1 Вања Краљевић IV-2

ЛОГОР ЈАСЕНОВАЦ

Логор Јасеновац је био највећи концентрациони и логор смрти у тадашњој

Независној Држави Хрватској на простору окупиране Југославије за време
Другог светског рата. Формиран је у августу 1941. године у околини
истоименог градића, а уништиле су га усташе априла 1945. године да би
сакриле своје злочине. „Радни логор Јасеновац“, како га назива хрватска
државна администрација, био је стратиште за Србе, Роме и Јевреје, свих
узраста, полова, старосних доби, социјалних, образовних и других профила,
као и за комунисте, партизане, помагаче и симпатизере Срба, Рома и Јевреја.
Основни циљ идеологије НДХ било је стварање чистог хрватског животног
простора, на коме ће живети чиста хрватска нација. Биолошко истребљење
Срба, Јевреја и Рома, који су проглашени највећим непријатељеима хрватског
народа, био је предуслов остваривања усташке идеологије. Систем логора
Јасеновац је био злогласан по варварским методама и великом броју жртава.
Логор Јасеновац је био први систематски логорски комплекс на територији
Независне Државе Хрватске, једини који је непрекидно деловао све до краја
њеног постојања, највећи по простору који је заузимао, по броју логораша
који су кроз њега прошли и по броју жртава које су у њему страдале. У њега
су се упућивали не само мушкарци, него и жене и деца. Услови у
јасеновачким логорима били су ужасни. Затвореници су изгладњивани,
мучени и убијани по вољи стражара. Усташе су убијале углавном хладним
оружјем, ножевима, секирама, маљевима и чекићима, затворенике су вешали
по дрвећу или бандерама, монструозно мучили на различите начине. У
Јасеновцу је извршена ликвидација читавог једног народа, Јевреја и Рома,
који су живели на простору Хрватске. Јасеновац је постао синоним за
 2 Вања Краљевић IV-2

геноцид над Србима, који су систематски убијани, протеривани са огњишта и

превођени у католичанство, на простору НДХ. У њему је страдао и одређен
број Хрвата и Муслимана. То су били углавном антифашисти, комунисти и
њихови симпатизери. Концентрациони логор Јасеновац сачињавало је
неколико логора основаних у кратким временским периодима. Земаљска
комисија Хрватске, основана 1945, констатовала је у извештају
Међународном војном суду у Нирнбергу, да је број жртава између 500.000 и
700.000. О усташким злочинима постоји велика документација. Жртве логора
били су Срби, Роми и Јевреји, комунисти и антифашисти, који се нису
слагали са политиком тадашње Независне Државе Хрватске. У Јасеновцу
Хрвати не страдају зато што су Хрвати, нити Муслимани зато што су
Муслимани, већ једино као антифашисти, комунисти и помагачи и спасиоци
Срба. О Јасеновцу и стварању НДХ снимљени су документарни филмови
„Јасеновац“ (1966) Богдана Жижића, „Крв и пепео Јасеновца“ (1983) Лордана
Зафрановића и „Госпа — краљица Хрвата“ (1992) Крста Шканате.
3 Вања Краљевић IV-2