veličine sile ankerisanja i potrebnih Montažni blokovi se ugrađuju na poravnatu
mera za ugrađivanje ankera. površinu od izravnavajućeg podbetona
debljine približno 10 cm.
Blokovi su u većini slučajeva montažni ili su
betonirani na licu mesta. Kod konstruisanja Oblici ankerisanih blokova su različiti:
blokova mora da se obezbedi ravnomerno kvadratni, pravougaoni, okrugli, elipsasti ili
unošenje sile u temeljno tlo. To znači da sila zvezdasti (slike 10.5.13, 10.5.14 i 10.5.15).
ankerisanja mora da „padne“ u blizini težišta
kontaktne površine.
JP Putevi Srbije 11
10.5.3.3 Konstrukcije ankerisanih = 80/80 cm, a ako je kotva „izvučena“ na

vertikalnih greda površinu, min. dimenzije su š/v = 40/40 cm.
Grede koje se izvode na licu mesta treba da
Ankerisane vertikalne ili kose grede su budu ukopane 15 – 20 cm u padinu.
armirani betonski elementi kod kojih se Betoniranje se izvodi kontaktno na podlozi od
nagib, dimenzije i raspored određuje na izravnavajućeg podbetona debljine min. 10
osnovu geološko-geomehaničkih cm (slika 10.5.16).
karakteristika padine, kontaktnih napona,
veličine sile ankerisanja i potrebne dimenzije Kod montažnih greda kontaktnu površinu
za ugrađivanje kotve, te načina gradnje. treba pripremiti na način koji garantuje
naleganje grede po čitavoj kontaktnoj
Ankerisane grede se u većini slučajeva površini. Obično se to postiže tako što se kod
izrađuju na licu mesta, mogu da budu i montaže grede ostavi slobodan prostor
montažne ako to dozvoljavaju karakteristike između grede i terena koji se naknadno
padine, prilazni putevi i potrebna ispunjuje izravnavajućim podbetonom.
mehanizacija.
Kod manje kompaktnog tla gde se torkret
Razmak između greda zavisi od beton upotrebljava između greda za
karakteristika padine. Orijentaciono se kreće obezbeđivanje kosine, grede se montiraju ili
između 2 i 6 m. Dimenzije preseka greda betoniraju na ugrađeni torkret beton.
zavise od načina ugrađivanja kotve – glave
ankera. U slučaju „potopljene“ kotve dim. š/v
Slika 10.5.16: Ankerisane vertikalne i kose grede
12 JP Putevi Srbije
Slika 10.5.17: Ankerisane vertikalne grede sa punjenjem – torkret beton
Slika 10.5.18: Ankerisane vertikalne grede sa punjenjem od armiranih betonskih ploča
Slika 10.5.19: Ankerisane horizontalne grede
JP Putevi Srbije 13
bolje rešenje je ugrađivanje kotvi na površinu

greda.
10.5.3.4 Konstrukcije od vertikalnih
ankerisanih greda sa Izabrana konstrukcija se obično koristi na
punjenjem lokacijama i uslovima u kojima se u zaleđu
ne očekuje prisustvo podzemne vode. Zbog
Dimenzije, raspored, nagib, veličina sile toga nije potrebna izrada drenaža na zaleđu
ankerisanja i način izrade i u ovoj grupi greda.
ankerisanih zidova zavise od nabrojanih
faktora u tački 10.5.3.3. Ova grupa se Na vrhu svake grede treba predvideti
razlikuje od opisane u tački 10.5.3.3 samo po kanaletu odgovarajućih dimenzija za
tome što se upotrebljava u nešto slabijim odvodnjavanje površinskih voda iznad zida.
geomehaničkim uslovima u kojima je
neophodno da se prostor između greda
obezbedi. Ova zaštitase postiže torkret 10.5.3.6 Konstrukcije ankerisanih roštilja
betonom sa ili bez armature (slika 10.5.17).
Ankerisani roštilji su međusobno povezani
U slučaju degradirane padine ili iz estetskih armirani betonski horizontalni i vertikalni
razloga kao punjenje mogu da se koriste elementi čije dimenzije, raspored i nagib
armirani betonski montažni elementi koji određuju geološko-geomehaničke
omogućuju humusiranje i zasipavanje karakteristike padine, kontaktni naponi,
međuprostora. Dimenzije montažnih veličine sila ankerisanja i potrebne mere za
elemenata zavise od razmaka greda i ugrađivanje kotvi – glave ankera te način
karakteristika padine (slika 10.5.18). izgradnje (slika 10.5.20).
Konstrukcije ankerisanih roštilja se najlakše i

10.5.3.5 Konstrukcije ankerisanih najkvalitetnije izrađuju na licu mesta.
horizontalnih greda Dimenzije preseka greda roštilja zavise od
načina ugrađivanja kotvi. U primeru
Ankerisane grede su armirani betonski "potopljene“« kotve je dimenzija š/v = 80/80
elementi kod kojih dimenzije, nagib i cm, a ako je kotva „izvučena“ na površinu,
raspored određuju geološko-geomehaničke onda je min. dimenzija š/v = 40/40 cm.
karakteristike padine, kontaktni naponi,
veličina sila ankerisanja i potrebne mere za Razmak vertikalnih greda je 3 do 6 m, a
ugrađivanje kotvi – glave ankera te način horizontalnih 2 do 5 m. Geotehnički ankeri
izgradnje (slika 10.5.19). treba predvideti na ukrštanju greda. Potrebna
dodatni ankeri i rupe za rezervne ankere
Grede se u većini slučajeva izrađuje u na licu ugrađuju se u međuprostoru između
mesta, ali mogu da budu i montažne. U ukrštanja vertikalnih i horizontalnih greda.
slučaju izvođenja na licu mesta, dužine greda
su teoretski neograničene, čime je i njihov Vertikalne i horizontalne grede roštilja
učinak veći. Montažni elementi su ograničeni izrađuju se na pripremljenoj podlozi od
dimenzijama i težinom. izravnavajućeg podbetona.
Visina greda je od 0,80 do 1,50 m, debljina Izabrana konstrukcija se obično upotrebljava
od 30 do 60 cm, u zavisnosti od načina na lokacijama i u uslovima na kojima se u
ugrađivanja kotve. zaleđu ne očekuje podzemna voda. Zbog
Kod ankerisanih greda koje se izrađuju na toga se ne izvode drenaže na leđnim
licu mesta, potrebno je da budu ukopane 15- stranama greda konstrukcije roštilja.
20 cm u kosinu padine. Betoniranje se izvodi
kontaktno na podlozi koja je pripremljena Na vrhu zida i na vrhu eventualnih bermi
torkret betonom. treba predvideti kanaletu odgovarajućih
dimenzija za odvodnjavanje površinskih voda
Ukoliko je padina stabilna u tolikoj meri da ne iznad zida.
treba izvoditi osiguranje torkret betonom,
onda se na zaleđu greda ugrađuje folija od Radi lakšeg i jednostavnijeg armiranja i
geotekstila koja sprečava mešanje zemlje sa kontinuiranog toka opterećenja i napona,
betonom. treba predvideti ugrađivanje kotvi na površini
greda roštilja. Prostor između vertikalnih i
Zbog lakšeg i jednostavnijeg armiranja i horizontalnih greda roštilja treba da bude
kontinuiranog toka opterećenja i napona, zaštićen torkret betonom ako su u pitanju
lokalno nestabilne površine.
14 JP Putevi Srbije
10.5.3.7 Konstrukcije ankerisanih roštilja Veličina pojedinih komada iznosi od 40 do 70

sa punjenjem cm, a debljina drenažnog betona min. 20 cm.
Ukupna debljina ispune treba da bude min.
Dimenzije, raspored, razmak horizontalnih i 80 cm. Površinske fuge između kamenih
vertikalnih greda, veličina sile ankerisanja i blokova u dubini od 10 do 15 cm ispunjavaju
način izvođenja u ovoj grupi ankerisanih se humusom ili cementnim malterom.
zidova zavisi od faktora nabrojanih u tački
10.5.3.6. Ova grupa zidova razlikuje se od Vertikalne grede roštilja betoniraju se na
opisane u tački 10.5.3.6 po tome što se izravnavajući sloj podbetona, dok se
koristi u nešto slabijim geomehaničkim horizontalne grede roštilja i punjenje
uslovima u kojima prostor između greda betoniraju na sloju filterskog betona koji
treba osigurati od klizanja i raspadanja. omogućuje dreniranje vode iza zaleđa. Na
Nagib konstrukcije je manji od konstrukcija najnižoj tački zida – uz petu temelja zida duž
bez punjenja (slika 10.5.21). čitave dužine zida treba voditi drenažnu cev.
Na svakih 30 m drenaža mora da se poveže
Kao punjenje između horizontalnih i sa kontrolnim šahtom ispred zida, a šahtovi
vertikalnih greda roštilja koristi se složeni su povezani sa sistemom za odvodnjavanje
kamen iz odgovarajućeg autohtonog celog zida.
kamenoloma koji se polaže u drenažni beton.
Slika 10.5.20: Konstrukcija roštilja za ankerisanje
JP Putevi Srbije 15
Slika 10.5.21: Ankerisana konstrukcija roštilja sa punjenjem
ugrađivanje kotve – glave ankera te načina

izgradnje.
10.5.3.8 Konstrukcije ankerisanih zidova
U slučaju izgradnje na licu mesta, prethodno
Ankerisani armirani betonski zidovi u celosti se na zaleđu padine izvede sloj drenažnog
mogu da se izrade na licu mesta, a mogu da betona ili folija drenažnog geotekstila, pa se
budu polumontažne izrade. Nagib i dimenzije tek onda pristupa izgradnji zida. Minimalna
zavise od geološko-geomehaničkih debljina zida je 30 cm, odnosno zavisi od
karakteristika padine, kontaktnih napona, dimenzija čaure sistema za prednaprezanje
veličine sile ankerisanja, potrebnih mera za geotehničkog ankera. Drenažni sloj mora da
16 JP Putevi Srbije
bude debeo min. 15 cm. Kotvu – glavu veličina raspoloživih sila ankerisanja (slika
ankera treba izvući iz ravnine zida (slika 10.5.25).
10.5.22).
Za razliku od ankerisanih zidova iz t.
Kod delimično montažne izgradnje postoje 10.5.2.8, kod ovih tipova zidova može da se
najmanje dve varijante: postigne strmiji nagib iskopa kosina – obično
4 : 1. Ovim se smanjuje obim zaleđa na
Kod prve varijante se na iskopanu i kome može da dođe do pojave nestabilnosti i
pripremljenu padinu prostre drenažni obrušavanja tla kosine.
geotekstil, dok se za oplatu zida koristi
montažna armirana betonska ploča na koju je Tehnologija izrade ovog zida uzrokuje
pričvršćena potrebna armatura zida. Prostor delimičnu nelogičnost u dimenzijama
između geotekstila i montažne ploče ispuni konstrukcije: debljina zida je na području
se betonom. Ploča na spoju mora da ima najkvalitetnije kosine najveća.
ankere odnosno omče sa kojima se
montažna ploča i punjenje sprežu u noseći Za ovaj zid je karakterističan nekonstantnog
sistem zida. Minimalna debljina montažnih preseka po visini zbog tehnologije izgradnje.
ploča je 15 cm, a dodatnog betona min. 30 Na svakoj etapi se zid odmakne za oko 35
cm. Ukupna debljina zavisi od dimenzija tulca cm, da bi se omogućilo betoniranje zida niže
sistema za prednaprezanje geotehničkog – donje etape.
ankera. Veličina ploče zavisi od transportnih
sredstava, s tim da nisu šire od 220 cm i više Sledeća karakteristika je da ovi tipovi zidova
od 350 cm (slika 10.5.23). imaju temelj i da se betoniraju kontaktno.
Zato se na zaleđe koje je u kontaktu sa
Prednost ove varijante su manji troškovi betonom postavlja drenažni geotekstil.
oplate, brže napredovanje radova, kvalitetnija
izrada vidne površine zida i lepši izgled zida. Minimalna debljina zida prve etape je 40 cm,
debljina zida sledećih etapa je veća zbog
Kod druge varijante prvo se izvodi temelj sa smicanja.
otvorima za ugrađivanje moždanika na koji
se nataknu montažne ploče (slika 10.5.24). Ovi tipovi se obično izrađuju po montažno-
Ploče su debele min. 30 cm i imaju dimenzije monolitnoj tehnologiji. Pri tom se
koje odgovaraju težini i dimenzijama koje upotrebljavaju montažne ploče deb. min. 15
omogućuju utovar, transport i laganu cm koje služe kao oplata sa čeone strane
montažu uz korišćenje jednostavnije zida. Ploče se izrađuju u bazi i isporučuju na
mehanizacije. Prostor između padine i ploče gradilište. Širina je ograničena transportom
popunjava se filterskim drenažnim betonom na maks. 2,2 m. Visina ne treba da prelazi
min. debljine 15 cm. Ako bi, pri ugrađivanju 3,50 m. Ovakve dimenzije ploča dostižu
filterskog betona, moglo da dođe do mešanja težinu koja se još uvek može savlađivati na
sa zemljom, pre betoniranja padine treba teško dostupnim mestima uz upotrebu
prostrti geotekstil. uobičajene mehanizacije.
Za odvodnjavanje drenažne i površinske Prvu etapu treba izgraditi uz najveću pažnju,

vode važe opšta pravila. pošto se izvodi u najtežim geološko-
geomehaničkim uslovima. Jedna od mera
koja se primenjuje u prvoj etapi jeste
10.5.3.9 Posebne konstrukcije ugrađivanje kotvi na dve različite visine u cilju
ankerisanih zidova građenih sprečavanja rotacije zida.
odozgo nadole
Svaku izvedenu etapu treba pre bilo kakvog
Posebni sistemi armiranih betonskih zidova nastavka radova treba ankerisati. Tek kada
građeni po tehnologiji odozgo nadole u celini su svi delovi jedne kampade uankerisani
mogu da se grade na licu mesta ili u radovi mogu da se nastave sa
delimičnoj montažnoj izradi. Dimenzije i nagib potkopavanjem već izrađenih etapa. Sledeće
zida određuju geološko-geomehaničke etape se rade po etapama na preskok.
karakteristike padine, kontaktni naponi u tlu i
JP Putevi Srbije 17
Slika 10.5.22: Ankerisani zid u monolitnoj izradi
Slika 10.5.23: Ankerisani zid u polumontažnoj izradi
18 JP Putevi Srbije
Slika 10.5.24: Delimično montažni ankerisani zid
U svakoj kampadi zida mora na dnu mora da povezuju sa kanalicama koje idu po kosini
se ugradi armatura za ankerisanje ∅ 32/33 krajeva zida.
cm ili ∅ 28/25 cm koja služi za međusobno
povezivanje kampada. Na najnižoj tački zida – peti temelja treba
ugraditi drenažnu cev koja se na krajevima
Pre betoniranja zida preko površine padine zida spaja sa sistemom za odvodnjavanje
koja dolazi u dodir sa betonom, treba položiti saobraćajnice ili se izvodi na slobodno
drenažni geotekstil koji se poveže na oticanje.
drenažnu cev koja ide po dužini iza zida na
svakoj kampadi. Ove cevi se na krajevima
JP Putevi Srbije 19
Slika 10.5.25: Karakteristični poprečni presek ankerisanog zida građenog odozgo nadole
Da bi se svi elementi zidova od šipova

optimalno uključili i iskoristili u konstrukciji,
10.5.3.10 Konstrukcije zidova od šipova potrebno je da se svim konstruktivnim
delovima i geološko-geomehaničkim
Stabilnost i sigurnost zidova od šipova uslovima posveti znanje i stečena iskustva.
moraju da se obezbede sa otporom tla i
geotehničkim ankerima u slučaju ankerisanja, Treba imati na umu da se radi o sastavnim
krutošću na savijanje koja igra najznačajniju delovima konstrukcije koji u celosti nisu
ulogu kod obezbeđivanja pouzdanosti ovakve matematički obrađeni, usled čega iskustva u
konstrukcije. projektovanju dolaze do punog izražaja.
20 JP Putevi Srbije
Zidovi od šipova su konstrukcioni objekti koji različitim međusobnim rastojanjima i da budu

se po svojoj veličini i obliku ne uklapaju vidljivi, pošto takvi estetski izgledi nude
najbolje u okolinu. Predstavljaju samostalne istinsku strukturu koja svojim robusnim
potporne konstrukcije zbog čega, pored izgledom iskazuje svoju pravu namenu.
statičkog značaja, moraju da sadrže i
elemente arhitektonskog oblikovanja. Zidove od šipova bez obloga treba oprati
vodom pod pritiskom pri čemu treba paziti da
Da li je zid od šipova pravilno uklopljen u se zbog previsokog pritiska ne ošteti vidljiva
okolinu najbolje se uočava na oblikovanju betonska struktura.
krajeva i vrha zida. Liniju vezne grede treba
prilagoditi u najvećoj meri morfologiji padine. Estetsko poboljšanje pogleda na konstrukciju
Veliki lomovi vezne grede nisu poželjni. zida od šipova postiže se prirodnim
ozelenjavanjem. U tu svrhu ispred zida treba
Krajevi zidova od šipova – spoj zida i padine predvideti prostor širine 60 do 80 cm koji se
treba oblikovati na način koji eliminiše ispuni plodnom zemljom i zasade različite
neobične početke konstrukcije. Spoj zida i puzavice koje se preko ugrađene mreže
terena mora da se izvede spontano, odnosno penju duž šipova i tako delimično sakriju
da bude prilagođen terenu. Time se pogled na zid. Kod izbora sadnica treba paziti
omogućuje kvalitetno i pravilno odvajanje da ne dođe do narušavanja širine slobodnog
površinskih voda iz kanalete u kontrolni šaht. saobraćajnog profila puta, te da su otporne
na uticaj soli koja se koristi u zimskom
Treba praviti razliku u kakvo okruženje se zid periodu.
ugrađuje. Ako se zid od šipova ugrađuje u
osetljivo okruženje, kulturno i istorijsko U slučaju prekomerne izraženosti
zaštićeno, onda ovakva nezgrapna nejednakog izgleda šipova i punjenja između
konstrukciju treba estetski da se obradi na njih, ukupnu vidljivu površinu zida bez vezne
odgovarajući način . Pri tom se pre svega grede i grede za ankerisanje treba isprskati
misli na oblaganje zida kako bi dobio oblik betonom sa dodatkom mikrovlakana.
fasade.
U slučaju da se zid od šipova nalazi
Potkonstrukciju, na koju se pričvršćuje neposredno uz kolovoz (potporni zid), tada
obloga treba ugraditi na nosivu konstrukciju, donji deo zida do min. visine 3,0 m treba
tako da je omogućeno zračenje obloge i zaštititi epoksi premazom koji povećava
odvodnjavanje vode iz zaleđa. Detalji otpornost betona na mraz uz prisustvo soli.
pričvršćivanja takođe treba da budu obrađeni Ovaj premaz mora da bude proziran i
na način koji neće predstavljati slaba mesta u bezbojan da bi se očuvala i ostala vidljiva
konstrukciji. prirodna struktura betona.
Obloge zidova od šipova koje se preko Konstrukcija, armatura šipova i način

potkonstrukcije pričvrste na šipove, odnosno izvođenja šipova su detaljno obrađeni u
grede, sprečavaju pregled i pristup do smernici SRDM 10.1 Temeljenje na bušenim
noseće konstrukcije. Ugrađivanje obloga šipovima.
predstavlja poseban problem kod ankerisanih
zidova od šipova pošto ometaju kontrolu i Okrugli presek šipova u statičkom pogledu
održavanje kotvi geotehničkih sidara i pristup nije najugodniji za opterećenja na savijanje
mernim i kontrolnim ankerima. pošto je armatura u preseku slabo
iskorišćena. Preporučuje se simetrično
U svakom slučaju treba nastojati da armiranje šipova zbog lakše izrade i
raznovrsni oblici polukrugova šipova budu na eventualno naknadno ugrađenih sidara.
JP Putevi Srbije 21
Slika 10.5.26: Deo konstrukcije zida od šipova sa ankerisanjem u dva nivoa
Slika 10.5.27: Punjenje između šipova
Kod izbora prečnika šipova, projektant treba bolje uklapaju sa ankerima u interakciji
da donese pravu odluku uzimajući u obzir između konstrukcije i tla nego šipovi većeg
geološko-geomehaničke karakteristike tla, prečnika.
hidrološke uslove i visinu zida. Izbor prečnika
šipova direktno zavisi od opterećenja i dužine Izbor promera šipa može da zavisi i od
šipova. dužine šipa. U slučajevima kada je dužina
šipa veća od dužine armaturne šipke glavne
Kod zidova od šipova koji su ankerisani u armaturne koševe treba produžiti, pošto
jednom ili više nivoa po visini upotrebljavaju mogu da nastupe teškoće u vezi sa
se šipovi ∅ 100 cm, a kod većih opterećenja minimalnim propisanim minimalne prostorima
∅ 125 cm. Ovi šipovi se svojom krutošću između šipki u području preklapanja. Razmak
22 JP Putevi Srbije
između šipki mora da bude min. 3 cm kako bi razmak, koji se preporučuje, zavisi od
sve šipke bile obavijene ugrađenim betonom. prečnika šipa, a iznosi:
- za šip ∅ 100 cm: e = 2,00 m
Kod šipova prečnika ∅ 125 cm, veće dubine - za šip ∅ 125 cm: e = 2,50 m
od 12 mm i većeg procenta armiranja od 2,5 - za šip ∅ 150 cm: e = 3,00 m
% neophodno je povećanje prečnika šipa,
pošto ne može da se izvede pravilno Vezne grede povezuju vrhove šipova
nastavljanje armature preklopom. U slučaju ravnomernije raspoređuje pritiske na šipove i
da je šip kraći od 12 m može da se primeni i predstavljaju završetak zida koji je
veći procenat armiranja. najizloženiji deo konstrukcije. Pošto se
nalaze na udaru pogleda, treba da budu što
Razmak između šipova zavisi od opterećenja kvalitetnije oblikovane (zarubljene ivice,
zida i karakteristika tla u njegovom zaleđu, beton odgovarajućeg kvaliteta, kvalitetna
pošto prostor između šipova treba oplata).
privremeno „otvoriti“ i očistiti, a nakon toga
međuprostore popuniti oblogom prema Posebnu pažnju treba posvetiti položaju i
projektovanim detaljima. postavljanju kotvi geotehničkih sidara, ako se
radi o ankerisanom zidu.
Usvojenom prečniku treba da se prilagodi i
razmak između šipova. Najmanji razmak U ovom slučaju se na određenim mestima
teoretski može biti jednak prečniku šipa, ali ugrađuju kontrolni i / ili ankeri za merenje koji
se preporučuje da min. razmak između treba da se održavaju na odgovarajući način.
šipova bude 10 cm zbog problema
preciznosti kod bušenja. Najveći dozvoljeni
Slika 10.5.28: Poprečni presek vezne grede
JP Putevi Srbije 23
Slika 10.5.29: Poprečni presek srednje grede za ankerisanje
Slika 10.5.30: Povezivanje srednje grede sa šipovima
24 JP Putevi Srbije
U slučaju da neposredno iznad zida od

bušenih šipova prolazi saobraćajnica, vezna
greda postaje deo kolovoza. U ovom slučaju
vezna greda treba da bude oblikovana na
odgovarajući način, a potrebno je ugraditi i
zaštitnu ogradu i hodnik za pešake.
Vezna greda mora da ima takve dimenzije i

krutost da može da podnese posledice
eventualnih oštećenja nosećih elemenata
zida na bušenim šipovima (lokalno veći
pritisci zemlje, popuštanje šipa, popuštanje
ankera i prenos opterećenja na susedne
šipove odnosno ankere).
Slika 10.5.31: Tlocrt dilatacionog spoja na
Širina vezne grede treba da bude veća od veznoj gredi
prečnika šipa za 15 do 25 cm sa svake strani
zbog eliminisanja mogućih grešaka kod
izvođenja šipova, te zbog lakšeg i
jednostavnijeg ugrađivanja armature u gredi.
Vertikalna armatura šipa ne omogućuje
ravnomernu raspodelu armature po donjoj
stranici grede.
Visina vezne grede ne treba da bude veća od

dužine ankerisanja armature šipa plus 10 cm.
Ako se zid od bušenih šipova ankeriše, visina
grede je min. 120 cm zbog pravilnog
oblikovanja i obrade kotvi geotehničkih
sidara. U podužnom smeru vezna greda
treba da bude dilatirana na rastojanju od 15
do 20 m. U slučaju da se vezna greda na
vrhu prilagođava razuđenom terenu, usled
čega se u više navrata lomi, rastojanja
između dilatacije su manja i prilagođena su Slika 10.5.32: Tlocrt dilatacionog spoja na
mestima preloma. srednjoj gredi
Dilatacije se izvode u obliku „pero i žleb“.
Srednje grede za ankerisanje se pojavljuju Razmak između sidara zavisi od nosivosti
samo u slučajevima kod kojih je neophodno pojedinačnog ankera i opterećenja zida od
ankerisanje na dva ili više nivoa po visini zida bušenih šipova. Treba nastojati da se ugradi
od bušenih šipova. Srednje grede povezuju što manje sidara, pa zato treba da se koriste
šipove u celinu, ali pre svega imaju ulogu ankeri maksimalne nosivosti. U većini
elementa konstrukcije u koji se ugrađuju slučajeva maksimalnu nosivost predstavlja
kotve geotehničkih sidara. Raspored ovih spoljašnja nosivost ankera, odnosno nosivost
sidara je obično takav da ankeri prolaze kroz koju može preuzme tlo odnosno stenski
prostor između šipova. masiv.
Na mestu srednjih veznih greda treba urediti Razmak između sidara na veznoj gredi u istoj
kvalitetan spoj između šipa i vezne grede. Na ravni ne sme da bude manji od 50 cm. Kod
spoju treba izbušiti u svaki šip po dve rupe ∅ razmaka koji su manji od 1,5 m, treba
40 mm, dužine 45 cm u koje se ugrađuje predvideti anker različite dužine koje se
armatura (ankeri), i koje su prethodno ugrađuje naizmenično različitim i
ispunjene ekspanzivnim malterom. Na ovom naizmeničnim uglom nagiba ankera. Razlika
području (kao što prikazuje slika 10.5.30) u dužini mora da bude za 2 m mora da bude
treba da se ukloni beton šipova do armature, duža od veznog dela, dok razlika u uglu
a na preostaloj površini spoja za veznom nagiba treba da iznosi 5°. U slučaju
gredom, šip treba oprati i nahrapaviti. ankerisanja u kompaktnu, kvalitetnu stensku
masu, navedeni uslovi se koriste kada je
razmak između sidara manji od 1 m.
JP Putevi Srbije 25
Na veznoj gredi ankera po mogućnosti treba - vertikalnim drenažnim cevima u prostoru

da budu raspoređena između šipova. U između šipova, što prestavlja
suprotnom moraju da se seku šipke armature jednostavniju ali i manje efikasnu izradu.
šipa (od dve do pet) pošto ometaju prolazak
ankera i ugrađivanje kotve. Sva sakupljena drenirana voda treba, , da se
nadgleda i preko kontrolnih šahtova sprovede
Na veznoj gredi se obično ugrađuju ankeri za do sistema odvodnjavanja, ili da se na
testiranje na osnovu kojih se izvodi test odgovarajućim mestima ispusti u prirodu,
procenei određuje spoljašnja nosivost pošto se ne radi o zagađenoj vodi.
ankera. Blagovremeno i efikasno odvodnjavanje
površinskih voda spada u važno rešenje koje
Na srednjoj gredi za ankerisanje se učestvuje u stabilnosti ovih konstrukcija.
obavezno ugrađuju ankeri između šipova. Površinsku vodu treba najkraćim putem
Ako treba, ankeri mogu da se ugrade u dva kanalisati izvan područja zida. U tu svrhu
reda. treba dimenzionisati presek kanalete
odnosno jarka kako ne bi došlo do prelivanja
Odvodnjavanje zaleđa zida od bušenih vode preko zida tokom intenzivnijih padavina.
šipova je važno da ne bi došlo do
hidrostatičkih pritisaka na zid koji bi u Dno kanala za odvod vode koji se prostiru
krajnjem slučaju, mogao da ošteti preko strmih terena zaleđa treba da se obradi
konstrukciju. Odvodnjavanje ovih zidova na način koji će usporiti protok i umanjiti
može da se podeli na dva dela i to energiju vode pre ulivanja u kontrolni šaht
odvodnjavanje zaleđa i odvodnjavanje (obloga od lomljenog kamena, pragovi itd.).
površinskih voda. Kvalitet betona za šipove mora da bude
Za odvodnjavanje voda zaleđa treba izvesti minimum C 25/30 (MB 30) za stepen
drenažu podužno uz gornju veznu gredu izloženosti XC2. Vrsta i kvalitet armature je S
(slika 10.5.28) i izvesti dreniranje prostora 400 (RA 400/500).
između šipova.
Iza vezne grede na približno 50 cm ispod U slučaju da se zid od bušenih šipova nalazi
donje ivice horizontalne grede treba izvesti uz kolovoz, beton mora da odgovara za
horizontalnu drenažu. Drenažni zasip prostire stepen izloženosti XF2. Kod ovakvih primera
se duž cele visine grede. površina zida u visini 3,0 m od donje vidljive
ivice, treba da bude zaštićen epoksi
Zasip se izvodi nakon ugrađivanja premazom koji povećava otpornost betona
geotehničkih sidara pri čemu treba posebno na mraz uz prisustvo soli.
paziti da ne dođe do oštećenja sidara.
U konstruisanju i izgradnji ankerisanih zidova
Dreniranje prostora između šipova može da i konstrukcija pored uobičajenog betona
se izvede na dva načina: odgovarajuće marke koriste se dranažni
- filterskim betonom između šipova i beton i torkret beton. Radi specifičnosti tih
armiranom betonskom oblogom sa vidljive betona ovde se daju neke njihove
strane. Ovaj detalj je kvalitetan i zahteva karakteristike i načini izgradnje.
više radnih postupaka;
Tabela: 10.5.1: Drenažni beton
Posebna osobina po Dodatni zahtevi za Sadržaj cementa,

Tip betona PGD i tehničkim tehničkim uslovima vode i agregata
uslovima
2
fcc = 5 N/mm granulacija 170 kg-C, 58 I-V,
Drenažni beton – vodopropusnost kao za jednofrakciona, 8-16 mm… 40 %,
grubi, „A“ šljunak, k po Darcy-ju 8-32 mm 16-32 mm … 60 %
2
fcc = 5 N/mm granulacija
170 kg – C, 56 I-V,
Drenažni beton – vodopropusnost kao za jednofrakciona,
8-16 mm … 100 %
fini, „B“ šljunak, k po Darcy-ju 8-16 mm
Ugrađivanje grubog drenažnog betona utovarnom kašikom. U tlocrtu raspoređuju

Betonirci raspoređuju grubi drenažni beton beton u poprečnim trakama – kontinuirano u
na temeljno tlo neposredno iz kamiona – podužnom smeru u jednom ili više taktova,
mešalice i uz pomoć rovokopača sa po visini u jednom sloju debljine 35 cm.
26 JP Putevi Srbije
Kompaktnost trake – sloja izvodi se sa 10.5.4 GEOTEHNIČKA ANALIZA

ručnim vibracionim valjkom (npr. BW 70) sa ANKERISANIH ZIDOVA
dvostrukim prelazima vibracijom i to jedan
prelaz poprečno i jedan prelaz uzduž.
10.5.4.1 Konstrukcije zidova od šipova
Za negovanje betona upotrebljava se
pokrivač od PE folije ili filca koji se postavlja Dokaz pouzdanosti ankerisanog zida je
na slobodne površine. Negovanje tekućom samostalni deo sadržaja idejnog i glavnog
vodom nije dozvoljeno pošto može da dođe projekta. Dokaz se zasniva na rezultatima
do zatvaranja drenažnog sistema. geološko-geomehaničkih ispitivanja osobina
tla i studije drugih podloga.
Torkret beton
Torkret cementni beton (s Dmax = 8 mm ili Pojam pouzdanosti podrazumeva
Dmax=16 mm) se koristi za sprečavanje bezbednost, upotrebljivost i trajnost potpornih
rasipanja padina ili kao potporni element. konstrukcija. Potrebna pouzdanost
Obloga iz torkret betona zatvara naprsnuća, ankerisanih zidova mora da se dokazuje za
sprečava ispadanje materijala, a time i privremene, stalne i vanredne projektne
obrušavanje. Održavanje početne otpornosti situacije koje nastaju tokom izgradnje,
masiva je važno zbog uspostavljanja svoda upotrebe, održavanja, te u vanrednim
koji se formira u masivu, npr. neposredno situacijama za ukupni vek trajanja potporne
oko iskopanog profila. konstrukcije.
Torkretirana i ankerisana armatura ili Kod geostatičke analize ankerisanog zida

mikroarmirana (armaturne mreže, treba obraditi sledeće projektne situacije:
mikrovlakna) obloga ima različite debljine: 5 - projektna situacija početnog stanja
do 25 cm. Torkretiranje se izvodi po fazama padine, postojećih objekata i infrastrukture
napredovanja, dok se po debljini izvodi u u uticajnom području pre izvođenja
slojevima. Primarna Torkret obloga se građevinskih radova;
ankeriše sa rudarskim ankerima tipa Swellex, - tehnološke projektne situacije koje mogu
SN i BIO. Gustina ugrađenih sidara zavisi od da uključuju: izgradnju prilaznih puteva,
kategorije masiva (npr. predviđene: A2, B1, radnih platoa, iskope građevinskih jama i
B2 i PC na području portala). radne faze izvođenja ankerisanog zida;
- projektne situacije trajne eksploatacije
Za ugrađivanje suve mešavine betona u objekta u predviđenom životnom trajanju,
mešalicu i torkretiranje na površinu važe seizmičke i izvanredne projektne situacije.
slični zahtevi kao i za normalni beton koji se
ugrađuje u oplatu. Na stenskom masivu mora Analizom pojedinačnih projektnih situacija
da se ugradi odgovarajuća čelična mreža – treba dokazati da u ukupnom životnom
armatura koja obezbeđuje preuzimanje sila trajanju obrađivanog ankerisanog zida neće
prianjanja sna stenski masiv. Stena biti prekoračeno nijedno granično stanje
prethodno mora da se očisti kompresovanim nosivosti, upotrebljivosti i trajnosti.
vazduhom ili vodom pod pritiskom. Mašina za
torkretiranje mora da ima opremu za Kod upotrebe zahtevnih mehaničkih modela
doziranje tečnih dodataka betonu. tla i potpornih konstrukcija simulacijom
pojedinih faza izgradnje može postepeno da
Odstojanje između mlaznica i površine se analizira više projektnih situacija, uz
nanosa iznosi od 1,0 do 1,3 m, ali ne sme da istovremeno dokazivanje svih graničnih
bude veća od 2,0 m. Mlaznica sa pritiskom stanja nosivosti i upotrebljivosti.
od 3 do 6 bara mora da se usmeriti pod
pravim uglom na površinu. Minimalno Manje zahtevni mehanički modeli potpornih
prekrivanje mreže torkret betonom mora da konstrukcija i tla omogućuju analize pojedinih
bude 50 mm, čime se ispunjava uslov graničnih stanja nosivosti i upotrebljivosti, ali
korozije i propusnosti. su rezultati manje pouzdani i kod njihove
interpretacije su važnija iskustva.
Dozvoljava se primena samo onih modela
koji na zadovoljavajući način predočavaju
mehaničke osobine tla i pojedinih elemenata
potpornih konstrukcija uz granično stanje.
JP Putevi Srbije 27
10.5.4.2 Granična stanja nosivosti slojevitost padine, pojavljivanje i smerove

diskontinuiteta, proceđivanja podzemne
Po evropskim geotehničkim normama EN vode, porne pritiske, uslove kratkotrajne i
1997-1:2004 razlikuju se sledeća granična dugotrajne stabilnosti, deformacije radi
stanja: napona na smicanje i prikladnost
- gubitak globalne stabilnosti mase upotrebljenih modela za analizu
temeljnog tla zajedno sa osloncima potencijalnog rušenja.
konstrukcije koja prouzrokuje znatna
pomeranja tla radi delovanja napona na Granično stanje GEO obrađuje opasnost
smicanje, sleganja, vibracije ili podizanja, rušenja ili prekomernih deformacija tla kod
oštećenja ili smanjenja upotrebljivosti kojih je, pri obezbeđivanju otpora, najvažnija
susednih ili postojećih objekata, otpornost tla i stenske mase.
saobraćajnica i druge infrastrukture. Za
dokazivanje razmatranog primera Kod potpornih konstrukcija granično stanje
najvažniji su parametri otpornosti i krutosti GEO po pravilu obrađuje: nosivost temeljnog
tla odnosno nosivost pojedinih tla, određivanje pritiska tla (pritisaka i aktivnih
konstruktivnih elemenata; otpora na potporne konstrukcije, spoljašnju
- unutrašnje rušenje ili prekoračene nosivost geotehničkih sidara i dr.
deformacije pojedinih elemenata
konstrukcije uključujući i šipove, zidove, Granično stanje STR obrađuje unutrašnje
ankere itd. kod kojih je otpornost rušenje ili prekomerne deformacije elementa
konstrukcionog materijala veoma važna konstrukcije zajedno sa temeljima, šipovima,
za uspostavljanje otpora (STR); zidovima i ankerima kod kojih za dokazivanje
- rušenje ili prekoračenje deformacija tla u nosivosti preovlađuje otpornost materijala
slučajevima kada je otpornost tla odnosno konstrukcija.
stenske mase najvažnija kod
uspostavljanja potrebnih otpora (GEO); Kod potpornih konstrukcija sa graničnim
- gubitak ravnoteže geotehničkih stanjem STR dokazuje se dovoljna nosivost
konstrukcija ili tla usled podizanja preseka konstruktivnih elemenata na
uzrokovanog pritiskom vode (UPL); delovanje opterećenja zatezanja pritiska,
- hidraulički lom tla, unutrašnja erozija tla i savijanja i torzije, te kombinacije navedenih
lokalno rušenje u tlu koji nastaju usled uticaja.
opterećenja tla hidrauličkim gradijentom
(HYD); Granično stanje UPL obrađuje rušenje tla i/ili
- gubici ravnoteže konstrukcija ili tla kao potporne konstrukcije usled narušene
krutih tela kod kojih nemaju značajniji ravnoteže vertikalnih sila u slučajevima kada
uticaj (CAU)na obezbeđivanje potrebnog otpornost tla ima mali uticaj.
otpora materijala konstrukcije i tla.. Kod
potpornih konstrukcija ovo granično stanje Granično stanje HYD obrađuje stanje rušenja
nije tako značajno. tla na uticajnom području potporne
konstrukcije usled prekoračenih hidrauličkih
Granično stanje globalne stabilnosti obrađuje gradijenata kod kojih otpornost tla ili stenske
geomehaničke uslove gubitka globalne mase ima veliki uticaj. Ova analiza graničnog
stabilnosti ili prekomernih deformacija tla kod stanja se uvek obavlja u slučajevima kod
kojih je za obezbeđenje otpora najvažnija kojih se pojavljuje filtracija podzemne vode u
otpornost tla i stenske mase. smeru nagore ispred potporne konstrukcije i
kod svih slučajeva kod kojih su nivoi vode
Kod projektovanja i građenja ankerisanih ispred i iza različiti.
zidova mora da se dokaže globalna
stabilnost uticajnog područja, uključujući i zid Kod ankerisanih zidova, odnosno u svim
od bušenih šipova i postojeće objekte za sve slučajevima gde stabilnost konstrukcije zavisi
analizirane projektne situacije. od pasivnog otpora ispred nje, prilikom
dokazivanja graničnih stanja nosivosti
Treba dokazati globalnu stabilnost potrebno je da se projektovana kota tla
ankerisanog zida, područja tla iznad i ispod umanji za vrednost ∆a koja kod prosečne
ankerisanog zida, prilaznih puteva, iskopa, pouzdanosti kontrole i nadzora na gradilištu
radnih platoa čiju izradu uslovljava za ankerisane ili poduprte ankerisane zidove
tehnologija izgradnje. iznosi 10 % odstojanja između najniže
potpore odnosno ankera, ali najviše 50 cm.
Kod izbora odgovarajućih metoda za
dokazivanje graničnih stanja globalne
stabilnosti potrebno je uzeti u obzir:
28 JP Putevi Srbije
10.5.4.3 Granično stanje upotrebljivosti Kod analize ankerisanog zida u praksi se

pretpostavlja površinsko deformacijsko
Kod ankerisanih zidova treba obraditi stanje, što znači da se zid ponaša kao ploča.
granično stanje upotrebljivosti za privremene Obično se ankerisani zidovi računaju kao
i trajne projektne situacije. Granična stanja linijski elementi širine 1 m.
se, pre svega odnose, na deformacije
potporne konstrukcije i tla, te drugih objekata U statičkom smislu ankerisani zidovi
i infrastrukture na uticajnom području predstavljaju jednostavne linijske nosače, koji
potporne konstrukcije. su elastično poduprti u jednoj ili više tačaka
(mesto sidara) i kontinuiranoj elastičnoj
Kod izbora računskih vrednosti graničnih potpori u temeljnom tlu.
pomeranja treba uzeti u obzir rizike kod
određivanja prihvatljivih vrednosti, pojavu i Opterećenja ovih linijskih nosača su pritisci
intenzitet pomeranja tla, vrstu konstrukcije i tla i podzemne vode iza zaleđa potporne
konstrukcionog materijala, načina temeljenja, konstrukcije, reakcija geotehničkih sidara i
načina deformacija, dilatacije te povezivanje otpor temeljnog tla na zračnoj strani potporne
sa drugim objektima. konstrukcije. Opšti početni utisak nameće
zaključak da je statička analiza ankerisanih
Kod zahtevnijih elemenata betonskih zidova jednostavna. Međutim, u stvarnosti je
konstrukcija granična stanja pukotina treba sasvim drugačije.
da se dokažu uz posebno obrazloženje
očekivanih događanja na nedostupnim Veliku teškoću predstavlja nepoznavanje
mestima, te na području predviđenih radnih deformacija potporne konstrukcije odnosno
spojnica. okolnog tla. Uticaj interakcije potporne
konstrukcije i okolnog tla je veliki, i odražava
Za dokazivanje graničnih stanja se kako na opterećenje tako i na reaktivne
upotrebljivosti elemenata konstrukcija treba količine u potpornoj konstrukciji.
da se uzmu u obzir odredbe evropskih normi
prEN 1992. 10.5.4.4.1 Kruto plastični model tla i
ankerisanih zidova
10.5.4.4 Modeliranje tla i ankerisanih Kod ovog najjednostavnijeg modeliranja
zidova osobina tla predstavljen je kruto plastični
model sa izabranim parametrima otpora na
Geomehaničke analize ankerisanih zidova smicanje (parametri c' i ϕ), dok se za
treba urediti na mehaničkim modelima tla i potporne konstrukcije primenjuje model
potpornih konstrukcija. Obično je dozvoljena krutog, a može da se primeni i model
upotreba analiza na proizvoljnim modelima elastičnog tela. Geotehnički ankeri se
koji su naučno utemeljeni i prihvatljivi uzimaju u obzir sa projektovanim veličinama
odnosno koji su potvrđeni u geotehničkoj sila ankerisanja. Podzemne vode, površinska
praksi. i dodatna seizmička opterećenja u
mehaničkom modelu uzimaju se u obzir kao
U želji da dobiju sigurniju i ekonomičniju površinske ili volumenske sile koje se
konstrukciju, projektanti upotrebljavaju nadoknađuju modelom opterećenja.
različite računarske programe. Kada su u
pitanju različitosti, onda se misli na različite Kao osnova ovom računskom modelu služi
teoretske koncepcije, a ne poreklo unapred kvalitetno propisano kinematičko
(autorstvo) programa. Svi programi su ponašanje potporne konstrukcije i granično
pripremani na način koji omogućuje odnosno projektno naponsko stanje u tlu
jednostavnu pripremu ulaznih podataka da ispred i iza potporne konstrukcije.
rezultati ovih analiza omogućuju
dimenzionisanje potporne konstrukcije. Upotreba kruto plastičnog modela tla i
ankerisanog zida ne omogućava proračun
Da bi konstruktor dimenzionisao ankerisani stvarnog pomeranja potporne konstrukcije.
zid dovoljno je da ima podatke o dubini Klizni pritisci tla izračunavaju se
temeljenja zida, potrebnoj sili ankerisanja, odgovarajućim faktorima sigurnosti prema
toku momenata savijanja i poprečnih sila po EN 1997-1:2004. Kada se zna tok aktivnih i
dužini zida. Poželjno je, da ima podatke o pasivnih pritisaka po dužini ankerisanog zida,
pomeranjima i savijanjima potporne onda je određivanje unutrašnjih statičkih
konstrukcije. količina, napona u tlu i sila ankerisanja
jednostavno.
JP Putevi Srbije 29
Kod ovakvog modeliranja je važno trenje 10.5.4.4.2 Elastično plastični mehanički

zmeđu potporne konstrukcije i tla „σ“ čiji model
aktivirani deo treba odrediti u odnosu na
uslove aktiviranja relativnih pomeranja u Elastično-plastično modeliranje potpornih
kontaktnoj površini između potporne konstrukcija i tla omogućuje analizu
konstrukcije i tla. Trenje između potporne projektnih situacija pri čemu se uzima u obzir
konstrukcije i tla se određuje prema EN ukupno uticajno područje sa objektima i
1997-1:2004. spravama koji se nalaze u uticajnom
području. Osobine temeljnog tla su u ovakvim
Ovakav pojednostavljen model tla i potpornih modelima uzete sa elastično-plastičnim
konstrukcija uz primenu pojedinačnih konstruktivnim modelima. Elementi potpornih
jednostavnih modela graničnih stanja konstrukcija, razupirači i sidra modeliraju se
omogućuje kontrolisanje i utvrđivanje elastičnim odnosno elastično plastičnim
pouzdanosti planiranih projektnih rešenja. grednim elementima.
Ovi modeli potpornih konstrukcija omogućuju Za analiziranje stvarnog stanja u pojedinim

srazmerno tačno određivanje graničnih projektnim situacijama najbolje je primeniti
vrednosti uticaja i otpora (aktivni i pasivni metodu konačnih elemenata.
pritisci tla, te nosivost temeljnog tla) u
slučajevima kada aktivirani deo tih vrednosti U proračunu se uzimaju dodatna projektna
treba proceniti u pogledu očekivane odnosno opterećenja, nametnuta pomeranja i uticaji
dozvoljene deformacije potporne konstrukcije podzemne vode po teoriji efektivnih
i tla u uticajnom području. naponskih stanja.
Analize sa promenom propisanog Prednosti ovakvih analiza odražavaju se pre

kinematičkog ponašanja i kliznih aktivnih i svega u omogućavanju primenljivosti
pasivnih pritisaka zemlje su jednostavne i deformacija tla i pojedinih elemenata
često se primenjuju. Uz pravilnu primenu potpornih konstrukcija, te u činjenici da su sa
mobilisanih parametara otpornosti okolnog analizom određeni stvarni uticaji na elemente
tla, ove analize daju dosta ekonomične potpornih konstrukcija, te deformacije na
konstrukcije. Metoda ne može da obuhvati centralnom uticajnom, odnosno analiziranom
uticaje deformabilnosti potporne konstrukcije području.
od preraspodele pritisaka tla, zbog čega je
njena primena ograničena na analizu krutih Numerička analiza ankerisanih zidova po
zidova. Na osnovu dobijenih rezultata može metodi konačnih elemenata koja se oslanja
da se izračuna samo relativna, ali ne i na elastično-plastičnim modelima i
apsolutna pomeranja ankerisanog zida. omogućuje modeliranje temeljnog tla,
potporne konstrukcije, sidara i prilika na
Kod proračuna sa kliznim pritiscima zemlje spoju različitih medija sa odgovarajućom
potrebno je da se uzmu u obzir dva zbirkom konačnih elemenata, nudi najbolji
ekstremna slučaja: uvid u naponsko i deformaciono stanje u
- granično stanje pasivnog otpora za zidu, ankeru i okolnom tlu. Primena
određivanje unutrašnjih statičkih količina i interakcije između tla i konstrukcije vodi ka
- primena mobilisanog pasivnog otpora za realnoj distribuciji pritisaka tla u pogledu na
određivanje dubine temeljenja. deformacije zida i tla.
Slaba strana opisanog modela predstavlja
nemogućnost proračuna pomeranja potporne Ovakav pristup zahteva prilično tačne
konstrukcije i verifikovanje vrednosti podatke o osobinama temeljnog tla (naponi
rezultujućih aktivnih i pasivnih pritisaka tla, na smicanje, deformabilnost za opterećena i
odnosno ne može da računskim putem rasterećena stanja, stratigrafiju uticajnog
opravda koeficijent bezbednosti. Primenom područja, podatke o objektima na uticajnom
faktora bezbednosti koji se u praksi najviše području itd.). Za dobijanje ovih rezultata
koriste za projektovane pritiske tla (obično se potrebni su opsežni radovi na ispitivanju.
kod aktivnih pritisaka redukuje kohezija c i
10.5.4.4.3 Model na osnovu modula
količnik ugla trenja tanϕ faktorom Fa = 1,3 do
reakcije tla
1,5, a pasivni otpor faktorom Fv = 1,5 do 2,0)
opasnost od rušenja na ovakav način Nepoznavanje stvarnih pomeranja potporne
proverenog svedena je na veoma nizak nivo. konstrukcije koja utiču na raspoređivanje i
veličinu aktivnih i pasivnih pritisaka tla na
zidove od bušenih šipova, prestavlja glavni
30 JP Putevi Srbije
uzrok zbog koga se modul reakcije tla modul sa dubinom raste u zavisnosti od
primenjuje u analizi ovih zidova. geološke strukture tla.
Zidovi od bušenih šipova se u praksi Na dobijene rezultate u velikoj meri utiče i

modeluju kao nosači koji su na slobodnoj pretpostavljeni sistem elastičnih oslonaca u
strani zida pod površinom zemlje (slika podnožju potporne konstrukcije i odnosa
10.5.33a i 10.5.33c), ili ispod „ nulte“ tačke između krutosti pojedinih računskih
(gde je predviđena nulta razlika između elemenata (zid, anker, elastični oslonci).
aktivnih i pasivnih pritisaka tla – slika
10.5.33b) poduprti sistemom elastičnih Na osnovu navedenog može da se zaključi
oslonaca (opruge). U slučaju kada je zid od da su rezultati statičke procene potpornih
bušenih šipova jedanput ankerisan, obično konstrukcija primenom modula reakcije tla
se predviđa elastični oslonac i na mestima veoma diskutabilni. Naročito je opasno
pričvršćenja ankera. korišćenju različitih računarskih programa koji
omogućuju primenu elastičnih oslonaca kod
Kao opterećenje na konstrukciju šipova kojih je definisana njihova deformacija, ali ne
uzimaju se klizni pritisci na zaleđnoj strani i nosivost. Kod primene ovakvih programa
zida. U odnosu na način podupiranja zida mogu da budu potcenjene dubine uklještenja
sistemom opruga sa slobodne strane zidova od bušenih šipova (uslovi ravnoteže
potporne konstrukcije (umesto pasivnog su ispunjeni, dok dobijeni reaktivni pritisci u
otpora tla) opterećenje se uzima po čitavoj elastičnim osloncima prelaze granična
dužini nosača (slika 10.5.33a) ili do „nulte“ stanja).
tačke (slika 10.5.33b) odnosno do dna iskopa
na slobodnoj strani konstrukcije (slika Ovi modeli su neupotrebljivi ako se osim
10.5.33c). popuštanja elastičnih oslonaca ne uzmu u
obzir i njihove nosivosti za određene dubine
3
modul reakcije tla „k“ (kN/m ) je obično uklještenja zida od bušenih šipova. Nosivost
procenjena vrednost. Definisan je kao mora da se odrediti analizom stabilnosti ili na
srazmerni faktor između normalnih napona u osnovu ravnoteže kliznih pritisaka tla.
tački potporne konstrukcije i pomeranjem te
tačke (σ = k . m). Ovaj izraz napona pokazuje Prednost postupka primene modula reakcije
da konačni rezultat (pre svega pasivni otpor tla je u tome što mogu da se odrede i
zemlje) analize zida od bušenih šipova pomeranja potporne konstrukcije ako se za
upotrebom modula reakcije tla u mnogome elastične veze uzmu u obzir deformacije i
zavisi od procenjene vrednosti modula nosivost. Bez obzira na ovu činjenicu, još
reakcije tla, naročito od toga da li je ovaj uvek je prisutan uticaj preuzete vrednosti za
modul uzet kao konstantna vrednost po modul reakcije tla.
čitavoj dubini ili je usvojena pretpostavka da
Slika 10.5.33: Mogući načini proračuna kod statičke analize ankerisanog zida od bušenih šipova
primenom modula reakcije tla
JP Putevi Srbije 31
sklopa – celine objekat-anker-tlo u kome su

skoro uvek složena stanja napona i
deformacije. Ovo se uglavnom odnosi na
napone i deformacije u kontaktu ankerisanog
cilindra i ankerisane okoline u neposrednoj
blizini.
Geotehnički ankeri se obično sastoje od

prednapregnutih kablova. U građevinarstvu
su prednapregnuti elementi ušli u primenu
tek u novije vreme, odnosno tek pre 65
Slika 10.5.34: Raspored pritisaka i pomeranja
godina. Prednapregnuta geotehnička sidara
kod konzolnog zida od bušenih šipova
su u upotrebi u još kraćem vremenskom
periodu koji približno od 25 do 30 godina.
Geotehnički ankeri mogu da se klasifikuju na

više načina. Najznačajnije podele su:
- u pogledu sastavnih delova, ankeri mogu
da budu u obliku samo jedne šipke –
šipkasti ankeri ili u obliku više žica, kao
snop, odnosno geotehnički kablovski
ankeri;
- u pogledu materijala u kome se ankerišu,
dele se na geotehničke ankere koji se
ankerišu u stenu i geotehničke ankere
Slika 10.5.35: Raspored pritisaka i pomeranja koje se ankerišu u zemlju;
kod jednostruko ankerisanog zida izbušenih - u pogledu načina i karaktera ankerisanja
šipova dele se na linijska, površinska i
volumenska;
- u pogledu načina delovanja dele se na
10.5.5 GEOTEHNIČKI ANKERI pasivne i aktivne geotehničke
(prednapregnute) ankere.
10.5.5.1 Vrste i sastav geotehničkih - u pogledu načina upotrebe dele se na
sidara trajna, privremena i probna geotehnički
ankeri.
Geotehnički anker u sastavu geotehničkih
konstrukcija prestavlja noseći element preko Trajni ankeri su oni kod kojih vek trajanja
kojeg se sila zatezanja sa konstrukcije mora da bude jednak veku trajanja
prenosi u ankerisana tla. Na taj način se konstrukcije koja se ankeriše. Privremenim
suštinski povećava stabilnost objekta, što je i se smatraju oni ankeri kod kojih vek trajanja
osnovni zadatak sidara. iznosi do dve godine. Probni ankeri su ankeri
koja su na poseban način oblikovana i
Danas se smatra da su najznačajniji ugrađena. Na ovim ankerima se vrše
geotehnički ankeri oni prednapregnuti ankeri ispitivanja na osnovu kojih dolazimo do
koja linijski prenose silu u ankerisanu masu podataka u vezi sa izborom vrste ankera i
uz jasno izraženu slobodnu dužinu ankera. dužine veznog dela ankera.
Ovakvo geotehnički anker predstavlja
geostatički element koji je sastavni deo
32 JP Putevi Srbije
Slika 10.5.36: Prednapregnuti geotehnički anker sa tipičnim elementima i oznakama
- Sila ankerisanja P se pri projektovanju

sidara uvažava kao stalno neprijatno
10.5.5.2 Proračun geotehničkih sidara opterećenje.
- Projektantski i konstrukcioni zahtevi
Prema zahtevima datim u standardu EN 199- zaključno sa zahtevima antikorozivne
71:2004 kod projektovanja sidara treba da se zaštite dati sa u standardu EN 1997-
uvaže sledeća granična stanja pojedinačno ili 1:2004 i IN 1335:1999.
u konstrukciji: - Osnovni uslov kod projektovanja sidara
- Konstrukciono otkazivanje (rušenje) na granično stanje nosivosti je izražen je
pramena ankera ili glave ankera jednačinom
uzrokovano aktiviranjem napona.
- Deformacije ili korozija glave ankera.
- Otkazivanje spoja između ubrizgane
Pd ≤ Ra,d
mase i tla (za ubrizgane ankere).
gde je Ra,d projektantska veličina otpora
- Otkazivanje usled nedovoljnog otpora
ankera na izvlačenje određena otporom
ankerisanog bloka (za ankere uklještene u
na izvlačenje Ra i Pd pri projektovanom
ankerisani blok).
- Gubitak ankerisane sile usled prevelikih opterećenju ankera (projektantska
vrednost sile koja u temelju tla unosi
pomeranja ankerisane glave ili usled
anker).
tečenja i relaksacije.
- Projektantska vrednost otpora ankera na
- Otkazivanje ili prevelike deformacije
izvlačenje se određuje na osnovu
delova konstrukcije zbog prenetih
karakteristične vrednosti otpora ankera na
ankerisanih sila.
- Gubitak globalne stabilnosti potpornog tla izvlačenje Ra,k prema jednačini
i potporne konstrukcije.
- Interakcija grupe sidara sa tlom i sa Ra,d = Ra,k/γa
susednim konstrukcijama.
- gde je γa delimični faktor koji uvažava
Prilikom izbora projektnih stanja potrebno je nepovoljna odstupanja otpora ankera na
uzeti u obzir: izvlačenje. Preporučljive vrednosti za
- Sve okolnosti u toku izgradnje stalne (γa,p) i privremene situacije (γa,t)
konstrukcije. daje EN 1997:2004 u tački A.3.3.4 (1)P s
- Sve relevantne situacije u toku životnog obzirom na projektantski pristup koji je bio
veka konstrukcije. korišćen u proračunu ankerisane
- Sva merodavna projektna stanja koja su konstrukcije. Preporučljive vrednosti za
data u tački 8.2 EN 1997-1:2004
stalne i privremene ankere su γa,p = γa,t =
uključujući i kombinacije stanja.
1,1.
- Očekivani nivo podzemne vode i vodne
- Karakteristična vrednost otpora protiv
pritiske.
izvlačenja ankera Ra,k određuje se
- Posledice otkazivanja nekog ankera.
- Mogućnost prekoračenja računskih sila. pomoću najmanje tri odgovarajuća testa u
JP Putevi Srbije 33
skladu sa standardom EN 1537:1999, pri 10.5.5.3 Prenos sile ankerisanja u

čemu projektantska vrednost nosivosti temeljna tla
ankera mora da ispuni sledeći uslov
Nosivost ankera u velikoj meri zavisi od
Ra,d ≤ Rt,d kvaliteta unošenja sile prednaprezanja u tlo.
Ovo je jedan od najvećih problema (osim
- gde je Rt,d nosivost materijala sidara zaštite kvaliteta ankera) koji se pojavljuju u
sračunata po standardu EN 1992, EN ovoj vrsti konstruktivnih elemenata.
1993 i EN 1537:1999.
- Karakteristični otpor ankera Ra,k određuje Noseće temeljno tlo u koje se ankeriše
se na osnovu broja izvedenih testiranja za geomehanički anker može da bude zemljani
prosečnu i minimalnu vrednost otpora kod ili stenski masiv.
testa za ocenjivanje Ra,m te u odnosu na
vrednost ξ koje su navedene u tabeli Velike sile koje se pojavljuju u ankerisanom
10.5.2. delu ankera prenose se na stenski masiv uz
pomoć ubrizganog ankera sa cementom.
Ra,k = Ra,m /ξ Ispitivanja koja su izvršena na ovakvim
ankerima pokazala su da se u veznom delu
Tabela 10.5.2: ankera pojavljuje adhezija veličine 5000
2
kN/m . Uslov da spoj sa stenskom masom
Broj testova za ocenu 1 2 ≥3 mora da bude nepomičan omogućuje prenos
(a) ξ na prosečnoj Ra;m 1,20 1,15 1,10 velikih sila ankerisanja u stensku masu.
(b) ξ na minimalnoj Ra;m 1,20 1,110 1,05 Prethodno mora da se ispita
vodonepropusnost bušotine. Ako bušotina
- Projektantska vrednost opterećenja nije vodonepropusna,izvrši se konsolidacija
ankera Pd prestavlja „reakciju“ koju bušotine ubrizgavanjem. Posle toga se vrši
dobijamo kod projektovanja potporne novo bušenje i ugrađivanje ankera, čime se
konstrukcije. Kod prednapregnutih sidara postiže dovoljna bezbodnost u prenošenju
projektantska vrednost ankerisane sile Pd sila. U zavisnosti od različitih pokazatelja
je sila zaklinjenja ankera Po i promene postoje i različite mogućnosti prenosa sile u
koje su moguće u toku građenja i životnog osnovnu stensku masu. Ako postoje razlike u
veka konstrukcije. osobinama i hrapavosti stenske mase,
- Projektantsku vrednost ankerisane sile Pd prenos sile može da se odredi samo probnim
treba odrediti u odnosu na proračun ankerima pomoću kojih se određuju stvarna
potporne konstrukcije kao najveću moguća opterećenja koje stenska masa
vrednost između: može da preuzme. Kod probnih sidara vezna
- sile kod kojih treba uzeti u obzir dužina se obično skrati za trećinu srazmerno
granično stanje nosivosti potporne faktoru bezbednosti. Anker se opterećuje do
konstrukcije rušenja. Obično rušenje nastupa na površini
između čelika i cementa po obodu ili na
- sile određene kod kojih treba uzeti u
površini između cementa po obodu i
obzir granično stanje upotrebljivosti
stenskog masiva.
potporne konstrukcije.
- Kod prednapregnutih sidara za
Nosivost sidara u zemljanim masivima zavisi
dimenzionisanje sidara treba uzeti u obzir
od osobina masiva i tehnologije ugrađivanja
projektantsku silu Pd koja je najveća
veznog dela ankera. Najznačajniji faktor koji
između vrednosti
utiče na nosivost ankera je vezni deo čiji je
učinak povezan sa određenim ograničenjima.
Sa povećanjem pomaka veznog dela
smanjuje se trenje po plaštu. Sledeći faktor
koji utiče na nosivost ankera u zemljanim
masivima je promer bušotine. Sa
gde je Pd (ULS) projektantska sila povećanjem promera bušotine povećava se
ankerisanja izračunata za granično stanje sila trenja. Međutim, ovo povećanje ima svoje
nosivosti, PSLS projektantska sila granice, pošto mora da se izvede po čitavoj
izračunata za granično stanje dužini bušotine, što ima za posledicu
upotrebljivosti (SLS) i P0 je sila zaklinjenja povećane troškove bušenja.
ankera.
Na nosivost ankera u zemljanom masivu
utiče i pravilno izvedena bušotina po čitavoj
veznoj dužini ankera. Jedan od najboljih
34 JP Putevi Srbije
pokazatelja nosivosti ovih sidara je merenje Sastavljanje ankera mora da se izvede u

povećanja pritiska pri ubrizgavanju. U čestim fabričkim uslovima. Transport, skladištenje,
slučajevima, pa i u koherentnim materijalima isporuka do mesta ugradnje i samo
zadovoljava i samo jednostavno ugrađivanje mora da bude organizovano na
ubrizgavanje. Kod materijala sa lošim način koji garantuje da neće doći do štetnih
osobinama to nije dovoljno. U takvim uticaja na funkcionalnost i efikasnost zaštite
slučajevima se pribegava tzv. poinjektiranju, na uticaj korozije.
odnosno ponovnom ubrizgavanju veznog
dela ankera nakon određenog vremena. U Ugrađivanje ankera može da se izvede
koherentnim materijalima se obično kod ručno, pomoću različitih dizalica ili pomoću
prvog ubrizgavanja ispune samo pukotine u posebnih uređaja koje se koriste za
bušotini ili manje kaverne. ugrađivanje sidara.
Takvo ubrizgavanje prenosi srazmerno male

sile. Ponovnim ubrizgavanjem veznog dela
ankera pod visokim pritiskom povećavaju se
radijalni naponi na spoju mase za
ubrizgavanje sa zemljanom masom. Time se
povećava sila trenja po plaštu i formira se
nepravilan oblik i površina ankera,čime se Slika 10.5.37: Ručno sastavljanje ankera
obezbeđuje bolji spoj ankera sa okruženjem.
Višestrukim ubrizgavanjem opisani efekat se
dodatno poboljša.
10.5.5.4 Izrada geotehničkih ankera
Izrada kompletnog geomehaničkog ankera

sastoji se od četiri glavne operacije:
- izrada bušotine,
- sastavljanje i ugrađivanje ankera,
- ubrizgavanje,
- zatezanje.
Metoda bušenja bušotine mora da

odgovara materijalu u kome se vrši bušenje Slika 10.5.38: Ugrađivanje ankera kranom
uz primenu odgovarajućeg promera bušotine.
Kod bušenja obavezno mora da se vodi
dnevnik bušenja. Nakon završenog bušenja,
bušotine moraju da se zaštite zbog
sprečavanja upadanja neželjenog materijala.
Kod zemljanih materijala sa primesom gline i
kod materijala koji su podložni brzom
raspadanju treba što pre ugraditi i ubrizgati
anker. Potrebno je da se ispita
vodonepropusnost bušotina u kamenim
masivima . Ako kvalitet bušotine nije
zadovoljavajući, potrebno je da se izvrši
njena konsolidacija ubrizgavanjem ili da se
primenim neki drugi odgovarajući postupak.
Kod šljunkovito-peskovitih materijala kod

kojih može da dođe do zasipanja, bušenje se
obavlja sa zaštitnom kolonom koja Slika 10.5.39: Ugrađivanje ankera
omogućuje ugrađivanje ankera. Ove kolone autodizalicom
se izvlače iz bušotine istovremeno sa
injektiranjem.
Ubrizgavanje je postupak kojim mora da se
Pri izvođenju bušenja treba kontrolisati obezbedi prenos sile ankerisanja u veznom
delu ankera na ankerisanu osnovu i zaštita
poziciju, nagib i dužinu bušotine.
ankera od uticaja korozije.
JP Putevi Srbije 35
Pritisak ubrizgavanja i količinu mase za Zatezanje u svemu mora da se vrši prema

ubrizgavanje treba da se prilagodi odnosno elaboratu za prednaprezanje sidara kojeg je
uskladi sa geometrijskim, geološkim i pripremio projektant.
hidrogeološkim uslovima, tipu i sastavu
ankera. Ubrizgavanje počinje od Zatezanje se izvodi u smislu ispitivanja
najudaljenijeg mesta, dok na drugom kraju ankera i u smislu kontrole zatezanja.
mora da se obezbedi nesmetani izlazak Ispitivanje se obavlja zbog dimenzionisanja
vazduha ili vode iz bušotine. ankera, a kontrola zatezanja zbog
određivanja nosivosti i preuzimanja sile
Masa za ubrizgavanje je u većini slučajeva ankerisanja.
od čistog portland cementa, vode i dodataka
koji redukuju sadržaj vode. Vodocementni
faktor je u intervalu od 0,36 do 0,44. Kod
ponovljenog injektiranja, vodocementni faktor
je 0,5.
Za postizanje pravilne viskoznosti, smesa se

priprema u visoko turbulentim mešalicama.
Masa za ubrizgavanje se čuva u posebnim
rezervoarima koji su opremljeni stalnim
mešačima i pumpama. Kod ponovnog Slika 10.5.40: Ankeri na potpornoj
ubrizgavanja – poinjektiranje upotrebljavaju konstrukciji
se udarne klipne pumpe.
Kvalitet mase koja se ubrizgava i U fazi izrade, transporta, skladištenja i

upotrebljava za stvaranje vezne dužine ugrađivanja potrebno je da se spreči pojava
ankera, mora da se prilagodi osobinama lokalne korozije na ankerima na kojima nije
temeljnog tla u kome se vrši injektiranje. obavljeno zatezanje, te na ankerima koja su
prednapeta, a još nisu ubrizgana. Privremena
Ako za injektiranje ne upotrebljavamo zaštita (umotavanje u zamašćen papir,
cementnu suspenziju, nego neku drugu transport u drvenim sanducima sa dobrim
mešavinu, onda moramo da dokažemo da provetravanjem) je u praksi dala dobre
ona odgovara u pogledu pitanja zaštite na rezultate. Posebnu pažnju treba posvetiti
uticaj korozije, trajnosti i na druge mehaničke sprečavanju pojave kondezne vode. Osim
osobine. toga, čelik za prednaprezanje ne sme bude
Ubrizgavanje se obično izvodi u dva dela. ispostavljen temperaturnim promenama
Prvo se ubrizgava vezni deo ankera, vrši (sunce).
nakon završenog prednaprezanja obavi se
ubrizgavanje slobodnog dela ankera. Najveća opasnost za čelične pramenove
ankera prestavlja višak vode iz betona koja
Ubrizgavanje spada u grupu najznačajnijih se nalazi u zaštitnoj cevi, a u sebi sadrži
postupaka koji su u sastavu izrade ankera. hloride i sulfate. Zbog toga ovu vodu treba
Zbog toga ovoj fazi mora da se posveti odstraniti iz cevi. Opšte pravilo kojeg treba
posebna pažnja, pri čemu se vodi uredan primenjivati jeste to da se prednapregnuti
zapisnik o pripremi mešavine i ubrizgavanju ankeri što pre ubrizgaju, čime se mogućnost
ankera. pojave kondezne vode svodi na minimum.
Prednaprezanjem visokokvalitetnog čelika,

anker preuzima onu funkciju koja mu je 10.5.5.5 Upotreba geotehničkih sidara
namenjena.
Upotreba geotehničkih sidara u praksi je
Anker može da se prednapregne tek kada je dosta raširena. Međutim ankeri se
masa za ubrizgavanje dostigla propisanu upotrebljavaju samo u slučajevima u kojima
otpornost. Vreme, posle kojeg primena drugih rešenja daje slabije rezultate.
prednaprezanje može da se vrši ,određuje se To se pre svega odnosi na slučajeve u
na osnovu rezultata ispitivanja ili prema kojima bi moglo doći do rušenja konstrukcije,
uputstvima proizvođača maltera koji se a istu treba sačuvati, u slučajevima estetskih
ubrizgava. zahteva kada su u pitanju znatno povećani
Pre početka prednaprezanja mora da se troškovi ili u slučajevima u kojima radovi ne
odredi odgovorna osoba koja će voditi mogu da se izvedu bez upotrebe sidara.
kompletan postupak prednaprezanja.
36 JP Putevi Srbije
Slika 10.5.41: Ankerisani blokovi na kamenoj Slika 10.5.44: Ankerisnaje građevinske jame
padini
- za zaštitu iskopa kod dubokih
Neke konstrukcije ne mogu da se zamisle građevinskih jama,
bez upotrebe ankera, kao kod: - za sanaciju nestabilnih padina i klizišta,
- visokih brana zbog formiranja povoljnih Ankerisanje svodova u podzemnoj
naponskih stanja u kritičnim zonama. To izgradnji, ankerisanje potpornih stubova
se pre svega odnosi na obezbeđenje mostova itd.
dobre saradnje temeljnog tla i objekta radi
sprečavanja neželjenih deformacija.
10.5.5.6 Zaštita geotehničkih sidara
Ankeri treba da budu projektovani i izvedeni

tako da obavljaju svoju funkciju sve vreme
trajanja objekta, pošto obično imaju važnu
funkciju u egzistenciji objekta. Zbog toga
ankeri moraju da budu izgrađeni tako da
predstavljaju trajne i sigurne elemente
građevine. Da bi se sve to postiglo, moraju
da se obezbede sledeći parametri:
- vek trajanja ankera mora da bude jednak
ili veći od trajanja objekta,
- uvid u stanje ankera mora da bude
dostupan u bilo kom vremenskom
periodu,
Slika 10.5.42: Ankerisani blok visećeg mosta - eventualni prevremeni prestanak
funkcionisanja ankera mora
blagovremeno da se otkrije, tako da
- kod hidrotehničkih konstrukcija kod kojih ostane dovoljno vremena za evakuaciju
treba da se obezbedi opšta stabilnost ugroženog osoblja i zamenu neispravnog
objekta na uticaj uzgona ili klizanja, kada ankera.
nadograđeni deo treba da se poveže sa
postojećim delom nekog objekta, za Ove zahteve ne ispunjava veliki broj do sada
preuzimanje hidromehaničke opreme, te ugrađenih sidara, a neki ispunjavaju samo
za obezbeđenje stabilnosti objekata kod delimično. Bez obzira što kod brojnih
opterećenja na zemljotres. ankerisanih objekata ne može da se tačno
predvidi otkazivanje funkcije delovanja
pojedinih sidara, do sada nismo imali štetu
na ankerisanim objektima, a nadamo se da
će tako biti i u budućnosti. Sa ovom
činjenicom je upoznata i sa njom se slaže
većina investitora. Ovaj problem neki
savlađuju profesionalnim optimizmom, dok
mnogi zabranjuju upotrebu trajnih sidara.
Kako bi se potonji uverili da nisu u pravu,
Slika 10.5.43: Ankerisanje za preuzimanje trajni ankeri moraju stalno da se dograđuju
sila uzgona kako bi se u njihovu funkciju što više
verovalo.
JP Putevi Srbije 37
Dugoročni, sigurni i trajni ankeri izrađeni od nije u vezi sa prethodno navedenim vrstama
visokokvalitetnog čelika su samo ona koja su korozije koje su predmet anodne korozije.
u potpunosti i trajno zaštićena od prodiranja
vode i kod kojih ova zaštita i nosivost može Reakcije u medijima kiseline direktno
da se proveri u svakom u svakom trenutku. ugrožavaju čelike za prednaprezanje. Ove
Prema saznanjima metalurga, reakcije uzrokuju stvaranje procesa u kojima
visokokvalitetni čelik je u pogledu svojih se joni vodika redukuju i kod elektrolita bez
mehaničkih osobina najzahvalniji materijal za kiseonika koji imaju jako negativne
ankerisanje konstrukcije bez obzira što su potencijale, posebno u slučajevima kod kojih
njegove mehaničke osobine ugrožene od dolazi do cepanja vode i stvaranja atoma
svakoga elektrolitskoga procesa, koji se vodonika. Ovi joni direktno ugrožavaju
dešava na površini bez obzira na to da li površinu čelika.
ankeri imaju ulogu anode ili katode.
Kod geotehničkih sidara posebna pažnja
Ova razlika između visokokvalitetnih čelika treba da se posveti naponima korozije koji su
koji se upotrebljavaju za ankere i čelika koji do sada bili zanemareni. U takvim
se upotrebljavaju za armaturu ima za slučajevima treba razmotriti sledeće:
posledicu da antikorozivna zaštita izvedena
pomoću cinkovanja ili katodne zaštite, kod Lokalne napade korozije, koji nastaju kao
geotehničkih sidara vrlo brzo otkazuje i u posledica uticaja hlorida koji uzrokuju gubitak
eksploataciji konstrukcije ne štiti ankere od alkalne cementne zaštite oko čelika i pojavu
propadanja. Pojavu i delovanje elektrolitskih pukotina. Ove pukotine deluju kao mehaničke
procesa može da spreči samo trajna izolacija pukotine, a istovremeno stvaraju pogodno tlo
koja štiti kompletan anker od prodiranja vode. za pojavu napona korozije koja se oslobađa
Ovako važan zahtev u građevinskoj praksi sa pojavom vodika.
još nije postignut bez obzira što je u
Švajcarskoj u poslednjim godinama učinjen Stvaranje makroelemenata koji karakteriše
veliki napredak. lokalno odvajanje anode i delimične katodne
reakcije. U konkretnom primenu se radi o
Nedostatak čelika ogleda se u tome što ima makroelementu kojeg obrazuje armatura
tendenciju da se vrati na najniži oblik energije objekta sa ankerom u zemlji. Armatura je
čeličnih oksida. Taj nedostatak prouzrokuje i zabetonirana i nalazi se u pasivnom stanju,
omogućuje početak procesa korozije. dok se anker na mestima nedovoljne
Raspadanje čelika nastaje kao posledica antikorozivne zaštite, nalazi u aktivnom
različitih vrsta korozije. Što je veći stepen stanju. Razlika potencijala ∆U koja nastaje
litine to je komplikovaniji mehanizam korozije. između čelika u aktivnom i pasivnom stanju u
Običan čelik koji se upotrebljava za armaturu, tom makroelementu vodi do električnog toka i
te visokokvalitetan čelik koji se upotrebljavaju koji na ankeru izlazi iz metala i ulazi u
za ankere, izloženi su različitim vrstama armaturu objekta. U ovakvom slučaju na
korozije: ankeru na izlaznom mestu nastaje reakcija
zbog čega se noseći poprečni presek
Površinska korozija se razvija na smanjuje, a naponi se povećavaju čime se
nezaštićenoj površini čelika sa dovoljnim stvaraju uslovi za pojavu naponskih pukotina.
procentom vlažnosti zraka. Gustina električnog toka anodnoga
rastapanja može da pređe vrednost 1
2
Tačkasta korozija je rezultat različitih mA/cm , a zavisi od veličine oštećenja. Zbog
potencijala na površini čelika. Ubrzano toga „dvostruka antikorozivna zaštita" koja se
nastajanje jona gvožđa je posledica anodne obično upotrebljava (sastoji se od cementnog
reakcije. Slobodni hloridovi joni su opasni za maltera u koji se ugrađuje prednapeti kabel i
nastajanje ubrzane točkaste korozije. polietilenske zaštitne cevi koja je iz jednog
komada na čitavoj dužini) ne može u
Naponska korozija je fenomen visokih potpunosti da spreči ugrožavanje koje
naponskih stanja u čeličnim palicama. Njena nastaje kao posledica navedenog
pojava je uslovljena anodnim reakcijama koje makroelementa. Eliminacija ove pojave
stvaraju određene uslove za pojavu tvrdoće moguća je jedino sa električnom izolacijom
vodonika. od objekta. Antikorozivna zaštita sa toplim
cinkovanjem, koja se koristi za normalan
Tvrdoća vodonika - je vrsta korozije kod čelik , stvara takav makroelement. U takvom
koje se najznačajniji uslov ogleda i u procesu cinkova prevlaka postaje anoda, a
prethodnoj obradi čelika. Raspadanje metala čelik katoda. Nastupajuća katodna reakcija,
uz nedostatak kiseonika i prevelike katodne
38 JP Putevi Srbije
polarizacije stvara mogućnost pojave Zbog toga zaštiti od uticaja korozije treba
atomskog vodonika. Cinkovanje kao direktna posvetiti posebnu pažnju kod transporta,
antikorozivna zaštita zaštitnih kapa i ploča za ugrađivanja i u toku eksploatacije objekta.
ankerisanje ne sme dase upotrebljava zbog
pojave i učinka tvrdoće vodonika. Zaštita ovih Osnovna antikorozivna zaštita čelika za
elemenata mora da se nadoknadi sistemima prednaprezanje obezbeđuje se alkalnom
premazivanja. sredinom mase za ubrizgavanje uz
pretpostavku, da je ubrizgavanje izvršeno
Lutajuće struje - predstavljaju klasičan oblik kvalitetno bez praznina. Kontrola
problematike koja se pojavljuje kod železnica ubrizgavanja mora da se vrši u tokom samog
sa pogonom na jednosmernu struju. Deo izvođenja. U masi za ubrizgavanje ne sme
kompletnog uzvratne električne struje biti sa bude dodataka koji mogu da ubrzaju
napušta šine, ulazi u okolno tlo i kao lutajuća proces . Drugu barijeru za zaštitu od korozije
struja dolazi do usmerivača. Ako se na predstavlja zaštitna cev. Cevi iz plastičnih
mernom putu nalaze metalne konstrukcije masa su bolje od čeličnih cevi. Najvažnija
(armatura) koje služi kao provodnik, onda barijera za zaštitu prestavlja betonski omotač
deo te lutajuće struje ulazi u tu konstrukciju koji mora da ima dovoljnu debljinu. Kod
dok iz nje izlazi tek u blizini usmerivača i pripremanja zaštitnog betona ne smeju da se
preko tla ponovo ulazi u šine. Ugroženost od primenjuju tehnološki zahvati koje služe za
lutajućih struja nastupa pri njenom izlasku. postizanje visokovrednog betona.
Na tom mestu se stvara delimična anodna
reakcija. Kod ulaska lutajuće struje nastupa Svi dosadašnji sistemi trajnih sidara imaju
proces delimične katodne reakcije. U slučaju „dvostruku antikorozivnu zaštitu". Kod ove
da nije prisutan kiseonik odnosno kada je koncepcije spoljašnju zaštitu čini plastična
intenzitet struje toliki da dolazi do cev (polietilen) na čitavoj dužini ankera, a
razjedinjavanja vode. Tada se čelik katodno unutrašnja zaštita pojedinih pramenova se
polarizuje, dolazi do nastanka atomskog ostvaruje masom za ubrizgavanje. Najvažniji
vodonika koji, kod geomehaničkih sidara, zahtev ovog sistema je vodonepropusna
stvara mogućnost pojave tvrdoće vodonika. plastična cev (iz tvrdog polietilena) koja
Kakvu opasnost uzrokuju lutajuće struje sprečava prodor vode u anker. Ova cev
govori podatak da električno „istopi“ približno istovremeno obezbeđuje i zaštitu od lutajućih
9 kg čelika. Merenja su pokazala da lutajuće struja. Uticaji makroelemenata mogu da se
struje mogu iznose i preko 100A. Samo samo izolacijom ankera od armature objekta.
električna izolacija ankera od objekta zajedno
sa dvostrukom antikorozivnom zaštitom Osnovna načela antikorozivne zaštite sidara i
može da spreči ugrožavanje ankera od prednapetih kablova su:
delovanja makroelemenata i lutajućih struja. - da se spreči prisustvo agresivnim
medijima (vodi),
Katodna zaštita kod koje se pomoću - sprečiti električni kontakt objektom,
kontrolisane električne struje između anoda i - obezbediti mogućnost kontrole.
čeličnog elementa, koga treba zaštititi od
uticaja korozije, postiže smanjenje Ispitivanja koja su obavljena na već
potencijala i sprečavanje raspadanja metala. ugrađenim ankerima merenjem električnog
Ova metoda, koja se dosta upotrebljava kod otpora, pokazala su da ankerisani sistemi sa
ukopanih cevovoda i rezervoara, može da dvostrukom zaštitom imaju znatne
postane problematična kod zaštite konstruktivne nedostatke. Dosta su česta
visokokvalitetnih čelika. Ovde je takođe oštećenja polietilenskih zaštitnih cevi koja su
prisutna opasnost od pojava tvrdoće nastajala od nesavesnog rukovanja na
vodonika i napona korozije visokokvalitetnih gradilištu odnosno prevelikih deformacija
čelika. vezne dužine ankera kod probnog zatezanja.
U radu sa ankerima mora da se uzme u obzir
Iz svega navedenog sledi da za obezbeđenje činjenica da samo jedno oštećenje plastične
sigurnosti ankera i čelika za prednaprezanje zaštitne cevi može da dovede do toga do
moraju da se izvedu postupci koji garantuju toga da anker postane makroelement sa
trajnu zaštitu protiv uticaja korozije i odgovarajućim električnim tokom. Intenzitet
sprečavaju pojavu najmanje brazgotine koje električnog toka zavisi od razlike potencijala
mogu da prouzrokuju stvaranje napona koji nastaje između kotve ankera (glave) koja
korozije. Pored osnovnog znanja o je električno povezana sa objektom i
ugroženosti, značajna je tehnologija temeljnim tlom u području oštećenog mesta.
izvođenja zaštite i mogućnost proveravanja
predviđenih intervencija.
JP Putevi Srbije 39
Moguće lutajuće struje na tim mestima mogu

znatno da povećaju električnu struju kroz
ankere. Na oštećenom mestu nalazi se
koncentrisan ulaz i izlaz struje koja može da
dovede do gubitka materijala na čeliku
ankera i pojave tvrdoće vodonika.
Između teorije dvostruke zaštite od korozije i

prakse u građevinarstvu postoji veliki
raskorak. U cilju savlađivanja i eliminacije
ovih raskoraka uložen je veliki rad, obavljen
veliki broj probnih ispitivanja, merenja i
proveravanja radnih postupaka i svih
konstruktivnih kritičnih mesta.
Sav ovaj uloženi trud eliminisao je razlike

koje su postojale između teorije i prakse.
Rezultati navedenih ispitivanja uzeti su u

obzir u novim preporukama SIA 191. U
njemu je eliminisana pojava dvojne
antikorozivne zaštite. Ankeri moraju da imaju
spoljašnji zaštitni omotač od tvrdog
polietilena koji mora da se nalazi na čitavoj
dužini prednapetog oštećenja koje može da
nastane pri transportu, ugrađivanju i
ubrizgavanju. U cilju sigurnog odvajanja
glave (kotve) za ankerisanje od armature
objekta ugrađuje se izolaciona ploča između
ploče za ankerisanje, ankera i objekta koji se
ankeriše.
Ova intervencija povećava otpor ankera za

ulazak električne struje sa čime se
istovremeno sprečava proticanje
makroelementnih struja u armaturu
ankerisanog objekta poprečno kroz anker u
području glave ankera. Veza između čaure
za ankerisnaje zaštitnim omotačem cevi
mora da bude vodonepropusna. Prazan
prostor koji se nalazi između objekta koji se
ankeriše i čaure za ankerisanje mora da se
popuni ubrizgavanjem. Nezabetonirane glave
sidara koje služe za kontrolu i merenje treba
da budu obezbeđene zaštitnim kapama. Ove
kape ne smeju da budu pocinkovane nego
zaštićene od korozije premazima koji su
električno neutralni prema čeliku.
40 JP Putevi Srbije
Legenda: 13. spoljni oslonac ankera sa prirubnicom od čeličnog

lima
1. ogoljeni zategnuti kabl zavarenom spiralom, cevčicama za ubrizgavanje
2. zategnuti kabl u PE zaštićenom omotaču, zamašćen i ispuštanje vazduha
3. unutrašnje ubrizgavanje (PC) 14. cev za ubrizgavanje na spoljašnjem osloncu ankera,
4. injekcijska cev za unutrašnje ubrizgavanje 15. cev za ispuštanje vazduha,
5. injekcijska cev za spoljašnje ubrizgavanje 16. izolaciona ploča (cevolit)
6. spoljašnje ubrizgavanje 17. podložna ploča za ankerisanje koja može da bude
7. rebrasta zaštitna PE cev zabetonirana ili zaštićena od korozije
8. glatka zaštitna PE cev 18. čaura – zavarena na ankerisanu ploču
9. spoj rebraste i glatke zaštitne cevi 19. obruč za dihtovanje
10. zid bušotine 20. injekcijska masa spoljašnjeg oboda ankera
11. rastojnik 21. kotva (glava) ankera
12. čep za zaštitu noge ankera 22. unutrašnje ubrizgavanje kotve (glave) ankera (mast ili
PC)
23a zaštitna kapa (samostalna ili za betonirana)
23b zaštitna kapa sa premazom za koroziju
Slika 10.5.45: Trajni anker koje odgovara važećim zahtevima u pogledu zaštite od korozije
JP Putevi Srbije 41
Odstupanja od projektovanih rešenja

dozvoljena su samo uz pismenu saglasnost
10.5.6 SPECIFIČNOSTI IZGRADNJE naručioca i odgovornog projektanta.
ANKERISANIH ZIDOVA
Prilazni put do radnih platoa mora da
omogućuje pouzdan i siguran transport
10.5.6.1 Uvodne konstatacije i usmerenja
radnika i materijala. Trasu prilaznog puta
U ovom poglavlju dati su postupci koje treba treba provući i utvrditi tako da njegova
uzeti u obzir tokom izgradnje ankerisanih upotreba ne uzrokuje negativne uticaje na
zidova u cilju obezbeđenja sigurnosti, stabilnost kosina ukopa i nasipa puta. Širinu
odgovarajućeg kvaliteta, izgleda i puta treba prilagoditi terenskim prilikama i
upotrebljivosti izgrađene konstrukcije. vrsti transportnih sredstava i mehanizacije.
Kod izvođenja zidova od bušenih šipova,
Projektant konstrukcije u tehničkom izveštaju, minimalna širina prilaznih puteva je 5,0 m,
a geolog u geološko-geomehaničkom kod ostalih zidova min. 3,0 m.
elaboratu moraju upoznaju izvođača radova
u toku izvođenja radova (klizišta, podzemne Radni plato treba da ima dovoljnu širinu za
vode, maksimalne nagibe privremenih sigurno i kvalitetno izvođenje radova. Kod
ukopa). određivanja širine treba uzeti u obzir i
potrebnu širinu za postavljanje elemenata
Izrada ankerisanih zidova sastoji se iz više oplate, njihovo podupiranje i osiguranje,
faza koje su međusobno povezane i izvode postavljanje radnih skela te širinu potrebnu
se po pravilnom redosledu. Izradu faza treba za upotrebu mehanizacije.
uskladiti i sa eventualnom izgradnjom drugih
objekata koji su u neposrednoj vezi sa Odvodnjavanje prilaznih puteva i radnih
izvođenjem ankerisanog zida. Kod planiranja platoa treba urediti tako, da ne uzrokuje
treba posebno uzeti u obzir pojedinačne nestabilnost na području gradilišta i oštećenja
sigurnosti izgradnje predmetnog objekta i navedenih površina.
susednih objekata, te sigurnost i stabilnost
celog područja, koje može da bude u vezi sa Kod iskopa za ankerisane zidove ili pojedine
izgradnjom svake pojedinačne faze. delove zidova (kampade, etape) treba
poštovati projektovana rešenja. Otvaranje
Izvedbeni tehnološki elaborat izrađuje građevinske jame može da se izvede najviše
izvođač radova. Tehnološki elaborat mora na dužini jedne radne kampade, odnosno
obezbediti oblik predviđen po projektu, maksimalno do obima koji je predviđen
kvalitet i trajnost konstrukcije uz primenu svih projektom. Iskop iza zaleđa treba da se
zahteva koji su vezani za obezbeđenje izvodi u obimu koji obezbeđuje privremenu
sigurnosti i zdravlja ljudi. Posebnu važnost stabilnost kosine iskopa. Ukoliko iz
treba posvetiti opštoj organizaciji i redosledu objektivnih razloga, izvođač mora da izvede
izvođenja radova na izgradnji koji treba biti iskop sa nagibom kosine koji je veći od
usklađen sa statičkom analizom projektnih nagiba propisanog projektom , mora da se
situacija. postara za odgovarajuću zaštitu iskopa koja
obezbeđuje približno istu stabilnost. Ove
Za svaki zid mora da se izradi tehnološki promene mora da overi odgovorni projektant.
elaborat koji sadrži definisane prilazne
puteve, radne platoe, način i tok Kod postavljanja oplate ankerisanih zidova
odvodnjavanja površinskih i zaleđnih voda, potrebno je da se uzmu u obzir sva projektna
faze i etape izgradnje zidova sa privremenim uputstva koja se odnose na kvalitet
osiguranjem i terminskim planom elemenata iskorišćenih za oplatu. Ona zavisi
napredovanja radova. samo od strane zida ili eventualno dodatne
obrade vidnih površina.
Izgradnju zida treba uskladiti sa kompletnim
redosledom izvođenja radova na čitavoj Armatura armiranih betonskih ankerisanih
deonici puta. Postupak građenja zidova ugrađuje se u skladu sa armaturnim
pojedinačnog zida je relativno jednostavan, nacrtima. Kod ugrađivanja treba paziti na
dok je građenje više različitih sistema zidova zaštitni sloj armature koji mora da iznosi 5 cm
dosta komplikovan rad i zahteva varijantne za površine koje dolaze u dodir sa zemljom,
obrade. Organizacija i faznost izgradnje na ostalim mestima 4,5 cm. Za osiguranje
moraju da omoguće da izgradnja jednog zida zaštitnih slojeva obavezna je upotreba
ne ugrožava sigurnost već izgrađenog dela ili distancera iz materijala koji ima iste
zida u celini (slika 10.5.46).
42 JP Putevi Srbije
karakteristike kao beton (betonski ili beton sa 10.5.6.2 Izgradnja zidova od bušenih
vlaknima). šipova
Betoniranje ankerisanih zidova može da Izrada zidova od bušenih šipova sastoji se od

počne tek posle preuzimanja armature koje više radnih faza koje su međusobno
obavlja nadzorni organ. Preporučuje se povezane i slede jedna drugoj. Pošto su
betoniranje sa što manjim brojem radnih zidovi od bušenih šipova obično vezani za
spojeva. druge objekte, izvođenje pojedinih faza treba
da bude usaglašeno sa predviđenim planom.
Ako su spojevi neophodni iz tehnoloških
razloga i visine zida, ove spojeve treba Svi postupci za izvođenje, te za siguran i
izvesti kao vodonepropusne u skladu sa kvalitetan rad treba da budu opisani u
zahtevima u pogledu vodonepropusnosti cele tehnološkom projektu izvođenja zidova od
konstrukcije. bušenih šipova i u projektu organizacije
gradilišta. Ove projekte moraju da pripreme
Dodirne spojnice između pojedinih kampada projektant i izvođač radova.
treba izvesti u skladu sa SRDM 9.12.9.
Posebnu pažnju treba posvetiti slučajevima Projektant konstrukcije u tehničkom izveštaju
kod kojih su nosiva tla promenljivo nosiva. U i geolog u geološkom elaboratu moraju da
takvim primerima obavezno se zid izvodi sa upozore izvođača radova na sve posebne
zubom zbog sprečavanja pomeranja između specifičnosti na koje mogu da naiđu u toku
pojedinih kampada. Kod takvih spojeva treba izvođenja radova (lokacije klizišta, lokacije
izbegavati geotehnički ankeri. dotoka vode, maksimalni lokalni nagibi
privremenih ukopavanja…).
Osnovni elementi koji sastavljaju konstrukciju
ovih zidova su armirani beton i geomehanički Radni plato mora da bude toliko širok da
ankeri. U pogledu izvođenja samih armiranih omogućuje kvalitetno i sigurno izvođenje
betonskih elemenata nema posebnih zahteva radova kod upotrebe stroja za
koji izlaze iz okvira opšte poznate „bušenje“šipova i da je njime omogućeno
tehnologije, dok izvođenje geotehničkih ugrađivanje armaturnih koševa i betona.
sidara treba da se obavlja prema odredbama Širina platoa mora da iznosi najmanje 5 m.
datim u poglavlju 9. Mora da se na odgovarajući način utvrdi
odvodnjava.
Na slici 10.5.46 detaljno su prikazane sve
faze izgradnje zida. Posebnu pažnju treba Odvodnjavanje platoa mora da bude
posvetiti gradnji zidova koji se izgrađuju izvedeno tako da ne uzrokuje nestabilnost tla
odozgo nadole. Ovaj tip zida upotrebljava u na široj lokaciji građenja. Pri izvođenju šipova
zahtevnim geološko-geomehaničkim važna je kota platoa. Ona treba da iznosi
uslovima, a gradi se po kampadama na najmanje 10 cm više od buduće gornje kote
preskok minimalne dužine 5,0 m. Kampade vezne grede šipova. Ovim se sprečava
obično imaju dužinu 7,0 m, visinu do 3,5 m, a krivljenje armature, koja viri iz već izgrađenih
zavise od geološko-geomehaničkih šipova, sa gusenicama mašine za izradu
karakteristika i hidroloških uslova. šipova.
Zidovi koji su duži od 30 m moraju da se Na platou se izvodi i iskolčavanje šipova. U

dilatiraju. Dilataciju treba da se izvede glavnom projektu mora da bude obrađeno i
smičućim zubom kroz koji prolazi traka za dato iskolčavanje zida od bušenih šipova u
dilatiranje. Dužine pojedinih dilatacionih karakterističnim profilima. Iskolčavanje je
jedinica treba da budu približno 20 m. obrađeno u Goussovim koordinatama.
Na zidovima po dužini dilatacija sa obe Kod bušenja šipova pre svega treba da se
strane treba predvideti ankere u svakoj etapi obrati pažnja na tačnost izvođenja u pogledu
bez obzira na potrebu sa geostatičkog vidika. vertikalnosti i lokacije šipa. Eventualne
Smičućim zubom i ankerima uz dilataciju greške nakon iskopa ometaju tok izgradnje,
sprečava se eventualna pojava nejednakih dok pri samoj gradnji nekonstantne mere
deformacija na zidu. uzrokuju dodatne teškoće.
Bušenje mora da prati odgovorni geolog koji

vodi dnevnik bušenja šipa sa stalnim upisima
sastava tla. Sa odgovornim izvođačem
radova brine o tačnosti izvedenih šipova u
pogledu kota i da li su dovoljno uklješteni u
JP Putevi Srbije 43
nosiva tla. U slučaju odstupanja u nosivom između šipova. Ujedno se obrađuju vidljiv
tlu od predviđanja iz projekta, odmah moraju površine šipova, koje u nekoherentnom tlu
da obaveste odgovornog projektanta, te da mogu da budu „obložene“ dobetoniranim
zajedno usvoje dalja uputstva. delom tla ili da se peru vodom pod pritiskom.
Kada se postigne zahtevana dubina bušenja, Na kraju postupka sledi i izrada završnog
u bušotinu treba što pre ugraditi armaturu sloja između šipova: preko betonskog
šipa. U slučaju da je dužina šipa veća od drenažnog sloja zategne se PVC folija, na
dužine armaturnih šipki, onda treba dva koša bočnom delu šipa zalepi se bubreća traka i
spojiti na licu mesta. Pri tome treba paziti da zabetonira razmaknuti prostor između šipova.
hod spiralne armature bude gušći na
području postavljanja koša. Na dnu vidnog dela zida od šipova skuplja se
drenirana voda iz prostora između šipova, a
Betoniranje se izvodi pomoću kontraktorske odatle se pomoću podužne drenažne cevi
cevi koja u svakom trenutku mora da bude izvodi van zida u okolinu ili se spajaju na
potopljena u betonsku mešavinu min. 1 m. To odvodnjavanje ukupne okoline.
zahteva betoniranje od početka do kraja bez
prekida i zastoja.
U skladu sa napredovanjem betoniranja iz

bušotine se izvlači zaštitna kolona šipa. To
se mora da se vrši pažljivo da sene bi izvukla
armatura.
Betoniranje se izvodi na približno 30 do 50

cm iznad predviđene kote gornje ivice šipa.
Pri tom se izgura betonska mešavina sa
primesom zemlje na vrh šipa. Zato se taj
višak betona uklanja narednog dana, dok se
beton ne stvrdne.
Vezna greda se izvodi na podbetonu. S

obzirom da je greda vidljiva, treba je da se
upotrebi oplatu za vidljivi beton, a ivice treba
da se skinu.
U slučaju da se u veznoj gredi nalaze kotve

za ankerisanje, treba ih da se ugrade pod
pravim uglom na anker i da se oplata grede
prilagodi tom položaju.
Odmah nakon izrade, na vezne grede treba

da se ugrade reperi za merenje deformacija
nultim – početnim visinskim kotama i da se
označi njihovu tačna pozicija.
Ako su predviđeni ankeri,nakon izrade vezne

grede pristupa se ugradnji i prednaprezanju
ankera.
Nakon prednaprezanja sledi otkopavanje tla

na slobodnoj strani do nivoa sledeće grede
za ankerisanje odnosno do dna izvođenog
zida iz prethodne faze. Postupak izgradnje
srednje grede za ankerisanje, ugrađivanje i
prednaprezanje sidara identičan je prethodno
opisanom.
Kada su primarni delovi zida od bušenih

šipova izgrađeni, počinje izgradnja drenaža:
horizontalnih ispod vezne grede i vertikalnih
44 JP Putevi Srbije
I. faza: široki iskop izvođača trase do vezne grede
II. faza: široki iskop izvođača trase do donje ivice prve etape u nagibu 1:2
III. faza: 1. Iskop izvođača zida u nagibu zida za prvu etapu u pojedinačnoj kampadi
2. Izrada privremenog podbetona debljine 15 cm
3. Polaganje podužne drenažne cevi
4. Izrada betona uz otvore za odvodnjavanje
5. Postavljanje ploča
6. Betoniranje filterskog betona
7. Prednaprezanje geotehničkog ankera
8. Izgradnja kanalete
9. Betoniranje vezne grede ploča
IV. faza: široki iskop izvođača trase do donje ivice druge etape u nozi br. 1:2
V. faza: 1. Iskop izvođača zida u nagibu zida za drugu etapu u pojedinačnoj kampadi
2. Uklanjanje podbetona
3. Ugrađivanje drenažnog geotekstila i podužne drenažne cevi iza temelja
4. Izrada temelja
5. Postavljanje ploče
6. Betoniranje filterskog betona
7. Betoniranje spojeva između ploča
8. Prednaprezanje geotehničkog ankera
9. Uređenje berme
VI. faza kao II. faza

VII. faza: kao III. faza
VIII faza: kao IV. faza
IX. faza: kao V. faza
X. faza: kao II. faza
XI. faza: kao III. faza
XII. faza: kao II. faza
XIII. faza: kao III. faza
Slika 10.5.46: Šematski prikaz faza građenja ankerisanog zida
JP Putevi Srbije 45

SRDM 10-5 Ankerisani Zidovi (120430-Srb-Konačna)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SRDM 10-5 Ankerisani Zidovi (120430-Srb-Konačna)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

10.5 ANKERISANI ZIDOVI I KONSTRUKCIJE

Br. Datum Opis izmena i dopuna

10.5.1 UVODNI DEO 1

se pokazali kao najpogodniji i najviše se

Zakon o planiranju i izgradnji Sl. glasnik 2003 Law on Planning and

SRPS EN 12063:2011 Izvođenje specijalnih geotehničkih radova – Priboji

EN 1990:2002/ Evrokod – Osnove projektovanja Eurocode – Basis of structural

Blok je armirani betonski element preko koga

Zaleđna (padinska) strana je površina zida Drenaža je namenjena efikasnom

Pristupni put je komunikacija za pristup

činjenice, ankerisani zidovi se dele na konstrukcija može da se izvede na

Slika 10.5.1: Blokovi za ankerisanje

Slika 10.5.2: Vertikalne grede za ankerisanje

Slika 10.5.3: Vertikalne grede za ankerisanje sa punjenjem

10.5.2.2 Blokovi za ankerisanje betonom. Koji od načina će se primeniti

10.5.2.5 Horizontalne grede za Služe za zaštitu čitave padine ili samo

Slika 10.5.5: Roštilj za ankerisanje

Slika 10.5.6: Roštilj za ankerisanje sa punjenjem

(permokarbon, fliš, lapor) gde treba lokalno

Od karakteristika tla odnosno stenske mase U slučaju degradiranog zemljišta, za

Slika 10.5.7: Ankerisani zid

Slika 10.5.8: Ankerisani zid sastavljen od više etapa

Zidovi većih visina od 6,0 m izvode se u dve

izgradnju, odvodnjavanje i održavanje Osnovna karakteristika ove grupe je

Slika 10.5.9: Ankerisani zid građen odozgo nadole

održavanje zbog ograničene trajnosti

U pogledu položaja odnosno načina na koji - potporne konstrukcije koje obezbeđuju

Slika 10.5.10: Zid od bušenih šipova bez sidara

Slika 10.5.11: Zid od bušenih šipova sa ankerima na vrhu

Slika 10.5.12: Višestruko ankerisani zid od bušenih šipova

U odnosu na način prenošenja horizontalnih savijanje obezbeđuju kosine ukopa ili

geomehaničkim ankerima na vrhu zida sprovođenje kanalica i jaraka na velikim

Slika 10.5.13: Ankerisani blok pravougaonog oblika

Slika 10.5.14: Ankerisani blok u obliku trostrane prizme

Slika 10.5.15: Ankerisani blok u obliku zvezde

Kotva – glava ankera može da bude

10.5.3.3 Konstrukcije ankerisanih = 80/80 cm, a ako je kotva „izvučena“ na

Slika 10.5.16: Ankerisane vertikalne i kose grede

Slika 10.5.17: Ankerisane vertikalne grede sa punjenjem – torkret beton

Slika 10.5.18: Ankerisane vertikalne grede sa punjenjem od armiranih betonskih ploča

Slika 10.5.19: Ankerisane horizontalne grede

bolje rešenje je ugrađivanje kotvi na površinu

Konstrukcije ankerisanih roštilja se najlakše i

10.5.3.7 Konstrukcije ankerisanih roštilja Veličina pojedinih komada iznosi od 40 do 70

Slika 10.5.20: Konstrukcija roštilja za ankerisanje

Slika 10.5.21: Ankerisana konstrukcija roštilja sa punjenjem

ugrađivanje kotve – glave ankera te načina

Za odvodnjavanje drenažne i površinske Prvu etapu treba izgraditi uz najveću pažnju,

Slika 10.5.22: Ankerisani zid u monolitnoj izradi

Slika 10.5.23: Ankerisani zid u polumontažnoj izradi

Slika 10.5.24: Delimično montažni ankerisani zid

Da bi se svi elementi zidova od šipova

Zidovi od šipova su konstrukcioni objekti koji različitim međusobnim rastojanjima i da budu

Obloge zidova od šipova koje se preko Konstrukcija, armatura šipova i način

Slika 10.5.26: Deo konstrukcije zida od šipova sa ankerisanjem u dva nivoa

Slika 10.5.27: Punjenje između šipova

Slika 10.5.28: Poprečni presek vezne grede

Slika 10.5.29: Poprečni presek srednje grede za ankerisanje

Slika 10.5.30: Povezivanje srednje grede sa šipovima

U slučaju da neposredno iznad zida od

Vezna greda mora da ima takve dimenzije i