СЕМИНАРСКИ РАД

Привредно право са основама међународног права

Тема: Појам, врсте, особине и пренос хартија од вредности

Професор: Милан Бјелић Студент: Карбунар Светлана

2е1/0120/20

Београд, 2021
1
 САДРЖАЈ

1. УВОД -------------------------------------------------------------------------------------------------------3

2. ПОЈАМ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ ---------------------------------------------------------------4

3. ОСОБИНЕ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ -----------------------------------------------------------6

4. ВРСТЕ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ ----------------------------------------------------------------7

5. ПРЕНОС ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ ------------------------------------------------------------11

6. ЗАКЉУЧАК ---------------------------------------------------------------------------------------------13

7. ЛИТЕРАТУРА ------------------------------------------------------------------------------------------14

2
 1. УВОД

У стручној литератури постоје велике разлике у схватањима о појму хартија од вредности.

Много виши степен јединства у схватањима постоје приликом утврђивања појединих
особина хартија од вредности. Разлике у схватањима се изражавају углавном у томе које
све особине хартија од вредности су битне и специфичне и као такве треба да буду
саставни део појма хартија од вредности. У Закону о облигационим односима одређен је
појам хартија од вредности на следећ еначине: „Хартија од вредности је писмена исправа
којом се њен давалац обавезује да испуни обавезу уписану на тој исправи њеном
законитом имаоцу“.

3
4
 2. ПОЈАМ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ

У члану 234. закона о облагационим односима из 1978. године дефинисан је појам хартије
од вредности и гласи:“ Хартија од вредности је писмена исправа којом се њен давалац
обавезује да испуни обавезу уписану на тој исправи њеном законитом имаоцу“. Из таквог
појма хартија од вредности произилази: да је хартија од вредности увек писмена изјава, да
хартија од вредности садржи писмену дозволу из даваоца, да се писмена обавеза која је
унета у хартију од вредности мора испунити њеном законитом имаоцу, тј. Законитом
имаоцу хартија од вредности.
Овакав појам хартија од вредности садржи више недостатака, јер се у овом појму не
указује на сва битна својства хартија од вредности:
1. не указује се на врсту и природу обавезе из даваоца хартија од вредности. Код хартија
од вредности се не може радити о свакој врсти обавезе, већ само о појединим врстама
обавеза које су претежно и првенствено имовинског карактера. Хартије од вредности могу
садржавати, уз имовинске обавезе и неке друге обавезе, али не могу без имовинских
обавеза;
2. хартије од вредности могу садржавати поједина овлашћења имаоцу хартија од
вредности која нису истовремено директне и непосредне обавезе издаваоца хартија од
вредности. На пример, имаоци акција могу управљати акционарским друштвом на основу
овлашћења из акције као хартије од вредности, а не на основу директне и непосредне
обавезе издаваоца ове хартије од вредности;
3. једно од битних својстава хартија је везано за веома висок степен формалне строгости
хартија од вредности, што није наведено унапред наведеном појму хартија од вредности.
Хартија од вредности која нема све битне елементе не постоји јер су хартије од вредности
строго формалне исправе;
4. хартије од вредности стварају не само из даваоцу него и сваком дужнику по тој хартији
од вредности веома строгу обавезу која лишава дужника могућност и појединих врста
хартија од вредности, али је ова строгост много јаче изражена код свих врста хартија од
вредности него код писмених исправа;
5. у сваком законском појму хартије од вредности није наглашено једно од најважнијих
својстава хартија од вредности, а то је начело инкорпорације тј. начело да се право које је
писмено констатовано на хартији од вредности не може остварити на други начин, него
једино употребом хартије од вредности. Начело инкорпорације разграничује хартију од
вредности од низа других писмених исправа у којима може бити констатована обавеза
издаваоца према имаоцу те писмене исправе. Док се код других писмених обавеза
издаваоца писмене исправе према имаоцу писмене исправе може остварити и на друге

5
начине, код хартија од вредности се ова обавеза не може остварити без хартија од
вредности.1

Опште усвојено схватање о основним условима који опредељују квалификацију једне

исправе као картије од вредности јесте: да се права садржана у хартији од вредности
односе на неко грађанско право и да је то право неодвојиво од постојања такве исправе, и
да је исправа издата у строго писаној форми и да садржи законом унапред одређене битне
састојке.

Битни састојци које мора да садржи хартија од вредности су: означење врсте хартије од
вредности, фирму, форму, тачно означену обавезу издаваоца која призилази из хартије од
вредности, место и датум издавања хартије од вредности и серијски број, потпис
издаваоца хартије од вредности.2

Хартије од вредности могу да емитују искључиво правна лица, а купци могу бити и
правна и физичка лица. Оне се продају у сврху повлачења слободног капитала,
предвиђеног инвестирању и ликвиности.

1
Жарко Ристић, Милутин Срдић и Кристијан Ристић- Акционарство и хартије од вредности, Београд, 2013,
стр. 157. и 158.
2
Слободан Вучичевић и Милан Бјелић-Привредно право-Банке, банкарско пословање и хартије од
вредности, Београд, 2018. стр.233. и 234.

6
 3. ОСОБИНЕ ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ

Полазећи од законског појма хартије од вредности и од вредности и од упоређивања

хартија од вредности са другим писменим исправама управном промету, произилазе
одређена доказна, легитимациона иинкорпорациона својства хартија од вредности.
Хартије од вредности имају низ других особина, нарочито поједини облици хартија од
вредности. Нису, међутим, све особине хартија од вредности битне и не морају бити
присутне код сваке хартије од вредности.

Битне особине хартија од вредности, а без којих нема хартија од вредности, и које морају
постојати код свако гпојединог појавног облика хартије од вредности, су:

1. хартија од вредности увек мора бити у облику писмене исправе,

2. у хартији од вредности мора увек бити констатовано неко имовинско материјално право
и ако поред имовинског права у хартији од вредности може бити истовремено
констатовано и неко друго право, право неке друге врсте. Битно је да се у свакој хартији
од вредности мора констатовати њихово имовинско право.
3. право које је констатовано у хартији од вредности не може се остварити и не може се
преносити на другог без истог временског преноса и поседовања хартије од вредности.
Ово је начело инкорпорације које је једно од битних начела свих појавних облика хартија
од вредности.3

3
Жарко Ристић, Милутин Срдић и Кристијан Ристић- Акционарство и хартије од вредности, Београд, 2013,
стр. 159.

7
 4. ВРСТЕ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ

У робно новчаном промету развијених привреда налази се у оптицају велики број

разноврсних хартија од вредности, што је, по природи ствари, морало да укаже на потребу
њиховог груписања ради лакше обраде њихових различитих правних и економских
функција. Како је груписање свих хартија од вредности по одређеним категоријама увек
зависило од сврхе усвојене систематизације, то је свака систематика и стицала своје
критеријуме. Тако су веома често хартије од вредности груписане према врсти
инкорпорираног права, затим према начину настајања права, према доспелости ових
исправа, према начину одређивања имаоца права и сл.4
Подела према начину одређивања имаоца права:

1. Хартије од вредности на доносиоца- Ова подела извршена је према критеријуму начина

на који је одређен имаоц права из хартије. Тако,хартија на доносиоца не садржи означење
имена њеног власника, већ се сваки савесни ималац такве хартије сматра носиоцем права
означеног у хартији. Таква хартија од вредности распознаје се по томе што у свом тексту
садржи означење „платива доносиоцу“. Хартије од вредности на доносиоца одликују се
великом циркулационом способношћу, јер једноставно и без посебних формалности могу
да мењају „законите имаоце“ сваки доносилац такве хартије сматра се законитим имаоцем
са свим овлашћењима ха остваривање права инкорпорираног у хартији према њеном
издаваоцу.

2. Хартије од вредности на име-одликују се тиме што је име њиховог корисника изричито

унето у саму исправу и тако се остваривање права из хартије везује за име лица означог у
хартији. Типичан представник ове врсте хартија од вредности је цертификат или потврда о
депонованим средствима коју издаје банка свом депоненту, а затим штедна књижица и
заложница. Као и код хартије на доносиоца, потраживања из хартије од вредности на име
везано је за саму хартију, али с том разликом штол се законитим имаоцем хартије од
вредности на име сматра лице на које таква хартија од вредности гласи.

3. Хартије од вредности по наредби-морају, такође, да садрже име корисника, али ознаку

корисниковог мена прати и клаузула „по наредби“. Очигледно је да је потраживање из ове
хартије од вредности везано за саму хартију и да припада лицу означеном у хартији, али
захвалјујући клаузули „по наредби“, то право из хартије припада и сваком другом лицу на
које је уредно пренета таква хартија. Према томе, као законити ималац хартије по наредби
сматра се и лице на које је претходни ималац извршио пренос својом изјавом о преносу
(индосаментом). Захваљујући својој особеној заштитној способности од несавесних
држалаца, хартија од вредности по наредби је утолико више показала погодности за
пренос права са једног на другог законитог имаоца.

4
Жарко Ристић, Милутин Срдић и Кристијан Ристић- Акционарство и хартије од вредности, Београд, 2013,
стр. 162.

8
4. Алтернативне хартије од вредности-код којих се ималац права одређује на алтернативни
начин, комбинацијом напред наведених начина одређивања имаоца права хартије од
вредности.

5. Мешовите хартије од вредности-које се састоје из два или више делова, а код тих делова
се на различите начине одређује ималац права.

Подела према карактеру инкорпорисаног права:

1. Стверноправне хартије се одликују тиме што у себи садрже неко стварно право, као што
је право својине или право залога.

2. Облигационо правне хартије су такве вредносни папири чији садржај упућује нјихиве
имаоце на вршење облигационог права потраживања према одговарајућем дужнику.
3. Хартије са правом учешћа су карактеристичне за промет акцијског капитала које свом
имаоцу дају право на захтевање камате и добити од акционарског друштва, а затим и
право на учешће у управљању таквим правним лицем које је емитовало акције.
Подела према начину настанка:
1. конститутивне хартије од вредности код којих је битно да из даваоца ових хартија од
вредности конституише неко ново право које је констатовано у хартији од вредности.
2. неконститутивне или декларативне хартије од вредности садрже неко право које није
конституисано издавањем хартија од вредности, него је постојало и према издавању
хартија од вредности, а издавањем хартија од вредности ово право се једино декларише
према трећим лицима. 5
Подела према степену повезаности са основним послом хартије од вредности: каузалне
хартије од вредности и апстрактне хартије од вредности. Подела према року доспелости:
краткорочне хартије од вредности и дугорочне хартије од вредности. Подела према
карактеру потраживања: робне хартије од вредности и новчане хартије од вредности.

У Републици Србији у складу са позитивним законским прописима постоји таксативна

подела хартија од вредности на акције, дужничке хартије од вредности, варанте и
депозитне потврде. У пракси срећемо више врста хартија од вредности које су
карактеристичне за пословање субјеката пословног права међу којима треба истаћи
меницу, чек, акције, обвезнице, благајнички запис, комерцијални запис, цертификати о
депозиту, робне хартије од вредности.

Под меницом се подразумева хартија од вредности по наредби на основу закона, којом се

њен издавалац - трасант обавезује да ће сам или по његовом налогу, одређеном трећем
лицу - ремитенту о доспелости бити исплаћен менични износ и то на одређеном месту од
стране лица коме је упућена наредба - трасата, или од стране издаваоца менице - трасанта.

5
Слободан Вучичевић и Милан Бјелић-Привредно право, Београд, 2018. стр.235. - 237.

9
Чек је хартија од вредности којом њен издавалац трасант даје налог другом лицу трасату,
који је банкарска организација, да о доспелости исплати чековни износ кориснику чека
ремитенту на терет његовог покрића. Чек има функцију средства плаћања јер се налази
веома кратко у циркулацији, а доспева искључиво по виђењу.

Акција је хартија од вредности коју емитује акционарско друштво на основу које њен
ималац има право на учешће у добити акционарског друштва, а то је право на дивиденду
као и право учешћа у управљању акционарским друштвом.Под акцијом се подразумева и
удео неког лица у акционарском друштву. Средства која су потребна за оснивање и рад
акционарског друштва се деле на одређени број акција. Једно лице може поседовати више
акција, или чак једном лицу да припадају све акције.

Обвезница је хартија од вредности којом се њен издавалац емитент обавезује да ће лицу

означеном у обвезници или лицу по његовој наредби, односно доносиоцу обвезнице
исплатити о доспелости износ наведен у обвезници са уговореном каматом.Из наведене
дефиниције може се видети да је обвезница дужничка хартија од вредности која гласи на
одређени новчани износ, који је издавалац обвезнице дужан да исплати имаоцу обвезнице
о доспелости.

Благајнички запис је хартија од вредности којом се емитент обавезује да ће њеном имаоцу

у року доспећа платити номиналну вредност назначену на њему. Благајнички запис
представља краткорочну хартију од вредности која се емитује ради прикупљања
слободних новчаних средстава. Могу га емитовати Народна банка Србије, банке и друге
финансијске организације.

Комерцијални запис је неосигурана хартија од вредности са роком доспећа до годину

дана. Емитент комерцијалног записа се обавезује да ће купцу комерцијалног записа
платити износ назначен на комерцијалном запису увећан за уговорену камату на дан
доспећа.

Депозитни цертификат или банкарска потврда о депозиту је писмена исправа којом се

уговор о депозиту чини подобним за трговање на секундарном тржишту. Он представља
кредитно средство које се сврстава у каузалне хартије од вредности, јер је основ за његово
издавање уговор о банкарском ороченом депозиту. То је исправа о депонованим
средствима код банке или друге финансијске организације са роком враћања дужим од
годину дана.

Хартије од вредности код којих је обавеза робног карактера, тј. односи се на робу, је робна
хартија од вредности. У робне хартије од вредности спадају складишница, теретница
односно коносман, товарни лист и др.

Складишница је робна хартија од вредности коју издаје складиштар као потврду да је

одређену робу примио ради складиштења. Складишница је специјална потврда о пријему
робе на ускладиштење коју на захтев оставодавца издаје складиштар. То је хартија од
вредности која садржи обавезу складиштара да ускладиштену робу врати, односно преда
лицу које му презентира складишницу, тј. имаоцу складишнице.

10
Коносман или теретница представља хартију од вредности којом бродар потврђује
кориснику, на основу уговора о превозу робе поморским путем или унутрашњим воденим
путевима, пријем робе тј. товара на брод и преузима обавезу да по завршеном превозу
терета исти испоручи имаоцу ове хартије од вредности.

Товарни лист по правилу представља писмену исправу којом поверилац потврђује

пошиљку или наручиоцу превоза да је примио робу на превоз. Сам уговор о превозу
егзистира независно од тога да ли је или није издат товарни лист. У неким случајевима
превозилац уместо товарног листа издаје потврду о томе да је примио робу на превоз.6

6
Иван Никчевић-Пословно право, Београд, 2011. стр.135. - 161.

11
 5. ПРЕНОС ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ

За све наведене хартије од вредности карактеристично је да се право из хартије на

одређени начин може пренети. Општа правила о преносу хартија од вредности садржана
су у Закону о облигационим односима, и то у члану. 241-249. У овим одредбама регулисан
је: пренос права из хартије на доносилаца,пренос права из хартија на име, пренос права из
хартије по наредби, врсте и ндосамента, пренос пуномоћја и пренос за залогу, доказивање
за конитости преноса и забрана преноса.7

Пренос права из хартије на доносиоца: сваки ималаца такве исправе сматра се корисником
хартије. Настаје на два основна начина: уношењем клузуле „плативо доносиоцу“ и
стицањем својства хартије на доносиоца на основу законских прописа.

Пренос права из хартије на име: пренос права из хартије од вредности на име преноси се
цесијом, односно посебним облигационим уговором о преносу потраживања са једног
лица на друго. Посебним законом може бити одређено да се право из хартије од вредности
може преносити индосаментом.

Пренос права из хартије по наредби: право из хартије од вредности по наредби преноси се

индосаментом. Ова врста хартије се лако преноси, и индосирањем, тј.стављањем одређене
клаузуле о преносу на полеђини исправе. На основу индосирања нови ималац исправе
стиче право на хартију, док право из хартије аутоматски следи право на хартију.
Индосамент као правна форма преноса хартије од вредности на име, може бити пуни
индосамент, бланко индосамент и индосамент на доносиоца, с тим да индосамент на
доносиоца важи као бланко индосамент. Пуни индосамент представља редован облик
индосамента садржи изјаву о преносу и фирму односно назив или име лица на које се
право из хартије од вредности преноси и потписи преносиоца, а може да садржи и друге
податке. Бланко индосамент садржи само потпис индосанта. Ништав је делимични
индосамент. Путем бланко индосамента хартија од вредноси по наредби претворена је у
хартију на доносиоца.

Пренос пуномоћја и пренос за залогу: хартија од вредности може се пренети као пренос
пуномоћја, односно као пренос за залогу. Код преноса пуномоћја ставља се клаузула
„вредност у пуномоћју“ , а код преноса за залогу „вредност за залогу“ или слично.
Индосант хартије од вредности по наредби и цедент хартије од вредности на име остају
власници хартије, а прокура индосатар и прокура цесионар хартију могу пренети на
другог сам као пренос пуномоћја. Клаузула „вредност у пуномоћју“ уноси се у индосамент
и кад се врши пренос хартије на име ако је посебним законом прописано да се може
преносити индосаментом. Ова врста преноса није могућа код хартија од вредности на
доносиоца, јер права из хартије од вредности на доносиоца врши се просто предајом без
икаквих убележавања на хартији.8

7
Жарко Ристић, Милутин Срдић и Кристијан Ристић- Акционарство и хартије од вредности, Београд, 2013,
стр. 167.
8
Слободан Вучичевић и Милан Бјелић-Привредно право, Београд, 2018. стр. 237.- 239.

12
Основни облик преноса хартије од вредности на име је цесија, а основни облик преноса
хартија од вредности по наредби је индосамент. Између индосамента и цесије значајне
разлике у погледу правног дејства и правних последица оваквих различитих облика
преноса хартија од вредности. У знатно повољнијем положају је поверилац који је стекао
хартију од вредности индосаментом, јер је он стекао оно право које је констатовано на
хартији од вредности, док поверилац код цесије може стећи само она права која је
претходник имао, а то је често непознато и неизвесно јер зависи у великој мери од
субјективних својстава правног односа између претходног повериоца и дужника. Управо
због тога је индосамент много чешћи облик преноса хартија од вредности, а за поједине
хартије од вредности на име у нашем позитивном праву изричито је предвиђено да се могу
преносити не само цесијом него индосаментом.

Разлике између цесије и индосамента постоје и у погледу положаја каснијих дужника код
те хартије од вредности. Цедентни је солидарни дужник са каснијим дужницима на основу
те хартије од вредности, док је индосант солидарни дужник са свим каснијим
индосантима. То значи да цедент одговара једино цесионару, док индосанти одговарају
свим каснијим имаоцима те хартије од вредности. Између индосаната касније долази до
преваљивања обавезе из хартије од вредности и то у целини без сразмерног умањења те
обавезе. Постоји могућност да се индосант ослободи обавезе према каснијим имаоцима те
хартије од вредности. И тада у индосаменту носи клаузулу „безобавезе” или
„безодговорности”. Ове клаузуле ослобађају индосанта једино обавезе према каснијим
имаоцима те хартије од вредности, али га неослобађају и не могу ослободити обавезе
према индосатару на кога је пренео право на хартију од вредности и право из хартије од
вредности.9

9
Жарко Ристић, Милутин Срдић и Кристијан Ристић- Акционарство и хартије од вредности, Београд, 2013,
стр. 169. и 170.

13
 6. ЗАКЉУЧАК

Хартија од вредности као писмена исправа је инкорпорисано одређено право , које се

може преносити, пошто се и сама хартија од вредности преноси. Тако се путем
негоцијабилности олакшава пренос права, било путем продаје, залога и слично. Хартија
од вредности спада у телесне покретне ствари, па се са њеним преносом, као покретне
телесне ствари остварују и права из хартија. Права из хартије која су најчешће по својој
природи облигационо-правне сједињују са правом на хартију, које је по својој природи
стварно правне природе.10

10
Зоран Антонијевић, Привредно право-Банкарски послови и хартије од вредности, Београд, 1960.стр. 88.

14
 7. ЛИТЕРАТУРА

1. Слободан Вучичевић и Милан Бјелић-Привредно право, Београд, 2018.

2. Жарко Ристић, Милутин Срдић и Кристијан Ристић- Акционарство и хартије од
вредности, Београд, 2013.
3. Зоран Антонијевић-Привредно право, Београд, 1960.
4. Иван Никчевић-Пословно право, Београд, 2011.

15