Elektolacno Zavaruvanje Pod Prasok

UNIVERZITET U NIŠU Kurs za internacionalnog inženjera (IWE) i Centar za zavarivanje i
MAŠINSKI FAKULTET internacionalnog tehnologa zavarivanja (IWT) zavarene konstrukcije
1.10. ELEKTROLUČNI POSTUPAK ZAVARIVANJA POD PRAŠKOM (EPP)

Ciljevi obuke za IWE i IWT: Detaljno razumeti osnove EPP postupaka zavarivanja, uključujući
opremu, primenu, osnovne parametre, postupke, bezbednost i uobičajene probleme.
Kvalifikacija: IWE IWT
6 6
Broj sati:
Obim: P1=4 P1=4
Principi postupka i karakteristike električnog luka kod EPP  
Efekat tipa električne struje i polariteta  
Karakteristike izvora električne struje koji se koriste za EPP (napon otvorenog
kola, statička i dinamička strujno-naponska karakteristika, tipovi električne  
struje, metode uspostavljanja električnog luka)
Pribor i oprema  
Opseg primene postupka, tipični problemi i kako ih rešiti  
Potrošni materijali (funkcije praška i žice - pune ili punjene, tipovi praškova i
 
žica, kombinacije žica i praškova, troska i gas-metal reakcije pri zavarivanju)
Proizvodnja potrošnih materijala (način dobijanja, tipični defekti)  
Korišćenje i skladištenje potrošnih materijala (uslovi skladištenja, naknadno
 
sušenje)
Standardi za žice (dodatni materijal) i praškove (makar za nelegirane čelike)  
Parametri zavarivanja: struja, napon, brzina zavarivanja, tip praška i
 
granulacija praška itd.
Priprema žleba: podešavanje, čišćenje  
Veza između kombinacije žica-prašak i osobina deponovanog materijala.  
Jednostrano zavarivanje sa podloškom  
Zavarivanje sa jednom ili više žica  
Specijalni postupci zavarivanja (zavarivanje sa dodatnim materijalom u vidu
folije, zavarivanje sa dodatkom metalnoh praha, zavarivanje hladnom i toplom  
žicom itd.)
Zdravlje i bezbednost specifični za EPP postupak  
Očekivani rezultati za IWE i IWT:
1. Do detalja objasniti principi EPP postupka zavarivanja uključujući metode paljenja električnog
luka, specijalne postupke i njihovu primenu;
2. Opisati detaljno izbor odgovarajuće jačine električne struje, polariteta i elektrode prema
primeni;
3. Opseg primene procesa, odgovarajuća priprema žleba i tipični problemi;
4. Odrediti odgovarajue parametre zavarivanja za određeni postupak zavarivanja;
5. Interpretirati ulogu i funkciju svake komponente pribora i opreme;
6. Potpuno opisati metal-troska i gas-metal reakcije i njihov uticaj na osobine metala šava;
7. Interpretirati odgovarajuće standarde;
8. Predvideti potencijalne rizike i metode sigurnog i bezbednosg rada;
9. U potpunosti objasniti formiranje i kontrolu korena šava.
Modul 1. POSTUPCI ZAVARIVANJA I OPREMA Strana

Autori:
D.Mitić, S.Đurić 1.10. ELEKTROLUČNI POSTUPAK ZAVARIVANJA POD PRAŠKOM 1
(EPP)
1.10. ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE POD PRAŠKOM - EPP POSTUPAK
Kod elektrolučnog postupka zavarivanja pod praškom (EPP) zavareni spoj nastaje
topljenjem i očvršćavanjem osnovnog i dodatnog metala (elektrodna žica) koji se nalaze pod
slojem zaštitnog praška, sl.1. Jedinstvena odlika ovog postupka je zaštitni prašak, odnosno
zrnasti, topljivi materijal koji prekriva ne samo osnovni i dodatni metal, već i električni luk i
formirani metal šava. Prašak ima suštinski važnu ulogu u obezbeđenju velike produktivnosti
EPP postupka i dobrog kvaliteta zavarenih spojeva.
Slika1. Elektrolučno zavarivanje pod praškom
OSNOVNI PRINICIPI
Osnovni princip EPP postupka je topljenje elektrodne žice ispod sloja praška, koji čini
ovaj postupak jedinstvenim jer, osim uobičajenih uloga zaštite, obezbeđuje primenu velikih
jačina struje i brzine rada, tj. veliku proizvodnost.
Električni luk se uspostavlja izmeću elektrodne žice i osnovnog metala, s tim da je žleb
prethodno već ispunjen praškom. Stoga električni luk topi ne samo osnovni i dodatnitni metal,
već i određeni sloj praška, koji ispliva na površinu metalne kupke i, posle očvršćavanja,
obrazuje trosku, slično E postupku. Neistopljeni deo praška (zajedno sa troskom) deluje kao
toplotni izolator, i kao zaštita od zračenja i od okolnog vazduha, a može ponovo da se koristi
pri sledećem zavarivanju. Sama troska ima ulogu stabilizatora električnog luka (sniženjem
njegovog potencijala jonizacije) a može da utiče na metal šava različitim hemijskim
reakcijama, kojima se metal šava prečišćava i legira. Navedene uloge i svojstva praška
obezbeđuju veliku produktivnost ovog postupka, jer omogućavaju korišćenje velikih jačina
struje i brzina topljenja žice (ili žica).

Autori:
(EPP)
Elektodna žica je po pravilu namotana na kalem koji se pomera u pravcu zavarivanja i sa

koga se žica automatski odmotava. Bitna odlika EPP postupkla je mogućnost korišćenja više
žica istovremeno, sl.2b, u slučaju potrebe za izrazito velikom produktivnošću. Tako npr.
korišćenjem dve žice moguće zavariti ploče debljine 20 mm u jednom prolazu. Dve
elektrodne žice mogu da se koriste u varijanti sa zajedničkom metalnom kupkom, koja se
odlikuje jedinstvenom kristalizacijom metala šava i bržim hlađenjem, sl.2a, ili u varijanti sa
zasebnom metalnom kupkom, sl.2b, koja se odlikuje sporijim hlađenjem.
Osnovni razlog za primenu naizmenične struje je skretanje luka kod jednosmerne struje.
Treba ipak imati u vidu mogućnost poništenja magnetnih polja kod jednosmerne struje, ako se
koristi dve ili više žica. Osim toga, pojava skretanja luka može u nekim slučajevima i da se
iskoristi za povoljniju raspodelu toplote.
Elektrodne žice ne moraju uvek da budu paralelno postavljene. Tako npr. kod
navarivanja žice se često postavljaju pod nekim uglom ili upravno. Shodno tome, električni
lukovi nisu uvek u istoj metalnoj kupki. Na primer, kod jednoprolaznog zavarivanja velikih
ugaonih spojeva u horizontalnom položaju, dve žice se postavljaju na rastojanju 75 do 125
mm da bi proizvele nezavisne metalne kupke, jer se nemoguće raditi sa jednom velikom
metalnom kupkom.
Različite kombinacije više žica se koriste ne samo zbog veće produktivnosti, već i da bi
se dobio odgovarajući oblik metala šava, tj. veća dubina uvarivanja za deblje spojeva, a manja
dubina uvarivanja i veća širina kod navarivanja.
a) sa zajedničkom metalnom kupkom b) sa zasebnom metalnom kupkom

Slika.2. Šema zavarivanja sa dve elektrodne žice
Zavisnost jačine struje od prečnika elektrode (E postupak), tj. elektrodne žice (EPP pos-
tupak) pri različitim varijantama izvora struje, sl.3, ukazuje na znatno veću produktivnost EPP
postupka, iskazanu brzinom topljenja žice wž, posebno kod varijanti sa dve žice.
Žlebovi su najčešće pravougaoni ili V oblika, a po pravilu je potrebna neka vrsta
podloške. Udeo osnovnog metala u sastavu metala šava (koeficijent mešanja) je veći nego kod
E ili MIG/MAG postupka, a struktura metala šava je često izrazito stubičasta, posebno kod
jednoprolaznog zavarivanja. Međutim, i u tom slučaju metal šava ima dobre osobine,
prvenstveno čvrstoću i plastičnost. Kod višeprolaznog zavarivanja, dodatni metal i prašak
imaju veći uticaj na sastav i svojstva metala šava nego kod jednoprolaznog zavarivanja.
Pojedinačni zavari imaju finiju strukturu zrna, a odžarivanje sledećim prolazima smanjuje
zaostale napone.
Ako se od zavarenih spojeva traži povišena žilavost i/ili povišena otpornost na koroziju,
onda se bira specijalna kombinacija žice i praška, uglavnom prema preporuci proizvoćača, i
odgovarajuća tehnologija zavarivanja.

Autori:
(EPP)
Postoje tri načina zavarivanja ovim postupkom:

• poluautomatski,
• automatski,
• mehanizovano.
U svakom služaju položaj zavarivanja je horizontalan (ili koritast kod ugaonih spojeva),
uz eventualno mali nagib radnog komada. Često se koriste pomoćni uređaji kao što su
okretaljke, prevrtaljke i manipulatori.
wž
(kg/h)
I (A)
Slika.3. Područje primene EPP i E zavarivanja
Poluautomatsko EPP zavarivanje podrazumeva ručno vođeni pištolj za zavarivanje (kao

kod MIG/MAG), kroz koji se, osim žice, dovodi i prašak. Elektrodnu žicu pokreće poseban
uređaj sa pogonskim točkićima, a prašak slobodno pada iz pogodno postavljenog levka ili se
odvodi specijalnim crevom. Ova varijanta je pogodna za manje elektrodne žice i brzine
zavarivanja.
Automatsko EPP zavarivanje podrazumeva potpuno automatski rad bez mogućnosti
intervencije operatera (zavarivača). Ovaj način rada je opravdan kod velikoserijske proiz-
vodnje, npr. kod izrade spiralnih cevi.
Mehanizovana varijanta EPP zavarivanja je najčešći način rada, gde operater podešava
sve parametre i pušta zavarivačku mašinu u rad, ali još uvek može da interveniše ako je to
potrebno, tako što će da zaustavi mašinu i promeni parametre pre ponovnog puštanja u rad. U
tom slučaju operater mora da nadgleda mašinu tokom rada, a posebnu pažnju treba da posveti
njenom stacionarnom radu. Naime da bi se proces odvijao stacionarno potrebno je postići

Autori:
(EPP)
ravnotežu brzine topljenja elektrodne žice i brzine njenog dovođenja, odnosno održavati
konstantu dužinu luka. Kako brzina topljenja elektrodne žice zavisi od jačine struje, a dužina
luka od napona, to je neophodno da uređaj za zavarivanje ima mogućnost kontinualnog
praćenja i korigovanja napona pri promeni jačine struje i/ili brzine dovođenja žice.
Pri izboru načina EPP zavarivanja treba da se vodi računa o sledećem:
- Potrebnoj proizvodnji
- Dužini i debljini spoja
- Pristupačnosti spoja
- Potrebnim dodatnim uređajima i alatima
- Potrebnom kvalitetu i izgledu spoja
Prenos dodatnog metala
Prenos dodatnog materijala kod EPP postupka zavarivanja

može da bude krupnim ili sitnim kapima, zavisno od jačine struje.
Pri tome rastopljeni vrh elektrodne žice postaje konusan i kreće se
kružno oko svoje ose, uz istovremeno njihanje, kao klatno. Kapi
koje se odvoje od vrha žice mogu da se prenesu kroz luk ili kroz ra-
stopljeni sloj praška, slika.4. U svakom slučaju opasnost od
rasprskavanja praktično ne postoji, a pitanje prenosa dodatnog
metala je od daleko manje važnosti nego kod MAG/MIG postupka.
Slika .4. Prenos dodatnog me-
tala kroz rastopljeni sloj praška
Vrste i izvori struje

Za EPP zavarivanje se koriste različite vrste izvora struje, posebno za zavarivanje sa više
žica. U svakom slučaju, izvor struje za EPP zavarivanje mora da bude prilagođen dugotraj-
nom radu i velikoj produktivnosti, što znači veliku jačinu struje i 100% radni ciklus. Iako je
uobičajen opseg jačine struje 400-1500 A, često su potrebne jačine struje znatno veće (4 kA
pri 55 V) ili znatno manje (150 A pri 18 V). Velika jačina struje može da se po potrebi
postigne i paralelnim vezivanjem više izvora. Za zavarivanje sa jednom žicom ponekad se
koriste specijalni izvori struje, velike snage.
Kod EPP zavarivanja se koristi jednosmerna struja strmopadajuće ili blagopadajuće
karakteristike, kao i naizmenična struja blagopadajuće karakteristike.
Primena strmopadajuće karakteristike zahteva pažljivo praćenje dužine električnog luka i
njegovo održavanje u što užim granicama, jer nema efekta samoregulacije kao kod blago-
padajuće karakteristike. Regulacija dužine luka se postiže automatskim podešavanjem brzine
dovođenja žice koja se povećava ako se poveća dužina i napon luka, i obrnuto.
Kod primene blagopadajuće karakteristike koristi se efekt samoregulacije. Ovaj način
regulacije je po pravilu povoljniji od prethodnog jer je reakcija na promenu napona gotovo
trenutna zbog velike promene jačine struje i brzine topljenja elektrodne žice, odnosno dužine
luka. Treba imati u vidu da je ova prednost blagopadajuće karakteristike izraženija kod pred-
meta manje debljine. Druga prednost blagopadajuće karakteristike je struja kratkog spoja,
koja je znatno veća nego kod strmopadajuće karakteristike, što olakšava uspostavljanje luka.
U slučaju primene naizmenične struje obavezno se koristi blagopadajuća karakteristika
jer je električni luk nestabilniji po prirodi stvari, pa bi dodatna nestabilnost usled inercije pri
regulaciji kod strmopadajuće karakteristike bila neprihvatljiva. Naizmenična struja zahteva
viši napon praznog hoda, po pravilu bar 80 V, takođe zbog smanjene stabilnosti luka. Pred-

Autori:
(EPP)
nost naizmenične struje je u manjem skretanju električnog luka, tako da je pogodna za veće
intenzitete struje, npr. preko 900 A, i za zavarivanje sa dve (više) žica. Jednosmernom strujom
se bolje kontroliše oblik i veličina metala šava, a uspostavljanje luka je mnogo lakše, što po-
sebno važi za indirektnu polarnost. S druge strane direktna polarnost daje najveće brzine
topljenja dodatnog metala, ali i manju dubinu uvarivanja, pa dolazi u obzir za tanje limove.
Prema tome izbor vrste struje kod EPP zavarivanja zavisi od konkretnog problema. Tipične
primene, kod kojih prednost ima jednosmerna struja, su prikazane na sl.5, a primene tipične
za naizmeničnu struju na sl.6.
Za zavarivanje sa više elektrodnih žica može da se koristi jedan izvor struje na koji se
žice povezuju paralelno ili serijski, ili više izvora struje, od kojih je po pravilu onaj za prednju
žicu sa jednosmernom strujom, a onaj za zadnju žicu sa naizmeničnom strujom. Druga
varijanta je da su oba izvora sa naizmeničnom strujom, koji moraju da imaju podesivu
kontrolu faznog pomeraja.
Slika .5. Tipične primene za EPP zavarivanje jednosmernom strujom (jedna žica)
Slika.6. Tipične primene za EPP zavarivanje naizmeničnom strujom (jedna ili više žica)

Autori:
(EPP)
Uređaj za EPP zavarivanje

Osnovna šema uređaja za EPP zavarivanje prikazana je na sl.7. Elektromotor (4) preko
reduktora (5) pokreće točkiće (6) koji elektrodnu žicu (7) sa kotura (1) dodaju prema osnov-
nom materijalu (9). Elektrodna žica se dodaje u skladu sa brzinom njenog topljenja, pri čemu
dužina luka ostaje približno konstantna. Pošto se elektrodna žica neprekidno dodaje, to je
njeno zagrevanje električnim otporom malo. Ovo omogućuje upotrebu većih gustina struje
zavarivanja, a da se pri tome elektrodna žica ne pregreva. Uređaj se nalazi na kolicima (3).
Poseban elektromotor preko reduktora pokreće pogonske točkove kolica konstantnom brzi-
nom, koja može da se menja kontinualno. Parametri zavarivanja se zadaju na komandnom or-
manu (2) a prašak se ubacuje kroz levak (8).
Prema načinu regulacije postoje dve vrste uređaja:
• sa regulacijom brzine dodavanja elektrodne žice u toku zavarivanja;
• sa konstantnom brzinom dodavanja elektrodne žice u toku zavarivanja.
Kod uređaja prvog tipa regulacija brzine dodavanjem elektrodne žice se izvodi prema
naponu, odnosno dužini luka. Ukoliko se smanji dužina luka (npr. zbog pojave ispupčenja na
zavarenim elementima), uređaj smanjuje brzinu dodavanja elektrodne žice, usled čega se
povećava dužina i napon luka i uspostavlja početno stanje.
Kod uređaja drugog tipa elektrodna žica se dodaje konstantnom brzinom koja je jednaka
brzini topljenja i ne zavisi od napona luka. Pri tome se brzina topljenja žice menja u skladu sa
promenom dužine luka, čime se postiže efekt samoregulacije. Efikasnost tako dobijene samo-
regulacije zavisi od gustine struje i brzine dodavanja žice. Pri gustini struje većoj od 50
A/mm2 i brzini dodavanja žice 2-6 m/min, efekt samoregulacije je toliko izražen, da dodatna
regulacija nije potrebna.
Slika.7. Šema uređaja za EPP postupak
Uređaj za dovođenje žice kod EPP postupka je sličan uređaju kod MAG/MIG
postupka. Elektrodna žica je namotana na doboš, koji može da bude postavljen na samom
uređaju (mehanizovani postupak, sl.7), ili van uređaja (poluautomatski postupak), a za njeno
odmotavanje se koriste pogonski točkići sa elektromotorom, pozicija (6), sl.7.

Autori:
(EPP)
OSNOVNI I DODATNI MATERIJALI
Osnovne klase materijala za koje se koristi EPP su sledeće:

1. Ugljenični čelici (do 0,29%C)
2. Normalizovani ili poboljšani ugljenični čelici
3. Niskolegirani čelici, poboljšani, napona tečenja do 700 MPa
4. Cr-Mo čelici (0,5-9%Cr i 0,5-1%Mo)
5. Austenitni Cr-Ni nerđajući čelici
6. Nikal i njegove legure
Konkretna primena zavisi od raspoloživih žica i praškova. Elektrodne žice su definisane
standardom SRPS C.H3.052, odnosno EN756, a praškovi SRPS H.B1.060, odnosno EN760.
U daljem tekstu su dodatni materijali prikazani u skladu sa navedenim SRPS, a prikaz
odgovarajućih EN standarda je dat u dodatku.
Dodatni materijali
Dodatni materijali za zavarivanje EPP postupkom su elektrodna žica i prašak, ukoliko
sadrži legirajući elemente. Elektrodne žice su različitog hemijskog sastava, zavisno od name-
ne, a po pravilu imaju veći sadržaj mangana, radi smanjenja sklonosti šava ka vrućim prsli-
nama i niži sadržaj ugljenika, radi smanjenja krtosti metala šava. Zbog povećane opasnosti od
pojave poroznosti, elektrodne žice se proizvode sa kontrolisanim sadržajem fosfora, sumpora i
ugljenika. Prema standardu SRPS C.H3.052 elektrodne žice se označavaju slovnim simbolom
Ž i brojem 1 do 6, a za legirane žice i simbolom hemijskog elementa, npr. Ž1Si, Ž2Mo,
Ž6Mo, Ž2Ni, Ž3NiMo, tab.1. Elektrodne žice se izrađuju u standardnom nizu prečnika: 0,8;
1; 1,6; 2; 2,5; 3; 4; 5; 6; 8; 10 i 12 mm, a najčešće od 2 do 5 mm.
Tabela 1 Elektrodna žice za EPP zavarivanje - oznake, sastav, primena

oznaka oznaka (FEP) hemijski sastav primena
SRPS PIVA
Ž1 EPP 1 C 0,08; Si 0,15; Mn 0,55 ugljenični i niskolegirani čelici, Rm<510 MPa
Ž2 EPP 2 C 0,1; Si 0,15; Mn 1,0 ugljenični i niskolegirani čelici, Rm<540 MPa
C 0,1; Si 0,15; ugljenični i niskolegirani čelici Rm<680 MPa, finozrni
Ž2Mo EPP 2Mo
Mn 1,0; Mo 0,5 čelici Re<450 MPa, čelici za povišene temper.
Sastav i baznost praška za zavarivanje utiču na tok oksidacije i redukcije, a time i na

uslove primarne i sekundarne kristalizacije materijala šava. Radi postizanja odgovarajućeg
hemijskog sastava šava, osim baznosti, važan je i sadržaj MnO u prašku. Prema sadržaju
MnO praškovi se dele na visokomanganske (>35% MnO), srednjemanganske (15-30% MnO)
i niskomanganske (<15% MnO).
Prašak je u hemijskom smislu bazni za B>1,3; kiseo za B<0,9; neutralan za 0,9<B<1,3.
Kiseli prašak se primenjuje za niskougljenične čelike, a bazni za legirane čelike.
Po standardu SRPS H.B1.060 praškovi se dele i označavaju prema načinu proizvodnje,
granulaciji (krupnoći zrna), mehaničkim svojstvima, nameni za određene jačine i vrste struje
zavarivanja, brzini zavarivanja i naponu praznog hoda pri zavarivanju naizmeničnom strujom.
Prema načinu proizvodnje praškovi se dele na: topljene (T), aglomerisane (A), sintero-
vane (S), mešane (M). Topljeni praškovi se proizvode suvim mešanjem sirovina, topljenjem u
elektro pećima, očvršćavanjem (hlađenjem) u kalupima i usitnjavanjem (dobljenjem) na
potrebnu veličinu zrna. Osnovne prednosti topljenih praškova su:
-Homogenost sastava

Autori:
(EPP)
-Lako uklanjanje finih zrna bez promene sastava

-Mala higoskopnost
-Moguća ponovna upotreba bez velike promene veličine znra ili sastava
Osnovnu manu topljenih praškova predstavljaju teškoće pri dodavanju dezoksidatora i
fero legura usled visoke temperature topljenja sirovina (1500 do 1700C).
Sinterovani praškovi se proizvode suvim mešanjem sirovina oblika praha, koje se zatim
spajaju sa silikatima na način sličan nanošenju obloge na elektrodu. Zatim se od vlažne
mešavine prave loptice koje se suše na relativno niskoj temperaturi , razbijaju (melju) u zrna
koja se klasifikuju prema veličini.
Osnovne prednosti sinterovanih praškova su:
-Jednostavno dodavanje dezoksidatora i legirajućih elemanata
-Moguća primena debljeg sloja praška pri zavarivanju
Osnovne mane sinterovanih praškova su:
-Relativno velika higroskopnost
-Izdvajanje gasa pri topljenju
-Moguća promena sastava usled segregacija ili odstranjivanja finih zrna.
Aglomerisani praškovi su slični sinterovanim, s tim da se umesto silikata, kao vezivni
materijal koristi keramika, što zahteva višu temperaturu spajanja (do 1400C) i otežava
dodavanje dezoksidatora i fero-legura.
Prema karakteru troske, praškovi se dele na kisele, bazne i neutralne, a prema stepenu
legiranja metala šava na pasivne (koji ne legiraju rastop) i aktivne (koji legiraju rastop).
Prašak je bazni ukoliko njegovi oksidi lako disociraju u metalni katjon i oksidni anjon, dok je
prašak kod kojeg je navedena reakcija slabog intenziteta kiseli. Neutralni prašak je onaj koji
ima mali uticaj na legirajuće elemente u metalu šava. Baznost praška može da se izračuna po
sledećoj formuli:
CaO + MgO + K 2 O + Na 2 O + CaF2 + ( MnO + FeO ) / 2
B=
SiO 2 + ( Al 2 O 3 + TiO 2 + ZrO 2 ) / 2
Veličina zrna i njihova raspodela su bitni jer su povezani sa izborom jačine struje, kao i
oblikom i izgledom metala šava. Ako se izrađuje isti prašak u više granulacija, za veće jačine
struje zavarivanja upotrebljava se finija granulacija i povećava se udeo sitnih zrna. Grublje
zrno se koristi kada treba omogućiti nesmetan odlazak velike količine gasova sa mesta
zavarivanja. Oznake veličine zrna prema Tajleru (Tyler) date su u tab.2. Ova oznaka uključuje
najveću i najmanju meru zrna, ali ne sadrži podatak o raspodeli zrna prema njihovoj veličini.
Tablica.2. Oznake i veličine zrna (mm) praška

oznaka Dx48 Dx20 200x20 200x12 150x12 65x12 48x12 48x8 42x5
veličina 0,06-0,3 0,06-0,8 0,07-0,8 0,07-1,4 0,1-1,4 0,2-1,4 0,3-1,4 0,3-2,4 0,35-4
Za oznaku maksimalne jačine struje zavarivanja uzima se vrednost koja se dobija kada se
maksimalna jačina struje zavarivanja podeli sa 100.
Praškovi za brzine zavarivanja veće od 200 mm/min se označavaju slovom "V", a praš-
kovi sa kojima to nije moguće ne označavaju se posebnim znakom.
Praškovi koji mogu da se koriste sa jednosmernom strujom obe polarnosti ili naizmenič-
nom strujom, označavaju se slovom "a", praškovi koji se koriste sa jednosmernom strujom
(obe polarnosti) označavaju se slovom "b", a praškovi koji se koriste samo sa jednosmernom
strujom indirektne polarnosti označavaju se slovom "c". Praškovi koji mogu da se koriste sa
naizmeničnom strujom (oznaka "a") dodatno se označavaju slovima X, Y i Z, u skladu sa
Autori:
(EPP)
dopuštenim naponom praznog hoda (X - napon do 65V; Y - napon od 65V do 80V; Z - napon
iznad 80V).
U zavisnosti od namene praškovi se proizvode za zavarivanje niskougljeničnih, nisko-
legiranih, srednjelegiranih i visokolegiranih čelika, za zavarivanje obojenih metala, kao i za
razne vrste navarivanja. Prašak se bira i koristi isključivo u kombinaciji sa određenom
elektrodnom žicom, prema preporuci proizvođača. Upotreba praškova je dozvoljena samo u
suvom stanju, pa vlažan prašak treba obavezno osušiti. Kod ponovne upotrebe praška treba da
se vodi računa o eventualno promenjenoj granulaciji, odnosno nedovoljnom usisavanju
manjih zrna u procesu prikupljanja korišćenog praška.
Tehnologija zavarivanja
Osnovni parametri EPP zavarivanja su vrsta i jačina struje, napon električnog luka,
brzina zavarivanja i prečnik elektrodne žice. Uticaj osnovnih parametara je objašnjen u
prethodnim poglavljima, pa su ovde date samo specifičnosti vezane za EPP postupak. Osim
osnovnih parametara, na oblik metala šava bitnije utiču još i slobodni kraj žice (rastojanje od
kraja kontaktne vođice do vrha žice, isto kao kod MIG/MAG postupka), vrsta i granulacija
praška, debljina i širina sloja praška, nagib elektrodne žice i radnog komada.
Povišenjem napona luka povećava se potrošnja praška i pospešuje prelaz legirajućih
elemenata iz praška u metal šava. Međutim, suviše visok napon luka daje oblik šava koji je
sklon prslinama i nalepljivanju.
Treba imati u vidu da jačina struje direktno određuje brzinu topljenja elektrodne žice, wž,
odnosno efikasnost procesa, pa se po pravilu teži što većoj vrednosti jačine struje.
Maksimalna jačina struje je ograničena dozvoljenom gustinom struje, odnosno prečnikom
žice.Na brzinu topljenja žice bitno utiče i dužina njenog slobodnog kraja, ako je gustina struje
veća od 125 A/mm2. Naime, žice dužih slobodnih krajeva se više zagrevaju (efekt oslobađanja
Džulove toplote, proporcionalne I2R) jer nisu u dodiru sa provodnikom (kontaktna vođica).
Ovaj efekt očigledno može da se iskoristi za brže topljenje žice, ali treba imati u vidu da se
povećanjem slobodne dužine žice i njenim intenzivnijim zagrevanjem smanjuje raspoloživa
energija za električni luk (pri istoj jačini struje). Posledica toga je smanjeni pad napona kroz
luk, što menja oblik metala šava (npr. smanjuje se dubina uvarivanja), pa je neophodno
podešavanje napona zadavanjem više vrednosti preko zavarivačkog uređaja. Povećanje
produktivnost na ovaj način je i do 50%, ali je izvesno smanjenje dubine uvarivanja
neminovno, tako da se ovaj način povećanja produktivnosti preporučuje za manje debljine
limova, ali se ne preporučuje za veće debljine.
Vrsta prška takođe može da utiče na parametre zavarivanja, odnosno oblik, izgled i način
očvršćavanja šava, prečišćavanje šava, nastanak zajeda i nečistoća. Za konkretne podatke
treba konsultovati proizvođača praška.
Debljina i širina sloja praška utiču na proces zavarivanja, a time i na izgled i kvalitet
metala šava. Ako je sloj praška suviše debeo gasovi ne mogu da izađu i ostaju zarobljeni u
netalu šava, a površina šava je nepravilna jer je luk suviše ograničen. Ako je sloj praška
suviše tanak, luk nije potpuno zaštićen, pa je metal šava porozan. Optimalna debljena sloja
praška se određuje iskustveno, najčešće postepenim povećanjem njegove debljine, dok
odblesak luka ne postane nevidljiv.
Kao što je već pomenuto, elektrolučno zavarivanje pod praškom je moguće samo u hori-
zontalnom položaju, ili sa malim nagibom radnog komada. Nagib radnog komada može da se
iskoristi kod tankih limova da bi se dubina uvarivanja smanjila.

Autori:
(EPP)
a) nagib nadole b) nagib nagore

Slika.8. Uticaj nagiba radnog komada na oblik šava
U zavisnosti od nagiba žice razlikuje se zavarivanje unapred, sl.9a, i unazad, sl.9b. Kod
zavarivanja unapred luk i toplota su usmereni prema osnovnom metalu, a kod zavarivanja
unazad prema metalnoj kupki, usled čega se rastop potiskuje iz žleba i dobija metal šava sa
prevelikim nadvišenjem, sl.9b.
a) zavarivanje unapred b) zavarivanje unazad

Slika.9. Uticaj nagiba elektrodne žice
Podaci o parametrima tehnologije zavarivanja su dati u tab.3 za jednostrani I spoj sa
čeličnom podloškom, sl.10c, u tab.4 za dvostrani I spoj, sl.10a, u dve varijante - poluautomat-
sko i mašinsko, u tab.5 za T spoj, položaj "u koritu", sl.11, i tab.6 za T spoj, položaj "u koritu"
sa nagnutom elektrodom, sl.12c.
Tabela 3. Parametri zavarivanja (I spoj sa čeličnom podloškom, sl 10c)
Debljina Zazor u Brzina za- Prečnik Potrošnja Čelična podloška
Struja Napon
lima korenu varivanja elektrode elektrode debljina širina
mm mm A + V + mm/s mm g/mm mm mm
3.6 1.6 650 28 20 3.2 0.104 3.2 15.9
4.8 1.6 850 32 15 4.8 0.194 4.8 19.0
6.4 3.2 900 33 11 4.8 0.248 6.4 25.4
9.5 3.2 950 33 10 5.6 0.357 6.4 25.4
12.7 4.8 1100 34 8 5.6 0.685 9.5 25.4
+ JSIP

Autori:
(EPP)
Slika.10. Jednostrani sučeoni spojevi: a) sa bakarnom podložnom trakom, b) sa bakarnom

podložnom trakom sa žlebom, c) sa čeličnom podložnom trakom, d) sa nastavkom u obliku
podložne trake, e) sa ručno izvedenim korenom zavara
Tabela 4. Parametri zavarivanja (I spoj, sl 10a)

Poluautomatsko zavarivanje
Donji prolaz Gornji prolaz
Debljina Brzina za- Prečnik Brzina za- Prečnik Potrošnja
Struja Napon Struja Napon
lima varivanja elektrode varivanja elektrode elektrode
mm A V mm/s mm A + V + mm/s mm g/mm
3.6 325 27 21 1.6 250 25 21 1.6 0.104
4.8 350 32 19 1.6 300 29 19 1.6 0.131
6.4 375 33 18 1.6 325 34 18 1.6 0.158
9.5 475 35 12 2.0 425 33 12 2.0 0.268
12.7 500 36 9 2.0 475 34 9 2.0 0.417
15.9 500 37 7 2.0 500 35 7 2.0 0.640
Mašinsko zavarivanje
6.4 575 32 20 4.0 475 29 20 4.0 0.164
9.5 850 35 14 4.0 500 33 14 4.0 0.343
12.7 950 36 11 4.8 700 35 11 4.8 0.506
15.9 950 36 9 4.8 900 36 9 4.8 0.745
+ JSIP
Tabela 5. Parametri zavarivanja (T spoj, položaj u koritu, Sl.11)

Dužina Brzina Prečnik Potrošnja
Struja Napon
katete zavarivanja elektrode elektrode
mm A V mm/s mm g/mm
4,8+ 360 30 21 1,6 0,070
6,4 425 45 14 2,0 0,209
7,9 450 47 10 2,0 0,328
9.5 450 47 7 2,0 0,477
12.7 450 47 4 2,0 0,849
+ JSIP, ostale varijante JSDP

Autori:
(EPP)
Tablica. 6 Parametri zavarivanja (T spoj, položaj u koritu, Sl.12c)

Dužina Brzina Prečnik Potrošnja
Struja Napon
katete zavarivanja elektrode elektrode
mm A+ V mm/s mm g/mm
3,2 400 24 27 3,2 0,045
4,8 500 26 18 4,0 0,089
6,4 650 30 14 4,0 0,164
7.9 700 33 10 4,0 0,253
+ JSIP
Tehnika zavarivanja
Sučeono zavarivanje sa jedne strane
Zavarivanje sučeonih spojeva sa jedne strane u jednom prolazu je moguće za debljine
limova do 20 mm, Sl.10. Pri zavarivanju prema Sl. 9a, neophodno je naleganje bakarne
podložne trake na osnovni materijal pošto postoji mogućnost da rastop prodre u razmak
između podložne trake i osnovnog materijala. Kada bakarna podložna traka ima oblik prema
Sl.10b između ivica limova se ostavlja razmak 3-4 mm, s tim što da dubina žleba bude
najmanje 6 mm. U toku zavarivanja prašak prodire u žleb podložne trake, istopi se i utiče na
oblikovanje korena šava. Ova varijanta se primenjuje za zavarivanje cevi i cilindričnih posuda
malih prečnika. Pri zavarivanju kao na Sl.10c čelična podložna traka je zavarena za osnovni
materijal i trajno ostaje sa njim. Ova varijanta se primenjuje se za zavarivanje limova do 10
mm debljine u slučajevima kada nije moguće izvesti koreni zavar. Podložna traka i osnovni
materijal moraju biti istorodni. Zavarivanje kao na Sl.10d primenjuje se kod sučeonih spojeva
cilindričnih posuda sa debelim limovima i kod cevi malog prečnika. Ovde je na debljem limu
izveden nastavak u obliku podložne trake. Kada nije moguće okretati elemente koji su
pripremljeni za zavarivanje, formiranje sučeonog spoja izvodi se prema Sl.10e. U ovoj
varijanti se prvo ručno izvede koreni zavar (1) kao podloga u nadglavnom položaju, a zatim
se u horizontalnom položaju automatom izvede zavar sa druge strane. Koreni zavar ne sme
imati manju dubinu uvara od 1/3 debljine osnovnog materijala, a elektrodna žica i prašak
moraju biti visokog kvaliteta.
Pri zavarivanju sučeonih spojeva sa jedne strane, primenjuje se i postupak sa podlo-
gom od praška za debljine limova 3-8 mm, Sl.12. Pošto se prethodno osnovni materijal (1) na-
mesti u potreban položaj, u gumenu cev (4) se dovede vazduh pod pritiskom, koji preko
azbestnog platna (2) deluje pritiskom na prašak za zavarivanje (2). Na taj način prašak
sprečava isticanje rastopa iz šava i utiče na oblik korena šava. Ovaj postupak zavarivanja
primenjuje se pri sučeonom zavarivanju tankih limova.

Autori:
(EPP)
Sl.11. Šema EPP zavarivanja sa podlogom od praška
Zavarivanje sučeonih spojeva sa obe strane

Kod zavarivanja sučeonih spojeva sa obe strane, prvi zavar se izvodi u horizontalnom
položaju, a zatim se sklop ili konstruktivni deo okrene i izvede drugi zavar, takođe u
horizontalnom položaju. Najčešće se koriste I-šav, Y-šav i dvostruki Y-šav.
Na Sl. 11a prikazan je I-šav koji se koristi pri sučeonom zavarivanju limova debljine
5-20 mm. Razmak između limova je s1=0, prečnik elektrodne žice 3-6 mm, a preklapanje
zavara p=3-4 mm. Parametri automatskog zavarivanja su dati u tab. 3.
Na Sl. 11b prikazan je Y-šav koji se koristi pri sučeonom zavarivanju limova debljine
14-25 mm. Zatupljenje korena žleba je h=6-10 mm, razmak u korenu žleba s1=0, ugao otvora
žleba =50-70, a prečnik elektrodne žice 4-6 mm. Zavarivanje limova većih debljina izvodi
se prema Sl. 11c.
Na Sl. 11d prikazan je dvostruki Y-šav koji se koristi pri sučeonom zavarivanju limo-
va debljine 16-65 mm. Zatupljenje korena žleba je h=6-14 mm, razmak u korenu žleba s1=0,
a ugao otvora žleba =60-90. Kod limova većih debljina zavarivanje se izvodi prema Sl.
11e.
Zavarivanje preklopnih i T spojeva
Zavarivanje preklopnih i T spojeva se izvodi u "koritu", Sl.12a i b, i sa nagnutom
elektrodnom žicom, Sl.12c i d. Zavarivanje "u koritu" najbolje oblikuje šav, pa se primenjuje
kad god je moguće postaviti zavarenu konstrukciju u odgovarajući položaj, Sl.12a i b. Uko-
liko je razmak između krakova T-spoja veći od 1 mm, pri zavarivanju "u koritu" je neophodna
primena specijalnih mera koje sprečavaju isticanje rastopa i troske.
Zavarivanje kružnih šavova
Kružni šavovi se najčešće izvode pri zavarivanju cilindričnih posuda, cevi i prirubnica
na cevima. Konstrukcija se okreće suprotno od smera zavarivanja, dok je uređaj za
zavarivanje nepokretan. Na taj način se proces zavarivanja kružnih šavova odvija u
horizontalnom položaju. Kada se izvodi zavarivanje kružnih šavova prečnika 100-400 mm,
elektrodna žica (2) je pomerena za 5-30 mm (5) suprotno od smera okretanja cilindrične cevi,
Sl.13. Veće pomeranje elektrodne žice odgovara manjem prečniku cevi. Ukoliko bi
pomeranje elektrodne žice bilo suviše veliko, rastop bi isticao na stranu suprotnu od smera ok-
retanja cevi. Ispravno određivanje veličine pomeranja elektrodne žice je veoma važno za
kvalitetno izvođenje zavarivanja. Pri izvođenju kružnih šavova malog prečnika koriste se
uređaji za zadržavanje praška (1). Žičana četka (4), Sl.13, sprečava rasipanje praška, koji se
dovodi kroz levak (3). Da bi se sprečilo isticanje rastopa kroz razmak između ivica limova pri
Autori:
(EPP)
izvođenju kružnih šavova malih prečnika koriste se bakarne podložne trake. Kružni šavovi
velikog prečnika se izrađuju obostrano, prvo iznutra, a zatim spolja.
a) b)
c) d)
Sl. 12. Šema zavarivanja preklopnih T spojeva
Pri izvođenju kružnih šavova treba birati što manju jačinu struje i napon luka, brzinu
zavarivanja u rasponu 30-40 m/h i ugao nagiba žice prema vertikali 10-15 suprotno smeru
okretanja radnog komada.
Ugaoni spojevi na cilindričnim delovima malog prečnika se izrađuju pomoću uređaja za
okretanje, Sl.14.

Autori:
(EPP)
Sl..13. Šema zavarivanja kružnih šavova malog prečnika
Sl.14. Šema izrade kružnih ugaonih šavova: a) sa nagnutom žicom, b) u koritu

Uspostavljenje luka
Postoji više načina uspostavljanja luka, čiji izbor zavisi od raspoloživog vremena za
startovanje, broja radnih komada i potrebnog kvaliteta spoja. Najčešće se koriste varijante sa
pomoćnom žicom oblika loptice, zaoštrenom žicom, rastopljenim praškom, suprotnosmernim
kretanjem žice, strujom visoke frekvencije.
Pomoćna žica oblika loptice. Tanka žica umotana kao loptica prečnika cca 10 mm se postav-
lja odmah ispod elektrodne žice. Elektrodna žica se spušta i pritiska lopticu do približno po-
lovine visine (prečnika). zatim se sipa prašak i uspostavlja luk, pri čemu se loptica brzo topi.
Zaoštrena žica. Elektrodna žica se zaošti pri vrhu klještima ili pogodnim alatom. Luk se
uspostavlja direktno između osnovnog metala i tako zaoštrenog vrha žice, koji se brzo topi,
omogućavajući dalji stabilan luk.
Kratak spoj. Uobičajen način uspostavljanja luka, uz pokretanje zavarivačkih kolica, što
sprečava lepljenje žice za osnovni metal.
Rastopljeni prašak. Ako postoji rastopljeni prašak (ili metalna kupka), luk može da se
uspostavi jednostavnim ubacivanjem elektrodne žice i puštanjem struje. Ova metoda se koristi
uvek kod zavarivanja sa više žica, gde je dovoljna da se jedan luk uspostavi na neki drugi
način, a ostale žice se samo urone u rastopljeni prašak (metal).
Primicanje-odmicanje žice. Ovo je jedan od najboljih načina uspostavljanja luka, ali zahteva
posebno projektovan uređaj. Naročito je efikasan kada je potrebno često startovanje, a traži se
visok kvalitet spoja. Postupak je sledeći: elektrodna žica se spušta sve dok ne dodirne radnog
komada, zatim se posipa praŠak i uključuje struja. Nizak napon između žice i radnog komada
signalizira pogonskim točkićima da odmaknu vrh žice od radnog komada, a istovremeno se
uspostavlja luk. Kako napon luka raste, tako pogonski točkići menjaju smer obrtanja i počinju
da dovode žicu prema radnom komadu. Dovođenje žice se ubrzava sve dok se ne uspostavi
stabilan luk (konstantan naponi brzina topljenja žice).
Visokofrekventna struja. Ovaj način uspostavljanja luka takođe zahteva dodatni uređaj
(Visokofrekventni generator - VFG), ali operater ne radi ništo drugo, sem što aktivira uređaj
kada je žica na cca 1,5 mm iznad radnog komada, tako da se luk uspostavlja pomoću varnice
koju VFG proizvodi između žice i radnog komada. Posebno je efikasan kada je potrebno često
uspostavljanje luka.

Autori:
(EPP)
Luk može da se prekine na tri načina: prvi, kada se istovremeno sa automatom za zavarivanje
zaustavlja i topljenje elektrodne žice, drugi, kada se žica topi još neko vreme, i treći, kada se
zavarivanje nastavlja u suprotnom smeru za još neko vreme.
DODATAK - Prašak za EPP postupak - standard EN 760
Oznaka praška: EN 760-F CS 1 67 AC H10
Značenje:
EN 760 - oznaka standarda
F je oznaka za topljeni prašak (A za aglomerirani, M za mešoviti)
CS je oznaka za kalcijum-silikatni prašak (vidi tab. D1 za ostale oznake)
Tabela .7D1. Oznake praška prema njihovom sadržaju (sastavu)

oznaka sastav ograničenja (%)
MS MnO+SiO2 min. 50
Mangan-silikatni CaO max. 15
CS CaO+MgO+SiO2 min. 55
Kalcijum-silikatni CaO+MgO min. 15
ZS ZrO2+SiO2+MnO min. 45
Cirkonijum-silikatni ZrO2 min. 15
RS TiO2+SiO2 min. 50
Rutil-silikatni TiO2 min. 20
AR
Al2O3 min. 40
Alumina-rutilni
Al2O3+CaO+MgO min. 40
AB
Al2O3 min. 20
Alumina-bazni
CaF2 max. 22
Al2O3+SiO2+ZrO2 min. 40
AS
CaF2+MgO min. 30
Alumina-silikatni
ZrO2 min. 5
AF
Al2O3+CaF2 min. 70
Alumina-fluoritno-bazni
CaO+MgO+CaF2+MnO min. 50
FB
SiO2 max. 20
Fluoritno-bazni
CaF2 min. 15
Z ostalo
1 je oznaka klase praška sledećeg značenja:

1 - Klasa praška za nelegirane i niskolegirane čelike, kao što su opšti konstruktivni čelici,
čelici povišene čvrstoće i čelici za rad na povišenim temperaturama
2 - Klasa praška za nerđajuće i visokolegirane Cr, Cr-Ni i Ni čelike
3 - Klasa praška za navarivanje i legiranje sa C, Cr ili Mo
67 je oznaka metalurškog efekta ako se koristi elektrodna žica EN 756-S2.

Autori:
(EPP)
Tabela 8. D2. Metalurški uticaj sadržaja praška

metalurški uticaj oznaka promena sadržaja (%)
smanjenje 1 preko 0,7
2 od 0,5 do 0,7
3 od 0,3 do 0,5
4 od 0,1 do 0,3
smanjenje/povećanje 5 0 do 0,1
povećanje 6 od 0,1 do 0,3
7 od 0,3 do 0,5
8 od 0,5 do 0,7
9 preko 0,7
AC je oznaka vrste struje (DC - jednosmerna struja, AC - naizmenična)
H10 je oznaka sadržaja vodonika u metalu šava, vidi tab. 1.11-D3.
Tabela 9-D3. Oznake sadržaja vodonika

oznaka sadržaj vodonika
u 100 g metala šava
H5 5
H10 10
H15 15
Oznaka veličine zrna

Tablica 10.D4. Oznake i veličine zrna (mm) praška
oznaka D 1 2 3 5 8 12 16 20 25
veličina (mm) <0,1 0,1 0,2 0,315 0,5 0,8 1,25 1,6 2,0 2,5
Elektrodna žica i kombinacije sa praškom za zavarivanje nelegiranih i finozrnih čelika

EPP postupkom - standard EN 756
Oznaka (samo) žice: EN 756 - S2Mo

Kompletna oznaka: EN 756-S 46 3 AB S2
EN 756-S je oznaka standarda (kombinacija žice i praška!)
46 je oznaka napona tečenja, postoje 2 varijante, jedna za više prolaza, druga za jedan prolaz.
Tablica 11.D5. Mehaničke karakteristike
oznaka napon tečenja zatezna čvrstoća proc. izduženje

(MPa) (MPa) (%)
35 355 440-570 22
38 380 470-600 20
42 420 500-640 20
46 460 530-680 20
50 500 560-720 18

Autori:
(EPP)
Jedan prolaz
oznaka napon tečenja osnovnog metala napon tečenja zavarenog spoja
(MPa) (MPa)
2T 275 370
3T 355 470
4T 420 520
5T 500 600
3 je oznaka kritične temperature, tj. temperature prelaska u krti lom, vidi tab12.D6
Tabela 12.D6
oznaka Z A 0 2 3 4 5 6 7 8
temperatura, C proizv. +20 0 -20 -30 -40 -50 -60 -70 -80
AB je oznaka vrste praška

S2 je oznaka žice

Autori:
(EPP)
LITERATURA:
[1] Veštine i tehnologije zavarivanja-autor Dave Smith

[2] Welding and cutting –autori Peter Houldcroft i Robert John
[3] EPP zavarivanje autor Milan Živčić
[4] Zavarivanje autor Vlastimir Palić
[5] Potpuno automatsko zavarivanje uskog žljeba pod zaštitnim slojem debelozidnih
sudova pod pritiskom –ESAB
[6] Zavarivanje pod zaštitnim praškom u uskom žljebu - autori- N.Egeman,B.Nordth
[7] EN 760 Klasifikacija praška za EPP postupak zavarivanja
[8] EN 756 Klasifikacija elektrodnuh žica i kombinacija sa praškom za zavarivanje
nelegiranih i finozrnih čelika EPP postupkom

Autori:
(EPP)

Elektolacno Zavaruvanje Pod Prasok

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Elektolacno Zavaruvanje Pod Prasok

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U NIŠU Kurs za internacionalnog inženjera (IWE) i Centar za zavarivanje i

MAŠINSKI FAKULTET internacionalnog tehnologa zavarivanja (IWT) zavarene konstrukcije

1.10. ELEKTROLUČNI POSTUPAK ZAVARIVANJA POD PRAŠKOM (EPP)

Modul 1. POSTUPCI ZAVARIVANJA I OPREMA Strana

1.10. ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE POD PRAŠKOM - EPP POSTUPAK

Slika1. Elektrolučno zavarivanje pod praškom

Modul 1. POSTUPCI ZAVARIVANJA I OPREMA Strana

Elektodna žica je po pravilu namotana na kalem koji se pomera u pravcu zavarivanja i sa

a) sa zajedničkom metalnom kupkom b) sa zasebnom metalnom kupkom

Modul 1. POSTUPCI ZAVARIVANJA I OPREMA Strana

Postoje tri načina zavarivanja ovim postupkom:

Poluautomatsko EPP zavarivanje podrazumeva ručno vođeni pištolj za zavarivanje (kao

Modul 1. POSTUPCI ZAVARIVANJA I OPREMA Strana

Prenos dodatnog materijala kod EPP postupka zavarivanja

Vrste i izvori struje

Modul 1. POSTUPCI ZAVARIVANJA I OPREMA Strana

Modul 1. POSTUPCI ZAVARIVANJA I OPREMA Strana

Uređaj za EPP zavarivanje

Slika.7. Šema uređaja za EPP postupak

Modul 1. POSTUPCI ZAVARIVANJA I OPREMA Strana

OSNOVNI I DODATNI MATERIJALI

Osnovne klase materijala za koje se koristi EPP su sledeće:

Tabela 1 Elektrodna žice za EPP zavarivanje - oznake, sastav, primena

Sastav i baznost praška za zavarivanje utiču na tok oksidacije i redukcije, a time i na

Modul 1. POSTUPCI ZAVARIVANJA I OPREMA Strana

-Lako uklanjanje finih zrna bez promene sastava

Tablica.2. Oznake i veličine zrna (mm) praška

Modul 1. POSTUPCI ZAVARIVANJA I OPREMA Strana

a) nagib nadole b) nagib nagore

a) zavarivanje unapred b) zavarivanje unazad

Modul 1. POSTUPCI ZAVARIVANJA I OPREMA Strana

Slika.10. Jednostrani sučeoni spojevi: a) sa bakarnom podložnom trakom, b) sa bakarnom

Tabela 4. Parametri zavarivanja (I spoj, sl 10a)

Tabela 5. Parametri zavarivanja (T spoj, položaj u koritu, Sl.11)

Modul 1. POSTUPCI ZAVARIVANJA I OPREMA Strana

Tablica. 6 Parametri zavarivanja (T spoj, položaj u koritu, Sl.12c)

Modul 1. POSTUPCI ZAVARIVANJA I OPREMA Strana

Sl.11. Šema EPP zavarivanja sa podlogom od praška

Zavarivanje sučeonih spojeva sa obe strane

Modul 1. POSTUPCI ZAVARIVANJA I OPREMA Strana

Sl..13. Šema zavarivanja kružnih šavova malog prečnika

Sl.14. Šema izrade kružnih ugaonih šavova: a) sa nagnutom žicom, b) u koritu

Modul 1. POSTUPCI ZAVARIVANJA I OPREMA Strana

Tabela .7D1. Oznake praška prema njihovom sadržaju (sastavu)

1 je oznaka klase praška sledećeg značenja:

Modul 1. POSTUPCI ZAVARIVANJA I OPREMA Strana

Tabela 8. D2. Metalurški uticaj sadržaja praška

Tabela 9-D3. Oznake sadržaja vodonika

Oznaka veličine zrna

Elektrodna žica i kombinacije sa praškom za zavarivanje nelegiranih i finozrnih čelika

Oznaka (samo) žice: EN 756 - S2Mo

Tablica 11.D5. Mehaničke karakteristike

oznaka napon tečenja zatezna čvrstoća proc. izduženje

Modul 1. POSTUPCI ZAVARIVANJA I OPREMA Strana

AB je oznaka vrste praška

Modul 1. POSTUPCI ZAVARIVANJA I OPREMA Strana

[1] Veštine i tehnologije zavarivanja-autor Dave Smith

Modul 1. POSTUPCI ZAVARIVANJA I OPREMA Strana

You might also like