IPT 2

Vujicic skripta

Frensis Bejkon – 1561-1626, država koja se pominje tokom njegovog života je tadašnje sveto rimsko
carstvo. Imao je političko iskustvo.

Nova atlantida je izraz njegovih shvatanja da čovek mora da otkrije zakone prirode I podredi ih
svojim ciljevima, tako dostižući stanje najbliže savršenstvu. Osim same filozofije vujacic kaze da moze
da se nadje i medju velikanima politicke misli zbog dela kao sto su utopija I ogledi , ova dva dela su
mu više naucnog tipa I nisu konkretno knjige kao sto je npr. Morova utopija koja je drugo delo o
kome se priča u knjizi . Bejkon je pridavao mnogo značaja istraživanju I smatrao da je da je to jako
važno za ljudski rod I da to prevazilazi ljudsko postojanje, da je to nešto što je večno. Vujačić to
naziva izumi a I sam bejkon je to nazivao izumi. (znači ako mogu da prevedem, bejkon dobija izum tj
nove ideje svojim naučnim istraživanjem)

Kod Bejkona je interesantno što je jedan od pokretača zasnivanja modernog doba. Njegova knjiga
nova atlantida opisuje uzornu zajednicu zasnovanu na tehnološkom I naučnom napretku. Njegovi
politički ogledi dele se na tri vrste : oni koji se bave javnim poslovima, oni koji se bave posebnim
aspektima privatnog života I oni koji se bave velikim apstraktnim temama. Postoji sličnost sa
makijavelijem gde bejkon daje uputstva čitaocu. Tokom njegovog života dolazi do propasti svetog
rimskog carstva , I on u svojim političkim razmišljanjima priča o formiranju jednog centra političke
moći koji će “apsorbovati svu ranije disperziranu moć u postupku nasilne političke integracije.”
Glavni motiv njegovih eseja je učvršćivanje apsolutne monarhije kao najboljeg oblika vladavine, koja
isključuje feudalnu rascepkanost I uspostavlja centralizovanu vlast I upravu. Po njemu plemstvo je I
korisno I a I prepreka za vladara. Bejkon izražava ideologiju apsolutne monarhije I modern suverene
države koja počiva na “političkom apsolutizmu I ekonomskom liberalizmu, pripremajući teren za
razvoj kapitalizma , ali je to još uvek daleko od ideje slobodnog tržišta”. Za razliku od makija, bejkon
ne pravi veliku razliku između države I hrišćanstva, I ubacuje ipak dozu morala u svoja dela. Živi u
apsolutističkoj dinastiji tjudor od 1558-1563, gde je vladalo tzv krvavo zakonodavstvo I razvoj
kapitalističke trgovine, ali I u vreme dinastije stjuart 1603-1629, kada su “plemstvo I buržoazija toliko
ojačali da su osećali kraljevsku vlast kao smetnju.” Verovao je u jaku monarhiju, gde postoji
parlament I kralj sluša parlament, ali parlament I plemstvo ipak ne smetaju kralju da bude apsolutni
vladar.

Racionalistički utopizam

Za razliku od makijavelija koji pomalo cinično pristupa svojoj teoriji, bejkon veruje u ljudski razum. U
svom naučnom radu koji opisuje političku utopiju. U svom delu priča o skrivenom ostrvu gde živi
jedno srećno društvo praćeno tehnološkim I naučnim napretkom. On za razliku od mnogih , smatra
da ljudsko društvo nije ciklično da pada I ponovo se diže, već da sa napretkom I tehnologijom nema
više pada već samo uzastopnog napredovanja. Po njemu naučni napredak osigurava politički
napredak. Ostrvo je nova atlantida. Naučnici na tom ostrvu žive u tzv solomonovom domu

Nauka I metodologija

Bejkonovo delo Velika obnova iz dva dela prvi je Napredak nauke a drugi je Novi organon , napredak
nauke je I danas umnogome savremen jer je “moderna duhovna paradigma praktično rezultat
bejkonovog delovanja koji je odvojio nauku od teologije I dao joj racionalističko I
eksperimentalističko usmerenje primenljivosti znanja”. Pripisuje mu se izreka znanje je moć.
Pripisuje mu se takođe I da je prvi probao da koristi induktivnu metodu u empirijskoj nauci. Bejkon
deli nauku , filozofiju I poeziju na tri sposobnosti razuma. Deli znanje na operativno I spekulativno I
pravi razliku između Božanskog I nebožanskog znanja. Udruženim snagama dekarta I bejkona
napuštamo aristotelov saznajni sistem . Bejkon ima jednu centralizovanu viziju nauke , koju ćemo
kasnije naći I kod dekarta po kojoj celokupno znanje može da se predstavi u formi jednog drveta
saznanja iz koga se granaju sva postojeća znanja. On deli filozofiju takođe I na prirodnu I ljudsku, a
poslednji deo njegove filozofije je civilno znanje . Civilno znanje je više tehnologija nego nauka I
sastoji se iz tri dela : razgovor, pregovaranje I upravljanje. Nije mu se dopadao common law u
engleskoj I zato je tražio da se englesko precedentno pravo pojednostavi .

Drugi deo bejkonove obnove je novi organon. On počinje sa utvrđivanjem ljudskog znanja. U njemu
bejkon prvo kritikuje pogrešne filozofije : humanizam, spekulativnu dedukciju sholastike I
novoplatonizam. Kritikovao je predrasude. Predrasude učenih ljudi zbog kojih oni padaju u zablude
nazvao je idolima. On u novom organonu postavlja novu logiku za razliku od aristotelovog organona,
um mora da bude delotvoran I društveno koristan. Smatrao je da treba da se krene iz početka bez
bilo kakvih predrasuda.

Bejkonov empirijski racionalizam

Za razliku od aristotela koji deli na dva dela saznanje – teorijsko I praktično, bejkon je ustanovio
integraciju toga u metodologiji. Smatra da je njegov induktivni metod primenljiv I na čoveka I na
društvo a I na prirodu. Ovaj metodološki redukcionizam će uspostaviti dekart a kasnije hobs, lajbnic I
spinoza.

Dekart

Život i delo – Bavio se prirodnim naukama i građanskim pravom . U dvadesetim se prijavljuje za

vojsku u inženjersku jedinicu. Radio je sa mnogim velikim umovima svog doba, putovao po svetu, ali
je bio plašljive prirode , tako da neke od svojih spisa i nije objavio zbog straha od crkve. Bio je pod
zaštitom kraljevskog dvora.

Filozofsko utemeljenje moderne nauke

Bio je filozof i matematičar i više je poštovao nauku od bejkona. Postavio je zahtev za odvajanje
filozofije od sholastike i teologije . Postavio je temelj za novovekovnu na razumu zasnovanu filozofiju
i nauku. I dekart i bejkon su racionalnost priznavali putem istraživanja ali dekart je racionalnost video
u delatnosti samog razuma. Dekart je shvatao tela ljudi i životinja kao mašine i da kada bi raspolagali
dovoljnim znanjem , hemija i biologija bi mogle da se svedu na mehaniku.

Po njemu, ne može se sumnjati u misao, odatle i izreka mislim dakle postojim, misao je za njega
jedini osnov čvrste racionalnosti, iz koga će proiziči celokupni moderni racionalizam. Uporedio je svoj
metod sa metodom jednog arhitekte, koji , kada želi da gradi kuću na tlu koje je stabilno, pre toga
mora ukloniti pesak ili bilo šta drugo da bi došao do čvrstog tla. Na isti način on kao pesak izbacuje
sve što je sumnjivo. Dekart traži metod kojim će očistiti razum od svih mnjenja i verovanja koja
zavise od strasti, pouka, učitelja i naredbi.

Prvo pravilo je da se istraživanje vodi na takav način da se dođe do čistih i istinitih sudova. Drugo je
da se odbace sva mnjenja i verovanja koja su samo verovatna i nisu dovoljno jasna.

Saznajno mesto etike i politike

Dekart se suzdržavao od političkih analiza, priznao je u svojim analizama bejkona, makijavelija i

hobsa. Njegova načela se mogu izvući iz „osnova filozofije“ i „pravilima i raspravi o metodi“ gde je
celokupno saznanje predstavio slikovito u formi drveta saznanja . Cela filozofija je drvo – koren
predstavlja metafiziku, stablo fiziku, a grane sve ostale nauke. Poslednja grana je savršena moralna
nauka koja predstavlja najviši stepen mudrosti, zajedno sa etikom.

Dekart je izgradio u svojim pisanjima nešto što se zove tzv privremeni moral. Prvo pravilo
privremenog morala

1. Da se pokoravamo zakonima i običajima svoje zemlje , držeći se religije

2. Budem čvršći i odlučniji u svojim radnjama , ako sam se jednom za njih odlučio da idem i ka
najsumnjivijim mišljenjima.
3. Da se ne ide za tim da se menja svetski poredak , i da se radije menjaju svoje želje, ništa ne
zavisi od nas osim nas samih.
4. U četvrtom pravilu govori da postoje razna zanimanja .

Praktična usmerenost nove nauke i filozofije

Dekart govori o tome koliko je važno da filozofija bude korisna, i pravi razliku između antičke i novije
filozofije, jer je antička bila tu samo da bi postojala, a moderna treba da bude isključivo korisna. To je
podstaklo veliki preokret u filozofiji i politici, kao što je to za aristotela bila praktična filozofija. Kada
neko deluje iz strasti onda je pasivan . Napravio je razliku između dobrih i loših ljudskih strasti. On
traži jednu strast koja može da ovlada svim strastima i nalazi je u plemenitosti. Nju imaju oni
opremljeni znanjem. On hoće da filozofija postane praktična i da se celokupna svede na korisnost.
Dekart smatra da radovi koji rade više majstora ne mogu biti dobri kao oni koje radi 1 majstor. Znači
zgrada koju je gradio jedan arhitekta je bolja od one koju su gradili više njih.

Politički racionalizam 17. veka

To je mentalitet koji prožima savremeno društvo , paradigma post renesansne evrope. Bejkon i
dekart su nezavisno jedan od drugog formulisali racionalistički program moderne evropske kulture za
koje je dekart dobio naziv sistematora novovekovnog sistema saznanja. Obojica su naučnici i
smatraju nauku jednako važnom, dekart više akcentuje samu sumnju dok bejkon više brine o
eksperimentisanju. Oni su rodonačelnici modernog racionalizma. Njihova pravila su pre svega lako
primenljiva. Bejkon – indukcija, dekart – dedukcija .

Lajbnicova politička filozofija