Како су Олимпијске игре настале ни дан данас није познато.

Оно што знамо јесте

да су прве одржане у античком периоду и да се многим митовима и легендама објашњава
њихов настанак. Према једном од митова оснивач Олимпијских игара је сам Зевс, врховни
бог у Античкој Грчкој. Натписи који су пронађени у Олимпији сведоче о томе да су се
Игре одржале 776. године пре нове ере први пут. Оне се одржавају једном у четири
године, а период између две церемоније је назван Олимпијада. Датум прве олимпијаде је
765. година пре нове ере, али многи научници се не слажу са овим податком. До 15. игара
су се ОИ састојале од само једног такмичења, а то је трка на 185 метара (мера која је
износила 1 стадиј). Након тога је додата трка и на два стадија, а прва дужа трка је
установљена 720. године п.н.е. и износила је 24 стадија. Једно време су се такмичари
такмичили голи, а женама није био дозвољен улаз нити учествовање на Играма.

Антички олимпијски такмичари су се припремали месец дана пре сваке трке у

Олимпији, а иначе би вежбали у Палестри. Победници су добијали круну направљену од
маслина, а због њихово успеха су били веома цењени и имали јаку репутацију. Ако би се
одвијао неки рат у време Игара би се заустављао и то су сви поштовали. Доба Игара је
представљало доба благостања и мира. Ипак, многи сматрају да је ово само мит и да Грчка
никада није прекидала своје ратове. Први шампион на ОИ је био Кореб, кувар из Елиса.
Верски значај Игара се огледао у чињеници да је Зевсу сваки пут подношена жртва у част
његове милости према људима. Спортови који су се практиковали на ОИ били су:

 Петобој (скакање, бацање диска, бацање копља, трка и рвање)

 Бокс
 Рвање
 Панкратион
 Јахање

Као званична година престанка одржавања Игара се узима 393. када је Теодосије II
наредио рушење свих грчких храмова и гушење ове врсте паганске традиције. Н е можемо
са сигурношћу тврдити да су баш ове године ОИ прекинуте, али је њихова слава била
највећа током 5. и 6. века п.н.е. након чега им је значај опао.
 Иако се израз „олимпијски“ користио за описивање разних игара још од почетка 17.
века, ОИ нису званично оживљене све до 19. века. Када је избио Грчки рат за независност
од Османског царства, новински уредник Панагијотис Суцос је први предложио да се игре
врате, као симбол снаге и традиције грчке културе. Иако је његов предлог на меморандуму
прихваћен од стране краља, ништа конкретно није урађено још више од две деценије.
Богати грчко-римски филантроп Запас, финансирао је прве Игре 1859. године и назвао их
Запасовим олимпијским играма, међутим оне по својој велелепности нису биле у складу
са величанственошћу овог догађаја. Ипак, ова иницијатива је била почетак. На стадиону
Панатинаико су одржаване наредне игре, за које је Запас након своје смрти оставио новац.
Оне су били посећеније и имале одличну организацију. Иако су 1890. најављене званичне
ОИ од стране принца и министра унутрашњих послова, те враћање овог догађаја у пуном
сјају, оне нису одржане због недостатка новца. Након оснивања Међународног
олимпијског комитета, одржане су прве модерне Олимпијске игре, 1896. године. На
играма је учествовало 14 држава, а такмичари су се надметали у 43 дисциплине.
Победници су добијали сребрне медаље, ловорову гранчицу и диплому, а другопласирани
су добијали бронзану медаљу. Ретроактивно су додељене бронзана, сребрна и златна
медаља. Највише медаља су освојили Американци, мада је награђено 10 од 14 земаља кроз
пласмане својих представника. Иако је владала велика срећа што су прве ОИ одржане у
Грчкој и постојала иницијатива да ту и остану, МОК је одлучио да се сваки пут одржавају
у неком другом граду и другој земљи, те су следеће планиране у Паризу. У наредном
периоду су Игре одржане и у Сент Луису, Лондону, Лос Анђелесу и Берлину, међутим
прве су трајале веома дуго, по неколико месеци. Стандардно трајање од 15 дана је
утврђено након игара у Лос Анђелесу 1932. и у Берлину 1936. године.

Након формирања МОКа, један од предвиђених спортова је било и клизање на леду,

међутим прво такмичење овог типа је одржано тек 1908. године, на ОИ у Лондону. Убрзо
се установило и одржавање Зимских Олимпијских игара, које су се једно време
организовале у исто време кад и Летње, а онда је одлучено да се одвоје и да се по једне
организују на сваке две године. У Сиднеју 2000. се такмичило чак 199. држава, а овај
догађај је испратило око 16.000 телевизијских кућа. Олимпијске игре данас су синоним за
важност спорта, као и велелепна манифестација која симболизује раскош.