Aktuelni geopolitički pojmovi

1. Vojna neutralnost
Da bi država postala vojno neutralna, ona mora da ispuni par uslova. Na
prvom mestu ona mora biti sposobna da se u slučaju napada neke druge
države sama odbrani bez pomoći drugih država tj. saveza. Zatim ove države
se ne smeju ponašati pristrasno ni prema jednoj državi koja ušestvuje u
oružanom sukobu. Na njenoj teritoriji ne smeju da se nalaze strane vojne
baze, jer bi to moglo da se zloupotrebi za oružani napad i time bi se
direktno vojno neutralna država uključila u sukob. Zabranjena je i trgovina
oružjem i ratnom opremom sa nekom državom koja je trenutno u ratnom
sukobu. Postoje države koje proglase privremenu neutralnost kada izbije
neki ratni sukob, a postoje i one koje su stalno vojno neutralne. Najbolji
primer jedne vojno neutralne države je Švajcarska. Bečkim kongresom
1815. godine Švajcarska dobija status vojno neutralne države. Švajcarska
zaista nije od tada učestvovala ni u jednom oružanom sukobu, ali isto tako
joj ne bi trebalo biti dozvoljeno ni da učestvuje u ekonomskim sankcijama
prema agresoru što nije slučaj. Švajcarska vešto zaobilazi obaveze jedne
trajno neutralne države što možemo videti i danas, jer je uvela sankcije
Rusiji zbog napada na Ukrajinu.

2. Državni suverenitet
Državni suverenitet je nezavisnost jedne države u vršenju spoljašnjih i
unutrašnjih poslova. Podrazumeva da vlast može da sprovodi politiku u
državi bez spoljašnjih uticaja. Države koje su priznate od veoma malog broja
drugih država uglavnom nemaju državni suverenitet. To je na primer Turska
republika Severni Kipar. Ovu državu priznaje samo jedna članica Ujedinjenih
nacija (Turska), a Kipar smatra da je ovo deo njene suverene teritorije. Ovaj
problem je nastao nakon Turske invazije na Kipar i naziva se Kiparski
konflikt.

3. Teritorijalni integritet
Teritorijalni integritet je načelo međunarodnog prava prema kome
suverene države imaju pravo na nepovredivost vlastitih granica, odnosno
prema kome druge države ne bi smele promovisati sopstvenu politiku bez
dozvole države u koju žele da udju. To podrazumeva prisustvo vojske,
političara, političkih stranaka... Takodje je danas vrlo učestala pojava da
jedna država želi da promeni granice druge države što je logično najveća
povreda teritorijalnog integriteta. Jednostrana promena granica se smatra
agresijom. Svaki oružani sukob počinje povredom teritorijalnog integriteta
jedne države kada vojska druge upadne na njenu teritoriju. Najsvežiji
primer je ulazak ruske vojsku u Ukrajinu krajem februara 2022. godine kada
je zvanično počeo rat u Ukrajini iako se politička borba (diplomatskim
putem) vodila godinama u nazad. Još jedan nama veoma značajan primer je
NATO bombardovanje 1999.godine kada je narušen teritorijalni integritet
Jugoslavije usled ulaska NATO aviona u vazdušni prostor iznad Jugoslavije.