Nik Vujičić (Nicholas James Vujicic) je australijski propovednik i motivacijski

govornik, srpskog porekla, te jedan od najčitanijih autora u Americi. Rođen je 4.

decembra 1982. godine u Melburnu u Australiji. Živi u Kaliforniji. Oženjen je sa
Kane Mijaharo (Kanae Miyahara) s kojom ima četvoro dece, sinove Kijošija Džejmsa
(Kiyoshi James Vujičić )i Dejana Levija (Dejan Levi Vujičić), te blizankinje
Oliviju Mej (Olivia Mei Vujičić) i Eli Laurel (Ellie Laurel Vujičić). Vujičić pati
od tetra-amelija sindroma, retkog genetskog poremećaja zbog koga je rođen bez ruku
i nogu. Da piše, telefonira i obavlja svakodnevne poslove naučio je koristeći dva
prsta na nedovoljno razvijenom levom stopalu. Iako je život njega i njegove
roditelje stavio pred veliko iskušenje, Nik je uspeo da se izbori za svoje mesto,
da pronađe svrhu života, a danas svojim govorima motiviše milione ljudi da slede
njegov primer. Njegove govore do sada je uživo slušalo 1,3 milijardi ljudi u 64
zemlje sveta. Detinjstvo Nik Vujičić je rođen 1982. godine u Melburnu kao nastarije
dete srpskih imigranata Borislava i Duške Vujičić koji su 1964. godine doselili u
Australiju. Borislav koji je sveštenik i Duška koja je radila kao medicinska sestra
imaju još dvoje mlađe dece, sina Arona (Aaron Vujičić) i ćerku Mišel (Michelle
Vujičić). Nik je rođen sa retkim genetskim tetra-amelija sindromom koga karakteriše
nedostatak ruku i nogu. Ima samo dva nedovoljno razvijena stopala, a na levom
stopalu dva prsta pomoću kojih je naučio da piše, koristi telefon, pa čak i da igra
fudbal. Kada je rođen roditelji su bili u šoku, vrlo teško su prihvatili stanje u
kome se nalazio. Ipak, zahvaljujući njihovoj ljubavi, podršci i pažnji, uspeo je da
savlada teške životne situacije. S obzirom da je bio mentalno potpuno zdrav upisao
se u školu. Prvo je to bila škola za decu zaostalu i razvoju, a kada je donesen
zakon koji dozvoljava da, s obzirom na njegovu inteligenciju može da pohađa redovnu
nastavu, bio je jedan od prvih učenika s ovom vrstom deformiteta u redovnoj školi.
Ipak, nije nailazio na razumevanje svojih vršnjaka. Iako je lako savladavao školske
zadatke, reakcije okoline su mnogo uticale na njegovo mentalno zdravlje. Prvi put
je pokušao da se ubije kada mu je bilo deset godina. Kasnije je priznao da je od te
namere odustao zbog roditelja koje bi njegova smrt mnogo pogodila. Uprkos svemu
završio je osnovnu školu „Viktorija“ u Melburnu.Nik Vujičić (Nicholas James
Vujicic) je australijski propovednik i motivacijski govornik, srpskog porekla, te
jedan od najčitanijih autora u Americi. Rođen je 4. decembra 1982. godine u
Melburnu u Australiji. Živi u Kaliforniji. Oženjen je sa Kane Mijaharo (Kanae
Miyahara) s kojom ima četvoro dece, sinove Kijošija Džejmsa (Kiyoshi James
Vujičić )i Dejana Levija (Dejan Levi Vujičić), te blizankinje Oliviju Mej (Olivia
Mei Vujičić) i Eli Laurel (Ellie Laurel Vujičić). Vujičić pati od tetra-amelija
sindroma, retkog genetskog poremećaja zbog koga je rođen bez ruku i nogu. Da piše,
telefonira i obavlja svakodnevne poslove naučio je koristeći dva prsta na
nedovoljno razvijenom levom stopalu. Iako je život njega i njegove roditelje stavio
pred veliko iskušenje, Nik je uspeo da se izbori za svoje mesto, da pronađe svrhu
života, a danas svojim govorima motiviše milione ljudi da slede njegov primer.
Njegove govore do sada je uživo slušalo 1,3 milijardi ljudi u 64 zemlje sveta.
Detinjstvo Nik Vujičić je rođen 1982. godine u Melburnu kao nastarije dete srpskih
imigranata Borislava i Duške Vujičić koji su 1964. godine doselili u Australiju.
Borislav koji je sveštenik i Duška koja je radila kao medicinska sestra imaju još
dvoje mlađe dece, sina Arona (Aaron Vujičić) i ćerku Mišel (Michelle Vujičić). Nik
je rođen sa retkim genetskim tetra-amelija sindromom koga karakteriše nedostatak
ruku i nogu. Ima samo dva nedovoljno razvijena stopala, a na levom stopalu dva
prsta pomoću kojih je naučio da piše, koristi telefon, pa čak i da igra fudbal.
Kada je rođen roditelji su bili u šoku, vrlo teško su prihvatili stanje u kome se
nalazio. Ipak, zahvaljujući njihovoj ljubavi, podršci i pažnji, uspeo je da savlada
teške životne situacije. S obzirom da je bio mentalno potpuno zdrav upisao se u
školu. Prvo je to bila škola za decu zaostalu i razvoju, a kada je donesen zakon
koji dozvoljava da, s obzirom na njegovu inteligenciju može da pohađa redovnu
nastavu, bio je jedan od prvih učenika s ovom vrstom deformiteta u redovnoj školi.
Ipak, nije nailazio na razumevanje svojih vršnjaka. Iako je lako savladavao školske
zadatke, reakcije okoline su mnogo uticale na njegovo mentalno zdravlje. Prvi put
je pokušao da se ubije kada mu je bilo deset godina. Kasnije je priznao da je od te
namere odustao zbog roditelja koje bi njegova smrt mnogo pogodila. Uprkos svemu
završio je osnovnu školu „Viktorija“ u Melburnu.