TAJNE ZELENE RIZNICE PRIRODE

Lišće nekih biljaka deluje antiseptički,čisti krv i mokraćne

kanale,a prodaje se po apotekama i služi za gotovljenje
lekovitih čajeva.Ti se čajevi obično kuvaju tako što se u pola
litra ključale vode popari 25 grama suvog lišća, prokuva i
ocedi.Odrasli uzimaju dva do tri puta dnevno po pola šolje.Vrlo
se često upotrebljava čaj od metvice, čija je reakcija vrlo
kisela.Caj od lišća divizme koji se daje kod kašlja,nazeba,
proliva,itd. — ublažava kašljanje,čisti mokraćne kanale i
umiruje.Od lišća nane spravlja se čaj jakog mirisa,vrlo koristan
kod grčeva u stomaku: obično se uzima po jedna vinska čaša tri
puta dnevno.U medicinskom pogledu vrlo je koristan i list
bokvice.
O svem ovom različitom lišću raspravljao sam sa jednim kolegom
koji je odrastao na farmi.Pošto je pregledao spisak biljaka —
drvenastih, žbunastih, zeljastih — čije se lišće na razne načine
koristi, reka) je da bi praktično, da je ostao na farmi, sve to
lišće jeo ili drukčije koristio.
Iz proučavanja lišća koje jede narod vezan za zemlju sasvim je
očigledno da je ono tako veliku važnost u njihovom životu dobilo
zahvaljujući nagonima. Ako u svoje zrele godine prenesete nagone
detinjstva, bićete jedan od onih koji vole zelene, lisnate
salate, i sami ćete sebi više puta dokazati da su one u
nesumnjivoj vezi s vašim stalno dobrim zdravljem. Vaše telo.
sačinjeno za život primitivnog vremena, očekuje da mu svakoga
dana date njegovu porciju lišća. U ovom našem civilizovanijem
vremenu njemu je lišće potrebno koliko i pre, da bi lakše
podnelo uzbuđenja i napore modernog života. Ako u sebi niste
stvorili naviku da svakoga dana jedete zelene lisnate salate,
znajte da za stvaranje te navike nikada nije kasno.

KALIJUM I NJEGOVE PRIMENE

Sto se čovek više uverava da načela narodne medicine važe za sva
živa bića, to mu se više. namsće bitna važnost kalijuma kao
opšteg lekovitog sredstva. Različiti lekovi koje prepisuje
narodna medicina samo su različiti načini snabdevanja organizma
kalijumom. Lišće, cvetovi, Irave i drveća, kora drveća, korenje
bilja, grožđe, grmlje brusnice i jabuka — sve su to izvori
kalijuma.
Kalijum je nesumnjivo nužan ljudskom i životinjskom organizmu,
pa će oni, da bi ga dobili, svašta podneti. Uzmimo za primer
decu. Majke ne vole kad im deca jedu blato, ali ne shvataju da
ona tako možda nagonski nalaze kalijum koji im je potreban za
telesni razvoj.
Konj će gristi drvenu oblicu jasala zato što drvo sadrži
kalijum. Dajte mu neku manju grariu, i on neće gristi jasle.
Telad neće gristi ništa drvenoj ako im se u pijacu vodu doda
jabukovo sirće. Krave, ako budu hranjene morskom travom ili
algama, neće lizati svoje gvozdene lance.
Ispitujući kalijum kao sredstvo za uspešnu borbu s
bakterijama, počeo sam da ga, s nekim drugim mineralnim
sastojcima, dodajem zemlji svoje bašte. Kalijum sam bio koristio
svake godine, ali tada mi je palo na um da preparat koji sam
upotrebljavao nije sadržavao druge mineralno sastojke, koji su u
prirodi obično udruženi sa kalijumom.
Rešio sam da toj smeši pokušam da dodam prašinu granita, koja
je, izvađena iz filtera, sitna kao brašno. Granitna prašina
sadrži 5% kalijuma, združenog sa šesnaest drugih minerala. Kad
sam tu prašinu dodao zemljištu oko bilja, u mojoj bašti desilo
se više zanimljivih stvari.
Među cvećem sam imao 125 strukova žavornjaka. Svake godine sam
morao da se borim protiv sišućnih grinja koje su napadale list
tog cveća, kovrčale ga i crnile. Te su grinje bile toliko
sišućne da su se mogle videti samo kroz uveličavajuće staklo.
Prskao sam cveće raznim sredstvima, ali se napasti nisam
oslobodio. Ali kad sam zemlji dodao granitnu prašinu, grinje su
se izgubile iz bašte, da se više nikad ne pojave.
Kad sam počeo da granitnu prašinu dodajem zemlji svakog
proleća, leta i jeseni, više nije bilo potrebno da prskam mojih
šezdeset grmova ruža. Došao sam do zaključka da sami kalijum ne
dovodi do tako dobrih rezultata kao kad se koristi s drugim
mineralnim elementima, od kojih ga neki začelo aktiviraju.
U narodnoj se medicini kalijum smatra najvažnijim, ključnim
mineralnim sastojkom. On je toliko značajan za život svakog
živog bića da bez njega ne bi bilo života. Priroda ga je tako
obilato razbacala na sve strane, da čovek mora pomisliti kako je
to jedan od najrasprostranjenijih tkivnih mineralnih elemenata.
No, iako ga zaista ima svuda, kalijum se nikad ne javlja u
slobodnom stanju. Nikad ga nećemo naći hemijski čistog, već uvek
u spoju sa kakvom kiselinom.
Površinski sloj vermontskog zemljišta siromašan je kalijumom.
Minerali iz zemlje, preko bilja koje na njoj raste, dospevaju u
tela životinja i ljudi koji se tim biljem hrane. Kad nekom
zemljištu nedostaje jedan ili više minerala, njih neće biti ni u
hrani koju to zemljište daje. Kad se, opet, jede neka mineralima
siromašna hrana, telesne ćelije neće dobiti one mineralne
elemente od kojih zavisi uravnoteženost ćelijskih procesa. Iz
toga može uslediti poremećaj u oblasti fiziologije i telesne
hernije, što vremenom dovodi do simptoma kliničkog stanja.
 Baštenskom bilju kalijum je neophodan za stvaranje supstancija
koje daju čvrstinu stabljikama i uvećavaju otpornost bilja prema
bolesti. Kalijum je ona sila koja, postupno, seme pretvara u
cvet. Ako u zemljištu nema kalijuma, razvoj biljke zaustaviće se
na nekom međustupnju. Prvi jasan znak nedostatka kalijuma jeste
prestanak rastenja biljke bez ikakvog očiglednog uzroka. Ako se
taj nedostatak ne otkloni, biljka polako vene i suši se. Slično
tome, čim u nekom ljudskom ili životinjskom organizmu zapazimo
nenormalno rastenje ili rđavo obnavljanje istrošenih tkiva,
odmah ćemo posumnjati da u njemu nema dovoljno kalijuma za
dodeljenu mu regulativnu funkciju.
Kalijum je najpotrebniji deci, kojoj služi za stvaranje
telesnih tkiva. Ali je čoveku potreban čitavog života, i ničim
se ne može zameniti.
Mineralni sastojci, kojih obično treba da bude u svakodnevnoj
ishrani, neophodni su za asimilaciju hrane u protoplazmu ćelija.
Protoplazma je životvorna materija, koja nadzire razvoj, čuva
zdravlje i održava život ne samo biljnih već i ljudskih i
životinjskih ćelija. Kad se, pripremanjem, iz hrane otkloni
kalijum, ometaju se planovi prirode. Ljudi koji žive na zemlji i
od zemlje stalno mi preporučuju da jedem što je mogućno manje
hrane zgotovljene u fabrikama. Upozoravaju me da će mi
konzervisana žita naročito smanjiti životnu sposobnost.
Iz jednog broja mlekarskog lista Hoard's Dairyman isekao sam
tabelu koja me je upoznala s normalnom visinom tek oteljenih
teladi raznih rasa, kao i s procesom njihovog daljeg rastenja.
Imajući tabelu u vidu, izmerio sam visinu 25 teladi rase
»džerzi« koja su pripadala onom već pomenutom stadu od 45
goveda. Od izmerene teladi, 17 ih je bilo preniskih. Onda sam
izmerio telad rase »džerzi« u dva nagrađena stada, i opet je, i
pri oteljenju i kasnije, većina teladi bila nepropisne visine.
To me je navelo na jedno drugo pitanje.. Ako je za normalan
razvoj važan kalijum, hoće li tele biti pri rođenju propisne
visine ako mu majka za vreme steonosti dobija jabukovo sirće? Da
bi se na ovo pitanje odgovorilo, nekim steonim kravama davan je
kalijum na četiri različita načina:

1.Na svaki od njihova dva dnevna obroka hrane sipano je po 50

grama jabukovog sirćeta;
2.Svakom obroku dodavane su morske alge, kao poseban prilog
stočnoj hrani:
3.Posebno im je davano po 50 grama jabukovog sirćeta, sa tri
kapi rastvora joda. Ovo su počele da dobijaju od šestog meseca
steonosti, uz hranu, tri puta nedeljno. Poslednjih petnaest dana
pred teljenje, tu su mešavinu počele da dobijaju uz svaki obrok
— to jest, dva puta dnevno.
4.Zemljištu livada i njiva dodavan je kalijum, kako bi ga bilo
što više u senu, kukuruzu i drugim usevima.
Ova četiri načina dodavanja kalijuma hrani pomogla su da se
otele snažna, koščata telad, sa gustom i debelom dlakom.
Oteljena telad bila su normalne visine, stajala su na vlastitim
nogama već posle pet minuta, a pola sata kasnije sisala su na
majčinom vimenu.
Kad je jabukovo sirce dodavano vodi kojom su pojeni pilići,
brže im je bujalo perje, repna pera su im ranije izrastala, a
težina im se brže uvećavala.
Iz svega ovoga proizišla je razložna pretpostavka da je u
Vermontu zaostajanje u rastenju prouzrokovano nedostatkom
kalijuma u zemlji, kao i gubljenjem kalijuma u industrijskoj
pripremi hrane.
Kad dođe do takvog zaostajanja, bitno je obratiti pažnju na
količinu kalijuma koja se u organizam unosi tokom razvoja.
Kontrolisani telesni razvoj i kontrola procesa povezanih s
normalnim razvojem i obnavljanjem istrošenih tkiva zavise od
odgovarajuće dnevne količine kalijuma. Kad primetimo prisustvo
nekontrolisanih izraslina — na primer. sklonost ka stvaranju
tvrdih žuljeva na tabanima nogu — ili slabu obnovu istrošenih
tkiva — na primer. opadanje kose, kvarenje zuba ili krivljenje i
cepa- nje noktiju — odmah moramo posumnjati da li je u pitanju
nedostatak kalijuma, kojim bi se normalno razvijanje regulisalo.
Veoma me je zanimalo kako oni što žive u selu proveravaju
brzinu svog telesnog rastenja. Oni su nekako naučili da je za
potpuno izrastanje nokta na palcu potrebno pet,a nokta na
velikom nožnom prstu punih deset meseci. Zato oni turpijom
zarezu donju ivicu nokta, kod same kožice, a datum kad su to
učinili zabeleže i sačuvaju. Krajem petog meseca ako je rastenje
nokta normalno taj će se zarez na noktu palca nalaziti na samom
vrhu. Ako se zarez nađe na vrhu nokta pre ili posle određenog
vremena, telesno rastenje je brže, odnosno sporije od normalnog.
Ako je sporije, jasno je da treba povećati količine kalijumom
bogate hrane, kako bi se ubrzalo.
Kalijum je za meka telesna tkiva isto ono što je kalcijum za
tvrda. Nema sumnje da kalijum usporava proces otvrdnjavanja,
koji ugrožava čitav sistem krvotoka. Pošto kalijum koji nalazimo
u jabukovom sirćetu čini goveđe meso mekšim (što je dokazano
mnogim primerima) nema sumnje da je jedna od funkcija kalijuma
očuvanje mekoće i gipkosti tkiva.
Ozbiljno proučavanje narodne medicine navodi nas na pitanje
ćelijskog uzimanja i davanja tečnosti. Uzimanje tečnosti poznato
je kao hidracija, a davanje kao dehidracija. U narodnoj medicini
se veruje da vlagu potrebnu za svoj opstanak bakterije uzimaju
iz telesnih ćelija. Ali ako ga u svakoj telesnoj ćeliji ima
dovoljno, kalijum će da privuče vodu od bakterija, umesto da one
oduzimaju vlagu ćelijama.Stoga stalnu borbu između bakterija i
ćelija odlučuje to da li su ćelije dovoljno sposobne da uzmu
vodu iz bakterija, ili su bakterije sposobnije da je uzmu iz
ćelija. Brižljivim uzimanjem hrane bogate kalijumom — kao što su
voće,zeleniš,korenje, bobice i med — i upotrebom jabukovog
sirćeta. mi ćelije svoga tela snabdevamo kalijumom koji privlači
vlagu i koji je neophodan za stalnu borbu s bakterijama.Ako se
čini da će telesne ćelije tu bitku da izgube, čovek prikladnim
lećenjem može da preokrene proces, onemogućavajući pobedu
bakterija Reklo bi se da veliki broj modernih lekova koji se u
naučnoj medicini danas upotrebljavaju za lečenje bolesti u
načelu predstavlja moćna sredstva za ubrzavanje hidracije,
sredstva koja ćelije osposobljavaju za brže uzimanje vode na
štetu bakterija, usled čega one odumiru i bolest se okončava.
U narodnoj medicini jabukovo sirce nalazi tako mnogostruke
lekovite primene i zato što s kalijumom vezuje mnoge druge
mineralne sastojke. U njemu nalazimo fosfor,hlor,natrijum,
magnezijum,kalcijum,sumpor,gvožđe,fluor,silicijum, kao i tragove
mnogih drugih minerala.
Evo primera koji nedvosmisleno dokazuju koliko je životinjama
stalo da dođu do onog spoja kalijuma i drugih mineralnih
sastojaka koji dobijamo iz jabuka. Jedno bure. u kojem je
stajalo jabukovo sirće, trebalo je dobro oprati, kako bi se iz
njega — pre no što ponovo bude napunjeno jabučnim sokom
dobijenim iz muljače za jabuke — otklonila nagomilana sirćetna
maja: vlaknasta, lepljiva masa koju stvaraju naročite sirćetne
gljivice.
Bure je odneto na pašnjak gde je upravo paslo stado krava. Kad
je iz bureta izbačena voda od pranja, krave su se gotovo potukle
oko njome natopljene trave. Jele su ne samo travu već i zemlju
pod njom.
Dobro je poznata korisnost jabuke za zdravlje ljudskog
telesnog sistema. Jabukovo sirće sadrži sve mineralne sastojke
koji se nalaze u samoj jabuci. Bilo da te mineralne sastojke
unosimo u sebe jabukom, jabukovačom ili jabukovim sirćetom.
njihova lekovita svojstva jednako su delotvorna. Ako izvršite
oglede sa drugim vrstama sirćeta videćete da nijedno od njih ne
pruža one lekovite rezultate koje daje jabukovo. Vinsko sirće
koje se uveliko koristi kod nekih naroda, postiže dejstva
najpribližnija dejstvima jabukovoga. U medicinske svrhe najbolje
je upotrebljavati jabukovo sirce dobijeno od izmuljanih celih
jabuka.

Ispitivanje promena koje sok izmuljanih celih jabuka

pretvaraju u jabukovo sirće pokazalo je da se zdravstveno
korisna svojstva samih jabuka prenose u sirće, jedino s tom
izmenom što se šećer iz voća pretvara u sirćetnu kiselinu. Veoma
je korisno da se tačno zna šta sirće čini u probavnom traktu
ljudskog i životinjskog organizma, i kako je i zašto korisno
uzimati uz svaki obrok po dve kašičice jabukovog sirćeta
razblaženog u čaši vode.
Mogu navesti jedan primer, koji nadam se neće izazvati
čitaočevo gađenje. Da biste videli kako sirće deluje na
bakterije, uzmite jednu baštensku glistu i stavite je na neku
tvrdu površinu, na kojoj je možete dobro posmatrati. Zatim na
glistu sipajte jabukovo sirće. Ona će najpre da se uvija, kao u
snažnom bolu. Posle nekoliko sekundi prestaće da se mrda, a malo
kasnije izgubiće svoju ružičastu boju i postaće skoro sasvim
bela. Za nekoliko sekundi sirće ju je ubilo. Na isti način će
jabukovo sirće uništiti štetne bakterije u vašem sistemu za
varenje.
Izložiću tri slikovita primera.
Dve sestre, inače moje pacijentkinje, imale su jednom za ručak
ribu. Jedna od njih je pomirisala ribu, i zaključila da je
pokvarena, i da je treba baciti. Druga sestra je zaključila da
je riba dobra, i tako se ona našla na stolu.
Jednu od sestara bio sam naučio da kad god posumnja u
valjanost hrane popije čašu vode s dvema kašičicama jabukovog
sirćeta. Ona je bila završila kuvarsku školu, pa sam s njom
pokatkad razgovarao o načinu gotovljenja jela.
Tako je ona u čaši vode izmešala dve kašičice jabukovog
sirćeta, da bi dva-tri gutljaja popila još uoči ručka.
Predložila je svojoj sestri kod koje je bila u gostima u
Masačusetsu da učini isto. ali je ova to smatrala suvišnim.
Ubrzo posle ručka, sestra iz Masačusetsa je dobila težak proliv,
dok njena sestra iz Vermonta, koja se zaštitila dozom jabukovog
sirćeta, nije imala nikakvih smetnji.
Tokom nekog letnjeg izleta u Širners u jednom društvu
poslužena je salata s mesom rakova. Na nesreću, salata nije bila
dobra, i devetnaest ljudi je dobilo težak proliv, a kod nekih je
došlo i do teškog povraćanja. Jedan od njih je međutim, bic
preduzeo neke mere predostrožnosti. Po mom savetu za slučaj
dodira s nekom pokvarenom hranom, on je na izlet poneo bočicu
jabukovog sirćeta. Pred ručak je u čašu vode nasuo podosta toga
sirćeta, a kako je veoma voleo salatu s rakovima, pojeo
je puna tri tanjira. Dok su njegovi prijatelji trpeci posledice
trovanja hranom, njegovi organi za varenje bili su savršeno
mirni.
Jednom prilikom, opet kad sam prisustvovao nekom nacionalnom
sastanku lekarskog društva, hotelski momak me je pozvao da se
telefonom javim u određenu sobu. Jedan od mojih kolega pozvao me
je da odmah dođem, jer se razboleo pa mu je bila nužna pomoć.
Probudio se usred noći, osećajući da s njegovim želucem nešto
nije u redu. Dobio je težak proliv i povracanje kad sam mu se
javio, bilo je deset sati pre podne. Otišao sam u svoju sobu da
potražim bocu jabukovog sirćeta, koju uvek nosim na put. Izmešao
sam kašicicu sirceta u casi vode i prijatelju počeo da dajem po
kasicicu te mešavine na svakih deset minuta. Kad pri trovanju
hranom dođe do povraćanja, ne valja pokušavati da se odjednom
popije čitava čaša vode jer želudac neće da primi toliku
tečnost. Međutim, u želucu će se zadržati manje količine vode,
ako ih bolesnik uzima na svakih nekoliko minuta. Obična čaša za
vodu sadrži oko pedeset kašičica, te je za utrošak čitave čaše
potrebno oko četiri časa. Kad se tako utroši prva čaša, mešavinu
treba ponovo pripremiti, pa bolesniku davati po dve kašičice na
svakih pet minuta. Za to će biti potrebno oko dva časa. Bolesnik
treba da popije i treću čašu rastvora jabukovog sirćeta, i to
tako što će na svakih petnaest minuta otpiti po jedan do dva
mala gutljaja. Na taj sam način izlečio veoma teško trovanje mog
kolege.
Ako se ujutro probudite s prolivom i povraćanjem, trebalo bi
da do večeri takvim uzimanjem jabukovog sir četa sredite želudac
i creva, te da uveče budete kadri da pojedete manji obrok lako
svarljive hrane. Posle trovanja, treba da dva-tri dana, uz svaki
obed. uzimate po čašu istog rastvora jabukovog sirćeta, kako bi
se dobro stanje učvrstilo. Moj kolega je istoq dana mogao da
večera, pošto se strogo držao propisanog lečenja.
Govoreći o količinama jabukovog sirćeta koje je moj kolega
uzimao da bi sredio želudac, dodirnuo sam nešto što je godinama
bilo predmet mnogih mojih ispitivanja u oblasti narodne
medicine. Pokušavajući da doznam koja je količina jabukovog
sirćeta najdelotvornija u medicinskom pogledu, otkrio sam da je
ta količina vrlo individualna. Neki su ljudi tvrdili da je za
njih dovoljna kašičica jabukovog sirćeta na čašu vode. Drugi
kažu da u vodenu času sipaju sirćeta za ceo prst. Treći opet
tvrde da je prava mera dva, pa i tri prsta jabukovog sirćeta.
Bio je čak i jedan slučaj u kojem je delovala tek mešavina od
pola jabukovog sirćeta i pola vode. Poznavao sam i jednu ženu u
ranim četrdesetim godinama koja je, s vremena na vreme, osećala
potrebu za kiselim, pa je ponekad pila i po čašu čistog
jabukovog sirćeta. Pitao sam je da li joj se pri tom nešto
dešava. Jedino više nije osećala potrebu za kiselim — bar za
neko vreme.
Ako vam telo iz nekog razloga ne podnosi jabukovo sirće (a ja
takav slučaj još nisam našao), pokušajte, u želji da svom
organizmu pružite korisne sastojke jabuke, da popijete čašu soka
od jabuka.
Pošto smo videli kako jabukovo sirće koristi zdravlju organa
za varenje, razmotrimo sada njegovo delovanje na bubrege i
mokraćnu bešiku.
Kad čovek koji tokom dana uz svaki obed popije po čašu vode sa
po dve kašičice jabukovog sirćeta ostavi pred spavanje mokraću,
sutradan ujutro primetiće da se u njoj nije slegao talog sličan
prašini, što se obično uvek dešava; to pokazuje da se u mokraći
zbila značajna hemijska promena.
Ako usled bubrežnog zapaljenja, poznatog kao pijelitis u
mokraći ima i gnoja, stanje će se skoro uvek brzo popraviti
uzimanjem po dve kašičice jabukovog sirceta u čaši vode.
Jedna 48-godišnja udata žena patila je punih petnaest godina
od stalnih napada pijelitisa. Napadi su se ponekad javljali u
razmacima od po šest nedelja, i trajali su dva do tri meseca.
Počela je da uzima jabukovo sirće i izlećila se. Kad je prošla
jedna godina bez znakova oboljenja, prestala je da pije jabukovo
sirće, misleći da joj to više nije potrebno. Četiri nedelje
kasnije pijelitis se vratio, s groznicom, temperaturom od preko
40° i bolovima u levom bubregu. Počela je ponovo da uzima
jabukovo sirće i stanje joj se smirilo.
U naše vreme mnogo se govori o štetnom delovanju takvih
poremećaja kao što su hronični umor, hronična glavobolja
(uključujući i tešku migrenu), visok pritisak, nesvestica i
preterana gojaznost: naročito je opasna gojaznost, zbog veza sa
srčanim tegobama. Spoj kalijuma s drugim mineralima igra veoma
značajnu ulogu u načinima na koje narodna medicina pristupa ovim
poremećajima, te bih želeo da podrobnije razmotrim neka
zapažanja do kojih sam došao tokom svojih ispitivanja.

a) Preterana masa
Veoma se često čuje iskaz: »Možete smanjiti svoj obim, ali ne
telesnu masu (težinu)«. Time se ukazuje na činjenicu da se
promenama u skeletu i tkivima poput mišića može nadoknaditi
izgublieno masno tkivo. Ali kad se telesna masa nekog čoveka
uveća preko normalne granice, razlog za to može lako biti
prisustvo preterane količine rezervnog tkiva, koje se nagomilava
kao salo.
Postoje različiti načini određivanja idealne telesne mase. U
narodnoj se medicini ona određuje bez vage na sledeći način:
dvostruki obim ručnog zgloba treba da bude ravan obimu donjeg
dela vrata, a dvostruki obim najnižeg dela vrata obimu trbuha.
Dobro pravilo za određivanje idealne telesne mase postavio je
dr Lulu Hant Piters (Lulu Hant Peters):

1.Izmeriti svoju visinu u stopama i palcima.

2.Uzmite broj palca iznad pet stopa i pomnožite ga sa 5,5.
3.Tom broju dodajte 110. Dobijeni rezultat označavaće vašu
idealnu telesnu masu, izraženu u funtama5.

Uzmimo, na primer, da ste visoki pet stopa i 7 palaca (170 cm).

Ako broj 7 pomnožimo sa 5.5 dobićemo 38.5. Dodajmo ovom broju
110 i dobićemo rezultat 148.5, što znači da je vaša idealna
telesna masa 148,5 funti (67,350 kg).

Ako ste visoki manje od 5 stopa, pomnožite razliku od pete

stope sa 5,5 i dobijeni rezultat oduzmite od 110.
Ako vam je obim trbuha veći od obima grudi, ili ako vam se
stvara podvaljak, možete biti sigurni da je u vašem organizmu
došlo do nekog fiziološkog i biohemijskog poremećaja. Kada se to
desi, narodna medicina upućuje na jabukovo sirće kao sredstvo
kojim se može otkloniti preterano salo.
7
Palac ili col (inch) — angloamerička dužinska m?ra od 2.54
cm: u jednu stopu (foot) ide dvanaest palaca, te stopa izncsi
30.48 cm: funta (pound) je težinska mera od 453 59 g — prim.
prev.
Ako žena kojoj je haljina tesna uz svaki obed bude pila po
čašu vode s dvema kašičicama jabukovog sirćeta, obično će videti
da već krajem drugog meseca može da tu haljinu suzi u struku za
preko dva centimera. Posle druga dva meseca biće kadra da je
suzi za još toliko, a krajem petog meseca za još 2,5 cm. Posle
jedne godine redovnog uzimanja takvog rastvora jabukovog
sirćeta, žena koja je nosila odeću konfekcijskog broja 50 moći
će da nosi odeću broj 42, a osoba koja je nosila broj 20 moći će
da nosi broj 18. Posle istog vremena, devojka koja nosi broj 16
moći će da nosi odeću broj 14.
Gubljenje preterane mase biće postepeno. Ako žena visine
između 150 i 165 cm, a teška 55 kilograma, uzima uz svaki obed
po čašu vode s dvema kašičicama jabukovog sirćeta, posle dve
godine imaće 10 kilograma manje. Veliki trbuh će se postepeno
smanjivati, da bi nestao za oko dve godine. Jabukovo sirće
omogućava da se suvišak masnog tkiva utroši u telu sagorevanjem
i da se više ne nagomilava.
Pri ovakvom otklanjanju debljine ne treba bitno menjati
ishranu; jedino treba da se isključe one vrste hrane koje, kako
iskustvo uči, najviše pomažu gomilanju masnog tkiva.
Ako se sprovodi iz dana u dan, ovakva kura mršavljenja savršeno
je jednostavna i delotvorna. Ako je čovekov dnevni raspored
takav da mu nije zgodno da propisane tri čaše uzima uz obede,
može ih uzeti jednu ujutro, jednu jednu u ma koje doba dana.

b) Hronični umor
Hteli mi to ili ne, čitavog svog života moramo biti zdravi da
bismo ostvarili cilj svog društvenog, stručnog ili poslovnog
života. Čovek mora živeti dovoljno dugo da bi ostvario ono što
želi, i pri tom mora biti zdrav. Zato se moramo prilagoditi
poslu koji obavljamo.
 Bez dovoljno dugog života i zdravlja nijedan čovek ne može da
živi punim životom. Biti primoran na spuštanje kotve usled
čestog bolovanja ili stalno slabog zdravlja, znači biti lišen
znatnog dela života. Čoveka teško unesrećuje primoranost da od
takmičenja odustane upravo onda kad je već blizu vrhunca,
društvenog, poslovnog i profesionalnog života. Tokom godina
učenja, da bi sazrele, stručne, poslovne i društvene sposobnosti
moraju biti pošteđene bolesti, a one sazrevaju u ono životno
doba kad još ima dosta vremena za berbu plodova i uživanje u
njima.
Pre no što podlegne bolesti, ljudsko telo po pravilu prolazi
kroz vreme puno upozorenja, na koja treba dobro paziti. Kao što
vas budilnik budi iz krepkog sna, tako i ta upozorenja
predstavljaju alarmnu reakciju dovoljnu da vas probudi i ukaže
vam na potrebu preispitivanja svog svakodnevnog života, te vam
razjasni da li ste i gde došli u raskorak sa zakonima prirode.
Jedno od takvih upozorenja jeste hronični umor. Možda ćete
sasvim iznenada otkriti da se lako zamarate. Noćni odmor ne
otklanja vam osećanje umora i iscrpljeni ste kad ujutro
ustajete.Dnevni rad vam više ne pričinjava nikakvo zadovoljstvo.
Svoje slobodne aktivnosti odbacujete jednu za drugom. Izgubili
ste elan i inicijativu i povremeno vas obuzima osećanje duboke
obeshrabrenosti. Pri tom možete da imate odista zavidne umne
sposobnosti, i možete znati da ih imate, i da biste sve mogli
raditi mnogo bolje no što radite kad biste se samo oslobodili
tog stalnog osećanja umora! Kad biste mogli da svoje umne
sposobnosti uskladite s fizičkim, lako biste napredovali u
odabranom poslu. Ponekad imate dobar dan, kad se osećate
doraslim svemu i svačemu. Dok vas to stanje drži, zbilja uradite
veoma mnogo i pitate se zašto se ne biste uvek mogli tako
osećati.
Ako vas muči hronični umor, pogledajmo prvo koliko vremena
spavate. Kada ležete, kada ustajete?
Setite se da je veštačko osvetljenje izmislio čovek. Moderni
vremenski raspored dnevnih delatnosti, od kojih se mnoge
obavljaju pri veštačkoj svetlosti, nije vremenski raspored koji
je stvorila priroda. Njen raspored delatnosti počinje izlaskom a
završava se zalaskom sunca. Mada je za većinu nas nepraktično da
svoj rad započinjemo s izlaskom a završavamo sa zalaskom sunca,
mi ipak svoj rad i odmor moramo što više uskladiti sa mudrim
planom prirode. Bitno je da prespavamo što više časova pre
ponoći. Znamo, neravno, da ima ljudi kojima je potrebno samo po
nekoliko časova sna da bi se sutradan osećali sveži. Ali mi ne
spadamo u te ljude ako patimo od hroničnog umora, ako smo, da
tako kažem, izgubili »volju za pobedom«.
Sasvim je mogućno da teško zaspite kad legnete u postelju, ali
da posle toga spavate čvrsto. Ako vam se to dešava, treba da se
više zanimate za med. Pošto deluje umirujuće, med je najbolji
mogućni lek za poboljšanje sna Budući da je već prerađeni šećer
šećer koji se prevario u želucu pčele — med ne treba da se vari
u želucu čoveka pa telo može odmah da ga iskoristi .Vec dvadeset
minuta posle uzimanja, med se nalazi u krvotoku.Najbolji lek
narodne medicine za hronični umor jeste sledeći: izmešajte tri
kašicice jabukovog sirćeta s jednom šoljom meda, stavite tu
smesu u široku teglu ili zemljano lonče, i držite je u spavaćoj
sobi pa uzimajte po dve kašičice pred spavanje. To će vam pomoći
da zaspite za nepumh pola sara po leganju. Ako ste pak i posle
jednog sata budni, opet uzmite dve kašičice iste smeše. U
slučajevima izuzetne nesanice može biti potrebno da se uzimanje
te smeše ponovi nekoliko puta. Ako se noću probudite i teško vam
je da ponovo zaspite, uzmite tu smešu još jednom. Ovaj lek je
neuporedivo bolji od uobičajenih pilula za spavanje, jer je
zasnovan na prirodnim telesnim potrebama: pošto je bezopasan,
može se uzimati neograničeno. Za poboljšavanje sna može se
uzimati i samo med ali narodna medicina uči da je delotvornije
mešati ga s jabukovim sirćetom.
Ujutro, po ustajanju, treba lakmus-papirom ispitati reakciju
mokraće. Normalna reakcija je kisela, te ce papir pocrveneti.
Tako ćete otkriti da ii vam je noćni odmor bio dovoljan za
normalizovanje telesne hernije. A to će vam. opet. omogućiti da
procenite kolike vam rezerve energije stoje na raspolaganju za
svakidašnje poslove. Pošto se rezerve energije gomilaju u
časovima odmora, u snu kao i oslobađanjem od briga i
izbegavanjem hrane koja izaziva baznu reakciju mokraće,
ispitivanie reakcije jutarnje mokraće reći će vam da li ste
iscrpli svoje rezerve energije i da li vam je potrebno da ih
bolje obnavljate.
Ako patite od hroničnog umora, morate da stalnom vežbom
stvorite naviku da se odmarate kad qod i gde god možete. Mislim
da je jedan od bivših rektora Koledža Darmut (Dartmouth) skovao
poznatu pouku: »Nikad ne trčim ako mogu da hodam; nikad ne
stojim ako mogu da sedim; nikad ne sedim ako mogu da ležim« Mada
će većina nas možda naći da je u životu nemogućno strogo ga se
držati, ovo načelo zasigurno podrazumeva metod za izbegavanje
prenapetosti sedenjem, laganim hodom i odmorom, kako bi se
ekonomisalo u potrošnji telesnih rezervi energije.
Ako reakcija jutarnje mokraće pokazuje da su vam rezerve
energije istrošene, dobro je istrljati se mešavinom jabukovog
sirćeta i vode. U pola čaše tople vode stavite kašičicu
jabukovog sirćeta. Zatim na dlan sipajte otpr-like jednu
kašičicu te mešavine i tnne dobro istrgajte jednu ruku i rame.
Onda istrljajte drugu ruku,a zatim grudi, trbuh, leda,obe noge i
konačno, oba stopala Ne upotrebljavajte ubrus. Umesto toga,dobro
trljajte obema rukama svaki deo tela, dok god vam koža potpuno
ne upije rastvor.
Mnoge će iznenaditi saznanje da tokom oslobađanja od hroničnog
umora treba što više izbegavati sapun. Dodirnite vlažnu površinu
sapuna parćetom lakmus-papira i videćete da će ono postati tamno
plavo, što znači da je reakcija sapuna veoma bazna Tako sapun
pomaže uvećanju vašeg hroničnog umora, kojeg upravo pokušavate
dđ se oslobodite. Na kraju krajeva, sapun je tvorevina čovekova:
nećete ga naći da uspeva na grmlju i drveću. S druge strane,
priroda je ovaj svet velikodušno obdarila kiselinama, koje ćete
u mnogim oblicima naći kod biljaka.
Ako je sredstvo kojim čistite kožu kiselo, vi joj dajete
upravo ono što joj je potrebno. Pokazalo se da koža kad je
kisela, privlači u sebe krv: međutim, ako se upotrebljavaju
alkalne supstancije, kao što su sapun i voda koža lako postaje
bleda. Prisustvo normalne količine krvi u koži čini je
svetloružićastom; bleda koža nasuprot tome obično ukazuje na
veliku potrebu za kiselinama. No, ako je upotreba sapuna nužna
iz higijenskih razloga, treba je svesti na najmanju meru. a
posle svake upotrebe kožu treba na opisani način dobro istrljati
pomenutom mešavinom jabukovog sirćeta i vode kako bi joj se
vratila njena normalna kiselost.
Isto važi za kupanje u kadi. Umesto da upotrebite sapun,
sipajte u kadu vode oko četvrt litre jabukovog sirćeta i ležite
u tom rastvoru bar petnaest minuta. Ako prilikom kupanja morate
upotrebiti sapun, potrudite se da kožu ostavite kiselu trljajući
je rečenim rastvorom jabukovog sirćeta.
Možda se pitate: »Ali kako ću znati da reakcija moje kože nije
kisela? To ćete saznati na osnovu jednog vrlo jednostavnog
znaka. Koža čija je reakcija bazna svrbi vas Svrabom koji
osećate na glavi ili drugde, telo vas obaveštava da umesto
sapuna treba upotrebiti neko sredstvo za čišćenje koje će koži
vratiti normalnu kiselost. Ako ste muškarac, a svrbi vas glava,
umešajte jednu kašičicu jabukovog sirćeta u čašu vode potapajte
u tu mešavinu češalj i češljajte se dok god vam se kosa sasvim
ne natopi rastvorom. Sa ženskom kosom je znatno teže jer će
rastvor jabukovog sirćeta potpuno ispraviti veštačke uvojke.
Stoga će žena ovu terapiju primenjivati baš onda kad se sprema
da opere glavu.
Pošto smo razmotrili vezu kože i hroničnog umora, razmislimo o
hrani koju jedemo da bismo izgradili ili obnovili svoje telo.
Ako nas muči hronični umor, nekoliko vrsta hrane treba da
izbegavamo. I u ovom slučaju možemo se ugledali na životinje.
Ptice na primer, neće rado d« jedu pšenicu i izdvajaće je iz
ostale hrane. Farmeri su mi pričali da živina neće rado da jede
pšenicu izmešanu s drugim zdrobljenim zrnevljem. ili da će je
ako je veoma gladna, jesti tek na kraju. Ni krave ne vole kašu s
previše pšenice. Izgleda da životinje nagonski znaju da ishrana
služi za stvaranje energije, a ne uvećanju umora i slabosti, i
da će ako jedu pšenicu, na svet doneti slabašno potomstvo.
Osoba koja pati od hroničnog umora mora naučiti da živi od
onoga što daje okean, jer tada postoji potreba za većim
količinama joda i drugih mineralnih sastojaka, kojima obiluju
ribe i druqa morska hrana. Telu mučenom hroničnim umorom obično
prija i pasulj: u tim slučajevima on se može jesti i tri puta
necteljno. U kraju u kojem živim uobičajeno je da se pasulj
služi sa sirćetom: neki vole da sirće sipaju neposredno na
pasulj,a drugi više vole da kašičicu sirćeta razblaže u čaši
vode i tu mešavinu piju za vreme ručka. Sve se, konačno, svodi
na to da svaki čovek koji pati od hroničnog umora treba da
ispitivanjem i eksperimentisanjem jasno odredi koje ntu vrste
hrane pomažu za obezbeđenje kisele reakcije mokraće, a koje
vrste hrane treba da izbegava kako ne bi došlo do neželjene
bazne reakcije.

c) Hronična glavobolja

Hronične glavobolje mogu biti u vezi s očima, želucem,

bubrezima, jetrom i sinusima.
Postji nekoliko tipova hronične glavobolje. Neke su
prouzrokovane organskim oboljenjem — na primer oboljenjem
bubrega. Neke su opet poznate kao psihogene to jest,izazvane su
živčanom napetošću. Uzrocima ovih smatraju se emocije — mržnja,
strah, nespokojstvo. Ali je, od svih glavobolja, najdosadnija i
najteža migrena.
Migrenske glavobolje su nasledne i javljaju se kod ljudi
posebnog tipa — zamašne energije i visoke inteligencije.
osećajnih, plahih i vatrenih, agresivnih i ambicioznijih. Više
puta sam čuo da se migrenske glavobolje nazivaju »cenom koju
čovek plaća za svoje ambicije«.
Čak i medju lekarima postoji sklonost, da se najveći broj
teških glavobolja svrstava u migrensku. Međutim pravi ili
klasični simptomi migrene sasvim su posebni Pre no što dode do
napada, žrtva oseća »auru«, ili nagoveštaj glavobolje. Pred
očima joj izbijaju svetlaci; kasnije se javlja bol u jednoj
polovini glave — reč migrena znači upravo -pola glave- a često
dolazi i do osećanja gađenja ili poremećaja u varenju.
Uzroci migrenskih glavobolja su emocije, strah i osećanje
nespokojstva. Što je čovek stariji, napadi migrene su sve redi.
Oni se vrlo retko javljaju posle šezdesete godine, čemu je bar
delimično, verovatno uzrok to što čovek starenjem postaje sve
mirniji, sve bolje prilagođen okolnostima.
Dosta sam dugo proučavao migrenu uz pomoć ljudi koji su od nje
patili, a bili voljni da s njima izvršim nekoliko opita. Kao i u
slučaju drugih stania koja su ukazivala na poremećaj telesne
ravnoteže, najpre sam želeo da saznam da li se migrena javlja u
vezi s baznom ili kiselom reakcijom mokraće. Kod ljudi kojima je
bazna mokraćna reakcija bila izmenjena u kiselu, migrena se
javljala rede i bila je manje teška, ili je potpuno nestajala.
Očigledno je da se osobi koja pati od migrene može pomoći
poznavanjem različitih činilaca koji dovode do bazne reakcije i
njihovim otklanjanjem.
Dnevno uzimanje kiselina treba povećati upotrebom jabukovog
sirćeta na već poznati način; ova metoda je lako primenljiva i
pruža dobre rezultate. Isto tako, mnoge su migrene sprečene i
lečene korišćenjem meda. Ako se posle svakog obeda uzmu po dve
kašičice meda napad migrene se može sprečiti. Međutim, ako je
napad već počeo, treba odmah uzeti jednu supenu kašiku meda.
Pošto med ne mora da se vari, a brzo prelazi u krvotok,
glavobolja će obično početi da popušta već posle pola sata. Ako
do toga ipak ne dođe treba uzeti još jednu kašiku meda. Upravo
se umirujućim dejstvom meda otklanjaju uzroci koji dovode do ove
vrste glavobolje.
Narodna medicina zna za još jednu primenu jabukovog sirćeta
koja je vrlo delotvorna u lečenju migrene. Reč je o inhalaciji.
U jedan sud staviti jednake delove jabukovog sirćeta i vode, sud
staviti na vatru i pustiti da mešavina tiho vri. Kad iz suda
počne da izlazi para, nagnite se što niže i udišite paru. Treba
udahnuti bar sedamdeset i pet puta. Glavobolja će skoro sigurno
proci ili bar znatno oslabiti. Ako se i ponovi, bol će biti
slabiji.Ovakva upotreba jabukovog sirćeta može smanjiti potrebu
za tabletama protiv glavobolje.

d) Visok krvni pritisak

Visok krvni pritisak se ubraja medu najveće zdravstvene

probleme. Taj poremećaj je veoma čest i veoma ozbiljan. Skoro je
izvesno da postoji tesna vezo između visokog pritiska i čovekove
prilagođenosti sredini u kojoj živi.
Kada zahtevi sredine ne premašuju njegove sposobnosti, čovek
vodi neumorno delatan,uspešan životimajući obično dosta nade i
vere u sebe. Medjutim, kad su ti zahtevi čoveku učine
preteranima, a on ne zna kako da im se prilagodi, njegov telesni
mehanizam gubi svoju uravnoteženost: kad do toga dode, jedan od
očiglednih znakova jeste znatno povišenje krvnog pritiska.
Povišeni pritisak postaje sve važniji zdravstveni problem, jer
predstavlja jedan od činilaca u bar 75" » svih slučajeva smrti
usled srčanih i bubrežnih bolesti. Mnogo se raspravlja o pitanju
da li je visok krvni pritisak oboljenje ili samo simptom. Kad
znamo uzrok kakvom bolesnom stanju, mi tragamo za visokim
pritiskom kao uzgrednim simptomom: no kad oboljenju ne znamo
uzrok, visoki pritisak smatramo posebnom bolešću.
 Ljudi s visokim krvnim pritiskom obično se dele u dve grupe.
Kad se ova pojava ne može pripisati nijednoj poznatoj bolesti,
upotrebljava se termin esencijalna hipertenzija, ili primarni
visok krvni pritisak. Kad je prisutan neki jasan uzrok,
upotrebljava se termin sekundarna hipertenzija.
Medicinska literatura o tom problemu daje jasan uvid u
mehanizam kojim se normalni krvni pritisak povišava do
esencijalne hipertenzije. Po čitavom telu uvećava se otpor
protoku krvi kroz male krvne sudove, zvane arteriole. Na ranim
stupnjevima, suženost arteriola lako se otklanja odmorom, te se
u snu krvni pritisak normalizuje, što svedoči o opuštenosti i
odmorenosti arteriola.
U većini slučajeva,međutim,arteriole vremenom gube sposobnost
da se ponovo prošire i opuste, pa odmor ne snižava krvni
pritisak na normalan nivo. Prema organizovanoj,naučnoj medicini,
to sužavanje arteriola može se objasniti na dva načina. Po
jednome, uzrok je preterana aktivnost simpatičkog nervnog
sistema,koji telo ustrojava za intenzivnu delatnost. Po drugom
objašnjenju do sužavanja arteriola dovode određeni hemijski sa-
stojci krvi.
Stalni dodir s pacijentima koji pate od visokog krvnog
pritiska ukazuje na to da su u većini slučajeva posredi veoma
snažne ličnosti. Najveći broj žrtava esencijalne hipertenzije
iesu dinamični, tvrdoglavi ljudi, koji nikad ne oklevaju i koji
imaju želja i sposobnosti da za kratko vreme učine mnogo šta.
Ovaj tip ljudi sličan je trkačkom konju. Brižljivo ispitivanje
svakog takvog bolesnika i njegovih rođaka obično pokazuje da se
takva ličnost nije u njemu javila kao posledica visokog
pritiska, već da je i ranije postojala.
Višegodišnje proučavanje ljudi s visokim pritiskom, kroz
preglede dva do tri puta nedeljno, otkriva mnogo šta o visokom
krvnom pritisku. Primetiće se, na primer da pritisak nije
utvrđena fiziološka konstanta, već da se menja iz dana u dan. Do
promena dovode fizička delatnost, odmor, ishrana, vreme, bol
nervna napetost, itd. Naročito je velik uticaj vremenskih
promena. Pritisak je najviši u hladno vreme, a najniži jula i
avgusta. Prvih nekoliko merenja u lekarskoj ordinaciji daće vrlo
često pritisak blizak najvišem pritisku tog čoveka usled
njegovog straha i prirodne uznemirenosti prvim pregledima. Ta
merenja nikako ne moraju pokazivati pravi pritisak tog čoveka je
onaj u drugim, običnim okolnostima. Međutim, kad bolje upozna
lekara pacijent se pri pregledu više neće uznemiravati kao
prilikom njihovih prvih susreta.
Kako se narodna medicina odnosi prema visokom krvnom pritisku?
U svom dobro skrojenom planu, priroda je predvidela da ljudima
više pogoduje hrana bogata ugljenim hidratima (koju daju voće,
bobice, lišće i med) negoli hrana bogata proteinima — koju čine
jaja,meso, mleko,sir, grašak, pasulj,orasi, itd. Prvi čovekov
korak ka visokom pririsku jeste pretpostavljanje proteina
ugljenim hidratima. Ovu promenu čovek u ishranu obično uvodi
radi veće količine energije, koja mu je potrebna za
zadovoljavanje zahteva uvećanog životnog tempa. Slikoviti primer
za ovakvu pripremu daje običaj nekih afričkih plemena da se pred
polazak u lov na lava koji ugrožava stoku i pripadnike plemena
zakolje i pojede krava. Snabdevajući se proteinima iz mesa, ti
ljudi svoje organizme pripremaju za napornu akciju lova.
Naravno, veće količine proteina ne mogu nam štetiti ako se
time povećana baznost krvi otkloni odgovarajučim količinama
organskih kiselina, koje nalazimo u jabukovom sirćetu i
jabukama, grozdju, brusnicama i sokovima od ovih vrsta voća.
Reakcija krvi je uvek bazna, u većoj ili manjoj meri. Ako se
baznost uveća, krv postaje gušća i njena se telašca spajaju u
sićušne ljuspe. Tečni deo krvi prolazi kroz zidove sitnih krvnih
sudova u arterijskom sistemu na način unekoliko sličan onome na
koji mastilo prolazi kroz upijajuću hartiju. Ali zgusnuta krv
neće kroz zidove sitnih krvnih sudova prolaziti dovoljno lako.
Pomenute sićušne ljuspe začepljuju neke od sitnijih krvnih
sudova i krv se vremenom nagomilava u čitavom arterijskom
sistemu, dovodeći do visokog krvnog pritiska.

Šta, po narodnoj medicini, valja da činimo u ovakvim

slučajevima da smanjimo visok pritisak ?

1.Treba uvećati dnevno uzimanje kiselina u organskom obliku — u

vidu jabuka, grožđa, brusnica, ili njihovih sokova. Svakoga dana
treba uzeti po četiri čaše soka ili odgovarajuću količinu u
kojem drugom oblinu, u vezi s obedima ili samostalno. Ako se
koristi jabukovo sirće, valja ga izmešati s vodom u razmeri od
dve kašičice na čašu vode.

2.U svakodnevnoj ishrani sadržinu proteina treba uporediti sa

sadržinum ugljenih hidrata. Ako preovladjuju proteini, njihov
udeo valja smanjiti.

3.Svu pšeničnu hranu treba zameniti kukuruznom. Posto su bubrezi

organi za izlučivanje,bazna reakcija mokraće, koju izazivaju
pšenična hrana, rafinisani šećer i meso, jeste znak da krv želi
da smanji svoju baznu sadržinu.

4.Obična kuhinjska so privlači i zadržava tečnost. Zato se

ljudima s visokim krvnim pritiskom ne sme davati slana hrana.
Znamo da se posle slanih jela pije voda.Jedan deo tečnosti koju
upija so zadržava se u krvi sve dok se ne izluči, povišavajući
krvni pritisak. Ako se iz ishrane izbaci so krv će se lakše
oslobađati suviška vode i krvni pritisak će srazmerno opasti.
Med deluje sasvim suprotno. Ako ga uzimamo uz svaki obrok, on će
izvlačiti suvišak tečnosti iz krvi smanjujući tako krvni pri-
tisak,a svojim umirujućim dejstvom ublažiće svaku napetost
živčanog sistema.
Jedna pacijentkinja imala je, po prijemu u bolnicu, neobično
visok gornji pritisak od blizu 300. Lekari su za nju strepeli,
čudeći se kako uopste živi. Međutim, nadzirući baznost krvi na
način koji preporučuje narodna medicina, ona je uspela da s
takvim pritiskom živi 84 godine. Krvni pritisak njene kćeri, u
50-oj godini, takode jc bio prilično visok 225. No držeći se
terapije koja je prepisana njenoj majci, ona je živela 81
godinu.

e) Vrtoglavica

Pošto narodna medicina postiže znatne uspehe u lečenju

vrtoglavice, izvesno vreme sam proučavao taj zdravstveni problem
i njegovo rešavanje. Višegodišnje ispitivanje pokazalo mi je da
postoje četiri tipa vrtoglavice:

1.Trenutna vrtoglavica. Covek izbegava visoka mesta i pri

silaženju niz stepenice mora čvrsto da se drži ograde, naročito
kad je u javnim zgradama. Nerado gleda s visine. Čini se da mu
koordinacija između glave i nogu nije najbolja, pa na
stepenicama mora da pazi na svaki svoj korak.

2.Drugi tip vrtoglavice povezan je s promenom položaja tela. Ako

naglo ustanete morate se za nešto uhvatiti, kako ne biste pali.
Čovek kod koga se javlja ovakva vrtoglavica često nosi naočare,
verujući da će mu one pomoci. Kad se ujutru probudi, on mora da
posedi pet do petnaest minuta na ivici postelje, kako bi bez
vrtoglavice mogao da ode u drugi kraj sobe. Čas do dva posle
ustajanja vrtoglavica nestaje. Ljudi koji od nje pate često leče
žuč, na osnovu ubedenja da je vrtoglavica uzrokovana oboljenjima
žuči.

3.Kod trećeg tipa vrtoglavice covek mora oo nekad da ostane u

postelji, jer nije kadar da ustane i obuče se. On gubi osećaj
ravnoteže, ne moze da drži pravac kretanja, i lako pada.
Međutim, ovde nema osećanja gađenja i čoveku ne ,zgleda da se
stvari oko njega okreću.

4.Četvrti slučaj čine jaki napadi vrtoglavice, povezani s

osećanjem muke,zujanjem u ušima, ponekad i otežanim sluhom.
Bolesnik će katkad biti danima vezan za postelju, jer se sve oko
njega okreće. Nije kadar da stoji, stalno pada i može da hoda
jedino ako ga dvojica ljudi pridržavaju, s obe strane.

Pozadina vrtoglavice je bazna reakcija mokraće. Kad se ona obrne

u normalno kiselu, vrtoglavica će se znatno ublažiti ili će
sasvim nestati. Za sprečavanje vrtoglavice narodna medicina
predlaže uportebu jabukovog sirćeta, na način istovetan ili
sličan onome koji se primenjuje pri drugim tegobama.
Ne treba, međutim, očekivati da ćete posle dva ili tri
uzimanja jabukovog sirćeta, već sutra i nadalje biti oslobođeni
vrtoglavice. Lečenje mora da buds dugotrajno i sistematsko. Ako
se predano držite pravila narodne medicine, izvesno olakšanje
vrtoglavice treba da osetite posle prvih petnaest dana,a dalje
popuštanje krajem prvog mcseca lečenja.

f) Bolesno grlo

U narodnoj medicini bolesno grlo se najčešće ispira rastvorom

jedne kašičice jabukovog sirćeta u čaši vode. Na svaki sat usta
se napune rastvorom, pa se grgarenjem ispere grlo, a mešavina se
zatim popije.
Mešavina kojom je ispirano bolesno grlo pije se po verovanju
narodne medicine, zato da bi lekoviti rastvor dospeo u donji deo
ždrela, koji se ne ispira grgarenjem. Ako bol u grlu popusti,
vremenski razmak između dva ispiranja može se povećati na dva
sata.
Na moje veliko iznenađenje, zapazio sam da se na ovaj način za
24 sata može izlečin čak i veoma teško oboljenje grla izazvano
opasnim streptokokama. Po pravilu simotomi bolesti iščezavaju i
pre no što iz laboratorije dobijem izveštaj da su u kulturi
ispljuvka nađene streptokoke. Primetio sam da posle ovakvog
lečenja nestaje i gnojava skrama kojom se krajnici prevlače u
težim slučajevima oboljenja grla.

g) Veza kalijuma i sluzi

Nedeljama ispitujući više krda stoke, proučavajući njinove

bolesti i njihov apetit, zapazio sam da neke od krava imaju
veoma vlažne oči. Ponekima čak i suze cure niz njušku, kao da
plaču. Tim kravama obično smetaju i vrlo slinave njuške, zbog
čega stalno ližu nodzrve. Poneke krave i kašlju, što svedoči o
nagomilavanju sluzi u njihovom ždrelu.
Iz medicinske literature naučio sam da je kalijum nezajažljivo
žedna supstancija, pošto veoma privlači vodu pa sam u nekim
krdima zaveo praksu da se govedima na svaki od dva dnevna obroka
sipa po 50 grama jabukovog sirćeta. Kravama bi ubrzo prestale da
cure oči, a sluz bi takođe prestala da se nagomilava u njihovim
nozdrvama i ždrelu, pa više ne bi ni kašljale. Jedini razboriti
zaključak mogao je biti da nedostatak dovoljnih količina
kalijuma u svakidašnjoj ishrani goveda onemogućuje njihovom
organizmu da zadrže i koriste vlagu. Vlažnost očiju i njuške,
kao i kašalj, predstavljaju spontan pokušaj tela da se oslobodi
suvišne vode. Obezbeđivanjem potrebnog kalijuma kroz svakidašnje
obroke prekinut je proces dehidracije. Sluz se nije više
nagomilavala i u telu više nije dolazilo do viška vode.

Kad mi se javi pacijent koji se žali da mu suze oči

— obično neki stariji čovek — ja na njemu prirodno primenjujem
iskustvo stečeno proučavanjem goveda. Kad oči bezrazložno suze
ili u organima za disanje počne da se nagomilava sluz,treba
napraviti mešavinu od kašičice jabukovog sirćeta, flaše vode i
kapi već pomenutog rastvora joda: ta se mešavina dobro promućka
i popije uz jedan od dnevnih obroka. Ovakvo lečenje treba da
traje dve nedelje.
Posle tog vremena pacijent će primetiti napredak bar utoliko
što će prestati da mu suze oči. Lečenje se, ako zatreba, može
produžiti još dve nedelje; ako mešavinu treba i dalje uzimati,
dovoljno je da se to čini samo utorkom i petkom, kako bi se
sprečilo ponavljanje tegoba.

Otkrio sam da je ovo lečenje korisno i kod pacijenata koji su

se žalili na stalno lučenie sluzi iz sinusa. Uglavnom je bila
dovoljna jedna do dve nedelje da sluz prestane da im se
nagomilava. Bolesnik takođe mora prestati da troši limun i drugo
slično voće,kao i sokove od tog voća, jer već sama njihova
upotreba može prouzrokovati lučenje sluzi iz nosa i ždrela.

Kad bolje poznajemo kalijuum i njegovo delovanje, nije nam

teško uvideti da on može da bude vrlo koristan i u slučajevima
lučenja sluzi posle porođaja; privlačeći vodu kalijum pomaže da
se njen suvišak izbaci iz tela preko bubrega, pa tako na
prirodan način smanjuje posle- porođajno izlučivanje sluzi. Ako
se bolesnica, sem toga što uzima kalijum, još i liši hrane od
žita i zameni je hranom od raži i kukuruza, te izbegava
limunasto voće i sokove od njega,mnogi slučajevi posleporodajnog
lučenja sluzi biće brzo i lako rešeni.

A kako ću znati da mom organizmu nedostaje kalijum?

1.Najpre će vam popustiti hitrina duha. Teže ćete donositi

odluke. Primetićete da vam pamćenje više nije onako delotvorno
kao pre.
2.Sve češće osećate duhovni i fizički umor vašim mišicama
nedostaje izdržljivost: vrlo se lako zamarate.
3.Primećujete da ste postali osetljivi na hladnoću. Više vam se
dopadaju topla jela nego hladni dezerti. Vrlo često vam smeta
hladnoća ruku i stopala.
4.Na tabanima vam otvrdnjava koža. Lako dobijate žuljeve.
5.Veoma ste skloni zatvoru.
6.Postajete osetljiviji na bolest. Začas vas uhvati kijavica.
7.Povremeno gubite apetit, a katkad, pored toga; osećate gađenje
i povraćate.
8.Posekotine vam teško zarastaju a modrice sporo nestaju.
9.Često vas svrbi koža.
10.Zubi vam se kvare brže i više no što je normalno.
11.Po koži vam se, možda, pojavljuju bubuljice.
12.Ponekad vam zaigra očni kapak ili ugao usana.
13.Ponekad vam sa noću grče mišići, naročito nožni.
14.Za odmor vam treba vrlo mnogo vremena
15.Može vam biti teško da noću mirno spavate.
16.Možda osećate bol u jednom ili više zglobova, što vas navodi
na sumnju u zapaljenje.

Sto ste stariji, količina kalijuma koju svakoga dana unosite u

sebe mora biti veća. Pravilo je da — u obliku meda, svežeg
povrća, voća i bobica — uzmete dva puta više kalijuma nego
natrijuma, koji u sebe unosite slanim jelima i kuhinjskom solju.
Kalijum je važan ne samo za očuvanje dobrog zdravlja, radi
funkcija koje vrši u telu,već i za održavanje one tanane
ravnoteže koja u ielu postoji između kalijuma i natrijuma.

Količine kalijuma koje uzima čovek može uvećati na nekoliko

vrlo prostih načina:

1.Paprika je veoma bogata kalijumom, pa je u jelo treba

stavljati jednom ili dvaput dnevno.
2.Već smo videli da je drugi bogati izvor kaiijuma mešavina
jabukovog sirćeta i vode.
3.Dve čaše grožđanog soka na dan, ili soka od jabuka ili
brusnica, takođe daju dovoljne količine kalijuma i to u vrlo
prijatnom obliku.

Ako isprobate više raznih izvora kalijuma verovatno ćete

zapaziti da vam neki od njih više prijaju od drugih, te ćetč ih
radije koristiti. Za mnoge ljude je grožđani sok
najprihvatljiviji izvor kalijuma.

Utrošio sam izvesno vreme nastojeći da o grožđanom soku saznam

što više. Pokazalo se da hemijski sastav i hranljiva vrednost
jestivog dela grožđa (bez semenki i ljuske) odgovara ovoj
tabeli:
 0,
- 0
voda 77,4
proteini 1.3
masti 1.6
ugljeni hidrati 19,2
ostalo 0,5
Analiza mineralne oa 100 grama
sadržine uzorka žđanog gro-
soka dala je sledeći
rezultat:
°'o
kaliium 11,49
natriium 0.97
kalcijum 1.63
magnezijum 1.21
gvo^đe 0.36
fosfor 7,08
sumpor 1,03
hlor 0.42

Grozđani sok, čak i u manjim količinama, dobro gasi žed. To

njegovo brzo delovanje objašnjava se činjenicom da grožđani
šećer prelazi neposredno u krv pošto ne mora da prođe ni kroz
kakav proces varenja, pa nije potreban poseban napor organa za
varenje ili asimilovanju hrane.
Vredi upoznati odnos kalijuma prema gvozdu, kalcijumu i
natrijumu. Kad je zemljište siromašno kalijumom, kukuruzu koji
je posejan truliće koren, a stabljika će mu biti osuta mnogim i
raznovrsnim gljivicama i izraštajima. Na kolencima će se
nagomilavati crvenkasti talog koji sprečava cirkulaciju sokova.
Međutim, kad se zemljištu doda kalijum, kukuruz će da raste
visok, snažan i zdrav; gljive i kvrge neće se više pojavljivati
u dnu listova i koren neće truliti, kao što ni nataloženi
minerali neće ometati protok sokova.
Od sveta biljaka okrenimo su životiniskim i ljudskim
organizmima. Znamo da u životinja i ljudi postoji slična
cirkulacija limfe, kroz naročite kanaliće, čvorove i žlezde. Iz
rada sa pacijentima isto tako znamo da se te žlezdice katkad
začepljuju i da otiču. Iz plikova i otoka tkiva saznali smo da
je limfa bezbojna, slična soku biljaka, i da ne samo što hrani
tkivo već mu i prenosi kiseonik, odnosno nosi iz njega štetne
ostatke aktivnosti ćelija.
Odmah se postavlja nekoliko pitanja. Ne mogu li se limfni
kanali kod ljudi i životinja začepiti baš kako se začepljuju
kanali kod onog obolelog kukuruza? Može li se nataložiti gvožđe
u limfnim kanalićima, na njihovim spojevima (čvorovima] i u
raznim organima tela? Mogu li gljivice i drugi razorni
mikroorganizmi takođe da napadnu kalijumom pothranjeni ljudski
ili životinjski organizam? Ne zavisi li od osnovne ravnoteže
mineralnih sastojaka imunost organizma prema zaraznim'
mikroorganizmima?
Kada se dokaže bolesno stanje začepljenih limfnih kanala, što
se zapaža u otoku limfnih čvorova, nema sumnje da je, usled
nedostatka potrebne količine kalijuma, došlo do taloženja
gvožđa. Kada se telu obezbedi dosta kalijuma, limfni se kanali
otčepljuju, a limfne žlezde smanjuju do normalne veličine.
Uvek mi je na umu koliko dugujem kravama koje sam proučavao.
Kad sam se, da tako kažem, rešio da od njih počnem da učim — u
cilju razjašnjavanja prirode i prakse narodne medicine — odlučio
sam da pomno slušam šta će mi one reći.
Jedno krdo od 45 krava rase »džerzi«, koje sam neko vreme
proučavao, daje slikovit primer za dejstvo kalijuma na
ugroženost životinjskog tela štetnim mikroorganizmima. Ranije se
za veterinarske usluge pružene tom krdu godišnie plaćalo bar 150
dolara. Kad je krdo počelo da dobija spoj mineralnih sastojaka
sadržan u jabukovom sirćetu — tako što je svako govedo svakoga
dana uz hranu primalo po 50 grama te vrste sirćeta — zdravstveno
stanje stoke toliko se popravilo da je za 14 meseci moga
posmatranja krda, veterinar bio pozvan samo dva puta. Očigledno,
dakle, da je dodatak kalijuma pomogao održavanju takve hemijske
ravnoteže u tolima goveda kakva je sprečavala opasne napade
štetnih mikroorganizama.
Želeći još dokaza, odlučio sam da se u prvoj pogodnoj prilici
poslužim vranama i lisicama, kao kontrolom. Do toga je došlo kad
je jedna od krava iz krda počela da gubi težinu i snagu. Imala
je želie za jelom, i jela je, ali kao da nije mogla da asimiluje
hranu.
Kada je pozvan, veterinar nije mogao da utvrdi šta je posredi,
sem da krava pati od pothranjenosti mineralnim sastojcima. Krava
je bila sve slabija i konačno je uginula od gladi, kako je
otkriveno autopsijom koju je zahtevao veterinar. Nijedna druga
bolest nije otkrivena — samo smrt od gladi.
Zamolio sam prijatelja, vlasnika krave, da lešinu odvuče na
jedno brdo na farmi gde sam znao da ima puno lisica. Prethodno
sam bio predložio da se životinji pomogne kalijumom, i ona ga je
dobijala u obilnim količinama. Sada sam želeo da osmotrim stav
vrana i lisica prema toj kalijumom zasićenoj mrtvoj kravi.
Vrane bi se obično odmah spustile na lešinu mrtvog govečeta,
da naprave pir. Ali ovoga puta su se držale daleko. Jednako su
se ponašale lisice. Tako je kravlja lešina nedirnuta ležala od
11. februara do 5. juna. A onda su već i crvi stupili u rad, i
za kratko vreme od krave su ostale jedino kosti.
Kad sam počeo da proučavani odnos kalijuma i kalcijuma,
privuklo me ie drugo krdo sa 54 krave, među kojima se nalazila
jedna s kolenima znatno većim no što je to normalno. S mukom je
legala i ustajala, te je bilo očigledno da joj, usled zapaljenja
zglobova, kolena ne rade kako treba. Kao i druge krave iz krda
ona je počela da svakoga dana dobija porciju kalijuma u vidu 100
grama jabukovog sirćeta. U prvi mah mi nije padalo na pamet da
se njenim zglobovima može tako pomoći.
Nešto kasnije, međutim, primetili smo da ona mnogo lakše
ustaje i leže, a posle jedne godine kolena su joj bila normalne
veličine. Samo od sebe nametnulo se pitanje: da li su, možda,
kalijum i kiseline iz jabukovog sirćeta korisno delovali protiv
gomilanja kalcijuma u zglobovima?
Otprilike u isto vreme posetio me je jedan farmer, u želji da
me obavesti o nekim zapažanjima kod jedne svoje sedmogodišnje
krave. Njoj su svi zglobovi bili kruti: teško je hodala,
ustajala je i legala s velikim mukama,a povrh svega, četvrtina
vimena bila joj je vrlo zadebljana — mleko se u njemu bilo tako
zgusnulo da se nije moglo izmusti ni rukom ni mašinom.
Da bi joj razredio mleko u vimenu, vlasnik joj je, na moj
savet, počeo da daje po 50 grama jabukovog sirćeta na svaki od
njena dva redovna dnevna obroka. Kravi se ovo sirće veoma
svidelo, pa bi, pošto pojede hranu, pažljivo olizala jasle.
Vlasnik joj je dozu jabukovog sirćeta povećao na 100 grama po
obroku. Posle nekog vremena, krava se oslobodila ne samo bolnog
otoka vimena već i zapaljenja zglobova. Pre no što je počela da
dobija jabukovo sirće, davala je po pet litara mleka na dan:
otkako joj je izlečeno zapaljenje zglobova, redovno je davala po
15 litara dnevno.
Jednog mi je dana u ordinaciju došao farmer, žaleći se na
vlastito zapaljenje zglobova. Po njegovim recima, pre no što je
počeo da uz svaki svoj obrok uzima po deset kašičica jabukdvog
sirćeta u čaši vode, svi zglobovi su mu bili nepokretni. Već
sutradan pošto je počeo da uzima tu mešavinu ta se nepokretnost
smanjila za oko 20 posto, a sledećeg dana bilo mu je još bolje.
Četvrtog dana bilo mu je upola lakše, a posle mesec dana bio je
skoro sasvim zdrav. Ustajao je lako, lako se kretao i radio sve
poslove. Pored toga što su bili nepokretni, zglobovi su ga i
strašno boleli, ali je i to nestalo s nepokretnošću. Konačno su
bolovi sasvim prestali.
Kad sam sve to saznao, živo je počeo da me zanima uticaj
jabukovog sirćeta na metabolizam kalcijuma u ljudskom i
životinjskom organizmu, te sam počeo da više ispitujem kalcijum,
kako bih bolje shvatio rezultate postignute u slučajevima
zapaljenja zglobova.
 Zbog velikih naslaga mermera ispod sloja obradivog zemljišta,
pijaća voda u onom delu Vermonta u kojem ja živim — bilo
izvorska ili rečna — veoma je bogata kalcijumovim oksidom.
Odista, količina kalcijuma u našoj pijaćoj vodi toliko je velika
da se čajnici moraju svaka dva meseca čistiti od naslaga
»kreča«. Ljudi koji u kuhinji imaju gasne peći s kazanom za
toplu vodu moraju svake godine kupovati novi kazan zato što se
stari skoro napuni nataloženim kalcijumom. U velikom bojleru u
zgradi gde je moja ordinacija za pet godina nataložio se sloj
kreča od preko dva santimetra. Ljudi kod nas iz iskustva znaju
da se krecnjak iz čajnika moze odstraniti ako se u niemu skuva
mešavina od jedne šolie jabukovog sirćeta u jednoj litri vode.
Tokom kuvanja nataloženi kalcijum se rastvori, pa se posle iz
čajnika izbaci zajedno s proključalom vodom. Ponekad ovaj proces
čišćenja treba ponoviti više puta.
Zatim sam naučio kako se čisti veliki kazan za centralno
grejanje. Ako se voda presporo zagreva, u kazan se dodaju dve
litre jabukovog sirćeta i tamo ostave dva dana; zatim se
rastvoreni kalcijum istoči s vodom.
Navedeni primeri pokazuju da se kalcijum rastvara u sredini
čija je reakcija kisela. Želeći da iznađem pod kojim se uslovima
kalcijum izdvaja iz nekog rastvora, i taloži, napunio sam jednu
posudu vodom, ispitao reakciju vode lakmus-papirom i našao da je
ona neutralna. Ali, pošto je provrila, voda je pokazala
nesumnjivo baznu reakciju. Očigledno je, dakle, da se kalcijum
iz jednog rastvora izdvaja kad je reakcija tog rastvora bazna, a
da se u isti vraća kad mu je reakcija kisela.
Taloženje kalcijuma u baznoj sredini može se u Vermontu svakog
proleća videti prilikom proizvodnje javorovog šećera. U rano
proleće stabla javora se zasecaju da bi se sakupio sok. Zatim se
taj sok kuva dok ne dobije gustinu sirupa. Zbog mermerne osnove
pod obradivom zemljom Vermonta, taj slatki javorov sok veoma je
bogat kalcijum malatom. Kad se javorov sok iskuvava u sirup,
kalcijum malat se taloži na dno kazana — kao »pesak javorovog
šećera«. Da bi se taj pesak odstranio, javorov sirup cedimo kroz
nabrano cedilo debelo čitav centimetar. Javorov se sok upravo
zato i kuva što je njegova reakcija tada toliko bazna da se
kalcijum malat izdvaja i taloži.
Za pripravljanje jednog sredstva za trljanje koje se često
koristi u narodnoj medicini, potrebno je da se u jabukovom
sirćetu rastvori ljuska jajeta. U manju staklenu posudu stavi se
ljuska celog jajeta, pa se sve potopi u jabukovom sirćetu. Na
ljusci se ubrzo pojavljuju mehurići, koji se odvajaju i izlaze
na površinu tečnosti. Spoljašnja površina ljuske ospe se
plikovima radnih veličina. Posle dan-dva od ljuske ostaje samo
tanka opna.Sav kalcijum se rastvorio u kiselini jabukovog
sirćeta.
 Ovih nekoliko zapažanja u vezi s kalcijumom izložio sam da bih
pokazao kako se, izvan organizma, kalcijum rastvara u kiseloj
sredini a izdvaja i taloži u sredini čija je reakcija bazna.
Imamo li dokaza da i u organizmu tečnosti koje okružuju ćelije
— to jest, krv i limfa koje ispunjavaju međućelijski prostor —
mogu uvećati svoju baznost, te tako postati sredina pogodna za
izdvajanje i taloženje kalcijuma?
Iz medicinske literature znamo da je reakcija, međucelijske
tečnosti uvek bazna. Krv čini četvrtinu te tečnosti. Njena
reakcija je blago bazna. Ako se ta slaba baznost podigne iznad
normalne granice, kalcijum se izdvaja iz tkiva i taloži.
Prelistavajući jedan broj izveštaja klinike Majo, našao sam
članak pod naslovom »Uputstva za planiranje i pripremanje
kalijumom siromašne dijetalne ishrane«, od sestre Meri Viktor,
saradnice odeljenja za ishranu za- dužbine Majo'. U članku je
prvenstveno bilo hrani o ograničavanju količine kalijuma u
ishrani bolesnika od Adisonove bolesti. Pažljivo su bile
nabrojane vrste hrane bogate kalijumom, što je mene posebno
zanimalo.
Ta lista kalijumom bogatih vrsta hrane bila je propraćena ovom
napomenom: »Vrednosti date za povrće kuvano na osobit način
dobijene su analizom posle kuvanja. Kada se povrće kuva kako je
opisano, u mnogo vode, količina kalijuma smanjuje se za oko 70
posto kod krompira, za oko 60 posto kod mrkve, kelerabe, luka,
bele repe. paškanata, švedske repe, bundeve, duleka i spanaća;
za ol< sto kod karfiola, kupusa, graška, špargle. boranije i
nro- kelja. Kod kukuruza, cvekle i paradajza količina kalijuma
smanjuje se za oko 50 posto.«
Iz eksperimenata i pomenutog članka saznali smo da se izvesna
količina kalcijuma i kalijuma gubi kad se reakcija sredine
promeni iz kisele u baznu. Imamo i dokaza da kalijum nadzire
razmenu kalcijuma u organizmu. Ako neka slomljena kost neće da
zaraste, bolesniku će da pomogne uzimanje po jedne alga-tablete
uz svaki obrok. Alge i morska trava jesu izvrstan izvor
kalijuma, o čemu će kasnije biti više reći.
Ako tokom obeda popijete čašu soka od brusnica ili grožđa,
videcete da će posle ručka reakcija vaše mokraće biti kisela (a
ne bazna — mada je takva uvek posle jela). Krv u vašem telu
načini pun krug za 23 sekunde, a vi ste je, na taj način, dobro
snabdeli kiselinom. Naoružana kiselinom, i uz pomoć kalijuma
koji sadrži, ona će ponovo rastvoriti svaki nataloženi kalcijum.
Ako se ovog postupka držite redovno, zidovi vaših krvnih sudova
biće čisti i bez taloga kaicijuma. Da bismo razumeli vezu između
kalijuma i natrijuma, treba znati da tečnost koja se nalazi u
telesnim ćelijama, čini polovinu ukupne telesne mase; tečni deo
krvi čini pet posto, a tečnost koja se nalazi između krvnih
sudova i ćelija 15 odsto telesne mase. Iz svega izlazi da se 20
posto ukupne telesne tečnosti nalazi izvan ćelija (telo se. ina-
če, sastoji od 70' o tečnosti i 30" o suve supstancije). I kali-
jum i natrijum veoma privlače vodu. Upravo kaliium uvlači
tečnosti u svaku ćeliju. Natrijum je opet odgovoran za količinu
tečnosti u medućelijskom prostoru. Medu najbolje dostupne izvore
kalijuma spadaju paprika (koja se često dodaje salatama), med,
sveže povrće, voće i bobice. Najbolji izvor natrijuma jeste
kuhinjska so.
Kalijum i natrijum vode večiti dvoboj oko telesnih tečnosti.
Kada ima izgleda da pobedi natrijum, tečnost iz ćelija prelazi u
međućelijski prostor. Kada ima izgleda da pobedi kalijum,
tečnost se kreće u obrnutom smeru — to jest, u ćelije. Veće
unošenje natrijuma u obliku kuhinjske soli uvećaće izlučivanje
kalijuma iz ćelija, što dovodi do manjka kalijuma u telu. Čovek,
međutim, ne može lako da podnese nedostatak kalijuma jer je taj
element neophodan za valjan rad nervnog sistema.
Svako ko želi da valjano proživi svoj život mora naučiti da u
telu održava ravnotežu između kalijuma i natrijuma. Na kraju
krajeva, čovek mora naučiti da vodi računa o mineralnim
sastojcima, pošto mu se organizam delimično sastoji od njih. Po
tome kako se oseća preko dana, on može znati koji su mu
mineralni sastojci potrebni da bi mu se organizam vratio u
normalno stanje, i povratio krepkost, ako ju je izgubio.

KORISNOST MEDA
Većina postupaka u našem životu uslovljena je navikom. Ona u
velikoj meri određuje i našu ishranu. Spontano poštujemo mudrost
koju pri svojoj ishrani pokazuje pčela, leteći nad poljima i
odabirajući građu za staranje savršene hrane. Kod pčela nema
novotarija. Zahvaljujući nepogrešivom nagonu, pčela na neki
način proverava kvalitet cveća koje obilazi da bi pribavila
nektar. Ona zna da li i kada jedan cvet ne odgovara njenim
merilima pa ga napušta i odleće na drugi.
U Americi se ponekad čuje poslovica: »Nekome moramo verovati
što ne bismo verovali pčeli?« U toj poslovici ima više istine
negoli pesništva. Med je kadar da nadoknadi skoro svaki
nedostatak koji se može javiti u našoj svakodnevnoj ishrani.
Ljudi koji dobro poznaju hranljivu vrednost meda verovatno će ga
redovnije jesti od ljudi kod kojih je to znanje nepotpuno. Lekar
upoznat sa svim mogućim funkcijama meda u ljudskom telu
preporučiće ga, po svemu sudeći, kad god je potrebno izmeniti
bolesnikovu svakodnevnu ishranu.
Neosporno je dokazano da bakterija ne može da živi uz med zato
što je med izvanredan izvor kalijuma. Kalijum oduzima bakteriji
vlagu koja joj je neophodna za sjmo njeno postojanje.
 Dr V. Dž. Seket (W. G. Sackett) sa Poljoprivrednog koledža
države Kolorado (Colorado Agriculture College), bakteriolog po
struci, rešio je da ispita med. On priznaje da nikako nije
verovao u sposobnost meda da uništava opasne bakterije. Zato je,
u svojoj laboratoriji, kulture klica raznih zaraznih bolesti
stavljao u čisti med. Rezultati su ga zapanjili. Već posle
nekoliko sati. a najviše za nekoliko dana, ti mikroorganizmi su
počeli da sa uviipILI jedni za drugima. Klice koje izazivaju
tifusnu groznicu uginule su za 48 časova. Njima slične klice,
izazivači ti- fusa A i B tipa, uginule su za samo 24 časa. Jedan
manje poznati mikroorganizam, koji se često nalazi u stolici i
pijaćoj vodi, a liči na bacil tifusa,bio je mrtav posle pet
časova. Izazivači hronične bronho-pneumonije uginuli su četvrtog
dana, kao i bakterija koja se povezuje za čitav niz bolesti kao
što su peritonitis. pleuritis i gnojni apcesi. Bacil dizenterije
bio je uništen za deset časova. Svi ovi nalazi opisani su u
Biltenu br. 252 eksperimentalne stanice u kojoj je dr Seket
izvršio svoje oglede. U tim eksperimentima dr Seket nije bio
usamljen. Njegove oglede ponovili su i potvrdili dr A. P.
Startevant (A. P. Star- tevant), bakteriolog iz Entomološkog
biroa (Bureau of Entomology) u Vašingtonu, A. Dž. Lokid (A. G.
Lockhead) iz Odeljenja za bakteriologiju Univerziteta u Otavi, i
mnogi drugi.
Postoje dokazi da se med upotrebljavao još u pećinsko doba.
Otkriveno je pčelinje saće. i neki radoznali pećinac okusio je
njegovu gustu zlatastu sadržinu. Njen ukus se čoveku svideo, pa
ju je ponudio i svojoj porodici; pošto su se i drugi oduševili
tom supstancijom čovek je počeo da traga za mestima na kojima su
pčele gomilale med i da ga sistematski sakuplja. Tako se rodilo
pčelarstvo.
Med koji su pčele pravile od cvetnog nektara vekovima je bio
jedina slatka hrana dostupna ljudima. U novije vreme nastale su
mnoge zamene za med — industrijski proizvedene vrste šećera. Med
je, međutim, još uvek slatka hrana čija se osobita svojstva ne
mogu nigde više naći niti ičim zameniti.
S obzirom na činjenicu da nam telo postavlja određene zahteve
u vezi s mineralnim sastojcima ishrane,na koje moramo odgovoriti
da bi se dobro zdravlje održalo i utvrdilo, razmotrimo mineralnu
sadržinu meda. Ona je značajna naročito zato što je većina nas
tek počela da uviđa da nam je ishrana,u proseku,veoma siromašna
mineralima. Navikli smo se da trošimo previše namirnica koje su
u preradi izgubile svoju prirodnu sadržinu mineralnih sastojaka,
pa im je hranljivost umnogome smanjena. Zato moramo znati kojih
mineralnih sastojaka nema dovoljno u prosečnoj svakodnevnoj
ishrani, te kako možemo da ih nadoknadimo.
 U medu se nalaze gvožđe, bakar, mangan, silicijum, hlor,
kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, aluminijum i magnezijum.
Svi ti minerali potiču iz zemljišta na kojem rastu biljke, i
dospevaju u nektar, sirovinu od koje pčele prave med. Očigledno
je, stoga, da će se bogatstvo u mineralnim sastojcima raznih
vrsta meda razlikovati u zavisnosti od mineralnog bogatstva
zemljišta.
Ranije su stručnjaci za ishranu procenjivali minerale iz meda
na osnovu pretpostavke da je njihova količina premala. Sad se
međutim, zna da ljudsko telo potrebuje mnogs mineralne sastojke
u veoma malim količinama, ali da su te količine dovoljne da se
sačuva organska ravnoteža. Nabrojane mineralne sastojke med
sadrži otprilike baš u onim količinama koje zadovoljavaju sve
čovekove potrebe.
Profesor H. A. Šjuit (H. A. Schuette) sa Odeljenja za herniju
Univerziteta u Viskonzinu. ovako piše o mineralnim sastojcima
sadržanim u medu:
-Izgleda da onih, po novim otkrićima bitnih mineralnim sastojaka
bakra, gvožđa i mangana ima više u tamnim negoli u svetlim
vrstama meda.
Sa stanovišta ishrane, gvožđe je važno zbog svoje veze sa
hemoglobinom. Mi hemoglobin gradimo iz hrane, a on poseduje tu
moć da tkiva snabdeva nadasve važnim kiseonikom. Da u sebi nema
gvožđa, hemoglobin se ne bi odlikovao sposobnošću da zadržava
kiseonik.
—Izgleda da bakar oslobađa terapijske moći gvožđa, time što
obnavlja hemoglobinsku sadržinu krvi u pacijenata ugroženih
anemijom. Bakar, drugim rečima pokreće gvožđe na akciju.
—Još ne poznajemo dovoljno koristi koje nam donosi obogaćivanje
ishrane manganom, ali je jasno da mangan predstavlja značajni
sastojak ishrane.
Neki misle da on naizmenično s bakrom ili uz njega pomaže
stvaranju hemoglobina u krvi. Drugi opet, misle da gvožđu u tom
poslu pomaže samo bakar.
Ipak, ovi drugi su, na drugim stranama, našli dokaze za
mišljenje da mangan u ishrani ima sasvim posebnu, vlastitu
funkciju.
Kakva je vitaminska sadržina meda? Već na osnovu činjenice da je
on strogo prirodni proizvod može se očekivati da sadrži
vitamine. Polen mnogih vrsta cveća sadrži više vitamina C od
bezmalo svih vrsta voća ili povrća, a u medu uvek ima polena.
Očigledno je da med sa mnogo polena sadrži i mnogo vitamina C.
Jadna od najznačajnijih dosad utvrđenih činjenica u vezi s
medom pomalo iznenađuje: med je naime, izvanredan medijum za
vitamine, što nije slučaj s voćem i povrćem. Spanać na primer,
gubi oko 50% svoje količine vitamina C u toku prva 24 časa po
branju.
 Vrednost vitaminske sadržine voća znatno opada tokom vremena
koje ono provodi u magacinima. Kao i mnoge druge vrste hrane
bogate šećerom, med sadrži malo tiamina a dosta riboflavina i
nikotinske kiseline Med svakako sadrži sve vitamine koje
strucnjaci za ishranu smatraju zdravstveno neophodnima.
Dok šećer od repe ili trske, kao i škrob, mora u organima za
varenje da prođe kroz proces prerade, tokom kojeg se pod
dejstvom enzima razlaže u jednostavne oblike šećera, kod meda su
taj proces prerade već obavile pčele, sekretom svojih pljuvačnih
žlezda; taj sekret razlaže šećer iz nektara u proste šećere —
fruktozu i glukozu. Na taj način to prethodno varenje meda
umnogome olakšava rad našeg želuca. Činjenica da med predstavlja
već svareni šećer nije toliko značajna za zdrav ljudski
organizam, kadar da lako vari šećer. No, ona je veoma značajna
za čoveka sa slabim varenjem, ili za onoga kome nedostaju enzimi
invertaza i amilaza, neophodni za proces razlaganja šećera.
Ostavimo li po strani, kao manje važnu činjenicu da je med
uvek dobrodošlo obogaćenje naše ishrane, i njen vrlo ukusan
dodatak, moramo uzeti u obzir da je on pre svega gradivna hrana
puna raznih materija potrebnih za razvoj i obnovu tela. Med ima
dosta energije, što ga čini privlačnim svakog doručka, hranom
koja će nam potrebnu za valjano započinjanje svakodnevnih
poslova brojmo sve prednosti meda nad drugim oblicima šećera:

1.ne nadražuje zidove organa za varenje;

2.brzo se i lako asimiluje;
3.brzo zadovoljava potrebu za energijom;
4.sportistima i drugim ljudima koji naglo troše velike količine
energije omogućuje da se brzo oporave;
5.od svih vrsta šećera najlakši je za bubrege;
6.ima prirodno i blago laksativno dejstvo;
7.deluje smirujuće na organizam;
8.lako se nabavlja, i
9.nije skup.

Ipak,za mene je medicinska vrednost meda njegova najveća vrlina.

Kao lekara sasvim razumljivo me zanima svaka supstanca koja se,
kroz proučavanje i eksperimentalno ispitivanje, pokaže kao
korisno sredstvo za doista valjano življenje od kolevke do
groba.
Gde se još može naći tako umirujuće sredstvo, čije se što
obilnije svakodnevno uzimanje može uvrk nreno- ručiti, a koje
će, ako se uzima uz svaki obed, smiriti nervoznog, prenapetog,
uvek na trku spremnog čoveka, uvek čineći dobro i nikad ne
škodeći ljudskom telu? Gde će so noći slatkiš koji donosi dobar
san?
 Med je blagotvoran za želudac. On olakšava dosadni kašalj. On
ublažava bolove kod zapaljenja zglobova.
Dobro pamtim ushićenje jedne učiteljice kad mi je pričala šta
je stalna upotreba meda učinila za njeno zapaljenje zglobova.
Bolest joj je vrlo dugo pričinjavala jake bolove i ona se sa
njima već bila pomirila. Onda je bila premeštena u drugi srez i
nastanila se kod jedne farmerske porodice. U tom domaćinstvu med
se stalno koristio za zaslađivanje jela. Krajem te školske
godine,zapaljenje zglobova bilo joj je sasvim nestalo.
Ozdravljenje se moglo objasniti jedino nadoknadom manjka kali-
juma kroz med.
Med će, svojim pozitivnim dejstvima, olakšati starost. Zato mi
je žao kad ljudi kažu da ne jedu med jer je skuplji od belog
šećera. Tim ljudima pokušavam da objasnim da se na zdravlju
nikada ne sme štedeti. Dobro zdravlje treba da se zaradi. Na
kraju krajeva, čovek jednom mora da plati, bilo bakalinu ili
apotekaru. Kad se razbolite,vidite da novac ušteđen na hrani
morate utrošiti na kupovinu lekova koji treba da vam vrate
zdravlje. Međutim, kupovanjem valjane hrane, kao što je med, vi
u stvari štedite i više i pametnije.

a) Med u ishrani odojčeta

Razume se da normalno majčino mleko predstavlja najbolju mogućnu

hranu za odojče. Ali ta prirodna hrana često za čedo postaje
manjkava i kakvoćom i količinom, naročito kad je dete starije. U
tom se slučaju odoičetu, umesto majčinog mleka ili uz ovo. mora
dodavati donekle izmenjeno kravlie mleko. Da bi se što više
približilo potrebama dečjeg organizma, kravlje mleko se na
različite načine zaslađuje. Pri tom se najčešće upotrebljavaju
dve vrste šećera — glukoza i dekstromaltoza. Neka nedavna
istraživanja pokazuju da je med, mada skuplji od glukoze, ipak
mnogo jevtiniji od dekstromaltoze, a da je, sem toga, za
priređivanje kravljeg mleka bolji od obe ove vrste šećera.
U naše vreme, majke nisu bile kadre da svoje čedo hrane onako
kako je odredila priroda. Ta činjenica nameće lekarima breme
odgovornog posla sastavljanja naročite ishrane, dijete koja
odgovara pojedinačnim potrebama odojćeta. Za neke veoma
osetljive bebe neophodna je krajnje brižljiva nega. Neke su
alergične na izvesne vrste hrane, dok su druge robusne i na
izgled mogu jesti bilo šta. Ponekad te rozlike u podnošenju
hrane postavljaju lekarima probleme koje je veoma teško rešiti.
Osnovna hrana za svako odojče koje se ne hrani majčinim mlekom
jeste kravlje mleko prerađeno i zaslađeno. U zaslađivanju često
leži glavna poteškoća. Za to se najčešće koristi kukuruzni
sirup, ali mnoge bebe ne mogu da podnesu to veštačko sredstvo.
Med je najistaknutije prirodno sredstvo zaslađivanja. Većina
beba ga lako podnosi, a pored toga što je sladak, on pruža
dodatne mineralne sastojke onima koji se vec nalaze u mleku. kao
i manju količinu proteina:on ima antiseptičko i blago laksativno
dejstvo: uza sve to, med je prijatnog mirisa i ukusa,što uvećava
apetit odojčeta. Naravno, glavni je činilac to što med snabdeva
odojče spojem mineralnih sastojaka neophodnih njegovom telu i
razvoju.
Moje vlastito proučavanje meda u vezi s ishranom odojčadi
podržano je i potvrđeno najnovijim radom dr M. H Hejkalca (M. H.
Haycak) i dr M. Č. Tankvorija (M. C. Tanquary), sa Univerziteta
u Minesoti, i radom dr Šulca i dr Nota sa Odeljenja za
pedijatriju Univerziteta u Čikagu. Sledeći navod uzet je iz dela
poslednje dvojice lekara:

Uporedno proučavajući vrednost raznih ugljenih hidrata u ishrani

odojceta ispitivali smo med pored drugih oblika šećera. Da bi
se upoznala dejstva raznih vrsta šećera ispitivane su dve grupe
dece: četvoro dece od 7 do 13 godina, i devet beba između 2 i 6
meseci. Deci smo davali rastvore raznih vrsta šećera, a zatim
smo uzimali krvne kulture i određivali količinu šećera u krvi na
15. 30, 60. 90 i 120 minuta posle uzimanja šećera. Kad se
apsorbuje iz tankog creva, šećer ulazi u krvotok i prelazi u
jetru, u kojoj se stvara glikogen. Ako se ugljeni hidrati jedu u
količini koju jetra ne može da primi kao glikogen višak šećera
se pretvara u masno tkivo i kao takvo, nagomilava.

S medom su dobijeni veoma zanimljivi rezultati. Tokom prvih 15

minuta med je bio apsorbovan brže od svake druge vrste šećera, s
izuzetkom glukoze. Međutim, med nije uvećao količinu šećera u
krvi preko normalne granice. Po svemu sudeći, ovako ponašanje
meda proizlazi iz toga što se on sastoji od dve vrste šećera
koje se lako apsorbuju: fruktoze i glukoze. Med lako prelazi u
telo zahvaljujući glukozi, dok se zahvaljujući fruktozi, koja se
nešto sporije apsorbuje, količina šećera u krvi zadržava na
normalnoj granici.

—Med je u prednosti nad vrstama šećera koje sadrže veće količine

glukoze, zato što ne dovodi do povišenja količine šećera u krvi
iznad nivoa koji telo lako podnosi.

—Pošto se lako i svugde može nabaviti, pošto pojačava apetit i

lako se vari, med je, čini se, ugljeni hidrat koji treba što
više prmenjivati i u ishrani odojčeta.

Pošto su došli do ovakvih nalaza, dr Šulc i dr Not počeli su da

proučavaju mogućnost korišćenja meda kao sredstva za
zasladivanje mleka za ishranu odojčeta.
 Mada je med kao hrana bio poznat od prvih dana pisane
istorije, izgleda da je njegov značaj za čoveka opadao s
napretkom civilizacije. S obzirom na činjenicu da se med može
upotrebljavati bez ikakve naknadne prerade i da se sastoji od
dve za ljudski organizam najprihvatljivije vrste šećera,
prilično je čudno što on ne nalazi širu primenu, naročito u
ishrani odojčadi i dece.
Da bi se u ishrani odojčeta obezbedilo korišćenje svih vrlina
meda, potrebno je uzeti jednu do dve kašičice meda na svakih
četvrt litre za odojce zgotovljenog mleka. Ako dojenče pati od
zatvora, ova količina meda može se uvećati za pola kašičice. S
druge strane,ako stolica odojčeta postane mekša i češća,
pomenutu količinu treba smanjiti za pola kašičice.
Deca hranjena medom retko dobijaju grčeve u stomaku; brzo
apsorbovanje meda sprečava razvijanje štetnih procesa
fermentacije.

b) Med i mokrenje u postelji

Možda će mnoge iznenaditi da narodna medicina u medu nalazi

najdelotvorniji lek za sprečavanje dečjeg mokrenja u postelju.
Kad se nastavi i posle treće godine deteta, mokrenje u postelju
postaje ozbiljan problem. Ipak je to mokrenje jedno od najčešćih
poremećaja kod dece, koje detetu smeta koliko i porodici.
Na roditeljsko pitanje šta se može učiniti da deca ne mokre u
postelju, lekari su veoma dugo odgovarali da će se za to
pobrinuti vreme, i da će taj poremećaj prerasti, što ukazuje na
činjenicu da nije bio poznat nikakav određen lek.
Simptomi navike mokrenja u postelju veoma su jasni. U većini
slučajeva, takva deca preko dana vrlo često mokre. Ona sa po
pravilu nervozna i vrlo osetljiva. Većina dece još pre druge
godine razvija u sebi naviku da vodi računa o mokrenju danju, a
nekoliko meseci kasnije ta deca mogu prestati da mokre u
postelju. Do mokrenja u postelju dolazi uglavnom noću, obično
jednom ili dvaput u toku noći, a do njega može doći i pošto, je
dete već naviklo da nadzire pražnjenje bešike. No, kad se
pojavi, mokrenje u postelju se razvija podmuklo, kao nastavak za
bebe tipičnog nedostatka nadzora nad bešikom.
Neka deca mokre u postelju u toku prvoga sata sna, i odmah se
bude; druga, opet i dalje mirno spavaju. Ujutro, po buđenju,
dete ne mora da se seća da je mokrilo, ali pred čin mokrenja,
ili tokom njega, veoma često sanja neki živi san o kakvoj
prilici pogodnoj za mokrenje; usnulo dete, umesto da se probudi
pod pritiskom pune bešike, sanja da se nalazi u nužniku ili na
nekom drugom mesiu gde se može mokriti. Ovi su snovi za dete
tako upečatljivi da će ono, ako ga roditelj probudi, tvrditi da
je išlo u nužnik ili kupatilo.
Deca koja mokre u postelju skoro uvek su nervozna; ona često
grizu nokte, ljute se, sišu palac i tepaju.
U narodnoj medicini postoje dva načina za lečenje pojave
mokrenja u postelju: lečenje naime, može biti preventivno i
aktivno. Preventivno lečenje je ponekad vrlo korisno. Ono se
sastoji u razvijanju i učvršćivanju navike kontrolisanog
pražnjenja bešike, i treba da započne kad dete ima oko godinu
dana. Dete se stavlja na nošu u određenim vremenskim razmacima —
na primer, posle spavanja, posle svakog obeda i na svaka tri
sata; kasnije, kad se kapacitet bešike uveća, a navika
nadziranja pojača, ti se razmaci sve više produžuju Dok dete
sedi na nosi, treba ga stalno podsticati na mokrenje. Kad navrši
dve godine, dete će u većini slučajeva, znati da onom ko ga čuva
kaže kad lioće da mokri.
Ova pojava aktivno se leči terapijskim sredstvom koje u sebi
spaja izrazitu sposobnost privlačenja vode sa sposobnošću
umirujuceg delovanja na dećji organizam To sredstvo mora biti
pogoono za dugotrajno lečenje i bezopasno po dete. Ono mora biti
pogodno kako za stalnu. svakodnevnu tnko i za povremenu upotrebu
Što je najvažnije, ono za dete mora biti prihvatljivo. Narodna
medicina nalazi da med zadovoljava sve ove zahteve.
Pošto je higroskopari, med je kadar da apsorbuje i kondenzuje
vlagu iz atmosfere. Glukoza, koju sadrži med, odlikuje se, medu
svim vrstama šećera, najvećom sposobnošću privlačenja vode. Ova
sposobnost meda da apsorbuje vodu lako se da zapaziti kod testa
i kolača sa medom, koji mogu ostati vlažni i meki tokom
neodređeno dugog vremena. Da bi se u njemu što bolje sačuvala ta
sposobnost apsorbovanja, kondenzovanja i zadržavanja vlage, med
nikad ne treba držati niti skladištiti u hladnjacima ili
podrumima: med se najbolje čuva u doljro zatvorenom sudu, na
suvom i ne suviše toplom meste. Jedna od svrha koju može naći ta
sposobnost meda da apsorbuje vlagu jeste apsorbovanje i
zadržavanje tećnosti u detinjem te i u tokom časova sna kako ne
bi došlo do mokrenja u postelju.
No, pretpostavimo da je vaše dete naviklo da noću mokri u
postelju Sta vam narodna medicina predlaže da radite?
Detetu, pred spavanje, dajte kašičicu meda. To će na dete
delovati dvojako. Med će. najpre, umirujuće delovati da detinji
živčani sistem, a zatim će, kako smo već rekli, privući tečnost
i zadržati je tokom časova sna. Privlačenjem i zadržavanjem
tećnosti, med između ostalog,4 pomaže bubrezima.
Ako med upotrebljavate u tu svrhu, lako ćete naučiti kad ga
treba dati. Upoznaćete uslove pod kojima vaše dete mokri u
postelju. Na primer,detinje učešće u nekoj dečjoj zabavi sa
tamošnjim uzbuđenjima i verovatno veliKom količinom
osvežavajućih pića — nagoveštava da je mudro dati detetu pred
spavanje kašičicu meda. Isto tako, svaka veća količina lečnosti,
naročito posle pet časova popodne, navešće vas na sumnju da dete
sledeće noći može mokriti u postelju, ako mu ne zaštitite živce
i bubrege.
Kad naučite da detinju naviku mokrenja u postelju kontrolišete
time što ćete mu pred spavanje davati med, izvršite nekoliko
eksperimenata. dajući mu med neredovno; tako ćete videti kakve
su mogućnosti da se kod vašeg deteta ustanovi normalna kontrola
nad pražnjenjem mokraćne bešike. Ubrzo ćete znati koja je noć
bezbedna, a koja nije. Onih večeri kad ocenite da dete zasigurno
neće mokriti u postelju, možete pokušati da mu najpre smanjite
količinu meda, a kasnije ga uopšte ne date. Potrudite se da u
kući uvek imate meda, kako biste ga detetu dali onih večeri kad
vam okolnosti nagoveste da može doći do mokrenja u postelju.

c) Med i poboljšavanje sna

Neki ljudi dosta uspešno uvode sami sebe u san tako što mirno
leže zatvorenih očiju, i zamišljaju veliku crnu tablu, po kojoj
četkom i belom bojom krajnje brižljivo ispisuju brojku 3;
ispisuju je vrlo polako i pažljivo, a kad je završe započinju
ispisivanje druge. Ljudi koji se koriste ovim metodom u većini
slučajeva zaspe pre no što završe treću trojku. Drugo sredstvo
jeste usredsredeno i lagano opuštanje svakog telesnog zgloba
posebno, i to najpre jednog, pa drugog ručnog zgloba, zatim
lakatnih zglobova, i tako redom.
U narodnoj medicini najboljim sredstvom za poboljšavanje sna
smatra se med. Ako uveče dugo ne možete da zaspite — ili se noću
probudite, pa vam je teško da se vratite u san — pomozite se
medom. Ako svakoga dana, uz večernji obed, uzmete po kašićicu
meda, ubrzo cete otkriti da vas spavanje sve više privlači, pa
vam čak može biti teško da se oslobodite sanjivosti u onim
prilikama kad iz nekih društvenih razloga morate ostati budni
duže no što ste uobičajili. Sutradan posle takvih prilika
primetićete da ste sigurno zaspali vrlo brzo po leganju u
postelju.
ipak, san se neće baš kod svakoga tako lako popraviti. Kad
utvrdite da vam kašićica meda uz večernji obed ne pomaže da
čvrsto spavate, ili vam se nekog popodneva desi nešto što vas
uznemiri, postupite prema uputstvima iz osmog poglavlja.
 d) Starinski lek za kašalj

Ako vas muči kašalj, oprobajte ovaj narodni lek. kojim su se u

VermonUi koristili mnogi naraštaji, i koji danas deluje isto
tako dobro kao tokom svih tih mnogih godina.
Na tihoj vatri jedan celi limun kuvati desetak minuta. Ovo
kuvanje omeksaće limun — pa ćete iz njega moći da iscedite više
soka — a smekšaće i koru. Posle kuvanja presecite limun na pola
i dobro ga iscedite u čašu za vodu. Dodajte tome dve supene
kašike, ili oko 30 grama, glicerina. Glicerin i limunov sok
dobro izmešajte, pa dopunite čašu medom.
Kad je već reč o upotrebi limuna u lečenju kašlja, moram se
setiti primedbe jednog farmera. Pošto mi je objasnio koliko je
opisani lek delotvoran,nasmejao se i rekao: »Onomad u kući nismo
imali baš nijedan limun. Upotrebili smo jabukovo sirce i bilo je
sasvim dobro«.
Doze ovog sirupa za kašalj određuju se prema potrebi. Kad god
se preko dana zakašljete, uzmite po jadnu kašičicu sirupa, dobro
ga izmuckavši pre upotrebe. Ako se noću budite od kašlja, uzmite
jednu kašičicu pred spavanje i jednu tokom noći. Ako vas muči
težak kašalj, uzimajte po jednu kašičicu ujutro, sredinom
prepodneva,posle ručka sredinom popodneva, posle večere i pred
spavanje. Broj kašičica sirupa smanjujte s popuštanjem kašlja.
Ovaj sirup je u nekoliko pogleda bolji od drugih: on ne
uzncmirava želudac (kao većina sirupa), a mogu ga upotrebljavati
i odrasli i deca: povrh svoga, olakšačs čak i kašalj kod kojeg
svi drugi sirupi omašuju.

e) Med i grčenje mišića

Možda nam ponekad zaigra očni kapak ili ivica usana. Toga se po
pravilu možemo osloboditi za nepunu nedelju ako uz svaki obed
redovno uzimamo po dve kašičice meda.
Povremeni grčevi u mišićima osećaju se obično noću, u nogama i
stopalima. To grčenje se uglavnom može sprečiti ako covek uz
svaki obed pojede po dve kašičice meda. Grčevi će prestati da se
javljaju obično posls jedne nedelje, ali med treba i dalje
uzimati, kako bi se sprečilo njihovo vraćanje.

f) Med i opekotine

U narodnoj medicini med se dugo upotrebljava kao sredstvo veoma

korisno za lečenje opekotina. Namazan na opekotinu, on ublažava
bolno skupljanje kože i sprečava pojavu plikova, a takođe pomaže
bržem zaceljivanju povređenog mesta.
 g) Ishrana sportista

U jednom članku, objavljenom oktobra 1955. u časopisu American

Bee Journal, Lojd Persival sa Sportskog koledža u Kanadi sjajno
opisuje šta sve ljudi sa sela znaju o upotrebi meda. Hteo bih
ovde da navedem duži odeljak iz zaključnog dela Persivalova
članka, pošto su fiskultura i sportovi danas veoma važni u
školama i na univerzitetima. a nastavnici fizičkog vaspitanja
stalno tragaju za novim načinima uvećanja snage i izdržljivosti
svojih pitomaca.
Sportski koledž se aktivno zanimao da se vredrosti meda za
sportsku ishranu utvrde organizovanim ispitivanjem koje je
započelo još 1951. Med nas je najpre zanimao kao hrana koja
oslobađa velike količine energije, a ipak nikad pre nije bila
podvrgnuta nijednom organizova- nom i kontrolisanom izučavanju,
kakvim bi se došlo do posebnog uvida u njene vrednosti. Med smo
po običaju, prihvatali kao zdravu hranu samo na osnovu njeqove
rasprostranjene primene. Opšte ispitivanje pitanja idealnih
obeda pred takmičenja, sredstava za brzo okrepljenje posle
takmičenja i metoda smanjivanja napora čini značajan deo našeg
rada u celini, i tako smo preduzeli da iznađemo koje vrste hrane
i koji napici mogu biti najkorisniji u pomenutim situacijama.
Pitanje »Koja vrsta hrane jeste idealni izvor energije?« išlo
je među ona koja su nas ponajviše zanimala. Zanimalo nas je
naime, koja hrana, ili spoj više vrsta hrane može za najkraće
vreme da oslobodi najveću količinu energije, a pri tom ne
izazove tegobe pri varenju niti kakve druge štetne reakcije. U
traganju za obaveštenjima, organizovali smo niz naučnih opita.
Prikupljajući i obaveštenja o tuđim iskustvima u oblasti
sportskih treninga i uvećanja kondicije pomoću raznih vrsta
hrane i napitaka, došli smo do ovakve procene uobičajenih izvora
energije (ocene su od 1 do 10): med 9. glukoza 7.5, kukuruzni
sirup 7, mrki šećer 6, beli šećer 4.5.

Pri ovakvom ocenjivanju uobičajenih izvora energije uzimali

smo ti obzir sledeće činioce:
1. merljivu reakciju,
2. svarljivost.
3. hemijsku reakciju (kiselost. itd ).
4. opštu moć asimilovanja dotične vrste hrane.
5. kaloričnu vrednost utvrđene količine hrane,
6. prijatnost ukusa.
7. mogućnost raznovrsnih primena.
8. ekonomičnost.
9. osnovne sastojke.
 Analiza naših iskustava sa medom pokazala je sledeće:

1 Med u granicama merljivoga, na idealan način zadovoljava sve

zahteve koje pred takmičenje postavlja organizam sportista,daje
mu energiju potrebnu za smanjivanje napora tokom takmičenja, kao
i za brzo oporavljanih posle takmičenja.

2.Med zahvaljujući svojoj visokoj kaloričnoj vrednosti, oslobađa

dosta energije i kad se daje u manjim količinama.

3.Med je veoma omiljen isvakako najomiljeniji) oblik šećera među

sportistima, zbog svog prijatnog ukusa.

4.Sportist obično daleko bolje podnosi med negoli ijednu drugu

od onih vrsta hrane i pića koje se koriste kao izvori energije,
a koje smo obuhvatili ispitivanjem.

5.Mnogostrukost upotrebe čini med omiljenim: on se može

koristiti na mnoge načine i u raznim kombinacijama sa drugim
vrstama jela i pića.

6.On je čista hrana, bez bakterija i nadražujućih materija.

Na osnovu svega toga preporučili smo da se med upotrebljava:

1.kao hrana sportista pred takmičenje:

2. posle takmičenja:
3. kao okrepljujuće sredstvo tokom odmora za vreme takmičenja
ili treninga:
4.u svakidašnjoj ishrani, naročito uz doručak, za podmirivanje
svakodnevnih potreba za energijom:
5.kao opšte sredstvo zasladivanja i vrsta jela:
6.u kombinaciji sa jelima poput voćne salate, jogurta, kremova.
pudinga, itd.;
7.kao sredstvo za zaslađivanje kolača:
8.za pravljenje bombona:
9.umesto svih drugih uobičajenih sredstava zasladivanja.

Izdržljivost: Sportisti podvrgnuti ogledima izdržljivosti

postizali su bolje rezultate, ako su 30 minuta pre početka testa
dobijali po dve kašičice meda. Kad god je med u ponovljenim
opitima ispuštan, dolazilo je do nesumnjivog opadanja
izdržljivosti. Ovo važi za testove kao što su višekratno trčanje
na 50 metara (sprint s odmorom od 5 minuta između svaka dva
trčanja), jednokratno trčanje na 1 milju1 za 6 minuta, i
višekratna plivanja na 100 metara (s odmorom od 10 mmuta između
svaka dva plivanja). Kad je med ispitanicima davan usred opita,
rezultati su se popravljali.
Oporavak od umora: Kad im je posle kakvog teškog napora davan
med. sportisti su se od umora oporavljali brže i trebalo im je
znatno manje vremena da se osposobe za nove napore. Zbog ove
reakcije založili smo se za to da se medom hrane oni sportisti
iz našeg koledža čije je studiranje vezano za tešku praktičnu
obuku ili naporna takmičenja. Nesumnjivo je bilo da ishrana
medom osposobljuje takvog studenta za bolje studiranje, pošto mu
brzo nadoknađuje izgubljenu energiju.
Smanjivanje napora: Sportisti hranjeni medom tokom odmora za
vreme hokejskih, košarkaških i fudbalskih utakmica, kao i u
podesnim prilikama tokom samih utakmica. tvrdili su da u
završnom delu utakmice imaju više energije, osećaju manji umor
nego obično.
Naporna takmičenja: Sportisti koji su u dva dana morali đa
odigraju po dve utakmice izjavljivali su da se tokom druge
utakmice osećaju bolje ako im se posle prve i pred drugu
energija nadoknadi medom.
Nedostatak energije: Kad uz ručak dobiju med. sportisti koji
oosle školske nastave ili rada moraju trenirati ili se takmičiti
ne osećaju nedostatak energije kakav su fanije obično osećali.
Oni, opet, koji su nedostatak energije ponekad osećali tokom
prepodneva, ne bi ga osećali kad bi za doručak dobili med.
Problem telesne mase: Ishrana medom (12 do 16 kašičica na dan,
uz obroke i pred spavanje) sprečavala je pojavu gubljenja mase,
do koje uvek dolazi u razdobljima stalnih takmičenja. Kada su,
opet, sportisti podvrgnuti dijeti za mršavljenje dobijali posle
obeda po kašičicu meda oni više nisu osećali nedovoljnost
obroka, što im je olakšavalo dijetu, uz očuvano osećanje
krepkosti.
Opšti zaključci: Sportski koledž nije oklevao da na osnovu
četvorogodišnjeg iskustva, zaključi da je med idealna hrana za
dobijanje energije i brzo oporavljanje od umora. Zato ga
preporučujemo svim sportski aktivnim ljudima, i svima drugima
koji žele da svoje rezerve energije svakoga dana zadrže na
visokom nivou.

h) Lečenje pčelinjim saćem

Saće je idealno sredstvo za lečenje nekih poremećaja organa za

disanje. Žvakanje voštane mase saćn iz kojeg je isceden med
naročito je korisno za sluzokožu svih organa za disanje. Sem
žvakanja te voštane mase. lecenje obuhvata i potrebu svakodnevne
upotrebe meda u ishrani. Pri tom je najbolje jesti upravo med iz
saća koje se žvaće; no, ako je iz bilo kojih razloga nemogućno
dobaviti med u saću, željeni rezultati postići će se i uzimanjem
po jedne kašičice vrcanog meda uz svaki obed.

Koliko je meni poznato, narodna medicina upotrebljava pčelinje

saće kao sredstvo za smanjivanje osetljivosti. Naime, pokazuje
se da sace deluje antialergijski. Pčele su apotekari koji
stvaraju taj lek, a narodna medicina se odlikuje neograničenim
povferenjem u pčelinju mudrost. j
Po zapažanjima narodne medicine, poremećaji u organima za
disanje ishodi su nedostatka nekih značajnih elemenata u
ishrani, a pčelinje saće sadrži neki sastojak koji se i ne može
tačno odrediti, ali je bitan za normalno razvijanje i očuvanje
sluzokože organa za disanje.
Dosad nisam otkrio koji je taj aktivni sastojak pčelinjeg
saća. Staviše, na to pitanje, koliko znam, nije odgovorila
nijedna od mnogih farmaceutskih kompanija koje su ispitivale
saće. Ali, da bih bolje upoznao saće i med proučio sam svu
dostupnu literaturu, i tako saznao da je nektar koji pčela
sakuplja iz cveća glavni izvor ugljenih hidrata što ih pčela
pretvara zatim u lako svarljive šećere — glukozu i fruktozu. Taj
prerađeni nektar naziva se medom. Sem glukoze i fruktoze, u medu
nalazimo i promenljive količine saharoze, dekstrina, maltoze i
drugih ređih vrsta šećera, kao i mineralne sastojke koje smo već
nabrojali na početku ovog poglavlja. U medu se nalazi i više
kiselina: mravlja, sirćetna, jabučna, limunska i ćilibarna, te
više amino kiselina. Nalazimo, takođe,karotin i X-antrofilni
pigment, albuminoide, kao i enzime invertazu, diastazu, katalazu
i inulazu. Med između ostalog sadrži i elemente kompleksa
vitamina B, i to u sledečim miligramskim vrednostima za gram
meda: pantotenska kiseline 0,55; riboflavina 0,26: nikotinske
kiseline 1,1; tiamina 0.044; piridoksina 0,10; biotina 0,00066;
folne kiselina 0,03.
Drugu njoj neophodnu vrstu hrane pčela izvlači iz polena,
kojeg takođe ima u saću. Hemijska analiza pokazuje da je polen
bogat proteinima i mastima, kao i da sadrži raznovrsne ugliene
hidrate, poput šećera, škroba i celuloze. Pored pomenutih
sastojaka nektara, iako sastav polena niukom slučaju nije
ujednačen, analiza polena iz raznih izvora pokazuje velike
razlike u sad rži ni masti, škroba, mineralnih sastojaka i
proteina.
Čisti vosak, koji luče pčele, jednoobraznog je sastava.
Utvrđeno je da ga pčele proizvode isključivo od raznih vrsta
šećera. Zato se slobodno može pretpostaviti da on sadrži bar
neke od sastavnica nektara.
Rezultati postignuti u lečenju kombinacijom pčelinjeg saća i
meda pokazuju vrlo visok stupanj njene de- lotvornosti. Oko 90%
svih slučajeva lečenih tom kombinacijom reagovalo je na veoma
zadovoljavajući način u roku od nekoliko dana, a mnogi čak ji za
kraće vreme. U narodnoj se medicini pouzdano zna da ljudi koji
su do svoje šesnaeste godine u ishrani redovno trošili med u
saću retko stradaju od nazeba, senske groznice, pa čak i običnih
nosnih tegoba. Narodna medicina nas isto tako uči da redovno
žvakanje pčelinjeg saća tokom kraćeg perioda stvara
četvorogodišnju otpornost na sve bolesti organa za disanje.
Ohrabruje činjenica da rezultati postignuti kod ljudi koji med u
saću nisu u ishrani upotrebljavali do svoje šesnaeste godine
ukazuju na to da čovek takav med može početi da upotrebljava
bilo kada i da pri tome uvek postiže jednake uspehe u
normalizovanju funkcija sluzokože organa za disanje.
U vreme kad se med vadi iz košnica, treba od nekog pčelara
nabaviti čitavu jednogodišnju zalihu pčelinjeg saća: uzmite od
njega vosak od takozvanih medenih poklopaca — to jest, vosak
koji pčelar pokupi otvarajući ćelije saća da bi se izvrcao med.
Ako bi vam taj vosak bio pretvrd za žvakanje, dodaje mu malo
meda; tako ćete ga omekšati i sebi olakšati žvakanje.
Pošto sam dosta dugo ispitivao lečenje medom i pčelinjim
saćem, želeo bih da izložim neke zanimljive pojedinosti koje sam
naučio.

Zapušen nos

Jedna majka dovela je jednom na pregled svog osmogodišnjeg sina,

koji je već punih pet meseci patio od teškog nazeba glave.
Nijedno lečenje nije bilo dovoljno delotvorno. Dečku je iz nosa
stalno curila sluz, te se svaki čas morao služiti maramicom.
U trećoj godini dečaku su bili operisani krajnici. Pregledao
sam ga i našao simptome koji su ukazivali na sensku groznicu.
Sluzokoža njegova nosa bila je bela i mestirnice natečena; te
otekline zatvarale su dečaku nosne kanale i primoravale ga da
diše na usta.
Dečaku sam dao da za vreme pregleda žvaće pčelinje saće; hteo
sam da vidim hoće li se nešto desiti. Napisao sam njegovoj majci
uputstva za lečenje i pripremio kapljice koje mu je trebalo
stavljati u nos. Još prs no što šam sve te poslove obavio — a za
njih mi nije trebalo više od pet minuta — dečak povika; »Nos mi
se otčepio! Mogu lepo da dišem!« Dao sam dečakovoj majci lek i
uputstva za lečenje, a zatim dečaku ponovo pregledao nos, da bih
video šta je sve pčelinje saće učinilo.
Otekline u njegovu nosu splasnule su kao da sam mu u nos
stavio neko naročito sredstvo za skupljanje tkiva. Sluzokoža
nosa nije više bila bela, već je dobila normalnu bledo ružičastu
boju. Nedelju dana kasnije, kad je dečak opet došao na pregled,
nos mu je bio skoro sasvim izlečen i dečak je lako i lepo disao
zatvorenih usta.
 Jednom drugom prilikom, opet dao sam jednoj ženi vrlo velikog
a uzanog nosa zalogaj pčelinjeg saća i rekao joj da ga izvesno
vreme žvaće; hteo sam da vidim hoće li to saće biti dovoljno
moćno da tkivo u njenom nosu toliko skupi da joj omogući disanje
kroz nos. Vazdušni kanali u obe nosne šupljine bili su kod te
žene izuzetno tesni. Već pet minuta kasnije ona je mogla disati
kroz nos neuporedivo bolje nego pre, a taj jedan jedini zalogaj
čistog pčelinjeg saća omogućio je da joj nos bude otvoren punih
14 dana.
Kasnije sam dejstvo žvakanja pčelinjeg saća oprobao i kod
drugih pacijenata sa zapušenim nosem, i uvek su postizani
jednako zadovoljavajući rezultati.

Nosni sinusitis

Sinusi su značajan deo uređaja za disanje, pošto su u tesnoj

vezi sa nosnim kanalima i pomažu da se vazduh koji udišemo
pročisti, ovlaži i zagreje. Pošto su sinusi u stvari šupljine u
kostima, oni takođe deluju na glas i smanjuju težinu lobanje.
Postoji osam sinusnih šupljina, koje su raspoređene na obe
strane glave. Maksilarni (vilični) nalaze se u kostima obraza,
uz nosne šupljine. Etmoidni (sitasti) i sferoidni (klinasti)
nalaze se u odnosnim kostima (sitastoj i klinastoj) iza nosa i
blizu osnove mozga. Poslednja dva sinusa su frontalni (čeoni), i
nalaze se u čeonoj kosti, iznad očiju. Ovi nemaju, kao drugi
sinusi, neposrednu vezu s nosnim šupljinama, već se prazne preko
etmoidnih sinusa. Time je njihovo lečenje znatno otežano jer se
u obzir moraju uzeti dva para sinusa, a ne samo jedan. Sluzokoža
kojom su sve sinusne šupljine obložene tanja je od milimetra, a
pokrivena je mikroskopski sitnim dlačicama. Tako ove šupljine
liče na šupljine samoga nosa, koje su na sličan način obložene
dlakavom sluzokožom. Te dlačice u sinusima trepere, i tako
potiskuju nakupljenu sluz. Sve je to izuzetno delotvoran uređaj
za automatsko čišćenje.
Kada se pojavi, zapaljenje jednog ili više sinusa povezano je
s baznom reakcijom mokraće. Žvakanjem pčelinjeg saća reakcija
mokraće iz bazne prelazi u kiselu — što sjajno ilustruje koliko
brzo saće izaziva promenu u telesnoj herniji. Stoga čovek koji
pati od bolesnih sinusa treba da zna i pamti koje vrste hrane
dovode do bazne reakcije mokraće, te da ih izbegava dok god
sasvim ne izleči svoje sinuse.
Zalogaj saća koji žvačete treba da je jednak, otprilike,
jednoj pločici gume za žvakanje. Uzmite po jedan takav zalogaj
saća četiri do šest puta, u razmacima od po jednog časa. Svaki
zalogaj žvaćite petnaestak minuta, pa ispljunite ostatak. Ako je
vaše zapaljenje sinusa akutno ta četiri do šest zalogaja treba
da vas za pola dana, a najdalje za jedan dan, oslobode svih
simptoma bolesti. Nos će vam se otpušiti, bol će nestati.
Povratićete telesnu snagu i sinusi će vam opet normalno raditi.

Vrlo je dobro da se tokom sledeće nedelje do jednom dnevno

uzme ista količina saća, kako bi se sprečilo neposredno vraćanje
bolesti. Rekao bih i to da verovatno nećete imati nikakve muke
sa sinusima, gripom i nazebom ako od početka do kraja školske
godine svakoga dana prožvaćete po zalogaj saća i uz svaki obed
uzmete po dve kašičice meda, vodeći uz to računa o svakodnevnoj
ishrani.Moja su me istraživanja navela na zaključak da u
pčelinjem saću ima nečega što organe za disanje čini izvanredno
otpornim.

Senska groznica

Ljudi koji pate od senske groznice uveravaće vas da je malo koja

bolest neprijatniji od nje. Narodna medicina razlikuje tri vrste
senske groznice: blagu, umereno ozbiljnu i ozbiljnu. Lečenje je
preventivno i simptomatsko. Ako se mesec dana uoči očekivane
pojave senske groznice svakoga dana žvaće makar po jedan zalogaj
voska od medenih poklopaca, groznica će biti blaga, ili se
uopšte neće pojaviti.
Blagi oblik senske groznice leči se tako što bolesnik svakoga
ponedeljka, srede i petka prožvaće po jedan zalogaj pčelinjeg
saća. Ako se do saća nikako ne može doći. pomoći će da se uz
svaki obrok uzmu po dve kašičice meda.
Umereno ozbiljnu sensku groznicu lečimo tako što bolesnik prva
dva dana žvaće pčelinje saće po pet puta dnevno, a zatim, sve do
nestanka bolesti, po tri puta dnevno. Vrlo je dobro da se pri
tom, uz žvakanje, stalno ede med, neposredno iz saća: no, ako se
med u saću ne može nabaviti, dobro će poslužiti i da se uz svaki
zalogaj voska uzmu po dve kašičice običnog meda kakav se kupuje
u radnjama.
U slučajevima umereno ozbiljne senske groznice zapaženi su
sledeći rezultati:
1.Oči prestaju da suze posle tri minuta žvakanja.
2.Začepljen nos počne da se otvara posle tri minuta: za nepunih
šest minuta nos je sasvim otpušen, i lako se diše zatvorenih
usta.
3.Izlučivanje sluzi iz nosa prestaje posle pet minuta.
4.Oštro grebanje u grlu olakšava se za tri do pet minuta.
Kad je u pitanju ozbiljna senska groznica, narodna medicina
savetuje sledeće:

1.Tokom tri meseca pred očekivanu pojavu bolesti uzimati po

kašičicu meda posle svakog obeda, kao slatkiš. Med u saću je
bolji, ali može poslužiti i običan, vrcani med. Sem toga, svake
večeri, pred spavanje, treba uzeti po jednu kašičicu meda sa
pola čaše vode.
2.Tokom poslednje dve nedelje pred pojavu bolesti, uzimati pre
doručka i pred spavanje mešavinu dve kašičice meda i dve
kašičice jabukovog sirćeta sa pola čaše ili punom čašom vode.
Ovo treba nastaviti i tokom bolesti.

3.Za vreme bolesti i dalje uzimati po jednu kašičicu meda posle

ručka i večere, držeći se pomenute mešavine meda i sirćeta pre
doručka i pred spavanje.
4.Ako je potrebno, tokom bolesti svakoga dana žvakati pčelinje
saće onoliko puta koliko je potrebno da nos stalno bude otpušen
i suv.
Pratio sam rezultate ovakvog lečenja. Mešavina meda i jabukovog
sirćeta. uz žvakanje pčelinjeg saća, deluje bolje od injekcije
protiv senske groznice. Injekcije ne sprečavaju nagomilavanje
sluzi u nosu, do kojeg ne dolazi u lečenju koje preporučuje
narodna medicina.
Sem toga bez obzira na težinu senske groznice (makar posredi
bila je i ona sa svrabom u očima i nosu), bolesnik će retko
kijati pri ovakvom lečenju. dok lučenje sluzi uopšte neće da se
pojačava.
Mada nisam proverio baš sve njihove nalaze, ljudi čije
iskustvo iz narodne medicine prevazilazi moja proučavanja rekli
su mi da ovo lečenje već trećeg dana od pojave senske groznice
daje sledeće rezultate:
1. kijanje prestaje;
2. oči prestaju da suze posle tri minuta;
3. nos je suv posle tri do pet minuta;
4. može se milovati pas;
5. može se milovati mačka;
6. mogu se hraniti pilici;
7. može se musti krava;
8. može se jahati konj;
9. mogućno je upotrebiti vunene pokrivače.
10. može se spavati na perjanom jastuku;
11. može se raditi u rascvetanoj bašti;
12. može se šeći oštriš;
13. može se mirisati ruža.
 Drugi rezultati pokazuju da se redovnim žvakanjem pčelinjeg
saća, tri do četiri puta nedeljno, senska groznica može potpuno
izlečiti za tri godine.
Osobito zanimljiva dejstva ovog načina lečenja zapazio sam u
nekoliko slučajeva gde je svakodnevni posao gonio žrtve senske
groznice u okolnosti krajnje pogodne za pojavu bolesti. Jedan
srednjoškolac je, na primer, preko leta radio na farmi svojih
roditelja.

Dužnost mu je bila da hranu za večernji obed goveda presipa iz

džakova u kola u kojima je vožena. Kad god bi dečak to radio, iz
njegovog nosa pokuljala bi voda, a oči bi mu silno zasuzile. Dao
sam mu da tri puta dnevno žvaće pčelinje saće. Već krajem prve
nedelje lečenja on je svoj posao mogao da obavlja bez ikakvih
tegoba sa nosem i očima.
Jedan drugi srednjoškolac, opet, koji je takode radio na
farmi, nije imao skoro nikakve muke sa svojom senskom groznicom
dok god je tri puta dnevno žvakao saće. Zamolio sam ga da
prekine sa žvakanjem saća baš kad je bio usred kosidbe i
skupljanja sena, kako bismo utvrdili u kojoj je meri to žvakanje
povezano s odsustvom senske groznice. On mi je izišao u susret:
prestao je da žvaće saće i sedam dana nije imao nikakvih tegoba,
čak i kad bi radio usred oblaka prašine. Ali osmoga dana njegova
se senska groznica povratila, i bila je isto onako ozbiljna kao
nekada, pre no što je počeo da žvaće saće. Dečak je odjednom bio
sasvim savladan groznicom. Naložio sam mu da odmah nastavi sa
žvakanjem saća, a nedelju dana kasnije otišao sam na njegovu
farmu, da vidim kako mu je. Zatekao sam ga na vrh plasta sena.
kako slaže ono što su mu dodavali. Upitao sam ga kako se oseća.
»Odlično«, nasmejao se. »Ne kijam i nos mi je stalno čist. Nikad
više neću prestati da žvaćem saće«.
Da čitalac ne bi pomislio da se ovi dobri rezultati
ograničavaju na Vermont — gde ljudi imaju nepokolebljivo
poverenje u lekove narodne medicine i ogromno iskustvo s njima —
izložiću jedan događaj iz države Teksas. Aprila 1936. započeto
je eksperimentalno ispitivanie senske groznice u Opštoj bolnici
»Vilijam Bomont« (VVilliam Beaumont General Hospital) u El Pasu.
Kako je sezona polena (vreme cvetanja cveća), započevši marta
meseca. u aprilu bila na vrhuncu, pojavilo se veoma mnogo slu-
čajeva senske groznice: njeni simptomi u El Pasu i okolini bili
su tako ozbiljni da je započeta opšta knmnanja za iskorenjivanje
vrsta biljaka koje su smatrane izazivačima ove bolesti; vremenom
se iz okoline, ta kampanja delimice prenela i u grad. Veoma
veliki broj bolesnika javio se u armijskom garnizonu koji je bio
stacioniran u gradu, pa je upravo vojska i dala podstrek da se
preduzme ispitivanje: zahvaljujući tome prvi put je izbila na
videlo jedna vrlo zanimljiva činjenica.
 »Izgleda da je od mnogih domaćih lekova protiv senske
groznice, za koje se čulo iz razgovora s obolelima. samo jedan
zaista vredan. Više ljudi izjavilo je da im je tokom prethodne
dve ili jedne godine, bolest u različitim merama olakšana
uzimanjem meda proizvedenog u okolini, a posebno žvakanjem
pčelinjeg saća«.
Mnogi ljudi upoznati s mojim istraživanjima u oblasti narodne
medicine skrenuli su mi pažnju na onu lepljivu materiju koja se
može naći u pupoljcima biljaka i kori drveća. Ne tako davno, u
ordinaciju mi je svratio jedan čovek i rekao: »Nisam mogao
doneti baš čitavo drvo, ali sam našao jednu vetrom otkinutu
granu, pa sam mislio da biste voleli da je pogledate. I na njoj
se sasvim dobro vidi izlučena smola«. Otcepljena grana bila je
duga oko pola metra, i blago povijena nagore. Unutrašnja krivina
grane izgledala je puna mehurića — sva je bila osuta smolastim
»đinđuvama«. Čovek mi je objasnio da smola ne mora biti uvek
iste boje — naime, da može da bude mrka, ružičasta i siva.
Priroda je naumila da ta lepljiva supstancija štiti pupoljke
biljaka i drveća. Mravi i pčele su tu lepljivu supstanciju
pronalazili na pupoljcima božura. Pčelu privlači i smola na kori
bora i jele. Ko zna koji farmsr je, primetivši da njegove krave
i koze jedu pupoljke zbog njihove lepljive obloge, pomislio da
će mu ta lepljiva sustancija — kad mu se razbole organi za
disanje — pomoći da povrati zdravlje.
Zato američki seljak sakuplja kratke, pupoljicima osute
grančice bora, zajedno sa nešto borovih iglica. Zatim to granje
stavi u jednu posudu, potpuno ga prelije vodom, stavi na kraj
peći. i tri dana kuva na tihoj vatri. Posle tog vremena voda je
sasvim mrka. On je procedi kroz krpu i izmeša sa medom. Ako se
uzima po nekoliko puta na dan, ova mešavina zasigurno leči
većinu bolesti organa za disanje.
Na kori crnogoričinog drveća mogu se naći neki jajoliki
mehurići; oni se raseku nožem, a tečnost koja iz njih pocuri
skupi se u jednu posudu. Ako se po jedna kašičica te tečnosti
uzme tri puta dnevno biće takođe rešena skoro svaka neprilika s
organima za disanje.

KORISNOST ALGI
Preimućstva civilizacije su mnogobrojna, ali ona ima i svojih
mana. a jedna od najvećih jeste nedovoljna količina hrane bogate
mineralnim sastojcima. Budući da se ljudsko telo u znatnoj meri
sastoji od mineralnih sastojaka. krajnje je važno da se njima i
redovno snabdeva. U tu svrhu mogu korisno poslužiti okeanske
alge.
 Morska voda je veoma složena tečnost, koja sadrži oko 3,5
posto rastvorenih neorganskih sastojaka. U algama, koje se
razvijaju u moru ti neorganski sastojci dobijaju organske
oblike.
Pošto pokriva najniže delove površine Zemlje, okean
predstavlja sabirni bazen u koji se, zahvaljujući mnoštvu
pokretnih sila prirode, slivaju svakakve hemijske supstancije.
Građa koja ni za šta nije vezana, i lako se prenosi, dospeva u
more ili neposredno i brzo ili posredno i postepeno. Pojedini
elementi te građe dospevaju u more neizmenieni — donose ih
vetar, rečni tokovi ili glečeri. Druge supstancije rastvaraju se
u vodi i tako rastvorene ulivaju u more gde zauvek ostaju. Tako
je okean postao skladište nagomilanih hemijskih supstancija
prema kojima su bogatstva kopna beznačajna.
To nagomilavanje korisnih supstancija pruža neposredan izazov
hemičarima. Izgleda da se s pouzdanošću može predvideti da će
buduća pokolenja poznavati neiscrpnost u okeanima nagomilanog
blaga i da će znati da izvlače korist iz tog bogatog izvora
hemikalija.
Površina zemlje iznosi 509,950.715 kvadratnih kilometara. Od
toga mora zauzimaju 70,73°'o ili 361.12S 000 kvadratnih
kilometara. Prosečna dubina okeana procenjuje se na 3,83 km, dok
najveća utvrđena dubina iznosi 10.7 km (u Filipinskom moreuzu,
kod ostrva Mindanao).
Ne znamo kakav je bio sastav vode prvobitnih mora. Znamo,
međutim, da su tokom vekova mnoge sile nanosile u okean gradu iz
svemirskih prostora, iz dubina

12. RICINUSOVO I KUKURUZNO ULJE

Niko ne može da više godina proučava narodnu medicinu a da se ne
počne zanimati za ricinusovo ulje, jer ono u narodnoj medicini
nalazi mnogostruke lekovite primene. Ovde neće biti reči o
njegovoj klasičnoj upotrebi kao sredstva za čišćenje, već samo o
njegovoj lokalnoj pri- meni na kožu i potkožna tkiva.
Prvo saznanje o tim spoljašnjim primenama ricinusovog ulja
stekao sam kad mi je jedan kolega opšte prakse, koji je uspešno
radio na selu, rekao da farmeri to ulje upotrebljavaju za
otklanjanje bradavica. Tada sam i sam počeo da skupljam podatke,
i evo mojih nalaza:

1.Bradavice se otklanjaju tako što se ujutro i uveče na njih

stavlja ricinusovo ulje, pa se mesto dobro protrlja, kako bi
ulje prodrlo do korena bradavice.
2.Ricinusovo ulje se veoma često koristi za lečenje ili
olakšavanje lečenja čireva.
3.Među starijim ženama, koje su morale da same dobro poznaju
babičku veštinu, uobičajeno je mišljenje da ricinusovo ulje
ubrzava zarašćivanje pupka novorođenčeta.
4.Mazanje grudi tim uljem uvećava kod mladih majki količinu
mleka.
5.U nadražene oči dobro je kanuti po kap ricinusovog ulja; to
otklanja crvenilo i umirujuće deluje na oči i kapke.
6.Maloj deci kojoj kosa ne raste dovoljno brzo, ili je preslaba,
treba dvaput nedeljno namazati glavu uljem. Ono se uveče dobro
utrlja u koren kose i ostavi se preko noći, a ujutro se detetu
glava opere šamponom. Ako se tako postigne zadovoljava
juće poboljšanje kose, njeno zdravlje može se očuvati tako što
ćemo je na isti način mazati jednom u 15 ili 30 dana. .
7.Ako se triput nedeljno, pred spavanje, mažu ricinusovim uljem,
obrve i trepavice biće jače i duže.
8.Ricinusovo ulje se takođe koristi za mazanje očiju i kapaka
lovačkih pasa, kako bi se izlečile povrede zadobijene trčanjem
kroz travu.
9.U slučaju nazeba ili bronhitisa, korisno je masiranje grudi
mesavinom od dve supene kašike dobro zagrejanog ulja i dve
kašike terpentina. Pošto se dobro istrljaju, grudi se pokriju
toplom oblogom. Ako je bronhitis slab, dovoljno je da se ovaj
način lečenja koristi jednom dnevno, pred spavanje; ako je
bolest teža, grudi treba trljati tri puta dnevno.
10.U mnogim farmerskim kućama boca ricinusovog ulja uvek je pri
ruci. Ljudi koji poznaju narodnu medicinu primenjivaće
ricinusovo ulje u lečenju svake posekotine,ogrebotine i rane,
mažući ih percetom.
11.Kada hemoroidi (šuljevi) iziđu izvan čmarnog prsteni,
ricinusovo ulje će ih omekšati, da se mogu vratiti u crevo.
12.Dvaput nedeljno, ili češće, ako se mnogo hoda dobro je da se,
pred spavanje, stopala istrljaju uljem. Na namazana stopala
obuju se pamučne čarape, i s njima se prenoći. Ujutro će koža
biti meka, a u većini slučajeva nestaće osećaj umora i bola u
nogama. Na isti se način ricinusovo ulje svakoga jutra i večeri
upotrebljava za omekšavanje žuljeva i zadebljale kože na
tabanima. Risinusovo ulje je naročito delotvorno protiv mekih
žuljeva.
Pošto sam saznao za sve ove upotrebe ricinusovog ulja u narodnoj
medicini, počeo sam da ih proveravam, i postigao značajne
rezultate.
Jedan pacijent, advokat, imao je na ivici desne nozdrve
bradavicu koju je svake večeri i jutra temeljno trljao
ricinusovim uljem, kako bi se ulje što bolje upilo. Krajem treće
nedelje bradavica je otpala.
Dok sam određivao koje su naočari potrebne jednoj pacijentkinji
od 62 godine, primetio sam da kraj leve obrve ima izraštaj
dimenzija 3x3x3mm nalik na bradavicu. Izrastaj je bio gladak i
ličio na malo zrno grožđa, boje kože. Pitao sam ženu koliko ga
dugo ima, i ona reče da joj se pojavio tri meseca ranije.
Predložio sam joj da izrastaj tri puta dnevno maže ricinusovim
uljem i da me, posle izvesnog vremena, obavesti o ishodu. Šest
nedelja kasnije, izraštaj je sasvim iščezao, i uopšte se nije
moglo primetiti da je postojao.

Jedna druga žena, stara 49 godina, imala je na desnom obrazu

sličan izraštaj koji je. kako mi je rekla, nosila bar deset
godina, ako ne i više. Izraštaj joj je smetao, naročito kada se
brisala posle umivanja. Dimenzije izraštaja bile su 6X6X5 mm. I
njoj sam predložio da izraštaj maže ricinusovim uljem; za dve
nedelje, njegova se veličina tako smanjila da joj više nimalo
nije smetao. Posle mesec dana ponovo sam izmerio izraštaj;
smanjio se na 4X4X3 mm.

Jedna mlada, udata, 30-godišnja žena imala je na desnom obrazu

mrki mladež, veličine nokta na malom prstu. Mladež je bio tako
izrazito taman da se nikako nije mogao pokriti šminkom. Rekao
sam joj da će joj možda koristiti ricinusovo ulje. i ona je
resila da proba. Mladež je nosila otkako zna za sebe. Svake
večeri, kad je skidala šminku, onda bi mladež dobro natrljala
ricinusovim uljem, i malo ulja ostavljala do pred samo spavanje.
Već krajem prve nedelje primetila je da mladež postaje svetliji.
Posle tri nedelje mrka boja mladeža se sasvim izgubila. Na
obrazu je moglo da se vidi glatko mesto na kojem se nalazio
mladež ali je ono imalo boju kože.

Posle takvih uspeha s mladežima, počeo sam da se zanimam za

problem tzv. »jetrenih pečata«, mrkih mrlja koje se ponekad
pojavljuju na licu i rukama starijih ljudi, za koje se veruje da
su posledice oboljenja jetre. Zanimalo me je da li se i ti
pečati mogu otkolniti ricinusovim uljem. Jedan moj pacijent imao
je skoro čitavo tuce tih pečata na nadlanicama obeju ruku, pa
sam mu predložio da ih svake večeri i jutra maže ricinusovirp
uljem, koje će dobro utrljati u kožu. Poslušao me je. Posle
mesec dana takve terapije mrlje su sasvim nestale, i uopšte se
nije moglo primetiti da su ikada postojale.

Proučavanje raznovrsnih primena ulja proširio sam i na mogućne

primene ulja od klica sasvim zrelog kukuruza. Mada namenjeno
prvenstveno istrani to ulje kako sam utvrdio, takođe sadrži
važna medicinska svojstva. Njegove su prednosti u tome što se
lako nabavlja, nije skupo i lako se upotrebljava, pošto nema
nikakav poseban miris niti ukus.
 Sva kukuruzna ulja predstavljaju dobre izvore kiselina.
Potpuna analiza jedne vrste tog ulja daje sledeće rezultate
(količina svake kiseline sračunata je na osnovu ukupne količine
masnoća):
o/„
/ 0
Linoleinska 1,85
kiselina
Linolna 38,24
Oleinska 42,78
Palmitinska ,, 7,56
Stearinska ,, 4,82
Arahidonska ,, 2,22
Lignocerinska ,, tragovi
Evo nekih zapažanja do kojih sam došao primenom kukuruznog ulja.
Uzimanje po jedne kašičice ulja, jednom ili triput dnevno,
pokazalo se korisnim za lečenje senske groznice, astme i
migrene, zato što ovo ulje pomaže da se očuva kisela reakcija
mokraće. Kukuruzno ulje je v'rlq korisno za izmenu stanja
telesne hernije iz baznog 14 kiselo.

Zapaženi su i sledeći rezultati:

—Ako su mu ivice očnih kapaka osute Ijuspama i sitnim zrnastim

oteklinama, čovek se skoro uvek može izlečiti za manje od mesec
dana time što će svakog jutra i večeri uzeti po jednu kašičicu
kukuruznog ulja. Isto lečenje ukloniće, za jedan, a najviše za
dva meseca i suve perutave tragove ekcema.
—Uzimanje po jedne kašičice kukuruznog ulja uz jedan od dnevnih
obroka, ili uz sva tri pokazalo se kao vrlo korisno za
kontrolisanje angio-neurotičkog sindroma, poremećaja koji se
odlikuje iznenadnim oticanjem jedne od usana, jedne strane lice
ili jednog dela čela. Kad se pojavi takav otok, obično će
nestati ako se popije kašičica do dve kukuruznog ulja.
—Od pacijenata sam saznao da se kukuruzno ulje pokazalo korisnim
za lečenje bolesti kože i pojačavanje kose. Ako je kosa
beživotna i nepodložna uređivanju, dobro je ujutro i uveče uzeti
po kašičicu kukuruznog ulja: za mesec do dva kosa će povratiti
sjaj i lako će se uređivati. Ovim istim načinom obično se za
mesec do dva može otkloniti i perut.
Ovo ulje valja koristiti pri svakom redovnom pranju glave. U
le svrhe pacijentima sam obično davao ova uputstva: ugrejati
kukuruzno ulje i njime dobro natrljati kožu glave; zatim peškir.
potopljen najpre u vrelu vodu. zaviti čvrsto oko glave: to
zavijanje glave vrelim peškirom ponoviti pet šest puta a zatim
glavu oprati mlečnim sapunom. Kosa će tada biti glatka, meka i
sjajna. Dešavalo mi se da u moju ordinaciju svraćaju majke samo
zato da bi mi pokazale koliko je posle ovakve upotrebe
kukuruznog ulja, fina i meka kosa njihove dece: svaka vlas na
detinjoj glavi stajala bi zasebno i blistala kao lakirana.
Sve u svemu, ova moja iskustva ubedila su me da su sve upotrebe
ulja u narodnoj medicini dobro zasnovane Te upotrebe ulja
podsećaju me na činjenicu da je sva narodna medicina ponikla iz
neposrednog korišćenja prirodnih preventivnih i lekovitih
materija. Ulja se u biljkama mogu naći svucjde. Ako imamo na umu
da je priroda mudrija od svakoga, nikada ne treba ni da se za-
pitamo »Hoće li ovo valjati?«. Priroda je u svoje proizvode
ugradila jemstva njihove valjanosti.

MEDICINSKO RASUĐIVANJE U OSNOVI NARODNE MEDICINE

Pre nekoliko godina, jedna postarija neudata pacijentkinja

donela mi je na poklon knjigu štampanu 1824. godine, i rekla:
»Ja sam poslednja iz naše porodice, i kad budem umrla, ovu
knjigu neće imati ko da nasledi. A vi ćete svakako želeti da je
imate«. Naslov te knjige glasi Američki botaničar i porodični
lekar (The American Botanist and Family Physician). U knjizi se
govori o vrednostima mineralnih, životinjskih i biljnih -
elemenata prirode, i o njihovim upotrebama u praksi narodne
medicine i hirurgije.
Razmišljajući o svojim istraživanjima i eksperimentima u
oblasti narodne medicine, često sam se pitao kako ona pristupa
rešavanju medicinskih problema koje postavlja čovekov organizam.
Vermontska narodna medicina se pre svega suočava s posledicama
promenljivih vremenskih prilika. Kad spoljašnja temperatura
opadne, baznost reakcije krvi odmah se povišava, nadbubrežna
žlezda počinje aktivnije da radi, krvni pritisak raste, a
hemijske prilike u tkivima menjaju se shodno povećanoj baznosti
krvi. Nasuprot tome, kad spoljašnja temperatura poraste, baznost
krvi se smanjuje, kao i aktivnost nadbubrežne žlezde, pritisak
opada, a hemijske prilike u tkivima prilagođavaju se novim
okolnostima.
Kako da čovek, prema poukama narodne medicine, zaštiti svoje
telo od štetnih posledica čestih vremenskih promena? Osnovno
sredstvo zaštite jeste očuvanje kiselosti reakcije mokraće
pomoću svakodnevnog uzimanja kiselina. u količinama koje zavise
od hladnoće. Koji je način uzimanja kiselina idealan? Najbolji
oblik kiseline jest jabukovo sirće, koje sadrži sva svojstva
jabuka i predstavlja savršen spoj idealnih elemenata. Kako se
jabukovo sirće uzima? Treba u čaši vode uzeti jednu ili više
kašičica, jednom ili više puta dnevno.
Pošto tako izide na kraj s posledicama vremenskih prilika,
narodna se medicina suočava s posledicama sredine. Kaliium ie za
nervni sistem ono što ie kalciium za kosti. Nedostatak kalijuma
može se nadoknaditi ako se svakodnevnoj dozi jabukovug sirćeta
doda po jedna kap Lugolovog rastvora |Oda. Uvim će se
zadovoljiti sve telesne potrebe za jodom i kalijumom.
Primer rdavog delovanja sredine na organizam čine zvonjenje,
zujanje, pištanje ili drugi sličan osećaj u jednom ili oba uha.
Ta se neprijatnost može otkloniti opisanim sredstvima. »Činioci
sredine« nisu prazna fraza. Oni se mogu uporediti s
instrumentima orkestra. Svaki instrument proizvodi muziku, ali
ima svoj poseban zvuk. Kad je stanje jednog organizma dobro,
svaki činilac daje vlastite kliničke rezultate. A kao što svi
instrumenti jednog orkestra stvaraju simfonijsku muziku, tako
međudejstvo činilaca sredine koji proizvode svoje kliničke re-
zultate posredstvom svog delovanja u mehanizmu tela predstavlja
telesnu »muziku«, koja otkriva zdravo ili bolesno stanje.
Treći problem s kojim se narodna medicina suočava jeste
problem dilovanja hrane na organizam. U narodnoj se medicini
veruje da mi »kuću svoga tela« gradimo, prepravljamo i
obnavljamo pomoću hrane koju jedemo, napitaka koje pijemo i
vazduha koji dišemo. Pošto rasna osobenost koja u jednom čoveku
preovlađuje predstavlja u ovom slučaju veoma važan činilac,
smatra se krajnje korisnim da se svaki čovek što više drži
uobičajene ishrane svoje rase. Tokom proteklih stoleća, u
njegovoj rasi je, metodom probe i pogreške, utvrđeno kakva joj
svakidašnja ishrana najbolje odgovara; ovim je, opet, razvijen
tip organizma kojem najbolje koristi baš ta ishrana.
Kad razmotri uticaje vremena, sredine i hrane na organizam,
narodna medicina obraća pažnju na večiti dvoboj između telesnih
ćelija i štetnih mikroorganizama. Naravno, teško je saradivati s
prirodom dok god se ne zna njen program za očuvanje zdravlja.
Kad znamo da se štetni mikroorganizmi razvijaju na baznoj
osnovi, a da nas je priroda bogato obdarila kiselinama — u
jestivom voću i bobicama, lišću i korenju — bolje ćemo shvatiti
potrebu da se saveti prirode slede tako što će se svakoga dana
uzimati dovoljno kiselina, što će sprečiti pretvaranje telesnih
tkiva u baznu osnovu,pogodnu za razvoj patogenih
mikroorganizama.
Svi smo mi veoma slični po tome što želimo da smo uvek dobrog
zdravlja, s dovoljno energije i izdržljivosti, da bismo
prijatnima učinili kako svoj rad tako i svoju igru. Ako se
držite ovde ocrtanoga puta, možete biti sigurni da ćete decembar
svog života dočekati s dobrim varenjem i sluhom, s valjanim
duhovnim i fizičkim zdravljem.
Skloni smo verovanju da dobro poznajemo svoje telo
i načine njegovog održavanja u dobrom stanju. To je relativno
tačno. No, daleko od toga da o telu znamo sve što bismo mogli
znati. Meni su bile potrebne mnoge godine da upoznam narodnu
medicinu i shvatim medicinske postavke na kojima je ona
zasnovana. Ona se, u neku ruku, može nazvati staromodnom.
Jamačno, ona već veoma dugo postoji u svakidašnjem životu
Vermonta. Ona je prvenstveno preventivna; njeni koreni sežu
duboko u primitivni život, u vreme kada ljudi i životinje,
budući stalno u kretanju, prosto nisu imali vremena za bolest.
Civilizacija je svojom napetošću i svojim osobenostima donela
mnoge nove bolesti, ali osnovna načela narodne medicine i dalje
predstavljaju pouzdana sredstva za sticanja novih znanja iz te
oblasti. Civilizacija nije donela nove fiziološke ni biohemijske
zakone, niti je izmenila ijedan od starih zakona. Priroda je sve
te zakone imala u vidu još na samom početku, jer je telo gradila
idealno, uravnoteženo. Bolest predstavlja problem ponovnog
uspostavljanja te telesne ravnoteže, koja je svesno ili nesvesno
narušena. Bolest je znak koji nam kazuje da smo skrenuli s
glavnog puta što ga je odredila priroda.

Pošto sam bio upućen u stavove i metode organizovane, naučne

medicine, veoma sam bio radoznao da vidim šta će mi otkriti
zamašna oblast znanja i prakse ver- montske narodne medicine.
Sebi sam za cilj postavio da je proučim i ispitam. U mnogim
pogledima, za proučavanje i proveru iskustava narodne medicine
nijedna sredina nije pogodnija od vermontske. Zato sam uveren da
sredstva koja se uspešno koriste pod teškim vermontskim uslovima
mogu da budu još uspešnija tamo gde su klimatske okolnosti manje
grube i ćudljive.
Eto me na kraju proučavanja i ispitivanja kojih sam se bio
latio. Možda bi bolje bilo reći da im se vraćam
— i dalje se zanimajući za delovanje narodne medicine.

JOŠ NEKE UPOTREBE JABUKOVOG SIRĆETA U NARODNOJ MEDICINI

Pomaz za krute zglobove

zumance od jednog jajeta dobro se izmeša s kašičicom terpentina

i kašičicom jabukovog sirćeta. Zatim se ta uljasta masa dobro
utrlja u kožu oko krutog zgloba.Ogrebotine od otrovnog bršljena
Izmešajte jednake delove jabukovog sirćeta i vode. Mažite tom
mešavinom ogrebotine, puštajući da se ona sama osuši.Povredena
mesta što češće kvasiti.

Perutavi ekcem

Cisto jabukovo sirće stavlja se na ugrožena mesta četiri puta

dnevno, i triput noću — ako je ćovek budan. Svrab i osećaj
opečenosti tih mesta nestaće za nekoliko minuta posle mazanja
sirćetom, a sama bolest će lakše i brže proći uz ovo lečenje.
 Noćno znojenje

Noćna znojenja mogu se sprećiti ako se koža čitavog tela pred

spavanje dobro istrlja jabukovim sirćetom.

Opekotine

Ako se nerazblaženo jabukovo sirće,kakvo dobijamo u boci,

nekoliko puta stavi na opekotinu, sprečiće se pojava plika i
ublažiće se bolovi.

Proširene vene

Ovo učenje ne koristi se samo u narodnoj medicini Vermonta, vec

kako snm čuo i u Škotskoj,Engleskoj i Nemačkoj. Čistim jabukovim
sirćetom dobro se istrlja koža preko proširenih vena, svake
večeri , jutra. IZvesno poboljšanje primetiće se posle prvog
meseca. Takodje je dobro dva puta dnevno popiti po čašu vode s
dvema kašicama sirćeta.
Impetigo

Impetigo je, bez sumnje, bolest koja se za čoveka najlakše

»zakači«. Može se dobiti pukim dodirom ili upotrebom prljavog
ubrusa. Bolest obično počinje pojavom crvene bubuljice veličine
prepolovljenog zrna graška. Bubuljica se često pojavljuje na
obrazu ili blizu nosa, pa se može poqrešno uzeti za »groznicu«.
Ubrzo bubuljica počne da raste, sazreva, otvara se i prenosi na
druge delove tela. Gnojenje napokon prestane, rana se osuši i
pokriva žutom krastom, koja se lako skida.

Tehnički rečeno, impetigo (runja, rusa) je zarazno oboljenje

kože izazvano streptokokama ili stafilokokama, koju može da
»zaradi« svaki čovek. ma kojeg doba, ali su deca, izgleda,
najosetljivija. Ako se zapusti, može da traje neodređeno dugo.
No, ako pazi, čovek se može izlećiti za dve nedelje.
Za lečenje impetiga valja koristiti čisto jabukovo sirće.
Svaku ranu valja dobro nakvasiti šest puta dnevno, počev od
ustajanja pa do pred samo spavanje, u određenim vremenskim
razmacima. Impetigo se tada po pravilu gubi za dva do četiri
dana.

Trihofitija

Delovi kože na glavi zahvaćeni trihofitijom ili prstenastom

lišcm najčešće su okrugli, mali i na prvi pogled izgledaju
sasvim goli. Pažljivim gledanjem, međutim, otkriće se da su
osuti kratkim patrljcima vlasi, koje kao da su podsečene uz samu
kožu. Pečati prstenaste liše mogu ali ne moraju da budu
zapaljeni. Ako su zapaljeni, to zapaljenje može da bude u svim
stadijumima, od blagog, sa po nekoliko krastica, do veoma
teškog, s jasnim crvenilom, otokom i gnojnim ranama. Žlezde kuje
se nalaze ili blizini takve liše mogu da budu uvećane.
Trihofitija se može pojaviti na jednom ili na više mosta,
najčešće na temenu ili zatiljku, ali i drugde po glavi. Mada
ponekad dolazi do spontanog izlećenja, holest, ako se ne leči u
većini slučajeva traje veoma dugo.
Ovu bolest kože dečaci dobijaju šest do devet puta češće nego
devojčice, a izazivaju je gljivice koje se prenose neposrednim
dodirom. Deca je takode mogu dobiti od pasa i mačaka. Izgleda da
se ona najviše širi uobičajenom razmenum kapa medu decom ili
sedenjem na visokim stolicama u bioskopima i drugim dvoranama,
gde deca trljaju glave o naslone.
Jabukovim sirćetom ugrožena mesta treba kvasiti šest puta
dnevno, počev od jutarnjeg ustajanja do pred samo spavanje.
Jabukovo sirce je izvrstan antiseptik.

NARODNA MEDICINA I NAPICI

Lečenje mamurluka

Tokom vekova, narodna je medicina naučila kako da se otrezni i

najpijaniji čovek. Jedan 40-godišnjak pijančio je od 27.
decembra do 10. januara, da bi ga najzad pokupili sasvim
paralizovanog od alkohola. Odmah mu je dato šest kašičica meda;
oosle 20 minuta i još šest, i j)osle drugih 20 minuta — isla
količina.Pored njegove postelje, na stlocu, bila je boca u kojoj
je ostao jedan gutljaj pića. Pijanac je spavao oko tri sata.
posle čega je nastavljeno lečenje: ponovo je. u roku od novih 40
minuta, dobio 18 kašičica meda.
Sledećeg jutra ponovo sam ga video, u pola devet. Posle toga
je ponovo zaspao, da bi spavao do pola osam uveče. Tako nešto
nisam video više od dvadeset godina. Ali onda se probudio i
popio preostali gutljaj iz boce. Najpre smo mu ponovo dali 18
kašičica meda za 40 minuta, a onda jedno rovito jaje. Deset
minuta kasnije dobio je još 6 kašičica meda a za večeru još 4
kašičice, čašu soka od paradajza i komad na brzinu ispržene go-
vedine. Posle večere je dobio još četiri kašičice meda.
Onda mu je jedan prijatelj doneo pola litre nokog pića što mu
je ponuđeno uz večeru. Međutim, u život vraćeni pijanac je odbio
piće, rekavši da više nikad neće piti. I održao je reč. Tako je
pomoću meda. za manje od 24 časa, izlečeno najteže mogućno
prijanstvo, i pri tom je utrošen nepun kilogram meda.
U narodnoj se medicini smatra da je preterana sklonost
alkoholu posledica nedostatka kalijuma u organizmu. Kao bogat
izvor kalijuma, med neutrališe želju za alkoholom korisno pomaže
procesu treznjenja.
U vezi s tim, preduzeo sam da lakmus-papirom utvrdim reakcije
važnih alkoholnih i bezalkoholnih pića čije mi je uzorke
obezbedio jedan prijatelj kafedžija. Tako sam došao do sleOecili
rezultata:

Pića Reakcije
Viski pH 6.0 - slabo
kisela
Rum pH 5,5 — kisela
Viši-voda' pH 7.0 slabo
bazna
Pivo pH 4.5 - vrlo
kisela
Soda voda pH 5.5 — kisela
Šeri pH 4.5 — vrlo
kisela
Porto pH 4,5 — vrlo
kisela
Vermut pH 4,5 — vrlo
kisela
Liker od pH 6.0 — slabo
mente kisela
Džin pH 6.0 — slabo
kisela
Ako imamo u vidu da čovek i životinje nagonski traže kiseline,
jasno je zašto čovek, posle fizičkog rada, uživa u boci piva.
Razumećemo i zašto poslovni ljudi i ljudi od struke uživaju da
pred spavanje popiju po koji koktel. Alkoholna pića čija je
reakcija kisela zadovoljavaju nagonsku želju za kiselinama.
Vredi napomenuti da su vino i pivo najkiselija od svih
alkoholnih pića.
Činjenica da su kafa i čaj takođe vrlo kisela pića — sa
reakcijom 4,5 pH — objašnjava njihovu popularnost U narodnoj
medicini čaj je često jedino piće koje se daje bolesnicima.
Viši-voda (Vichy Water) — vrsta bezalkoholnog napitka sličnog
sodi. ili vrsta alkalne (bazne) mineralne vode iz Višija u
Francuskoj. — prim. prev.

HEMIJSKA ANALIZA ALGI

Alge su bile omiljeni predmet izučavanja čuvenog, sada pokojnog,
profesora Džordža V. Kevenoa, s Univerziteta Kornel. Uveren da
ljudskom organizmu valja obezbediti
OSNOVNA ANALIZA ALGI
%
Vlage 6,0
Proteina (sirovih) 7,50
Celuloze (sirove) 7,20
Azota (slob. ekstrat) 45,28
Masti (eterskog 0,34
ekstrakta)
Pepela 33.68
Ukupno: 100,00

PRIBLIŽNI HEMIJSKI SASTAV PEPELA

Mineralni elementi %
Kalcijum 1,0
Fosfor 0,34
Magnezijum 0,74
Natrijum 4,00
Kalijum 12,00
Hlor 13,37
Sumpor 1,00
Gvožde 0,04
Jod 0,19
Neodređenih minerala 1,00
Ukupno: 33,68

' Po sredi su alge opisane u desetom poglavlju. prim prev

ŠTETNE BAKTERIJE I BAZNOST

Jedan moj prijatelj, inače nastavnik u medicinskoj školi, poslao

mi je na moje traženje obaveštenje o reakcijama sredina koje su
najpovoljnije za uzgoj štetnih bakterija, a prema merenjima
obavljenim u njegovoj školi. Evo nalaza:
Mikroorganizmi - Reakcija

Staphylococcus 7,4 — bazna

Streptococcus 7.4 do 7,6 — bazna
Pneumococcus 7,6 do 7,8 — bazna
H. Influenza 7,8 — bazna
Meningococcus 7.4 do 7,6 — bazna
Gonococcus 7.0 do 7,4 — bazna
Corynebacterium diphtheriae 7,2 — bazna
B. abortus 7,2 do 7,4 — bazna
B. tularensae 6,8 do 7,3 — bazna
Clostridium tetani 7.0 do 7,6 — bazna

Iz ovoga postaje očito da se mikroorganizmi štetni po ljudski

organizam razvijaju na baznoj osnovi. Ta je činjenica posebno
zanimljiva ako se ima u vidu da i kod stoke i kod ljudi ima
nagona koji ih gone na traganje za kiselinama. U svetlosti
navedenih dokaza čini se razboritim posumnjati u mišljenje da
štetne bakterije imaju neku drugu funkciju nego da kod ljudi
izazivaju bolest. Priroda je po svetu tako velikodušno rasejala
kiseline bez sumnje za to da bi se sprečio razvitak patogenih
mikroorganizama u telu. Nagon koji ih navodi na traganje za
kiselinom dat je živim bićima kao prirodna zaštita.

ARTRITIS
Okrećući se ljudima i medicinskoj praksi, otkrio sam da po dve
kašičice jabukovog sirćeta i dve kašičice meda razmućene u čaši
vode mogu ljudski motor prebaciti iz veće brzine u manju, pri
čemu se ta osoba smiruje i život s njom postaje mnogo lakši.
Osoba koja boluje od artritisa trebalo bi da zapamti da
jabukovo sirće, pored ostalih dobrih dejstava na ljudski organi-
zam, smiruje i mehanizam za potrošnju energije koji telo pokreće
na akciju, bilo mentalnu ili fizičku. Prilikom toga, ono
ljudskom motoru omogućava da se prebaci iz veće brzine u manju,
a pošto je artritis energetska bolest, ovo znanje može biti
veoma korisno u datoj situaciji.

Korisnost Lugolovog rastvora joda

Mladi Vermonćanin ne samo da uči o dobrim stranama jabukovog

sirćeta, već ga upoznaju i sa vrednostima Lugolovog rastvora
joda, koji je u XIX veku načinio jedan francuski lekar.

Jednom prilikom sam na raspolaganju imao dvanaestoro dece koja

je trebalo da mi dve godine služe kao ljudski zamorčići, kako bi
rezultati dobijeni druge godine mogli da se porede sa onima iz
prve. Cilj mojih istraživanja je bio da utvrdim da li se deca
razboljevaju kada im mokraća daje baznu ili kiselu reakciju.
Vremenom sam saznao da se ona zaista razboljevaju kad im mokraća
pokaže baznu reakciju a oporavljaju se kad se mokraća vrati
normalnoj kiselosti.
 U ovoj grupi dece su bili i blizanci čija majka mi je rekla:
“Doktore Džarvis, šta da radim? Jedna od ovih devojčica je kao
trkaći konj, dok je druga mirna poput konja za rad. Hoću da
kažem, ova prva je stalno nervozna, napeta, lako se naljuti i
neće da sluša. Uvek je spremna da se bije. Ova druga je blage
naravi; tako je tiha i mirna. Moj problem je u tome što nas naš
trkaći konj, mene i njenu sestru,stalno drži u stanju napetosti.
Ne vredi da je bijem, jer samo postignem da eksplodira i tada
imam još veći problem. Kažite mi, kako da živimo sa tim detetom?

'Hajde da se okrenemo vermontskoj narodnoj medicini,glasio je

moj odgovor pa da upotrebimo Lugolov jodni rastvor da bismo
mehanizme za potrošnju energije u organizmu oslobodili viska
energije. Svaki put kad njen motor ubrza i ona postane aktivno
nedisciplinovana, u njenu čašu vode dodajte kašičicu jabukovog
sirćeta, da biste vodu napravili kiselom. Tada u tu vodu dodajte
i dve kapi Lugolovog jodnog rastvora, promešajte, i dajte joj da
popije. Dajte joj to kad god vam se učini da joj je potrebna
pomoć da smanji brzinu. To možete da učinite bilo kada u toku
dana, za vreme ili između obroka.
Posle samo dve nedelje majka me je obavestila da se njen
trkaći konj smiri dva sata nakon uzimanja jabukovog sirćeta i
joda, te je uz stalnu upotrebu ovog napitka majka mogla sada
mnogo lakše da je obuzdava. Ponekad bi joj mešavinu davala i
svakog dana, ako joj se činilo da je to neophodno, ili rede ako
u međuvremenu nije bilo sukoba.
Danas je ta devojčica odrasla žena, udata, i ima svoju
porodicu.Uz pomoć sirćeta i joda koje je uzimala u toku
osetljivih godina odrastanja,njen ljudski motor je stavljen pod
kontrolu i ona je izrasla u normalnu devojku. U vreme kada je
završavala srednju školu, problemi njenog detinjstva su postali
samo daleka uspomena.Ali ako ikad opet postane napeta i
nervozna, ona će i sama znati lek.
Sećam se još jednog deteta čija je majka bila profesor na
nekom ženskom koledžu pre nego što se udala za fakultetski
obrazovanog čoveka. Njihovo prvo dete, devojčica, bilo je blage
naravi i sa njom nisu imali nikakvih problema, ali je zato
drugo, takođe devojčica, pripadalo onoj vrsti trkaćih konja koju
sam upravo opisao. Majka je došla kod mene sa istom pričom kao i
majka onih bliznakinja, i ja sam opet predložio upotrebu istog
narodnog napitka na bazi joda i sirćeta. I još jednom se lek
pokazao izvanrednim. I ova majka mi je donela skoro potpuno isti
izveštaj: u roku od dva sata njeno dete bi se potpuno izmenilo.
Kako je vreme prolazilo, i ova devojčica je postala dobra
učenica završnog razreda srednje škole, a kasnije je na koledžu
postigla izvanredan uspeh, gde je razvila svoj prefinjen um i
umetničke sposobnosti, kao i novostečenu osobinu da se lepo
slaže sa ostalima i lako sklapa prijateljstva.
Dve kapi Lugolovog rastvora joda isto tako povoljno deluju i
na odrasle osobe. Kad napor i stres svakodnevnog života navale
na vaša leda breme koje više ne možete da nosite, stvarajući pri
tom stanje nervne napetosti, i kad vam dnevni problemi kvare
miran san, tada se slobodno možete pomoći ovim napitkom od joda
i sirćeta.
Odrasla osoba uzima dve kašičice jabukovog sirćeta i dve
kašičice meda u čaši vode. Med se koristi kao sredstvo za
smirenje. Onda u tu istu čašu dodajte i dve kapi Lugolovog
rastvora joda, promešajte i polako ispijajte u toku jela, kao
što biste pili čistu vodu. Ako ovaj napitak ne uzimate u toku
jela, možete ga piti i kao koktel. Uskoro će vaš motor smanjiti
brzinu. Vaši problemi i njihova rešenja činiće vam se manje
teškim, a dnevni teret obaveza mnogo lakšim za nošenje. U ovom
vremenu nervne napetosti kombinacija joda sa sirćetom i vodom
daće napetoj osobi dodatnu energiju i izdržljivost, koje su
neophodne za svakodnevni život. I sami ćete videti da će vam
svakodnevni život postati mnogo manje naporan.
Isti ovaj postupak se može primeniti i na stoku, na način
nešto različit od onog koji sam primenio u lečenju mastitisa,
iako je u primeru na koji trenutno mislim razlog primene potpuno
isti. Moj prijatelj farmer me je jednog dana obavestio da su 4
od njegovih krava obolele od mastitisa. Veterinar je koristio
bakteriološki pristup i primenio lekove na bazi sulfata, ali bez
ikakvog uspeha. On je upravo napustio štalu, reče farmer,
saopštavajući mi da će krave uginuti. Da li bih ja možda mogao
da ih spasem?
Rekao sam mu da uništavanje bakterija kao rešenje medicinskog
problema nije uvek uspešno, bar što se mene tiče, pa sam
predložio da probamo sa vermontskon narodnom medicinom, i da
mehanizme za potrošnju energije oslobodimo viška aktivnosti.
Moj plan je bio da promenimo telesnu fiziologiju i herniju u
organizmu svake krave tako što bismo svako jutro, podne i veče
primenjivali takozvano “pranje krvi", kako se to naziva u
narodnoj medicini. Svakoj kravi ćemo iz boce dati po 120 gr
jabukovog sirćeta, 120 gr vode i kašičicu Lugolovog rastvora,
zajedno izmešano.
Pre nego što sam započeo lečenje, krave su imale visoku
temperaturu od po 42° C. Pošto sam počeo sa primenom leka,
groznica je odmah počela da popušta, tako da su se do kraja
nedelje sve 4 krave oporavile od svoje bolesti. Tri od 4 krave
su nastavile da daju mleko. Četvrta je opet počela da daje mleko
tek kada se ponovo otelila, i kad je započeo njen novi period
laktacije.
 Ovaj pristup, koji primenjuje narodna medicina - naime, obuz-
davanje viška aktivnosti u mehanizmima za potrošnju energije
pomoću “pranja krvi“ - može se primeniti i kod ljudi kada se kod
njih pojavi neka bolest uz pratnju povišene telesne temperature.
Najčešće je dovoljna jedna kašičica jabukovog sirćeta u čaši
vode,zajedno sa dve kapi jodnog rastvora,da bi telesna
temperatura opala, ako se ova mešavina uzima ujutro, u podne i
uveče. Ako se nastavi sa ovom terapijom,bolest može vrlo brzo da
se izleči.
Kada uzmete Lugolov rastvor, vi, u stvari, u organizam unosite
izvrstan katalizator, koji ima sposobnost da započne i nastavi,
i to ubrzanim ritmom, fiziološke i hemijske procese u organizmu
koji inače ne bi počeli da se odvijaju, ili bi započeli, ali
veoma sporo. Jod ubrzava taj početak, kao i samu reakciju. Uz
pomoć tog katalizatora svaka osoba postaje sposobna da sama
kontroliše svoju unutrašnju sredinu i telu donese smirenje.
Ako se među uzrocima artritisa nalaze i štetne bakterije ili
virusi, Lugolov rastvor i u tom slučaju može mnogo da pomogne.
U stadu mlečnih krava koje sam proučavao, uspeo sam da značajno
smanjim broj bakterija u mleku, kao što sam to već objasnio,
dodajući po dve kapi joda u 100 g jabukovog sirćeta, što sam sve
zajedno dodavao svakoj kravi uz njena dva dnevna obroka.
Što se tiče pasterizovanog mleka, valja još samo dodati, da
laboratorija u okviru svake mlekare prihvata mleko koje pokaže
da u jednom kubnom santimetru ima do 5000 bakterija. Uz pomoć
sirćeta i joda količina bakterija je pala na samo 1000 i više
nije rasla. Vrlo često se broj kretao oko 500, pa i manje.

Dve mreže krvnih sudova

Vrlo je korisno da osoba koja ima artritis poznaje i činjenicu

da u našem organizmu postoje dve vrste krvnih sudova. Ovo
saznanje je do vermontske narodne medicine dospelo preko farmera
koji su, pripremajući svoje životinje za prodaju i proučavajući
boju njihovog mesa i belinu loja, došli do zaključka da u
organizmu nema toliko krvi da bi svi krvni sudovi mogii njome da
budu ispunjeni u istom trenutku.
Mlade Vermonćane su naučili da, shodno tome, ljudsko telo
deluje kao višespratna kuća. U prizemlju se nalaze sistem za
varenje i drugi organi iz trbušne duplje; na prvom spratu se
nalaze srce i pluća; dok poslednji sprat čine mozak i čula
mirisa, vida i sluha, koja pojedincu omogućavaju kontakt s
okolinom.Kroz ove spratove prolaze dve mreže, koje čine krvni
sudovi od najmanjeg do najvećeg.Jedna od ovih mreža se nalazi u
prizemlju,dok se druga nalazi na prvom i drugom spratu
organizma.
 Mladom Vermonćaninu se takode izlaže priča da u organizmu
postoje i tri drveta. Jedno je drvo sistema za varenje, sa
korenima u trbuhu. Drugo je drvo krvnih sudova, sa korenima u
srcu; dok je treće drvo živaca, žiji su koreni u mozgu. Da bi
mogao pravilno da hrani ova tri drveta u organizmu veoma je
važno da ukupnoj masi krvi bude omogućeno da se iz jednog krvnog
sistema može lako prebaciti u drugi, pri čemu se njene
karakteristike menjaju u zavisnosti od potreba ova tri drveta
koja hrani, bilo da one podrazumevaju pripremu za napad ili
odbranu ili za normalnu aktivnost stvaranja zaliha za slučaj
potrebe.
Mreža krvnih sudova koja obuhvata prvi i drugi sprat snab-
deva tkiva kao što su srce, pluća i centralni nervni sistem,
oči, uši, sluzokoža nosa i grla, kao i mišići ruku, nogu i
središnjeg delatela. U prizemlju, mreža krvnih sudova snabdeva
kožu, trbuh, creva, jetru, žuč i bubrege. Mišići, mozak i pluća
čine ono što nazivamo jezerima krvi na prvom i drugom spratu,
dok jezera u prizemlju čine koža, jetra i žuč.
Kada se hrana pojede i kad započnu procesi varenja i
apsorpcije, ukupna masa krvi u organizmu prelazi iz mreže na
prvom i drugom spratu u mrežu u prizemlju. Kad krv napušta
gornje spratove, smanjuje se prečnik najmanjih krvnih sudova,
kapilara. To znači da do ćelija dospeva manje krvi sa hranljivim
materijalom i kiseonikom, koji su organizmu potrebni za
održavanje vitalnih funkcija.
Zbog ovog smanjenog snabdevanja krvlju, ćelije koje ishranjuje
mreža koja se proteže kroz prvi i drugi sprat razvijaju posebnu
potrebu za hranom, koja se zadovoljava prebacivanjem krvne mase
iz prizemlja nagore. Čim ta krvna masa napusti prizemlje,
kapilari se smanjuju u prečniku, pa tako ćelije u tom delu
organizma razvijaju sada svoju potrebu za hranom, koja se
zadovoljava na sličan način - to jest, vraćanjem krvne mase na
donji sprat.
Na taj način se između ove dve mreže uspostavlja ravnoteža.
Stepen iskorišćenja zavisi od gipkosti te ravnoteže. Rast i
opadanje veličine kapilara stalno se menja kako krv prelazi iz
jedne mreže u drugu.
Ovo stalno pomeranje krvne mase u organizmu omogućava
održavanje višeg nivoa ćelijske aktivnosti u jednoj ili drugoj
krvnoj mreži, što zavisi od toga da li se aktivnost organizma
usredsreduje na mišićnu aktivnost ili na varenje hrane. Međutim,
ako se to pomeranje krvne mase ne odvija redovno, i prema
potrebama telesnih ćelija, ćelije u okviru jedne ili druge mreže
mogu se pobuniti protiv neprijateljski raspoložene okoline koja
odbija da ih redovno snabdeva hranom.
Rezultat svega ovoga je da pojedinac postaje svestan svog
organizma i prepoznaje da određeni deo tela ne funkcioniše kako
treba. Kod nervno nestabilnih osoba ova ravnoteža je od
izuzetnog značaja; kod njih do prebacivanja krvne masa dolazi
vrlo često i iznenada.
Tokom celog svog života suočeni smo s ovim širenjem i
sužavanjem kapilara u dvema krvnim mrežama. U osnovi, ritam ove
promene zavisi od faktora sredine koji su u tom trenutku
prisutni. Kad se ljudski motor prebaci u veću brzinu, krvna masa
prelazi iz prizemlja na prvi i drugi sprat, da bi organizovala
telo za napad. Pri prelasku na manju brzinu krv se ponovo vraća
u prizemlje, da bi telo moglo da se organizuje za mir i tišinu,
i za stvaranje zaliha.
Usled stresnih situacija svakodnevno prisutnih u savremenom
načinu života, i raznih pritisaka, kao i zbog varenja raznih
vrsta hrane koju danas jedemo, često dolazi do skupljanja
kapilara u predelu prizemlja, kao i do širenja kapilara na prvom
i drugom spratu. Povišeni krvni ptritisak je znak da je krvna
masa stalno prisutna na prvom i drugom spratu.
Za zaustavljanje ovog procesa i ponovno uspostavljanje
ravnoteže između gornjih i donjih nivoa, tako da se veći deo
krvne mase i dalje prenosi prema potrebi iz jednog dela u drugi,
narodna medicina Vermonta najpre preporučuje ishranu bogatu
ugljenim hidratima - to jest, upotrebu voća, bobica, lisnatog i
korenskog povrća - i smanjivanje količina hrane bogate
belančevinama - kao što su mleko, jaja, sir, riba, živina i
morski plodovi.
Ako se ovoga pridržavate, tada će vam biti potrebna još samo
četiri leka. To su jabukovo sirće, med, Lugolov jodni rastvor i
tablete od morskih algi. Sva ova četiri elementa uzeta zajedno
uspešno spečavaju duže zadržavanje krvi u krvnim mrežama prvog i
drugog sprata.

Telo kao klatno

Narodna medicina Vermonta nas uči da u našem organizmu postoji
klatno koje se stalno kreće s jedne na drugu stranu, kao kod
onih starih zidnih časovnika koji se još uvek mogu videti u
nekim starim kućama u Novoj Engleskoj. Proučavajući prelazak
krvne mase iz stanja mirovanja u stanje borbene gotovosti, mi u
tom procesu prepoznajemo hemijsko i fiziološko klatno. Naše je
da se staramo o tome da klatno ne zapne negde na tom putu, te
proizvede stanje bolesti.
Kako živi iz dana u dan, pojedinac postaje svestan kretanja
tog klatna. Svi mi znamo kako se to oseća. Jednog dana smo "na
vrhu sveta", kako to obično kažemo, dok već sledećeg možemo biti
u najcrnjem mogućem raspoloženju. U tome veoma lako možemo
prepoznati kretanje klatna koje odražava stanja nervnog,
endokrinog i hemijskog mehanizma našeg organizma. Ovi mehanizmi
se menjaju prema godišnjim dobima, pa se i čovekova reakcija
prema činiocima koji dovode do bolesti menja iz dana u dan, i
prema godišnjim dobima. Kada se ti procesi poremete,ljudski
organizam teži da ponovo uspostavi ravnotežu. Mi sami ne bi
trebalo da se mešamo u taj proces.
Ne možemo lako da naučimo da o svom organizmu razmišljamo kao
o nečemu što je u stalnom kretanju. Mnogo češće o njemu
razmišljamo kao o nečem što je jednom zauvek dato, umesto da ga
shvatamo kao istinsko stanje stalnog kretanja,s promenama u
obliku i neprestanom prilagodavanju jednom u stanju
napredovanja.
U toku prepodneva i sredinom druge polovine dana ponovo uzmite
mešavinu sirćeta i meda. Po mom mišljenju to je najbolji od svih
napitaka koje možete brzo da napravite. Ovo će vašem nervnom,
endokrinom i hemijskom sistemu omogućiti da se ponovo vrate u
ravnotežu. Napitak će razblažiti vašu zgusnutu krv i uspostaviti
normalan osmotski pritisak. Takođe će smanjiti i vaš krvni
pritisak.
Provera reakcije mokraće ujutro, posle ustajanja iz kreveta, i
njeno korišćenje za odbir namirnica za svakodnevnu ishranu samo
su zamena za instinkte koje vam je priroda dala a koje ste
ostavili negde za sobom u procesu odrastanja i sazrevanja.
Još jedan način odabiranja svakodnevne hrane jeste i mogućnost
da reakciju mokraće ispitujete na način koji sam naučio od
starosedelaca Vermonta. Mokraća se sipa u čašu tako da može da
se posmatra na svetlosti. Normalna mokraća treba da bude tamno
žuta. Ako je tamnija, to znači da u njoj ima previše soli, bilo
da ste je uneli direktno iz slanika ili upotrebom previše slane
hrane. Proverite vašu dnevnu potrošnju soli da biste videli da
li je to tačno.
Ako je mokraća svetla, to može da znači da ste u toku dana
popili dosta vode, ali svetla boja isto tako može da bude i
rezultat upotrebe hrane koja je bogata kalijumom, kao što su
voće, bobice, jestivo lišće i korenje.
Ocenom boje mokraće vi možete da utvrdite da li su natrijum i
kalijum u vašem organizmu zastupljeni u odgovarajućoj količini.
Rezultat vam govori da li treba da smanjite ili povećate unos
soli iz voća, bobica, lišća i korenja.
Ako je mokraća zamućena onda je njena reakcija sasvim sigurno
bazna. Zamućena mokraća znači da u vašoj ishrani ima mnogo
belančevina, ali da biste utvrdili da li je to stvarni razlog
zamućenosti dodajte u sud s mokraćom jednu kašičicu jabukovog
sirćeta. Ako se zamućenost samo delimično smanji, dodajte još
jednu kašičicu. Ako zamućenost tada potpuno nestane, to će
značiti da u vašoj ishrani ima previše proteina, a količina
jabukovog sirćeta koja je bila potrebna da se vaša mokraća
izbistri otprilike odgovara količini proteina koja je suvišna.
 Ako je upravo to slučaj, morate smanjiti količinu belančevina
koje unosite u organizam dok god ne dođete do količine koja neće
izazivati zamućenost mokraće. Takođe ćete uz obroke piti i
mešavinu sirćeta i vode, da biste povećali količinu kiseline.
Stalno imajte na umu stari zakon: uz hranu bogatu belančevinama
morate u organizam uneti i određenu količinu kiseline.
Glava XIX Šta jedu stanovnici Vermonta

U našem proučavanju izbora biološki zdrave hrane pogledajmo

još jednom šta biraju oni stanovnici Vermonta koji su oduvek
živeli blisko zemlji, vođeni nagonima iz detinjstva koje nikada
nisu izgubili.
Dosta sam vremena proveo razgovarajući sa postarijim
stanovnicima Vermonta o tome šta oni jedu, i šta im omogućava da
u starosti imaju dobar vid, dobar sluh i da mentalno i fizički
budu i dalje zdravi, bez tragova senilnosti. Kao što sam već
rekao, oni mi stalno govore da se klonim 'civilizovane hrane*.
Oni naravno misle na hranu spravljenu na bazi belog brašna, na
beli šećer, industrijski upakovane žitarice i prerađenu hranu,
umesto kojih koriste ražano ili kukuruzno brašno, med umesto
belog šećera i prirodnu pre nego prerađenu hranu.
Rekli su mi, ti stari Vermonćani, da im prirodna hrana daje
snagu da obavljaju sve poslove na farmi - snagu koju ne bi
dobili iz industrijski spakovanih žitarica i druge prerađene
hrane. Stalno su mi ponavljali da industrijski prerađenu hranu
svedem na najmanju moguću meru.
Takođe su mi rekli da moram da održavam ravnotežu između hrane
bogate belančevinama i one bogate ugljenim hidratima. Količina
hrane potrebna za jedan dan, a koja je odabrana po pravilima
prirode, bogata je ugljenim hidratima a siromašna belančevinama.
Ako poremetite ono što je priroda odredila tako što ćete jesti
hranu bogatu belančevinama a siromašnu ugljenim hidratima,
možete očekivati povremenu pojavu bolesti.

Starosedeoci su mi takođe skretali pažnju na hranu dobijenu iz

pšenice i pšeničnih prerađevina. Savetovali su mi da izbegavam
takvu vrstu hrane. Kad sam pitao zašto je to tako, rekli su mi
da ova vrsta hrane smanjuje sposobnost za obavljanje poslova na
farmi. S druge strane, rečeno mi je, hrana spravljena na bazi
kukuruza smanjuje umor i povećava izdržljivost organizma.
Ako se kokoškama ponudi mešavina zrnevlja među kojima ima i
zrna pšenice, one će pojesto sve ostalo, a zrna pšenice će
ostati netaknuta. Pšenicu će pojesti tek kasnije, ako budu mnogo
gladne i ako im se ne ponudi ništa drugo. Pitao sam šta se
dešava ako je pojedu i naučio da u tom slučaju one legu jaja
čija je ljuska prilično meka i iz kojih se teško legu pilići, a
ako se i izlegu budu veoma slabašni.
Umesto pšenične hrane, stanovnici Vermonta preporučuju hranu
na bazi kukuruza, kao što su kukuruzni hleb, kaše od kukuruznog
brašna i kokice. Postoji još jedan razlog za upotrebu kukuruzne
hrane a izbegavanje pšenične, a daju nam ga krave koje
pokušavaju da uđu u polje zasađeno kukuruzom i koje odbijaju da
jedu obroke u kojima ima mnogo pšenice. I kokoške takođe vole
raspuknuta zrna kukuruza.

Kod većine stanovnika Vermonta pšenična hrana dovodi do bazne

reakcije mokraće, tako da je jedino logično da se takva vrsta
hrane izbaci iz upotrebe i da se umesto toga jedu proizvodi od
kukuruza i raži. Odstranjivanje pšenične hrane iz svakodnevne
ishrane znači zanemarivanje hrane spravljene na bazi belog
brašna, celog zrna pšenice, graham pšenice, kao i pšeničnih
cerealija i slične hrane kao što je keks, kolači i krofne.
Bilo mo je savetovano da, osim pšenice i pšeničnih proizvoda,
izbegavam i beli šećer, koji bi trebalo da zamenim medom. Jedna
od 12 odraslih osoba koje su mi poslužile kao ljudski zamorčići
dok sam pokušavao da ustanovim da li se bolest javlja kod kisele
ili bazne reakcije mokraće rekla mi je da je ona otkrila jedan
razlog zbog kojeg reakcija njene mokraće prelazi u baznu s
vremena na vreme. To se dešavalo, rekla mi je, kad god bi jela
slatkiše, prilikom svakog sastanka njenog bridž kluba.

Ja sam o ovim zapažanjima sastavio izveštaj i prosledio ga

drugima u kontrolnoj grupi, koji su svakodnevno vodili zapisnik
o reakcijama mokraće i dnevnik ishrane, i zamolio sam ih da
dobro paze da li se isto dešava i njima kad jedu slatkiše.
Kasnije su mi rekli da je to sve tačno. Iz ovih izveštaja, kao i
iz činjenice da se bolest javlja samo kad je reakcija mokraće
bazna, zaključio sam da su stanovnici Vermonta u pravu kad kažu
da beli šećer treba zameniti medom.
Treća vrsta hrane protiv koje su me upozorili moji prijatelji
iz Vermonta bila je mleko kao napitak. Ovde sam, da bih proverio
to što su mi rekli, angažovao još desetak male dece, mlađe od 5
godina, pored onih 12 odraslih koji su već marljivo radili na
be- leženju svih promena u svom organizmu. Obe ove grupe su
svakodnevno vodile dnevnik o tome šta su toga dana jele i kakva
im je posle bila reakcija mokraće.
Prema teoriji da se mala deca u odabiranju svoje hrane
rukovode samo svojim nagonima, ja sam mojim malim za- morčićima
dozvolio da jedu šta god su hteli od sve one hrane koja je pred
njih bila izneta na sto. Bio sam potpuno iznenađen, ali deca
nisu htela da piju mleko. To je na mene delovalo kao šok, jer
sam, kad god bih pacijentu prepisivao kako da se hrani, mleko
uvek koristio kao osnovu ishrane, a sve ostale namirnice su se
vrtele oko njega. Ova deca su mi, time što nisu uzimala mleko,
rekla da sam grešio.
Ono što su želela i uzimala u velikim količinama bili su
kiseli napici. Najviše su volela sok od brusnica. Kad bi sok bio
spravljan kod kuće, deca su ga uzimala toliko kiselog da odrasli
članovi domaćinstva nisu hteli da ga piju.

Zanimalo me je zašto ova deca neće da piju mleko kad im se

dozvoli da sama biraju hranu. Zamolio sam jednu devojčicu sa
farme da pomoću lakmus-papira utvrdi kakva je reakcija mleka
posle popodnevne muže krava u stadu od 45 krava muzara, i ona je
to uradila pod nadzorom vlasnika stada. Svake nedelje mi je
donosila pismeni izveštaj iz kojeg sam zaključio da je mleko
koje daju zdrave krave blago kiselo po svojoj reakciji. Onda sam
proučavao reakciju pasterizacije koja je neophodna da bi se
mleko pripremilo za ljudsku upotrebu. Zbog procesa
pasterizacije, reakcija mleka je postajala bazna.
I tu sam našao odgovor. Pasterizovano mleko je davalo baznu
reakciju i zato deca koja se rukovode isključivo svojim
instinktima odbijaju da ga piju, a taj ih instinkt nagoni da
biraju samo kisele napitke.
Dve majke, koje su svoju decu leti često vodile na izlete,
pristale su da za mene urade neke male oglede. Jednom prilikom
su za decu ponele tri različite vrste napitaka. Jedno je bilo
'pice s travnatih polja' koje se u Vermontu koristilo od
davnina, a to je, u stvari, bio napitak od mešavine sirćeta,
meda i vode. Drugi napitak je bila limunada, a treće mleko. Deci
je rečeno da mogu da biraju šta će da piju i svi su izabrali
mešavinu sirćeta i meda. Pošto su to sve popili, prešli su na
limunadu i popili je, a mleko nisu hteli ni da okuse.
Četvrta vrsta hrane koja proizvodi baznu reakciju, a koju su
moji prijatelji Vermonćani ili potpuno odstranili iz svoje
ishrane ili drastično smanjili, bilo je mišićavo meso -
teletina, svinjetina i jagnjetina. Možete da se zapitate šta
onda rade sa životinjama sa farme koje zakolju, i dobićete
odgovor da meso ide u prodaju, pri čemu farmer ostvaruje deo
zarade, dok za svoju porodicu obično ostavlja džigericu, srce,
jezik, creva, slezinu i bubrege. Deo džige- rice obično ide
susedima, pri čemu se zna da će oni tu uslugu vratiti čim sami
budu spremili životinju za prodaju. Ovaj običaj čuvanja
unutrašnjih organa za upotrebu kod kuće prenosi se s jedne
generacije vermontskih farmera na drugu, i još uvek se poštuje.
Pa ipak su farmeri veoma oprezni čak i s ovim malim količinama
mišićavog mesa koje ostave za sebe. Oni potrošnju teletine,
jagnjetine i svinjetine ograničavaju najednom nedeljno, a
najmanje jedu jagnjetinu, jer ona najbrže dovodi do bazne
reakcije mokraće. Umesto toga, kao izvor proteina koriste ribu,
i druge morske plodove, znajući da je mnogo manja verovatnoća da
ova hrana da baznu reakciju mokraće.

Starosedeoci Vermonta su mi takođe savetovali da izbegavam

agrumsko voće i njihove sokove, a naročito pomorandžu i
grejpfrut. Kada sam upitao zašto je to tako, rekli su mi da to
voće izaziva zaglušenost ušiju - to jest, dovodi do 'prehlade od
pomorandžinog soka', do svraba kože, kao i grubih mesta na koži,
koja izgledaju kao da smo ih dugo trljali oštrom tkaninom. Oni
takođe, rečeno mi je, povećavaju artritični bol i druge bolove u
zglobovima.
Kad zimi idu na Floridu stanovnici Vermonta mogu da jedu
pomorandže i grejpfrut, a da ne podlegnu ni jednom od loših
uticaja do kojih bi došlo da su to voće jeli kod kuće u
Vermontu. Izgleda da osoba koja živi tamo gde pomorandže rastu,
može i da ih koristi za ishranu. Nasuprot tome, ako se
pomorandže uvoze u oblasti s hladnijom klimom, organizam ih neće
prihvatiti kao hranu.
Jabuke, grožđe, šljive i žbunovi brusnica rastu u Vermontu i
divlje, što dokazuje da priroda ima puno poverenja u jabučnu
kiselinu u jabukama, tartarnu kiselinu u grožđu, i jabučnu,
kininsku i benzoinsku kiselinu u brusnicama, koje su i najbolje
za one ljude koji žive u severnijim klimama.

Da ukratko ponovim sve što sam od stanovnika Vermonta naučio

o svakodnevnoj ishrani, koja omogućava da se izbegne
neželjena bazna reakcija mokraće i prateće bolesti:

1. Iz svoje ishrane odstranite sve slatkiše kao što su pite,

torte, bombone, sladoled, testa, bezalkoholni napici i svi
slatki deserti. Kad god je to moguće, upotrebljavajte med za sve
vrste hrane koju želite da zasladite. On je i sedativ i blagi
laksativ, te omogućava zdrav san u toku noći. U njemu možete
naći sve što je potrebno vašem organizmu. Medonosna pčela
verovatno zna sve ono što treba da se zna o pravilnoj ishrani.
2. Koliko god je to moguće, izbegavajte i belo brašno, što
znači da treba da zaboravite na beli hleb, torte, vafle,
palačinke, kolače, keks i krofne. Vaš hleb bi trebalo da bude
ražani, kukuruzni ili sojin. U Vermontu se kokice često koriste
umesto hleba.
3. Odbacite sve cerealije osim onih od oraha, kornflejksa, i
sličnog, sa pavlakom ili mlekom. Kao zaslađivač koristite samo
med. Mleko upotrebljavajte samo za spravljanje hrane a nikako
kao napitak. Postoji, na primer, jedna vrsta cerealija koje su
spremljene za tržište a koja sadrži orahe i javorov sirup Dez
dodatih soli.
4. Svakog dana pojedite po dve salate od povrća i po jedno
jaje.
5. Meso jedite jednom nedeljno, a džigericu jednom ili više
puta nedeljno. Umesto džigerice možete koristiti i jetrenu
paštetu Često jedite ribu i morske plodove. Srce, bubrege,
slezinu, iznutrice i jezik možete često da jedete, a divljač
samo povremeno.
6. Bar jednom dnevno jedite jabuke, grožđe, sos od jabuka, sos
od brusnica, grožđani žele ili žele od jabuka.
7. Svakog dana pijte sokove od jabuka, grožđa, riDizli, para-
dajza i V-8 sokove ( koji sadrže bar 8 vitamina).
8. Ne jedite pomorandže, grejpfrut i ananas ili njihove sokove
ako živite u severnim delovima Sjedinjenih Država,
9. Možete da koristite i odgovarajuće škrobove: krompir,
pirinač, bundevu, kukuruz i banane.
10. Takođe možete da koristite i odgovarajuće šećere: med,
melasu, javorov sirup, javorov šećer, suvo grožđe, smokve i
urme.
11. Sledeći proteini su dozvoljeni: sva divljač, riba, rakovi,
ostrige, sirevi, jaja i orasi.
12. Dozvoljeno voće: sve bobice, jabuke, kajsije, trešnje,
kupine, grožđe, breskve, šljive i dudinje.
13. Dozvoljeno povrće: artičoke, špargle, boranija, repa, lišće
repe, prokelj, kupus, šargarepa, kelj, celer, kukuruz na klipu,
krastavac, maslačak, beli luk, grašak, salata, masline, crni
luk, peršun, paprika, rotkvice, spanać, paradajz, rotkva i sve
lisnato povrće.
14. Dozvoljene masti: slanina, puter, riblje ulje, pavlaka,
svinjska mast, kukuruzno ulje, maslinovo ulje i ulje od
kikirikija.

Biološki način odabiranja hrane koji sam opisao u ovom i

prethodnom poglavlju, najbolji je za sve obolele od artritisa.
To je, u stvari, samo novi naziv za ono što su naši preci odavno
znali o načinu ishrane. Prema njemu, iz naše svakodnevne ishrane
treba da odstranimo svu onu hranu koja kod većine pojedinaca
aovodi do bazne reakcije mokraće. To je način ishrane koji se u
osnovi sastoji od istih elemenata, mada donekle izmenjenih, koje
su i naši preci koristili u svojoj ishrani. Njih je činila jakim
i otpornim, a nama danas može biti korisna koliko je i njima
koristila
Savremen civilizovani način ishrane razlikuje se od biološkog
odabira hrane po tome što se koristi rafinisanom hranom.
Uklanjanjem ovih vrsta hrane ponovo se aktiviraju oni nagoni
koji su i naše pretke vodili u odabiranju hrane, i bez greške
nas upućuju na biološko odabiranje hrane, samo ako je to moguće,
onako kako sam to već opisao. Moramo stalno da imamo na umu
činjenicu da se naša životna sredina promenila, ali su naša tela
ostala potpuno ista kao što su bila pre hiljadu ili deset
hiljada godina, bar u pogledu hemijskih funkcija.
Žrtve atritisa koje se pridržavaju biološkog odabira hrane
mogu da očekuju da će se postepeno povećavati efikasnost
njihovog organizma, a kako se to odvija, artritis će postepeno
nestajati.

Pa ipak, moramo stalno da se vraćamo na činjenicu da kod

raznih ljudi postoje velike razlike u reagovanju na promene u
načinu ishrane. Ta sposobnost ne zavisi samo od starosti
pojedinca već i od toga koliko su dugo taj pojedinac i njegovi
neposredni preci bili žrtve loše ishrane. Ako je, na primer,
porodica vašeg oca i njegovog oca došla iz Evrope, gde su uslovi
života u celini bili bolji nego u Sjedinjenim Državama, odgovor
na promene u načinu ishrane uglavnom je veoma brz. Ali ako su
vaši neposredni preci bili Amerikanci, taj odgovor će biti manje
brz. Ako je pre te osobe postojalo već nekoliko generacija
Amerikanaca, do odgovora na promene u načinu ishrane doći će se
veoma sporo.
Uopšteno govoreći, hemijske promene u okviru organizma i van
njega regulišu se na dva načina. Pre svega, one zavise od
prirode i količine supstanci o kojima ie reč. Onda i brzina
njihovih reakcija može biti različita. Dve supstance mogu dugo
učestvovati u zajedničkoj reakciji, ali toliko sporo da izgleda
kao da se s njima ništa ne dešava. Takva hemijska reakcija, koja
se sama po sebi odvija veoma sporo, može se pod određenim
okolnostima ubrzati dodavanjem treće supstance koja tada postaje
katalizator. Ova spoljna supstanca, katalizator, deluje kao
podstrekač akcije početnih supstancija.
Teško je zamisliti živi organizam koji svoj život može makar i
za trenutak da održava bez katalizatora. Većina hemijskih prame-
na koje čine procese varenja, upotrebe hrane u ćelijama i
izbacivanja nesvarenog materijala odvijala bi se suviše sporo da
nema katalizatora. Ćelije ne bi mogle da dobiju dovoljno enrgije
u određenom vremenu, za dalji rad.
U našoj ishrani katalizatori su minerali kojih u tragovima ima
u voću, bobicama, jestivom lišću, korenju i medu. Jedna ili dve
kašičice meda uzeta pri svakom obroku obezbediće dovoljnu
količinu katalizatora potrebnih za ubrzavanje procesa varenja.
Svako ko želi da biološki izbor hrane ispita radi utvrđivanja
sadržaja minerala i vitamina otkriće da su i jedni i drugi
zastupljeni u zadovoljavajućim količinama Kao što sam već rekao,
cilj ovog načina odabiranja hrane jeste uklanjanje onih vrsta
hrane koje kod većine osoba dovode do stvaranja bazne reakcije
mokraće. To je i određeni napor da se pojedinci vrate ishrani
koja sadrži visok procenat ugljenih hidrata a mali procenat
belančevina, što je i bio prvobitni plan prirode.
Vrednost bilo kod načina ishrane određuje se po njegovom
uticaju na reakciju mokraće. Ljudi koji obolevaju kad se kod
njih pojavi mokraća bazne reakcije oporavljaju se od bolesti kad
im mokraća ponovo postane kisela, i takva ostane. Biološki način
odabiranja hrane umnogome pomaže održavanju kisele reakcije
mokraće, pa je to i osnovni cilj u održavanju stalno dobrog
zdravlja svake osobe.
Pošto su stanovnici Vermonta na sebi proučili ovaj princip
biološkog odabiranja hrane, ja sam taj princip zatim primenio na
članovima probne grupe koju sam sam organizovao, pa su oni
nastavili tako da žive tokom sledećih 20 godina. U toj grupi su
se nalazili stanovnici 32 različite države Amerike i Havajskih
ostrva. Mnogi od članova su bili nacionalno poznati. U toku dve
decenije koliko su primenjivali ovaj postupak - a morate
priznati da je to popriličan period za jedan eksperiment - oni
su dobili iste rezultate koje stanovnici Vermonta dobijaju već
200 godina. Primena ovih postupaka trebalo bi da i kod vas
dovede do istih rezultata.

Da li vaš organizam funkcioniše kako treba?

Narodna medicina Vermonta je ustanovila nekoliko načina na

koje osoba obolela od artritisa može da proveri da li njen
organizam pravilno radi. Žrtve artritisa bi ovo trebalo da rade
bar jednom nedeljno, da bi znale da li njihova ljudska mašina
radi kako treba i prati plan prirode.
Vi možete mnogo naučiti o svojoj telesnoj mašini, kao i kako
njome da upravljate, proučavajući koliko puta udahnete vazduh
dok sedite. Prinesite ogledalo ustima i dunite. Na površini
ogledala uhvatiće se tanak sloj vlage. Sada uzmite loptastu
gumenu pumpu, poput one sa starih raspršivača parfema, stegnite
je i otpustite, sve vreme je držeći upravljenu na ogledalo. Sloj
vlage će nestati.
Ovaj eksperiment vam govori da je vazduh koji udišete drugačiji
od vazduha koji izdišete. Izdahnuti vazduh sadrži više vode, kao
što to pokazuje test sa ogledalom, ali pri tom ne možete da
vidite da on sadrži i ugljenu kiselinu. Broj udisaja u toku
jednog minuta govori vam da li vaše telo otpušta vlagu i
kiselinu preko pluća, ili pokušava da ih zadrži.
Da biste ovo mogli sebi da predstavite potrebno je da stalno
imate na umu da je, u krajnjoj liniji, ljudsko telo mašina za
proizvodnju energije. Mašini na paru ili motoru s unutrašnjim
sagorevanjem - a to je, naravno, naše telo - kiseonik je
apsolutno neophodan. Kad udahnete vazduh, vi kiseonik dovodite
do veoma tankih opni koje vazduh u plućima dele od krvi u
kapilarima, koji krvi omogućavaju da prolazi kroz pluća.
Kiseonik iz vazduha prolazi kroz te opne u krv, koja ga zatim
nosi do svih telesnih ćelija.
Aktivni deo krvi koji prenosi kiseonik jesu crvena krvna
zrnca; sastojak crvenog krvnog zrnca koji zapravo obavlja ovaj
posao jeste hemijska komponenta koja se naziva hemoglobin, a deo
hemoglobina koji apsorbuje sav postojeći kiseonik jeste
odgovarajući sadržaj gvožda u njemu. Gvožde se veoma lako vezuje
s kiseonikom.
Crvena krvna zrnca, sa svojim hemoglobinom koji nosi kiseonik,
konačno dolaze do telesnih ćelija. Tu se kiseonik, zajedno s
hranljivim materijama koje takođe nosi krv, predaje svakoj
ćeliji kojoj je potreban, da bi u njoj došlo do sagorevanja tog
hranljivog materijala, i proizvodnje telesne energije.
Kao ishod tih vitalnih funkcija telesnih ćelija skuplja se
otpadni materijal koji se prebacuje do crvenih krvnih zrnaca,
koja su pre toga predala svoj transport kiseonika. Krvna telašca
nose ovaj materijal do desne komore srca, a odatle on ide u
pluća, gde će biti istovaren i gde će krvna zrnca preuzeti novu
količinu kiseonika.
Količina kiseonika koja je organizmu potrebna vremenom se
menja. Na primer, sigurno je da će vam mnogo više kiseonika biti
potrebno kad se bavite nekom fizičkom aktivnošću, negoli kad
mirno sedite u fotelji. Te različite potrebe za kiseonikom
regulišu se brzinom i dubinom disanja. Ova regulacija je potpuno
automatska, i njom rukovodi centar za disanje koji se nalazi s
donje strane mozga. Ako bismo pokušali da u taj deo mozga
zabodemo iglu, i da je tako pokrećemo da uništimo nervne ćelije,
došlo bi do prestanka disanja i uskoro do smrti.
Čime se to centar rukovodi u slanju redovnih poruka mišićima
koji obavljaju disanje? Šta ih to tera da svoje pokrete smanje
kada se smanje i telesne potrebe za kiseonikom?

Evo odgovora. Taloženje ugljene kiseline u krvi dovodi do

stimulacije centra za disanje i goni ga da mišićima za disanje
šalje poruke za ubrzani rad. Ako zadržite dah, u vašoj krvi
istog trenutka počinje da se gomila ugljena kiselina. Krv
prolazi kroz taj centar, i kad se ugljena kiselina dovoljno
nagomila, centar u jednom trenutku pošalje mišićima poruku da
počnu sa disanjem, i vi jednostavno morate da počnete da dišete.
Nikakva voljna akcija s vaše strane ne može to da spreči.
Dok se odmarate, sedeći u fotelji, izbrojte koliko puta
udahnete vazduh u toku jednog minuta, ili neka to neko uradi
umesto vas. Normalan broj za zdravu odraslu osobu trebalo bi da
se kreć između 16 i 18 udisaja i izdisaja u minuti; ipak bi 16
udisaja bili optimalan broj za zdravi odraslu osobu.
Da li dišete brže ili sporije nego što je to normalno? Odgovo
na ovo pitanje mnogo će vam pomoći, jer ako dišete sporije negc
što je normalno, to znači da vaše telo pokušava da zadrži
ugljenu kiselinu koju proizvode vaše telesne ćelije. Njima je
potrebna kiselina i one čine sve što mogu da bi je zadržale.
Usporeno disanje vam govori da bi trebalo da povećate količinu
kiseline koju svakodnevno unosite u svoj organizam.
Šveđani i Norvežani ovu potrebu za kiselinom rešavaju tako što
piju dosta kafe, koja daje kiselu reakciju. Englezi piju čaj,
koji je takođe kiseo. Drugi to postižu tako što piju alkoholne
napitke, kao što su pivo, vino ili žestoka pića, jer svi ovi
napici daju kiselu reakciju.
U Vermontu se ova potreba najčešće zadovoljava upotrebom
mešavine jabukovog sirćeta i meda. Popijte ovo umesto jutarnje
kafe, popodnevnog čaja ili nekog žestoKog pića pred večeru, i to
će biti izvrsna hrana koja ljudskom motoru omogućava da smanji
brzinu. To će vam pomoći da se opustite, a kasnije da mirno i
zdravo spavate. Ovaj napitak sadrži sve kvalitete zdrave jabuke
i cvetnog nektara koji su sačuvani u jabukovom sirćetu i
livadskom medu. I jedna i druga supstanca sadrže minerale i
vitamine koji su telu potrebni za očuvanje i pravilan rad
ćelija.
Ako vam je disanje sporije od normalnih 16 puta u minuti,
trebalo bi da izbegavate hranu na bazi pšenice i pšeničnih
cerea- lija, beli šećer, mišićava mesa, kao i agrumsko voće. Ova
hrana, kao što smo već videli, povećava baznost kn/i i usporava
disanje, da bi se omogućilo što duže zadržavanje ugljene prašine
u krvnim sudovima.
Voće, bobice, jestivo lišće i korenje, pomenuti su kao veoma
korisna hrana, jer su sve te stvari kisele još pre nego što ih
unesemo u usta. Ako ih pridodate svojoj svakodnevnoj ishrani, to
će veoma brzo da vam pomogne, ukoliko vam je disanje sporije od
normalnog. Zatim bi trebalo da se pridržavate biološkog načina
odabiranja hrane,kako smo to objasnili u prethodnom poglavlju:
jedite ražani ili kukuruzni hleb, ribu i druge morske plodove
umesto mišićavog mesa, jabuke, grožđe i ostalo voće koje uspeva
u hladnijim klimatskim uslovima umesto pomorandži i grejpfruta,
ali samo ukoliko živite u severnom delu Sjedinjenih Država.
Osim broja udisaja, i broj otkucaja srca odmeren na zglavku
ruke može vam mnogo reći o vašoj telesnoj mašini, i šta
eventualno treba s njom da radite. Arterije se skupljaju i šire
u skaldu sa skupljanjem i širenjem srčanog mišića, i ti procesi
čine vaš puls koji možete osetiti u većim arterijama uz samu
površinu kože. Broj otkucaja srca u jednom minutu obično je
direktno srazmeran temperaturi tela, i kreće se od normalne
vrednosti od 72 otkucaja u minuti kod odrasle osobe do 130 ili
čak 140 otkucaja, ukoliko postoji povišena telesna temperatura
kod neke bolesti.
Manji broj otkucaja srca govori vam da se hranjivi materijal
mnogo sporije doprema do svake telesne ćelije. To takođe znači
da taj materijal kad konačno dospe do ćelije, sagoreva mnogo
sporije nego što bi trebalo, pri čemu daleko sporije prolazi
kroz zidove ćelija. Smanjena propustljivost ovih zidova otežava
snabdevanje ćelija hranljivim materijama.
Smanjeni broj otkucaja takođe može da nagovesti da vašem
organizmu u svakodnevnoj ishrani nedostaje kalijum. Kalijum je
supstanca koja povećava propustljivost ćelijskih zidova i služi
kao pomoćno sredstvo pri sagorevanju hranljivih materija u
ćelijama. To takođe može da znači da vašem organizmu nedostaju
određeni minerali, koji služe kao 'šibice za paljenje plamena"
koji sagoreva hranljive materije, kako bi fiziološki procesi u
organizmu mogli pravilno da se odvijaju. Kalijum se ponaša kao
magnet zatečnosti i njegov nedostatak dovodi do isušivanja i
smanjivanja telesnih ćelija, a rezultat je poremećaj u njihovoj
funkciji.
Proučavajući narodnu medicinu Vermonta ustanovio sam da mi je
korisno zamisliti da u svakoj telesnoj ćeliji postoji svećica
koja može da gori čak i okružena ćelijskom tečnošću - to jest,
svećica kadra da gori i pod vodom. Kad god lečim nekog pacijenta
pokušavam da odredim upravo to - kako gori njegova 'svećica'? Da
Li je plamen preslab, ili ona sagoreva prebrzo?

Postoji još jedan način da nešto saznate o svom organizmu, a

to je poredenje vrednosti vaše telesne temperature merene u
ustima. Kao što svi znaju, normalna temperatura ljudskog
organizma je 36,5 stepeni Celzijusa. Svako bi trebalo da utvrdi
da li je njegova temperatura stalno tolika, ili je nešto ispod
normale, jer to saznanje može pomoći kod lečenja bolesti.
U vezi s temperaturom treba znati još neke podatke. Pre svega,
telesna toplota se stalno gubi kroz procese zračenja i
isparavanja. Ovaj gubitak se nadoknađuje oslobađanjem unutrašnje
toplote koja nastaje sagorevanjem hrane u telesnim ćelijama.
Ovo održavanje toplotne ravnoteže kod toplokrvnih životinja je
konstantno i ravnomerno. Kad se toplota ubrzano stvara, kao pri
napornom vežbanju, njeno odavanje kroz pluća i preko kože
sprečava značajnije povećanje telesne temperature.
Svaka telesna ćelija stvara određenu količinu toplote. Mate-
rijal za sagorevanje se uzima iz hrane, a sva količina stvorene
toplote raspoređuje se u određene delove organizma. Međutim, kad
je organizam izložen velikoj spoljnjoj toploti ili hladnoći,
dolazi do promene u radu mehanizma za regulaciju telesne
temperature. Kod groznice, na primer, temperatura raste ne zbog
povećane proizvodnje toplote već zbog poremećaja u radu ovog
mehanizma. Telesna temperatura čija je vrednost ispod normalne
govori nam o smanjenoj aktivnosti svih ćelija tog organizma.
U toku 24 časa vaša temperatura raste i pada u određenim
vremenskim razmacima, a prema brzini rada vašeg metabolizma. Kad
ste budni i u poslu, temperatura vam je povišena, a kad se
osećate umorno i pospano ona pada.
Postoje tri osnovne vrste temperaturnih ciklusa. Ako ste od
onih ljudi koji ujutru lako ustaju iz kreveta, pevaju dok se
tuširaju hladnom vodom i na posao dolaze puni energije, vi onda
spadate u takozvanu 'jutarnju grupu'. Vaša jutarnja temperatura
je neznatno viša od popodnevne. Ako toplomer stavite pod jezik u
10 časova pre podne i ponovo u podne, pre jela, otkrićete da ovo
drugo merenje predstavlja najviši stepen vaše dnevne temperature
i energije. Već posle ručka ta vrednost počinje da opada.
Kod ljudi iz *večernje grupe" dešava se potpuno suprotno. Ako
pripadate toj grupi to znači da ujutru veoma teško ustajete iz
kreveta, doručak je za vas mučenje, a celo pre podne prava
borba. Međutim, već oko 14 časova vaša telesna temperatura
počinje da raste, da biste do kasnog popodneva dostigli svoj
vrhunac, kao osobe iz "jutarnje grupe" u 10 časova ujutru.
Treća grupa je sastavljena od osoba koje su ujutru prilično
raspoložene, oko podneva im energetski nivo opada, popodne
nekako "preguraju" da bi se s prvim mrakom ponovo vratili u
"život".
Da biste utvrdili kojoj od ovih grupa pripadate potrebno je da
svoju telesnu temperaturu izmerite čim se probudite i na svaka
tri sata u toku dana. Važno je da se pri tom pridržavate
određenih pravila - to jest, ne merite temperaturu odmah po
uzimanju toplih ili hladnih napitaka, uvek navlažite usne i
čvrsto ih stegnite oko toplomera tri minuta
Dobijene vrednosti beležite redovno u toku jedne sedmice i
ubrzo ćete moći tačno da ustanovite u kom trenutku u toku dana
vaš energetski nivo dostiže vrhunac. U slučaju da vam je tempe-
ratura najviša do 13 časova, vi pripadate "jutarnjoj grupi". Kao
vam temperatura dostigne najvišu vrednost u periodu od podneva
do ponoći. vi pripadate "večernjoj grupi". Ako vam je
temperatura nešto viša ujutru, oko podne pada da bi se uveče
opet digla, to znači da pripadate mešovitoj grupi.

Potpuno je pogrešno uobičajeno mišljenje da temperatura iznad

36,5 stepeni Celzijusa odmah znači i prisustvo nekog obo- lenja.
Kod svih osoba dolazi do neznatnih dnevnih promena telesne
temperature. Kod nekih ljudi razlika se kreće čak do 3 stepena,
mada kod većine razlika nije veća od jednog stepena. Kod dece je
razlika nešto veća. Kod odraslih osoba normalnom temperaturom se
smatra ona od 36,5 do 37 stepeni Celzijusa.
Kakvu korist možete iz svega ovoga da izvučete? Uopšteno
govoreći, ovo saznanje vam može pomoći da poboljšate svoj
svakodnevni život time što ćete u pravo vreme koristiti svoju
energiju, jer vaše radne sposobnosti i otpornost prema umoru
zavise direktno od telesne temperature. Od velike pomoći ova
činjenica može biti i osobama koje boluju od reume, a ovo znanje
svi možemo da koristimo i na sledeće načine:
1. Dobrom organizacijom radnog vremena svoje najvažnije
zadatke u toku dana možete da obavite onda kad vaš energetski
nivo dostigne najvišu vrednost.
2. Najteže kućne poslove takode možete da obavite onda kada
ste za to najsposobniji.
Ako je potrebno, svoju nisku teiesnu temperaturu možete da
podignete toplom kupkom, pri čemu ćete povećati i sopstvene
mogućnosti za obavljanje nekog posla ili za uživanje u nekom
društvenom događaju koji je zakazan za onaj deo dana kad vam je
temperatura niska.
Okrenimo se sada jednom drugom aspektu samoispitivanja
organizma u cilju zdravlja. Boja desni iznad prednjih donjih i
gornjih zuba isto je tako važna. Normalno je da su desni
ružičaste; međutim, ako ih neko vreme svakodnevno proučavate
uskoro ćete vrlo lako i brzo moći da zapazite svaku promenu u
njihovoj boji, ili u tamniju crvenkastu ili u još svetliju od
uobičajene ružičaste. Crvenilo označava da u vašem organizmu
postoji velika koncentracija fosfora, a nizak novo kalcijuma.
Shodno tome, blede desni pokazuju nedostatak fosfora i preveliku
količini kalcijuma. Uobičajena ružičasta boja, prema tome znači
da su fosfor i kalcijum u ravnoteži. Dobro pregledajte
unutrašnju stranu donjin prednjih zuba, da vidite da li tamo
postoje naslage kamenca. Ako je to slučaj, onda u vašem
organizmu nema dovoljno kalcijuma u slobodnom, rastvorenom
stanju, pa svakodnevno morate da uzimate neki kiseli napitak kao
što je sok od jabuka ili jabukovo sirće, da biste zadržali
kalcijum i sprečili dalje skupljanje kamenca.
Mnogo toga možete saznati o radu svojih telesnih ćelija ako
proučavate boju desni. Ranije pomenuto crvenilo desni govori da
ćelije rade ubrzano. To znači daje vaš bazalni metabolizam
ubrzan i da imate dovoljno energije da obavite sav dnevni posao,
pri čemu je vaš ljudski motor u velikoj brzini, ali vam je isto
tako veoma teško da se opustite kad zato dođe vreme. Ako,
međutim, upotrebite lek narodne medicine Vermonta, jabukovo
sirće, med i voau pre ili u toku večernjeg obroka, vi ćete biti
u stanju da svoj motor prebacite u nižu brzinu i malo se
odmorite. A priroda će vas nagraditi i organizovati vaše telo za
odmor i san.
Kada je boja desni vaših donjih prednjih zuba svetlija od
uobičajene ružičaste, to znači da vaše telesne ćelije sporo
sagorevaju unetu hranu. Vaš bazalni metabolizam je spor. Vama
nedostaje još pokretačke energije. Vrlo je moguće da su vam ruke
i stopala hladni. Vaš telesni motor je u maloj brzini, i vrlo je
verovatno da ste stalno umorni - ujutru, u podne i uveče.
Ukratko, vi patite od hroničnog umora.
Takvo stanje jednostavno znači da ste izgubli svoje znanje o
planu prirode, ili ga nikad niste ni posedovali. To je pravo
vreme da preispitate šta to vi u stvari jedete u toku dana i da
započnete proces biološkog odabiranja hrane, izbegavajući
prerađenu hranu i zamenjujući je prirodnom, koja će vašem
organizmu obezbediti potrebne količine odgovarajućih kiselina i
minerala. Uz doručak popijte čašu jabukovog soka, sok od grožđa
za ručak i sok od borovnica u toku večernjeg obroka. Naravno,
ove sokove možete piti i u bilo koje drugo doba dana. Ako vam
vaš kućni budžet ne dozvoljava da ih kupite, uz svaki obrok
možete popiti i čašu vode u koju ste dodali dve-tri kašičice
jabukovog sirćeta.
Postoji još jedan način da utvrdite stanje svog organizma, a
to je da ispitate reakciju kože sa unutrašnje strane podlaktice,
pomoću lakmus-papira. Prvo napunite čašu hladnom vodom iz česme
i proverite njenu reakciju lakmus-papirom, da biste videli da li
je reakcija neutralna, kao što bi i trebalo da bude za
obavljanje ovog testa. Ako je reakcija vode neutralna papir neće
promeniti boju.
Zatim na vrh čačkalice namotajte malo vate, umočite to u vodu
i njome namažite unutrašnju stranu podlaktice. Tri nanosa su
najčešće dovoljna da biste ovlažili mesto dovoljno veliko da na
njega zalepite komad lakmus-papira. Pritisnite papir drugim kra-
jem čačkalice i držite ga tako dok se ceo komad ne namoči, a
onda ga uklonite i proverite njegovu boju. Ako je reakcija vaše
kože kisela, kao što i treba da bude, papir će požuteti, ali ako
je vaša koža bazna, papir će postati plavkast.
Žuta boja pokazuje da vaša koža pravilno luči kiseline iz
organizma, dok plava boja pokazuje da vaše telesne ćelije ne
proizvode kiselinu na odgovarajući način, ili da se te kiseline
ne zadržavaju u vašem organizmu, jer vam je krv suviše bazna pa
su joj te kiseline neophodne za reguiisanje količine natrijum
bikarbo- nata.
Ako test pokaže da vam je koža bazna, uz svaki obrok morate
uzimati po čašu vode s jabukovim sirćetom i medom. Takođe bi
trebalo da bar jednom dnevno telo protrljate sunđerom natoplje-
nim u jabukovo sirće. Postupak je veoma jednostavan. U čašu
mlake vode dodajte kašičicu jabukovog sirćeta, čepom zapušite
umivaonik i u njega ispraznite sadržaj čaše. Taj rastvor zatim
rukama nanosite na telo. To možete uraditi i peškirom
natopljenim u rastvor, ili, najbolje, komadom sunđera. Posle
toga se nemojte brisati već pustite da vam se koža sama osuši na
vazduhu. Ona će veoma brzo upiti sve naneto jabukovo sirće.
 Postoje i drugi načini za proveravanje rada vaše ljudske
mašine. U jednom od ranijih poglavlja opisao sam metod za
određivanje reakcije mokraće, kao i način na koji se ona iz
bazne može prevesti u kiselu.

Dosta potrebnog znanja možete sakupiti i ako proučavate

reakciju hrane pre nego što je unesete u organizam. Priroda je
kiselinom bogato obdarila pojedine vrste hrane, kao što su voće,
bobice, jestivo lišće i korenje. U toku toplijih meseci farmer
iz Vermonta jede lišće sa oko 45 različitih vrsta biljaka i
žbunova i 8 raznih vrsta drveća.
Poznajem jednog instruktora izviđača koji članove svoje
družine obučava kako da prežive u prirodi jedući samo hranu koju
mogu da nađu u polju. Počeo je tako što ih je naučio kako da
pripremaju 'paprikaš* od mlečike, koristeći samo male listove
biljke. Zatim im je pokazao kako da za ishranu koriste paprati i
to onu vrstu čiji listovi podsećaju na gornji deo drške violine,
a koja je u narodu poznata kao paprat "violina*. Ova paprat ima
izvrstan ukus koji podseća na šparglu.

Ovaj instruktor ima nameru da svoju družinu uskoro povede u

jednu dužu šetnju, pri čemu uopšte neće nositi zalihe hrane, da
bi u poljima mogli da traže sve ono što im je potrebno za
ishranu, a polja, kao što znamo, obiluju hranom čija je reakcija
kisela.
Dok proučavamo hranu treba stalno da imamo na umu činjenicu da
pripremanje u ključaloj vodi menja njenu reakciju u baznu.
Starosedeoci Vermonta imaju običaj da dodaju sirće u vodu u
kojoj treba da se kuva hrana tako da se ne menja njena prvobitna
kisela reakcija. A u toku samog obroka, sirće se koristi kad god
je to moguće. Tako se oni pridržavaju prirodnog zakona da hrana
mora biti kisela po reakciji još pre nego što se unese u
organizam.
I sami možete ispitati reakciju hrane koju jedete uz pomoć
lakmus-papira. A zatim, na osnovu činjenica koje ste sakupili
proučavajući reakciju sopstvene mokraće, možete da sprovedete
malo istraživanje da biste saznali koje vrste hrane u vašem
organizmu stvaraju neželjenu baznu reakciju mokraće, pa ih zatim
i uklonite iz ishrane. Shodno tome, trebalo bi da utvrdite koje
vrste hrane stvaraju normalnu kiselu reakciju mokraće, te da
nastavite ili započnete da ih koristite.
Međutim, treba da znate da je, što se svega ovde razmatranog
tiče, svaki organizam poseban. Svako treba da za sebe tačno
utvrdi koje vrste hrane može svakodnevno da koristi, a to će
postići proučavanjem reakcije sopstvene mokraće. Ono što vama
odgovara može nekom drugom da škodi,pa čak i ako se radi o osobi
iz iste porodice.
Zapamtite, takođe, da osim hrane postoje i drugi činioci koji
daju baznu reakciju mokraće. Neke od njih sam već pomenuo, ali
evo ih ponovo: mala i velika hladnoća, dugotrajan mentalni ili
fizički rad, emocionalni nemir, žalost, nepotrebna zabrinutost,
finansijski problemi, društveni sukobi, porodična
neprilagođenost, stanja nervne napetosti, pušenje i vremenske
promene. O svim ovim činiocima trebalo bi voditi računa prilikom
proučavanje reakcije mokraće. Ali i samo njihovo prisustvo, bilo
pojedinačno ili u kombinaciji, trebalo bi da bude znak dovoljan
da se pribegne upotrebi jabukovog sirćeta, meda i vode pri
svakom obroku.

Da ponovimo kako sve možemo da kontrolišemo sopstveni organizam:

1. proverom reakcije kože na unutrašnjoj strani podlaktice;

2. merenjem telesne temperature, pulsa i broja udisaja u
minutu;
3. proveravanjem boje desni;
4. obraćanjem pažnje na svakodnevnu ishranu;
5. pravilnim rasporedom dnevnih obaveza i časova sna, kao i
kontrolom emocija;
6. posmatranjem prilagodavanja sopstvenog organizma vremenskim
promenama;
7. proverom temperature vazduha koji udišete u toku dana i u
toku noći;
8. utvrđivanjem činjenice da li ste stalno umorni i da li vam
nedostaje snage da obavite sve dnevne poslove.

Na osnovu svega ovoga možemo da prikupimo podatke o tome kako

gori ona svećica u svakoj od naših telesnih ćelija. Ako gori
kako treba onda će ona stvoriti dovoljno toplote da nam telo
bude toplo. Tada neće biti hladnih ruku ili stopala, i biće
dovoljno energije za rad. Ćelije će stvarati ugljenu, mlečnu,
fosfornu i sumpornu kiselinu, tako da brzina udisaja u minuti ne
mora da se smanjuje da bi se u organizmu zadržala kiselina.
Pokušajte da svoj dnevni program ishrane promenite na
odgovarajući način. Uz svaki obrok uzimajte napitak od jabukovog
sirćeta, meda i vode. Uravnotežite svoje dnevne obaveze i potru-
dite se da se s dnevnim problemima hvatate u koštac - i tako
ćete svojoj maloj sveći omogućiti da gori baš onako kako je to
priroda predvidela.
Med je najbolji prijatelj vaše telesne ćelije. U njemu se
nalaze sve one materije koje su ćelijama potrebne. Medonosna
pčela veoma pažljivo odabira sve elemente koji ulaze u sastav
meda, pa se on ponaša kao magnet za tećnosti. Med sprečava
sušenje ćelija i omogućava pravilno korišćenje tećnosti. On
svakoj ćeliji donosi materijal koji omogućava ponovno 'paljenje'
odgovarajuće svećice i obezbeduje upravo onu vrstu šećera koja
joj je potrebna za pravilno sagorevanje.

Sve osobe kod kojih je broj udisaja manji od 16 u minuti ili

puls manji od 72, neophodno je da svaki dan uzimaju med, jer on
u organizmu stvara nove zalihe energije potrebne za svakodnevne
obaveze. On vas oslobađa mentalnog i fizičkog zamora, ali je
isto tako i sedativ koji vam donosi zdrav i osvežavajući san. Ja
ću zauvek biti zahvalan narodnoj medicini Vermonta što me je
naučila da visoko cenim med.
Da biste proverili stanje zdravlja sopstvenog organizma treba
sebi da postavite sledeća 4 pitanja:
1. Da li noću dobro spavam?
2. Da li mi je apetit dobar?
3. Da li me muči zatvor?
4. Da li sam se nedavno ugojio?
Ako je vaš odgovor 'da' na prva dva pitanja i 'ne' na sledeća
dva, to znači da ste jedna prosečno zdrava osoba. Pa ipak,
kontrolišite svoje zdravlje redovno, iz nedelje u nedelju i iz
meseca u mesec, da biste utvrdili da li se stanje ipak
poboljšava. Ako je to slučaj, a vi ste još i žrtva artritisa,
postoje dobri izgledi da i u vezi s bolešću osetite znatno
poboljšanje.

Pitanja o jabukovom sirćetu

Dobijam mnogobrojna pisma u kojima se interesujete da li
jabukovo sirće razblažuje krv, da li smanjuje ukupnu količinu
kolicinu u organizmu i da li dovodi do malokrvnosti. Uvek me
čudi što toliki ljudi unapred brinu zbog mogućih neželjenih
posledica upotrebe sirćetne mešavine, a da o tome uopšte ne
razmišljaju kad prilikom jela svoju salatu obilato zalivaju tim
istim sirćetom.
Stižu mi i pisma u kojima tražite da vam preporučim jabukovo
sirće koje može da se koristi u medicinske svrhe. Na tržištu
može da se nađe nekoliko dobrih vrsta sirćeta, ali postoje i one
koje se prave samo od ljuske jabuka, pošto je meso plodova
upotrebljeno u neke mnogo isplativije svrhe; ove vrste sirćeta
nisu pogodne za upotrebu u lečenju. Preporučujem da koristite
sirće koje se dobija iz cele jabuke, jer upravo meso jabuke
sadrži sve neophodne sastojke. Prilikom kupovine, ja obično prvo
gledam cenu, znajući da su one vrste sirćeta koje se prave od
ljuski jabuka mnogo jevtinije.
Kada se odlučujete za jabukovo sirće koje ćete svakodnevno da
koristite, odaberite ono koje je prijatnog ukusa i koje vaš
želudac lako prihvata. Ako vam želudac odbije količinu od dve
kašičice razmućene u čaši vode, i to bez meda, onda količinu
morate smanjiti na jednu kašičicu. Ako je i to suviše, morate da
promenite vrstu sirćeta. Sirće koje na etiketi ima oznaku ’puna
jačina', obično je prijatnog ukusa i želudac ga lako vari. Ako
posle izvesnog vremena upotrebe sirćeta ne dobijete željene
rezultate u lečenju, promenite sirće. Ako se u vašoj blizini
nalazi prodavnica zdrave hrane, siguran sam da tamo možete da
nađete bar jednu vrstu jabukovog sirćeta pune jačine, koje bi
bilo pogodno za lečenje.
Uobičajena mešavina, čiju upotrebu sve vreme zagovaram u ovoj
knjizi, a koja je vekovni napitak stanovnika Vermonta, pravi se
od dve kašičice jabukovog sirćeta i dve kašičice meda koje se
zamešaju u čaši. Ovo treba dobro mešati, sve dok se supstance
potpuno ne sjedine, a zatim dodati vodu. Ukoliko želite, dve
kašičice meda možete dodati i u čašu soka od jabuke.
Priča se da kiselina može da šteti organizmu, ali ako je
kiselina koja se dobija iz voća poput jabuke štetna, zašto je
onda priroda voće, bobice, jestivo lišće i korenje tako obilato
podarila tom kiselinom? Sirće pomešano s vodom za piće ili
hranom davao sam pilićima, kokoškama, mačkama, kučićima, kozama,
kravama muzarama, teladi, bikovima, teglećim konjima kao i
trkačkim grlima. Kod svih njih je došlo do poboljšanja opšteg
stanja zdravlja. Da je jabukovo sirće štetno na bilo koji način,
sigurno je da bih to morao da primetim.
Moja supruga i ja već trideset godina svakodnevno uzimamo
sirće i vodu. Skoro svaki put u mešavinu dodajemo med. Rezultati
su u svakom pogledu odlični. Na primer, kao dirigent
simfonijskog orkestra škole ’Bar Džunior* već 22 godine, samo
jednom nisam došao na probu a koncert nisam ni jednom propustio,
što samo pokazuje koliko meni znači sirćetna mešavina Moja ćerka
pije sirće već 18 godina. Nas troje smo kao porodica otporni
prema bolestima, ne podležemo prehladi i veoma retko smo
bolesni.
Da li jabukovo sirće razblažuje krv?

Hteo bih da svima onima koji se brinu da jabukovo sirće može

da im razblaži krv, skrenem pažnju na one dane kada je puštanje
krvi bilo priznati način lečenja u Vermontu. U to vreme je
primećeno da hrana bogata belančevinama zgušnjava krv, a da je
jabukovo sirće razblažuje. Iz tog saznanja proistekao je jedan
novi zakon u ishrani koji sam ranije pomenuo: uz hranu bogatu
belančevinama obavezno se služi i kiselina, da bi se smanjio
štetan uticaj belančevina na krv.
Danas se sirće sipa preko pasulja. Uz živinu se služi i sos od
ribizli koji sadrži 4 različite kiseline. U restoranima, uz ribu
i druge morske plodove uvek dobijete i krišku limuna. Sos od
jabuke, koji sadrži voćnu kiselinu, služi se uz svinjetinu i
šunku. Uz odrezak se služe pečurke, koje sadrže limunsku
kiselinu. Sve ove kiseline koje idu uz hranu bogatu
belančevinama imaju zadatak da smanje njihov zgušnjavajući
uticaj.

Međutim, izgleda da mi ovaj zakon zaboravljamo kad su posredi

neke vrste hrane poput slanine, jaja i pasterizovanog mleka, pa
uz njih, i još neke druge vrste, skoro nikad ne jedemo ništa
kiselo. Pošto se usled toga zgušnjava, krv više ne prolazi onako
brzo i lako kroz kapilare u piućima, jetri i drugim telesnim
organima, a kao rezultat svega toga, kako smo već videli, dolazi
do takvog poremećaja u protoku krvi da telesne ćelije ne
dobijaju svoj hranljivi materijal na vreme. Tada je potreban
mnogo veći pritisak koji bi tu zgisnutu krv pogurao kroz
kapilare, i tako dolazi do povećanja krvnog pritiska.
Reč je o pravom začaranom krugu, koji se lako može raskinuti
upotrebom sirćetne mešavine uz svaki obrok. Ako do povišenja
krvnog pritiska dolazi, na primer, zbog uzimanja velikih
količina hrane bogate belančevinama a premalo kiseline, i samo
sirće u čaši vode biće dovoljno da vaš pritisak padne čak za 20
do 40 podelaka na mernom aparatu, i to za samo pola sata.
Mešavina sirćeta i meda doprinosi i opštem osećanju krepkosti,
jer što je krv redja ona lakše i brže prolazi kroz kapilare.
Prema tome, odgovor na početno pitanje bio bi da ne treba da
se brinemo da li jabukovo sirće razblažuje krv, već moramo da se
malo više pozabavimo zgušnjavajućim uticajem koji na krv ima
hrana bogata belančevinama, i to naročito kad se uz takvu hranu
ne jede ništa kiselo, što bi krv razredilo.

Da li jabukovo sirće smanjuje količinu krvi?

Naprotiv, ono organizam štiti od prekomernog gubitka krvi. Ako

se kod krave muzare pojavi krv u balezi, treba pomešati oko
12 gr jabukovog sirćeta i isto toliko vode i to joj davati
direktno iz boce, svakog jutra i večeri, i krvarenje će uskoro
prestati. Ovaj postupak se može primeniti i kad se kn/ pojavi u
mleku. Isto tako, ako se kn/ pojavi u mokraći psa, u njegov
obrok jeanom dnevno treba sipati kašičicu jabukovog sirćeta, kad
je pas mali, ili jednu kašiku, ako je posredi velika životinja,
i krvarenje će prestati za tri nedelje.
Krvarenje iz hemoroida takođe možete zaustaviti pomoću dve
kašičice jabukovog sirćeta i vode, ako tu mešavinu uzimate uz
svaki obrok. Svi muškarci koji primenjuju ovaj postupak mogu da
primete da je krvarenje iz posekotine, slučajno nastale prilikom
brijanja, veoma slabo.
 Ako neko dete često ima krvarenje iz nosa, a uzrok tome nije
povreda, kašičica jabukovog sirćeta u čaši vode tri puna dnevno,
uz jelo ili nezavisno od obroka, biće obično dovoljna da se
takva krvarenja prorede i obustave. Odrasla osoba koja ima isti
problem treba dozu da poveća na dve kašičice sirćeta.
Žena koja još uvek ima menstruacije može da količinu mesečno
izgubljene krvi smanji za oko 50 procenata, ako ovu mešavinu
jabukovog sirćeta i vode uzima uz svaki obrok, a smanjiće se i
masa krvavih ugrušaka. Sirće će vam pomoći i da ublažite preo-
bilne menstruacije.
Pacijenti koji se spremaju za operaciju, a koji dobijaju jednu
ili dve kašičice jabukovog sirćeta s vodom uz svaki obrok ili
između obroka što je duže moguće do pred samu operaciju, u toku
same operacije izgubiće veoma malo krvi, a postoperativno
krvarenje se kod takvih pacijenata javlja veoma retko. Ponekad
se posle operacije javlja veoma slabo krvarenje, ali se i ono
može zaustaviti s kašičicom sirćeta i vode, pri čemu ovaj
napitak treba da se uzima svakih pola sata. Sirće i voda tri
puta dnevno posle svake operacije skraćuju vreme zarastanja rane
i ubrzavaju oporavak.
Dosta vremena sam utrošio pokušavajući da saznam kako to
jabukovo sirće utiče na krvarenje, i konačno sam shvatio da se
krvarenje javlja kad mokraća ima baznu reakciju. Kasnije sam
naučio da se krvarenje zaustavlja kada se reakcija mokraće iz
bazne ponovo vrati u normalno kiselu. Na osnovu ova dva za-
pažanja postalo je očigledno da je krvarenje usko povezano s
telesnom hernijom, dok je povećana baznost organizma povezana s
krvarenjem. Smanjivanjem baznosti krvi pomoću sirćeta i krva-
renje se smanjuje ili potpuno zaustavlja.
Napravite malu posekotinu negde na telu, pa ćete tako, na
osnovu izmerenog vremena krvarenja, moći da utvrdite reakciju
sopstvene krvi. Ako je njena baznost povećana vreme potrebno
da krvarenje prestane biće duže. U suprotnom, vreme potrebno za
prestanak krvarenja biće kraće. Ako vaša posekotina krvari duže
nego što treba, i krv je teško zaustaviti, potrebno je da
uzimate sirće jednom do tri puta dnevno, da biste promenili
telesnu herniju. Ispitajte i reakciju mokraće, na način koji sam
već opisao, i nastavite s uzimanjem sirćeta sve dok ne dobijete
normalnu kiselu reakciju. Jedno duže vreme testirajte mokraću
jednom ili dvaput svake nedelje da biste videli da li se opet
menja u baznu.
I opet kažem svima onima koji me to pitaju, jabukovo sirće ne
smanjuje ukupnu količinu krvi u organizmu. Zapravo, ono sprečava
gubitak krvi iz organizma, i upravo je ta njegova osobina navela
ljude da pomisle da se količina krvi smanjuje zato što se, u
stvari, smanjuje krvarenje. Sirće podstiče krv da se što je
moguće više zadrži u organizmu i što je moguće bolje prehranjuje
ćelije. Krv je tečnost od životnog značaja za organizam, pa je
telo u stanju da učini svaki mogući napor da bi je što više
zadržalo.
Vi na svoju telesnu herniju utičete hranom koju jedete,
tečnošću koju pijete i vazduhom koji udišete. Samo se zapitajte:
da li živite na osnovu plodova iz bašte, voćnjaka ili okeana,
kao što bi trebalo, ili se hranite isključivo takozvanom
’civilizovanom' hranom? Odgovor na ovo pitanje daće i odgovor na
pitanje o vašem zdravlju.

Da li jabukovo sirće dovodi do malokrvnosti?

Malokrvnost je medicinski izraz koji označava manjak crvenih

krvnih zrnca ili hemoglobina koji te ćelije prenose kroz
organizam.
Crvena krvna zrnca se stvaraju u koštanoj srži. Svakoga dana
biva uništeno oko 3 posto ovih ćelija, i one moraju da se
obnavljaju. Da bi se one obnovile, vi svakodnevno morate u svoj
organizam unositi dovoljne količine svega što je potrebno za
stvaranje normalnih krvnih ćelija. Ako u tome ne uspete zbog
loše ishrane, u vašem organizmu neće biti dovoljno normalnih
krvnih telašaca za raznošenje kiseonika do ostalih telesnih
ćelija. Ishrana predstavlja važan element u još jednom drugom
pogledu na ceo ovaj proces naime, upravo hrana koju jedete i
tečnosti koje pijete stvaraju koštanu srž u kojoj se proizvode
crvena krvna zrnca.
Udžbenici iz fiziologije uče nas da se naša krv obnavlja
svakih 28 dana. Svakodnevna zamena uništenih krvnih ćelija i
celokupna obnova svih ćelija u organizmu tokom 28 dana nisu
rezultat puke sreće niti slučaja. Zdravlje se održava na
zavidnom nivou samo ako se nove krvne ćelije stvaraju istom
brzinom kojom istrošene odumiru, te telo može i dalje da bude
efikasna ljudska mašina. S druge strane, ravnoteža u organizmu
remeti se onog trenutka kad nove ćelije više ne mogu da nastaju
istom brzinom kojom stare nestaju, pa telo počinje sve lošije da
funkcioniše. Zapamtite da se svakog dana uništi po jedan trilion
crvenih krvnih zrnaca i da ta količina mora da bude nadoknađena.
Sva tkiva i organi u vašem organizmu iz krvi crpu svoj
materijal za obnavljanje. To se odnosi i na sve ostale organe,
bilo da je reč o očima, mišićima, želucu, srcu ili jetri.
Možda će vam to pomoći da shvatite kakvu ogromnu snagu
posedujete kad znate kako da kvaiitet sopstvene krvi nadzirete
svakodnevnim uzimanjem određene hrane, određene vrste tečnosti i
vazduha.
Većina nas postaje kad tad svesna, i to je saznanje najčešće
bolno, da bez zdravlja nikad ne možemo biti uspešni ni u kojem
pogledu. Bez saznanja o tome kako treba da gradimo i obnavljamo
sopstveni organizam ne možemo se nadati da ćemo gospodariti
sopstvenim životom. Naš svakodnevni život trebalo bi da se
sastoji od niza sveobuhvatnih avantura. Osoba koju krasi dobro
zdravlje spremno dočekuje probleme i poteškoće, i nikad ih se ne
plaši niti ih izbegava. Niti se na njih žali niti ikad priznaje
poraz.

Ako ova osnovna ideja jasno određuje šta jedemo, plodovi

voćnjaka i polja, biljaka i vreža postupno će biti sve
značajniji u našem životu. Voće i povrće jesu osnova na kojoj se
usavršava ljudski organizam, a zdravlje diže na najviši mogući
stupanj. Živi organizmi biljnog carstva ispunjeni su
neverovatnim vrednostima potrebnim za održanje zdravlja. Drveće
i biljke uzimaju mrtve metale iz zemljišta i pretvaraju ih u
žive minerale. Prema narodnoj medicini Vermonta, vaš organizam
se u celini menja svakih 12 meseci a posrednik u toj promeni je
hrana koju jedemo, pri čemu najznačajniju uiogu ima ona koju
dobijamo iz pomenutih izvora.

Kada se u klanici obradi govedo kojem je bilo davano jabukovo

sirće može da se primeti da je srž njegovih kostiju, kada se one
prepile, zdrave crvene boje, dok je koštana srž krave kojoj
jabukovo sirće nije davano bledo ružičaste boje. Meso krave koja
je dobijala sirće je tamno crvene boje a loj veoma beo, dok je
meso onih krava koje nisu dobijale sirće mnogo bleđe, a loj žut.

Koštana srž ćurki koje su jabukovo sirće dobijale u vodi za

piće, kao i koštana srž miševa koji su bili podvrgnuti istom
postupku, pokazuje povećanje crvene boje .
U slučaju ljudskih bića, istina je da uzimanje sirćeta i vode
uz svaki obrok povećava količinu hemoglobina u krvi, što znači
da je u krvi prisutno više crvenih krvnih zrnaca koja nose
hemoglobin.

Zapamtite da kvalitet svoje krvi možete da kontrolišete sva-

kodnevnom ishranom kao i pravilnim odabirom tečnosti koju pijete
i vazduha koji udišete. Jabukovo sirće vam omogućava da kontro-
lišete kvalitet svoje krvi, i kao što sam već pokazao, ono
nipošto ne dovodi do malokrvnosti, već ima potpuno suprotno
dejstvo.

Mogu još samo da dodam da kad upitamo prirodu da li jabukovo

sirće prouzrokuje malokrvnost, odgovor možemo lako da dobijemo
ako prikažemo kako se zdravlje živine, životinja i čoveka
poboljšava kad god se jabukovo sirće uzima uz svaki obrok.
 Lečenje artritisa
Za poslednjih dvesta godina narodna medicina Vermonta pokazala
je da artritis može uspešno da se leči samo ako pacijent shvati
zašto se koriste odredene mere lečenja. On mora da razume osnovu
svoje bolesti da bi mogao s njom da se bori. Ovo znanje je
potrebno i onima koji su bili dovoljno srećni da ovoj bolesti
izmaknu.
U narodnoj medicini Vermonta veruje se da nerazumevanje
nastanka ove bolesti, kao i načina ponašanja kad ona zaista i
nastupi, može da dovede do potpunog obogaljenja pacijenta.
Narodna medicina takode veruje da što se pre počne s lečenjem,
to su veće mogućnosti da će normalizovani biohemijski procesi u
organizmu doneti obolelome ozdravljenje. Kod nekih bolesnika
artritis se javlja kao oboljenje koje se da zalečiti samo od
sebe, dok se kod drugih bolest može pobediti samo primenom
određenog načina tečenja.
Većina ljudi je svesna, na neki prilično nejasan način, da je
ljudski organizam jedan izvanredan mehanizam. I po svojoj kon-
strukciji i po sposobnosti da održava vitalne životne procese,
ljudsko telo je čudo koje ne može da se meri ni sa kakvim dosti-
gnućima ljudskog uma. Preciznost njegovog rada, njegova urav-
noteženost i sposobnost prilagođavanja predstavljaju predmet
istraživanja mnogih naučnika raznih vremena.
Ukoliko ih ne ometamo, ove snage se uvek javljaju u funkciji
zaštite i očuvanja života. Ljudsko telo je stalno izloženo
promenlji- vim životnim uslovima, ali isto tako stalno dokazuje
svoju sposobnost da se tim promenljivim uslovima prilagođava. Ta
sposobnost je naročito uočljiva kad se pojave neke teškoće ili
prepreke.
Artritis je mnogo češći u gradu negoli na selu. Zglobovi koji
obavljaju najviše posla najpodložniji su raznim oštećenjima:
šake, laktovi, ramena, kukovi, kolena i stopala. Artritis malih
zglobova, poput onih u prstima, kao da je mnogo otporniji na
lečenje i mnogo dublje ukorenjen u skrivenom uzroku.
Lečenje artritisa traje mesecima - retko je taj period kraći
od tri, dok je ponekad potrebno i 18 meseci. Što je bolest
upornija, to je potrebno duže vreme za njeno izlečenje, i to
važi kao nepisano pravilo. Bilo koji način lečenja hroničnog
artritisa nije neprekidno sporo poboljšavanje stanja, već bi se
pre moglo reći da je to neko opšte poboljšanje, isprekidano
povremenim pogoršanjima bolesti.
Sve u svemu, proces ozdravljenja ima prilično nepravilan tok, s
periodima poboljšanja koji se postepeno produžavaju i periodima
pogoršanja koji se polako skraćuju, sve dok simptomi potpuno ne
iščeznu. Poželjno je, čak i neophodno, da pacijentu to bude
potpuno jasno, kako bi se izbeglo razočaranje i sprečilo
odustajanje od lečenja.
Preterana aktivnost nedovoljno izlečenog artritičnog zgloba
uvek dovodi do pogoršanja bolesti, i to je jedna od prvih stvari
koje pacijent mora da nauči. Mnogo je bolje da se zglob koristi
što manje. Međutim, kako nastupa poboljšanje, tako se javlja
želja da se taj zglob što više koristi.

Osoba koja boluje od artritisa mora da bude potpuno svesna

činjenice da njeni zglobovi nisu potpuno izlečeni, čak ni kad
više nema očiglednih simptoma bolesti, već da oni reaguju na
mnoge nadražaje na koje su zglobovi zdrave osobe potpuno
neosetljivi. Za neko vreme, ta osoba je prinuđena da živi onako
kako joj to dozvoljavaju mogućnosti kretanja, koje se uvećavaju
polako i veoma oprezno, kako nastupa poboljšanje, i ta osoba
mora da nastavi životom koji najviše odgovara njenim
mogućnostima kretanja. Neophodno je da se takvi pacijenti
dovoljno odmaraju i da sa dosta mudrosti i samokontrole sprovode
određene fizičke vežbe.
Narodna medicina Vermonta ne pravi razliku između bursitisa
(upale sinuvijalnih duplji), gihta, reumatičnog artritisa, osteo
artritisa i mišićnog reumatizma. Ranije su sva ova oboljenja
bila klasifikovana kao različiti pojavni oblici reumatizma, ali
se sada svi oni podrazumevaju pod pojmom artritisa i leče se na
isti način.
U lečenju artritisa, narodna medicina polazi od dve kašičice
jabukovog sirćeta i dve kašičice meda s vodom uz svaki obrok,
što treba da se pijucka lagano, kao kafa. Med možete dodati i u
čašu soka od jabuka. Da vidimo šta je dovelo do ovakvog načina
lečenja.
Narodna medicina Vermonta veruje da lečenje artritisa za-
počinje u želucu. Znamo da je želudačni sok retka, svetla
tečnost koja daje kiselu reakciju. Kiselost ovog soka, koji
proizvode ćelije što oblažu unutrašnju stranu želudačnog zida,
potiče od hlorovo-donične kiseline; ova deluje kao antiseptik i
sprečava procese truljenja u želucu.
Kada se količina ove kiseline smanji, ili ona potpuno nestane
iz želuca, što može lako da se desi, tada u želucu ne postoji
ništa što bi sprečilo rast mikroorganizama. Tako dolazi do
fermentacije, pri čemu nastaju velike količine mlečne i buterne
kiseline.
Nije poznato kako želudac uspeva da luči supstancu koja je oko
tri miliona puta kiselija od krvi. Narodna medicina Vermonta
došla je do zaključka da dve kašičice jabukovog sirćeta, uzete s
vodom pre jela pokvarene hrane, sprečavaju trovanje hranom. Ako
ova preventiva nije sprovedena, žrtva trovanja može se oporaviti
za 24 časa ako tokom tog dana često pijucka pomalo sirćetne
mešavine.
 Ovo dokazuje da i sirće može da se ponaša kao antiseptik, te
da sprečava procese truljenja u želucu. Već smo videli da sirće,
med i voda u toku obroka znatno poboljšavaju varenje i doprinose
smanjivanju gorušice i gasova posle jela.

Pod normalnim uslovima, želudačni sok se luči bez prekida. Čak

i kad čovek posti, luči se veoma mala količina, koja se
postepeno povećava u toku jela i varenja hrane. Lučenje obično
počinje već samim osećajem da se nešto žvaće, a podstiču ga ukus
i miris hrane. Ovo se kasnije dopunjava hemijskim aktivnostima
samog želuca.
Vodonik se povezuje s krvnim hloridima i potom izlučuje u
želudac kao hlorovodonična kiselina. Ova kiselina pomaže pri
otvaranju i zatvaranju želuca, a zatim prelazi u tanko crevo. U
prednjem delu tankog creva ona stimuliše lučenje sekreti koji
ima zadatak da povećava protok pankreasnog soka i žuči.
Nedostatak normalne želudačne kiseline smanjio bi i proizvodnju
ovih vitalnih izlučevina.
Varenje belančevina i minerala zahteva normalnu želudačnu
sekreciju. Metabolizam kalcijuma, na primer, veoma mnogo zavisi
od hlorovodonične kiseline u želucu, tako da kad ona nedostaje,
organizmu može da bude dostupan samo kalcijum koji se rastvara u
vodi. Kristalne soli koje se rastvaraju samo u kiselini ostaju u
kristalnom stanju i ne mogu da se apsorbuju.

Kod obolelih od artritisa obično se javlja i manjak kalcijuma

u krvi, iako u njihovom organizmu veoma često dolazi do
stvaranja čitavih naslaga kalcijuma. U narodnoj medicini
Vermonta veruje se da njihov želudac ne stvara hlorovodoničnu
kiselinu, ili to ne čini u dovoljnim količinama. Normalan
metabolizam kalcijuma toliko zavisi od ove kiseline da kad nje
nema dovoljno, neizbežno dolazi do poremećaja u metabolizmu
kalcijuma.
Siguran sam da vam je, na osnovu svega ovoga, jasno koliko je
važno da vaš želudac obezbedi prilikom jela dovoljne količine
kiseline. U suprotnom, proces varenja ne može da se odvija kako
je to priroda predvidela.
Narodna medicina Vermonta veruje da u odsustvu hlorovo-
donične kiseline, minerali koji se u voću, bobicama, jestivom
lišću i korenju nalaze u rastvoru, u želucu više ne mogu da budu
rastvoreni. Umesto toga, oni se talože, kao što se to dešava s
kalcijumom u čajniku.
Da bi se sprečilo taloženje minerala, ili da bi se oni ponovo
vratili u stanje rastvora ako su već nataloženi, najbolji način
je uzimanje sirćeta i vode uz obroke. Lekcija koju stanovnici
Vermonta nauče kad skidaju naslage kalcijuma iz svojih čajnika
jednostavno se primenjuje na želudac.
 Da ponovim ukratko sve razloge zbog kojih narodna medici-
na Vermonta preporučuje jabukovo sirće u lečenju artritisa:

1. Obezbedivanje želudačne kiseline koju bi želudac trebalo da

luči ali to ne čini, tako da u želucu mogu da se obave svi oni
procesi za koje je neophodno prisustvo kiseline. U toku
proučavanja artritisa narodna medicina Vermonta je došla do
zaključka da lečenje započinje u želucu obezbedivanjem kiseline
koja je neophodna za odvijanje odgovarajućeg procesa varenja
hrane koja je u toku obroka uneta u organizam. Jabukovo sirće je
u tom slučaju prirodan izbor.

2. Omekšavanje telesnih tkiva organizma, tako da ćelije mogu

svoje funkcije da obavljaju onako kako je predviđeno. Ovo
omekšavanje telesnih tkiva, pri čemo ona postaju neobično meka a
telesni sokovi samo dobijaju na kvalitetu, može se lako dokazati
ako matoroj kokoši koja je već određena za klanje sipamo u grlo
dve kašičice jabukovog sirćeta. Pošto se ova količina ponavlja
tri dana, svakog jutra i večeri, a kokoš se zakolje četvrtog
dana, njeno meso će biti neobično meko i ukusno. Bez sirćeta,
meso bi bilo žilavo i bezukusno.
Ovo omekšavanje telesnih tkiva pomoću sirćeta može se
prikazati i ako u hranu krave muzare svakodnevno tokom jedne
sedmoce dodajemo, dva puta dnevno, po 6 gr jabukovog sirćeta.
Ako posle ovog postupka bude zaklana, videće se da joj je meso
neobično meko i ukusno. U stvari, sirće koje se sedam dana dva
puta dnevno dodaje u obroke jednoj desetogodišnjoj kravi učiniće
da, kad se njeno meso spremi za ishranu, njeno srce izgleda kao
srce teleta starog dve nedelje.
Prema tome, drugi razlog zbog kojeg se preporučuje sirće jeste
njegova sposobnost da telesna tkiva učini mnogo mekšima. Dok su
meka ona su i dalje mlada, i stare veoma sporo. Jedna od tajni
laganog starenja i sprečavanja pojave bora jeste uzimanje
mešavine sirćeta, meda i vode uz svaki obrok. Sirće igra važnu
ulogu u obnovi ljudskog organizma.

3. Povećavanje elastičnosti telesnih tkiva. Ova sposobnost

tkiva da se lako rastežu primećena je kod krava muzara, koza i
kuja u trenutku kada na svet donose svoje mlade. Kada sam prvi
put proučavao mešovito stado od 55 krava muzara, primetio sam da
im je za teljenje potrebno dosta vremena, i da se prilično muče
u toku samog porođaja. Vrlo često im je bila potrebna pomoć
prilikom odvajanja teleta od krave. Međutim, posle dodavanja
jabukovog sirćeta u njihovu hranu, vreme potrebno za porođaj
skraćeno je na samo 15 minuta, i pri tom im nije bila potrebna
nikakva pomoć sa strane.
 Ovo skraćenje vremena bilo je direktna posledica povećanja
elastičnosti tkiva zahvaljujući sirćetu.
Elastičnost tkiva može se i kod ljudi postići na isti način.
Očigledno je da će to usporiti proces starenja i čoveku
omogućiti da i u poznijim godinama bude dobrog zdravlja, pa čak
da i dalje radi u polju, ako je to njegovo zanimanje.

4. Odstranjivanje naslaga kalcijuma iz krvnih sudova.

Dugotrajno proučavanje organizama krava muzara, pošto su bivale
obrađene u klanici, ukazivalo je na izvesne promene - pojavu
naslaga kalcijuma, uglavnom u većim krvnim sudovima. Prilikom
rasecanja velikih krvnih sudova bilo je potrebno dobro
pritisnuti nož.
Međutim, posle dodavanja sirćeta u obroke krava, taj dodatni
pritisak više nije bio potreban; veliki krvni sudovi mogli su da
se seku lako, kao bilo koje drugo tkivo, čime je dokazano da se
kalcijum više nije taložio, nego je čak vraćen u stanje
rastvora. To je predstavljalo još jedan dokaz da je reakcija
krvi omogućila nataloženom kalcijumu da ponovo pređe u rastvor,
što je sposobnost, naravno, veoma poželjna kod obolelih od
artritisa.

5. Poboljšavanje upotrebe kalcijuma u organizmu. Kako je

nastavljeno s dodavanjem sirćeta u obroke krava muzara,
primećeno je da su sva telad koja su se od tada rađala bila veća
od prošeka, sa snažnim, dlakavim nogama. I jarići su takođe bili
veći. Pilići su brže rasli i brže dobijali stalno perje kada je
na svakih 4,51 I njihove pijace vode dodavano po pola šolje
sirćeta. Kada su jednom mladom biku koji je pio sirće sečeni
rogovi, utvrđeno je da su ovi potpuno ispunjeni a ne šuplji,
kako se to ranije dešavalo.
Dodavanjem sirćeta u obroke bilo je moguće da se novokupljenim
bikovima i kravama težina poveća za 25 do 75 kg. Kada je takva
životinja bila obrađena u klanici, otkriveno je da je to
povećanje težine otišlo u kosti. Kosti su bile veće nego što je
to uobičajeno, i bilo ih je veoma malo poroznih. Zubi jedne
starije krave izgledali su kao da pripadaju mnogo mlađoj
životinji.
Uz pomoć sirćeta, kalcijum je očigledno mogao da i dalje
ostane u stanju rastvora, sve dok se u organizmu ne nataloži
tamo gde treba da bude, pre negoli na mestima koja za to nisu
predviđena.
Kosti su skladišta kalcijuma, pa je sposobnost njegovog
skladištenja u koštanom delu skeleta sigurno veoma važna za
starije ljude, jer to čini kosti otpornim i teže lomljivim.
 6. Zaustavljanje aktivnosti mehanizma za potrošnju energije u
organizmu još je jedna veoma značajna uloga koju sirće igra u
organizmu čoveka. Narodna medicina Vermonta to naziva
'ublažavanjem stava’.
Kao što smo već videli, mehanizam za potrošnju energije, kada
se aktivira, organizuje telo za agresivnu akciju, i priprema ga
za borbu. Ljudski motor se tada prebacuje u veću brzinu. Ako se
ta aktivnost ne zaustavi, psi, konji i bikovi, kao i ljudi,
postaju nervozni, i s njima je nemoguće živeti. Psi, konji i
bikovi mogu se za mesec do dva dana smiriti i učiniti podložnim
kontroli uz pomoć jabukovog sirćeta. To isto može da se primeni
i na ljudska bića, pomoću mešavine jabukovog sirćeta, meda i
vode. Deca koja se ponašaju kao trkački konji, kao što sam to
već pokazao na dva primera, mogu da se podvrgnu istom postupku.
Treba samo ljudski motor prebaciti iz velike brzine u manju.

7. Sprečavanje zatvora, koji je često prisutan kod obolelih od

artritisa.

8. Poboljšavanje ukupnog zdravlja kože. Vrlo lako može da se

vidi kako jabukovo sirće pomešano s hranom ima dobar uticaj na
spoljašnji omotač tela životinja. Primenom ovog postupka dlaka
mačaka, pasa, konja i krava ubrzo gubi svu oštrinu, te postaje
glatka i veoma sjajna. Takođe je potrebno mesec do dva da se psi
i mačke potpuno oslobode buva, a kravama je potrebno otprilike
isto vreme da se oslobode vašiju. Kod ljudi se poboljšanje ukup-
nog zdravlja kože očituje u zdravijoj boji, smanjenju bora i
nestanku raznih drugih nepravilnosti. A što je za sve nas
najbolje, takva koža mnogo sporije stari.

9. Otklanjanje iz organizma uslova koji omogućavaju rast

štetnih mikroorganizama. Narodna medicina Vermonta veruje da se
bolest uvek javlja onog trenutka kad telo postane sredina
pogodna za rast štetnih mikroorganizama. Predmet lečenja je
uništavanje tog posredničkog medija, kao što se to radi u
laboratoriji dodavanjem većih količina jedne ili druge
supstance. Velika količina kiseline, na primer, ubija takav
medijum, te se sirće prepisuje kao siguran lek narodne medicine
za neutralisanje sredine u kojoj mokroorganizmi mogu da se
razvijaju. Telesne tečnosti i tkiva, kao zemljište za razvoj
kultura, nisu u tom slučaju više pogodno tle za mikroorganizme.
I to samo zahvaljujući jabukovom sirćetu.
 10. Pomoć u prebacivanju krvne mase iz sistema za varenje u
druge organe u stomačnoj duplji. Narodna medicina Vermonta
takođe veruje da jabukovo sirće može da pomogne u prebacivanju
krvne mase s drugog i trećeg sprata krvnog toka (što uključuje
srce, pluća, centralni nervni sistem, oči, uši, slukožu nosa i
grla, kao i mišiće ruku, nogu i torzoa) na prvi sprat krvnog
toka (gde se nalaze koža, želudac, creva, jetra, žuč i bubrezi).

11. Zaustavljanje procesa truljenja u crevima. Za miris koji

nastaje usled rada creva zadužene su skatola i indola, dve sup-
stance koje nastaju procesom truljenja koji se odvija u crevima,
ako se uz svaki obrok uzimaju dve kašičice jabukovog sirćeta u
čaši vode taj miris će nestati za mesec ili dva, pokazujući tako
da u crevima više ne dolazi ni do kakvog truljenja.
Ovih jedanaest razloga za uzimanje sirćetne mešavine pružaju
dovoljno dokaza o tome kako je narodna medicina Vermonta metodom
probe i pogreške naučila da za mnoge ljudske bolesti,
uključujući i artritis, prepisuje upotrebu jabukovog sirćeta.

Da razmotrimo još zašto se u mešavinu sirćeta i vode

dodaju po dve kašičice meda, i to naročito kada je reč o
lečenju artritisa.

1. Med poboljšava varenje. On je najbolji prijatelj vašeg

želuca, kako kaže stara vermontska poslovica. Starosedeoci
Vermonta stalno ponavljaju da med deluje blagotvorno na želudac.
Kiseo po reakciji, on omogućava da se u želucu stvore dovoljne
količine kiseline, koja mu je neophodna da obavi svoj deo posla
u varenju hrane.

2. Med ima sposobnost da upija tečnost, što se obično naziva

njegovom sposobnošću hidracije. Ovo je ishod prisustva kalijuma
u medu, i šećera koji se naziva levulozom, a koji od svih šećera
ima najviše izraženu sposobnost upijanja tećnosti. U ovo možete
da se uverite i prilikom pečenja hleba ili nekog drugog peciva,
koji sadrže levulozu. I jedni i drugi zadržavaju vlažnost i
jestivi su neograničeno vreme. To takođe možete da primetite
kada jedete slanu hranu; ako uz bilo koji slani obrok uzmete i
med, vaša potreba za vodom ili bilo kojim napitkom posle toga
biće znatno smanjena.
3. Med pomaže organizmu u uništavanju štetnih mikroorganizama.
Jedna vrlo ozbiljna studija, koju su napravili zagovornici
narodne medicine Vermonta, uključuje i razmatranje načina na
koji telesne ćelije upijaju i ispuštaju tećnosti - to jest,
procesa hidracije i dehidracije. U narodnoj medicini se veruje
da bakterije kojima je tečnost neophodna za opstanak crpu tu
istu tečnost iz telesnih ćelija.
 Međutim, ako u svakoj ćeliji ima dovoljno kalijuma, one će se
tečnošću snabdevati iz bakterija, umesto da bude obrnuto.
Ta stalna borba između bakterija i telesnih ćelija, prema
tome, određuje da li je ćelija dovoljno snažna da iz baketrije
izvuče svu potrebnu vlagu, ili je, naprotiv, bakterija ta koja
izvlači vlagu iz telesne ćelije.
Ako vodite računa da jedete hranu koja je bogata kalijumom -
kao što su voće, bobice, jestivo lišće i korenje - i telesne
ćelije će dobijati količine kalijuma dovoljne da bakterije
pobede uzimanjem dovoljne količine iz njih.
Osoba koja je obolela od artritisa i svakodnevno uzima, uz
svaki obrok, sirćetnu mešavinu s medom, u mnogo je boljoj
poziciji da pobedi u ovoj borbi s bilo kojom vrstom bakterija
koja u organizmu može da se javi.
Starosedeoci Vermonta uče svoje mlade naraštaje toj upi-
jajućoj osobini meda tako što u malu staklenu teglu stave crvenu
jabuku, pa teglu do vrha napune medom. Dok pluta po tegli jabuka
je skoro potpuno prekrivena medom.
Tada se tegla poklopi, a već pri kraju prve sedmice možemo da
primetimo da je koža jabuke potpuno smežurana, što pokazuje da
je prevelika za meso jabuke. Do isteka roka od tri nedelje, sva
crvena boja će iz jabuke preći u okolni med, a onaj slatkast
ukus koji ima svaka jabuka potpuno će nestati. Ako uzmete da
pojedete tu jabuku videćete da je potpuno suva
i bezukusna.
Ovaj eksperiment je mnogom mladom Vermonćaninu pomogao da
nauči da će, ako uz svaki obrok uzima i med, ovaj med veoma
povoljno da utiče na kretanje tečnosti u njegovom organizmu, i
to svojom sposobnošću da upija vlagu. I hranljiva vrednost
raznih vrsta hrane biće uvećana zahvaljujući sposobnosti meda da
iz njih izvuče sve ono što je organizmu potrebno.

4. Med je odlična zamena za hranu, jer sadrži vitamine,

minerale i enzime. Ako oboleli od artitisa želi da se avostruko
obezbedi da hrana koju svakodnevno jede apsolutno zadovoljava
sve dnevne potrebe njegovog organizma, on treba da uz svaki
obrok uzima i po dve kašičice meda, ili same ili uz sirćetnu
mešavinu. U medu se nalazi sve što je s tačke gledišta
nutricioniste izuzetno poželjno za organizam.

Med sadrži vitamin B1, koji se naziva i tiamin; vitamin B2 -

riboflavin; i vitamin C - skorbinsku kiselinu. Osim toga, tu su
i pantotenska kiselina, piridoksin i nikotinska kiselina.
Minerali iz meda su čak važniji od vitamina. To su kalijum,
natrijum, kalcijum, magnezijum, gvožđe, bakar, hlor, mangan,
sumpor i silicijum. Ma koliko male bile količine ovin minerala
koji se svakodnevno troše u organizmu, ipak je potrebno da se
one svakodnevo i nadoknađuju. Upotreba meda je najjednostavniji
način da se to uradi.
Treba da se podsetimo da med sadrži i enzime. Ti enzimi se
nalaze u sokovima za varenje, pa tako pomažu varenju. Međutim,
medu i nije potrebno nikakvo varenje pre nego sto organizam može
da ga upotrebi. Isto tako, ni mikroorganizmi ne mogu da na njega
utiču, jer u neposrednom kontaktu s njim bivaju brzo uništeni.
Ukratko, med je, s medicinske tačke gledišta, savršena hrana.
U njemu nema nikakvih štetnih hemikalija, a suvišan je tek jedan
stoti deo. On je zaista sjajna dopunska hrana, kadra da popuni
sve propuste do kojih može da dođe u ishrani jednog bolesnika od
artritisa. Med se uzima uz svaki obrok i tako se obezbeđuje
stalno dobro zdravlje.
Med nije samo još jedan slatkiš. On je, u stvari, medicinski
slatkiš koji umnogome doprinosi održanju zdravlja. Ljudskom telu
je potreban minimum, pa da radi kako treba; med sadrži upravo
taj minimum.

5. Med je i laksativ, što pomaže u sprečavanju zatvora. Uzrok

tome je sadržaj levuloze u medu; šećera koji se vrlo sporo
resorbuje, i tako dolazi do debelog creva. Med je laksativ, ali
vrlo blag.

6. Med je i sredstvo za umirenje. On vam omogućava zdrav,

osvežavajući san tako što ljudski motor prebacuje iz veće u
manju brzinu.

7. Med pomaže u smanjivanju bola kod artritičnih pacijenata.

On vam takođe može pomoći da se oslobodite mišićnih grčeva u
organizmu. Dve kašičice meda se uzimaju uz svaki obrok, bilo
izravno ili u mešavini s vodom i sirćetom. Ako je potrebno, uz
svaki obrok možete uzimati i supenu kašiku meda da biste bol i
dalje držali pod kontrolom.
Sedam navedenih razloga još jednom pokazuju zašto narodna
medicina Vermonta preporučuje med u lečenju artritisa, a sve je
to naučeno metodom probe i pogreške, tokom dvesta godina.

Osim toga, generacije Vermonćana koje žive blisko zemlji došle

su do još nekih zaključaka o medu, i oni se dalje prenose s
kolena na koleno:
1. Odgajivači pčela nemaju problema s bubrezima.
2. Njihov ten je čist, vid dobar i ne hramaju.
3. Među onima koji jedu med ili drže pčele nismo našli ni
jedan slučaj paralize ili raka.
 Dve godine sam proveo proučavajući tvrdnju da odgajivači pčela
ne boluju od raka. Carls Mraz iz Midlberije, država Vermont,
najveći odgajivač pčela u Novoj Engleskoj, pomogao mi je u ovom
proučavanju. Radeći zajedno u toku dve godine nismo mogli da kod
odgajivača pčela pronađemo ni jedan jedini slučaj raka niti da
čujemo za nekog ko je od raka umro. Otkrili smo jedan slučaj
Hodžkinove bolesti, ali čovek ju je dobio pre nego što je počeo
da se bavi pčelama i jede med. Bolest je bila izlečena posto je
počeo da se bavi svojim novim poslom. Hodžkinova bolest je, u
stvari, poremećaj žlezda, kad dolazi do njihovog uvećanja, počev
od žlezde na vratu, pa se zatim širi i na ostale žlezde u telu.

A sada da obratimo pažnju na činjenicu da se u toku

lečenja artritisa svakog ponedeljka, srede i petka u čašu
sa sirćetnom mešavinom i medom uz svaki obrok dodaje i po
jedna kap Lugolovog rastvora joda.
1. Narodna medicina Vermonta je došla do zaključka da Lugolov
jodni rastvor pomaže u borbi protiv bolesti. Lugolov rastvor
joda se prepisuje obolelima od artritisa da bi se sprečilo da
pacijent oboli od još neke bolesti, koja bi samo smanjila
njegovu otpornost i pogoršala artritis.
2. Kad god sam Lugolov rastvor prepisao nekom pacijentu uvek
mi je kasnije javljano da je došlo i do poboljšanja artritisa,
ukoliko je od ove bolesti patio pored one od koje sam ga ja
lečio. To je bio jedan uzgredni rezultat koji me je veoma in-
teresovao.
3. Jod je neophodan štitastoj žlezdi za pravilno obavljanje
svih njenih funkcija. Ta žlezda se nalazi u prednjem delu vrata.
§va krv iz tela prođe kroz štitastu žlezdu svakih 17 minuta.
Ćelije od kojih je sastavljena žlezda imaju posebnu sklonost ka
jodu, pa njihovo lučenje joda ubija sve štetne mikroorganizme u
toku tog sedamnaestominutnog prolaska, i tako nestaju sve
bakterije koje su eventualno mogle da u krv prodru kroz povredu
na koži, kroz sluzokožu grla i nosa, ili preko vazduha ili
prilikom apsorpcije hrane u sistemu za varenje.
Jaki mikroorganizmi, izazivači bolesti, postaju slabiji prilikom
prolaska kroz štitasu žlezdu.Posle svakog sedamnaestominutnog
prolaska oni bivaju sve slabiji dok na kraju ne budu potpuno
uništeni, ali samo ukoliko žlezda dobija svoje potrebne količine
joda. Ukoliko to nije slučaj, ona nije u stanju da ubije sve
klice iz krvi, kao što je to priroda zamislila.Dobro je poznato
da sadržaj joda u štitastoj žlezdi zavisi od količine joda koja
se može naći u ishrani i tecnostima koje svaki pojedinac uzima.
Ako je ta količina mala, žlezda nema dovoljno materijala koji
joj je potreban za obavljanje posla.
 4. Od narodne medicine Vermonta možemo da naučimo da štitasta
žlezda obavlja i druge funkcije pored uništavanja štetnih klica
u organizmu. Ona takode obnavlja energiju koja nam je potrebna
za svakodnevno obavljanje poslova, tako da možemo pouzdano da
tvrdimo da između količine energije koju posedujete i količine
joda koji svakodnevno unosite u organizam postoji neka veza.
5. Druga funkcija joda je da smiri organizam i smanji nervnu
napetost. Kad je napetost velika, ljudi postaju nervozni i imaju
problema sa spavanjem. Telo je stalno orgamzovano na nivou
borbene gotovosti, spremno ili za borbu ili za beg. Zbog toga mu
je jod neophodan, da bi se smanjila ta napetost i da bi telo
moglo da se organizuje na nivou mirovanja, ali isto tako i da
stvori i uskladišti telesne rezerve koje mu jednog trenutka mogu
biti potrebne.
6. Još jedna upotreba joda u ljudskom organizmu odnosi se na
sposobnost jasnog razmišljanja. Mozak jednostavno bolje radi
kada dobija potrebne količine ]Oda.
To su razlozi zbog kojih je dobro uzimati jod. Još samo da
kažemo nekoliko reči o tome kako ga treba piti. Lugolov rastvor
joda nije skup preparat, a kada se koristi u cilju očuvanja
ljudskog zdravlja, potrebna količina je veoma mala i uzima se
samo određenih dana u nedelji. Joda ima veoma malo u našem or-
ganizmu, i to tek u tragovima.
Jod može da se dodaje u rastvor sirćeta, meda i vode, i to po
jedna kap za svaki obrok ponedeljkom, sredom i petkom. Kapaljku
na bočici držite vodoravno tako da dobijete sto veću kap.
Sadržaj čaše izmešajte kašičicom i polako ispijajte u toku
obroka.
Jod nije jedino dodatno oružje koje narodna medicina Vermonta
koristi u borbi protiv artritisa. Zagovornici lečenja artritisa
na narodni način često govore da organizam treba s vremena na
vreme da se obnavlja. On je kao komad ispošćene zemlje i
potreban je opsti program obnove organizma kao dodatak određenom
načinu lečenja artritisa. Po pitanju oporavka sasvim je normalno
da se okrenemo tabletama od sušenih morskih algi. Postoje dva
osnovna razloga zbog kojih su one dobre za korišćenje.
Kao prvo, tablete se u lečenju artritisa koriste kao dodatak
hrani, jer sastav oko 28 litara morske vode potpuno odgovara
sastavu ljudskog organizma, kao što sam već naglasio. Prema
tome, morske alge koje su rasle u okeanu imaju sve ono što je
organizmu potrebno. Okeanska voda je najbolje tlo za uzgajanje
svega što nam je potrebno. Alge rastu u okeanu, u potpunoj
saglasnosti sa prirodnim planom, i ne postoji način da covek
nekako ugrozi taj rast.
S druge strane, tablete kao završni proizvod, prema
poverijivim norveškim izvorima, sadrže najmanje 60 minerala ili
elemenata, više od 12 vitamina i 21 aminokiselinu, i to sve u
odgovarajućoj ravnoteži. Alge dodate u ishranu životinja
obezbeđuju zaštitu od bolesti koje nastaju usled nekog
nedostatka. Ljudsko telo uzima ono sto mu je od ovih elemenata
potrebno i odbacuje ono što mu u datom trenutku nije potrebno,
jer je ono opremljeno da minerale vari u organskom obliku.
Oboleli od artritisa započinju s uzimanjem po jedne tablete
svakog jutra. Možete je uzeti pre, u toku ili posle samog
obroka, kako god vam je lakše. Ovu dozu zadržavate cele te
sedmice, i može se pokazati da je to upravo ona količina koja
vam je potrebna.
Međutim, ako želite da malo eksperimentišete, možete uz
večernji obrok, na početku druge nedelje, početi da uzimate još
po jednu tabletu, pored one jutarnje. Na početku treće nedelje
možete uzimati po jednu tabletu uz svaki obrok u toku dana. U
Vermontu pacijenti ne prihvataju više od tri tablete dnevno. Ako
dozu povećam iznad ove, kao posledica se javlja lenjost creva.
Cuo sam, međutim, da u drugim delovima zemlje mogu da se uzimaju
i više od tri tablete a da ne dođe do ovih neželjenih posledica.

U toku svoje lekarske prakse u Vermontu primetio sam bar pet

dobrih strana uzimanja tableta od morskih algi svakog dana tokom
jedne godine u lečenju artritisa:
1. Bol je znatno slabija.
2. Ne dolazi do većeg oticanja zglobova.
3. Znatno se poboljšava funkcija srca koje je još ranije
oštećeno zbog preležane reumatske groznice.
4. Disanje više nije onako kratko kao što je bilo.
5. Pacijent ima mnogo više energije.
Osim postupaka o kojima sam raspravljao u ovom poglavlju
narodna medicina Vermonta preporučuje za lečenje artritisa i
neke lokalne lekove. Jedan od njih je i oblog koji se pravi od
rastvora tri šolje vode i pola šolje sirćeta, što se sve sipa u
jedan lavor. Zatim se u taj rastvor svakog jutra i večeri,
potapaju artritične ruke, po deset minuta. Rastvor treba da bude
prijatno vruć. Kao ishod ovoga javlja se smanjenje otoka,
povećava se aktivnost zgloba, a u šake se vraća osećaj za
hvatanje tako da sad predmeti mogu da se drže i prstima.
Ako su artritisom zahvaćena stopala, onda treba da se napravi
dovoljno rastvora da u njega mogu da se potope noge. Stopala
treba držati u rastvoru po deset minuta svakog jutra i večeri.
Kad se radi o zglobovima kao što su kolena, u rastvor treba
umočiti komad tkanine, oviti ga oko zgloba, a zatim oko tog
mokrog treba oviti još jedan suv komad tkanine koji će zadržati
toplotu. Vlažni komad tkanine treba ponovo pokvastiti čim se
ohladi. Ovaj rastvor može da se koristi više puta, dok god
osećate miris sirćeta.
 Ovaj postupak se zasniva na teoriji nastaloj iz posmatranja
kako pola litre vode sa sirćetom koja vri u čajniku omogućava
nataloženom kalcijumu da ponovo pređe u rastvor. Iz toga
prirodno sledi da ako ruke i noge potopimo u vrući rastvor
sirćeta i vode, kalcijum koji je u njima nataložen može ponovo
da pređe u rastvor, što sve dovodi do poboljšanja stanja bole-
snika. Isto to se odnosi i na one zglobove na koje se rastvor
nanosi uz pomoć komada tkanine.
Kao dopunu ovom programu, trebalo bi koristiti i izbor bi-
ološki zdrave hrane, i to svakodnevno, kako sam to već opisao.

Na kraju bih želeo da sažmem sve postupke koje prepisuje

narodna medicina Vermonta u lečenju artritisa, a koji se
zasnivaju na metodu probe i pogreške primenjivanom poslednjih
dve stotine godina. Postupak je u toku godina vidno
pojednostavljen, tako da se danas sastoji od sledećih pet
koraka:

1. Dve kašičice jabukovog sirćeta i dve kašičice meda u čaši

vode morate uzimati svakodnevno, uz svaki obrok. Ako, iz bilo
kog razloga, vaš želudac ne može da prihvati ovu mešavinu u toku
obroka, onda je možete uzimati između obroka - u toku
prepodneva, popodneva ili večeri.
2. Svakog ponedeljka, srede i petka, u toku jednog dnevnog
obroka u sirćetnu mešavinu treba da dodate i po jednu kap
Lugolovog rastvora joda.
3. Uz doručak, a može i uz sva tri obroka, zavisno od toga šta
vam više odgovara, treba da uzimate po jednu tabletu od sušenih
morskih algi.
4. Za obloge se spravlja mešavina pola šolje sirćeta i tri
šolje vode, pri cemu se dobija rastvor u koji se potapaju ar-
tritične ruke i stopala. Na druge zglobove stavljaju se oblozi
tkanina natopljeni ovim rastvorom.
5. Izbor biološki zdrave hrane jeste princip koji treba da se
primenjuje svakog dana. On isključuje upotrebu proizvoda od
žita, pšenične žitarice, beli šećer, agrumsko voće i njihove
sokove, kao i mišićava mesa kao što su teletina, jagnjetina i
svinjetina. Kod većine ljudi ova hrana izaziva neželjenu baznu
reakciju mokraće, kad se meri odmah po jutarnjem ustajanju iz
kreveta.
Narodna medicina Vermonta koristi isti način lečenja i za
reumatični artritis, osteoartritis, giht i bursitis. Ona ne
pravi nikakvu razliku među njima već ih smatra samo različitim
manifestacijama artritisa na koje povoljno utiče isti način
lečenja.
 Ako artritis posmatra sa tačke gledišta narodne medicine
Vermonta, čovek polako počinje da tu bolest shvata kao
energetsku bolest, a sve zahvaljujući stalnoj aktivnosti
telesnog mehanizma za potrošnju energije. Svi lekovi koje
narodna medicina koristi u lečenju artritisa takvi su da
obuzdavaju tu aktivnost i telu donose smirenje i opuštanje.
Odgovarajućim uticajem na nervni, hemijski i endokrini deo
mehanizma za potrošnju energije ljudski motor se prebacuje iz
veće brzine u manju. A to je ne samo osnovni pristup lečenju
artritisa već i ključ za rešavanje bilo kog zdravstvenog
problema.