Professional Documents
Culture Documents
ВАСПИТАЧЕ У КРУШЕВЦУ
ДИПЛОМСКИ РАД
Ментор: Кандидат:
Крушевац, 2016.
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА
ВАСПИТАЧЕ У КРУШЕВЦУ
Ментор Кандидат
Крушевац,
Новембар 2016.
Садржај :
1. Увод................................................................................................................................................5
2. О биљкама.....................................................................................................................................8
2.1 Корен......................................................................................................................................9
2.2 Стабло...................................................................................................................................10
2.3 Лист.......................................................................................................................................11
2.4 Цвет , плод и семе...............................................................................................................11
3. Значај биљака за опстанак..........................................................................................................13
3.1 Биљка је живо биће.............................................................................................................14
3.1.1 Дисање.........................................................................................................................14
3.1.2 Исхрана.........................................................................................................................15
3.1.3 Транспирација..............................................................................................................15
3.2 Како биљке расту.................................................................................................................16
3.2.1 Услови растења............................................................................................................17
3.3 Покрети биљака...................................................................................................................18
3.3.1 Покрети растења..........................................................................................................18
3.3.2 Како биљке добијају имена и како се разврставају у ботаници...............................19
4. Биљни свет је чудноват и тајанствен..........................................................................................20
5. Представљамо биљке деци........................................................................................................21
5.1 Примери активности...........................................................................................................21
5.1.1 Упознајмо наше пријатеље биљке.............................................................................21
5.1.2 Играмо игру Ми смо биљке........................................................................................22
5.1.3 Свет без биљака...........................................................................................................22
5.1.4 У повртњаку..................................................................................................................23
5.1.5 Корен............................................................................................................................24
5.1.6 Како „ради“ стабло?....................................................................................................26
5.1.7 Откривамо старост дрвета..........................................................................................27
5.1.8 Облачимо дрво............................................................................................................27
5.1.9 Узајамно додиривање.................................................................................................30
5.1.10 Пробамо и учимо.........................................................................................................31
5.1.11 Клијање.........................................................................................................................31
5.1.12 Град какав желим........................................................................................................34
5.1.13 Које биљке расту на селу.............................................................................................35
5.1.14 Једно дрво- шума није.................................................................................................37
5.1.15 Правимо планину.........................................................................................................38
5.1.16 Песак и кактус...............................................................................................................38
5.1.17 Биљке купачи...............................................................................................................40
6. Активности на тему врсте биљака..............................................................................................41
6.1 Воћне приче.....................................................................................................................41
6.1.1 Кулинарске играрије....................................................................................................42
6.1.2 Чаролије од жита.........................................................................................................44
6.1.3 Цвеће је украс..............................................................................................................45
6.1.4 Представљамо дрвеће................................................................................................47
6.1.5 Биљна апотека.............................................................................................................49
7. Активности на тему биљке кроз годишња доба........................................................................50
7.1 Обукла се природа у јесен..............................................................................................52
7.1.1 Успавана природа........................................................................................................53
7.1.2 Буђење природе..........................................................................................................54
7.1.3 Шта је донело лето?.....................................................................................................56
8. Још неки од примера игара, активности и радионица.............................................................57
9. Закључак.......................................................................................................................................61
10. Литература...............................................................................................................................63
1. Увод
Деца данас углавном одрастају без пуно директних , реалних искустава везаних за
природу. Они најчешће знања стичу посредно, гледајући природу, биљке путем
телевизије или играјући игрице, уместо да их упознају и посмарају директно.
Живимо у опасном свету, па део одговорности за такво стање сносе и родитељи који
из страха интензивно огранићавају природну радозналост деце уз превелике жеље да их
заштите. Међутим, ограничавање ове природне потребе , оставља далекосежне
последице на интелектуални и емотивни развој будуће одрасле личности.
Проводећи време у природи деца могу научити нове вештине , забављати се играти
и развијати самопоуздање.
Развојни циљеви
2. О биљкама
2.1 Корен
2.2 Стабло
У односу на тип стабла (чврстину) и начин гранања, биљке могу бити зељасте и
дренасте. Зељасте биљке имају меко, сочно и већином зелено стабло. Дрвенасте биљке
су вишегодишње, имају чврсто одрвенело стабло и према свом изгледу се деле на
дрвеће, жбунове и полужбунове. Дрвеће има јасно изражено и добро развијено стабло ,
које се грана изнад земље и на одређеној земљи образује круну. То су нпр.шумско
дрвеће и неке врсте воћа(јабука, крушка, шљива, бресква, кајсија итд.). Жбун је
дрвенаста биљка без јасно израженог стабла јер гранање почиње одмах или нештви
више изнад земље. Висина жбунова не прелази 4-5 метара. Ту спадају: леска, дивља
ружа, малина, глог, трњина итд. Полужбунови имају врло кратко дрвенасто стабло
највише до 80цм висине, а из њега се сваке године развијају једногодишњи зељасти
изданци. Овој групи ниских грмова припадају: мајчина душица, тимијан, боровница,
жалфија. Када се стабла дрвенастих биљака посеку , виде се прстенови који се називају
годови. Они представљају прираштаје дрвене масе који се повећава сваке године. На
основу броја годишњих прстенова одређује се старост дрвета .
2.3 Лист
Лист се састоји из лиске , лисне дршке и лисне основе. Лиска је најшири део листа
са великом површином , како би се абсорбовала што већа количина синчеве светлости.
Лисна дршка спаја лиску и лисну основу. Има улогу да лиску постави у најповољнији
положај , како би се максимално ефикасно одвијала фотосинтеза. Лисна основа спаја
лист за стабло.
Листови могу бити прости и сложени. Прости листови на једној лисној дршци имају
само једну лиску, док сложени на истој лисној дршци садрже више лиски. Листови су
веома различитог облика. Њихов облик и грађа увек су директно условљени
интезитетом осветљења и количином воде на станишту где биљка живи. Док биљке
врше фотосинтезу , лишће је зелене боје. Када наступе неповољни услови спољашње
средине, односно у јесен, код листопадних биљака лишће мења боју и опада. Тиме се и
врши припема биљке за преживљавањеу наступајућем зимском периоду. Листови
зимзелених врста, односно четинара могу бити игличасти као код бора, смрче и јеле,
или љуспасти као код туја и чемпреса. Вишегодишњи су , обично су веома чврсти,
тврди и жилави. Једино аришу листови (четине) опадају сваке јесени.
Главни делови цвета су: цветна дршка, цветна ложа, чашични и крунични листићи ,
прашници и тучак. Цветна дршка је зелени изданак на коме се налази цвет. Она спаја
цвет са стаблом биљке. Цветна ложа је проширени део цветне дршке на којој су од
споља ка унутрашњости поређани чашични , затим крунични листићи , и на крају
прашници и тучак. . чашични листићи су зелене боје , налазе се споља и имају улогу да
заштите остале делове цвета.изнад њих, ближе унутрашњости цветаналазе се крунични
листићи. Они су упадљиво обојени, врло нежни. Уместо хлорофила, крунични листићи
садрже неке друге пигменте, па су зато и јарко обојени. Крунични листићи учествују у
процесу орашивања тако што привлаче опрашиваче својим обликом, бојом и
распоредом. Код неких биљака сви крунични листићи, или само неки претворени су у
жлездане творевине, нектаринке, који луче сладак сок-нектар.
Спајање мушке и женске полне ћелије назива се оплођење. Код биљака цветница
мушке полне ћелије се налазе у зрнцима полена, а женске полне ћелије се налазе у
плоднику. До оплођења долази када зрнце полена доспе на врх тучка. Оно се затим
спуста низ цев која кроз дршку тучка води до самог плодника цвета и женске јајне
ћелије са којом се спаја стварајући заметак. Он расте у семе, које садржи клицу будуће
биљке и довољно хране за њу док семе не доспе до земљишта. Под повољним условима
срединеиз семена ће се развити нова биљка.
Све биљке на Земљи чине биљно царство. Биљни свет образује џиновски зелени
омотач око Земље. Он се види из сателита са огромне удаљености. Према научним
сазнањима на планети Земљи живи разноврсан биљни свет. Процењује се да у природи
постоји преко 500.000 врста биљака. У неким деловима света расту огромне биљке ,
попут џиновских секвоја, који могу да израсту у висини и преко 100м.
Да би стабло толико израсло потребно је много времена, овакве биљке често су
дуговечне. Има података да у свету још увек постоји дрвеће које је старије од
Египатских пирамида(Мексички бор).
Биљке, као и сва друга жива бића, имају особине које их одвајају од неживе
природе. У органима биљака , животиња и човека током њиховог живота се одвијају
бројни животни процеси. То су рађање, исхрана, дисање, развиће, растење,
размножавање, наслеђивање особина, старење и смрт. Они се не одвијају код свих
организама на исти начин , али су им суштина и сврха исти. Животни процеси у једном
организму обављају се непрекидно или повремено. Тако, жива бића непрекидно дишу,
али се само повремено размножавају. Сви животни процеси су узајамно повезани и
зависни једни од других.
3.1.1 Дисање
Сва жива бића дишу. У овом процесу, који непрекидно траје, организми узимају
кисеоник а ослобађају угљен-диоксид. Овај процес одиграва се у свакој живој ћелији.
Током дисања ослобађа се енергија. Један део те енергие ослобађа се у виду топлоте,
док други део жива бића користе за животне процесе. Биљке користе енергију за
растење, листање, цветање, доношење плодова и семена и за друге процесе.
3.1.2 Исхрана
Исхрана биљака је процес по коме се оне веома разликују од животиња. Све зелене
биљке примају енергију Сунчеве светлости и у хлоропластима је користе за стварање
материје богате енергијом. Ова исхрана се назива аутотрофна и обавља се углавном
процесом фотосинтезе.
Фотосинтеза се одвија у свим зеленим деловима биљке који садрже хлоропласте.
3.1.3 Транспирација
Ако биљку у саксији не зливамо извесно време, она ће почети да вене. Уколико је и
даље не будемо заливали она ће сасвим увенути и на крају угинути. То се догађа зат
што је биљкама , као и свим другим живим бићима , неоходна вода. Биљкама је вода
неопходна стога што је оне, приликом узимања и ослобађања гасова преко ситних
отвора на листовима губе. Изгубљена вода из биљке мора да се надокнађује. Овај
процес одавања воде у виду водене паре назива се транспирација.
У рано ујутру, док је хладно , водена пара одмах по испаравању прелази у капи воде
које се задржавају на биљци. То је роса.
Слика 2. Капи росе.
Сва жива бића расту. То је процес који почиње од настанка организма и код већине
биљака тече брже или спорије , читавог живота. Растење семена, младих и одраслих
биљака исољава се на различите начине. Расту чак и једноћелијски организми.
Растење биљака обухвата растење ћелија, растење ткива и растење органа. Ћелије
расту до одређене величине. То им омогућују хранљиве материје које долазе у сваку
ћелију. Када достигне одређену величину , ћелија престаје да расте и дели се. Њеном
деобом настају две нове, упола мање ћелије и процес се понавља. Ткива расту деобом и
издуживањем ћелија. Исто се догађа и са биљним органима. По правилу, брзина
растења је већа код младих биљака. Старије биљке рату успорено. Једногодишње
зељасте биљке имају ограничен раст, који зависи од врсте. То се најбоље види ако се
упореди висина стабљике кукуруза и неке траве.
После одређеног периода растења биљка цвета и доноси плодове и семе. Многе алге,
гљиве, лишајеви и дрвенасте биљке расту читавог живота. Међутим сви органи не расту
равномерно. Корен, стабло и изданци непрекидно расту , док лист, цвет, плод и семе
имају ограничено растење. Растење не тече увек истом брзином. Приликом
укорењивања, корен неких биљака расте врло брзо. То је нарочито важно за време
клијања.
Стабло неких иљака брзо расте. Насупрот томе стабло четинара и кактуса расте
веома успорено. Листови виших биљака , осим код траве, имају ограничен раст. Такође,
растење није исто у свим деловима једног органа. Корен расте најбрже у области
издживања, а стабло у вршном делу. Запажа се да ни дебљина појединих годова није
свуда иста. Растење је брже када биљка има повољније услове за живот.
Запажено је, такође, да биљке брже расту у тами. На светлости је њихов раст нешто
спорији. За растење су важне извесне материје које се налазе у самој биљци. Називају се
биљни хормони. Они се налазе још у младој клици. Научницима је пошло за руком да
изолују и испитају неколико биљних хормона., од којих су два најважнија за растење.
Један од њих утиче на раст читаве биљке, а други на правац растења. Ако се ове
супстанце вештачки додају, може се изменити уобичајено растење биљке.
Без обзира на спољашње услове , растење сваке биљке повремено се прекида. Тај
период се назива мировање. Растење биљака наших крајева прекида се током зиме, а на
далеком северу неке биљке расту чак и под снегом. Само биљке тропских предела
непрекидно расту.
Неке алге лебде у површинском слоју воде или плутају по њеној површини.
Најнеобичнијие кретање биљака постоји код слузавих биљака. Оне живе у слоју опалог
лишћа у шуми. Изгледају као пихтијасте лоптице које лагано пузе по подлози.
Неке појаве код биљака које су причвршћене представљају покрете, иако није реч о
кретању читаве биљке.
Још у току клијања, на растење коренка и стабаоцета клице утиче сила Земљине
теже. Занимљиво је да та сила проузрукује усмеравање ових биљних органа тако да
корен расте вертикално наниже, а стабло вертикално навише.
Од давнина човек упознаје и проучаа природу. Зато постоје веома стари описи
организама , којима је човек већ тада давао имена. То су народна имена или називи.
Често назив означава неку особину биљке: бели звончић, жута ајчица, бела рада. Ове
биљке су добиле назив по боји цвета или цвасти. Ситнолисна лала, сребрна јела и
црвени јавор добили су имена према величини или боји својих листова. Крушка
оскоруша има плодове опорог укуса. И сам назив неких биљака –љутић, пелин-
наговештава да је реч о биљкама непријатног укуса, које треба избегавати. У називу
отровног кукурека и чемерике то је још изражајније.
Гљиве бљувара и лудара , иначе веома отровне, добиле су ове народне изразе јер
тровање њима доводи до повраћања и промена у понашању.
Лековита биљка хајдучка трава носи ово занимљиво име вероватно зато што су се
некада хајдуци привијали на ране, које су брзо зацељивале.
Када су исте ове биљке добијале називе на латинском језику, такође се водило
рачуна о њиховим особинама. Међутим, неке су добијале имена по месту где расту,
земљи у којој живе или по научницима који су их открили. На латинском језику свака
биљка се означава са два имена , која одређују врсту. Не зна се тачно ко је први увео
овакав начин давањ аимена , али је шведски природњак Карл Лине најзаслужнији што је
читав овај систем уређен тако да се и данас користи. Наиме, догађало се да више
научника у исто време открије и опише исту биљну врсту, при чему јој је сваки од њих
давао назив.
Тако је иста врста имала и по неколико имена. Ову збрку разрешио је Лине. По
њему, латински назив за врсту се састоји од два имена. Он је, такође, све сродне врсте
биљака или животиња груписао у заједничке породице, сродне породице у родове,
родове у класе, а класе у типове. Овако сређена и систематизована знањ ао биљкама и
животињама олакшавала су научницима даље изучавање разноврсног живог света.
Класификацију организама Лине је крунисао појмовима биљно и животињско царсто ,
којима су обухваћене све биљке и све животиње на Земљи.
Обична љубичаста луцерка пушта своје корење дубоко у земљу, а при том може да
пробије чак и бетон.
У наставку рада представљамо Вам на који начин можемо деци представити биљни
свет у вртићу кроз игре, активности и радионице .
Биљке се налазе свуда око нас. Оне расту на најразличитијим местима : у граду, у
селу, у реци у мору, на планини, у долини, у пустињи , у прашуми ... Различитих су
величина, боја и облика.
Водимо разговор о биљкама које смо видели, о разликама у величини , облику, боји.
Приметили смо да су неке биљке мале и крхке , а друге велике и чврсте.
Делимо децу у три групе: прва група представља дрвеће, друга група представља
траву, а трећа група представља улогу цвећа.
Деца, која глуме дрвеће, узимају неколико листова и плодова и шире руке (које
представљају крошњу), у којима држе листове и плодове. Деца , која представљају
траву , леже на поду, а деца која представљају цвеће од шака праве латице.
Свака група деце говори о томе како се осећа у својој улози. Да ли је дрвећу тешко
да стоји? Да ли на њега слећу птице?
Трава прича о себи: како је бити на земљи и како свет изгледа из тог угла. Ко по њој
гази и ко се ту скрива?
Цвеће говори о пчелама и другим инсектима који га посећују, или о људима који га
беру.
Замислимо како би свет изгледао да нема биљака: да нема шума, траве, цвећа, воћа,
порћа... како би ми људи дисали да нема биљака које нам производе кисеоник? Чиме би
се храниле животиње и човек? Где би се скривале птице, животиње и бубице?
Са децом водимо разговор о томе чиме се храни која животиња. Цртамо, или
изрезујемо животиње и лепимо их на папир. Поред тих животиња цртамо биљке којима
се те животиње хране , лепимо делове свежих плодова или траве.
5.1.4 У повртњаку
Корен
Корен биљку причвршћује за земљу. Захваљујући њему биљка се храни тако што
корен својим ситним жилицама упија из земље потребне материје и воду и кроз стабло
доводи до листова.
Корен
5.1.5 Корен
Затим, чупамо травку заједно са кореном да би посматрали њене жилице, после чега
је садимо у саксију.
Стабло
Стабло представљ атело биљке, чија је главна улога да проводи воду и састојке
од корена до листова, цветова и плодова. Поред тога стабло је ослонац за листове,
цветове и плодове.
Помоћу годова на просечном стаблу можемо открити и старост дрвета. Сваке године
на стабло се дода по један омотач, који на пресеку дрвета видимо као прстен – год.
Рођендан
Слика 4. Стабло.
5.1.6 Како „ради“ стабло?
Да бисмо показали како вода путује кроз биљку , стављамо бели вет у чашу са
водом у коју додајемо мал црвене боје. Када, кроз неколико сати , цвет усиса обојену
воду , постаће ружичаст. То показује да је вода кроз стабљику дошла до листова и
латица и обојила цвет.
Са децом правимо „своје стабло“ у које уписујемо своје године живота. На сваком
дечјем рођендану, слављеник ће уцратати у своје стабло један год.
Лист
Природа је биљкама подарила одело. У сваком годишњем добу она мења његов
изглед и боју. У ствари, то одело биљкама израсте у пролеће и тада је светло зелено и
цветно. Како се ближи лето, одело бива све зеленије и богатије. На ветру, одећа шушти
као раскошна балска хаљина. Када дође јесен , хаљине листопадних биљака постану
златно-жуте и оне их полако скидају са себе.
На јесен, на гране ћемо ставити плодове и жуто лишће, а зими ће остсти голе и на
њих можемо посути уместо снега брашно.
Код листопадног дрвећа лишће у јесен мења боју и од зеленог се претвара у жуто, а
како јесен одмиче , добија браонкасту и црвенкасту боју, да би на крају , пред зиму,
опало. Лишће не може да издржи зиму, снег и мраз. Доласком пролећа на дрвећу расту
нови зелени листови.
Цвет
Цвет је најлепши део биљке, али и веома важан за њен опстанак. Захваљујући
цвету , биљка може да се размножава тако што даје плод у коме се налази семе , а из
семена се развија нова биљка.
Цвет има латице, прашнике, тучак и чашицу која све њих држи на окупу. Полен
са прашника треба да падне на тучак, да би биљка створила семе.
Цвет има лепе боје и леп мирис да би привукао инсекте који ће га опрашити.
Када буба слети на цвет, за њу се залепи полен са прашника па се тако пренесе на тучак.
Поред бубица, у томе помаже и ветар. Када видимо цет на биљци , знамо да се из њега
може развити плод.
Слика 6. Опрашивање цвета.
Децу делимо у две групе: једна група деце представља цветове, друга група инсекте.
Деца – цветови имају задатак да се улепшају како би били изабрани од стране инсекта.
Они праве своје латице од папира, шешира, марама и другог материјала. Важно је да
буду лепи и привлачи.
Деца-цветићи морају да припреме за инсекте неки укусан поклон, јер долазе због
њихове лепоте и мириса , али и због слатког полена којим се хране.
Деца-инсекти такође праве своје маске и имају задатак да „лете“ око цветова,
одаберу свој цвет и опраше га , а за узврат добијају слаткише.
Плод
Плод настаје и дела цета. Када полен падне на тучак у њему почиње да расте семе , а
око њега плод који штити семе док расте. Неки плодови имају само једну семенку ( као
трешња и бресква), а други много семенки (на пример, јагода, дудиња).
Доносимо у вртић разне плодове: воће, поврће, житарице и друго. Пробамо плодове,
коментаришемо њихов укус и закључујемо да се за јело обично користи само меснати
део плода , али не и семенке(осим код коштуњаог воћа).
Правимо разлику између сочног и сушеног воћа: на основу укуса и сока који садрже.
Упућујемо децу да запажају разлике у сочности између ораха , лешника, банане и
брескве. Проверавамо да ли сваки плод има семе. Класификујемо плодове који имају
једну семенку и који имају много семенки. Издвајамо шампионе по броју семенки: нар,
лубеница, киви...
Из семена се развија нова биљка , али је потребно да семе падне на тло. Кад се
нађе на земљи и добије довољно воде и топлоте , почиње да бубри. Појављује се клица
која израсте у нову биљку.
5.1.11 Клијање
Да бисмо што боље пратили клијање семена , на поквашену вату стављамо зрно
пшенице. Свакодневно квасимо вату и посматрамо бубрење зрна и појављивање клице.
Можемо у рано пролеће отићи у оближњи повртњак и видети како људи сеју –
стаљају разне врсте семена у земљу. Повртњак обилазимо када биљка изникне, затим
кад процвета и на крају, када се формирају плодови.
Биљке у граду
Излазимо у шетњу градом и проналазимо места где живе биљке. Обилазимо градски
парк, оближње излетиште , посматрамо дрвореде на улици , цеће у жардињерама и
траву у двориштима. Поредимо са децом делове града у којима има биљака и оне, у
којима су биљке ретке. Који делови су лепши?
Биљке на селу
Идемо у посету пијаци. Тамо се налази мноштво плодова који расту на селу и о
којима брине човек. Препознајемо и именујемо сваки плод који видимо на тезгама.
Биљке у шуми
Највише и најразноврснијих биљака има у шумама и прашумама. Шуме се називају
плућа планете , јер се због богатства биљака у њима ствара највећа количина кисеоника
који је неопходан за живот људима, животињама и биљкама. У шумама, поред биљака,
живе и бројне животињске врсте, које ту проналазе храну и скровиште.
Какве шуме постоје? Постоје шуме у којима расте дрвеће чије лишће у јесен
опада. Такве се шуме називају листопадне. Постоје и оне шуме које су током целе
године зелене. Дрвеће у њима има , уместо листова иглице, које су отпорне на хладноћу
и снег (зими-зелени) и често се налази на планинама.
Како изгледа шума? У подножју дрвећа , на земљи, има увек опалог лишћа.
Лишће временом трули и чини земљу у шуми еома плодном. У сувом лишћу крију се
многе шумске животиње и биљке. На влажном лишћу расту разне врсте печурака, од
којих се неке користе за јело, а поједине врсте су отровне. У шуми расту кукурек,
љубичица, шумске јагоде и друге биљке. Ту на земљи, поред стабла и његовог корења,
расте мекана зелена маховина. Она воли влагу и хладовину и зато је често има у шуми.
Изнад земе су велика и дебела стабла на којима се могу видети биљке пузавице које их
обавијају и живе на њима. Високо горе су крошње дрвећа , пуне лишћа, које пропуштају
мало сунчевих зракова, па је у шуми увек хладније.
Шта је шума?
Позивамо једно дете да представља дрво и само стане насред собе. Питамо га
како се осећа, да ли је усамљено, да ли му је хладно када дува ветар... Затим позивамо
другу децу да дођу и стану око њега као друга друго дрвеће. Шта све може дрвеће када
је удружено као шума? Да ли се осећају сигурније када их је више и када су заједно?
Укрштамо гране (руке) и чинимо шуму непроходном...
Настављамо причу о томе шта можемо (или не можемо) када смо сами, и шта
када смо удружени.
Биљке на планини
Од теста, глине или гипса правимо модел планине . у њено подножје стављамо
гранчице са лишћем , који представљју листопадну шуму. Предео изнад листопадне
шуме бојимо у зелено. То су падине на којима се налазе пашњаци. Изнад пашњака у
тесто стављамо гранчице јеле која представља четинарске шуме. Сам врх планине
остављамо бео , као да је прекривен снегом.
Биљка у пустињи
Пустиње су велике површине песка. У њима је киша врло ретка и зато нема много
биљака и животиња. Оне, које живе у њима, прилагођене су високој температури и
животу са мало воде. У неким пустињама семе биљака лежи на тло годинама и проклија
тек када му кишна олуја пружи довољно влаге. Биљка која најчешће расте у пустињи је
кактус.
Правимо пустињу: сипамо песак у већу плитку посуду. Обликујемо дине (пешчана
брда које ствара ветар). Како изгледа пустињски предео?
У пустињи
У пустињи, без капљице воде,
Водене биљке
Многе биљне врсте живе под водом , или у води. Неке биљке живе у слаткој
води- у рекама, барама и језерима, а друге биљке су прилагођене живот у сланој води –
морима и океанима.
Обилазимо оближњу реку, бару или језеро. Посматрамо биљке које расту поред
воде, оне које су делимично у води и биљке чији је корен обично у муљу, на дну реке.
Биљке купачи су трска, водени љиљан, локвањ и друге.
Воће
Воће је врло укусно за јело и богато витаминима, па је зато здраво. Оно је слатко
јер садржи посебну врсту шећера, воћни шећер. У нашим крајевима расте много врста
воћа , а поред њега користимо и воће које успева у топлијим пределима које називамо –
јужно воће.
Затим сваки плод расечемо како би уочили семенке, бројимо колико их има и
уочавамо каквог су облика.
Почињемо разговор о томе које воће расте у нашим крајевима. Класификујемо га
према месту где расте: на дрвету (јабука, крушка, бресква, шљива, кајсија, трешња,
вишња, орах...) на земљи (јагоде, лубенице, диње...) и у жбуновима (купине, малине,
рибизле...).
На великом хамеру цртамо воћњак и уцртавамо плодове према месту где расту.
Посебно помињемо коштуњичаво воће: орах, лешник, бадем... То воће има цврсте
љуске које чине ове плодове свежим целе године, па могу дуго трајати. За разлику од
осталог воћа, где одбацујемо коштице, код овог управо једемо оно што је у коштицама.
Поврће
Поврће има пријатан укус, садржи као и воће витамине и минерале потребне за
добро здравље. Поврће можемо јести свеже , или га кувамо. Јестиви делови
поврћа,поред плода могу бити: корен, лист, стабљика, махуна и семе.
Које врсте поврћа користимо у исхрани? Пошто смо донели поврће у вртић, пробамо
га. Разврставамо поврће према томе које делове биљке користимо у исхрани. Одвајамо
поврће код кога користимо лишће (спанаћ, блитва, купус, салата...); поврће чији корен
једемо (шаргарепа, цвекла, ротква...); махуне (боранија); зрневље(грашак, пасуљ...);
поврће од кога користимо плод ( краставац, парадајз, паприка...) и карфиол и броколи
код којих једемо њихове беле и зелене чврсте цветове.
Када бисмо желели да направимо ручак, шта би нам све било потребно од поврћа?
Набрајамо јела и називе поврћа неопходног да би их припремили. Одлазимо у кухињу
вртића и посматрамо припремање хране. Тражимо од нутрициониста , или главног
кувара, да нам прича о користи и хранљивости сваког поврћа.
Можемо правити фигуре од поврћа додавањем детаља као што су очи , уста, брада и
друго.
Житарице
Житарице су врсте биљака које се гаје због семена, или зрна. Неке житарице се мељу
да се направи брашно за хлеб, тестенине и колаче. Људи гаје житарице и за исхрану
животиња.
Поред пшенице деци показујемо кукуруз , јечам, пиринач житарице које су важне за
исхрану људи и животиња.
Цвеће
Цвеће се налази свуда у нашем окружењу у парковима, баштама,на прозорима и у
кући. Оно је украс природе. Облици цветова су врло различити. Једни имају латице
истог облика и величине , а други различитог. Многи цветови лепо миришу.
Организујемо квиз Погоди о којем је цвету реч. Дете везаних очију , опипавањем и
мирисањем, треба да препозна цвет. Остала деца му помажу описујући боју и облик.
Поред тога што цвеће украшава наш град , баште и просторије , оно се поклања
другим особама као знак пажње и љубави. У којим приликама поклањамо цвеће?
Од сувог лишћа и шаше које се могу бојити правимо икебану која може дуго трајати
и бити украс у нашој соби.
Дрвеће
Дрво је вишегодишња биљка. Неке врсте дрвећа живе веома дуго , стотинама година
па и дуже. Дрвећу је потребно доста времена да нарасте. Постоје две главне врсте
дрвећа: листопадно и зимзелено.
Зимзелено дрвеће, уместо лишћа, има зелене иглице које остају на њему и преко
зиме. У њега спадају јела, бор, смрка и друге. Једно овакво дрво, јелку, уносимо у кућу
и китимо је у време новогодишњих празника.
Јесен је...Помало сте уморни од плодова које сте носили читавог лета. Људи беру
ваше плодове , које им несебично дајете. Осећате да вам се спава. Лишће вам жути и
опада. Све сте поспанији, остали сте без плодова и лишћа и хладно вам је. Припремате
се за зимски сан.
Стигла је зима и хладно вам је. Спавате и осећате хладноћу. Гране су вам
прекривене снегом. Погледајте, на гранама су вам врапчићи, и њима је хладно, па траже
заклон у вашем загрљају.
Сада се полако будите , јер се сунце пробија кроз облаке. Стиже пролеће.
Путујемо по свету. Идемо у прашуму Амазона. Тамо је дрвеће огромно, јер има
много воде и топлоте. На гранама су папгају, мајмуни и друге животиње.
Хајдемо у пустињу. Како је тамо? Врело, суво, свуда је само песак и сунце. Да ли сте
исцрпљени, увенули и жедни? Чекамо кишу.
После игре деца причају како су се осећала и предлажу у које делове света могу да
отпутују.
Лековито биље
Међу биљкама посебно место заузима лековито биље. Тако се назива јер се у
биљкама налазе лекови за многе болести. За лечење се користе сви делови биљака: коре,
плод, лист и цвет. Људи су дуго откривали њихова лековита својства. Многи лекови
који се налазе у апотекама направљени су баш од биљака.
6.1.5 Биљна апотека
Јесен
Шума је обојена разним бојама : жутом, браон, црвенкастом; једино је зелене све
мање. Лишће ће убрзо опасти и направити мекани тепих испод стабала.
Цвећа је све мање по баштама и вртовима , ча и трава добија жућкасту боју и суши
се.
Како јесен одмиче биљке се полаче у зимски сан, а природа делује опустело без њих.
Животиње, птице и бубе такође се припремају за зиму. Многе птице су већ одлетеле
на југ , бубице више не зује око нас. Животиње вредно прикупљају храну за зиму, а неке
се спремају да је у јазбинама преспавају.
Слика 19. Јесен .
Запажамо све промене које је донела јесен. Свакодневно излазимо у шетњу, пратимо
временске прилике, меримо температуру ваздуха, посматрамо птице. Уочавамо
промене које се дешавају на биљкама : опада лишће, суше се цвеће и трава. Сакупљамо
плодове и суво лишће и од њих правимо слике , венчиће... Праимо пећину од великих
картонских кутија, која представља склониште за меду, у коме ће провести зиму.
У радној соби правимо дрво које украшавамо сувим лишћем и плодовима. На том
дрвету пратићемо промене кроз које пролази у току године и мењаћемо његов изглед.
Обликујемо лутку Јесенку, од сламе или шаше и тикве и облачимо је у суво лишће и
китимо јесењим плодовима.
Правимо календар природе. На великом хамеру уцртаваћемо све што смо запазили
у јесен : временске прилике, изглед биљака, понашање инсеката, животиња и птица , као
и наше активности. Тако можемо прашити и поредити ове промене на почетку и на
крају јесењег периода.
Зима
Зиму одликује хладно време, хладни ветрови , мразеви и снег. Сунце се ретко
појављује , а и када га видимо, као да је са собом заборавило да понесе топлоту. Цела
природа спава дубоким сном.
Дрвеће у воћњацима је сасвим голо. Баште су пусте. Земља се одмара под снегом
док у њој спава семе поврћа и чека пролеће. Шума делује чудно – дрвеће је
испреплетало своје голе гране, као да покушава да се загреје. Уместо цвећа и траве виде
се снежни покривач. Једино су четинари и даље зелени.
Уместо имена Јесенка , лутка добија ново име- Снежана. Облачимо је у зимско
одело : бунду, капу, шал, рукавице и чизмице. Пред Нову Годину једна лутка се облачи
у Баба Мразицу. Са њом путујемо на далеки север. Како изгледају поларни крајеви ?
какво је тамо време ? Како људи опстају у таквим условима? Да ли на Северном полу
постоје биљке? Прелиставамо енциклопедије да би сазнали више о поларним крајевима.
Организујемо игре на снегу.
У календар природе уписујемо све промене које смо запазили у зимском периоду.
Пролеће
Пролеће је време када се буди природа. Сунце је све чешће на небу , загрева земљу и
све што се по њој креће и расте. Снег се топи. Дува топлији ветар.
У врту са цвећем после неустрашиве висибабе, која уме да пркоси снегу и зими ,
цветају зумбули, нарцис , лала и јоргован. Млада трава има најлепшу зелену боју, а
жуте туфне маслачка означавају крај зиме и почетак пролећа.
Лето
Дрвеће има густе, разгранате крошње. Шуме изгледају као зелено море и тешко
су проходне.
Цвеће свих боја и мириса је свуда око нас, у вртовима, парковима, на ливадама и
пољима.
Топло време треба искористити за шетње и излете, како би деца што више била у
контакту са природом.
Променићемо изглед дрвета у радној соби , и обући летњу гардеробу нашо лутки,
коју ћемо сада назвати Сунчица.
Основни циљ је да предшколска деца развију свест о томе да су биљке жива бића
и да не би требало да их уништавамо. Васпитач надаље тему проширује у том правцу да
деца постану свесна да опстанак човека зависи од биљака.
У неколико чинијица васпитач деци исецка одређеног воћа. Деца затим поседају
у полукруг, а васпитач разбрајалицом одређује које ће дете бити дегустатор. Васпитач
детету најпре везује очи, затим му даје да помирише одређено воће. Дете након тога
покушава да на основу мириа погоди о ком се воћу ради. Ако дете на основу мириса
погоди, васпитач му даје да поједе воће. Уколико дете не погоди, након кратког
разговора и навођења васпитач му на чачкалици даје да исто то воће проба. Дегустација
се врши са сваким дететом, а потом се са њима разговара о карактеристикама одређеног
воћа: које је боје, каквог је укуса, облика, величине итд.
Од почетка
Васпитач децу дели у четири групе, а свакој од њих даје од осам до дванаест
апликација. Једној групи даје апликацију пшенице, другој јабуке, трећој грожђе,
четвртој зимзелено дрво. Све те биљке су на апликацијама престављене од свог зачетка,
раста, до увенућа, тј.брања плодова. Деца имају задатак да сложе апликације по реду,
односно од почетка, преко настанка биљке, кроз годишња доба, разликујући промене на
њој. Циљ ове активности је упознавање развојних фаза и њихова серијација.
Да би деца што боље пратила клијање, сејање семена и развој младе биљке
могуће је вршити различите експерименте , посебно у зимском периоду. Деца у саксији
посеју семена. Саксије су облепљене папиром и деца ће нацртати онолико семена
колико су посејали, или ће бројевима обележити колико су семена посејали. У неке
саксије деца стављају само по једно зрно, а неке више. Деца посматрају развој биљке и
сама уочавају зашто је у неким саксијама више, а у неким мање биљака. Такође , могуће
је и мењање услова, за развој биљке- једна биљка (саксија) имаће повољне, а друга
неповољне услове.
Васпитач децу дели у три групе. Свака група добија да састави једну слагалицу.
Прва група добија цвет, друга дрво са плодовима, трећа жбун са својим плодовима.
Побеђује она група која прва сложи слагалицу. Циљ је да деца препознају различите
врсте биљака и њихових органа (корем, стабло, лист, плод, цвет и семе).
Јесенко , Зимић и други
Једног дана на ливади забаву су правили Бела Рада, Зумбул и Маслачак. Тако су
се лепо играли и плесали уз песму ветра која је била тако лепа. Оближња трава је
плесала са њима. Изненада у њиховој близини видели су два дечака који шетају
ливадом. Они су грицкали чипс и један од њих двојице је кесу бацио у траву, она је
поредила Зумбула. Други дечак је био љут на свог друга и рекао му је да није лепо да
загађује ливаду. Узео је кесу, ставио у свој ранац, а Зумбул се касније опоравио уз
помоћ пријатеља.
9. Закључак
Видели смо да су биљке неопходне свим живим бићима. Многе животиње се хране
биљкама (биљоједи) и од њих почиње ланац исхране, тако да би нестанком биљака
нестала и сва остала жива бића. Биљке стварају кисеоник који дишу све животиње и
људи. Поред тога оне служе и као скровиште и станиште за многе животињске врсте –
птице живе у крошњама дрвећа ,бубе у трави итд.
Човек користи биљке на мног начина. Поред тога што су му најзначајнији извор
хране и кисеоника, од њих изграђује свакодневно многе предмете потребне за живот:
дрво користи за градњу куће, намештај и за огрев, али и производњу хартије;
памук ,лан, конопља се употребљава за израду текстилних предмета, од биљака се праве
лекови и козметички препарати итд.
Човек загађује околину (па тиме и биљке) разним отровним гасовима које испуштају
аутобомили и фабрике. Бацањем отпада у шуме , баре, реке и мора , такође се угрожава
биљни свет јер се вештачки материјали тешко разграђују.
У шумама се често дешавају пожари које су непажњом изазвали људи. Уместо шума
на тим местима остаје пустош.
Није човек једини који угрожава биљке. То често раде и неке животињске врсте, а
нарочито неки инсекти (најезда гусеница , скакваца, или разне биљне болести), који им
могу нанети велику и непоправљиву штету.
1. Трајковић , П. Стојановић , Б. (2008): Живи свет око нас. Нови Сад, Драгон.
2. Јуричић , Д.(2006): Велика енциклопедија малих активности. Београд. БИГЗ.
3. Просветни преглед.(1996): Основе програма предшколског васпитања и
образовања деце 3-7 година. Београд.
4. Каменов, Е.(1997): Модел основа програма васпитно образовног рада са
предшколском децом. Нови сад.Драгон.
5. Татић , Б. Карас, М. Ђорђевић, В.(2004): Биологија за пети разред основне
школе. Београд . Завод за уџбенике и наставна средстава .
6. Михајловић , Н.Михајловић, Љ.(2011): Методика упознавања околине. Пирот.
7. Михајловић , Н.Михајловић, Љ.(2013): Методика упознавања околине
практикум. Крушевац.
8. Јовановић , М.(1978): Познавање природе , уџбеник за четврти разред основне
школе. Београд. Завод за уџбенике и наставна средства.
9. Каменов, Е.(2006): васпитно –образовни рад у дечјем вртићу, Општа методика.
Нови Сад. Драгон.
10. Матовић , В.Веиновић, З.(2011): Еколошки- природњачки водич са методичким
упутствима за учење. Београд.
Доступно на:
- https://sh.wikipedia.org/wiki/Ekolo%C5%A1ki_faktori
- http://zivotinjsko-carstvo.com/bioskolos/ekologija.php
- http://zelenaucionica.com/znacaj-biljaka-za-ivot-coveka/
- http://biokabinet.weebly.com/carstvo-biljaka.html
- https://vesninabiologija.wordpress.com/%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%B0%D0%BD
%D0%B8%D0%BA%D0%B0-2/%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%BE
%D0%B2%D1%80%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-
%D0%B1%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%BA%D0%B0/biljke-i-njihov-znacaj-za-coveka-ptt/