Mr Lajoé Tot, METODA ODREDIVANJA CVRSTOCE NA Voioetsishinane | SMICANJE VEZE IZMEBU DVOBAZNOG sess? | RAKETNOG GORIVA I INHIBITORA UDC: 621,45.07-6 ; 620.179.4 Rezime: U ovom radu prikazana je metoda za odredivanje évrstoce na smicanje (adhezione évr- st0¢e} spoja izmedu dvabaznog raketnog gariva (DRG) i inhibitora, na botno i éeono inhibi= ranim pogonskim punjenjima, Odredena je évrstoéa na smicanje koriséenjem metode priti skivanja na vide bacno i Ceono inhibiranih pogonskih punjenja, Opisan je i uticaj sastava in- hibitora na karakter i jacinw vere DRG-a i inkibitora. Kijucne reéi: évrsto¢a na smicanje, inhibitor, dvebazno raketne gorivo, METHOD OF DETERMINATION OF THE SHEAR STRENGTH OF THE DOUBLE BASE ROCKET PROPELLANT-INHIBITOR BOND Summary: This study shows a method for determining the shear strength (adhesion strength) of the double base propellant-inhibitor bond an lateraly and frontly inhibited grains. Shear strength is determined on several lateraly and frontly inhibited grains. The influence of inhibitor composition on the bond nature and strength is described. Key words: shear strength, inhibitor, double base propellant. Uvod Pogonska punjenja raketnog moto- ta, punjenje generatora gasa, obiéno je inhibirano po nekim povrsinama. U od- redenim slu¢ajevima, npr.: neodgovara- juéi sastav inhibitora, dugotrajno skla- distenje, termitka optereéenja i sli¢no moze doi do slabljenja ili naru3avanja ~ odlepljenja veze goriva i inhibitora. To najvecim delom moze biti posledica razlika u temperaturnim koeficijentima dilatacije izmedu goriva i inhibitora, zaostalih unutra8njih napona kao rezul- tat skupljanja inhibitora u toku ofvrg¢a- yanja, nedovoljne termodinamitke pod- noSljivesti osnovnih komponenti u go- rivu i inhibitoru i drugo [1]. Ukeliko spoj inhibitora i pogonskog Punjenja nije odgovarajuce jatine, doti ée do nezeljenog povecanja povrSine sa- gorevanja, odnosno nekontrolisanog pri- rasta produkata sagorevanja, Usled pora- sta pritiska u Komori moze doi i do eks- plozije ili progorevanja komore raketnog motora. Radi toga je va2no poznavati ve- litinu évrstoée na smicanje (adhezionu Evrstoéu) veze inhibitora i goriva. VOINOTEHNICKI GLASNIK 6/2003, 609U dostupnoj literaturi postoji neko- liko metoda kojima se moze meriti ja¢ina veze izmedu goriva i inhibitora, kao 3to su: metoda za odredivanje adhezione &vr- stoce i energije aktivacije procesa odle- pljivanja, metoda merenja unutraSnjih napona u inhibiranom barutnom zmu KONZOLNOM metodom [1], Peel test (metoda |juStenja), ispitivanje otpornosti lepka na smicanje pri zatezanju [3], odre- divanje smicajne évrstoce [5] i dr. Pomenutim metodama moguce je odrediti Evrstocu veze goriva i inhibitora na posebno pripremljenim uzorcima u la- boratorijskim uslovima. ‘Osnovna ideja autora je da se defini- Se metoda za odredivanje jatine veze go- riva i inhibitora na realnim pogonskim punjenjima uzetim iz tekuce proizvodnje ili iz skladita. Ovom metodom moze se odredivati &vrsto¢a na smicanje spoja DRG-a i inhi- bitora za svako slobodno pogonsko pu- njenje cilindriénog oblika, koje je inhibi- rano po spoljnim, unutraSnjim ili Ceonim povrsinama, a ne moze se odredivati évr- sto¢a na smicanje spoja DRG-a inhibito- ra u obliku kalota, Proizilazi da se ova metoda moze koristiti kao standardna metoda za odredivanje jatine veze goriva i inhibitora. Evisto¢a na smicanje, dobijena na ovaj nadin, slu2i za kontrolu kvaliteta spo- ja DRG — inhibitor (DRG — I), lepljenog, spoja DRG — DRG ili kompaktnosti i évr- stoée DRG. Ovom metodom moze sé is- pitivati uticaj starenja na évrstoéu veze spoja DRG — inhibitor [2], a pogodna je za kontrolu kvaliteta u serijskoj proizvod- nji, kao i u fazama istrazivanja i razvoja. Eksperimentalni deo Uredaj za ispitivanje otpornosti na smicanje Za odredivanje évrstoce na smicanje koristi se kidalica sa termokomorom koja ima odgovarajuéu konstrukciju, tako da se glava (gornja ili donja) moze pomicati u vertikalnom pravcu konstantnom brzi- nom. Opseg optereéenja uredaja treba da bude takav da optereéenje pri smicanju bude u podrugju od 15% do 85% najvece vrednosti na skali [3]. Alat za smicanje Alat za smicanje [4] sastoji se od noZa za smicanje, postolja noZa za smi- canje i utvrScivata uzorka. Skica alata za smicanje i na¢in postavljanja na kidalicu prikazani su na slici 1. Noz za smicanje (slika 2) postavlja se u gornju glavu kidalice. Profil botne na- Gomja glava kidalice ‘Not ra smicanje sora Keadratie inhbitora i DRG koji se ispinyje Postoljé noda za Donja glava smicanje kidalice Sl. f —Alat za smicanje i natin postavijanja na kidalicu 610 ‘VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2003.Botna napadaa povriina >| (Ceona napadna powrhina noza a) Botna napadia powrina b) node °) Sl. 2 = Not za smicanje padne povrsine noZa za smicanje (slike 2b i 2c) mora biti ravan (u slu¢aju ispitivanja ravnih povrSina Ceonih inhibitora — slika 2b) ili sa odgovarajucim radijusom, R, (u slu¢aju ispitivanja zakrivijenih povrsina inhibitora slika 2c), a koji je jednak radiju- su veze inhibitora - DRG (slika 4). Postolje noza za smicanje (slika 3), pritvrScuje se na donju glavu kidalice (sli- Veveiewadi urorkea Zavetngiza ewrdervanye Posiolje nota za smicanje Sl, 3 - Postolfe nota za smicanje i natin uévrédiva- nja uzorka ka 1). Uzorak se postavija i uévrSduje na postolje noZa za smicanje, tako da povrsi- na smicanja bude u osi kidalice. Uevrs¢i- vanjem se spretava proklizavanje uzorka u toku delovanja opierecenja, tj. omogu- éava se odrzavanje saosnosti sistema. Uevrscivaé uzorka moze biti ravan (ncperforiran sa uévr8¢ivanjem u jednoj tatki—slika 1), ili perforiran (sa uévrséi- vanjem u dve tatke — slika 3), Sto zavisi od oblika kori8éenog uzorka. Priprema uzoraka i epruveta Uzorak za ispitivanje moze biti po- gonske punjenje ili segment pogonskog. punjenja, cilindri¢nog (pun ili Supalj) ili kvadratnog oblika, sa maksimalnom visi- nom DRG do 50 mm. Oblik uzorka mora biti takav da obezbedi dobro uévrscivanje za postolje noZa za smicanje, radi spreta- vanja proklizavanja tokom opterecivanja, Mehani¢kom obradom se, na datom uzor- ku, izraduju epravete usecanjem do baruta (kvadrati¢i inhibitora), nominalnih dimen- zija: Sirine a = 10 mm, visine b = 10 mm i WOINOTEHNICK! GLASNIK 62003. élldebljine c jednake debljini inhibitora. Medusobno rastojanje izmedu epruveta inhibitora (na uzorku) mora biti minimal- no 4 mm, Jedna od mogucih konfiguracija uzorka (pogonskog punjenja ili segmenta pogonskog punjenja), spolja botno inhibi- ranog, Sa epruvetama za smicanje prikaza- na jena slici 4. Sl. 4 ~ legled wzorka (pogonskog punjenja ili seg- menta pogonskog punjenja), spolja botno inhibira- nog, sa uradenim epruvetama za smicanje Za odredivanje évrstoce na smicanje strukture DRG koriste se uzorci sa epru- vetama kao Sto je prikazano na slici 5. Izrada epruveta na Ceonom inhibito- tu obavija se na uzorku koji je iseéen mehani¢kom obradom iz pogonskog pu- njenja na naéin prikazan na slici 6. Postupak ispitivanja i obrada rezultata merenja U ovom radu kori8éena je brzina ho- da glave kidalice od 10 mm/min. Uzorci su kondicionirani na 20°C i 50°C, u tra- janju od 2 sata pre ispitivanja. Epruveta koja se smite postavlja se tako da smicajna povrsina bude u osi ki- dalice (slike | i 3). Na taj nadin se vrSi utvrScivanje uzorka. U gornju glavu ki- dalice postavi se noZ ¢ija botna napadna a=10 mn b=10 mm c=3mm Si. 5 —legled uzorka DRG sa uradenim epruvetama 2a smicanje DRG u praveu presovanja St. 6 ~ lagled uzorka sa epruvetama za smicanje geonth inhibitora povrsina ima radijus jednak radijusu smi- cajne povrsine. IzvrSi se smicanje sve dok ne dode do odvajanja inhibitora od DRG, tj. dok ne dode do vraéanja sile na vrednost nu- la. Tokom izvrSenog opita dobijaju se di- jagrami sila — deformacija (vreme), obli- ka slitnog kao na slici 7. Opit startuje u poloZaju A. Noz jo3 ne dotiée gornju poviSinu epruvete, a iz- medu A iB mode se registrovati sila tre- nja alata. U nekim slu¢ajevima ova sila trenja ne mora se pojaviti. U polozaju B nozZ potinje da smite epruvetu, a sila ra- ste sa vremenom. U poloZaju C epruveta je odvojena od uzorka, Maksimalna sila 612 VOJNOTEHNICKI GLASNIK 6/2003.smicanja epruvete, F,, jeste razlika izme- du Ci nivoa sile trenja B. Ukoliko nema sile trenja onda je sila smicanja razlika nivoa sila Ci A (slika 7), Deformacya (wreme) Sl. 7 — legled dijagrama sila~deformacija (vreme) Cvrstoda na smicanje iztatunava se iz poznate sile smicanja, F,, i povrsine epruvete koja se smite. Cvrsto¢a na smi- canje, 7, je: Fy ab gde je: F, — sila smicanja pri odvajanju epruvete od uzorka (daN); a — Sirina epruvete koja se smige (cm); b~visina epruvete koja se smite (cm). Rezultati eksperimentalnih ispitivanja ‘Obavijena su ispitivanja évrsto¢e na smicanje DRG i veze DRG-a i inhibitora na boéno i Seono inhibiranim pogonskim Punjenjima. Sastavi inhibitorske mase, kojima je vreno botno inhibiranje, pri- kazani su u tabeli 1. Tabela | Sastavi ispitivanih inhibitora Sastavi inhibitora LA. Komponen ta leo. Eiileelulozal 40, Punilac 4 Metalmetakrilat Katalizator etilacetat : etilalkohol 75:25) Ispitivanje Gvrstoée na smicanje DRG i veze DRG-a u inhibitora radeno je na tri boéno inhibirana pogonska pu- njenja. Pogonsko punjenje AA (probe E- 39 i E-61) je iz faze razvoja starosti 10, odnosno 2 meseca, Pogonska punjenja BB i CC su iz serija koja su pre ispitiva- nja bila 18, odnosno 14 godina uskiadi- Stena u magacinima. Pogonska punjenja AA inhibirana su inhibitorom sastava A (tabela 1), a pogonska punjenja BB i CC inhibitorom sastava B (tabela 1). Sva tri pogenska punjenja su spoljnog pretnika oko 120 mm, a pogonsko punjenje BB je Sa unutraSnjom zvezdom [4]. Uzorei sa epruvetama izradeni su na natin prikazan na slikama 4 i 5. Srednje vrednosti rezultata ispitiva- nja, na datim temperaturama, sa odgova- Tajucim standardnim devijacijama i koe- ficijentima varijacije prikazane su u tabe- lama 2 i 3. Kod ispitivanja veze DRG-I pogon- skih punjenja BB i CC do8lo je do odle- pljenja pri smicanju po spoju DRG - in- VOINOTEHNICK] GLASNIK 6/2003, 613Tabela? Rezuliatiispitivanja Cvrsioée na smicanje veze izmedu DRG-a | inhibitora (DRG — 1) i évrstoce DRG, na 20°C Karakterigike | Koef, vari. (%) Br. ispitivanja 35 Rezultatiispitivanja Cvrstoée na smicanje veze izmedu DRG ~1i DRG, na 50°C Karakteristke “Oznaka azorka, meret E3901 E-G1701 cc veli¢ina DRG-i [| DRG | DRG-I | DRG_[ DRG Sred.vred (MPa) _| 2,22 [1,75 | 170 [1,97 [1.18 Stand. dev. (MPa) | 0.11 | 0,09 [019 | 0,12 [O15 Koef. vari The | 609 [12,71 23 13 12 hibitor, tj. povrsina odlepljenja je ravna — Srednje vrednosti rezultata ispitiva- glatka (slika 8a). Kod ostalih uzoraka do- nja, na datim temperaturama, sa odgova- Slo je do smicanja u masi DRG, tj. povr- rajucim standardnim devijacijama i koe- Sina smicanja nije ravna veé razudena ~ ficijentima varijacije, prikazane su u ta- hrapava, slika 8b. belama 415. Ispitivanje &vrstoée na smicanje DRG i veze DRG — inhibitor radeno je na Tabela 4 inhibi jenja, _-Reculfati ispitivanja évrstoée na smicanje veze dva ¢eono inhibirana pogonska punjenja. PRO LBRO Rare Pogonska punjenja DD i EE su iz serija koja su pre ispitivanja bila 16, odnosno 6 Sad ame wot godina uskladistena u magacinima, Oba | vetitina [DRG-I| DRG [DRG-L DRG pogonska punjenja su ceono inhibirana in- [Sed vred., MPa 625 | 5871] 7,14 | 526 hibitorom od etilceluloze (EC) [4]. Uzorci | Stand. dev. MPa 0.27 | 021 | 067 | 023 sa epruvetama prikazani su na slici 6. Koef. varij., % 432 [3,58 | 938 [437 Br. ispitivanja s | 6 | [18 Tabela 5 Rezultati ispitivanja évrstode na smicanje veze DRG-1i DRG, na 50°C [/___Karakteristike | _ Oznaka uzorka merenih EE veligina DRG-I DRG Sted. vred, MPa 228 | 223 Stand. dev., MPa 0,02 0,10 SL iettoltinin peter wea DRGaT Rose rats % Sat | 448 inhibitora 3 5 614 VOJNOTEHNICK! GLASNIK 6/2003,Kod oba ispitivana uzorka doslo je do smicanja u strukturi DRG, tj. povesina smicanja nije ravna veé razudena — hra- pava (slika 8b). Analiza rezultata eksperimentalnih ispitivanja Analiza rezultata ispitivanja évrsto- ce na smicanje veze izmedu DRG inhibi- tora, na spolja — boéno inhibiranim real- nim pogonskim punjenjima, na 20°C i 50°C (tabele 2 i 3), pokazuje da najveéu Evrstocu na smicanje ima uzorak E-39/01. Najmanje vrednosti ¢vrstoée na smicanje veze DRG-a i inhibitora ustanovijene su kod pogonskih punjenja CC i BB, i one su priblizno dvostruko manje nego kod uzorka E-39/01. Analiza rezultata ispitivanja évrsto- e na smicanje DRG, na 20°C i 50°C, ta- bela 2 i tabela 3, pokazuje da su srednje vrednosti vrstoce na smicanje kod ispiti- vanih uzoraka medusobno vrlo slitne, osim kod punjenja CC gde je ova vred- nost manja. Kod uzorka E-39/01, na obe ispitiva- ne temperature, ustanovijeno je da je vrednost €vrsto¢e na smicanje veze izme- du DRG-a i inhibitora veca od odgovara- Juée vrednosti €vrstoée na smicanje DRG. Mode se pretpostaviti da na kontakt- noj povrsini veze izmedu DRG-a i inhi- bitora kod pogonskog punjenja AA (pro- be E-39 i E-61) nastaje évrsti rastvor kao rezultat rastvaranja nitroceluloze (NC) iz DRG j etilceluloze iz inhibitora u etilace- tatu (tabela 1, sastav inhibitora A). Na- kon isparavanja etilacetata ova smesa je odgovorna za dobijenu adhezionu &vrsto- ¢u izmedu DRG i inhibitora. Zbog toga i dolazi do kidanja kao &to je prikazano na slici 8b, t). do8lo je do smicanja u masi DRG. Sliéno se moze zakljutiti i kod is- pitivanja otpornosti na smicanje veze iz- medu DRG-a i inhibitora, na éeono inhi- biranim pogonskim punjenjima, sa inhi- bitorom od etilceluloze. Ovde isparljive komponente lepka rastvaraju, odnosno razmekSavaju Kontakte povrsine DRG tj. NC i etilceluloze, stvaraju¢i évrsti ras- tvor NC i EC. Nakon isparavanja kompo- nenti lepka nastala smesa je odgovorna za dobijenu adhezionu Svrsto¢u izmedu DRG i inhibitora. Zbog toga se desava tip kidanja prikazan na slici 8b, Razlog Sto je Gvrsto¢a na smicanje veze izmedu DRG-a i inhibitora kod pu- njenja CC i BB znatno manja nego kod AA moze biti razlika u sastavima inhibi- tora (tabela 1), dugotrajno skladi8tenje ifili da je potetna adheziona évrsto¢a bila manja u momentu izrade. Da bi se znalo Sta je u pitanju trebalo bi poznavati po- etno stanje. Moze se pretpostaviti da ov- de nije doslo do znaéajnijeg rastvaranja NC i DRG od metilmetakrilata, pa ni do stvaranja Cvrstog rastvora izmedu NC i PMMA (tabela 1), sastav inhibitora B, veé da je adheziona évrsto¢a rezultat pre- teZno ,,uklinjavanja“ inhibitorske mase u pore DRG. Analiza rezultata ispitivanja évrsto- ¢e na smicanje veze izmedu DRG-a i in- hibitora, na éeono inhibiranim realnim pogonskim punjenjima, na 20°C (tabele 415), pokazuje da najveéu évrstoéu na smicanje ima uzorak DD. Analiza rezultata ispitivanja évrsto- ce na smicanje DRG, na 20°C i 50°C (ta- bele 4 i 5), pokazuje da su srednje vred- nosti évrstoée na smicanje kod ispitiva- VOINGTEHNICKI GLASNIK 6/2003 615nih uzoraka medusobno vrio slitne, kao i da su slitne vrednostima prikazanim u tabelama 2 i 3. Kod oba ispitivana uzorka, na obe ispitivane temperature, ustanovijeno je da je vrednost évrstoce na smicanje veze izmedu DRG-a i inhibitora veéa od od- govarajuée vrednosti évrsto¢e na smica- nje DRG. Zakijuéak Metodom opisanom u ovom radu odredivana je évrstoéa na smicanje veze izmedu DRG-a i inhibitora i kompaktno- sti DRG. Cvrstoéa na smicanje ove veze ispitivana je na inhibitorima na bazi poli- metilmetakrilata i na etilceluloznim inhi- bitorima. Dobijene vrednosti slitne su yrednostima prikazanim u literaturi, [1], iako je primenjena potpuno drugatija metoda, tj. u [1] je odredivanje jatine ve- ze izmedu DRG-a i inhibitora vrSeno na prethodno pripremljenim epruvetama, a ne na epruvetama realnih pogonskih pu- njenja. Ovom metodom moguée je na real- nim pogonskim punjenjima odrediti évr- sto¢u na smicanje veze DRG-a i inhibito- ra, kao i pracenje promene évrstoce na smicanje te veze, tokom vremena prove- denog u skladi8tu. Kako se, u isto vreme, moze pratiti i promena évrsto¢e na smi- canje unutar strukture DRG, moglo bi se ustanoviti i kolika je brzina smanjenja évrstoce na smicanje ispitivane veze iz- medu DRG-a i inhibitora i unutar struk- ture DRG. Literaura: [1] Colskovie, M: Karakter i dugovetnost kontakta izmodu it- hibitora na bazi polimetilmetakrilata i evrstog pogorskoy goriva, doktorska diseriacija, Zagreb, 1978, [2] Setwartz, A: Aging effects on adhesion of inhibitor tw pro- pellant grains, National Defence Research Institue, Tur boa, Sweden, 1976. [3] SNO 1094: Ispitivanje otpomosti lepka na smicanje pri m= tezanju, 1987, [4] Tot, L: Tebnicki izvestj, TI-00401-0286, Vojnotchnitki insiitut KoW V3, Beograd, 2002. 15] JUS N.KB.024: Odredivanje smicajne évrstote, 1979, 616 VOINOTEHNICK! GLASNIK 6/2008.