ЛАТИНИЦА

Умјетност ријечи, бр 1/1968, Загреб, ……..

52
Ренесансна је комедија – с обиљем ликова и различитих ситуација, интрига, заплета и
расплета, живахности и развезаности – била већ по својој фактури вишеструко разноврсна.
Евентуална се монотонија разбијала не само смишљених распоредом чинова и призора,
него и живим, искравим дијалозима. Нема мјеста дугим монолозима:

Ма ото вам ја рже и дотрудних дузијем ријечми!

Испричава се Помет у прологу Дунда Мароја.