Корени антисемитизма

- Шта је антисемитизам?
Антисемитизам представља нетрпељивост, мржњу или предрасуде према Јеврејима,
као религијској групи или нацији. Ова појава постоји још од средњег века, а врхунац је
достигла средином 20. века када је у геноциду Хитлерове нацистичке Немачке
страдало око 6 милиона Јевреја.
У свом основном значењу, антисемитизам не представља мржњу према Семитима, већ
само према једном семитском народу, Јеврејима. За мржњу према Арапима, такође
семитском етницитету, рећи ће се да је неко расиста, али никада да је антисемита, па
би прецизнији назив за овај појам био антијеврејство.
Два су основна и врло повезана испољавања одликовала досадашњу историју
негативних односа према Јеврејима. Прво се састоји у означавању Јевреја кривим за
различита злодела и назови-злодела током историје (они су издали Христа, они су
измислили комунизам, они владају светом, они у својим култовима убијају децу, итд.).
Друго је једноставан производ овог првог, а састоји се у позивању на масовно
истребљење Јевреја.
- Антисемитизам кроз историју
Различити су и врло сложени разлози за појаву антисемитизма. Вероватно су највише
утицала различита злонамерна тумачења Новог завета, основне сакралне књиге
хришћанства.
По њима, како су Јевреји „криви“ за Христово погубљење, они ће морати и да „плате“
за ту „кривицу“. Било из зависти или из оправданог револта, током векова је мржња
према Јеврејима расла, па су их неке власти још током ренесансе истерале са
територија којима су владале. Тако Јевреја (као староседелаца) више нема ни у
Шпанији ни у Енглеској.
Њихов поновни долазак у те земље тек је новијег датума (после Другог светског рата) и
није масован.

Иако историјски корени антисемитизма сежу у античко доба, феномен антисемитизма

однео је највише људских жртава током средњег века.

У Првом крсташком рату (1096), велике јеврејске заједнице на Рајни и у Подунављу

потпуно су биле уништене.
У Другом крсташком рату (1147. године) Јевреји у Немачкој су масовно убијани.
Јевреји су такође били изложени нападима и масовном убијању 1251. и 1320. године.
Крсташке ратове често су пратили масовни прогони Јевреја, укључујући и прогон 1290.
године који је довео до истеривања енглеских Јевреја, а током 1396. године до
протеривања 100.000 Јевреја у Француској.
Током 1421. године, хиљаде Јевреја из Аустрије било је протерано. Многи од прогнаних
Јевреја населили су се у Пољску
Епидемија куге у средњовековној Европи, често је доводила до масовних клевета
против Јевреја, те су Јевреји колективно оптуживани за тровање бунара. Као последица
тога, 6. јула 1348. године у Стразбуру је 900 Јевреја, укључујући и децу, спаљено на
ломачи.
Током 17. века, Козаци су под вођством Богдана Хмељницког, убили између 100.000 и
200.000 Јевреја у масовним покољима на подручју јужне и источне Украјине
Јевреји су често били присиљени да живе у издвојеним градским четвртима, у гетоима
названим штетл.
Због прогона у царској Русији, од 1880. до 1924. године, преко 1.750.000 руских Јевреја
иселило се у САД, формирајући окосницу јеврејске заједнице у тој земљи.
Током 20. века, Јевреји су били изложени расном геноциду познатијем као Холокауст,
који је довео до истребљења више од половине европских Јевреја, а након рата до
исељавања преживелих у новостворену државу Израел
- Изреалових 12 племена
Према подацима из Јеврејске Библије, Јевреји потичу од древних народа који су
населили област Ханан између источне обале Средоземног мора и реке Јордан.
Древни јеврејски текстови их описују као децу Израиљову, потомке заједнчких
предака, међу којима су Аврам, његов син Исак и Исаков син Јаков.
Религијски текстови говоре причу о Јакову и његових дванаест синова, који су
напустили Ханан након велике глади и населили се у област Госен у северном Египту,
по наговору Јакововог сина Јосифа који је постао фараонов везир.
Према Библији, Јевреји су напустили Египат захваљујући бројним чудима (легенда
позната као Егзодус) и предвођени патријарсима (Мојсије, Арон, Исус Навин) лутали
дуго по Синајском полуострву и Арапској пустињи, затим освојили своју домовину
Ханан и поделили се међу својих 12 племена.
Племена су у Библији названа по именима десет Јакововљевих синова и два Јосифова
сина, Јакововог наследника. Јаков је имао две жене Леу и Рахилу са којима је имао
двоје деце. Осим са њима децу је имао и са служавкама својих жена, са Валом и
Зелфом.

Леини синови су: Рувим, Симеун, Левије, Јуда, Исахар и Завулон.

Рахилини синови су: Јосиф и Венијамин.
Валини синови су: Дан и Нефтали.
Зелфини синови су: Гад и Асир.
- Јеврејски гето
Гета су били окрузи градова и места у окупираној Источној Европи у којима су Јевреји
приморавани да живе одвојени од шире популације. Велика већина гета била је
смештена у Пољској коју су окупирали Немци и на територијама које су припадале
Совјетском Савезу пре немачке инвазије 1941. године.

Научници се не слажу о местима гета у нацистичком плану за европске Јевреје. Неки

тврде да су она били намерни корак ка уништењу, концентрисањем Јевреја на
одређеним местима. Други тврде да велика варијација у развоју и одржавању гета
сугерише да су она можда у почетку била замишљена као локалне мере у одговору на
инвазије на подручја са великом јеврејском популацијом. До Другог светског рата,
Пољска и Совјетски Савез су имали највеће јеврејске популације у свету.
- Холокауст
Холокауст или Шоа (хебр. ‫הַׁשֹוָאה‬, HaShoah (haŠōʾā); "катастрофа", "велика несрећа") је
име за систематски државни прогон и геноцид над различитим етничким, верским и
политичким групама људи током Другог светског рата од стране Нацистичке Немачке и
њених сарадника.
У ране примере холокауста укључују се прогон током Кристалне ноћи и Еутаназијски
програм Т-4, што се касније развило у употребу одреда смрти и концентрационих
логора, као и масовне и централно организоване покушаје да се усмрти сваки могући
припадник група на које су циљали нацисти. Жртве обухватају и 1,5 милиона деце.
Холокаустом је обухваћено око две трећине од девет милиона Јевреја који су раније
живели у континенталној Европи.
Шира дефиниција холокауста обухвата нејеврејске жртве нацистичке кампање
масовног убиства
Иако су антисемитизам и елиминација Јевреја из друштвеног живота били једни од
темеља нацистичке идеологије, те, иако су Јевреји, прво у самој Немачкој, а потом у
окупираним и сателитским земљама, били изложени различитим врстама прогона, па
и повремених погрома (од којих је најпознатија Кристална ноћ), физичка елиминација
Јевреја - Коначно решење јеврејског питања - као службена политика Нацистичке
Немачке је установљена тек на конференцији у Ванзеу почетком 1942. године.

Холокауст је имао различите форме, али је најчешћа и најзлогласнија било масовно

хватање Јевреја и њихово трпање у возове који су их довозили до посебних
концентрационих логора - логора смрти - у Немачкој, Аустрији и Пољској.