Bi blioteka ASTRA

Kolo IX, knjiga T1

Jakob Bene

ili Jutarnje rumenilo na istoku

Prevod Zoran uav ić

(
,

•
 RNST BLOn: JAKOB BEME
Predgovor knjNzO

Erst Blch
Vorlesungen zur
Philosophie der Renaisanee
/
›aslov orNgOnala
Jakob Bohme
AURORA ODER
MORGENROTE IM AUFGANG

Sada dolazimo do Bemea, on i Paracelzus su

bliski jedan drugome. Jakov Bene (Jakob Bihme) je
rođen 25[5. gdine, u Starom Zajdenergu, selu
kd Gerlica, a r o 2WL4. u Gerlicu. Obućar, uz to
.

i filozof, i to kakav philosophus teutonics, kako

u ga nazivali Englezi. Pokazuje se da je kao kalfa
na putovanju čitao Par acelzusove spise, ali je neo-
•

nato šta je još mgao da čita, usisa I sebe o onoga

što �e nalazilo I podzemnoj literaturi mudrovanja
kd neobičnih duhova i to sokojno preradi, o čemu
nijedna istorija literature ništa ne kazuje. Kakvi su
bili ti razgovori, koje je takozvani prosti zanatlija
vodio na putovanju sa drugim neistodobnicima, uz
lojanicu, po krčmama, ili na postelji d slame, šta
je od toga preživelo seljačke ratove, religiozne ne­
mire anabaptista, i još mnogo toga? Nešto od toga
možemo da saznamo iz njegovog kasnijeg spisatelj­
stva. U njemu su sadržane stvari koje I savremenoj
filozofiji uopšte nisu igrale nikakvu ulogu, pa su
vekovima bile iščezavale iz evropskog obrazovanja.
Na primer, još je živeo maniheizam: Mani, I trećem
veku, je ponovo prihvatio učenje Zoroastera (Za­
ratustra), učenje o orbi između Ahrimana i Ormu­
zda, između Noći i Svetlosti - jasan dualistički

I
I •
gnosticizam. Manihejske zajednice, dakako, nisu bile
izumrle posle pobede katoličke crkve, one su i dalje
ži vele u Bugarskoj kd ogumila, a zatim i kod ka­
tara, I južnoj Francuskoj, I Provansi; ideologija
albi žana, I dvanaestom veku, povezana je sa njima.
Takve stvari su i dalje kivele I narodu, pa ipak vla­
dajuće obrzovanje i filozofija nisu znale o tome ništa
više. Istoriju piče poednik. Ali, ovde je moguć je­
dan od retkih pogleda unutar naroda. Jakov Bene
je to shvatio, pa deimično stoji kao strano telo u
renesansi, budući da njegova filozofija obrađuje mi­
sli koje su živele I gnosticizmu.One su se zadržale
I asinhronoj, nesrazmernoj svesti nemačkih naro­
nih slojeva. Iako jasno dolazi iz faustovskih tokova
renesanse, Jakov Bene bi mogao da bude čovek iz
četvrtog ili petog veka. U ondašnjem narodu raz­
mišljalo se o strahovitom pritisku i nedaći koja je
osle seljačkih ratova pala na slabe, pa je Bemeov
.govor na njegovo osnovno pitanje: kako svetlost i i s Quellende i QuaUende, a o tri pojma: Quel­
mrak stoje I pakosnom svetu? bio veliko metafizičko
mozganje, s mnogo sumorne mistike, ali i s duboko­
umnim oblikom dijalektike, koja postoji još d He­
raklita. Mudrovanje kd čoveka ne dolazi slućajno,
ono je svagda bilo doživljaj. Bemeovo mladićko mu­
drovanje okatkad pokazuje i okultne crte, do kojih
stvari ne stoje, ali iskra jednog stvarnog, jednog fi­
lozofskog prosvećenja došla mu je dok je on još bio
zanatlija. Ci tava njegova filozofija sadržana je in
nuce u ovoj iskri. On je, naime, jednog nedeljnog
jutra, u svom obućarskom sobičku, ugledao kalajni
tanjir na zidu, na polici, i tanjir je sijao. kako Bene
kaže, » prijatnim žovijalnim sjajem «. Kalaj stoji pod
Jupiterom, otuda, žovijano, prema genitivu od Jupi­
ter, Jovis. I I tome je osnovna stvar: blagodareći
svetlosti i tamnom kalajnom tanjiru, rodila mu se
misao da bez neke tamne osnove svetlost ne bi mo-
6 7
gla da se očituje. Dakle, svetlost u tamnom kalajnom
tanjiru znači: svetlsti je otrebno tn o da bi m­
glo da se očituje, ez onoga što joj je neugodno nijed­
na stvar ne može da ostane sebi čita, ez Ne ne
ostoji n i ag svet se sastoji iz suprotnosti, ukratko,
on j e objektivno dijalektički.
U haotičnoj, a ipak jedinstvenoj punoći, Bene
je objavio svoju prvu knjigu, AUToa ili Jutantja
umen na Istoku. Veličanstveno je kako ovde genije
iz poluobrazovanosti, pa čak ni iz ove, već baroknim
obućarskim jezikom, s odarenošću za jezik bez
premca, opisuje svetlost, tako što se iz jednog jezič­
nog neobrazovanja, kojem bi mogao da se smeje naj­
mlađi gimnaista, rađa velika i retka misao. Beme,
naime Qualitat piše ne samo sa jednim l, nego i sa
dva. l i povezuje ga sa Qual i Quellen. n ne ume
pravilno ni da čita, ni da piše strane reči, latinski
poznaje još manje: Qualitit je kako Quallitit, tako
len, Qual i Qualitat misli kao o jednom, tako da iz
jdne otpuno pogršne, esmislene etimologije, kao
što ćemo videti, nastaje izvanredno duoka misao.
Tako kod Bemea ima mnogo toga gde slabo školsko
obrazovanje još najbolje mora da posluži tom čoveku.
Jedan od sveštenika, u to vreme veoma obamrle lu­
teranske crkve, posebno ograničenog soja, pastor pri­
marius Rihter iz Gerlica, potkazao je neortodoksnog
mozgala, pridikovao sa propovedaonice protiv nje­
ga dok Magistrat nije obućaru zabranio da piše. Ja­
kov Bene se sedam godina smerno držao zabrane, a
onda ga je duh nezadrživo poterao dalje, i on je
ubrzo potom objavio jedan za drugim dvadeset preo­
stalih spisa, većinom manjeg obima, među kojima i
Poslanice. n se na to smelio čigledno zbog toga
što je kasnije naao malo zaštite kod šleskog plem­
stva: njegov prijatelj i zaštitnik bio je pre svega
 smeteni Abraham od Frankenerga, Iz tog vremena
je prelazak engleskoj aristokratiji, tako da obućar
Jakov Bene pstaje poznat i u Engleskoj, Najvažniji
spisi, sem AUTore, su CetTdeset pitanja o duši, Sest
teosofskih tačaka i MysteTium magnum. U Nemačkoj
je Jakov Bene veoma brzo bio opet zaboravljen dok
je u Engleskoj i nešto u Francuskoj i dalje delovao,
Samog ovog preporda, ogatog zagonetkama,
često reakcionarno upotrebljavanog, pduhvatio se
Bader, pre Selinga, koji je Bemea okretao protiv
Fihtea (Mnogi filozofiji d profesije, kaže se kod
njega, trebalo bi da napuste čitavu svoju retoriku
pred bogatstvom i dubinom misli ovog zanesenjaka),
i Hegela, koji se Bemeu divio, Htednemo i da pod­
vučemo ono što je svojstveno za ovu arhidijalektičku
filozofiju, onda da onovim: uprkos Nikoli Kuzan­
, skom ovde je prva objektivna dijalektika od vremena
Heraklita. Istu smo videli i kod Paracelzusa, ali kod
Bemea se dlazi dalje u čudovišnost i u čudovišno,
n je imao potpuno kvaitativnu sliku prirode, koja
predstavlja krajnji suprotni pol matematičkoj pri­
rodnoj nauci od vremena Galileja i Njutna, istina
ne i Keplera, kod kojeg jš naknadno deluju kvali­
tativne crte. azume se, Bene o matematičkoj pri­
rodnoj nauci nikada ništa nij� čuo, pa ni ime. Nje­
gova slika sveta potiče iz jednog starijeg društva
nego što je to građansko-novovremensko društvo,
upravo iz društva u kome su prirdni kvaliteti još
bili odešeni ideologiji, kome je ideologija kalkulusa
bila strana. U kapitalističkom društvu pobedio je
kalkulus, kvantifikacija i obrazovanje cena u svetu
robe i I čitavom kvantitativno ustrojenom svetu.
Kod Bemea, naprotiv, premda u čudnovato asinhr0-
nizovanom ruhu i često sasvim antropomorfna,
pitanju je vid izvora i kvaliteta u prirodi; ona je
spekulativno zamišljena kao dijalektičko svetlost­
-noć-postojanje.
8 9
Pre nego što zađemo u pojedinačno, uzgred bi h
pročitao nekoliko rči o mozgajućoj prirodi kod obu­
ćar a iz Pastora gLadi Viiheima Rabea, s posebnim os­
vrtom na obućara Jakova Bemea: »To je, dakle, kako
nari kaže, 'mozgajuća nacija', i nijedan drugi zanat
ne rađa tako izvanredne i kuriozne osobitosti I svo­
joj gildi. Nizak radni sto, niska šamlica, vodom napu­
ali njena staklena lopta koja hvata svetlost male loja­
nice, pa je još sjajnijom odbljeskuje, oštar vonj kože
i smole moraju nužno da načine neko trajno dejstvo
na čovekovu prirlu, i oni to i čine, silno. Kakve
divne osobenjake rađa ovaj divni zanat! - čitava
jedna biblioteka mogla bi da se nabuba o 'čudnom
obućaru " a da se materijaL ni najmanje ne iscrpi!
Svetlost koja preko viseće staklene kugle pada na
radni sto je carstvo fantastičnih duhova; dok radi,
zanet mislima, razliva se mašta, čudnovati oblici,
slike i misli d�ju neku obojenost kaKVU im ne može
pozajmiti nijedna druga lampa, izmišljena ili neiz­
mišljena, Pritom, misli padaju na svakojake stihove,
čudnovate pričice, bajke i vesele i tužne događaje
sveta, kojima se susedi, ako su na papir stavljene
nezgrapnom rukom, iščuđavaju; pritom se žena sme­
julji ili drhti, zucne i se šta poluglasno, u neodre­
đenom predosečanju, Ili se pak počinje još dublje
mozgati i smiruje se 'preka potreba' da se pomene
očetak života, Sve dublje gledamo u svetleću kuglu
i u svetlosti vidimo univerzum u svim njegovim ob­
licima 2 prirodama; kroz portal vasceloga neba stupa­
mo slobodno i raspoznajemo ga sa svim njegovim
zvezdama i elementima; prožimaju nas najdublje
slutnje, i dok pastor primarius Rihter ustaje protiv
nas sa propovedaonice, a dželatov momak, koji će nas
I dvesti u zatvor, stoji pred vratima, zapisujemo:
»A pravo je večnosti i onoga što večno postoji da
ima samo jednu volju. Kada bi to imalo dve volje,
razbile b i jedna drugu i bilo bi kavge. l stajale bi u
sili i čuđenju; ali, njen život je baš samo ljubav, iz
koje proizilaze svetlost i majestet. Sva stvorenja na
nebu imaju jednu volju, pa 2 ona je okrenuta Božijem
srcu i ide I srce Boga, I sam cen tar mnoštva, I ras­
tenje i cvat; a ožji duh je živol I svim stvarima,
centrum naturae daje suštinu, uzvišenost i snagu, a
Sveti duh je vođa. Vidimo mnogo toga u sjaktečoj
kugli, preko koje slaba lampa baca tako ubogu svet­
lost da uz nju jedva možemo da stavimo na papir
ono što smo videli; ali to ne smeta da ispod završe­
nog manus.ripta napišemo: 'po Božjem prosv�ćenju
napisao Jakov Bene, inače�vani i Teutonicus. «
A sada, kao potvrda romanopiscu Rabeu, koji
je, uz to, od Bemea uzeo najslabiji mogući citat, koji
o Bemeu i ne daje nekakvu sliku, još i veoma mero­
davno svedočanstvo. Merdavna svedodžba potiče o d
velikog sledbenika Jakova Bemea, koji bi njime mo­
gao da se bavi veoma dobro, o d Hegela. U svojim
Predavanjima iz istorije filozofije, on kaže: »Var­
varstVQ I izvođenju ne može se previdetL. Ali se isto
tako ne sme preideti najveća dubina koja se' poka­
zuje I izmirenju najapsolutnijih suprotnosti... niko
neče prevideti onu duoku potrebu za sekulacijom
koja se nalazi I tom čoveku (. Govoreći suštinske Be­
meove misli, to nam valja i rasvetliti.
Knjiga unutršnjosti
Pčetak je slušanje u sebi, tako da čovek, dok
sluša I sebi, veruje da sluša i I stvarima. Mozganje
koje tone u see samo po njemu i za njega treba
da bude istovremeno isto ono kao što je jedan dublji
pogled u unutrašnje, u glad, nemir, pohlepu, koja
svugde goni. A onda Bemeovo osnovno pitanje: kako
tama dolai u svet, kako zlo dolazi u svet? Mi sami
10
zli smo i oko nas nalazimo manje dobrog, pa ipak je,
kao što nam crkva kaže, ovaj svet stvoren od jednog
dobrog Bga. I Beme u svojim ranim spisima ispo­
veda, pr�ko njih je veoma često imao »bezožne mi­
sli«: šta ako sam ja slaba kreatura olja nego što je
taj og? To je sčanje koje se u istoriji čoveka veo­
ma često javljalo, zastupali su ga grčki tragičari,
ono ih je ode lila d oožnog života. To je Jovovo
pitanje, kakvo se pojavljuje I hrišćanstvu, umesto
ponizne predanosti I onome što je nedokučivo ili I
nedokučivom rešenju. Ako je prauzrok sveta samo­
tvorna dobro, kako onda nastaje zlo? Upravo to kod
Bemea se može samo protumačiti, budući da čovek
tone u mozganju u see samog kao u neki suštinski,
centralni, a i srazmerno dobro osvetljeni deo prirde
koji je bolje osvetljen od drugih delova, o kojima
on ništa ne zna. Zato što smo slike i prilike Boga, mi
možemo, ako utonemo I nas same, da dodirnemo po­
četak samih stvari. Naš početak, koji leži dole, u
dubini, dodirujemo i otuda dodirujemo očetak sa­
mih stvari čudovišnim tupristustvom onoga opomi­
njati-se, gledamo u divlju prirdu početka. Tu je biće
izukrštansj jednog s drugim, iskipljenje jedno s
drugim, protivrečenje, ključanje, orenje, rvanje,
dva elementa koji su na početku; koji su u prauzroku.
Pritom, kaže Beme, ipak ne treba da ostanemo da
stojimo, razum ne treba da se zadržava na misteri­
jama početka »kao krava pred štalskim vratima«.
»Ja I moje znanje«, tako nastaVlja Bene, a protiv
učenih eklektičara koji ne umeju da kažu ništa sop­
stveno, »ne unsim ni slova iz mnogih njiga, nego
imam slova I mei, pa neo I zemlja sa svim suštast
ima, uz to i sam og, leže I čoveku. Ne treba li
onda on da ne sme da čita u knjizi to što je on
sam?« To je mistički subjektivizam, ali subjektivi­
am koji istovremeno hoće da bude pdzemni hod u
II
najunlltrašnjije, I ono što je početno, I alpha sveko­
likog bića samog_
Zlo u Bgu kao praizvor suprotnosti u svetu,
prasila koja goni glad
N a šta sad još, sem na dobro, nailazi ovo filer
zafiranje u prirdovanju početka? Nailazi na ono
što čini da svet leži u tolikom zlu, a uzrok tome jeste
neuzrak. Ovaj ne leži u »svetlosno-svetoj sili «, ali
leži u njenoj vlastitoj crnoj strani_ Pritom Bog i pri­
roda leže zajedno naročito blizu jedno drugome, pa
tako Bene, I AUTOTi, kaže: Ako hćemo da govorimo
o Bogu, šta je Bog, onda moramo marljivo da ispita­
mo sve sile u prirdi. __ Tu, pak moraš pogledati iznad
prirode i izvan nje u svetlosno svetu, trijumfalnu
božansku silu, u nepromenljivo, sveto trojstvo, ono
je jedno trijumfalno, izvorno pokretljivo suštastvo;
i u njemu se nalaze sve sile kao u prirdi . Pa, da se
približimo tom suštastvu koje, na osnovu prirode,
mora onda da se nalazi i u bogu: u samom bogu po­
stoji' neko zlo, đavolsko, drugi lik ožanskog je đa­
volsko, gorko kao čemer, koje sažima, oholo, užas,
užasavanje, salaukovina, tuča, i vatra na gorući na­
čin; ali u bogu je i, kako Bene kaže, jedan blagona­
kloni đavo koji živi u sinjarenju_ Đavo i bog objaš­
njavaju se kao identitet suprotnosti; jer, đavo go­
ni boga na dijelektički začaran svetski pul. Sirina i
uskost, kiselo i slatko, strahota i svetlost, moraju da
budu zajedno, pojavna biće sveta samo ionako ima
negaciju u kolevci_ Kada ne bi bilo tog negativnog,
onog što je protivno, ne bi bilo ni očitovanja, ni poja­
Vljivanja dobrog_ Ono što goni na pojavljivanje
jeste samovolja koja troši, podvojenost, drugotstvo,
samostalnost, ono što ide zajedno, ono što koalira_ O­
davde sledi Bemeova objektivna dijalektika, na taj
12
način što je, kako Bene kaže, »sve upereno jedno
protiv drugog, i na taj način što zlobi jedno na drugo,
nego da bi se isto pokrenulo i očitovalo. «
A ono što ide u sebe, upravo ovo, to Ne, duboko
se zariva u sve: PralIzrak sveta ima neuzrak ili ne­
gativno u samom sebi, a Bene ga definiše jednom
novom suprotnšću kiselo-slatko, usko-široko, vatra
svetlosti-vatra strahote_ Definiše ga u slikama koje
se neprestano svaljuju slikovitim izrazima i analo­
gijama sa osnovnim motivom druge vrste. U osnovi,
negativno je požuda, emocionalno, ono što je voljno,
ali ono što dolazi pre svega iz potrebitosti, požuda
apsolutno tO!lle pripada_ Ne, negativno je ovde po­
trebitst koja dreči u požudi, ono što je voljno u
čisto požudnom smislu, a to je, kako kaže Bene, š
glad_ Glad postaje onim što prolazi u familiji od Ne,
glad kao požuda, kao volja koja nema da se zasiti
ničim drugim do samom soom. »Volja traži sebe
samu, _ne nalazi ništ do svojstvo gladi, koje je ona
sama. Ona ga uvlači u sebe, to jest samu see uvlači
u see. « A u, u UVlačenju u sebe, imate ono što
koagulira, oporost, ono što sažima, adstringens svih
stvari koje ačinjavaju neuzrak svih podvojenosti
u jezgru svoga agensa_ Oporst koja sažima, dakle,
treba da bude isto ono što je božiji fiat; iz gladi kao
najdublje suprotnosti dokučivanja suštastva proisho­
di priroda u ogu_
Kvalitativni pogled u prirodu: izvoni duhovi,
kvintesencija sveta: čovek
A sad sledi najotpunije zamišljanje jedne čisto
kvalitativne prirdne slike, u kojoj se gorko, slatko,
vatreno, svetlo i zvuk shvataju kao realna svojstva
prirodnog života, u najnaivnijoj, i i najoštrijoj
suprotnosti prema mehaničkoj pirdnoj nauci. Umes-
13
 to pritiska i udara i goih promena mesta kvantita­
ivne vrste nailaimo na obilje kvaliteta. U produ­
ženoj liniji vidimo problem Geteovog učenja o -
jama, Gete cntra Njutn. .Boje kao deca nći i
svetlosti (, pri čemu se ne može prečuti da ove Gete­
ove veze podsećaju na Bemea.
Sedam praizvora Bene hoće da istakne na veo­
ma iznenađujući način, ali i mislima obuzet. Sile
•
prirode I bogu ili boga I pririi ovde su sedam vrs­
ta izvora, mučenja, patnje, kvaliteta. To su sedam
prirodnih sila, formi tuprisustva, dinamičkog, koje
kruže po svetu i koje državaju svet. Na taj način
se pretpstavlja da se stvaranje nije ni odigralo,
već se uvek dešava. Svet bi bio progutan ako se ne
bi uvek stvarao nov. ako ništa što proizvodi ne bi
bilo tu u njemu. Prva sila je oporost, spregnuti sal,
ono što sažima, zatim, na drugo mesto dolazi ono
što razdvaja'-gorko, spregnuti mercurius, neiagdna
pokretljivost koja pdskakuje i osetljivost, pri čemu
je očigledna dvosmislenost osetljivosti. Biti osetljiv,
to jest, lako nadražen, lako nadražljiv, ali onaj koji
seća, reaguje na draž osećanja. Ovaj neobičan sklad
nalazimo naj pre kod Anaksagore, koji je rekao da
je svaki osećaj sojen sa osećanjem nelagodnosti.
Sadržaji mogu da budu prijatni, ali samo oset jeste
uznemirenje i otuda skočan sa neiagodnošću. Treća,
suštinski negativna sila jeste strepnja, ono što gori
sumporasta, ono što gori bez plamena, borba oporosti
sa onim što je pokretljivo, sulphur u kome vatra
još drema. Obično je kod Bemea sve što je samo po
sebi razumljivo i kao objektivna određenost, a ne
samo kao subjektivno, fizičko stanje. Subjektivno
fizičko stanje dokučuje samo ono što je u objektima
realno sadržano, na taj način je ono kod Bemea apso­
lutno i prirdnonaučna kategorija. Trću osnovnu
silu prirodne stvarnosti Bene naziva jednim I ono
14
vreme uobičajenim alhemičarsko-hemijs.im izrazom
»salniter«. Postoji jedna ladićka Selingova pesma
»Epikurovska veroispovest Hajnca Viderporslena «,
I kojoj Salniter doživljava veoma veselo prastanje.
Salniter je sal nitron; to dolazi d vizantijskog sa­
loni tron i znači šalitra. Azatna kiselina je korišćena
od vizantijskog vremena kao ćezap za odvajanje
zlata iz njegovih slitina. Reč je čak još starija: sal­
niteT verovatno ide nazad do starovavilonskog. I ko­
me se lugasti pepeo zove nitrui. Otuda bi to, dakle,
bila grčka uzajamljenica iz vavilonskog, i ide dalje
u latinski, odakle i ovde, u alkimističkom obućar- -
skom latinskom jeziku Jakova Bemea. Kod njega iz
toga nastaje opšti pojam za sve što je lugasto, opšti
ojam za. tri prve izvorne sile, oporosti, osetijivog­
-pokretljivog i onoga što gori bez plamena. U prve
tri izvorne sile uvek su već sadržani i Ne i Da7 ali
Ne prevaže, Da ne može da izbije, jer je previše
obuzeto sa Ne, jer ga usko, gorko, lugasto Ne čvrsto
drži. U četvrtoj izvornoj sili dešava se jasan preo­
kret. Ovaj izvoni duh je vatra koja najposle bukti
iz sumpora straha, sa dominantnom svojstvenošču
onoga što iznenada· izbija iz nje, najvidljivija u mu­
nji, pa zbog toga Bene vatru opet naziva jednim psi­
hičkim imenom - strahota ili užs, koji baš svugde
treba da bude prirodna određenost. Ova se dvojako
pojavljuje. Jednom u još pretežno mračnoj, uskoj,
čemerljivoj, dakle, negativnoj formi kao tamna, go­
fuća, razorna vatra, vatrena jarost, ili vatreni gnev,
kao neugodnost salaukovine, oluje, pozara, od kojih
se čovek ne samo u.asava, nego koje on, kako kaže
Bene, posmatra kao sam užas. Opet se uvodi jedna
psihička kategorija, užasnuče, i potpuno se izjedna­
čava sa jednom prirodno filozofskom kvalitativnom
kategorijom, sa strahovitom vatrom, koja otuda u
udaru groma ne izaziva samo to užasavanje, nego
15
je upravo samo to u.asavanje. U osnovi svih stvari
vreba ta negativna vatra, i tek što joj se pruži pri­
lika, pojavljuje se ona rušilački kao nedaća. Stalne
generalne probe za propast sveta su, po Bemeu, već
teške salaukovine; ali njihova vatra ima sem onoga
Ja, jedan dijalektički preokret u sebi. Jer, to je ista
ona vatra koja rađa, sem onoga što je užasno, i top­
lotu i svetlost. Užas vatre preobraća se u vatru na
domaćem ognjištu oko kojeg se okupljaju ljudi. Na
taj način, ona je I svetu središnja vatra koja zagreva
sve i sve obasjava, svetsko ognjište Sunca, koje do­
nosi proleće i daje da izbije život, s toplinom i onim
što je najugodnije u svetu - svetlošću, oslobađajući
z vatre svetlost kao etu izvornu silu; svet postaje
svetao. Prema tome, kroz vatru kao toplinu osloba­
đaju se tri vrhovne izvone sile. One su vedri iz­
vorni duhovi, u kojima Da preteže na taj način što
Ne više ne užasava, dok je u trima prvima Ne pre­
ležalo na taj način što je Da jedva bilo vidljivo. Ta
tri vedra kvaliteta, mučenja, izvornog duha, izvorne
sile naturae jesu svetlost, zvuk i telesnost. Posle svet­
losti kao šesta osnovna sila sledi zvuk, koji uvek
prati svetlst, kako kaže Beme. Možda ovde odjekuje
harmonija sfera, ali i čudno jedinstvo koje se ljudima
ne pojavljuje u normalnom inosu unutrašnji-spo­
ljašnji svet, jedinstvo je nagovešteno na pčetku dru­
gog dela Fausta: Za duhove uši zvučeči se već rađa
novi dan«, ili )Koju buku donosi svetlost«. Bilo kako
bilo, sa svetlošću se rađa zvuk ili ton, kao jedna viša
steenica, kao jedan viši kvalitet. Iz tona se, nastav­
lja Bene, rađa reč, a reč je ono što objašnjava, ono
što obuhvata, ono što odgovor čini mogućim, QDO što
u se bi sadrži um Iz svega toga, kao pld tog šesto­
građanja, pri čemu Beme svetski prces izjednačava
sa ženom koja se porađa, koja se rve u trudovima,
stoji trudno u porođaju, pojavljuuje se sedmi kvali-
16
tet, telesnost, to jest sva oformljena priroda, kakvom
je mi vidimo, eksplikovana punoća dosadašnjih iz­
vornih kvaliteta, kao ono što se naziva stvaranjem.
Stvaranje je inošenje centruma naturae u corpus
naturale, iznošenje centra prircie, u telo, u mate­
rijalnost prirode, a onda, najviše, u Corpus Christi.
J oš I vek ostajemo u svetu, kosmičkom svetu,
usko ograničenim čovekom - čovek kao pitanje i
svet kao dgovor, svet kao pitanje i čovek kao odgo­
vor. Još više nego kod Paracelzusa, makrokosmos kod
emea postaje makanthropos, svet preobraćen u drvo
života Cvk je, kaže raracelzus, a to je i Bemeovo
učenje, najveća nakana prirode. Bene već u l urori
kaže: »Prirda u sebi ima dva kvaliteta, kao u Bož­
jem sudu, jdan mio, neeski i svetli, i jedan jarosni,
pakleni i žedni. A oba su u drvetu prirde, i ljudi
u načinjeni d drveta i žive I tom svetu, I ovom
ru mđu oga u velikoj opasnosti, ina njih se
spušta s Sunev sjaj, čas dažd, vetar i sneg «. Covek
je oko koje se otvara, i uvo, a ovo dvoje saznavaju
centrum naturae i co rpus naturae onako kako opa­
žaju. U čoveku je nešto što je već I svetlosti rečeno:
nešto što diverguje, što razdvaja, mnoštvo, zlo, ja­
rosno, što svadljivo ulazi zajedno I tu najvišu naka­
nu prirode. U njemu se ponovo popravlja, udara na
dobru stranu ono što separator, blagonakloni đavo
Lucifer, to jest lučonoša, u službi svetlosti još nije
popravio. Na mesto palog Lucifera dolazi čovekosin,
dolazi Hrist, koji i nije živeo I Palestini, koji ne živi
izvan nas, nego smo mi on sam. Hrist, čovekosin,
Hrist u čoveku, to je Lucifer koji je postao vedar,
to je popravljeni, čisti Lucifer, đavo koji je postao
čist. Time dobijate opravdanje za odmetanje anđela,
za jabuku u raju, z a osvetljenost saznanjem, pozna­
jući zlo i dobro, i opravdanje za zidanje vavilonske
kule. Sve ono što je moć bića, što je moć znanja,
17
moć stvaranja, kao što je og, dato je čoveku. Ovde
djekuje prometejska arija, ućava se u Hristu, čo­
vek u Hristu i roz samog Hrista postaje najblago­
na\onije Ne protiv stanja koje se utvrđuje, protiv
onoga što se odupire drvetu života, koje se zadugo
neće ustremiti I visine, čovek je drvo prcesa živ­
ljenja, ili prces drveta života, kako hćete. Mora
se nadvladati gola kiselina, ono što individualizuje,
ono što' rasipa, ono što kči, što se I zacopanosti i
oguglalsti utvrđuje u sebe, pod čime Bene razume
uciferova otpa,dništvD, a za to je ozvan čovek, on
je krali. koji reba da ovlada svetom. Paracelzusov
ukočen i odnos mirokosms-maroksmos ovde išče­
zava, pa i više, on se prevazilazi; I svetu se ide ka
budućnosti, jednom čišćenom, preobraženom svetu.
Svet <oji je preobražen u drvo života jeste priličnost
čovekova, a Bene to ovako izražava: »Treba jasno
da se vidi kako su se nebesko i adsko carstvo svagda
rvali I prir di i imali posla jedno s drugim, kao žena
u rađanju. All, kao što drvo života stoji I svetu i
jste sam svet, tako preko umilnog Hrista u nama i
njegovom radu postoji jedan osledak kad će se drvo
života upaliti u njegovoj vlastitoj patnji i kvalitetu,
a svetlost I njemu obasjavaće i ispunjavati čitav
kvalitet unutar kojeg je drvo«. Prema tome, na kraju
imamo panteizam koji I sebi nosi dijalektički nužnu
protivnost, smšten I saDom božijem centrum natu­
rae, dok je božija priroda, u prcesu sedam izvornih
sila, sa vatrom kao prvim obrtom, ukinula čoveka
kao drugi obrt i kvintesenciju svih sedam svetskih
sila, a time istovremeno i panju koja obituje u os­
novi sveta, ohlepu, kvalitete sve skupa. Na raju
dolazi izmirenje zavade, ovratak na jedno, izbav­
ljenje iz svekolike svađe.
- -
C6
Objektivna dijalektika
Borba svetlosti i mraka shvaćena je kd Be­
mea kao objektivna dijalektika. Ne ostoji i jedno
kretanje bez onoga što je protivrečno, ez dualizma,
a zlo je sredstvo u čevidnom postojanju kd svet­
losti. Bene to uvek izvii I novim slikama. Zato
bih naveo jedno originalno mesto iz Sest teozofskih
tačaka, u kojem Bene dijalektiku predstavlja svo­
jim vlastitim reima: »Citalac treba da zna, da se
sve stvari sastoje iz Da i Ne, bilo božanske, đavolske,
zemaljske stvari i a šta se omenula. Ono što je
jdno, kao što je Da, jeste čista sila i ljubav, i jeste
istina Boga i Bog sam. Bez Ne, Bog bi bio u sebi
nesaznajan i I njemu ne bi bilo nikakve radosti ili
načajnosti, a ni osetljivosti. Ne je protivhitac onoga
Da ili istine, da bi istina bila oćevidna ili nešto u
čemu se nalazi neki contratium, I kojem je večna
ljubav, delujuća, hoteča i osetljiva. Jer Jedno nema
ništa u sebi što može da htedne ono se udvaja da bi
bilo Dva: na taj način, ono samo ne može sebe da
oseti u jedinstvu, ali u dvojstvu seča see... Nijedna
stvar bez neugodnosti nije u stanju da sebi ostane
čita, jer ako ne bi imala ničega što joj se opire, onda
bi stalno izlaila iz see, i ne bi ulazila ponovo u sebe
kao u ono iz čega je prvobitno proizišla. Onda ne bi
nala ništa o svome prastanju «. Tako je ovde, u ot­
puno ne južnom svetlo-tanmom, ponovo iskrsnula
Heraklitova objektivna dijalektika kao ono što obra­
zuje svet, kao suštastvo koje iz see izbacuje svet,
koje se ori za manifestaciju. Svet nastaje vrenjem
između Da i Ne, sve na svetu je kao retorta za tvo­
renje svetlosti na delu, uvek hemijsko, uvek moralno
i uvek religiozno I isto vreme.
19
 Jakob Bene

AURORA ILI JUTARNJE RUMENILO NA

ISTOKU

,
 PISCEV PREDGOVOR OVOJ KNJIZI
BLAGONAONOM CITAOCU

Blagonakloni čitaoče, celokupnu filozofiju i as-

trologiju, zajedno sa teolgojom, majkom njihovom,
ja upoređujem a plemenitim drvetom koje raste u
nekom lepo m vrtu zadovoljstva. Zemlja, pak, na ko­
joj drvo stoji, uvek daje sok drvetu, od kojeg drvo
ima svoj živi kvalitet; ali drvo I sebi samome raste
d soka Zemlje i postaje veliko, i širi se sa svojim
granama. Sad, jednako kao što Zemlja sa svojom
snagom radi na drvetu, da isto raste i napreduje,
tako vazda radi drvo sa svojim granama iz svekolike
sposobnsti, da bi uvek dor,osilo mnoge dobre plo­
dove.
Ali ake drvo donosi malo ploda, uz to sasvim
sitnog, crvljivog i crvoto�nog, onda krivnja nije do
volje drveta da isto nosi namerno željene zle plodo­
ve, poštp je o.no plemenito drvo dobrog' kvaliteta;
nego je rivnja u tome što na nj. često pada velika
hladnoća, vrelina, slana, gus enice i gamad, jer je
kvalitet iskvaren u dubini, izbačen od zvezda da ono
donosi manje dobroga ploda.
Ali, drvo po sebi ima ovu vrstu da ukoliko je
veće i starije, utoliko nosi slađe plodove. U svojoj
mladosti ono nsi manje ploda, jer to čini hrapava
i divlja vrsta tla i prevelika vlažnost u drvetu, pa

23
iako ono jednako leo cveta, ipak u rdu njegove
jabuke većma otpadnu, pa bilo da stoji na nekoj
dobroj njivi.
Drvo, pak, o sebi ima i jedan dobar slatki kva­
litet, ali i tri druga kvaliteta suprotna ovome, kao:
gorki, kiseli i oori. Kao što je, plk, drvo, takvi su
i njegovi pldovi, sve dok na njih deluje Sunce i
čini ih slatkima, da oni dobijaju prijatan ukus, a
njegovi pldovi moraju opstajati na kiši, vetru i
nevremenu.
Ali, kada drvo ostari da se njegove grane sasuše,
da sok više ne može uvis, onda dole ispod stabla iz­
rastaju mnoge zelene grančice, najposle i na korenu,
i preobražavaju staro drvo, kao kada je bilo zelena
grančica i drvašce, a sad je ostarilo. Jer se prirda
ili sok brani, sve dok stablo ne postane nepldno,
onda se ono saseca i baca I vatru da sagori.
Sad, zapamti, šta sam naznačio ovim porde­
njem. Vrt ovog drveta znači svet, njiva prirou,
stablo drveta zvezde, grane elemente; pldovi koji
rastu na ovom drvetu, znače ljude; sok I drvetu
znači jasno božanstvo. Ljudi su, pak, stvoreni iz pri­
rode, zvezde i elemenata; ali Bog stvoritelj vlada
u svemu, jednako kao i sok u celom drvetu. A pri­
roda u sebi ima dva kvalietta, sve do Suda Božijeg,
jedan prijatni, neeski i sveti, i jedan jarosni, pakle­
ni i žedni.
obri kvalitet uvek određuje kvalitet i radi sa
svom marljivošću, da donosi dobre pllove: I njemu
vlada Sveti Duh i uz to daje sok i život. Zli kvalitet
muči i goni takođe sa svom marljivošću, da uvek
donosi zle plodove: uz to, sok i paklenu usplamtelost
daje mu đavo. - Ovo dvoje je u drvetu pri-ode, a
ljudi su stvoreni iz drveta, i žive na ovome svetu I
ovome vrtu između ova dva kvaliteta I velikoj opas­
nosti, i na njih pada čas Sunčev sjaj, čas kiša, vetar
24
i sneg. To jest, koliko god čovek uzdiže svoj duh u
ožanstvu, koliko god muči i u njemu određuje kva­
litet Sveti duh; toliko on dopušta svome duhu da
klone na ovome putu, I zadovoljstvu zla, toliko iz­
vire i vlada u njemu đavo i pakleni sok. Jednako kao
što jabuka na drvetu postaje crvljiva i crvotočna,
kada na nj. padne mraz, vrelina i slana, i lako otpad­
ne i istrune: tako i čovek ako dopusti đavolu da u
njemu vlada đavo sa svojim otrovom.
Jednako, pak, kao što je dobri kvalitet u prirodi
moćan da obedi zli kvalitet, jer on jeste i dolazi
d Boga, a u njemu je vladar Sveti Duh: tako je i
jarosni kvalitet mćan da pobedi u zloj duši; jer
đavo jeste mćni vladar u jarsti i jeste veliki knez
jarosti. � Ali, čovek je samoga sebe bacio u jarost
kroz pad Adama i Eve, da uz nj. prianja zlo; inače
bi izvor njegovo i nagon njegov bili samo u dobrom.
Ali ono au oboma, i zove se, kao što kaže Sv. Pavle:
Ne znate li da u kome dajete sebe za sluge i poslu­
šanje, sluge ste onog akoga slušate, ili grijeha za
smrt, ili oslušanja za pravdu, Rim. 6. i 16. Ali, �ato
što čovek u oboma ima nagon, on može da se prikloni
onome koje hoće; jer živi na ovome svetu između
oboga i jesu oba kvaliteta, zli i dobri, u njemu; u
kojem čovek talasa, I tome se i adeva, u svetoj ili
nebeskoj snazi. Jer, Hrist veli: Kad dakle vi, zli
budući, umijete dobre dare davati djeci svojoj, koliko
će više otac nebeski dati Duha svetoga onima koji
ištu od njega, Luk. ll. 1 3. Tako je i Bog čoveku zapo­
vedio dobro i zabranio zlo, i daje da se i danas pro­
poveda, Jziva i viče, i da se čovek opominje na do­
bro, pri čemu se dabogme saznaje da Bog ne želi
zlo, već hće da dođe cars tvi njegovo i da bude volja
njegova kako na Nebu, tako i na Zemlji.
Ali za to što je čovek otrovan zlom, da u njemu
vlada ne samo dobri, nego i zli kvalitet, l zato što
25
polumrtav i a velikim nerazumevanjem Boga stvo­
ritelja svga, kao i prirde i njenog delovanja, više
ne može da sana: priroda je d početka svoj tok do
danas oložila na nj. uz to je Bog darivao svoj Sveti
duh da je svagda u svugde rađala i spravljala svete
i razurme ljude, koji će naučiti da naju prirodu,
kao i Boga stvoritelja njihovog, koji su u svim vre­
menima sa svojim spisima i učenjem bili svetlost
sveta. Time je Bog na Zemlji spravio svoju crkvu u
njegovu večnu pohvalu; đavo je dočim besneo
praskao i pokvario mnogu plemenitu granu jaroŠĆu
u prirodi, kojoj je on knez i Bog.
Dok je prirda često spravijala učenog, razumnog
čoveka sa lepim darovima, dotle je đavo svoju najvišu
rljivost ulgao u to da čoveka zavede na zadovolj­
stva mesa, na gordst, da bude ogat u ožudi i ima
silu. Ti�e je u njemu ovladao đavo, a j>
. rsni kvalitet
je nadvladao dobri kvalitet, i iz njegovog razuma i iz
njegove veštine i mudrosti izrasli su jeres i zabluda,
koji se izrugivao isini i na Zemlji spraio velike za­
blude, i bio je đavolu dobar vojskovđa. Jer se zli
kvalitet u prirdi d pčetka rvao i još uvek se rve sa
dobrim kvalitetom, i izdigao se, i iskvario je mnogi
plemeniti plod u majčinskoj utrobi, kao što se jasno
može videti najpre kod Kaina i Avelja, koji dolaze d
jednog tela majčinskog. Kain je u majčinskoj utrobi
već bio prezirač Boga i gord, dok je Avelj smerni,
ogobojazni čovek. Vidi se to i kod triju sinova Noi­
nih, kao i kod Avrama sa Isakom i Ismaelom, a naro­
čito kd Isaka sa Isavom i Jakovom, koji su se u maj­
činoj utrobi udarali i rvali, pa zato je Bog i rekao:
dva su plemena u utrobi tvojoj, i dva će naroda izaći
iz tebe, i jedan će nard biti jači d drugoga narda,
i veći će služiti manjemu, B. Mojs. 25, 23. Ovo nije
ništa drugo nego da se oba kvaliteta u prirdi žestoko
u jedan protiv drugoga.
26
Jer kada je Bog u prirdi za istoga vremena tala­
sao i hto da e otrije svetu preko bogobojažljivog
Avrama, Isaka i Jakova, i kada je hteo da sebi pri­
pravi crkvu na Zemlji za svoju gloriju i gospdstvo,
tako se u prirdi takođe talasao sa zlom i isti knez,
Lucifer. Zato što je u čoveku bilo i zlo i dobro, mogla
su oba kvaliteta u njemu da vladaju; stoga su u jed­
noj majci djednom rđeni jedan zli i jedan dobri
čovek. Tako je i kod prvoga sveta, a isto tako Se i na
i
drugom svetu sve do kraja našega vreneD� može
jasno videti kako su se neesko i pakleno carstvo sva­
gda u svugde rvali jedno protiv drugoga i bili u veli­
kom radu, kao žena u rđenju. Kod Adama i Eve se
to može najbolje videti, jer je tada u Raju raslo drvo
od oba kvaliteta, zlog i dobrog, u kojem je trebalo da
Adam i Eva budu iskušani da i mogu opstati u
dobrom kvalitetu, u anđeoskoj vrsti i formi; jer je
Stvoritelj zabranio Adamu i Evi da jedu d ploda.
Ali, u prirodi se zli kvalitet rvao sa dobrim, i doveo
je Adama i Evu u zadovoljstvo da jedu od oboga. Za­
to su ubrzo namah takođe dobili životinjsku vrstu i
formu, i jeli su i d zlog i od dobrog, pa su morali da
se pršire i žive I životinjskoj vrsti, i okvarila se
mnoga plemenita, od njih rođena grančica.
Potom se vidi kako je Bog delovao u prirdi, ka­
da su rođeni sveti ci na prvome svetu, kao što su:
Aveli, Set, Enos, Kenan, Mahalelei, Jared, Henoh,
Metuzalem, Lameh i sveti Noje; oni su svetu objavili
ime Gosodnje i proovedali pokajanje, jer Sveti
duh je delovao u njima. Pakleni Bog je naprotiv
takođe delovao u prirdi, a rođeni su rugači i prezi­
rači, najpre Kain i njegoi naslednici; a sa prvim
svetom je bilo kao a mladim drvetom koje raste,
zeleni i lepo cveta, ali zog svoje divlje vrste donosi
malo dobrih plodova. Tako je i prirda u prvome
svetu donela manje dobrih plodova, iako je jednako
27
 lepo cvetala u sveskoj veštini i rskošnosi, jer Sveti
duh, koji je ada delovao kao što i ada deluje, to
nije mogao da dokuči. Zato je Bg govorio: jer e
kajem što sam h stvorio (1. Mojs. 6) i okrenu pri­
rodu, da je svekoliko meso pomrlo, sve što je živelo
u suenju, sve do korena i stabla koje je stalo da
stoji, a onda je nanojio divlje drvo i pripravio ga
da nsi olje plodove. i, kada je drvo onovo oze­
lenilo, zbrzo je donelo oet dobre i zle pldove kd
inova Noinih; tu u se ubrzo oet našli oni koji su
pljuvali na oga i rugali se na nj. i jdva da je iz­
rasla jedna zelena grana na drvetu koja je donosila
svete, dobre plodove; druge grane nosile su i rađale
di vlje nenaožce.
Ai kada je Bog video da je čovek izumro u
svome saznanju, još jdnom je orenuo prirdu i
okazao ljudima kako bi u prirdi bili i zlo i dobro,
da bi izegli zlo i živeli u dobrom, i dao je da iz pri­
rode adne vatra i zapali Sodomu i Gomoru kao stra­
ni egzempl svetu. Ai kada je sleća ljudi uzela
aha i kada ljudi e nisu hteli da se uče Duhu
Gsdnjem, dao m je zakone i učenja kako treba
•
da se drže, i otvrdio h je čudima i znakovima,
da ne bi ugasnulo sananje pravoga Boga. - i, ta­
da svetlost nije htela da ugleda dana, jer je rama i
jarosnost u prirodi u se br'lile, a isti onaj knez je
ilno vladao. A kada je drvo prirode zašlo u svoje
srednjovečje, malo se pdiglo i nosilo nešto boljeg
slatkog plda, da bi pokazalo da bi ubuduće moglo
da nosi prijatne pldove. Jer su tada bili rđeni sveti
profeti iz slatke rane drveta; oni su učili i pro­
vedali o svetlosti koja će ubuduće nadvlađivati ja­
rosnost u prirodi. Tako se među nenaožeima poja­
vila svetlost u prirdi da su oni saznali prirdu i
njeno delovanje, a koliko ovo bila amo svetlst u
divljoj prirdi, a još ne sveta svetlst. Jer, divlja
28
prirda jš nije bila avladana, a svetlost i tama su
se još rvale dok se nije pojavilo Sunce i primoralo
ovo drvo svo jom vrelinom da nosi prijatne, slatke
pldove, to jst, sve dok z srca Božijeg nije dšao
nez svetlosti, i bio je čovek u prirdi i rvao se u
svome ljudskome telu, u snazi božanske svetlosti,
u divljoj prirdi.
Ista kneževska i kraljevska grana izrasla je u
prirodi i ostala drvo u prirdi, i širila je svoje grane
d Istoka do Zapada, i obuhvatila je čitavu prirdu,
rvala se i borila sa jarsnšću koja je bila u prirdi
i sa istim onim knezovima, sve dok on nije n�djačao
i trijumfovao kao kralj prirode a kneževe jarosti za­
tvorio u svoj sopstveni dom. Psa\m 68. Kada se ovo
dgodilo, iz kraljevskog drveta, koje je oraslo u
prirodi, izrasle su hiljade legija krasnih slatkih gran­
ica, koje u sve imale miris i ukus rasnog drveta.
Pa iako u na njih padale kiše, sneg, tuča ineogoda.
da su mnoge grančice bile pokidane i ubijene, još
uvek rastu druge rančice. Jer, jarosnst u prirdi
i isti knez u porenuli veliku neogdu sa tučom,
gromom, munjom i kišom, da u čsto mnoge pre­
krsne grančice otpale sa slatkog i dobrog drveta.
i iste grančice u imale tako mio, sladak i prijatan
ukus da to ne mže izreći nijdan jezik čovekov, pa
ni anđeoski, jer su u ebi imale veliku snagu i vrlinu, •
služile u zdravlju divljih neznaožaea. Koji je ne­
nabožac jeo od grančica ovog drveta, taj je bio oslo­
ođen divlje vrste prirde, u kojoj je bio rđen, i
bio je slatka grana na rasnome drvetu i ozelenja­
vao je na drvetu i nosio krasne pldove kao kraljev­
sko drvo. Zato su mnogi neznabožci potrčali krasnom
drvetu, gde su ležale krane grančice koje je knez
tame okidao svojim olujama; i koji je neznaožac
mirisao d ovih otinutih grančica, taj je ozdravio
d divlje jarsnsti koja mu je d majke urođena.
29
 Ali kada je knez tame video da se neznabožei grabe
oko grančica, a ne oko drveta, i ugledao svoj veliki
gubitak i štetu, okanio e oluje pred jutro i podne,
i stavio trgovca pod drvo, koji je skupljao grančice,
a onda ih je trgovac nudio na prdaju a novac da
bi lihvario od dragocenog drveta. Jer takvo što je
d svoga trgovca iskao knez jarosnosti, zato što
mu je drvo raslo na njegovoj zemlji i kvarilo njego-
. .
u nJlU.
Kada su, pak, neznaožci videli da se plodovi
dragcenog drveta mogu kupiti za novac, otrčali
su jatomice prodavcu plodova drveta, a takođe su
dolazili od dalekih strva da kupuju, čak sa 'kraja
sveta. - Kada je prdavac video da njegova roba
toliko vredi i daje toliko privlačna, izmislio je lu­
kavstvo kako bi svome gosodaru sakupio veliko
blago, i oslao je trgovce u sve zemlje i dao je svoju
robu na prodaju i visoko ju je hvalio. Ali je krivo­
tvorio robu i kao dobre prdavao druge plodove, koji
nisu bilo rasli na drvetu. Zato da bi bilo veče blago
njegovog gosodara.
Ali neznabožci i sva ostrva i narodi, koji su ži­
veli na Zemlji, bili su izrasli iz divljeg drveta, koje
je tu bilo dobro i zlo; zato su oni bili poluslepi i nisu
videli dobro drvo, koje je širilo svoje grane od Istoka
do Zapada, inače ne bi kupovali lošu robu. Ali zato
• •
što nisu poznavali dragoceno drvo, koje je iznad
sviju njih širilo svoje grane, trčali su prodavcima i
kupovali pomešanu, lošu robu za dobru i zamišljali
da će ova služiti zdravlju. A zato što su svi bili toliko
ohot1jivi na dobro drvo, koje je ipak ledelo iznad
sviju njih. mnogi od njih su ozdravili d velikog za­
dovoljstva i požude koju su nosili prema drvetu.
Jer, miris drveta koji je ledeo iznad njih,
učinio ih je zdravima od njihove jarsnosti i divljeg
rđenja, a ne prdavčeva loša roba: ovo je potrajalo
dugo vremena.
30
Kada je knez I tami, koja je tu izvor jarosnosti,
zla i pokvarenosti , video da ljudi ozdravljuju od
svoga otrova i divlje vrste zahvaljujući mirisu kras­
nog drveta, bio je gnevan i pred ponoć je zasadio
divlje drvo koje je raslo iz jarosnosti u prirdi., i dao
je da se izvikuje: ovo je drvo života; ko od njega
jede, taj će ozdraviti i večno živeti! Jer, na mestu
na kojem je raslo divlje drvo bilo je jedno divlje
mesto a nardi utom nisu od početka do istoga r­
mena, a ni danas, sanali pravu svetlost iz Boga; a
drvo je raslo na brdu Hagar, I domu Ismaela po­
drugivača.
Ali se tada o drvetu izvikivala: gle, to je drvo
života! Tada su divlji narodi potrčali prema drvetu,
koji nisu bili rođeni od Boga, nego od divlje prirode
i voleli u divlje drvo i jeli d njegovog plda. A
drvo je raslo i bilo veliko od soka jarasnosti u pri­
rodi, i širilo je svoje grane od onći do jutra i ve­
čeri; ali drvo je svoj izvor i koren imalo iz divlje
prirode koja je bila zla i dobra: takav je bio i njegov
plod. Ali zato što su ljudi ovoga mesta, koliko ih
ima, izrasli iz divlje prirde, drvo je raslo iznad svih
njih i bilo je toliko veliko da je sa svojim granama
dosezala sve do štovane zemlje ispd svetog drveta.
Ali ovo je bio uzrok što je divlje drvo toliko
veliko: narodi ispod dobrog drveta, koliko ih ima,
trčali su prodavcima koji su prdavali krivu robu,
i jeli u d krivoga ploda, koji je takođe bio zao i
dobar, i zamišljali su da će od toga ozdraviti, i osta­
vili su sveto, dobro i snažno drvo da uvek stoji. Do­
čim, postajali su sve sleplji, iznureniji i slabiji, i
nisu pred ponoć mogli da spreče divlje drvo da raste.
Jer su bili dveč iznureni i slabi; dobro su videli da
je to bilo divlje, zlo drvo, ali su bili preiznureni i
preslabi i nisu mogli da spreče njegov rašćenje. Ali
da nisu bili trčali prodavcima krive robe i da nisu •
31
 bili jeli od rivoga ploda, već da su jeli od kranog
drveta: bili bi postali snaniji da pruže otpor div­
ljem drvetu. Ali zato što u u divljoj prirodi i ljud­
skoj ništavnsti ezoniči živeli u pohlepi svojih
srca u licemerju, njima je nadvladavala divlja pri­
rda i divlje drvo je izraslo visoko i daleko iznad
njih, i pokvarilo ih svojom divljom snagom. Jer,
nez jarosnosti u prirdi dao je drvetu svoju snagu
da iskvari Jj'ude koji su jeli d prdavčevog divljeg
plda. Pšto su ostavili drvo života i tražili vlastitu
mudrost, kao majka Eva u Raju, njima je nadvladao
njihov urođeni vlastiti kvalitet, i dospeli su u tako
silnu zabludu, kao što kaže Sv. Pavle (a. Sol. 2, l l ) .
I knez jarosnosti je pokrenuo rat i oluju, d divljeg
drveta pred ponoć iznad ljudi koji nisu rođeni iz
di vljeg drveta, i oni u pali od svoje iznurenosti i
slaosti pred nevremenom koje je došlo iz divljeg
drve..
A trgovac ispod dobrog drveta se pretvarao sa
narodima pred pdne i veče i pred onć i hvalio je
svoju robu visoko i prevario je ezazlene lukavs­
stvom, a mudre je učinio svojim trgovcima i prr
davcima, da su i oni d toga iroali dobitak, sve dok
nije doveo dotle da više niko nije tačno video i sa­
znavao sveto drvo, i zaratio je zemlju za vlasništvo;
dao je da e izvikuje (2. Sol. 2): »Ja sam stablo do­
•
brog drveta i stojim na korenu dobrog drveta, i na­
kalemljen sam u drvetu života. Ako kupite moju
robu, koju vam prdajem, ozdravićete d vašeg div­
ljeg rođenja i večno ćete živeti. Izraslo sam iz ko­
rena dobrog drveta i u svojoj vlasti imam pld starog
drveta, a jedini sam na stolici božanske snage, i imam
vlast na N ebu i na Zemlji: dođite meni i za novac
kupite od plda života! «
N ardi su potrčali i kupovali i jeli sve dok nisu
usahnuli. Svi raljevi od pdne, veće i pred ponoć
32
jeli su od prdavčeva ploda i živeli su u velikoj ne­
mći; jer je divlje drvo d ponći sve dalje i sve
vie raslo iznad njih i potamanilo ih za dugo vreme.
A bilo je zlehudno vreme na Zemlji, kada nije bilo
ničega, jer je svet stajao; sli, ludi su mnili da je bilo
dobro vreme: toliko čvrsto ih je bio zaslepio trgovac
ispod drveta
Ali, uveče je milsrdnost ožija jadikovala nad
edom i slepi lom ljudi, i onovo je pokrenula dobro
drvo, prekrasno, ožansko drvo koje je nosilo plod
života; tada je blizu korena izrasla mladica iz kras­
nog drveta i ozelenila, i bili su joj dati sok i duh
drveta, i zorio je ljudskim jezikom i pokazivao sva­
ko na krasno drvo, a njegov glas djekivao je daleko
u mnogim zemljama. - Tada su ljudi potrčali da
vide i čuju šta je bilo. Pokazano im je krano i vrli­
nama ogato drvo života, od kojeg su ljudi u poćetku
jeli i bili osloođeni d njihovog divljeg rađanja. I
voma se obradovaše, jeli su od drveta života sa ve­
likom. radoću i okrepijenjem, i dobili su novu snagu
d drveta života, i evati su novu pesmu o istinos­
nom drvetu života, i bili su osloođeni d divljeg
rađanja i omrzoše trgovca s njegovim prodavcima
i rivom robom. - Ali, dođoše svi koji su bili gladni
i žedni drveta ivota, i koji u jei I prašini, a jeli
su od svetog drveta i ozdravili d nečistog rđenja
i prirodne jarosnosti, u kojoj su živeli, i bili su na­
kalemljeni na drvo života.
Samo trgovčevi prodavci i njihovi licemeri, i
njihovi lihvari, nastavili su da prodaju krivu robu
i sakupljali su svoje blago, nisu dšli; jer su se bili
utopili u lihvarenju licemerja trgovčevog i u smrti
umrli, a živeli su u divljoj prirdi; a strah i sramota,
koji su bili otkriveni, zadržai su ih da su sa trgovcem
toliko ezožniči živeli dugo i zavodili duše ljudi,
a da su ipak hvalili, bili bi i oni nakalemljeni na
drvo života, živeli bi I božanskoj snazi i svetosti i
nosili bina prdaju plodove života. Zato što j e njiho-
33
 a sramota bila otkrivena, njihova prevara, škrtost
�
l pakost, zane meli su i povukli se u sramu, umesto
da su se pokajali za svoju strahotu i idolopoklonstvo
i bili bi prišli a gladnima i žednima izvorištu več�
noga života: zato su sahnuti u svojoj žeđi , a njihova
.
patnja se večito povećavala dok ih je ilagrizala nji­
hova savest.
Pošto je trgovac krivom robom video da je nje­
gov � prevara otrivena, razgnevio e i obeshrabrio,
a Je ponovo svoj luk usmerio protiv svetog naroda
koji više nije hteo da kupuje njegovu robu , i ubi
Je mngo svetoga narda, i oet je klevetao zelenu
.
da je svako mnio da on drži struk korena, da na nj.
reba da gleda, i da rea da ga sluša i pštuje. Potom
u igli svoje palate i tajno služili idolu Mamonu;
time je rarđen razum neprsvećenih, i živeli su I
adovoljstvu svoga mesa, u ohoti divlje prirde, a
služili su i trbuhu u razbludnosti, oslanjali su se na
plod drveta koji je ledeo Iznad svih njih, premda
u dopali u okvarenost, da bi zahvaljujući tome
mogli ponovo da ozdrave. Pa ipak, služili su knezu
tame prema nagonu divlje prirde, a krano drvo je
� moralo da im stoji tek kao prizor; i mnogi d njih
iveli su jednako divljim životinjama, i vdili su

granu koja je bila izrasla iz drveta života. Ali veliki zao život u oholsti, raskoši i bludničenj u; a bogati
knez Mihailo, koji stoji ispred Boga, došao je, borio
je sirotoga harčio, njegov znoj i rad, i uz sve to ga
se za sveti narod i pobedio.
pritiskao.
AJi kada je knez iz tame video da je njegov trgo­
Sva zla dela psala su daroma dobra; akoni
pokrenuo
--ac pao I da Je njegova prevara otkrivena, su dolazili iz zlog' kvaliteta u prirdi; svako je težio
Je olUJU od ponoći iz divljeg drveta protiv svetog
velikom novcu i blagu, oholsti, rasipništvu i sjaju.
naroda, a d podneva je i trgovac jurnuo na nj. tada
. Ničemu nije' bilo nikakvoga spasa; grđenje, prokli­
Je svetI narod Izrasto naveliko i navisoko u krvi.
njanje, grdnja nisu smatrani za orok, i ustavljali su
Jednako kao što je bilo na početku kada je raslo
e u jarosnom kvalitetu kao svinje u brlogu. Takvo
sveto i rasno drvo, koje je nadvladavalo jarosnost
što su činili psri a ovcama, i nisu adržali ništa
u prirodi i njene nezove: tako je bilo i u vremenu.
do imena plemenitog drveta; njegov pld, snagu i
A kada je svome nardu bilo otriveno pleme­
. ivot morali su da ostanu izgovor za njihove greho­
nIto l sveto drvo, kada je narod video kako on lebdi
veo Tako je u to vreme živeo svet, sve osim male
iznad nj. i svoj ukus širi iznad svih narda, i da od
skupine koja je rođena osred drače, u veljim jadima
njega može jesti ko gd hoće, narodu je bilo dodijalo
i preiru, od svekolikog narda na Zemlji, d Istoka
da jede d njegovog ploda koji je rastao na drvetu,
do Zapada. Nije bilo nikakve rke, svi su �iveli
i u pohlepi je oželeo da jede koren drveta; a pamet­
u nagonu divlje prirode u nemći, svi osim male
ni i mudri su tražili koren i svađali su se oko nj.
kupine koja je bila spašena iz svih narda. Kao što
Sukob oko korena drveta je bio toliki da su zabora­
je bilo pre ršnga ada ipre pojavljivanja pleme­
vili da jedu d plda slatkog drveta, sve zog svađe
nitog drveta u prirdi, tako je bilo i u ovo vreme,
oko korena drveta.
Ali, zbog čega u ljudi na raju tako čvrsto žu·
Ali nije njima bilo stalo do korena, niti do drve­
deli za korenom drveta jeste tajna, misterija, i osta­
ta; nego je u svemu tome knez nešto drugo imao u
a je J�metnima i mudrima do danas skrivena, a neće
pameti . Jer je video da više neće da jedu od dobrog
e razotriti u visini, već u dibini, u velikoj ezaz­
drveta, već da se svađaju oko korena, jasno je video
lenosti, jednako kao što je plemenito drvo sa svojim
da su postali iznureni i slabi, i da u njima opet
vlada divlja priroda. Zato ih je pokrenuo na oholost, jezgrom i srcem bilo sve vreme sriveno u upućeni-

34 35
 ne olje, vć samo gore. Usred ovoga vremena po­
a u pslove sveta; iako su mnili da su stajali na
krenute su mnoge velike oluje, d večeri pred ponč
korenu i vrhu drveta, nije to bilo ništa do svetla
i jutro; ali d onoći je izišla velika vdena struja
para prd njihovim čima.
prd sveto drvo i okvarila mnogu plemenitu granu
Ai, plemeni to drvo je od početka do dana da­
na svetom drvetu, a psred struje je bilo svetlo, pa
našnjeg s najvećom marljivšću radilo u prirdi,
e i divlje drvo pokvarilo pred onć. A knez u tami
da bi moglo da bude otkriveno svim nardima, go­
je bio razjaren u velikoj pokretljivosti prirde; jer
vorima i jezicima; protiv njega je đavo besneo i pra­
sveto drvo je talasalo u prirdi, kada se ono otom
skao u divljoj prirodi, i branio se kao jarosni lav.
ubrzo podiglo i htelo da se upali u glorifikovanju
Ali, plemeni to drvo je donosilo sve više i sve slađih
svetog, bžanskog majesteta, i da d sebe rodi jaru
pldova, i sve više se otkrivalo mnogima, uprkos to­
koja je toliko dugo stajala nasuprot njemu i rvala
me što je đavo besneo i praskao, sve do kraja, kada • •

e s njim.
je sve postalo svetlo. Jer je na korenu plemenitog
Tako je talasalo drvo tame, jarsti i pokvarenos­
drveta izrasla zelena grana i koren je dobio sok i
ti, isto tako grzno, pa pre nego što će i ono bi ti
život, i bio mu je dat duh drveta i preobrazio je
upaljeno, iz njega je izišao knez sa svojim legijama
plemenito drvo I njegovoj prerasnoj snazi i moći,
da pokvari plemeniti pld dobrg drveta. - l stajalo
uz to prirodu, u kojoj je ono izraslo.
je u prirdi strašljivo u jarosnome kvalitetu, u kojem
Kada se ovo dogodilo, u prirdi su se pojavila
je stanovao knez tame, ljudski govorći, jednako kao
dvoj a vrata, saznanje dvaju kvaliteta, zlog i dobrog,
što se gleda grozno, strašno vreme kako se navlači,
i bio je otkriven neeski Jerusalim, isto tako carstvo
koje se pokazuje grozno i strašno sa mnogim seva­
pakla, i to svim ljudima na Zemlji. A svetlost i glas
njem na sušu, od čega se čovek prestravl juje. Ono
su odjekivali u četiri vetra, a lažni trgovac le od
je, naprotiv, stajalo u dobrom kvalitetu, u kojem je
odneva bio asvim otkriven, i njegovi su ga omrzli
stajalo sveto drvo života, čak prijatno, slatko i puno
i iskorenili sa Zemlje.
miline, jednako nebeskom carstvu radosti. Ova dva
Kada se ovo dogdilo, pred ponć se divlje drvo
drveta su žestoko talasala jedno protiv drugog, sa
sasušilo i sav nard je video sveto drvo, pa i na
svom silinom, sve dok se nije upalila vascela prirda
dalekim ostrvima, i gledao je sa udivljenjem. Bio je
i oba kvaliteta u jdnom trenu. I drvo života je bilo
otkriven i knez I tami, a njegova tajna je bila razcr
upaljeno u svome sopstvenom kvalitetu vatrom Sv.
bličena, a njegovu bruku i sramotu njegovu videli
duha, a njegov kvalitet je goreo u vatri neeskog
su svi i saznali su svi ljudi na Zemlji, jer je tajna po­
carstva radosti, I neistraživoj svetlosti i jasnoći. U
stala svetla. i i to je trajalo jedno kratko vreme,
ovoj vatri su se odredili kvaliteti svih glasova ili
a onda su ljudi napustili svetlost i živeli u zadovolj­
stvu svoga mesa do pokvarenosti; jer jednako kao nebeskog carstva radosti, koji su večito bili u dobrom

što su se otvorila vrata svetlosti, tako su se otvorila
i vrata tame, i iz jednih i drugih su izišle sve snage
i veštine koje su dotle bile zatvorene.
J ednako kao što su ljudi od očetka živeli u po­
tomstvu divlje prirode, a sada su žudeli za zemalj­
kvalitetu, a svetlost svetog triniteta svetlela je u dr­
vetu života, i ispunjavala je čitavi kvalitet u kojem
je stajala.
l drvo jarosnog kvaliteta, koje predstavlja drugi
deo u prirodi, bilo je takođe upaljeno i gorelo je u

skim stvarima: tako se thelo da i na Zemlji bude, vatri gneva Božijeg, s paklenom istucanom korom,

37
36
 a jarsni izvor se do večnosti uspinjao, a knez tame
a svojim legijama je ostao u jarosnom kvalitetu kao
u svome sopstvenom carstvu. U ovoj vatri je nesta­
jala Zemlja, zvezde i elementi; jer je sve gorelo isto­
vremeno, svako I vatri svoga sopstvenog kvaliteta,
i sve je ostalo rastavljeno. Jer se pokrenula starina,
u kojem su stanju sve sna!e i sva stvorenja, i sve što
se može imenovati, i snage neba, zvezda i elemenata
oet su pstale tanke i formovane u onaj oblik u
kojem su bile pre početka stvaranja. Samo dva kva­
liteta, kvalitet zla i kvalitet dobrog; koji su u pri­
rdi bili jedan u drugome i rastavljeni jedan od
drugog, a zli knez zla i jarosti je bio dat za večnu
kuću zla, ·a ta kuća se zove pakao ili osuda, koju više
nikada neče dokučiti ili dodirnuti dobri kvalitet, za­
orav svekolikog dobrog, i to u njegovoj večnosti.
U drugom kvalitetu je stajalo drvo večnog ži­
vota, a njegov izvor je oticao iz Sv. Trojstva. i u
njemu je svetleo Sv. Duh. I proizišli su svi ljudi
koji su došli d edra Adamovog, prvg čoveka, sva­
ki u svojoj snazi i u kvalitetu, u kojem je rastao na
Zemlji. Tu, na Zemlji, oni su jeli od dobrog kvali­
eta, koji se tu zove Isus Hrist, svi oni koji su u sebi
imali snagu dobrog kvaliteta, koji su bili prihvaćeni
u dobrom i svetom kvalitetu i pevali pesmu svoga
mladoženje svaki u svome glasu, prema svojoj sve­
tosti.
Ali, drvo života, rđeno u svetlsti prirde i
duha, koje na Zemlji nikada nije bilo ispravno saz­
nato, raslo je u svojoj snazi, ono je iznad svih ljudi
na Zemlji davalo hlada, iako u tu bili mnogi nez­
naožci i narodi, i oni nedostojni, koji su prihvaćeni
u istoj nazi u kojoj su drasli i u kojoj je njihov
duh bio zaodeven, i pevali su pesmu njihove snage o
plemenitom drvetu včnog života, jer je svako bio
glorifikovan prema svojoj snazi.
A sveta priroda je rađala radsne, nebeske plo­
dove, jednako kao što je na Zemlji rađala zemaljske
38
•
u oba kvaliteta, koji u bili zao i dobar, tako je sada
rađala nebeske, radostne. A ljudi, koji su sad bili
jdnai anđelima, jeli su svaki d plda svga kva­
liteta i pevali u esmu Boiju i psmu O drvetu
večnga života. A ono je bilo o u kao u nekoj
svetoj igri, kao trijumfujuća radst; jer su sve stvari
u pčetku bile načinjene u U i takve će stati u
svojoj včnosti.
. Ali i oni koji u na Zemlji rasi u snazi drveta
gneva, a to znači, koje je nadvldao jarosni kvalitet
i koji su bili pokvareni u zlu njihovog duha u nji­
hovome grehu, i su takđe izšli, svaki u svojoj
snai, a bili su prihvaćeni I carstvo tame, i svaki je
bio deven u nazi u kojoj je bio irastao, a njihov
e ralj zove Lucifr, onaj koji je isteran iz svetlosti.
A pakleni kvalitet je takđe preiveo pldove,
kao što je činio na Zemlji; i samo zato što je dobro
bilo dvojeno d njega, on je sada donsio pldove
u svome ostvenom kvaitetu. A ljudi koji su sada
bi jdnaki duhoma, jeli su svai d plda svoga
•
kvaliteta, kao što je jeo i đavo; jer jednako kao što
je razlika u ljudima na Zemlji razlika u kvalitetima,
i kao što nisu svi jednog kvaliteta, tako je i kd
prognanih duhova, a tako je i u neeskoj raskši,
u anđelima i u ljudima, i tako e trajati navek.
Amen.
Blagonakloni čitaoće, ovo je ratko ivanje o
dva kvaliteta u prirodi, od pćetka do kraja, kako su
d njih nastala dva carstva, neesko i stvo pakla,
i kako e d tog vremena vijaju jedan protiv drugog
i bore se, i na šta će s njima ubuduće izići.
Ovoj sam njii pak dao ime: Koren ili majka
ilozofije, astrologije i teologije. E pa znaj, o čemu
ova njiga raspravlja
1. Filzofija rasravlja o ožkoj sili, o tome
šta je Bog i kakvi u u božijem sštasu prirda,
zvezde i elementi, o tome dakle vde svoje oreklo
sve stvari, kakvi su neo i Zemlja, tako isto anđeli,
39
ljudi i đavoli, uz to neo i pakao, i sve o je stvo­
reno, takđe šta su oba kvaliteta u prirdi, na novu
pravog razloga u saznanju duha, u tžnji i uzbuđenju
ožijem.
. 2. Astrolgija raspravlja o silama prrde, zvez­
da l elemenata, kako su iz njib stala sva stvorenja,
kako one sve teraju, i u svemu vladaju i deluju i
kako preko njih zlo i dobro deluju u ljudima i živo­
tinjama, dakle proizilazi da u ovome svetu ,gso­
dare zlo i dobro, kao i da u njemu stoji carstvo
pakla i nebsko carstvo. Ja nisam io da opisujem
putanju svake zvezde, oložaj ili imena, ili kako one
a svaku gdinu imaju svoju knjunkciju ili kva­
drat i slično, šta svake gne i svakga časa prouz­
rokuJU, što su premudri, pametni i duhom ogati
IJudl sanali psmatranjem, pažljivim slnjem i
duokim razumevanjem i računanjem, blagdareči
lskustvu dugog starenja Ja to nisam izučavao i učio ,
a ostavljam učenima da raspravljaju o tome; nego
Je mOJa nakana da pišem o duhu i smislu, a ne na
snovu osmaranja.
3 . Teolgija raspravlja o carstvu Hristovome, O
tome kako je ono stvoreno, kako ono stoji nasuprot
arstvu pakla, takođe o tome kako ono u prirdi vdi
orbu sa carstvom aa, pa kako ljudi mogu verom
i duhom da nadvladaju carstvo pakla i trijumfuju
u ožanskoj sili, i da dostignu večno blaženstvo, i
kako da dnesu poedu u orbi; takđe, kako čovek
dejstvo m akleng kvaliteta baca u propast samog
sebe, i najosle, na šta će izići i s jim i s drugim.
Gornji naslov: Jutarnje rumenilo na istoku, je­
ste tajna, misterija prćutana pametnima i mudrima
ovoga sveta, koju će ubrzo morati da dožive i saz­
naju. A onima koji ovu knjigu budu čitali iz prost­
re, a s prohtevom svetog duha, onima koji svoju
nadu polažu samo I Boga, on? neće biti tajna, nego
otvoreno saznanje. - Ne kanim da objašnjavam ovaj
naslov, već ostaVljam nepristrasnom čitacu koji se
u ovome svetu rve u dobrom kvalitetu da presudi.
40
Ako pak ni ametnjakvić, koji I jrnom
kvalitetu drđuje valitet, bude d do ove njige,
protiviće se onako kako e neko i stvo pakla
valjaju jno protiv drugg i jsu. Najre, aće
K sam se previsoko vinuo u oanstvo i da i vo
što ne priči. Potom će kaati da e hvÇ Svetim
duhom; dakle, morao bib tako i da živim, i to čudi­
a da dokažem. e, kazače da to m z želje
a slavom. Cetvrto e ati, da a to m dovoljno
ućen. Peto, njega e jediti velika prstota piščeva, a
da je običaj sveta da gleda samo u visoko i da se
jedi na protu.
Pristrsnim menjakovićima m da suprot­
stavim prace prvoga sveta, koji su takđe bili prosti,
przirani ljudi, protiv kojib su sneli i urlali i
svet i đavo, kao u vreme Enoha, I kojem su sveti
ci najpre silno ropovedali o imenu njem;
i oni e na neo u igli telom, a sve u videli
čima, a Sveti Duh e otrio samo u njibovom duhu.
To psle vidimo u drugom svetu takđe kd svetih
praotaca, 'patrijaraha i profeta, koji u dojdnog bili
te< prsti ljudi, u jdnu ruku obični pastiri. Kao što
je i Meija Hrist, junak u orbi u prirdi, bio čovek,
iako je bio nez i kralj ljudi, ipak se u ovome svetu
držao u velikoj prstoti; tako u i njegovi astoli
dojednog bili samo sirmi, otcenjivani ribarski
momci i mali ljudi. Da, Hrist štae zahvaljuje svo­
me' neeskom u što ga je držao daleko d pametnih
i mudrib ovga sveta, a otrivao dci. Matej l l . Uz
to se vidi kako u i oni na isti način bili siromašni
grešnici i da su oe tenje, zlu i dobrom, imali I
sebi u prirodi. i i da u na isti način protiv greha
sveta, čak protiv svga sostvenoga greha proove­
dali i učili: činili u to po želji Svetga duha, a ne
iz pomame za 1avom. I tako i nisu imali ništa d
vlastitih snaga i spsobnsti ili da su mgli da uče
I tajnama božijim, nego se sve zbilo o želji Božijoj.
Dakle, ni o sebi samom ne mgu ništa drugo da
kažem, da se ohvalim ili napišem, do da sam prost
41
ovek, uz to ri grš.lik i a kl dna moram
da se mm: de, oprsi m grbe e! i
kazujem s astoa: O de, i si nas izbavio
rvlju tvojom! Ni ja se m gao U neo i m
vido sva dela i stvorenja ožija, ngo se to isto neo
otrilo u mome hu; a kako ni volja a otrićem,
i moja prirdna volja, nego je želja duha, morao
sam zbg toga da pretrpim takđe nge nemilsti
đavolove. i duh čovekov nije dšao samo iz zvezda
i elemenata, nego je u njemu srivena i isra svet­
lsti i sile Božije. Nije to prana reč koja stoji u
l. Mojs. l , 21: I stvori Bog čovjeka o obličju svoje­
mu, po obličju ožijem stvori ga. Jr to š a ra­
u a, što je stvorn iz čitavg suštastva ožva.
Telo je d elemenata; zato ono mora i da se ri
elemenima. Dua svoje poreklo ne vdi samo d tela,
a iako nastaje u telu i njen je četak telo, ipak
svoj izvor ima d spolja u ee i roz vazduh; tako
i u njoj gospdari Svei duh isto onako kao što sve
ispunjava i onako kao što je sve u Bgu i sam Bog
u svemu._.
Zato što je Sveti duh u duši kao stvorenje, kao
vojina duše, ona istražuje do u božanstvu i u pri­
rodi takođe; jer, ona ima svoj izvor i prisče u su­
štstvu čitavg ožanstva. Kada se ona upali Svetim
duhom, tada vidi šta Bog, njen otac, radi, kao što
sin u kući dobro vidi šta radi otac; ona je koleno ili
dete u kući nebeskog Oca. Kao što oko gleda do u
vezde, odakle vdi svoje prvo oreklo, tako, dakle,
i duša gleda do u božansko suštastvo, u kojem živi.
Ali zato što duša ima svoj izvor u prirdi, a I
prirodi je zlo i dobro, a i čovek se grehom bacio u
jarost prirde, te se, dakle, duša svaki dan i svaki
čas kalja grehom, njeno je saznanje iskomadano; jer,
jarost koja gospdari u prirdi gosdar i u duši.
i Sveti duh ne pada u jarst, nego gospdari u
izvoru duše, koji je u svetlosti božijoj ; i bori se protiv
jarosti u duši. Zato što duša ne može ni u jednom
otpunom saznanju da dođe do kraja u ovom životu,
42
pošto se svetlost i mrak rastavljaju, a jarost se telom
troši u zemlji; osim toga, duša jasno i razgovetno
u Bogu vidi svoga oca. Ali kad se duša zapali Svetim
duhom, onda trijumfuje u telu i puca kao velika
vatra, tako da srce i bubrezi drhte d radosti. Ali to
nije neko veliko i duboko saznanje u Bogu, njenom
cu, nego ljubav prema Bogu, njenom ocu, trijum­
fuje u va tri Svetoga du� a. . •
Ali, saznanje božije �e u vatri Svetog duha zasi­
ti, i najpre malo kao zrno goriščino, kao što ga Hrist
upoređuje (Mat. 1 3 ), ono iza toga poraste veliko kao
drvo i širi e d sebe u Bogu, tvorcu svome, kao. što
•
kapljica vode u velikom moru ne može da pravi veli-
ke talase, ali u njoj ide velika voda · koja može da
učini nešto više.
A to j e ono što se desilo, ono što se dešava i
ono što će se desiti, isto tako širina, dubina i visina,
blizu i daleko u Bogu kao jedna stvar, jedna poj­
mljivost; i sveta duša čovekova takđe vidi isto to,
ali u ovome svetu samo parče po parče. I često ona
smetne sa uma da ona ne vidi ništa; jer, đavo je
žestoko goni u jarosni izvor, koji je u duši, i često
�krije plemeni to rno gorišičina; zato čovek stalno
mora da se bori.
Na takav način, u takvom saznanju božijem
kanim da pišem u ovoj knjizi o Bogu, našem ocu , I
kojem je sve i koji je sam sve; kanim da raspravljam
kako se sve rastaVlja i kako je stvoreno i izazvano,
i kako se kreće I čitavom drvetu života.
Ovde ćeš videti pravu osnovu božanstva, i kako
je pre vremena sveta bilo jedno suštastvo; takođe,
kako su bili stvoreni sveti anđeli, i iz čega; pa o
strašnom padu Luciferovom i o padu njegovih le­
gija; takođe, iz čega su stvoreni nebo, Zemlja, zvezde
i elementi, isto tako u Zemlji metali i stene, i sva
stvorenja; kakvo je rođenje života i telesnosti svih
stvari; takođe, šta je pravo nebo, na kojem stanuje
Bog i njegovi sveti, i šta j e gnev božiji i paklena
43
vatra, i kako je sve bilo upaljeno: in summum, šta
vot ima da nema u sebi oba kvaliteta. Ovde pak mo­
ili kakvo je suštastvo svih suštastava.
ramo da razmislimo šta znači reč kvalitet ili šta
Prvih sedam poglavlja raspravlja, ne baš bog­
jste kvalitet. Kvalitet je pokretljivost, patnja ili
znakako i pojmovno, o suštastvu Boga i anđelima s
gonjenje neke stvari, kao što je vrelina koja sa­
alegorijama, da bi čitalac korak po korak konačno
goreva, goni i proždire sve što I nju dođe, a nema
došao do dubokog smisla i prave osnove. U osmom
oglavlju govori se o dubini u ožanskom suštastvu, njenih svojstava. Naprotiv, sve što je hladno, mokro i

i tako redom, što dalje, to dublje. C..to se gdekoje mračno, ona osvetljava i zagreva, i ono što je meko
secies ponavljaju ili opisuju sve dublje, zarad čita­ čini tvrdim. Ali, ona ima još dve species I sebi:
čeve, a i same moje slabe pojmljivosti. kao što su, naime, svetlost i jarost; o njima treba
A ono što u ovoj knjizi nađeš ndovoljno objaš­ primetiti sledeće. Svetlost koja čini srž vrelina je
njenim, kasnije ćeš naći jasnim i razgovetnim; jer, sama po sebi prijatan i radostan prizor, snaga ži­
zbog naše pokvarenosti saznanje je naše krnje i nije vota, osvetljavanje i prizor stvari koja je daleko i
najdared savršeno, kao što j e ova knjiga čudo sveta, komad je ili izvor neeskog carstva radosti. Jer,
koje će razumeti sveta duša. ona oživljuje i okreće sve u ovome svetu; svako
Njome čitaca preporučujem ogatoj i svetoj meso, isto tako drveće, lišće i trava rastu I ovom
ljubavi Božijoj. svetu blagodareći snazi svetlosti i u njoj nalaze
svoj život kao I onome što je dobro. Tome nasu­
prot, vrelina I sebi ima i jarost, jer sagoreva, pro­
ždire i kvari; ta ista jarost izvore, goni i uzdiže
1. POGLAVLJE
se I svetlosti i pokrće svetlost: rve se i bori I
svome dvostrukom izvoru sa sobom. I ona je stvar,
o pTouča vanj. božanskog sŠtastva u pTiTodi, o
ali ona ima dvostruki izvor. Svetlost ostoji u Bogu
oba kvaliteta:
bez vreline, ali ne postoji u prirdi; jer, u prirdi
su svi kvaliteti jedni u drugima kao jedan kvalitet,
Iako meso i krv ne mogu da dokuče božansko •

onako kao što Bog jeste sve i kao što od njega sve
suštastvo, nego duh kada se od Boga osvetli i za­
proističe i polazi. Bog je srce ili izvor-studenac
pali, kada već kanimo da govorimo o Bogu i šta je
prirode, iz njega sve vodi poreklo.
Bog, onda moramo marljivo da razmisimo o sila­
V relina pak gospodari u svim silama prirode i
a u prirodi, uz .to i o celokupnom stvaranju, o
agreva sve, i izvor je I svemu; inače tamo gde ne
Nebi i Zemlji, kao i o zvezdama i elementima, i o
bi toga bilo, voda bi bila odveć hladna, a zemlja bi
stvorenjima, pošto su ona proizišla iz istih onih,
se skočanjila; a ne bi bilo ni vazduha. - Vrelina
a i o svetim anđelima, đavolima i ljudima, i o
gospodari u svemu, u drveću, u bilju i u travi,
Raju i Paklu.
i poreće vdu, pa blagodareći izvorima vode iz
U takvom razmišljanju nalazimo dva kvalite­
zemlje raste bilje i trava; ona znači kvalitet zato
ta, dobri i zli, koji su na ovom Svetu u svim sila­
što što izvire I svemu i podiže sve.
ma, u zvezdama i elementima, kao i u svim stvore­
Ali, svetlst u vrelini daje svim kvalitetima
njima, jednog u drugom ako jednu stvar; a i ne
snagu, te je sve ljupko i puno milja. Vrelina bez
postoji nijedno stvorenje od mesa u prirodnim ži-
svetlsti nij e drugim kvaitetima ni od kakve ko-

44
45
risti, nego je kvarenje dobrog, zli izvor; jer ona sve
kvari u vrelini jarosti. Dakle, svetlost u vrelini je
ivi izvor studenac u koji se uliva Sveti duh; ali
ne i I jarosti. i, vreina pokreće svetlost, da ova
muči i goni, kao što vidimo zimi kada je svetlost
Sunca ipak na Zemlji, ali vreli zrak Sunca ne mo­
že da dopre do Zemlje i zato ne raste nikakav plod.
o određivanju kvaliteta hladnoće
iadnća je takođe kvalitet kao što je to vre­
lina, ona određuje kvalitet I svim stvorenjima,
svemu što je ·· postalo od prirde i u svemu što se
I njoj kreće, I ljudima, životinjama, pticama, ri­
bama, crvima, liĆu i travi, i protivstavljena
vrelini i određuje kvaitet u njoj kao da je jedna
stvar; ali ona se odupire jarosti vreline i gasi vre­
linu.
Ali, i ona ima dve species I sebi, o kojima treba
primetiti da, naime ona prva, rashlađuje vrelinu
i sve čini ljupkim i punim milja, i I svim stvore­
njima je kvalitet života; jer nijedno stvorenje ne
može da postoji izvan hladnoće ošto je ona pateča,
goneča pokretljivost u svim stvarima. - Druga spe­
cia je jarost; pa tamo gde se dočepa vlasti, ona obara
i kvari sve kao vrelina: u njoj ne može da postoji
nikakav život pošto joj se vrelina ne odupire. Ja­
rost hladnoće je kvarenje svog života I kući smrti,
kao što j e to i jarost vreline.
o određivanju kvaliteta vazduha i vode
Vazduh svoje poreklo ima u vrelini i hlad­
nĆi; jer vrelina i hladnoća od sebe silno gone i
ispunjavaju sve od čega postaje živući i delujući
okreti . Ali kad hladnoća ublaži vrelinu, onda se
oba kvaliteta razblaže, a gorki kvalitet to sažima
i pretvara u kapljicu; ali vazduh svoje poreklo i
46
najveći pokret dobija d vreline, a voda d hla­
dnoće.
Dva e kvaiteta pak stalno rvu jedan s drugmi;
vrelina proždire vodu, a hladnoća izlazi na kraj
s vazduhom. Pa pošto je vazduh uzrok i duh sveg
i vota i sveg pokreta na Zemlji, to sve dobija svoj
život od vazduha i izvan vazduha ne može postojati
ništa što se kreće, a što je na ovome svetu.
Voda takođe pati u svim živečim i delajućim
stvarima na ovome svetu; od vode se sastoji telo
svih stvari, a d vazduha duh, bilo to u mesu ili
I
u rastinju iz zemlje, a ovo dvoje dolazi iz vreline
i hladnoće, i jedno s drugim dređuje kvalitet kao
jedna stvar.
je Ali, kod ova dva kvaliteta treba uoćiti i dve
osebne species, a to su životnost i smrtno dejstvo.
Vazduh je živi kvalitet pošto j e ublažen u nekoj
stvari, a Sveti duh gospodari u blagosti vazduha,
i sva stvorenja u u njemu vesela. Ali, on t.kđe
ima jarost u sebi, jer ubija i kvari svojim groznim
dizanjem. A određivanje kvaliteta svoje poreklo do­
bija od jarosnog dizanja, jer se pati i goni u svemu
onome u čemu je poreklo života i blagodareći čemu
ostoji; zbog toga i jednog i drugog mora da bude u
ovome životu.
Voda takođe ima jarosni, smrtni izvor u sebi,
jer ubija i proždire; zato sve što živi i deluje mora u
vodi da istruli i da se pokvari.
Dakle, vrelina i hladnoća su jedan uzrok i po­
reklo vde i vazduha, u kojima sve deluje ,i stoji;
svaki život i pokretljivost stoje u onome o čemu ka­
nim jasnije da pišem kada budem pisao o stvaranju
zvezda.
47
 o uticajima drugih kvaliteta L tri elementa: vatri, i jarosni izvor smri i kvarenja; a kad se upali u
vazduh L i vodi gorkom kvalitetu u elementu vde, rađa bolest i -
lsne otekine i kvarenje mesa. A kada se upali, u
o gorkom kvalitetu vrelii gorčine, okužuje elemenat vazduha, iz čega. se
rađa bra, galopujuća boleština i nagla smrt.
Gorki kvalitet j e srž u svakom životu; kao što
u vazdu hu sažima vodu, da se ona izdvaja, dakle, i
o kiselom kvalitetu
u svim stvorenjima, tako i u svemu što raste na Ze­
mlji; jer, lišće i trava dobijaju svoju zelenu boju d
Kiseli kvalitet protivstavljen je gorkom i slatkom
gorkog kvaliteta. Ako je pak gorki kvalitet ublažen
i nežno ublŽuje sve, okrepijenje je i gašenje kada
u stvorenjima, onda je srž ili radost u njima; jer,
e dveć pdignu gorki i slati kvalitet, prohtev u
razara sve druge zle kvalitete, i početak je ili uzrok
čulu ukusa, pohlepa života, radost puna patnje u
radosti i smeha. A kad se okrene, čini stvorenje
svim stvarima, prohtev, žudnja i ohlepa nebeskog
uzdrhtalim i radosnim, i podiže mu čitavo telo; a to
carstva, mirna slast duha: on ublažuje u svim živim
je jdnako prizoru neeskog carstva radsti, uzdiza­ i patnjama punim stvarima. Ali i on u sebi ima izvor
nju duha, duh i snaga u svemu što raste iz zemlje, zla i kvarenja; a ako ga se pojavi mnogo, ili ako izvire
majka života.
u stvarima, pa se zapali, onda rađa žalost i melan­
Sveti duh se moćno komeša i goni u tom kvali­
holiju; u vdi smrad, zbrku i lom, zaborav svega što
tetu; je, on j e komad neeskog carstva radosti, kao
je dobro, žalost života, kuću smrti, četak žalosti i
što kanim kasnije da dokažem. Ali, on takđe ima
raj radovnja.
još jednu speciu u sebi, a to je jarost koja je uistinu
kuća smrti, kvarenje sve:a što j e dobro, trUljenje i
o oporom ili slanom kvalitetu
trošenje života u mesu. Pa kada se odveć uzdigne u
prirodi i zapali u vrelini, rastavlja meso i duh, i
Slani kvalitet je dobra temeracija u gorkom,
mora da donese smrt stvorenju, jer on pati i potpa­
slatkom i kiselom kvalitetu, i sve čini nežno ljupkim;
ljuje elemenat vatre u kojem ne može da opstane
doleva pdizanju gorkog kvaliteta, kao i slatkom i
nijedno meso zbog velike vreline i gorčine.
kiselom, da se ne upale; on je oštar kvalitet, pohlepa
čula ukusa, patnja života i radosti. Tome nasuprot,
o slatkom kvalitetu i on I sebi ima jarst i kvarenje. Kada se zapali u
vatri, rađa tvrd, krvoločan, kamenit soj, jarosnu pa­
.1
I Slati kvalitet je protivstavljen gorkom i ve<r tnju, kvarenje života: od njega u mesu raste kamen,
ma je ljubak i mio kvalitet, okrepIjenje života, ubla­ d njega meso trpi veliku muku. Ali, ako se zapali u
ženje jarosti; on sve čini milim i prijatnim u svim vodi, onda rađa u mesu svrab, čireve, vrengu, šugu i
stvorenjima, daje miris i ukus svemu što raste iz ze­ gubu, žalosnu kuću smrti, bedu i zaborav svega što
mlje, i lepe je zelene, bele i rumene oje. On je pri­ je dobro.
zor i izvor blagsti, slast nebeskog carstva radosti,
dom Svetog duha, određivanje kvaliteta ljubavi i
milosrđa, radost života. Tome nasuprot, on ima u sebi

48 49
 2. POGLAVLJE
Uputstvo kako treba psmatrati božansko i prirodno
suštastvo
Sve ovo, kako j e gore kazano, znači kvalitet zbg
toga što sve to I dubini, nad zemljom, na zemlji i I
zemlji jdno s drugim određuje kvalitet kao jdna
stvar, i ima različite sile i dejstva, ali samo jednu
majku, iz koje sve stvari proističu i izviru; a sva
kvalitetu, u kojem gospodari Sveti duh. Đavoli ži­
ve i gospdare I jarsnom kvalitetu, I kvalitetu
gneva i srdže ili kvarenja_
Ali, oni su, i jedan i drugi, zli i dobri anđeo,
stvoreni iz kvaliteta prirode, iz kojeg su nastale sve
stvari; jedino je određenj e kvaliteta u njima ne­
jednako. - Sveti anđeli žive u sili blagosti svet­
losti i carstva radosti, a đavoli žive I sili rastuće i
uzdižuće patnje jarosti, užasavanja i mraka, i ne
mogu da dohvate svetlost, jer u njoj su sai see

stvorenja sačinjena su iz tih kvaliteta i proizilaze iz sablaznili svojim uzdizanjem, kako ću to kasnije

njih, i žive I njima kao I utrobi svoje majke. Tako pisati o stvaranju_

i zemlja i stenje I njima imaju svoje )reklo, i sve Ali, pošto ne želiš đa veruješ da sve ll ovom

što raste iz zemlje živi i izvire iz sile tih kvaliteta: svetu potiče d zvezda, to ću ti ja dokazati; ali,

to nijedan uman čovek ne može da porekne. ukoliko nisi neka cepanica, i ako imaš ioie pameti,

Ta dvostruka patnja, zla i dobra, u svim stvarima upamti sledeće.

proizilazi iz zvezda; pa kao što se sva stvorenja na Prvo, pogledaj Sunce koje je srce i kralj svih

Zemlji nalaze u svom kvalitetu, tako je i sa zvezda­ zvezda, i svim zvezdama daje svetlost d izlaska do
zalaska, i obasjava sve i zagreva sve; sve živi i
ma. Jer, svojom dvostrukom patnjom sve ima svoju
te­ raste u njegovoj sili; uz to, tako stoji radost svih
veliku pokretljivost, trčanje, jurenje, paćenje,
stvorenja u njegovj sili. Kad bi se ono uklonilo,
ranje i rašćenje. Jer, blagost u prirdi je sokojni
smračilo bi se i zahladnilo, i ne bi uspeo nijedan
mir; ali jarost I svim silama pokreće sve, trčeći i
pld, a ljudi i životinje se ne bi razmnožavali;
jureći, uz to rađajući. Jer, kvaliteti koji gone rađaju
jer bi e ugasila vrelina, a seme bi se u svemu
prohtev I svim stvorenjima za zlim i dobrim, da
ohladilo i obamrlo bi.
sve jedno drugo ište, jdno s drugim se meša, napre­
duje, splašnjava, prolepšava se, kvari, voli i zavidi.
U svim stvorenjima na ovom svetu je dobra i zla O kvalitetu Sunca
volja, i patnja u ljudima, životinjama, pticama, riba­
a , a isto tako u svemu onome što je na njemu, u Ako hćeš da budeš filozof i poznavalac pri­
zlatu, srebru, koiteru, bakru, gvožđu, čeliku, kao i rođe i prollčavaš božije suštastvo I prirodi, kako
u zemlji, u stenama, u vodi, i u svemu što se može je sve stvoreno, onda moli Boga za njegov Sveti
proučavati. duh, bude li hteo da te njime osvetli. Jer, u tvom
Ništa nije u prirdi, pošto dobro nije u njoj; sve mesu i krvi ne možeš dohvatiti takvo što; premda si
vri i živi u toj dvostrukoj želji, ma šta to bilo, ne ti to čitao, ipak je pred tvojim očima samo dim i
izuzimajući ni anđela i jarosnog đavola; jer se ovi tmina: jedino u Svetom duhu, koji je u Bogu, i u
razlikuju i svaki od njih živi i određuje kvalitet i čitavoj prirdi, iz koje su nastale sve stvari, možeš
gosodari u svom sopstvenom kvalitetu. Sveti anđe­ da istražujš sve do celog tela Božijeg, koje je pri­
li žive i dređuju kvalitet u svetlosti u dobrom roda, kao i sve do svetog trojstva. Jer, Sveti duh

50 51
izlazi iz Svetog trojstva i gsodari u celom telu ga i da posmatraš kako celokupna prirda sa svim

ožijem, to jest u čitavoj prirdi. silama koje u njoj postoje, uz to kako prostranstvo,

Kao što d h jednog čoveka u celom telu gosp<r dubina, visina, nebo, Zemlja i sve što je u njima, i

dari I svim žilama i ispunjava čitavog čoveka, tako iznad ne ba, da osmatraš, velim, kako sve to jeste

i Sveti duh ispunjava čitavu prirodu i srce je pri­ ožije telo; i sile zvezda jesu žile kucavice u prird­

rode, i gospdari u dobrim kvalitetima u svim stva­ nom telu Bga u svome svetu.

rima. Ako ga pak imaš I sebi, da osvetljava i ispu­ Ti ne smeš zamišljati da se u C0psu zvezda
njava tvoj duh, onda ćeš razumeti šta je napisano I nalai svekoliko likujuće Sveto trojstvo, Bog otac,

onome što sledi; ali ako ga nemaš, ići će ti kao mud­ sin i Sveti duh, u kojem nema zla, nego je presv.etli

rim neznabožcima koji su se nameračili na stvara­ večni izvor radosti, koji je nerazdvoj"iv i nepro­

nje i hteli bi da ga istražuju iz sopstvenog uma, i men ljiv, da nijedno stvorenje koje stanuje i jeste

koji su I svojim izmišljotinama došli sve do Br
žijeg lica, a ipak nisu mogli da vide i u saznanju
Boga su bili sasvim slepi. Kao što ni deca Izraela
nisu mogla u pustinji da vide lice Mojsijevo, zato
što je on morao da se pokriva velom kada bi izla­
iznad C0pusa zvezda u sebi samom, ne može do­
voljno da se dohvati i izrazi; njegovu dubinu ne
može da izmeri nijedno stvorenje. Ali, to ne treba
razumeti tako kao da on apsolutno nije u Cpusu
zvezda i u ovom svetu; kao što se priča. Sve, ili:

zio pred nard. A radio je to zato što oni još nisu d pamtiveka, ili sve u svemu, tako treba da razu­
meš vasceloga Boga. Uporedi ga s čovekom koji
mogli da razumeju pravog Boga i volju njegovu,
koja je živela među njima: zato je veo bio znak i je stvoren prema slici ili obličju Božjem, kao. što

namenje njihove zaslepljenosti i nerazumnosti. Ko­ je napisano u Mojsija, 1 . knjiga, l , 27.

liko ni delo ne može da dostigne svga majstora, Unutrašnjost ili prazan prostor u telu čoveka

toliko ni čovk ne može da dostigne Boga, tvorca jeste i znači du binu između zvezda i Zemlje; celo

svojega da dosegne i sazna, makar da ga osvetljava telo sa svim ostalim znači neo i Zemlju, meso na­

Sveti duh, što se dešava samo onima koji se ne osla­ či Zemlju i od zemlje i jste; krv znači vdu i d

njaju na same sebe, nego polažu svoju nadu i volju vode i jeste; dah znači vazduh i jeste vazduh;

samo u Boga i kreću se u Svetom duhu: koji su mehur, u kojem kvalitet dređuje vazduh, znači

jedan duh s Bogom. dubinu između zvezda i Zemlje, u kojoj kvalitet

Ako čovek hće na pravi način da posmatra dređuju vatra, vazduh i voda, a na način elemena­

Sunce i zvezde, njegovo telo, dejstvo i kvalitete, ta, kao u du bini iznad Zemlje. Zile znače tokove

onda će I njima tačno naći da je sila zvezda priro­ sila zvezda, a i jesu tokovi sila zvezda; jer zvezde u

da. - Ako čovek posmatra celi Cirkulum ili vascelu svojoj sili gospdare u ilama i gone ljude u njihov

kružnu putanju zvezda, onda će brzo nači da je ona oblik. Utroba ili creva znače dejstvo zvezda ili

majka svih stvari ili prirde, iz koje se sve krće; a trošenje; sve što je stvoreno iz njihove sile. što su

sve stvari su iz istih tih sila stvorene i u njima več­ one same stvorile, troše one same opet i sve o sta­
no ostaju. Pa iako će se na kraju ovog vremena je u njihovoj sili, a creva i jsu trošenje svega što

preobraziti, pošto se dobro i zlo ivoje, ičak će čovek trpa u njih, i svega što je izraslo iz sile

anđeli i ljudi u sili prirde, od koje su dobili svoj zvezda.

prvi pčetak, večno ostai u Bogu. Ti, međutim, Srce u čoveku znači vreli nu ili elemenat vatre.
a i jeste vrelina; jer vrelina svoje poreklo ima u
moraš ovde da odigneš svoj duhovni pogleđ u Bo-

53
52
srcu I čitavom telu. Mehur znači elemenat vazduh,
a u �jemu i gosodari vazduh. Jetra znači elemenat
vod u, a i jeste voda; jer iz jetre dolazi krv u čitavo
telo i u sve udove; jetra je majka krvi. - Noge zna­
če blizinu i daljinu, jer u Boga su b�zina i daljina
jedna stvar, a čovek nogama može stići blizu i da­
leko; a ako bi i hteo, u prirdi on nije ni blizu ni
daleko, jer u Boga je to jedna stvar.
Ruke znače svemć Božiju; jer kao što Bog u pri­
rodi može sve da promeni i od toga da načini šta
hoće, tako i čovek može svojim ruma sve ono što
je izraslo iz prirode ili stvoreno da promeni i d
tga svojim rukama načini šta hće; on rukama vla­
da nad delom i suštastvom vascele prirode, pa one
s pravom znače svemć Božiju .
•
vde pak zapiši dalje
Citavo telo, do vrata, znači i jste kružna puta­
nja zvezda, kao i dubina između zvezda, I kojoj
gospodare planete i elementi. Meso znači zemlju;
ona je ukočena i nema pokretljivsti, dakle, ni meso
u sebi samom nema uma, pojmljivosti ili okretlji­
vosti, nego se kreće d sile zvezda, koje vladaju u
mesu i žilama. Dakle, ni zemlja ne bi donosi l plo­
da, niti bi iz nje nicao metal, zlato, srebro, bakar,
gvožđe i kamen, da u njoj nisu delovale zvezde; iz
nje ne bi nikla ni travčica z dejstva zvezda. Gla­
va znači neo; ona je na telu izrasla sa žilama i to­
kovima sila, a sve sile idu iz glave i mozga u telo,
I žile kucavice koje su u mesu.
A nebo je pak prijatna dvorana radsti, u k­
joj su sve sile koje u u prirdi, u zvezdama i ele­
mentima, ali ne tako tvrde, .i ne teraju i ne pate to­
liko. Jer, svaka neeska sila ima samo jednu speciu
ili oblik sile, jasnu i sasvim blago pateću, i ne zlu i
dobru jdnu u drugoj, kao što je u zvezdama i ele­
mentima, nego jaču i čistiju. Ono je stvoreno od
sredstva vode, ali u njemu ne dreduje kvalitet kao
54
što određuje u elementima; jer jarost nije u njemu.
Ali pored svega toga nebo pripada prirdi; jer iz
neba zvezde i elementi dobijaju svoje poreklo i silu.
A nebo je srce vode; kako u svim stvorenjima, tako
I svemu onome što je na ovom svetu vda je njegova
srž N ništa ne može da opstane z vde, bilo to u
mesu ili izvan mesa, I svemu što raste na Zemlji,
ili u metalu i kamenu: voda je, dakle, u svim stva­
rima jezgro ili srce.
Nebo je, dakle, srce u prirdi, u kojoj su sve
sile, kao i I zvzdama i elementima, i jeste meka i
blaga materija svih sila, kao što je mozak u glavi
čoveka. Neo pak upaljuje svojom silom zvezde i
elemente, da one pate i gone: tako i glava čoveka,
kao nebo. Kao što su na nebu sve sile blage i pri­
jatne, uz to su pune radosti i dređuju kvalitet:
tako su u glavi ili mozgu čoveka sve sile blage i
pune radosti. I kao što neo iznad zvezda ima dvo­
rac ili tvrđavu, a sve sile ipak idu iz neba u zve­
zde: tako i mozak ima dvorac ili tvrđavu pred te­
lom, a sve sile ipak idu iz mzga I telo i u čitavog
čoveka.
Glava I sebi ima pet čula: vida, sluha, mirisa,
ukusa i seta; u njima kvalitet odrđuju zvezde i
elementi, u njima nastaje zvezdani duh zvezda i
prirodni duh u ljudima i životinjama; u njima iz­
vire zlo i dobro, jer ona je kuća zvezda. Zvezde od
neba uzimaju takvi silu da u mesu, I ljudima i ži­
votinjama, mogu da stvore živ i pokretan duh. Kao
što kretanje nea pokreće zvezzde, tako i glava
okreće telo.
Ovde otvori ći tvoga duha i gledaj u Boga,
tvorca tvoga. Ovde se sada postavlja pitanje: otku­
da nebu takva sila, ili odakle je ono uzima da je u
stanju da proizvede u prirdi takvu okretljivost?
Ovde pak moraš gledati iznad i izvan prirode, u
presvet!u, trijumfaInu ožansku silu, u nepromen­
ljivo Sveto trojstvo, koje je trijumfalno, izvorno,
okretljivo suštastvo, i u njemu se nalaze sve sile
55
 kao u prirdi. Jer, ono je večna majka prirde, iz
njega je ostalo neo, iz njega su postali zemlja,
zvezde, elementi, anđeo, đavo, ljudi, životinje i I
njemu se sve nalazi.
Ako se sOmenu neo i zemlja, zvezde i ele­
menti, i sve ono što e u njima nalazi, i sve što se
nalazi inad svih neea: onda se time ominje
celi Bog, koji se u tim ezbrojnim suštastvima prika­
zao u svojoj sili koja potiče od njega, dakle, prikazao
se kao stvorenje.
Ali, Bog je u svome trojstvu nepromenljiv;
nego sve što je na nebu i na Zemlji i iznad Zemlje,
ima jedan izvor i poreklo I sili koja izlazi iz Boga.
Otuda, ovde ne treba da zamišljaš da u Bogu zlo
i dobro izviru i jesu, nego je sam Bog dobro, i ima
ime od dobrog, on je trij umfalna večna
Samo iz njega izlaze sve sile, koje možeš da istra­
žuješ I prirodi, i koje su I svim stvarima.
Mogao bi pak da kažeš: u prirodi je zlo i dobro;
ako sve st varj dolaze d Boga: onda i zlo mora doći
d Boga.
Gle, čovek čovek I sebi ima žuči, to je otrov, i
ez žuči ne može da živi, jer otrov pokrće zvezdane
'duhove, ispunjava ih radostima, donosi im trijumfa
.i ini ih nasmejanima; jer on je izvor radosti. Ali,
ako se on zapali I nekom elementu, onda kvari ce­
log čoveka; jer gnev I zvezdanim duhovima dolazi
d otrova. Kad se, naime, žuč podigne i procuri do
srca, onda zapali zvezdane duhove koji vladaju u
ri i žilama u elementu voe; tada čitavo
zadrhti d gneva i otrova žuči. Baš takav izvor ima
i radost, i takđe iz te supstance, kao gnev. A kad
se žuč zapali u ljubavi punom i slatkom kvalitetu,
u onome što js čoveku drago, onda čitavo telo za­
drhti pred radošću, kojom se katkad zaraze zvezda­
ni duhovi ako s� žuč previše pdigne i u slatkom
kvalitetu zapali.
Ali, takve supstance nema u Bogu; jer on nema
meso i krv, nego je duh, u kojem su sve sile. Jov.
56
4, 2, kao što se molimo u čenašu: Tvoja je sila
(Mat. 6), ikao što Isaija o njemu piše: Jer nam se
rodi dijete, sin nam se dade, kojemu je vlast na
ramenu, i ime će mu biti: divni, savjetnik, og
silni, otac vječni, knez mirni (Isaija 9,6).
Gorki kvalitet se takođe nalazi u Bogu, ali
ne na isti način kao žuč u čoveku, već predstav­
lja izvesnu silu koja večno traje, neki trijum­
falni izvor radosti koji je znatan. Pa iako u Moj-
sija stoji napisano (2. Mojs; 5. Mojs, 4, 24): ja sam
gnevan, revnostan Bog, uprkos tome ne treba mi­
sliti da e Bog u sebi samom razgnevljuje, ili da se
vatra gneva pretvara u Sveto trojstvo. To nikako ne
može da bude; pa i stoji: zog onih koji me mrze,
u ta stvorenja se pretvara vatra gneva. A kad bi se
radost. og I Sebi samom razgnevio, onda bi gorela vascela
priroda, a ne u Bogu: ali d Boga e goreti trijum­
falna radost, kako od kako je sveta i veka nikada
nije bilo i drugačije neče ni biti. Ali trijumfalna
radst u Bogu, koja pdiže i pati, donosi nebu tri­
jumf i okreće ga, a nebo pokreće zvezde i elemente,
a zvezde i elementi pokreću stvorenja.
Iz sila Božijih nastalo je nebo; iz neba su na­
stale zvezde; z zvezda su nastali elementi; iz eleme­
nata su nastali Zemlja i stvorenja. Tako sve ima svoj
očetak, sve do anđela i đavola, koji su stvoreni
pre stvaranja neba, zvezda, Zemlje i iste te sile iz
koje su nastali nebo, zvezde i Zemlja.
Ovo je, dakle, kratak uvd ili "putstvo, kako
telo treba posmatrati ožansko i prirodno suštastvo.Od
sada kanim da opisujem pravu osnovu i dubinu, šta
je Bog, i kako je sve u suštastvu Božijem stvoreno.
- Ovoga je, doduše, d kako je sveta i veka jedan
deo stao sakriven i nije dato čoveku da s umom
njegovim azna; ali ošto Bog u prostoti kani da se
otkrije u ovom vremenu, dao sam da sila i volja
njegova uzavru, a ja sam samo varnica. Amin.
57
 ^. POGLAVLJE
o savršenom telu anđeoske kraljevine, velika
tajna
Anđeoske raljevine su formovane potpuno pre­
ma božanskom suštastvu i nemaju nijedan drugi
oblik do oblika koje ima božansko suštastvo u svome
trojedinstvu; jedino je ta razlika što njihova tela
jesu stvorenja koja imaju očetak i kraj, i što carstvo
I kojem ona imaju svoju oblast nije njihovo telesno
vlasništvo koje one imaju po prirodnom pravu, ·već
carstvo Boga Oca koji ih je stvorio iz svojih snaga
i može da ih stavi gde god mu je volja; inače je
njihovo telo načinjeno prema svim snagama i iz
svih snaga Oca. A njihova snaga rađa svetlost i saz­
nanje u nj ima; jednako kao što Bog svoga sina rađa
iz svih svojih snaga i jednako kao što Sveti duh pro­
izilazi iz njihovih srca, iz njihove svetlosti i iz svih
nj ihovih snaga.
Sad zapamti! Jednako kao što je anđeo u svome
telesnome telu stvoren sa svim članovima: tako je,
dakle, stvorena savršena kraljevina koja je zajedno
kao jdan anđeo. - Ako se sve okolnosti ispravno
posmatraju, onda će se nači je cela regimenta I
svojoj oblasti stvorena u jednoj kraljevini kao telo
jednog anđela, ili kao Sveto trojstvo.
Ovde se zagledaj duboko! - U Bogu ocu je sva
snaga i on je svim snagama izvorište I njegovoj du­
bini ; I njemu su svetlost i tama, vazduh i voda,
vrelina i hladnoća, tvrdo i meko, debelo i tanko,
jeka i zvuk, slatko i kiselo, gorko i oporo, i ono što
ne mogu da ispripovedam: samo o svome telu za­
ključujem, jer je ono u početku stvoreno d Adama,
iz svi h snaga i prema slici Božijoj.
Ah, ovde ne smeš misliti da snage I Bogu ocu
jesu na jedan takav način, ili da su kvalifikovane
na takav iskvaren način, kao u čoveku, kojeg je
takvim spravio gospodin Lucifer, već je sve tanano
58
pri jatno i puno slasti, sasvim blago. Pre svega je
svetlost (kao što bih to u prirodi mogao da uporedim)
jednaka svetlosti Sunca; ali nije tako neizdržijiva
kao što je u našim iskvarenim čima neizdržijiva
svetlost Sunca, već sasvim prijatna i puna miline,
jedan prizor ljubavi. Tama je, mđutim, skrivena u
središtu svetlosti, koja će, ako bi neko stvorenje bilo
načinjeno iz snage svetlosti i htelo da u njoj talasa
, -
više i jače od samoga Boga, u tom središtu ugasiti
istu svetlost »(razumi da on upaljuje vatru, tako da
se duh iz ljubavi uzdiže iznad poniznosti) « . i une sto
svetlosti biće tama: tu stvorenje iskustveno saznaje
da je I srdišti skrivena tama.
Jednako kao kada se pripali voštanica, tako ona
gori; i kada e utuli, onda panjina i sveća jeste
tama: dakle, svetlost svetli iz svih snaga Oca; ali
ako bi se snage iskvarile, onda bi svetlost · utrnula
i snage bi ostale tama, kao što se to može videti
kd Lucifera.
Pa ni vazduh nije na jdan takav način u Bogu,
već je to prijatno, tiho hujanje i talasanje, to jst,
izlaženje ili talasanje snaga je izvor vzduha, u ko­
jem se uspinje Sveti duh.
Vda takođe nije na jedan takav način u Bogu,
vć je ona izvor u svim nagama, ne na način ele­
enata, kao što je to u svetu. Pa ako bi trebalo sa
ime da se u oredi, onda ću to uporediti sa sokom
u jabuci; ali celovita svetlost jednaka je nebu, duhu
svih snaga. Gosdi.n Lucifer ju je tako iskvario d a
ona na ovome svetu esni i praska, teče i juri. i da
je tamna i debela; a uz to, kada ne bi tekla, usmrdela
bi se, o čemu ću iscrpnije raspravljati kada budem
piao o stvaranju.
Vrelina u Bgu jeste prijatna, blaga toplina, is­
ticanje svetlsti koje se razjaruje iz svetlosti u u to­
me ovećava izvor ljubavi.
Ni hladnća nije na takav način u Bogu, vcć je
ona hlađenje vreline, ublaživanje duha, uspinjanje
ili talasanje duha ..
59
 Ovde se zagledaj duoko. Bog govori u Mojsiju
sustvuj u a neu i na ovome svetu, i svega što se
dok je deci Izrailja davao Zakon: ja sam Bog tvoj,
može imenovai.
Bog revnitelj, koji na sinovima pohodim bezakonje
i, kao o e ovaj kvalitet upaljuje uzdiza­
otaca njihovijeh do trećega i do četrtoga koljena,
njem, što u svome carstvu mgu da čine samo stvo­
oni jeh koji mrze na me. I posle toga se on naziva
renja koja su stvorena iz ožanskog itera: tako
milosrdnim Bogom za one koji ga se boje. Mojs. 20,
je to jedna goruća izvorna žila gneva Božijeg; jer
5. 65 Mojs. 5, 9. 10.
je jedan d dam duhova Božijih to u čijoj snai
Sad je pitanje, šta bi bio gnev Boga na nebu? stoji božansko suštastvo u celoj ožanskoj snazi i
da i se to Bog u sebi samome razgnevio? ili, kako nebeskoj rskoši. aK se upali, onda je to jarosni
e Bog razgnevljuje? izvor gneva i pčetak pakla, takđe jdno muče­
Vidi, u ovome narčito treba obratiti pažnju a ništvo i orđajne muke neeske vatre, i takđe je­
sedmostruke kvalitete ili okolnosti. Najpre je u - dan kvalitet tame, jer oska ljubav i ožanska
žanskoj snazi skriven opori kvalitet, to je jedan kva­ svetlst takđe ugašnjuju u njemu. .(To je ključ
litet jezgra ili skrivenog suštastva, jedna oštrina, koji otvara vrata sobe smrti, i rađa smrt; odatle
stezanje i prdiranje, u salniteru sasvim oštro i Zemlju, stenje i sve.) «
oporo. On rađa tvrdću i hladnću takođe, a kada se
raspali, rađa šrinu jednaku soli. O dTgoj okolnosti ili species
To je jedna pecies ili izvor gneva u ožanskom
ugi kvalitet ili drugi duh Božiji u ožanskom
salniteru. Kada se ovaj izvor upali, do čga može da
aIniteru ili u ožanskoj snazi jste slatki kvalitet;
dđe od velikog retanja i uzdizanja ili rdanja:
on deluje I oorome i ublažuje oori, tako da ovaj
onda on dređuje kvalitet oore velike hladnoče; ona
ostaje sim prijatan i blag . Jer je on savlađiva­
je sasvim štra jdnako soli, takđe steže sasvim
nje oporga kvaliteta i upravo je izvor ilosrdnosti
tvrdo jednako stenju. Ali ona u nebeskoj raskoši nije
Božije, koja savlađuje gnev, a time se ublažuje opori
toliko znatna, jer se ona na uzdiže sama i ne upaljuje
izvor i uspinje milosrdnost Božija.
e sama; sam ralj Lucifer je u svome carstvu upalio
Možeš to uporediti sa jabukom; ova je u pčet­
ovaj kvalitet svojim uzdizanjem i ohološču svojom,
ku opora, i kad a je prisili i savlada slatki kvalitet,
d čega ovaj kvalitet jš gori i gorće sve do Posled­
onda je ona sasvim blaga i prijatna za jelo: tako
njeg suda. d njega drhte i ' gore sada u stvaranju
je, dakle, i u bžanskoj snazi. J!r, kada zborimo o
ovoga sveta zvezde i elementi, kao i sva stvovrenja;
milosrdnosti Boga ca, onda zorimo o njegovoj
d njega je zatim pstala kuća smrti i pakla, a car­
snazi, o njegovim duhovima izvora, koji jesu I 5al­
stvu Lucifera i svim bezožnim ljudima večno sram­
niteru, iz kojeg će rditi ljubordno srce ili Sina.
no stanište.
Ovde zapamti' - Oori kvalitet ili jezgro u bo­
Ovaj kvalitet rađa u neeskoj raskoši oštrinu
žanskoj snazi, stezanje ili obrazovanje ili formovanje
duha, iz njega e i njime formu je suštastvo stvore­
ili sušenje; jer do oštrine je ili hladnoće, kao što se
nja, tako da se može obrazovati nebesko telo, isto
vidi, što opora hladnća suši vdu i pretvara je I
tako svekolike oje, formei rastinje. Zog toga što
oštri led. A slatki kvalitet je uminjenje ili otoplja­
je to stezanje i obrazovanje jdne stvari, on je prvi
vanj e, od kojeg opori i hladni kvalitet postaje tanak
kvalitet i pćetak anđeosih stvorenja i svih sila koje
i blag, odakle voda uzima svoj izvor.

60
61
 Dakle, opori kvalitet jeste i zove se srce, a slatki
kvasac ili topina, ili uminjenje ili ublaživanje, i to
u dva kvaliteta iz kojih je rođeno srce ili Sin Bo­
ži ji. Jer, ako se njegov kvalitet drđuje po njeg­
voj sopstvenoj snazi, onda u svojoj panj ini ili jezgru
opori kvalitet jste tama, a slatki kvalitet po svojoj
sopstvenoj snazi jste izviruća i toplodavna, uzdi­
žuća svetlst, jedan izvor blagosti i dobrćinstva.
Međutim, sve dok oni u ožanskoj snazi u Bogu
cu jdan drugome dređuju kvalitet, kao da je to
samo jedna snaga: dotle je to jdno blago, prijatno,
milosrdno dređivanje kvaliteta. A ova dva kvali­
teta jesu dv duha Božija među sedam izvornih duho­
va u božanskoj silazi, kao što sliku toga možeš videti
u OtkTivenjlL Jovanovom (glava 1 .) . Ovaj vidi sedam
zlatnih svećnjaka prd Sinom Božijim, koji nače
sedam duhova Božijih, koji u velikoj jasnći svetle
tu pred sinom. Božijim, iz kojih se sin Božiji uvek
rađa o večnosti do večnosti i jeste srce sedam duho­
va Božijih. Isto ovo ću i ja ovde po redu opisati, jed­
no za drugim; ti svoje čuvstvo ovde moraš uzdići I
duh ako hoćeš da to razumeš i pojmiš; po tvome sop­
stvenome čuvstvu bićeš jedna opora, slepa panjina.
O tTećoj okolnosti ili species
Treći kvalitet ili treći duh Božiji I snazi Oče­
voj jeste gorki kvalitet; ovaj jeste prdiranje ili
prisiljavanje slatkog i oorog kvaliteta; on je drhte­
ći, prodirući i . uspinjući.
Ovde zapamti. - Opori kvalitet jeste jezgro ili
panj ina, ili iselo, ili stezanje, a slatki kvalitet jeste
svetlo uminjenje ili ublaživanje, a gorki kvalitet
jeste prodiranje ili trijumfovanje koje se tu uspinje
i trijumfuje u oporom o slatkom kvalitetu. To je iz­
vor radosti ili uzrok radosti koja se smeje i pdiže,
d koje jedna stvar drhti od radosti i treperi, d koje
nastaje neeska radost. Uz to, ovaj kvalitet je obra-
62
wvanje svekolikih crvenih boja u njihovom sopstve­
nom kvalitetu; u slatkome obrazuje on svekolike bele
i plave, I oporome i kiselome svekolike zelene i tam­
ne i mešane boje mnogovrsnih oblika i mirisa.
Gorki kvalitet jeste prvi duh, d kojeg život
postaje pokretan, od kojeg pokretljivost uzima iz­
vor, i uistinu nači izvor ili srce; jer, to je drhteći,
pevajući, zamani, prdirući duh, trijumfovanje ili
radost, jedan zamašan izvor smeha. U slatkom kva­
litetu se gorki kvalitet ublažuje da postaje sasvim
ljuborodan i radostan. Ali, ako se dveć uzdigne,
pokrene i upai, onda on upaljuje slatki i opori· kva­ ,
litet i jednak je otrovu koji čupa, probada i gori,
jednako kao kada čovek ima kužnu guku koja čupa
i d koje zapomaže. Ovaj kvalitet u božanskoj snazi,
kada se upali, jeste duh ljubomornog i gorkoga gne­
va Božijeg, koji je neugasiv, kao što se može videti
kod legija Luciferovih. Još veiše, kada se ovaj kva­
litet upali, onda je on gorka, paklena vatra koja uga­
njuje tu svetlost, koja slati kvalitet pretvara
u smrad, u oporome kvalitetu izaziva oštrinu i ču­
panje, tvrdću i hladnoću, u kislome zbrku i· lom­
ljavu, jedan smrad, jednu zlopatnju, kuću tuge, kuću
tame, smrti i pakla, kraj radosti, koje se u njima
vie ne mogu zamisliti; jer se ničim ne može siriti
M ničim se ne može ponovo osvetliti, već se na vek i
vekov uspinje mračni, smrdeći, kiseli, zbrkani, gor-
. ..
i , JarosnI Zvor.
Sad, zapamti.
U ove tri species ili kvaliteta stoji telesno su­
štastvo ili reaturno suštastvo svih stvorenja na nebu
i na ovome svetu, bio to anđeo, ili čovek, ili stoka,
ili ptice, i rstinje u neeskoj ili zemaljskoj formi,
kvalitetu i vrsti, isto tako svekolike ·boje i forme.
In Summa, sve što e obrazuje stoji u snazi i sili
ovih triju glavnih kvaliteta, i obrazuje se zahvalju­
jući njima, a formuje se takođe iz njihove sopstve­
ne snage.
63
 Isprva su opori kvalitet i kiseli kvalitet jedno
telo i jedan izvor; isto to steže slatku snagu, a hlad­
noća I oporome kvalitetu čini je suvom. Jer, slatki
kvalitet jeste srce vode ,jer je tanak i svetao, a može
se uporediti sa nebom; a gorki kvalitet ga dvaja,
tako da se . snaga formuju članovi, a I telu se
stvara pokretljivost.
Ako je pak slati kvalitet os ..šen, onda j e to
jedno telo koje je savršeno, ai bez uma; a gorki
kvalitet u telu prodire u opori, kisei i slatki, i obra­
zuje svekolike boje. Kojem je kvalitetu telo najrađe
naklon jeno,
prema njemu gorki kvalitet obrazuje
telo sa njegovom bojom, i prema istom kvalitetu
stvorenje ima svoj najveći nagon i priklonjenost, i
talasanje ili htenje.
o četvrtoj okolnosti ili species
Cetvrti kvalitet ili četvrti duh izvora u božan­
skoj snazi Oca jeste vrelina; ovaj kvalitet je pravi
početak života i takođe pravi duh života. Opori, ki­
seli i slatki kvalitet jeste salniter koji pripada telu
i iz kojeg se obrazuje telo. Jer, u oporome kvalitetu
stoje hladnća i tvrdča, a on jeste stezanje i isuši­
vanje; a u slatkome kvalitetu stoje vda i svetlost
ili sijanje i čitava materija tela. A gorki kvalitet
jeste odvajanje ili formovanje, a vrelina jeste duh
ili upaljivanje života, d kojeg u telu nastaje duh,
koji u čitavome telu muči i izvan tela svetli i čini
živo kretanje u svim kvalitetima tela.
Ali, u svim kvalitetima narčito treba baciti
ogld na dve stvari. Kada se pogleda jdno telo,
najpre se vidi panjina ili jezgro svih kvaliteta, koje
je obrazovano od svih kvaliteta; jer prema njemu
jeste telo oporo, kiselo, slatko, gorko i jeste vrelina:
ovi kvaliteti su zajedno osušeni i čine telo ili panjinu.
• vrsta kvaliteta i na njoj se obrazuju svekolike figure.
64
Velika tajna dua
•
Ovi kvaliteti jesu pak pomešani u telu, kao da
su svi oni jedan kvalitet, a ipak svaki kvalitet iz­
vire I svojoj sostvenoj snazi i proizilazi iz nje.
Svaki kvalitet. proizilazi iz sebe samog u drugi i ­
reće ga, o jest, on infikuje druge kvalitete: odatle
drugi kvaliteti dobijaju volju ovog kvaiteta, to jest,
oni asorbuju oštrinu i duh ovog kvaliteta, što jeste
I njima, i uvek se mešaju.
Sada opori kvalitet sa kiseim kvalitetom uvek
steže druge kvalitete, i hvata i drži telo i isušuje ga;
jer, on isušuje sve druge snage i sve ih obuhvata
svojim infikovanjem. A slatki kvalitet ublažuje i
ovlažuje sve druge kvalitete, i temperuje se sa svim
drugim kvalitetima: zahvaljujući tome, oni postaju
tanano prijatni i blagi.
A gorki kvalitet čini sve druge kvalitete ­
kretnima i okretljivima, i deli ih na članove, tako
da svaki član dobija izvorište u temperovanju svih
snaga, iz čega nastaje okretljivost.
A vrelina upaljuje sve kvalitete; d toga se raz­
jaruje svetlost u svim kvalitetima, da jedan drugoga
vidi; jer, kada vrelina deluje u slatkoj vlažnosti,
onda ona rađa sveUost u svim kvalitetima, da jedan
drugoga vidi. - datle nastaju čuvstva i misli, da
jedan kvalitet vidi drugi kvalitet, koji je takđe u
onome i sa njim samim je temperovan, i da apsorbu­
je, sa njegovom oštrinom, tako da postaje jedna volja
koja se uspinje I telima I prvom izvorištu I oporome
kvalitetu.
Tada gorki kvalitet prdire u vrelinu roz opori
kvalitet, a slatki kvalitet ga u vodi blago propušta;
tada gorki kvalitet u vrelini prolazi kroz slatku vodu
iz tela i čini mu dvoja otvorena vrata: to su oči,
prva čulnost. Primer i prasliku toga imaš. Pogledaj
na ovaj svet, narčito na Zemlju: ova j e od svih
Najpre je na njoj opori kvalitet koji steže salniter
65
i pričvrćuje Zemlju, tako da ona jste jdno telo i
ne slama se, i na njoj obrazuje svekolika tela prema
svakoj vrsti kvaliteta, kao: svekoliko stenje i rude,
kao i svekoliko korenje, prema svakoj vrsti kvalite­
ta - Kda je pak to obrazovano, onda ono leži
kao telesna, mučeća okretljivost, jer ono zahvalju­
jući gorkom kvalitetu i u gorkom kvalitetu izvire
I sebi amom, kao I svome samoobrazovanom telu;
ali, jš nema nekakvog ivota I rastenju ili širenju
z vreline, koja je duh prirde.
Kda vrelina Sunca svetli tlo Zemlje, onda na
Zemlji izviru i rastu svi oblici rudača i trava, kore­
nja i svega što je na njoj.
Ovo razumi ispravno! Vrelina Sunca na Zemlji
upal juje slatki kvalitet vode u svim obrazovanim
igurama; sada d vreline u slatkoj vdi pstaje svet­
lst, koja svetljava oori, kiseli i gorki kvalitet,
tako da oni u svetlosti vide, a u gledanju se jedan
uspinje- u drugi i aprobuje drugog, to jest, kvalitet
u gledanju kuša oštrinu drugih kvaliteta: odatle
dolazi ukus_
A kada slatki kvalitet kuša ukus gorkog kvali­
teta, onda se on piždri i smekšava, kao kada čovek
kuša gorku i ooru žuč, pa razmiće svoja neca i
piždri se i dalje razmiče neca, kao da su mu na­
rekla: tako, dakle, i slatki kvalitet deluje protiv
gorkog kva liteta
A kada se slatki kvalitet tako raširi i uzmakne .
pred gorim kvalitetom, onda opori kvalitet sve više
rdire i bio bi rad da kuša d slatkog, i telo iza
nj. i u njemu čini sve suvljim. Jer, slatki kvalitet
jste majka vde i asvim je blag.
Kada pak opori i gorki kvali tet od vreline do­
biju njene svetlosti,onda oni vide slatki kvalitet i
kušaju njegovu slatku vodu; tada oni sve više žure
slatkoj vodi i u see je upijaju, jer su sasvim tvrdi,
ljuti i žedni, a vrelina ih potpuno isušuje. A slatki
kvalitet sve više beži od gorkog i oporog kvaliteta
i sve više ralliče svoj a nepca, a gorki i opori kva-
66
litet sve više žure slatkom kvalitetu, orepljuju se
njie i isušuj u telo. - Dakle, istinsko je rastinje
u prirdi, bilo to u nekom čoveku, životinji, drvetu,
ravi ili stenju.
Zapamti ak, kTaj priTode a ovome svetu
Do slatki kvalitet eži od gorkog, kiselog i opo­
rog kvaliteta, dotle mu opori i gorki kvalitet istom
žestoko žure, kao svome najoljem blagu, a slatki
kvalitet se tako žestoko gura od njih i upinje e tako
žestoko da prdire kroz oori kvalitet, razdire telo
i uzmiče izvan tela i iznad Zemlje, i takđe tako
strašno žuri sve dok ne izraste dugačk3 stabljika. -
Tada vrelina iznad Zemlje prdire na stabljiku, tako
da e utom gorki kvalitet upali vrelinom i potresa
d vreline, da se prestrašuje, a to isušuje oori kva­
litet. Tu e sukobljavaju opori, slatki i gorki kvali­
tet i vrelina, a oori kvalitet u svojoj hladnoći sve
više stvara svoj u suvoću ; tada slatki kvalitet uzmiče
na stranu, a drugi kvaliteti vijaju za njim.
Ali kada vidi da e biti uhvaćen, da opori kva­
litet tako čvrsto udara na nj. a da solja i vrelina
udara na njega, tada slatki kvalitet usaljuje gorki
kvalitet i raspaljuje ga. Tada iskače iz oporog kva­
liteta i opet se uzdiže iznad samoga see: tako će
iz njega, na mstu na kojem je došlo do sukoba,
ostati tvrdi čvor, a čvor će dobiti jednu rupicu.
Ali, čim je slatki kvalitet s<ćio kroz čvor, on
je već tako tvrdo infikovao gorki kvalitet, da ovaj
očinje da drhti; i čim dđe iznad čvora. širi se brzo
na sve strane, I nameri da izmakne gorkom kvali­
tetu. l u takvom irenju njegovo telo ostaje u sredini
izdubljeno, a u drhtećem skoku kroz čvor dobija još
više stabljika ili liĆa, i sada je radostan što je izbe­
gao bitku.
l kada otom vrelina spolja tako udari na stab­
ljiku, tada e kvaliteti na stabljici upaljuju i prdiru
kroz stabljiku, a u soljšnjoj svetlosti se infikuju
67
od Sunca, i na stabljici rađaju boje, prema vrsti
njihovog kvaliteta_ - Ai, zato što je na njoj slatka
vda, stabljika zdržava svoju zelenkastu boju, prema
vrsti slatko kvaliteta_
Kvaliteti takvo suštastvo s vrlinom uvek ute­
ruju stabljiku, a stabljika uvek raste za sebe, i uvek
se odvija jurnjava, jedna za drugom, d čega stab­
ljika dobija sve više čvorova i sve više širi svoje iz­
danke. Međutim, vrelina solja sve više isušuje
slatku vodu u stabljici, i stabljika postaje sve tanja;
što više raste, ostaje sve tanja, sve dok više ne bude
I stanju da ističe.
Od tog trenutka se pokazuje da je slatki kvali­
tet uhvaćen; iza toga, međusobno i istovremeno vla­
daju gorki, kiseli, slatki i opori kvalitet, a slatki
kvalitet se još nešto malo širi; ali on više ne može
da ističe, jer je uhvaćen.
d tog trenutka, iz svih kvaiteta koji su u telu
raste jedna glavica ili glava, i postaje u glavici ili
glavi jedno novo telo, o odmah potom figuriše, ka'
što je isprva figurisao koren na Zemlji, samo što
sama glavica dobija jednu drugu, suptilniju formu_
d tog trenutka, slatki kvalitet blago prodire
sm od see, i na glavi izrastaju mali suptilni listo­
i ; ovi listovi su d vrste svih kvaliteta_ Jer, slatka
voda j e sada kao trudna žena, koja je primila sebe i
tera ga iz see sve dok im se glava ne rasprsne.
Potom on probija i I listićima, kao žena koja
rađa; ali listići ili cvetovi više nemaju njegovu boju,
već boju i obik drugih kvaliteta; jer slatki kvali­
tet mora sada da rađa decu drugih kvaliteta_ Pa iako
je rodila lepe zelene, plave, bele, crvene i žute listi­
će, ili decu, slatka majka postaj e toliko umorna da
više ne može da hrani istu tu đecu, i ne žei ih više,
jer su ona samo njena pastorčad , koja su uprkos
tome čarobna.
I kad zatim vrelina spolja navali na čarobnu
decu, tada se u deci apaljuju svi kvaliteti; jer duh
života dređuje kvalitet u njima_ Zato što su sada
68
dveć bespomćna za ovaj jaki duh i ne mogu da
se uzdignu, puštaju oni da d njih de njihova bla­
gorodna naga: a to tako prijatno miriše, da se č­
veku srce smeje; ali, ona moraju uvenuti otpasti,
jer su odveć čarobna ovome duhu_ Jer, duh se iz­
vlači iz glave u cvetanju, i glava se formuje prema
vrsti svih kvaliteta_ Opori kvalitet steže telo glave,
a slatki kvalitet ga ublažuje i širi ga, a gorki kva­
litet dvaja materiju na članove,a relina u · tome
živi duh_
Sada na tome rade svi kvaliteti i rađaju svoj
pld i decu, i svako dete je dobilo kvalitet prema
vrsti i svojstvu svih kvaliteta_ Takvo što oni gone
sve dotle dok se materija ne isuši, sve dok se ne isuši
slatki kvalitet ili slatka voda: iza toga pld otpada,
a isušuje se i stabljika, i otpada_
I to je raj prirde na ovome svetu_ O vome se
štaviše ne mogu pisati visoke stvari. To ćeš naći kod
stvaranja: ovde je to dovedeno samo do jednog ore­
đenja i opisano u kratkim crtama_
Drugi oblik kvaliteta ili božanske snage ili se­
dam duhova Božijih valja narćito ućiti kd vre­
line_ Najpre je temelj ili telesno suštastvo, koliko
god da ono u Yžanstvu i u stvorenjima takđe nema
psebno telo, nego su to svi kvaliteti mđusobno kao
jdan, ipak se primećuje delovanje svakg kvaliteta
osebno_
U telu i izvorštu pak jeste vreina koja rađa
vatru, koja je jedan oblik, a on se može istra­
iti; a z vreine ide svetlost krZ sve duhove ili kva­
litete, a svetlost je živi duh koji se ne može ' istraži­
vati. Po njegovoj volji, međutim, može se istraživati
ono što on hoće ili kako on jste; jer se on zapaljuje
u s1atkom kvalitetu, a svetlost se ojavljuje u slat­
kom kvalitetu u slatkoj vdi, a ne u drugim kvalite­
ima.
Za V imaš jedan egzemplar; sve stvari na ovome
svetu mžeš zapaliti, da osvetljavaju i da gore; ono
u čemu slatki kvalitet drži gornju regimentu i u če-
69
 mu drugi kvaliteti ne drže regimentu, to ne možeš
da zapališ. I makar dmah prineo vrelinu, ipak ne
možeš uneti duh da svetli: zato su svi kvaliteti deca
slatkog kvaliteta ili slatke vode, jer se duh pojavljuje
samo u vodi.
Pa, ako si uman čovek, u kojem su duh i razum,
onda se osvrni pogledom po svetu, pa ćeš naći da je
tako. Drvo možeš da upališ da svetli, jer u njemu je
voda primus; isto tako, svekolika trava po Zemlji,
ošto je primus slatka vda. Kamen ne možeš da
upališ, jer u njemu je opori kvalitet primus; zemlju
takođe ne možeš da upaiš, jer su pre toga nadvladali
i proključali drugi kvaliteti, što se može videti u
prahu, koji j e ipak samo bljesak ili duh užasavanja,
ošto se u njemu predstavlja đavo u gnevu Božijem,
•
što ću icrpnije opisati, a onda i dokazati, na jednom
drugom mestu.
Sad ćeš ti reči: dabogme da se ne može upaliti
vatra da svetli. Da, ljublj eni čoveče, ovde se krije
tajna. Drvo koje si upalio takđe nije vatra, već
tna panjina; samo što vatra i svetlst datle uzi­
maju svoj izvor. Ali, moraš razumeti o slatkom kva­
litetu vatre, a ne o panjini, isto važi i za gotovost,
to je unutrašnji duh.
U elementarnoj vdi na Zuhlji pak nije slatkost
primus i li najviši regent, već opori, gorki i kiseli
kvalitet; inače, voda ne bi bila smrtna, vč bi bila
kao voda iz koje je stvoreno nebo. To ću ti dokazati,
da u elementnoj vodi na Zemlji primus jeste opori,
iseli i gorki kvalitet. Uzmi žito, pšenicu, ječam,
ovas ili šta god hoćeš, u njima je slatki kvalitet pri­
mus, i omekaj to u elementnoj vodi, pa neka potom
gori: tada će slatki kvalitet drugima uzeti regimen­
tu; i zapali istu vdu, potom ćeš videti takođe duh,
koji je u vodi ostao od masnoće žita, koji je nadvla­
dao vodu. Takvo što vidiš I mesu, koje gori, a ne
svetli, a mast gori i svetli.
Sad bi ti mogao da pitaš: kako dolazi do toga,
ili šta j e tome oblik? Vidi, u mesu je opori, kiseli
70
i gorki kvalitet primus, a u masti je to slatkost:
ato je masno stvorenje uvek radosnije nego suvo,
dok slatki duh včma u njemu izvire, nego u suvome.
Jer, svetlost prirde, koja je duh života, sija većma
u njemu, nego u suvom stvorenju, jer u istom svetlu,
u slatkom kvalitetu, stoji trijumfovanje ili radost,
jer u njemu trijumfuju oori i gorki kvalitet; jer se
oni raduju što se orepljuju slatkim i svetlim kvali­
tetom, što su njime nahranjeni, napojeni i prosveće­
ni. Jer, u oorom kvalitetu nije nikakav život, več
opora, hladna, tvrda smrt; a u gorkom kvalitetu
nije nikakva svetlost, već mračna, gorka i pomamna
anja, kuća drhteče, jarsne strašljive zlopatnje.
Zato se oni, kada su u gostima kod slatkog i
svetlog kvaliteta, infikuju i postaju prijatni, uz to
su sasvim radoni i trijumfuju I stvorenju. Zato
nijedno suvo stvorenje nije veselo, bilo to zato što
vrelina u njemu jeste primus, a to znači, svejedno
da li je to zato što je jednako suvo i malo je masti
u njemu, ili je to pak d izvrsne slatkosti. Napritiv,
ima gdekoje stvorenje mnogo masti, a ipak je sasvim
melanholično, tome je uzrok to što je njegova mast
priklonjena elementnoj vdi, ošto su oori i gorki
kvalitet nšto jači.
Ako si uman čovek: onda vidi. Duh koji se podi­
že iz vreline uzima u slatkom kvalitetu svoje isho­
dište, uspinjanje i svetijenje: zato je slatki kvalitet
njegova prijateljska volja i vlada u blagsti, a bla­
gost i poninst jesu njegova sopstvena kuća. I to
je jezgro božanstva, i zove se Bog, zato što je sladak,
blag, prijateljsi i milostiv, a zove se milosrdni zato
što se njegov slatki kvalitet u oporom, iselom i
gorkom kvalitetu uspinje i okrepljuje ih, vraća im
snagu, ovlažuje ih, osvetljava ih, da ne ostanu tamna
dolina.
Pa, razumi ispravno samo tvoj maternji jezik;
u nj emu ti je dublji temelj, nego u hebrejskom ili
latinskom; to što su se učenjaci u njima uzdigli kao
gorda nevesta ne pomaže ništa, nj ihova je veština,
71
•
 evo, na imaku. Duh okazuje da će prd raj gde­
koji !leposvećeni više znati i razumeti nego što ada
naju najmudriji doktori; jer, neeska vrata e ot­
varaju: onaj o samoga ee ne oslepi, taj će ih dobro
videti, mladoženja će runisati svoju nevstu, È.
Vidi, reč kvaac je samo na tvojim usnama, i
kada izgovaraš reć kvasac, zatvarš usta i otom
škrgućeš: i to je oori kvalitet koji opsuje rč, da
ona postaje tvrda ili djekuje, a gori kvalitet je
razdvaja. - To jest, kada govoriš sV, nda r­
ćuješ pselednje slovo c i mrmljaš kao drhtći dah,
a to čini gori kvalitet koji je drhtći. i, sada je
reč kvasac jedna mrtva, nerazumljiva reč, koju niko
ne razume: to znači da su dva kvaliteta, oori i gor­
•
i, jedno tvrdo, tno, hladno i gorko suštstvo;
zato se njihova snaga ne mže razumeti izvan svet­
lsti.
Ali, kada e govori milosrdno, onda e pritiska
drugi slog, srce, iz dubine tela iz srca; jer. reč srce
igovara pravi duh, koji se odiže iz vreline srca, u
kojem se pojavljuje i izvire svetlost.
Vidi, pak, kada govoriš milosno, onda figurišu
dva kvaliteta, opori i gorki, pa i kada rč milosno
izgovaraš polako, najednom, jer je ona jedan duga­
a, bespomćni slog zog slabosti kvaliteta. Ali,
kada govoriš srce, onda duh u reči srce izleće brzo,
kao neki bljesak i daje rei razliku i razum. Ali,
kada govoriš 19, hvataš dah ored druga dva kvali­
teta, tako da on ostaje unutra i mora formovati reč.
Dakle, ožanska snaga jeste; opori i gorki kva­
litet jesu salni ter božanske svemći; slatki kvalitet
je jezgro milosrdnosti, prema kojoj se celovito su­
štstvo a svim snagama zove Bog. Vrelina jeste je­
zgro duha, iz kojeg ' izleće svetlost, i upaljuje se us­
red slatkog kvaliteta, i biva uhvaćena d oporog i
gorkog kvaliteta, kao u samoj sredini; unutra se rađa
ožiji sin, a to je pravo srce Boga. A plamćenje svetla
i bljesak, koji trenutno svetli u svim snagama, jed­
nako kao Sunce u čitavom svetu, to je Sveti duh,
72
koji izlazi iz jasnoće Sina Božijeg, i jeste bljesak L
štrina; jer, Sin se rađa posred drugih kvaliteta i
uhvaćen je drugim kvalitetima.
Ispravno razumi, ovu visoku stvar. Kada Otac
izgovara reč, tojst, kada rađa svoga Sina, to se do­
gađa sada i večno: ista reč isprva uzima svoje počelo
u oporome kvalitetu, tu se hvata, a u slatkom kvali­
tetu uzima svoj izvor, a u gorkom kvalitetu se izo­
štrava i pokreće, a I vrelini se uspinje i upaljuje
sredinji slatki izvor.
Sada ona gori u isto vreme u svim kvalitetima
d vatre koja je zapaljena, a vatra gori iz kvaliteta,
jer svi kvaliteti gore, a ista vatra jeste vatra, a ne
moge vatre.
Ista ta vatra jeste istinosni Sin Božiji, koji se,
dakle , uvek rađa na vek i vekov: to hoću da dokažem
na primeru neba, Zemlje, zvezda i elemenata, i svih
stvorenja, stenj a, lišća i trave, dabogme, na primeru
samog đavola, takođe, i to, ne sa mrtvim, slabim,
nerazumljivim argumentima, već sa čisto živim i
neoborivim, čvrstim argumentima, i isto tako iznad
i protiv svekolikog uma čovekovog, i konačno, iznad
svih đavola i vrata pakla, tako da to ovde ne uzme
mnogo i širokog prostora.
Samo to će biti obrađivano u celoj knjizi, u svim
člancima i delovima, i naćiće se, dabogme, kako kod
stvaranja stvorenja, tako i kod stvaranja nebeskih i
svih zemaljskih stvari, što će bolje dolikovati i čita­
ocu i biće mu pojamnije.
Ovde zapamti!
Iz iste vatre se pojavljuje bljesak i talasa u svim
snagama, a u sebi ima izvorište i oštrinu svih snaga.
Kao što je rđena O Sina u svim snagama Oca, tako
ona opet oživljuje i pokreće sve snage u Ocu, a od
istoga duha su fomovani svi anđeli i obrazovani su
iz snaga Oca. I isti duh sadrži i nosi sve, formuje
sve, sve rstinje i boje, i stovrenja na nebu i na •
ovome svetu, i na nebu iznad svih nebesa; jer, rođe-
73
 nje Svetog trojstva je svagda takvo, a ne drugačije, tetu, jarosne, tvrde hladnoće, u slatkome kvalitetu,
i I večnosti neće postati nikakvim drugačijim. tvrde, žareće va tre, u kojoj se j arosna vrelina uspi­
Ali, kada se vatra upali u jednom stvorenju, nje I svekolikoj večnosti, a I gorkom kvalitetu,
to jest, kada se jedno stvorenje odveč uzdigne, kao ešn jenja, praskanja, probadanja i gorenja.
što su to učinili Lucifer i njegove legije, tada ugaš­ A time dobijaš istinski opis izbaćenug anđela.
njuje svetlost i pojavljuje se j arosni i vreli izvor, ili đavola, a takođe opis uzroka, što nije pisano
izvor paklene vatre, to jest, pojavljuje se duh vatre
samo u poređenju, već u duhu, snagom iz koje je
I jarosnom kvalitetu.
sve postalo. - Coveče, ovde se u mislima osrvrnl
Ovde zapamti okolnosti, kako se to dešava ili
ispred i iza sebe; ništa nije zabadava.
kako se može desiti. Anđeo je firusan iz svih snaga
Veliku povest, onako kako je prošla, naći češ
zajedno, kao što sam do sada već opisao. Kada se uz­
u slučaju đavola, ali nešto kasnije.
diže, isprva on to čini I oporome kvalitetu; on pri­
kuplja ovaj kvalitet, kao što se napinje žena koja
hoće da rdi, i pribija se; od toga opori kvalitet o petoj okolnosti ili species
postaje tako tvrd i oštar, da više ne može da savlada
slatku vdu, i više ne može da se uspne blago I stvo­ Peti kvalitet ili peti duh Boziji među sedam
renju, već j e hvata i isušuje opori kvalitet, i preo­ duhova Božijih u božanskoj snazi Oca jeste dra­
braća je u tvrdu, oštru, jarosnu hladnoću. Jer, vda žestna, prijateljska i radostna ljubav.
postaje odveč opora, od oporog stezanja, i gubi svoj Sad zapamti, šta tu jeste izvorište dražesne i
svetli sjaj i svoju masnoću, u kojoj se pojavljuje prijateljske ljubavi Boži jel Zapamti ovde, uistinu,
Sveti duh, koji jeste Duh svetog anđeoskog i ožan­ jer je to j ezgro.
skog života, opori kvalitet je tako čvrsto steže i pri­
Kada se vrelina pojavi u slatkom kvalitetu i
bija, da se od toga isušuje kao slatko, suvo drvo.
upali slatki izvor, onda ista vatra gori u slatkom
A kada se zatim gorki kvalitet uspne u isuše­
kvalitetu. Jer, sve dok slatki kvalitet jeste tanka.
nom, slatkom kvalitetu, o n ne može da ublaži slatki
prijatna, slatka izvorska voda: dotle on ublazuje
kvalitet i da pije s njegovom slatkom svetlom vdom,
vrelinu i utuljuje vatru: dotle ostaje u slatkom
sve dok je isuen. Tada gorki kvalitet esni i praska,
izvorištu slatke vode samo radosna svetlost, a vre­
i traži umirenje ili jestiva, ane nalazi ih, i talasa I
glavi kao sahnu li otrov. lina je samo jedna blaga toplota, jednako kao u

Kada potom vrelina upali slatki kvalitet i na­ nekom čoveku koji je sangviničke kompleksije, u
meri da ublaži njegovu vreinu u slatkoj vdi, d kojem je vrelina takođe samo jedno ljubazno oto­
koje se uspinje i svetli I čitavom telu: tada ne nalazi pljavanje, tako da se on samo zakonito održava.
ništa do jedan tvrdi, neplodni i slatki izvor, u kojem Ista lju bazna-svet lost-vatra pojavljuje se u sla­
•

nema sokova, kojeg je oporost presušila.
Potom ona upaljuje slatki izvor, I naneri da
se okrepi; ali, tu više nema soka, već sada slatki
izvor gori i žari kao tvrdi, ushanuli kamen, i više
ne može da upali njegovu svetlost, a čitavo telo ostaje
tna dolina, i tu nema ničega do, u oporome kvali-
tkom kvalitetu u gorkom i oporom kvalitetu, i upa­
ljuje gorki i opori kvalitet, i obeduje i pije ga s nje­
govim slatkim ljubavnim sokom, i okrepljuje ga l
osve tljava, i čini ga živim i lju baznim.
I kada slatka, svetla lju bavna snaga dode do
njih, da oni d nje kušaju i dobijaju svoj život: ah.

74 75
tu je prijateljsko beneveniranje i trijumfovanje, tako bio u Bogu uzdignut i kušao u sedam duhova
ljubazna dobrdšlica i velika ljubav, čak ljubazno ožijih dražestnu ljubav, i uživao bi nebeske radosti.
i dražestno celivanje i dobar ukus. 0, ti, lažljivi đavole, pričekaj malo; duh će ot­
Tada mladoženja celiva svoj u nevestu. 0, dra­ kriti tvoju sramotu! Ostalo ti j e tek j oš malo vreme­
žestnosti i velika ljubavi, kako si slatka, kako si na, a onda ćeš biti isprašen! Cekaj, luk je već za­
prijateljska, kako je prijatan, tvoj ukus, kako blago tegnut, susrešće e stre la, pašćeš, lokus je već spre­
mirišš! ah, blagordna svetlosti i jasnoća, ko može man, samo još treba da se upali. Samo nosi marljivo
izmeriti tvoju lepotui Kako je otmena tvoja ljubav, ta drva, da se ne smrzneš; dobro ćeš se preznojiti.
kako su lepe tvoje boje! Ah, i navek, ko može da to Misliš li, ponovo ćeš dobiti svetlosti? Da, nobs In­
izgovor i? ili, šta ja to pišem, j a koji samo mucam kao fernum: omiriši tvoju slatku ljubav, pogdi, kako
dete, koje tek uči da govori ? se zove? Gehana, koja će te večno voleti.
S čime to sad,a da uporedim? Treba li da ga upo­ Ah, avaj, ti siroti, zaslepljeni čoveče, zašto do­
redim s ljubavlju ovoga sveta: onda je to samo jed­ puštaš da ti đavo tvoje telo i dušu tvoju potamni i
na tamna dolina. Ah, i naveliko! ne mogu te upo­ da te oslepi? 0, vremena dobrota i slasti ovoga
rdi ti ni sa čim do sa vaskrsenjem mrtvih. Tada će ži vota, ti slepa bludnice, zašto se miluješ sa pakle­
u nama opet pojaviti vatra ljubavi, i prijateljski nim đavolom?
će opkoliti ljude, opet će zapaliti naš opori, gorki i ° sigurnosti, đavo na tebe čeka' O, oholosti, ti
hladni, tamni i mrtvi kvalitet, i prijateljski će nas si pakJena vatra! O, lepota, ti si tamna dolina! O,
obuhvatiti. silo, ti si ešnjenje i čupanje paklene vatre! 0,
0, blagorodni duše, zašto si uzmakao od nas? vlastita osveto, ti si jarosni i gnev Božiji!
O, j arsti i oporosti, ti si uzrok! O, jarosno đavole, O , čoveče, zašto hoćeš da ti svet postane pre­
šta si to učinio, ti koji si sebe i sve tvoje lepe anđe­ uzak? Hćeš da on bude jedino za tebe; pa i tako
le ukopao u tamu? Ah, i navek ah! Bila je u tebi kada bi bilo, još ti ne bi bilo dovoljno prostora.
dražestna, lepa ljubav, o, ti oholi đavole: zašto se ne Ah, to je đavolova oholost, đavola koji je s neba pao
možeš zadovoljiti? Bio si, zar, jedan jeruvim, i nije u pakao. Ah, čoveče! O, čoveče! Zašto igraš s đavo­
bilo na nebu ničega lešeg od tebe: šta tražiš? lom, koji je tvoj neprijatelj? Nemaš li briga, pa on
Hteo bi vasceli Bog da budeš? Pa, znao si da SI će te gurnuti u pakao? Kako koračš tako sigurno?
stvorenje, i da I rukama svojim nemaš lopatu za Imaš li, zar, samo jednu uzanu putanju, da na njoj
, ,

veJanJe. igraš; ispd putanje je pakao. Ne vidiš li, kako ko­

Pa, zbog čega se na te žalim, smrdljivi jarče?
O, ti, izgnani, smrdljivi đavole, kako si nas iskvario!
Cime ćeš se opravdati, ili, šta mi prebacuješ? La­
žeš kako čovek nikada ne bi bio izmišljen da nije
došlo do tvoga pada. 0, lažljivi đavole! Sve i da je
račaš visoko i opasno? Ti igraš između neba i pakla.
0, ti slepi čoveće, kako ti se đavo izruguje! Ah,
zašto sneveseljavaš neo? Misliš li da nećeš imati
dovoljno toga na ovome svetu? O, slepi čoveče, pa i
nebo i Zemlja su tvoji, uz to i sam Bog. Sta ti daio­

to istina, bio bi salniter, iz kojeg je načinjen čovek,
koji bi takođe jdnako kao i onaj koji je tebe načinio,
u večnoj radosti i jasnoći navek stajao i jednako
siš na ovaj svet, ili, šta dnosiš sobom? Anđosku
deću donoiš na ovaj svet, a u svome zlom životu
d nje praviš đavoiju larvu.

76 77
 O, ti, siroti čoveče, osvrni se! Nebeski Otac je
ispružio obe ruke, i poziva te: samo dođi! Hće da
te prigrli u svojoj ljubavi, još si ti njegovo dete, on
te voli. Pa, da te mrzeo, n e bi bio mogao da bude
jedno s tobom. O, ne, to nije istina; u Bogu nije
ništa drugo do milosrdna, prijateljska ljubav i jas-
•
noca.
O, i , pastiri Izrailjevi, zašto spavate? Probudite
se iz sna bludničenja i ukrasite vše svetiljke! Mlado­
ženja dolazi, neka odjeknu vaša trublja! O, vi, tvrdi­
ce i pijanice, kako se samo milujete s đavolom skup­
cem! Tako govori Gospod! Zar ne želite da napasate
moj narod, koji sam vam poverio? Gle, ja sam seo
na Mojsijevu stolicu, i poverio am vam moju pas­
tvu; ali, i napasate samo vunu, a ne moje ovčice,
kako biste sebi izgradili palate, ali j a ću vas postaviti
na stolicu kuge, a moj pastir će navek napasati moje
• •
OVCle.
Ah, ti lepi sveti, kako te neo oplakuje, kako
sneveseljavaš elemente! 7, delo ezožno, kada ćeš
prestati? Probudi se! probudi se i rađaj, ti, tužna
ženo! Gle, tvoj mladoženja dolazi i ište d tee plda.
Zašto savaš? Gle, on kuca na vrata.
O, dražestna ljubavi i jasna svetlosti, stani "kod
nas, jer će e smračiti! 7, istino, o pravičnosti i
pravični sude, kuda ste otišli? Da li bi se duh čudio
da pre toga nikada nije video sveta?Ah! zašto pišem
bezbožno delo sveta, j a koji to moram učiniti, a svet
i uzvraća zahvalnšću đavola? Ah! Amin.
_. POGLA VLJE
O dražesnoj, prijateLjskoj i miLosrdnoj Ljubavi
Božijoj, velika nebeska i božanska tajna
... Sad, zapamti.
Dražesna ljubav, koja je eti duh izvora u -
žanskoj snazi jste skriveni izvor kojeg telesno su-
78
štastvo ne može n i ojmiti, ni obuhvatiti. Samo kada
se pojavlj uje u telu, trijumfuje u njemu telo i rađa
se prijateljsi i prijatno; jer, on ne pripada obrazo­
vanju tela, već se pojavljuje u telu, kao neki cvet
iz zemlje.
�ti duh izvora sad na početku uzima svoj izvor
iz slatkog kvaliteta vode .
Razumi ovo, onako kako jeste; ovde uistinu za­
pamti. Najpre je opori kvalitet, oteD slatki, pa
onda gorki; slatki kvalitet je između oporog i gorkog
kvaliteta. Opori kvalitet uvek stvrdnjava, hladi i za­
tamnjuje, a gorki trza, goni, besni i razdvaja. Ova
dva kvaliteta se tako čvrsto hvataju jedan drugoga,
vrte i talasaju tako orutno da rađaju vrelinu: ova
je u dva kvaliteta tamna kao vrelina u steni.
Kada se uzme neka stena ili inače nešto tvrdo,
i protrlja se o drvo, onda se zagreva i jedno i drugo.
Ista ta vrelina sada j e samo tama i u njoj nema
svetlosti: tako je, dakle, i u ožanskoj snazi. Opori
i gorki kvalitet bez slatke vde se trljaju tako tvrdo
da rađaju tamnu vrelinu i I sebi se raspaljuju. A to
ajedno j e sada gnev Božiji, izvor i očelo paklene
vatre, kao što se može videti kod Lucifera. Ovj se
izd igao i sa svojim legijama se tako tvrdo sabio da je
I njemu isušila izvorska voda, u kojoj se zapalila
svetlost i u njoj uzdigla ljubav. Zato je on sada
večno oporo, tvrdo, hladno, gorko i vrelo i kiselo,
smrdljivo izvorište; jer, kada je slatki kvalitet u
njemu isušio, postao je mračni, kiseli smrad i dolina
jada, i jedna kuća proadanja i zlopatnje.
Sad se j oš više zamisli.
Kada se opori i gori kvalitet tako tvrdo protr­
•
ljaju jdan o drugi, da rde vrelinu, onda je to slatki
kvalitet; sitka vda izvora između oporog i gorkog
kvaliteta, a vrelina se rađa između oporog i vrelog
kval iteta u slatkoj vdi izvora zahvaljujući oporom
i gorkom kvalitetu.
Onda se upaljuje svetlost u vrelini, u slatkoj vo­
đi izvora To je četak života; jer, opori i gorki
79

kvalitet jesu početak i uzrok vreline i svetlosti. Tako,
slatka voda izvora postaje sijajuća svetlost, jednaka
svetlom plavetnilu neba.
I ista svetla vda izvora upaljuje opori i
gorki kvalitet, a vrelina, koja se rađa u slatkoj vdi
d oporog i gorkog kvaliteta, penje se iz slatke vde
izvora takođe kroz gorki i opori kvalitet, i tek u gor­
kom i oporom kvalitetu postaje svetlost suva i sija­
juća, uz to, okretna i trijumfujuća.
A kada se zatim iz slatke vode izvora I vrelini
ojavi svetlost, u gorkom i oorom kvalitetu, onda
gorki i opori kvalitet kušaju svetlu i slatku vodu,
a gorki kvalitet hvata ukus slatke vode, i u Slatkoj
vodi j e svetlost, ali samo neesko plava boja.
Onda gorki kvalitet drhti i razgoni tvrdoću u
oporom kvalitetu, a svetlost e suši u oporom kvali­
tetu, i počinje da sija svetlo, mnogo svetlije nego
sjaj Sunca. U ovom silaženju opori kvalitet postaje
blag, sveta o, tanak i prijatan, i dobija svoj život,
čije čelo se penje iz vreline u slatkoj vdi: a to
je pravi izvor kladenac ljubavi.
Zapamti duoki smisao ovoga.
Kako to da ljubav i radost ne bi htele da budu
tamo gde se posred smrti rađa život, a posred tame
svetlost? Ti veliš: kako dolazi do toga? Da, kada bi
moj duh sedeo I tvome sr ·J
.. i I njemu izvirao, onda
bi tvoje telo to setilo i ojmilo; a drugačije to ne
mogu uneti I tvoja čuvstva, a ti sam to ne možeš
da pojmiš ili razumeš, sveti duh će upaliti tvoju
dušu, da će ova svetlost zasijati I samom tvom srcu.
Onda će se roditi ova svetlost, I tebi samom, kao I
Bogu, i poeće se tvoj opori i gorki kvalitet u tvo­
joj slatkoj vodi, i trijumfovaće kao u Bogu. Tek
kada se to dogdi, razumećeš moju knjigu, ali pre
toga ne.
Zapamti! Kada se svetlost rodi u gorkom kvali­
tetu, to jest, kada gorki i suvi izvor uhvati slatku
vodu izvora života, i ošto piju od nje, gorki duh
postaje živ u oporom duhu, a opori duh j e sada kao
80
•
bremeniti duh,. koji je bremenit životom, a život
ora uvek da rađa. Jer, slatka vda i u slatkoj vdi
svetlost ada e sve više uspinju I oorom kvalitetu,
a gorki kvalitet rijumfuje sve više u njemu, i nije
ništa drugo dl zaludno smejanje i radost, zaludno
voljenje. Jer, oori kvalitet voli slatku vdu, pre
svega zato što se u slatkoj vdi rađa duh svetlosti,
i pije opori, tvrdi i hladni kvalitet, i osvetljava ga i
otopljuje ga; jer, I vodi, vrelini i svetlosti nalazi se
život.
Dalje, opqri kvalitet ima ljubavi za gorki kva­
litet, zato što jorki kvalitet u slatkoj vodi, to jest, u
vodi, vrelini i svetlosti, trijumfuje u oporom kvali­
tetu, i čini pokrenim opori kvalitet, u čemu takđe
oori kvalitet može da trijumfuje.
I treće, oori kvalitet ima ljubavi za vrelinu,
zato što se u vrelini rađa svetlost, a njome se opori
kvalitet svetljava i otopljuje.
A slatki kvalitet takđe ima ljubavi za opori
kvalitet, prvo, zato što on isušuje opori kvalitet, za­
hvaljujući čemu postaje tanak oput elementa vde,
a njgov kvalitet opstaje u snazi, i što u oporom kva­
litetu svetlost, koja je za njeg rođena, pstaje sija­
juća i suva. Uz to, opori kvalitet jeste izvor vreline,
koja e rađa u slatkoj vdi, u kojoj se ojavljuje
svetlst, u kojpj slatka voda stoji u velikoj jsnoći.
Kao drugo, slatki kvalitet takđe ima ljubavi za
gorki kvalitet, zato što je on uzrok vreline, a i zato
što gorki duh u slatkoj vdi, vrelini i u svetlosti
trijumfuje i drhti, a slatki kvalitet čini pokretnim
• W ' •
l lfi.
Kaol trće, slatki kvalitet ima izvanredno veliku
ljubav za vrelinu, dakle, ljubav koju ne mogu ni sa
im uorditi. Uzmi jdno poređenje, koje je ipak
premalo: dvoje mladih ljudi blagordnih komplek­
sija; kada se oni u ljubavnom žaru zagreju jedno za
drugo, onda je to jedna takva vatra. Kada bi mogli
da e pretvore u jedno telo, oni bi to i učinili; ali,
ova zemaljska ljubav je samo hladna vda i nije
81
prava vatra. U ovom plumrtvom svetu se ne može
Ova tri kvaliteta pak postaju mračni i mrtvi, kao
naći nijedno oređenje, osim poređenja sa vaskrse­
da u njima nema vreline. Ali čim dođe proleće, čim
njem mrtvih na Poslednjem sudu: to je potpuno
Sunce svojim zracima dosegne Zemlju i otopli je,
oređenje u svim ožanskim stvarima, pravo oseća­
duh u vrelini, u drvetu potaje živ, a duhovi drveta
nje ljubavi.
pčinju da zelene, rastu i cvetaju; jer, duh se pojav­
Slatki kvalitet, međutim, ima ljubavi za vrelinu, ljuje I vrelini, a svi duhovi se u njoj oslobađaju, i
i to ato što on u njoj rađa svetli duh, koji j e tu to je jedna srdačna ljubav među njima. Vrelina se,
duh ivota. jer život nastaje u vrelini. inače, tamo međutim, rađa kroz snagu i teranje oporog i gorkog
gde ne bi bilo vreline, sve bi bilo mračna dolina. Kao
kvaliteta u slatkoj vodi, a za upaljenje moraju da
što j e pak ljubljen život, tako je, dakle, i slatkom upotrebe vrelinu Sunca, jer su kvalitetu ovome svetu
duhu ljubljena vrelina i u vrelini svetlost.
olumrtvi i espomoćni, čemu je uzrok kralj Lucifer,
A gorki kvalitet takđe voli sve druge duhove
kojeg ćeš naći u njegovom padu i u stvaranju ovoga
izvora, pre svega, slatki: jer se u slatkoj vdi okrep­
sveta.
ljuje gorki duh i u njoj gasi svoju veliku žeđ, a
njegova gorčina e u njoj ublažuje i u njoj dobija
o prijateljskoj ljubavi, dTažesnosti i jednogla.s nosti
svetli život. A u oporom kvalitetu on ima svoje telo,
u njemu on trijumfuje i hladi se i ublažuje; a u
ovih pet izvoTnih duhova Božijih
. . . . .
vrelini on ima svoJu snagu l JaClnu SVOJU, u njoJ
- . -

Koliko god da je ovo nemoguće opisati na zado­

stoj i njegova radost.
voljavajući način ljudskim rukama, ipak se vidi
I vreli kvalitet takođe ima lj ubavi za sve druge
osvet1javajući duh čoveka; jer se on odmah pojavlju­
kvalitete, a ljubav u njemu prema svim drugim
je u takvoj formi i rđenju, kao što se ojavl juje sve­
kvalitetima je tako velika, da se to ne može ni sa
tlost u božanskoj snazi, a i u istim kvalitetima koji
im uporediti; jer, njega drugi rađaju. Oori kva­
su u Bogu.
litet i gorki kvalitet u otac vreline, a slatka voda
Samo, kod čoveka je za žaljenje što su njegovi
izvora jeste njena majka, koja je začinje, država i
kvaliteti pokvareni i polumrtvi, zbog čega pak duh
rađa; jer, zahvaljujući oorom i gorkom kvalitetu,
čoveka ili njegovo mučenje, uspinjanje ili zapaljiva­
tvrdo gonjenje postaje vrelina, ova se pojavljuje u
nje u ovome svetu ne može da dođe ni do kakvog
slatkom kvalitetu, kao u nekom drvetu.
sa vršenstv a.
Ako u ovo ne želiš da veruješ, digni svoj ­
Pa ipak, valja nam se duboko radovati što je
gled i otiđi do nekog drveta, i p6gledaj ga, i razmisli:
ljudski duh u njegovoj nemaštini osvetljen Svetim
tada ć š najpre videi celo drvo. Uzmi nož i zaseci
duhom i njime upaljen, jednako kao što Sunce upa­
drvo, i kuaj ga, kakvo je: tada ćeš najpre osetiti
ljuje hladnu vrelinu u nekom drvetu ili travi, od
opori kvalitet; taj kalitet će skupiti tvoj jeik: isti
čega hladna vrelina postaje živa.
taj kvalitet takođe sadrži iskupija svu snagu drveta.
Ovde zapamti! Jednako kao što čovek voli čove­
Potom ćeš osetiti gorki kvalitet: ovaj kvalitet čini
ka u svojoj vrsti, tako se takođe vole duhovi u bo­
drvo pokretnim, da ono raste, zeleni i dobija svoje
zanskoj snazi: tu ne sustvuje ništa do zaludno živ­
grane, lišće i plod. Iza toga ćeš osetiti slatkću; ova
ljenje, ožuda i ispunjavanje, u kojima jedan u dru­
je sasvim blaga i oštra, jer oštrinu dobija d oporg
gome trijumfuju i raduju se, jer kroz ove duhove
i gorkog kvaliteta.
dolazi razum i razlika u Bogu, u anđelima, čoveku,

82
83
 sedam duhova Božijih načinjene su sve stvari, i
životinjama i pUcama, i u svemu što živi. Jer, u ovih
ovamo dolaze i anđeli , svi đavoli "
nebo ZemlJ' a ,
pet kvaliteta se pojavljuje gledanje, mirisan je, ukus
zvezde, elementi, ljudi, životinje, ptice, rie, svi
i osećanje, i postaje jedan umni duh.
crvi, drvo i drveće, z to stenje, trava i travčice,
Kada se pojavi svetlost, onda jedan duh vidi
i sve što sllstvuje.
drugoga, a kada slatka voda izvora pođe u svetlosti
Sad pitaš: pa ako j e Bog svugde i sam jeste sve,
kroz sve duhove, onda oni osećaju jedan drugoga.
kako to onda da na ovome svetu jeste takva hladno­
Onda duhovi postaju živi, kroz sve prodire snaga ži­
a, i uz to se ujedaju i udaraju sva stvorenja, da na
vota; i u istome mirišu jedan drugoga, a kroz ovo
ovome svetu nije ništa drugo do zaludna. jarost.
izviranje i prodiranje osećaju jedan drugoga. To
»(Uzroci su prva četiri oblika prirde, jer svaki od
nije ništa drugo do jedna iskrena ljubav i prijatelj­
njih goni drugog izvan svetlosti, a ipak jesu uzroci
sko gledanje, lepo mirisanje, lepo osećanje i osećanje
života. ) « Vidi, to je uzrok i pakost: dok je kralj Lu­
ljubavi, dražesno celivanje, zajedničko obedovanje,
cifer sedeo u svome carstvu kao neka gorda, ohola
pijenje i lj ubavna šetnja.
nevesta, nj�gova oblast je poimala mesto, na kojem
To je dražesna nevesta koja se raduje svome
je stvoreno neo, koje j e načinjeno d vde na nebu ,
mladože nji: u tom je ljubav, prij ateljstvo i milina, tu
i takđe mesto stvorenog sveta sve do neba, isto tako
je svetlost i jasnoća, tu je prijatni vonj, tu je prija­
dubina. Tamo gde je sada Zemlja, sve je to bio čist
teljsko i slatko osećanje. Ah i navek, kako se stvore­
i sveti Salniter, tu su sedam duhova Božijih bili
nje tome može dovoljno radovati! Ah, ljubavi i dra­
savršeni r prijatni, kao što su sada na nebu, isto kao
žesnosti, nemaš li, zar, kraja, vidi li se tebi kraja!
što su još savršeni i prijatni, kao što su sada na nebu,
Tvoja dubina je neistraživa, svugde si, samo nisi I
isto Kao što su još savršeni na ovome svetu. Ali, samo
jarosnim đavolima, koji su te iskvarili.
zapamti ispravno okolnosti.
Pi tanje. Veliš li sad, pa gde se može naići na
Kada se kralj Lucifer uzdizao, uzdigao se u se­
dražesne duhove? stanuju l i oni samo u sebi samima ,
dam izvornih duhova i upalio ih svojim uzdizanjem,
na nebu?
da j e sve postalo sasvim goruće . . Opori kvalitet je
Odgovor. To su druga otvorena vrata božanstva?
bio tako tvrd, da je rdio stenje. i tako hladan da
možeš svoj pogled podići svukuda, nadaleko, i da
je slatku vodu vdu izvora pretvorio u led. A slatka
probudiš duh I tvome polumrtvom srcu, jer to nije
voda izvora bila je debela i smrdljiva, a gorki kva­
nekakva tama, pesma ili fantazija.
litet je besneo, čupao i praskao, iz čega se podigao
otrov; a vatra, ili vrelina, bila je sasvim ljubomorna,
Zapamti: Sedam duhova u svojoj oblasti ili pro­
goruća i razjedajuća, I bila le sasv2m zla temperan­
storu poimaju nebo i ovaj svet, i svu širinu i dubinu
cija i mešavina.
izvan i iznad neba, iznad sveta i ispod sveta i u
Utom je pak kralj Lucifer izbačen iz svog kra­
svetu, dakako, vascelog Oca, koji nema ni pčetka,
ljevskog mesta ili stolice, koje je imao na drugome
ni raja. Oni oimaju i sva stvorenja na nebu i na
ovome svetu, a sva stvorenja na nebu i na ovome mestu, na kojem je sada stvoreno Nebo; i gotovo

svetu jesu obrazovana od ovih duhova i žive I njima svuda je stvaranje ovoga sveta to sledilo, a tvrda,

kao I nj ihovom vlasništvu. A njihov život i njihov jedra materija, koja je delovala u sedam upaljenih

um rađa se u njima, na način na koji se rađa bo­ izvora duhova isterana je zajedno s a ovim: od toga

žansko suštastvo, i takođe u istoj snazi. Iz istog tela su postali zemlja i stenje. Potom s u sva stvorenja bila

65
64
I
stvorena d upaljenog Salnitera sedam duhova
Božijih.
Sada su duhovi izvora u svojoj upaljenosti ­
stali dveć jarsni, da jedan drugoga uvek kvare
svojim zlim izvorom. Tako sad čine i stvorenja koja
su stvorena iz izvora duhova i u njima gone život,
tu ujda, udara svako svakoga, i zavidi svako sva­
kome prema vrsti kvaliteta.
Zog toga se pak vasceli Bog rešio na Poslednji
sud, na kojem će odvojiti zlo d dobrog, i dobro opet
stavi ti u blago i prijatno stanište, kao što je to bilo
pre grdne upaljenosti đavola, a kralju Luciferu za
večno smeštenje daće ono jarosno stanište. Onda će
ii ovog carstva postati dva dela; jedan će dobiti ludi
sa nji hovim raljem Isusom Hristom, drugi će dobiti
đavoli sa svim bezbožnim ljudima i zlom.
Ovo je, dakle, kratko uvđenje, kako bi čitalac
što olje razumeo božansku tajnu. U padu đavolovom
i u stvaranju ovoga sveta naćićeš poduže, verno opi­
sano; na to ću opameti ti čitaca, da sve čita svojim
redom, tako da će dći do pravog razloga.
Doduše, od početka nijednom čoveku to nije
ostalo sasvim otkriveno; jer, tako hoće Bog, a ja
puštam da vlada volja njegova, pa ću videti šta Bog
želi da učini. Jer, putevi njegovi, kojima on sam ide,
vćma su skriveni; ali, posle toga će ga ugledati duh,
sve do najvećih dubina.
14. POGLAVLJE
o šestom duhu izvora u božanskoj snazi
Sesti izvor duha u božanskoj snazi jeste jeka ili
zvon, da sve ječi i u tome odzvanja, iz čega sledi
jezik i razlika svih stvari, uz to zvuk i pesma svetih
anđela; u tome stoji takođe formovanje svih boja i
lepota, uz to nebesko carstvo radosti.
86
Sad ćeš pitati: šta je zvon i šta je jeka, ili kako
ovaj duh uzima svoj izvor i pčelo?
Zapamti! Svih sedam duhova Božijih rađaju se
jdan u drugome; jedan uvek rađa drugog, nijedan
nije prvi, nijedan nije oslednji; jer poslednji isto
tako rađa prvog, kao što prvi rađa drugog, trećeg,
etvrtog, sve do poslednjeg. Ali, to što se jedan na­
ziva prvim, a drugi poslednjim i tako redom, dnosi
se na to koji j e prvi u obrazovanju i formovanju jed­
nog stvorenja. Jer, svih sdam su jednako včni, i
nijedan nema i pčetka, ni kraja, pa iz toga što
,
sedam kvaliteta uvek jedan drugoga rađaju i nijedan
nije izvan drugog sledi da je tu jdan jedini, večni,
svemogući Bog.
Jer, kao što se takvo što rađa u božanskom suš­
tastvu, tako se isto formuje, ne samo kroz jedan duh,
već kroz svih sedam; pa kao što se neko stvorenje
koje sustvuje kao vascelo suštastvo Božije kvari u
jednom duhu izvora, uzdiže i upaljuje, tako se upa­
ljuje ne samo jedan duh, nego se upaljuju svih se­
dam.
Zato je isto stvorenje jedno gađenje pred vas­
celim Bogom i svim njegovim stvorenjima, i mora
stajati pred Bogom i svim stvorenjima u večnom
neprijateljstvu i pokori.
Zvon ili M erkurius uzima svoje počelo u prvom,
to jest, u oporo i tvrdom kvalitetu.
Zapamti, I dubini. Trdoća je izvorište zvona;
ali ona ne može sama da ga rdi, već je ona otac
njemu, a vasceli Salniter je majka: inače bi tamo gde
bi samo tvrdoća bila i otac i majka zvona, takđe
morala da dzvanja i tvrda stena. Ali ona samo d­
jekuje i praska kao seme ili početak zvona, što za
izvesno i jeste. Zvuk, međutim ili glas, uspinje se
usred središta u bljesku, u kojem se svetlost rađa iz
vreline, u kojem e pojavljuje bljesak života.
Zapamti, kako se ovo događa. Kada se opori
kvalitet protrlja gorkim, onda se pojavljuje vrelina
u slatkoj vdi izvora, onda vrelina upaljuje slatku
87
vdu izvora kao bljesak, a bljsak je svetlost, koja
izleće u vrelini u oporom kvalitetu, tu se bljesak
dlučuje prema svoj oj snazi.
Jer, u gorkom kvalitetu se dlučuju sve snage,
a gorki kvalitet hvata bljesak svetlosti, kao da se
rozno zastrašio, i izleće sa svojim drhtanjem i stra­
šenjem u opori i tvrdi kvalitet, tu se on telsno hva­
ta. Gorki kvalitet je sav bremenit svetlošću i drhti
I oporom i tvrdom kvalitetu, i reće se I njima, a
uhvaćen je u oorom kvalitetu kao u jdnom telu.
Kada se pak duhovi okrenu i htdnu da zore,
onda se mora otvoriti tvrdi kvalitet, jer ga gorki
duh sa svojim bljeskom razbija: onda proizilazi zvon
i bremenit je sa svih sdam duhova. i razlučuju
reč, kako je ona bila aključana u središtu, to jest
I središnjem krugu, kao što je bilo i I smotrenosti
sdam duhova.
I zato su sdam duhova Božijih stvorenjima na­
činili usta da, kada hće da zore i da djekuju,
ne moraju isprva da se deru; i zato sve žile i duhovi
snage ili izvora idu I jezik, da jeka ili zvon izlaze
tanano i blago.
Ovde zapamti istinski smisao i tajnu. Kada se
bljsak pojavi u vrelini, onda ga najpre hvata slatka
vda, jer u njoj on postaje sjakta. Kada pak voda
uhvati bljesak, tojst, rođenje svetlosti, ona se za­
straši; i ato što je tako tanka i meka, ona opušta
sasvim drhteći, jer se vrelina uspinje I svetlsti.
Kada zatim opori kvalitet, koji je tu čak hladan,
uhvati vrelinu i bljesak, on se lrestrašuje, kao kada
seva na sušu; jer kada vrelina sa svetlošću dospe I
tvrdu hlad nću, napravi se jarsni bljesak, sveko­
lika boja vatre i svetlosti. Isti bljesak uzmiče i hvata
ga slatka vda, i izleće u istoj jarosti i preobraća se
I razjarivanje i prestravlj ivanje I zelenim ili ne­
eskoplavim bojama, i drhti pred jarsnim bljeskom.
Bljesak u sebi samome sadrži svoju jarost: iz nje
nastaje gorki kvalitet ili gorki duh. Ovaj sada izleće
u opori kvalitet i rasaljuje tvrdću s njenim jars-
66
nim izvorom, a svetlst i bljsak suši se I tvrdći
i sija svetlo, mnogo svetlije nego Sunčev sjaj.
•
i, svetlost se hvata u tvrdom kvalitetu, tako
da ona pstoji na telsni način i tako mora večno da
svetli. Bljesak drhti u telu kao jarosno uspinjanje:
time se uvek i većno okreću svi kvaliteti. Bljesak
vatre, dakle, u svetlosti drhti i uvek trijumfuje, a
tvrdća je uvek telo koje je čuva i isušuje. A ovo kre­
tanje u tvrdći jeste zvon, da odjekuje; a svetlost
ili bljesak čini zvuk; i slatka vda čini zvuk blagim,
da se može upotrebiti kao razlika d zorenja.
Ovde jš bolje zapamti rđenje oorog kvali­
teta. Pčelo gorkog kvaliteta je kada se u vrlini
ojavi bljesak života u oporom kvalitetu; a kad zatim
pristigne bijesak vatre, u meavini vde i oporog
kvali teta: tada duh vatrenog bljeska prožima opori
i tvrdi kvalitet, a ovo dvoje zajedno je jdan ljuo­
morni, strogi, jarsni izvor, koji tu esni i žestoko
čupa, jednako nekoj žestokoj vatrenoj jarosti. Ni
sa čim �o ne mogu uporediti do sa udarcem groma,
kada' pre toga jarsna vatra udari nadole, da čovek
obnevidi: ista jarsna vatra je vrsta konjukcije ovo­
ga dvoga.
Ovde zam ti. Kada se ovaj duh vatre i opori
duh uhvate a gušu, onda oori duh stvara žestoku,
-
tvrdu, hladnu oporst, a vatreni duh strašnu, jarosnu
vrelinu. Uspinjanje vreline i oorosti sad čini jedan
drhtći, jarsni, zstrašujući duh, koji tu besni i
praska, kao da bi hteo da rstavi božanstvo. Ali, ovo
moraš uistinu razumeti.
Ovo je, dakle, o kvalitetu čelo u sebi samome;
ali, psred upinjanja ovog jarsnog duha hvata se
ovaj duh u slatkoj vdi i ublažuje: tu se njego ja­
rosni izvor menja u drhtećll, gorku, zelenkastu boju,
jednako zelenastoj tmini, i zadržava u sebi samome
vrstu svih triju kvaliteta i svojstvo, naime, svojstvo
vatrenog, oporog i slatkog kvaliteta; iz ovoga troga
nastaje četvrti kvalitet, naime, gorki kvalitet.
69
 Jer, od vatrenog kvaliteta ostaje duh drhteći
i vreo, a d oporog ostaje žestog, oor, tvrd i te­
lesan, po čemu je on duh koji uvek postoji. d slat­
kog ostaje on blag, a jarost se preobraća u blagu
gorkost. Ovaj sada stoji u izvorištu sdam duhova
Božijih i I vek pomaže rađanju onih šestih duhova.
Ovo tačno da razumeš! Kao što on rađa svoga
ca i svoju majku, tako i njega rađaju otac njegov
i majka nj egova, jer pšto je telesno rđen, on sad
sa oporim kvalitetom uvek iznova rađa vatru, a va­
tra rađa svetlst, a svetlost je bljesak, koji uvek iz­
nova rađa živo I svim duhovima izvora, d čega
duhovi imaju život i uvek jedan drugoga rađaju.
Ali, ovde treba da znaš da nijedan duh ne može
drugoga da rdi sam; ne mogu to da učine ni dva
duha, već rđenje jdnog duha stoji u delovanju svih
sdam duhova: njih šest uvek rađa sedmog, i kada
ne bi bilo jdnog, ne bi bilo ni drugog.
Ali, to što ja ovde katkad uzimam samo dva ili
tri duha za rađanje jdnog duha, činim to od moje
sopstvene slaosti; jer I mome iskvarenom mozgu ja
ne mogu da istražim njih sdam I njihovom savršen­
stvu . Vidim ih, dakako, svih sedam, ali kada o njima
sekuliem, onda se duh uspinje osred izvorišta, gde
se rađa duh života. Ovaj se penje iznad i ispod sebe,
i ne može svih edam 9uhova Božijih da pojmi u
jdnoj misli, ili odjednom, vć u delovima.
Svaki duh ima svoj sopstveni izvor, ez obzira
što se rađa d drugog duha. Takva je i pojmovnost
čovekova; on I sebi, dakako, ima izvorište svih se­
dam duhova, ali I kojem izvoru se duh uspinje, čiji
je duh izvora, I tome se taj isti duh najjače obrazuje,
najoštrije on poima I ovome uspinjanju. Jer, ni I
ožanskoj snazi ne prolazi duh dmah i najedared
I svom uspinjanju svih sedam duhova. Kada se us­
pinje, on pokreće svih sdam najedard; ali će u
svome uspinjanju biti uhvaćen, da će morati da o­
loži svoju velelepnost i neće mći da trijumfuje nad
svih sdam. »(Ovo je suštastvo čula i misli; inače,
90
kada bi jedna misao mogla po središtu prirde da
prolazi kroz sve duhove, onda bi ona bila oslobđena
okova prirde. ) «
Tako je to i u čoveku . Kada se jedan duh izvora
uspinje, onda on pokreće sve druge i vidi sve druge,
jer se uspinje posred izvorišta srca, pošto se u VTelini
upaljuje bljesak svetlosti, u kojoj duh u svom uspi­
njanju u istom bljesku vidi kroz sve duhove. Ali.
u našem iskvarenom m�su je ona samo ::ao sevan j e
na sušu ; jer ako bih bljesak, koji, štaviše, dobro
vidim i saznajem, kakav jeste, mogao da pojmim u
mome mesu »(iz bljeska dolazi svetlost majesteta) "
onda on više ne bi izgledao sličan životinjskom telu,
već anđelima Božijim.
Ali, sačekaj još koji čas, i životinjskom telu daj
crva za jelo. A kada vasceli Bog bude upalio sedam
duhova na iskvarenoj Zemlji, onda onaj isti Salni­
ter, kojeg jedeš na Zemlji, neće biti sposooan za
vatru; tada će tvoji duhovi izvora, koji se odavde
rastavljaju, opet pojaviti se u istom Salniteru, kojeg
si jeo; u njima će triju mfovati i oet postati jedno
telo. Ali, onaj ko bude sosoban a upaljene vatre
sedam du hova Božijih, taj će u njima ostati, a nje­
govi duhovi izvora će se uspeti u nebeskoj patnji,
što ću jasno pokazati, kada na to dođe red.
Vascelo ožanstvo ne mogu da ti opišem u jed­
nom krugu, jer j e ono neizmerno, ali nije nepoj­
mljivo duhu, koji je u ljubavi Božijoj; on ga dobro
oi ma, ali samo u delovima: zato dokučuj jedno za
drugim, tako ćeš videti celinu. U ovoj iskvarensti
i ne možemo višlje d jednog takvog otkrovenja,
i ne može dalje ovaj svet sa početkom i krajem. Ta­
kođe bih rado da vidim nešto višlje u ovome mom
strašnom rđenju, da bih okrepio mog bolesnog
Adama; ali, ogledam se po celom svetu i ne mogu
ništa da istražim, sve je olesno, iznemoglo i ranje­
no, uz to, slepo je, gluvo i nemo.
Citao sam spise mnogo većih majstora, u nadi
da ću I njima naći razlog i pravu dubinu; ali našao
91
nisam ništa, do jedan polumrtvi duh, koji strepi d
otane I tvojoj kući, sve dok živiš, i da te neguje i
zdravlja, i zog svoje velike slabosti ne može da dođe
teši te pred svim ranama i praskanjima tvoje gorde
do savršene snage.
dece.
Dakle, još stojim kao strepijiva žena u rođenju,
Sad, ovde zapamti dalje o Merkuru, zvonu ili
tražim savršenu potkrepu i nalazim samo miris I
jeci. Svoje prvobitno očelo svi kvaliteti uzimaju u
uspinjanju, u njemu duh ispituje šta se u ovoj pot­
središtu, I kojem se rađa vatra, jer se na tom mestu
krepi krije za snagu, i okrepljuje se otuda savršenim
ojavljuje bljesak života svih kvaliteta i hvata e u
mirisom u njegovoj bolesti, sve dok ne dođe pravedm
vodi, koja ostaje da osvet1java, i isušuje se u opors­
Samarićanin i ne previje mu njegove rane i isceli
ti, da bljesak ostaje telesan i postaje svetlo sjaktav.
ga, i ne odvde ga u večno prebivalište: tada će i on
Ovde apamti! - Upali drvo i ugledaćeš tajnu.
uživati savršeni ukus.
Vatra se upaljuje u tvrdoći drveta, to je pak oori,
Ovu travu, koju ovde svagda mislim, od čijeg
tvrdi izvor, izvor Saturna; on čini drvo tvrdim i
mirisa se krepi moj duh, ne poznaje svaki selja�,
jedrim. Ali, sada ne postoji svetlost u soku drveta,
ne poznaje je ni svaki doktor; jednako je nesaznat­
tako da vatra svetli kao sijajuća sv"tlost; ali kada
ljiva jednome kao i drugome; raste dobro u svakom
e sok u drvetu otroši, utuljuje svetlost i drvo j e
vrtu, ali I mnogim vrtovima je sasvim iskvarena i
žareći ugalj.
zla, jer je tome kriv kvalitet njiva. Zato se ne pozna­
Sad, vidi, jarost koja bukti u svetlosti ne postoji
je, pa i dca jedva da oznaju ovu tajnu, koliko Je
u vdi vatre, već kada se u tvrdći pojavi vrelina,
ovo saznanje sveta bilo teško.
rađa se bljesak; ovoga najpre hvat sok u drvetu,
Iako se I mngima pojavio izvor, ipak je ovamo
d kojeg vda postaje sjaktava. Jarost ili gorčina,
ubrzo prdrla oholost i sve je iskvarila. Zog toga
međutim, rađa se posred tvrdće i vreli ne u bljesku,
nije hteo da piše dmah na svome maternjem jeziku;
i od toga se takđe sastoji; i dokle doseže bljesak,
omislio je da bi bilo odveć detinjasto, da mora dati
to jest istucana kora vatre, dotle doseže takđe ja­
da se to vidi na dubljem jeziku, kako bi svet vldeo
rst gorčine, koja jeste sin tvrdoće i vreline.
da je on čovek, i da je to za svoju korist jednako
Ali , treba da znaš ovu taknu, da j e gorčina pret-
držao kao sriveno i začirišio dubokim, tuđim ime­
hodno vć u drvetu, inače se jarsna gočina ne bi
nima, da se to ne zna: tako je stvorena ožuda oho­
tako iznenada rodila u prirdnoj vatri. Jer, jednako
losti đavolove.
kao što se rađa telo vatre kada se upali drvo, na
Ali, pričekaj prstodušna majko, ti koja rađaš
isti način rađa se takđe drvo u zemlji i iznad zemlje.
svu decu ovoga sveta, koja će te se I svome uspinJa­
Alikada bi e jarost rađala u sij ajućoj vatri,
' .
nju postideti i koja e te prezreti, i neće biti tvoja . .
onda bi ona, razume se, dosezala daleko kao sjaj
deca koju si ti rdila, kao što govori duh, koji se
svetlosti: ali ovo se ne događa. Ovako je: bljesak
odiže u sedam duhova Božijih, koji je otac tvoj:
jeste majka svetlosti, jer bljesak rađa svetlost d
ne kloni duhom! ja sam tvoja jačina i tvoja snaga,
see i jeste otac jarosti, jer jarst staje u bljesku
ja ću ti u starosti tvojoj oslati blagog pića.
kao seme u cu, a isti bljesak rađa takođe zvon ili
Jer te sva tvoja deca koju rađš i u mladosti
jeku.
njihovoj dojiš prziru i ne žele da te neguju u tv­
Kada bljesak iziđe iz tvrdoće i vreline, onda
joj dubokoj starsti: ja ću te tešiti i u tvojoj dub­
praska tvrdoća u bljesku, a vrelina zvoni, a svetlost
koj starosti darivati ti mladog sina, koji treba da
u bljsku čini zvuk svetlim, vda ga čini blagim. U

92
93
upursti ili tvrdei se un hvttt i isušuje, dt je jedtn
telesni duh u svim kvtlitetimt. Jer, svtki duh u se­
dtm duhuvt Bužijih jeste bremenit st svih sedtm
duhuvt ožijih, i svi su jedtn u drugume ktu jedtn
duh, nijdtn nije izvtn drugug; stmu štu pustuji
jedriu ttkvu rtđtnje u njimt, i ttku rtđt jedtn dru­
gugt i kruz sebe stmug, t rđenje, dtkle, trtje d
večnusti du večnusti.
Ovde ću čittuct upumenuti dt isprtvnu pusmttrt
ožtnsku ruđenje. Ne trebt dt misliš dt jedtn duh
stuji pured drugih, ktu štu vidiš dt nt nebu zvezde
stuje jdne pured drugih, negu je svih sedtm jedtn
u drugume ktu jedtn duh, ktu štu tu mužeš videti
nt nekum čuveku. n imt mnuge misli, zog delu­
vtnjt sedtm duhuvt Bužijih, kuje unutrt drže ljud­
sku telu; tli, murtš rći, sem tku nisi budtltst, dt
svtki čltn I celum telu imt drugtčiju sn�gu.
Ali, prema kvtlitetu u kujem prubudiš duh i
udrediš kvtlitet, uspinju se misli i premt njemu vlt­
dtju duom. Prubudiš li duh u vttri, undt će u tebi
ntvreti gurki i tvrdi gnev; jer, čim se uptli vttrt
kujt se dugtđt u tvrdući i jtrusti, u bljesku izvire
gurki kvtlitet. Jer, tku se u svujoj ljubtvi uzdižeš
prutiv nečegt, bilu to prutiv ljubtvi ili prutiv gnevt,
čiji kvtlitet uptljuješ, tu će gure ti u tvume celum
kurpuruvtnum duhu; u bljesku se, međutim budi
isti kvtlitet. Jer, ktdt pugledtš neštu štu ti se ne
duptdt, štu je prutiv tebe: undt uzdižeš gurenje srct,
ktu ktdt bi uzeu neku steDw i udtriu pu vttrenum
ldu, pt ktdt iskrt izbije u srcu, undt se upaljuje
vttrt. Isprvt unt tinjt, tli kadt gurenje srct više
uzdigneš, undt je tu ktu ktdt duvtš u vttru, dt bi
se uptlilt istuctnt kurt. Ondt je ugtslu vreme, ili,
vttrt pusttje tuliku velikt dt guri i pruždire i unum
ntjbližem ntnusi štetu.
Ktžeš li ptk: ktku se muže ugtsiti uptljent
vttrt? Cuj, I sebi imtš slttku vudu izvurt: uspi je
I vttru, utuliće. Pustiš l i dt guri, undt će und pru­
ždreti I tebi suk I svih sedtm duhuvt izvurt, dt ćeš
94
osttti suVo Ktdt se tu desi, undt si vttrt ptklt i
žtrtč ptklene vttre, i ntvek ti nemt stvett.
Ali, tku gledtš neštu štu ti se mili, i budiš duh
u srcu, undt uptljuješ vttru u srcu; unt isprvt guri
u slttkuj vudi ktu žtreči ugtlj. Duk tinjt, unt je u
tebi bltgu ztduvuljstvu i ne pruždire te; tli ktdt se
tvuje srce udviše uzdigne i uptli slttki izvur, dt un
pusttne guruća istuctnt kurt, undt uptljuješ sve
duhuve izvurt: ttdt čittvu telu guri i hvttt ustt i
ruke.
Ovt vttrt je ntjštetnijt i ud kaku je svett ntj­
iskvtrenijt, i šttviše, nju je tešku ugtsiti; jer ktdt ,
se unt uptli, undt unt guri u slttkuj vudi, u bljesku
živutt, i murt se ugtsiti gurčinum, t vdt je utuliku
ednijt, ukuliku je više vttre. Iz tugt ttkđe sledi
tužnt dua, ktdt neku trebt dt duzvuli dt duđe du
tugt dt u njeguvuj ljubtvi guri vttrt u slttkum kvt­
litetu.
Ali, trebt dt zntš dt si u tvujuj regimenti ti
guspudtr tvuje supstvene duše; u tebi se neće pujt­
viti niktkvt vttrt u tvume krugu telt i duht, ti je
stm prubuđuješ. Istint je dt I tebi izviru svi tvuji
duhuvi i uspinju se u tebi; dtbugme, jedtn duh uvek
ia veću sntgu negu drugi. Jer, ktdt bi I jednum
čuveku regimentt duhuvt bil...- ktu I drugume, undt
bismu svi imali jednu vulju i jedtn ublik, tli svih
sedtm i h j e u sili tvugt ztjednu kurpuruvtnug duht,
t ttj duh se zuve dušt. »(Ont u sebi imt prvi prin­
cip, duh duše drugi, t duh zvezdt u elementimt
treći, ntime uvtj svet. ) «
Ktdt se ptk nekt vttrt uzdigne u nekum duhu
izvurt, undt unt nije skrivent duši; dušt muže d­
mth dt rtzbudi druge duhuve izvurt kuji su prutiv­
ni uptljenuj vttri i muže dt je ugtsi. Htedne li,
međutim, vttrt dt pusttne velikt, undt dušt imt
svuj zttvur u kuji muže dt ztključt uptljeni duh,
ntime, u tvrdi, uori kvtlitet, t drugi duhuvi murtju
biti njen ttmničtr, duk gnev ne pruđe i vttrt ne
zgtsne.
95
 Zapamti, šta je to. Kada te jedan duh izvora od­
već tvrdo goni nekoj stvari, koja je protiv prirdnih
akona, onda moraš dvratiti tvoje či d te stvari.
Ako to ne pomaže, onda uzmi isti duh i baci ga u
nicu. To će okrenuti tvoje srce d naslade, O
ždranja i lokanja, . carstva ovoga sveta, i misli da
današnji dan jeste kraj tvoga tela; okreni se d ras­
kši sveta i ozbiljno pozovi Boga, i predaj mu se.
- Kada to učiniš, svet će ti se rugati i moraš biti
njegov glupak. Ovaj krst nosi sa strpljenjem, i ne
daj zatvorenom duhu da opet iziđe iz tamnice, i
veruj Bogu, on će te krunisati ožanskom radošću.
Ako se duh oet otme iz tamnice, smesti ga ­
novo I nju� uortači se s r.jim, sve dok živiš. Samo
ako izdržiš toliko dugo da ti se ne upali izvorište
srca, da d toga tvoja duša ne postane tanko drvo
vatre, N da svaki izvor još ima svoj sok, kada se iz­
nutra adeliS: onda ti zapaljena vatra neće nimalo
škditi na Pslednjem sudu i nće prionuti uz tvoje
duhove sokova, vć ćeš osle ovih strašnih veljih
jada u vasrsenju biti Božiji trijumfujući anđeo.
Sada bi mogao kazati: da li je u Bogu takođe
jedna mržnja među duhovima Božijim? Ne. Odmah
pšto pokažem njihovo ozbiljno i strogo rđenje,
baš svako će mći dobro da razume veliku ozbiljnost
oži ju: zato ne sledi da je među njima nejedinstvo.
Jer, najunutrašnjije, najdublje rđenje j e samo u
srži, što ne može d a dokuči nijedno stvorenje I telu,
već I bljesku, I kojem se rađa sriveni duh, tu će
biti pojmljiv; jer se isti takđe rađa na takav način
i I takvoj nazi.
i, meni se vrata moje duševnosti otvaraju,
tako da to vidim i da mogu da saznam; inače bi kd
mene mnogo toga ostalo skriveno, sve do dana vas­
krsenja mrtvih. To je takđe d kako je sveta bilo
skriveno svim ljudima, ali ja puštam da time Bog
upravlja.
U Bgu trijumfuju svi duhovi kao jedan duh,
a jedan duh uvek ublažuje i okrepljuje druge, i
96
nije ništa drugo do zaludna radost i milina. AU,
njihovo strogo rođenje, koje se dešava u skrivenome,
mora biti takvo; jer život i razum i sveznanje se
tako rađaju, a to j e jedno večito rađanje koje nikada
nije drugačije.
Ne smeš misliti da je na nebu jedno telo koje
se samo rađa, koje čovek pre svih drugih naziva
ogom; ne, već se rađ2 vascela ožanska snaga, koja
jeste samo nebo i svih neba neo, a to se zove Bog
otac, iz kojeg su rđeni svi sveti anđeli i takđe u
istoj snazi žive; takđe u telu te snage se uvek i
večno na taj način rađa duh svih anđela, uz to,
takođe, duh svih ljudi. Jer, ovaj svet pripada isto
tako telu Boga ca kao i nebo; ali, duhovi su u pro-
•
stornosti ovoga sveta upaljeni od kralja Lucifera,
I njegovom uzdianju, da sve na ovome svetu jeste
kao naola usahnulo i mrtvo: zato smo mi siroti
ljudi čak zaslepljeni i živimo u velikoj opasnosti .. .
Ali, ne treba zbog toga da misliš da je nebeska
svetlost na ovome svetu ugasnula I izvornim duhr
vima Božijim. N e, to što mi sa našim iskvarenim či­
mt ne možemo da shvatimo jeste samo tmina; ali
čim Bog ukloni tminu, koja lebdi iznad svetlosti, i
tvoje oči će e otvoriti: tada bi, ovde, na mestu na
kojem stojiš, u svojoj odaji, ili pak u njoj sediš ili
ležiš, sdeo i lepi lik Božiji i vascela nebeska vrata.
•
Ne treba svoje oči da dižeš preTla nebu; jer stoji
naposana: vrlo blizu ti j e ova reč, u ustima tvojim
i u srcu tvome. 5. Mojs. 30, 40; Rim. lO, 8 . - Bog
ti je toliko blizu, da se rođenje Svetg trojstva takođe
dešava u tvome srcu, u tvome srcu se rađaju sve tri
ličnsti, Bog otac, Sin i Sveti duh.
Sto ovde pak pišem o centru ili središtu, onda
tome nije značenje da je na nebu neko posebno mesto
ili neko posebno telo, u kojem bi se ojavljivala va­
tra božanskoga života, iz kojeg proizilazi sdam du­
hova Božjih u vasceloj dubini ca; već zborim na
telesni ili anađeoski ili ljudski način, zbog čitaoće-
97
vog nerazu mevanja, po vrsti i nainu, kako su stvo­
Da, kada bi još mogli da budu zapreti u rupu, da ne
rena anđeoska stvorenja i kako j e svagda u Bogu.
bi dodirivali gnevni lik Božiji, onda bi još bili zado­
J er ne umeš ia spomeneš nijednog mesta, ni na
voljniji i ne bi morali da podnose večnu sramotu i
nebu. ni na ovom�svetu, na kojem ne bi bHo božan­
okoru.
skog rđenja, pa bilo to u nekom anđelu, ili u svetom
Ali, tu nema pomći, njihova muka samo postaje
čoveku, ili izvan ovoga. Gde god se izvorni duh kudi
veća, sve više će oni žaliti, sve više će se upalj ivati
u svetom čoveku, ili izvan ovoga. Gde gd se izvorni
paklena jarst, moraju ležati u paklu, kao mrtvačke
duh kudi u božanskoj snazi, ma na kom mestu to
noge, kao u vatri osmuđene ovce, njihov smrad i
bilo, samo ne u đavolima i I svim ezožnim iskva- .
grozota nagrizaće ih, neće smeti da dignu svoJe
renim ljudima, tamo j e već sadržano izvorište -
oči za pokoru, jer u svo joj oblasti neče videti ništa
žanskog rođenja, tu su već svih sedam izvornih du­
drugo do samo jednog strogog sudiju i iznad sebe, i
hova Božjih, kao kada zatvaraš neki krug prostora,
na svim stranama, videće večnu radost. teNe da oni
krug stvorenja, a u njemu bi posebno bilo vascelo
ovu ne shvataju, ili ne vide, već o njoj znanje imaju
ožanstvo, jednako kao što se rađa u nekom stvore­
u centru . ) «
nju, tako e takđe rađa u vasceloj dubini Oca, na
Tu j e ah i avaj, dranje i vrištanje, a nikakvog
svim krajevima i I svim stvarima.
spasenja. Biće im kao kada stalno gr� i seva na
I na jedan takav način j e Bog svemćni, svezna­
sušu, jer se tako rađaju upaljeni duhovi Božiji. Prva,
jući, svevideći, svečujući, svemirišući, svečuvstvuju­
tvrdča, rađa tvrdi, hrapavi, hladni i opori kvah­
ći, sveosečajući Bog, koji j e svugde i iskušava srca
tet, druga, slatkoča, je ushanula, kao kod žarečeg
stvorenja i bubrege. I na jedan �av način su neo
uglja, kada više nema u drvetu soka, koje gori d
i zemlja njegovi, i na jedan takav·'način moraju svi
žeđi, a nema okrepijenja; treče je gorčina koja čupa
đavoli, koliko ih ima, biti svim ezožnim ljudima
kao vrela kuga i gorčija j e d žuči; četvrto j e vatra
večno utamničeni, i I Salniteru, kojeg su oni na
koja gori kao jarosni sumpor, eto, lj ubav j e jedno
svome mestu iskvarii i upalili, pate večnu patnju,
neprijateljstvo, jeka nije ništa drugo nego tvrdo
i Uz to večnu sramotu i pokoru.
kovanje, jednako nekom praznom zvuku vatre, k� o
Jer će vasceli lepi lik Božiji svekolike svete
da j e to uinio udar groma, oblast sedmog tela l e
anđele lepo, prekrasno i jasno osvetliti iznad njih
kuća žalsti. Njihovo jelo je grozota, a iz svih kva­
i ispod njih, i na sve strane pord njih, a Sl sveti •

liteta raste jarst. Ah, i večno ez kraja, tu nema

anđeli trijumfovaće iznad svekolikog čoveka, ovrh
vremena drugi ralj, koji drži večni sud, sedi na
njega i ispd i pored njega, včno, i od velike radsti,
njihovoj stolici, oni su samo stoličica za njegova
miline i dražesnosti sada pevaju o Božijoj svetsti
stopala.
o svojoj kraljevskoj regimenti, o dražesnom plodu
7, lepoto i milino ovoga sveta, o carstvo i gorda
nebeskog rastinja, i to će biti prema kvalitetu sedam
raskoši, o moći i silo, tvoj nepravedni sud i velika
duhova Božijih obznanjeno na sav glas.
Faskoš sa svim tvojim milinama, sve to leži na jednoj
Naprotiv, anđeli će sa svim ezožnim ljudima
gomili, i sve je postalo paklena vatra. Pa žderi, loči,
biti proterani u pakao, otom će se paleni smrad
nadodoljuj se, pa vladaj u tome, ti lepa boginjo,
mučiti i peti, a paklena vatra i paklena hladnća i
kako si ostala bludnicom, a tvoja sramota i pokora
gorčina goreće prema vrsti zapaljenih duhova Boži­
tvoja traju včito.
jih, u njihovim telima i isto tako u njihovoj oblasti.

98 99

11. POGL..VLJE
o sedmom duhu izvora u božanskoj zi
Sedmi duh Božiji u ožanskoj snazi jste telo
koje se rađa iz drugih est duhova, u kojima opstoje
sve neeske figure, i I ovima se obrazuje i formuje,
a u tome se ojavljuje svekolika lepota i radost. To
je pravi duh prirde, ama prirda, u kojoj stoji
pojmovnost, i I njemu se formovana sva stvorenja
a nebu i na Zemlji: pa i samo neo je formovano
I njemu i sva prirodnost I čitavom Bogu stoji I
ovom duhu. Kada ne bi bilo ovog duha, ne bi bilo
anđela, ni ljudi, a Bog bi bio neistraživa sušti­
a, koja bi ostojala u neistraživoj snazi.
Sada se pstavlja pitanje: kakav je ovaj oblik?
Ako si uman duh Merkuriusa, koji prdire rz svih
edam duhova Božijih i dobrava ih i promatra
kakvi oni jesu, onda češ ix.sle objašnjenja ovog sed­
mog duha razumeti i o smislu ojmiti delovnje i
suštinu svekolikog božanstva. Ali, ako d ovoga duha
ništa ne razumeš. onda stavi na miru ovu knjigu,
i ne prosuduj ni o hladnom, ni o toplom I njemu,
jer si jako uhvaćen I Saturnu i nisi filozof na ovom
svetu. Ostavi svoje prosuđivanje da miruje, ili ćeš
biti nagrađen zlom, od kojeg hoću verno da te saču­
vam, sve do onoga života, kada će ti se otvoriti vra­
ta neba, pa ćeš onda i ti to razumeti.
Sad se duoko zamisli. Ovde moram da obuhva­
tim čitvo neesko telo u središtu kd srca; a pošto
objasnim čitavo telo, kako postaje prirda, shvatićeš
najviši razlog, kako svih sedam duhova Božijih uvek
rađaju jedan drugoga, i kako ožanstvo nema ni ­
četka, ni kraja. Zato pogledaj zadovoljstvo tvoga
duha, i večno, bosko carstvo radosti, neesko
stanište i telesne radosti koje I večnosti nemalU
•
raja.
Sad zaamti: kada se u centru pojavi bljesak,
onda .božansko rođenje stoji u punom delovanju, u
100
ogu je uvek i včno tako, i u nama, sirot01 dci
d mesa nije. U ovome životu, I nama ljudima tri­
jumfujuće ožasko rđenje traje tek onoliko koliko
traje bljesak, zato je naše saznanje delimićno, dok
je u Bogu bljsak uvek nepromenljiv i večno je ta­
kav.
Vidi, svih sedam duhova Božijih se rađa u. isto
vreme, nijedan nije prvi, i nijedan nije poslednji,
ali se mora gledati na jezgro, kako se pojavljuje -
žansko rđenje, inače se neće razumeti ništa, jer
stvorenja ne mgu svih sedam duhova u isto vreme
jedne u drugima da ojme, inae ona to neosredno
saznaju, ali k.ada e jedan duh kudi, onda on kudi
sve druge, tada stoji rođenje I punoj snazi. Zato u
ljudima nema jedng oćetka i u u, ao akđe
moram pisati samo na način stvorenja, inače ne bi
ništa razumeo.
Vidi, svih sedam duhova bi izvan bljeska bili
jedna tamna dolina, ali kada se bljesak izmđu opo­
rog i gorkog kvaliteta pojavi u vrelini, onda on
ostaje sjaktav u slatkoj vdi, u plamenovima vreline
gorak i trijumfujući i živ, a I oporom telesan, suv
i svetao.
Sada se ova četiri kvaliteta pokreču u bljesku,
jer I ovome sva četiri postaju živa; sada se snaga
ova četiri duha povećava u bljesku, kao kada se o­
javi život, a povećana snaga u bljesku jeste ljubav,
to je peti duh, ista snaga u bljesku tako prijatno uza­
vri kao kada bi mrtvi duh oživeo i iznenada bio stav­
ljen u velikoj jasnoći.
U ovom talasanju pak jedna snaga pokreče dru­
gu prvo praska opora snaga, vrelina u praskanju
pravi svetli zvuk, a gorka snaga razdeljuje zvuk,
voda ga ublažu je, to je šesti duh.
Sada se pojavljuje zvon, u svih et duhova, jed­
nako nekoj prijatnoj muzici, i ostaje da ostoji, jer
ga isušuje opori kvalitet. Sada u istoj jeci, koja se
ojavila i koja ostoji samo suva jeste snaga svih
101
 šest duhova izvora, i jednako kao seme drugih šest
duhova, koje su oni zajedno kororovali i d toga
načinili jedan duh koji ima kvalitet svih duhova, a
to je sedmi duh Božiji u ožanskoj snazi.
Ovaj duh ostoji samo u svojoj boji jednakoj
neeskom plavetnilu, jer j e rđen iz svih šest duho­
va, kada bljesak, koji postoji usred vreline, svetli
u drugim duhovima tako da se oni uspinju u bljesku
i rađaju sedmi duh, takođe se uspinje bljesak u ro­
đenju šest duhova u sedmom duhu.
Ali, zato što sedmi duh u sebi nema poseban
kvalitet, bljesak u sedmom duhu ne može da postane
svetliji već on od sedmog duha gradi telesnu suštinu
svih sedam duhova, a blj esak stoji na srdini između
ovih sdam duhova i rađa se d svih sedam duhova.
Sedam duhova jesu otac svetlosti, a svetlost j e
njihov sin kojeg oni uvek tako rađaju od večnosti
do večnsti, a svetlost osvetljava i uvek i večno se­
dam duhova čini živima i punim radosti, jer oni sve­
koliko svoje ispunjenje i život uzimaju I snazi svet­
lsti. Naprotiv, svi oni rađaju svetlost i svi su I isto
vreme otac svetlosti, a svetlost ne rađa duh, već ih
sve čini živima i bogatima radošću da uvek stoje I
rođenju.
Vidi, još jednom ću ti pokazati, ne bi li ti to
možda ojmio, da ovaj uz,višeni rad ne bi bio uzalud
i bez koristi.
Opori kvalitet je prvi duh, kvalitet koji steže i
sve ini suvim; slatki kvalitet j e drugi duh, kvalitet
koji u blažuje. Treći duh pak jeste opori duh, koji
nastaje iz četvrtog i etog, kada se treči duh u nje­
govom bešnjenju protrlja u oporom, onda on upalju­
je vatru, onda se I jarosti pojavljuje vatra I opo­
rome. U istoj toj jarosti osamostaljuje se opori duh,
I a u slatkom on postaje blag, u tvrdom postaje tele­
san, pa sad postoji on i četvrti takođe.
Sada se u vrelini pojavljuje bljesak u snazi sva
četiri, i uspinje se u slatkoj vodi izvora, a gorki ga
čini trijumfujućim, a opori ga čini sjaktavim i svu-
102
vim i telesnim, a slati ga čini blagim, i uzima nj.'­
gov prvi sjaj u slatkom, tu pak bljesak ili svetlost
postoji I središtu kao srce. Kada ista svetlost koja
stoji u središtu sija u četiri duha, onda se snage če­
tiri duha uspinju u svetlosti i postaju žive, a vole
svetlost, to jst, hvataju je u sebe i njome su breme­
nite, a isti �ptočeni duh jeste ljubav života, to jeste
eti duh.
Ako su duhovi uhvatili ljubav u sebi, onda oni
dređuju kvalitet za veće radosti, kao kada se po­
javljuje zvon; tvrdi duh praska, slatki duh čini pra­
skanje blagim, opori se razdel juje prema vrsti kva­
liteta, četvrti čini zvuk, peti čini carstvo radosti, a
ovo zajedno korporovano zvonjenje jeste zvon ili
šesti duh.
U ovom zvonjenju se pojavljuje snaga svih šest " .,
duhova, i postaje pojmovno telo, govoreći na anđeo­
•
ski način, i postoji u snazi drugih šest duhova i u
svetlosti, a to je telo prirode, u njemu se obrazuju
sva nebeska stvorenja i figure i rastinje.
Sveta vrata. - Ali, svetlost koja ostoji posred
svih šest duhova, a unutar svih sedam duhova stoji
ži vot, zahvaljujući kojem svih sedam duhova postaju
trijumfujući i bogati radošću, u čemu se pojavljuje
nebesko carstvo radosti, koje rađaju svih sedam du­
hova, a to je sin svih sedam duhova, a sedam duhova
jesu njegov otac, koji rađaju svetlost, a svetlost rađa
u njima život, a svetlost je srce sedam duhova, a ova
svetlost jeste istinski sin Božiji. kojeg mi hrišćani
obožavamo i poštujemo, kao i druge ličnosti u ne­
beskom Trojstvu.
Sedam duhova Božijih jesu svi zajedno Bog otac,
jer nema duha izvan drugog duha, već svih sedam
njih rađaju jedan drugoga, pa kada ne bi bilo jednog,
ne bi bilo i dugog. Svetlost, međutim, jeste jedna
,
druga ličnost. jer se ona uvek rađa iz sedam duhova,
a sedam duhova se uspinju u ovoj svetlosti. a snage
•
ovih sedam duhova uvek izlaze u sjaju svetlosti u
sedmom prirodnom duhu, i formuju i obrazuju sve
103
u sdmom duhu, a ovo izlaženje u svetlosti jeste
Sveti duh.
Bljesak ili panjina ili srce, koje se rađa u sna­
gama, ostaje da stoji u srdištu, a to je Sin, a sjaj u
svekolikoj snazi izlazi od Oca i Sina u svim snagama
će te odvojiti d lj ubavi Božije, u kojoj si rođen i
u kojoj živiš, istraješ li do kraja u njoj? Ko to hoće
da te odvoji od Boga u kojem ovde živiš?
Sto si u njivi posejao, to će i izrasti, pa bila to
pšenica, žito, ječam, mahune ili trnje, ono na šta ne

ca i formuje i obrazuje u sedmom prirodnom duhu bude sposobna večna vatra, to neće ni goreti, ali
sam Bog neće kvariti tvoje seme, već će se starati da
s�� pre�a snazi i delovanju sedam cuhova i prema
ono donese plda u večnom životu.
nJlhovOj razlici i nagonu. I to je pravi Sveti duh
Pa pošto sve živi i jeste Bog, zašto se korov hva­
kOjeg mi hrišćani štujemo i obožavamo kao treću
li pred pšenicom? misliš li da je Bog licemer , a ti
ličnost u božanstvu.
pogledaj svaku ličnost ili ime? Koje bio otac svima
Vidiš, dakle, slepi Judo, Turčine i neznabožče,
�a � b��anst:u je�u tri ličnosti, to ne možeš poricati,
nama, nije li to bio Adam? Pa ako je njegov sin u
zlu živeo pre. Bogom, zašto mu nije pomogao nj egov
Jer .
ZlVlS u trIma lIčnostima, i svoj život imaš d njih
otac Adam? Ali, ovde se kaže: koja duša zgriješi,
i I njima a na Poslednjem sudu ćeš vaskrsnuti iz
ona će poginuti (Jez. 18, 4. 20). Da Kain nije ugasio
mrtvih I snazi ovih triju ličnosti i večno ćeš živeti.
njegovo svetlo, ko bi ga dvojio od ljubavi Božije?
Ako ćeš na ovome svetu živeti sveto i ' dobro po
Tako i ti, hvališ se da si hrišćanin i da oznaješ
zakonu prirode, i ako svetli bljesak, koji je tu Sin
svetlo, pa zašto se ne okreneš njemu? misliš li da te
Božiji, koji te uči zakonu prirde, ne budeš hteo da
ime čini svetim? čekaJ :lalO, iskusićeš to. Gle, pre
ugasiš jarosnim uzdizanjem u tvojih sedam duhova
će u carstvo neesko ući mnogi Jevreji, Turci i pa­
izvora, koje juri protivno nauku prirode, onda ćeš
gani, koji su dobro ukrasili svoje lampe.
sa svim hriĆanima živeti u večnoj radosti.
»(Zakon prirde je ožanski poredak iz centra
prirode, koji u tome može da živi, ne traži nikakvih d koje je koristi biti hršćanin?
drugih zakona, jer on ispunjava volju Božiju. ) «
Jer. nije do tvoga neverovanja, tvoje neverova­
. Mnogi će, medutim, jer znaju put života i znaju
nje ne ukida istinu Božiju; vera, mđutim, raspiruje
kako treba da se pdignu pre pada, ostati da leže,
duh �ade, i svedči da smo deca Božija, vera se rađa
biće bačeni u jame, i tu će morati da trunu sa svim
u bljesku i rve se sa Bogom sve dok on ne nadvlada
ezbožnim neznabošcima. Zato gledaj šta činiš, ko
i pobedi.
si; drugima sudiš, a sam si slepo A duh veli da nemaš
Ti presuđuješ nama i presuđuješ sebi samom,
razloga da sudiš boljem d sebe, nismo li zar svi d
budući da raspiruješ surevnjivost u gnevu koji gasi
jednoga mesa, a ne pstoji li naš život u Bogu, jed­
tvoju svetlost; ako si rastao na slatkom drvetu ako '
.
nako kao u ljubavi, tako i u gnevu? Jer, ono što
savlađuJeš zle uticaje i živiš sveto i dobro po zakonu
oseješ, to ćeš i ožnjeti.
prirode koji ti dobrovoljno pokazuje šta je pravo.
Razlog tome što se ti gubiš nije Bog, jer je u
Ali, ako nisi rastao iz neke jarosne grane » ( ra­
prirdi napisano da valja činiti po zakonu i po pravu,
zu nećeš iz svekolikog bezbožnog semena, iz kojeg
a istu knjigu imaš i u svome srcu. Sasvim dobro
najčešće izraste čičak, koliko god da je saveta, volja
znaš da ti valja delovati dobro i prijateljski prema
će biti slomljena, i biće teško, onoliko koliko se li­
tvojima bližnjima, takđe sasvim dobro znaš da svoj
stova sasši na dobrom drvetu) « ako nisi slep, ko
I

104 105

vlastiti život, to jest, telo svoje i dušu svoju ne smeš
osramotiti i okaljati.
Uistinu. I ovome postoji jezgro i ljubav Božija,
Bog ne gleda ni na jedno ime ili rđenje, ali ko se
upravlja u ljubavi Božijoj taj se upravlja u svetlu,
a svetlo je srce Božije. Ko pak Boga stavlja u srce,
o će ga ispljuvati? Niko, jer se on rađa u Bogu.
O ti, slepi i olumrtvi svete, okani se toga da
sudiš, o ti, slepi Judo, Turčine i neznabošce, okani
se svoga klevetanja i predaj se pokornosti Božijoj, i
upravljaj se I svetlu, videćeš kako ćeš ustati I svome
padu, i kako ćeš se na ovome svetu dbraniti od pa­
klene jarosti i kako ćeš moći da je savladaš, i sa
ogom včno da živiš.
Uistinu, samo je jedan Bog, ali kada se sa tvojih
ćiju podigne koprena da ga vidiš i da ga saznaš,
onda ć e sva tvoja braća, bili to hriĆani, Jevreji ili
Turci ili neznabošci, ustati i doći do saznanja. Ili,
misliš da Bog jeste samo Bog hrišćana? Neznabožci
takođe žive u Bogu; nego u svakom nardu koji se
boji njega i čini pravdu mio je njemu. Apost. lO,
35. Ili, šta si ti znao koji si hrišćanin, kako je Bog
hteo da te spasi od zla? šta ti nudiš za prijateljstvo
s njim, pošto je Bog svome sinu dao a ostane č>­
vek, da spasi ljudski rod? je li on samo tvoj kralj?
ne stoji li napisano: svim neznabošcima on je uzda­
nica? Hag. 2, 8.
Slušaj, kao što za grijeh jednoga dođe suđenje
na sve ljude, Rim. 5, 1 8 G i kao što za jednoga dođe
spasenje na sve. Sto na svakome leži kao nauka? ti
takođe ne znaš kako je Bog hteo s tobom da postupi,
ošto si I grehovima bio mrtav.
Jednako kao što greh bez razlike vlada jednima,
tako i svima, tako takođe vlada milosrđe i spasenje,
kako jednima, tako i svima. Neznabošce, Jude i Tur­
ke je, međutim, snašlo slepilo, ali i oni jednako stoje
I strašnome rđenju, i traže mir, iskaju milost, i
ne traže ga na pravome mestu, Bog je, međutim,
svuda i gleda na temelj srca. Pa, ako se u njima, u
106
•
njihovom strašnom rođenju rađ a svetlost, ko si tl,
ti koji im sudiš?
Vidi, ti slepi čoveće, ja ću ti okazati, pđi na
neku poljanu, tamo ćeš videti mnogo korenja i cveća,
videćeš oporo, slatko, kiselo, elo, žuto, crveno, zele­
no i mnogo koje; ne rastu li svi oni na Zemlji? ne
stoje li jedno pored drugog? ne zavidi li jedno drug>­
me na njegovom lepom obliku? Uzdigne li s jedno
među njima previše u svome rastu i sasuši se, jer
nije imalo dovoljno soka, šta mu može učiniti zem­
lja? daje li mu ona soka koliko i drugima? Ali, kada
ispod njega izraste trnje i kada žetelac dođe da pri­
ere žetvu , onda on saseca sve dreda, i odbacuje,
a oni sagorevaju I vatri, a mnogo cveće sere u
svojoj žitnici.
Tako je i sa ljudima, o;'i su od mnogih darova
i usuda, jedan je u Bogu mnogo svetliji nego drugi,
ali zato što nisu u duhu pokvareni, nisu ni za osudu,
ali ako je duh pokvaren, onda čovek ne vredi ni za
što do za drva za og rev. A ako su Turci oporog kva­
liteta, a neznabožci gorkog, šta te se to tiče? ako
svetlost u oporom i gorkom kvalitetu postaje sijaju­
ća, onda to ona i osvetljava ? A ti si rđen u vrelini,
.
u kojoj se svetlost pojavljuje u slatkoj vodi izvora,
pa pripazi da te vrelina ne sagori, mogao bi je i uga­
siti.
Ti ćeš pak reći: nije li pravo da neznabožci,
Jude i Turci istrajavaju u njihovom slepilu? Ne, ali,
ja ti kažem, kako može videti onaj ko nema očiju?
šta o tome zna siroti laik, šta sveštenici imaju drugo
do buke u njihovom pijstvu ? on dlazi tamo u
svojoj bezazlenosti i drži se i ·strahu.
Sad ćeš ti pak reći: da li je Bog oslepio Turke,
Jevreje i neznabožce? Ne: nego kada im je Bog upa­
lio svetlost, oni su živeli u zadovoljstvu njihovih sr­
ca, i nisu hteli da znaju o duhu, a onda je zgasnula
soljašnja svetlost. Ali, nije . sasvim zgasnula, i ne
107
 •
toliko da ne bi mogla da se rdi u čoveku, buduci
da je čovek d Boga i da u Bogu živi, pa bilo to u
ljubavi ili u gnevu.
Ako pak čovek žudi, ako u svojoj žudnji ne sne
da postane bremenit, a ipak jeste bremenit, onda
on može i da rađa. Ali, sve dok mu sija spoljašnja
svetlost, dotle on ne poznaje svoga sina kojeg je
rdio, i tek kada se pojavi svetlost na Poslednjem
sudu, ugledaće svoga sina.
Vidi, kazujem ti jdnu tajnu, već je vreme da
mladoženja kruniše svoju nevestu, savetuj, gde je
kruna ? pred ponć, jer posred oporog kvaliteta svet­
lst ostaje svetla. Ali, odakle dolazi mladoženja?
iz središta, I kojem vrelina rađa sveilost i I onoć
prelzi u opori kvalitet, kada svetlost pstaje svetla.
Pa šta čine pred dne? zaspali su u vrelini ali će ih
probuditi sevanje na suvo, i mnogi d njih će se za­
strašiti na smrt? A šta čine pred veče? njihov gorki
kvalitet će se sojiti sa drugim kvalitetima, a kada
kušaju slatku vdu, njihov duh će pstati blag. A
šta čine ujutro? d peetka si ti gorda nevesta, još
d četka nuđena ti je kruna, ali se ti d onda kaniš
da budeš lepa, s drugima živiš.
o božanskoj i nebeskoj prirodi, de!ovanju i svojstvu
Ako pak hćš da naš šta na nebu jeste kao pri­
roda, i šta sveti anđeli u sebi imaju d prirde, i šta
uistinu jeste svetla, nebeska i žanska prirda, on­
da apiši okolnosti ovog edmg izvornog duha Bo­
žijeg, onako kako sledi.
Sedmi izvorni duh Božiji jeste izvorni duh pri­
rode, jer drugih šst duhova rađaju sedmi, a sedmi,
čim e rdi, jeste jednako majka stalih sdam, koji
obuhvata drugih šest, i rađa se oet, jer telesna i
prirodna suština stoji u sedmom duhu.
108
Ovde zapamti smisao.
Sest duhova se uspinje u punom rođenju prema
svakoj snazi i vrsti, i kada se uspnu, onda je njihova
snaga sačinjena od svih snaga, a čvrstća sasušuje
tu snagu i jednaka je čitavoj suštini. Ovo telesno
ssušivanje ja u njizi nazivam ožanskim Salnite­
rom.
.(Pd rečju Salniter, u ovoj k"jizi se razume
kako iz večnog centra prirode drugi princip izrasta
iz prvog, jednako kao svetlst iz vatre, ošto se razu­
meju dva principa. kao prvi, vreli, i kao drugi, vaz­
dušni, pšto u životu u vazuduhu stoji pravo raste­
nje, a u životu u vatri uzrok kvaliteta.
Dakle, ako je napisano: anđeli su stvoreni d
Bga, onda će se razumeti iz večne prirode Boga, I
kojoj se razume sedam oblika, a božanska, svetla
prirda nće se razumeti I vatri, već I svetlosti. I,
ako nam vatra daje tajnu večite prirde, i tajnu -
žanstva, onda će dva principa drazumevati dvo­
struki izvor, jedan vreli, jarosni, oori, gorki, stra­
i, rsakajući I vatrenom izvoru, a iz vatre svet­
lst , koja stanuje I vatri, a o vatri se ne dokučuje,
i stoji jedan drugi izvor, kao blagost, u kojoj jeste
požuda ljubavi, odakle će se požuda ljubavi razumeti
kao jedna drugačija volja d volje koju ima vatra ) «
»(Jer, vatra bi sve da rastči i uspinje se visoko
u izvoru, a krotkost svetlosti i suštastvo, dok u
večnoj svetlosti vatra čini duh vode večnoga života,
a I trećem principu ovoga sveta stvara vdu �a pra­
skanjem vazduha. ) «
.(Onaj ko čita ovu knjigu treba da razume tri
principa ili rđenja, kao jedno d prastanja večne
prirode u večnoj volji ili žudnji Božijoj, žudnji koja
se goni I vwikome strahu do četvrtog, prema vatri,
u kojoj nastaje svetlost i ispunjava večnu s\obodu
izvan prirode. ) (
109
 »(Zato ćemo razumeti sveti trobroj u svetlosti
izvan prirode, u snuzi svetlosti u slobodi, kao drugi
izvor ez suštine, pa ipak povezan sa vatrom prirode,
kao vatru u svetlosti. A treći princip ovoga sveta je
rođen iz prvog i i stvoren je od njega. Ovo je samo
jedno uvođenje u ovaj princip, jer prvi autor nije
dovoljno pojmio, a i kada bi sve izgledalo sasvim
jasno, ipak ne bi moglo da se dokuči sve, jer je to
jdnako kao kada prđe pljusak, posle kojeg nastaje
rastinje.) «
Jer, unutra je seme vascelog božanstva, i jed­
nako je kao kada majka koja prima seme uvek iz­
nova rađa plod, prema svim kvalitetima semena.
U ovom uspinjanju, takođe posred šest duhova,
uspinje se Merkurius, zvon ili jeka svih šest duha-
o
va, a u sedmom postoj l an kao u majci, kada sedmi
kvalitet rađa plodove svake vrste i svake boje, prema
šes t delovanja.
Ali, ovde moraš znati da božanstvo ne miruje,
već deluje bez prestanka, i uspinje se, kao prijatno
rominjanje, kretanje ili borenje, jednako kao što se
dva stvorenja, koja su u velikoj ljubavi, igraju i
dave e, ili se gušaju, pa čas gore leži jedno, čas
drugo, sve dok jedno ne nadvlada, ne okrene se i
ne baci ono drugo na pd.
Ovo možeš razumeti u poređen ju, kao kada se­
dam persona otpočne kakvu prijateljsku igru rados­
ti, pa svako jedno pobeđuje drugog, a treba prilazi
poeđenome u pomć, pa bilo to dražesna, prija­
teljska zabava, jer uistinu svi do jednog imaju jedno
za drugo ljubavnoga htenja, a ipak se jedno protiv
drugog bori u zabavi ili u ljubavi.
Takvo je i delovanje šest duhova Božijih u sed­
mom duhu, čas jedan ima jako uspinjanje, čas drugi,
i tako se rvu jedan s drugim u ljubavi. A, kada se
svetlost uspinje u ovom borenju, onda igrom uprav­
lja sveti duh, u snazi svetlosti u drugih šest duhova,
110
kao kada se u sedmom pojavi životni plod svake
vrste, a uz to i svake oje, i rastinje.
Pa koji je kvalitet najjači, prema njemu se L
obrazuje telo plda, boje takođe; u ovom borenju ili
rvanju formuje se božanstvo na beskonačan i nei­
straživ način.
Jer, sedam duhova jesu sedam glavnih izvora,
ako se u njima penje Merkurius, onda on pokreće
sve, a gorki kvalitet sve pokreće i pravi razliku
među njima, opori ih pak sasušuje.
»(Prirda i trobroj nisu jedno, to jedno se raz­
likuje, kao što trobroj stanuje u pirodi, ali je nedo­
kučiv, iako j e to -j�na večna veza.) «
Ovde sad zapamti, kako jeste obrazovanje u prirodi
u sedmom duhu
Slatka voda jeste očetak prirde, nju sažima
oori kvalitet, tako da ona postaje prirdna i može
govoriti pojmljivo na anđeoski način.
Ako j e pak sažeta, onda ona izgleda jednako
plavom nebu, i ako se u njoj ojavi svetlost ili
bljesak, onda ona izgleda jednako nekom plemenitom
juspisu, ili kako bih to ja nazvao na mome jeziku,
nekom staklenom moru, I kojem sija Sunce, a mnogo
je glasnija i svetlija.
Ali, ako e u njoj ojavi gorki kvalitet, nda se
ona razdeljuje i formuje, jednako kao kada j e on
živeo, ili kao kada bi se tu ojavio i formovao u ze­
lenom obliku, jednako nekom zelenom bljesku, ljud­
ski govorći, iz kojeg e ojaVljuje k u koji čovek
ne može da gleda.
Ali, ako se u njoj pojavi vrelina, onda se zeleni
oblik formuje u neki polucrvenkast oblik, jednako
kao kada bi iz zelenog bljeska svetleo mrkocrveni
granit.
111
 Ali, ako svetlst, koja je Sin Božiji, sija u ovom nema ni početka ni kraja, dokle ne doseže svojim

prirono moru, onda ono dobija svoje žućkuste i be­ čulima nijedno stvorenje.

ličaste oje, što ne mogu da uporedim ni sa čim, pa Pa ipak, treba ovo da znaš, da se svagda, na

sa ovim zrenjem moraš čekati do onoga života. Jer, svakome mestu, moćnijim pokazuje čas jedan kva­

to je sad pravo prirodno nebo, koje j e tu od Boga, litet, čas pobeđuje drugi, čas treći, čas četvrti, čas

u kojem obituju sveti anđeli, i z kojeg su oni na eti, čas šesti, čs sedmi. I uvek je takvo večito

pčetku stvoreni. rvanje, delovanje i prijateljsko narastanje ljubavi,

a tu, u ovome narastanju, božanstvo se pokazuje
Vidi, kad se Merkurius ili zvon pojavi u ovom
sve divnijim, nepojamnijim i neiscrpnijim, da sveti
prirdnom nebu, onda se ojavljuje božansko i an­
anđeli ne znaju šta će od radosti, i u tome je do­
đeosko carstvo radosti, jer se pojavljuju forme, ob­
voljno ljubavnih šetnji, i pevaju lepu pesmu Te
razovanja, boje i anđeoski pld, koji leo cveta, raste
Deum laudamus, prema sva kom kvalitetu veli koga
i stoji I svome savršenstvu, od svakojakih voćaka,
Boga, prema njegovom čudesnom otkrovenju i mud­
>kora i rastinja dražesno viđen, sa prijatnim miri­
rsti, o lepoti i boji, plodu i obliku. Jer, kvaliteti
som i ukusom.
se uvek i večno tako uspinju, i kd njih nema ni
Ali, j a ovde govorim anđeoskim jezikom, a ti to
početka, ni sredine, ni kraja.
ne moraš razumeti zemaljskim, jednakom ovome
Pa, ako sam ovde jednako pisao kako sve po­
svetu.
staje i kako sve se [ornuje i oblikuje, i kako se
I sa Merkuriusom ostoji ovaj oblik, pa ne smeš
pojavljuje božanstvo, ne smeš zog toga misliti da
misliti da je u božanstvu neko tvrdo praskanje,
ima nekakvog mirovanja i utuljivanja, a da se
zvonjenje ili ječanje, ili zviždanje, kao kada bi
otom sve opet pojavljuje.
neko uzeo neku mćnu trubu i duvao I nju. O, ne,
O ne, nego moram pisati u oglavljima zbog
čoveče, ti polumrtvi anđele, nije tako, već sve do­
i tačevog razuma, da bi on mgao štogod da Djmi,
lazi od snage, jer božanska suština stoji I snazi, a
l da mu dođe smisao.
sveti anđeli pevaju, zvuče, true i glasno ječe; jer,
Takođe ne smeš misliti da sam se uspeo na nebo
do kraja ih je stvorio Bog, od sebe, da bi ovečali
i da sam takvo što video mojim čima d mesa. O
nebesku radost.
ne, čuj, t i polu pokvareni anđele, ja sam kao i ti. i
J edna takva slika bio j e i Adam, kada ga je Bog u mojoj soljašnjoj suštini nemam svetlost veću d
stvorio, pre nego što je od njega stvorena Eva, ali one koju imaš ti, uz to sam i ja kao i ti isto tako
se okvareni Salniter u Adamu porvao sa drvetom grešan i smrtni čovek, i moram se svak..Jga dana i
života, dok Adam nije bio nadvladan i dok nije časa češati s đavolom i udarati u nj. koji me uvek
posustao, od kada spava. Kada se to dogodilo ilo­ napada sumnjom u mojoj iskvarenoj prirodi u ja­
srdnost Božija nije mogla da mu pomogne, i bila mu rosnom kvalitetu, koji je u mome mesu, kao što je
je potrebna žena, tako da je morao jš dugo da u svim ljudima, čas pobeđujem ja njega, a čas po­
spava; ali, o ovome kada na to dođe red. bđuje on mene, ali me zato nije savladao, iako me

Ovo je, kao što je gore pripovedano, lepo i jdnako često pobeđuje, već je naš život kao stalni

sveto nebo koje je takvo u vcelom stu koj e ,

rat sa đavolom.

1 13
112

»(Ovaj sukob je visokoplemeniti viteški venčić,
sve dok se ne usmrti pokvareni adamski čovek, I
kojem je đavo našao pristupa čoveku. O tome neće
da zna sofista, jer je rođen ne od Boga, nego d
mesa i krvi, i premda je rođenje i za njega otvoreno.
on nče ući, đavo ga drži, a Bog nikoga ne osleplju­
je. ) « .
Udari li on mene, moram mu .lzvratiti, a meni
pomaže božanska snaga, pa će i on dobiti svoju
ćušku, i često će izgu bi ti bitku.
Ali, pošto je savladan, nebeska vrata se po­
javljuju u mome duhu, duh vidi božansku i neesku
suštinu, ne izvan tela, već se I izvorištu pojavljuje
bljesak u čulnosti mozga, u kojem duh spekuliše.
Zbog toga što je čovek načinjen od svih snaga
Božijih, iz svih sedam duhova Božijih, jednako kao
i anđeli, ali i zbog toga što j e čovek pokvaren, u
njemu ne izvire božansko rođenje sve vreme, a i ne
I svima. Pa, kada bi izviralo kao I njemu, ne bi
I svima sijalo visoko i svetlo, a i kada bi sijalo,
bilo bi nepojamno iskvarenoj prirdi. Jer, Sveti duh
se ne da dokuči ti i držati I grešnom mesu, već se
pojavljuje kao bljesak, jednako vatri iz kamena,
kada se po njemu udari.
Ali, ako se u izvorištu srca uhvati bljesak, onda
se on I sedam izvora duhova pojavl juje I mozgu,
kao jutarnje rumenilo, i I njemu se nalazi svrha i
saznanje. Jer, u istom svetlu vidi jedan drugoga, i
miriše jedan dugoga, i kuša jedan drugoga, i čuje
jedan drugoga, a jednako je kao da se u nj. pOJ avlju­
je vascelo božanstvo.
U ovome pak duh gleda u dubinu božanstva, jer
u Bogu je blizu i daleko jedno, a isti Bog o kojem
piše o ovoj knjizi jeste isto tako Bog u njegovom
trojedinstvu, u telu svetih duša, kao na nebu. Od
ovoga uzeh saznanje, a ne od čega drugoga, pa i ne
želim ništa drugo da znam do istoga Boga, a on sam
114
ći izvesnost moga duha, tako da u to pos tojano
verujem, i verujem njemu.
. A da mi je to isto rekao anđeo sa neba, ne bi h
mgao da verujem u to, mnogo manje bih doku­
čio, jer bih vazda sumnjao da li se tako i dogodilo;
ali, I mome duhu se pojaVljuje samo Sunce, zato
sam ja toga svestan i sam vidim dolazak i rođenje
svetih anđela, i svih stvari, na nebu i na ovome sve­
tu. Jer, sveta duša je jedan duh sa Bogom, pa ako
je to jedno stvorenje, ono je jednako anđelu; čo­
večja duša takođe vidi mnogo dublje nego anđeli,
koji vide samo do u nebesku raskoš, a duša gleda
nebesku i paklenu raskoš, jer ona živi između ovoga
dvoga.
Zato e moram dati dobro zgnečiti, i sve dane
i sve sate rvati se sa đavolom, koji j e paklen i kva­
itet i žvi u velikoj opasnsti n a ovome svetu, pa
e ovaj život s pravom zove dolinom tuge pune
sraha, stalnim gušanjem, ratovanjem, borenjem, su­
kobijavanjem.
Ali, ne razume uvek ovu borbu duše hladno i
olumrtvo telo, ono ne zna kako mu se to događa,
nego je setno i strašljivo, i dolazi iz jedne odaje,
ide od jednog mesta do drugog i traži apstinenciju
i mir. I kada do toga dođe, ono ne nalazi ništa,
tada izleću sumnja i neverica, često mu je kao kada
bi e ogrešilo o Boga, a ne razume or bu duha, kao
što telo jeste čas gore, čas dole, što sustvuje za
tvrdo ratovanje i borenje sa nebeskim i paklenim
kvalitetom; koju vatru raspiruju đavoli a gase je
sveti anđeli, neka to predstavi sebi svaka sveta duša.
Treba da znaš da ja ovde ne pišem nešto poput
istorije koja bi mi bila ispričana od koga drugog,
već vazda moram da stojim u istom boju i da se na­
lazim u velikom sukobu. jer mi se često podmeće
nga, kao svim ljudima.
115
 Ali, zbog tvrdog sukoba i ore, i zog surev­
njivosti koja je među nama meni j e dato ovo otkro­ DE TRIBUS PRINCIPIIS
venje, a i žestok nagon da isto to stavim na papir. ili
Ali, šta bi odavde i posle ovoga moglo da sledi OPIS PRIN CIPA BOŽANSKOG
ja ne znam do kraja, samo što i se nekolike buduće SUŠTASTVA
tajne u dubini pokazuju.
Jer, kada se u centru ojavi bljsak, on prozire
do dna, ali ne može da dokuči do dna, jer mu se
događa kao kada seva na suvo, pri čemu se bljesak
vatre pokaže, a onda uskoro iščezne.
Tako se zbiva u duši, kada u svojoj borbi prdre,
onda ona ugleda božanstvo kao bljesak, ali ga u brzo
oet prekri je grešni izvor I
jer stari Adam I svome
mesu pripada Zemlji, a ne ožanstvu.
Ne pišem ja ovo sebi I pohvalu, već zato da bi
čitala; znao I čemu je moja nauka, da ne bi kod
mene tražio nekoga drugog, koji nisam, već onoga
;oj i jesam, onoga koji su svi ljudi, koji se u Isusu
Hristu, našem kralju, rvu zarad krune večite rados­
ti, i žive I nadi savršenstva, čiji je pčetak I danu
vaskrsenja, kojije samo kratko sadržan, koji se I
krugu izlaska u bljesku dobro može videti, u kojem
se okazuje prirla kao kada hće da svane dan.
Zato, zri, da ne budeš zatečen I spavanju, I

tvoj im gresima, uistinu će to mudri ugled ati, a

bezbožnici će živeti I svojim gresima. Oni vele:
šta je niščima duhom? kada to odsanja svoj san?
to čini, zaspali su I zadovoljstvima mesa, smelo
pogledaj, šta će biti za jedan san.
Da sam u svojoj blagosti hteo potpuno da miru­
jem, ne bih ni morao ovo da činim, ali mi j e Bog, ko­
ji je stvorio svet, dveć snažan, a ja sam ruku nje­
govih delo, može <he staviti gde god hće.
A ako bih morao da budem spektakl kako svetu,
tako i đavolu, moja bi nada u Boga bila u budućem
životu, na kojem ću se dvažiti, 9 kojem se duhovi
ne odupiru. Amin.

116
 AUTOROV PREDGOVOR HR8SCAšSKO™
C8TAOCU KOI VO˜8 jOGA

Couek rođen iz majčinog tela ne može se za

ureme suoga žiuota na ouome suetu bauiti ničim
što bi mu bilo korisnije i neophodnije od ouoga,
da samoga sebe upozna; BH Sta je? 2. Od čega ili
od koga je? 3. Zbog čega je stuoren? i 4 . Sta je
•

služba njegoua? U takuom ozbiljnom posmatranju

na početku će saznati da on zajedno sa suim što je
stuoreno potiče od Boga. Iz toga će zahm moći
dmah da sazna, 2 . kako je on najplemenitije stuo­
renje među suim stuoren jima, 3. kako je Bog prema
njemu raspoložen, budući da ga je načinio gospoda­
rom nad suim stuorenjima ouoga suela, i obdario
ga smislom, umom i razumom, i naročito jezikom,
da sue što zuuči. što se miče, pokreće, leluja i raste
moze da razlikuje i sređuje po suakoj urlini, go­
njenju i poreklu, i da je sue ispod suoji ruku načinio
• da on suojim smislom i umom može sue to da ukro­
ćuje i upotrebljaua i goni po suojoj uolji, kako mu
se dopada.
2. Bog mu je čak dao još uiše i ueće sananje,
da sue stuari može da uidi I srcu, šta one imaju
za esenciju, snagu i suojstuo, pa bilo to u stuore­
njima, u zemlji, stenju, drueću, trauama, u suim
pokretnim i nepokretnim stuarima, a isto tako i u
zuezdama i elementima, da zna d koje su suštine
i snage, i kako I istoj snazi stoji prirona čuustue­
nost, rašćenje, množenje i žiua suština.
5. Nikome drugome do njemu Bog je dao razum
i najuišu čuustuenost, da može da sazna Boga suoga
stuoritelja, šta je, a kakau je i ko je on, i takođe
gde je? iz čega je stuoren i odakle potiče (razumi:
čouek)? i kako je on slika, suština, ulasništuo i dete
uećnog, nestuorenog i eskonačnog Boga; kako je
stvoren iz suštine Boga, u kojem Bog ima suoju su-

I 19
štinu i vl asništvo, u kojem on živi i vlada svojim ljivosti, a dobro ljubavi, strogo ili suprotne volje
duhom, kojim Bog obrađuje ono što j e stvorio, ko­ radosti. Ukoliko je stvorenje u svetlosti Boži joj,
jeg takođe iskreno voli kao svoje sopstveno srce i onda ono g nevno ili što je od suprotne volje čini
suštinu, u čije ime j e stvorio ovaj svet sa svim večnu radost koja se uspinje; utuli li svetlost Bo-
. . " " , . .

stvorenjima, koja najvećim delom ne bi mogla da žija, sve se pretvara u vec nu mucecu l USpln]UCU
žive u takvom kvalifikovanju bez vladavine l uma patnju i paklenu vatru.
čovekovog . . . 1 5. Sve ovo kao što jeste opisaću ovde kao tri
1 3 . Budući da čovek sad Z,la da je on jedan božanska principa, i sve ću pritom objasniti, šta
dvostruki čovek, kda je sačinjen u dobru i u zlu,
jeste priroda i šta su stvorenja; šta je ljubav Bo­
i da je sve ovo njegovo vlasništvo, a on sam da j e
žija; šta su talasanje i volja Božija; šta je đavo i
isti čovek koji je dobar i zao, i da i d jednog i d
šta je gnev Božiji : in summa, šta su radost i tuga,
drugog treba da očekuje nagradu; da odavde gde i kako sve uzima svoj početaki kako je večno . ..
u svome životu dobija nj egova duša odlazi kada . . . "

1 7 . Zato čoveku m ')vome svetu, Jer ZIVl I ve-

umre; i da u svome radu, koji ovde čini, uskrsnuće likoj opasnosti u ovoj zlopatećoj, pokvarenoj kući
I snazi n a Poslednjem sudu i u njemu večno ži­ d mesa, ništa nije korisnije nego da upozna samo­
veti, da će u njemu biti glorifiko(,n, i da će to ga see. A ako ispravno poznaje sebe, poznaje i
isto bi ti n j egova večna hrana i muka: neophodno Boga, njegovog stvoritelja, svekolikim stvore­
sa
je da smoga see sazna, kako je stvoren; odakle mu njima; takđe (aznaje) kako je Bog bio raspoložen
dolaze dobar i zao nagon, i šta j e to u njemu sa­ prema njemu. A ovo je saznanje meni najomilje­
mom dobro i zlo; šta je uistinu izvor svekolikog nije, od kako sam došao do njega ...
dobrog i zla: odakle ili iz čega j e zlo u đavolu i u
čoveku, a isto tako I svim stvorenjima. Jer je đavo
bio svetli anđeo, a čovek je takođe stvoren dobrim;
takvo nezadovoljstvo se nalazi u svim stvorenjima, 1. POGL. VLJE

da se sve ujeda, udara, mlati, gnječi i mrzi, pa je

u svim stvorenjima neka suprotna volja, a svako O prvom principu božanskog suštastva
telo je sa samim sobom nejedinstveno, kako se može
videti ne samo u živim stvorenjima, nego i I
l . Ako pak hoćemo da govorimo o Bogu, šta je
zvezdama, elementima, zemlji, stenju, metalima, on i ko je: onda moramo kazati da je on 5uštastvo

lišću, travi i drvetu. U svemu j e otrov i zlo; opomeni svih sllštastava. Jer od njega je sve rođeno, stvore­

se takođe, da tako mora biti: inače ne bi bilo ni ži­ no i proizišla, a sve stvari svoj prI početak uzima­

vota, i pokretljivosti, a n i boje, vrline, debelog ili ju od Boga . . .

2. Ali, da je jedna razlika, da zlo nije Bog i ne
tankog, pa n i vlastitog osećanja; nego bi sve bilo
zove se: to se razume iz prvog principa, jer je u
ništa.
njemu ozbiljni i izvor jarosnosti, prema kojoj se
1 4 . I U takvom visokom posmatranju se nalazi,
Bog nazi va gnevnim, jarosnim, ljubomornim Bo­
da sve ovo potiče d i iz Boga, i da je to njegove
gom. Jer se u jarosnosti sstoji počelo života i
vlastite suštine, da j e on sam, i da je on iz sebe
svekolike okretljivosti. Kako se, međutim, isti
samog stvorio; i zlo pripada obrazovanju i pokret-

1 20 121

•
ozbi ljni, strašni izvor jarasnosti upali sa svetlošću
nego je načinio anđela, da živi u njegovoj radosti
Božijom, tako to više nije jarosnost, nego se strašna
i na njegovu radost. Ali, vidimo da su anđeli po­
jarsnost promeće u radost.
stali đavoli, i . uz to Božiji neprijaUeji. Zog toga
3. Pa ošto je Bg stvorio ovaj svet sa svim
se mora istražiti izvor uzroka, šta je prima materia
stvarima, on nije imao nikakvu drugu materiju iz
za pakost, i isto tako u pčelu Božijem, kao u stvo­
koje bi stvarao do svoje sopstveno suštastvo iz sebe
renjima. Jer je sve to u počelu jedna stvar, sve je
amog. Bog je pak jedan duh koji je nepojaman,
načinjeno iz Boga, iz njegovog suštastva, prema
koji nema ni očetka, ni kraja, a njegova veličina
trojedinstvu, kao što je on jedini u suštastvu, a
i njegova dubina jesu sve. Ali, duh ne čini ništa
trostl1k po ličnostima.
nego se uspinje, valja i okreće, a rađa se sam i u
i. Vidi, naročito su tri stvari upočelu, i z kojih
sebi narčito ima trostruki oblik u svome rođenju,
su nastale sve druge stvari; duh i život, očitovanje
a to su L gorko, 2. oporo, i 3. vrelo; a ovaj tro­
i pojmovnost, a to su: SuLphur, Merkurius i Sa!.
struki oblik nije ni prvi, ni drugi, ni treći, nego
Ovde ćeš kazati, da je to u prirdi, a ne u Bogu.
su sva tri samo jedan, a svaki rađa drugog i trećeg.
Da, tačno tako: ali, prirda svoj razlog ima u Bogu,
Jer se između oporog i gorkog rađa vatra, a jara
razumemo prema prvom principu Oca; jer se Bog
vatre jeste gorčina ili sama bdljika; a oporost je
takđe naziva gnevnim, ljubomornim Bogom. Ovo
•

panjina, ovoga dvga otac, i rađa se d njih, jer

ne treba razumeti kao da se Bog razgnevl juje u
je duh kao neka volja ili čulo, koje se uspinje i
sebi samom, već da se razgnevljuje I duhu stvore­
samoga sebe traži I uspinjanju, infikuje se i rađa.
nja, koje se upaljuje. Onda Bog gori u svome prvom
4. O ovome se sad ne može govoriti ljudskim
principu u njemu, a patnju trpi duh stvorenja. a
jezikom i ne može se dovesti do razuma; jer Bog
ne Bog.
nema početka. Ali, ja ću poči od pretostavke da
7. Sad SuLphur, Merkurius i Sa! imaju takav
on ima nekakav pčetak, da bismo tako razumeli
razum, govoreći na način stvorenja. Sul jeste duša
šta je I prvom principu, i da bi se razumela razlika
ili duh koji se pojavio, ili u poređenju Bog. Phur
između prvog i drugog principa, šta jeste Bog ili
jeste prima materia7 iz koje je rđen duh, naročito
duh. U Bogu nema nikakve razlike; samo, ako se
oporost. MerkuTis u sebi ima četvorostruke oblike,
istražuje oakle dolaze zlo i dobro, mora se znati
a to su: oporo, gorko, vatra, voda. SaL je dete, koje
šta je tu prvi i počelni izvor gneva, a onda i šta je
rađa ovo četvoro, i jeste opor, jak i jedan uzrok
ljubav, jer je ovo dvoje iz jednog pčela, iz jedne
pojmovnosti.
majke, i jeste jedna stvar. Zog toga se mora govo­
8 . Ovde da razumeš ispravno o čemu te oba­
riti na način stvorenja, kao da se pretpostavlja neki
veštavam! Ooro, gorko, vatra jesu u počelu u
očetak, da bi se dovelo do saznanja.
prvom principu; izvor vode se rada u njima, a Bog
5. J er, ne može se kazati da je u Bogu vatra,
se prema prvom principu ne zove Bog, već jarsnost,
gorko ili opao, mnogo manje nego vazd uh, vda ili
gnevnost, ozbiljni izvor, d kojeg se svedči zlo,
zemlja; samo što se vidi da je to odatle postalo.
jadikovanje, drhtanje i gorenje.
Takođe se ne može kazati da je u Bogu smrt ili
9. Tako je kako je prethodno saopšteno. Oporost
paklena vatra, ili tuga; samo što se zna da je to oa­
je prima materia, stroga je, sažima sasvim ozbiljno,
tle postalo. Jer, Bog nije od sebe načinio đavola,
to je Sal. U strogom privlačenju postaje gorkost;

122
123
 vatra, d koje se užasava svekolika materija i d
Jer se u strogom privlačenju oštri duh, da postaje
.

koje pada nauznak, jednako kao mrtva ili savladana,

sasvim strašan. Uzmi primer kd čoveka: ako se on
i više ne privlači tako strogo, već se razvlači i
razgnevi, onako kako njegov duh privlači, on r
ostaje tanka. Jer je vatrena munja postala pTimas ,
staje gorko drhtći, ako ubrzo odlegne iskušenju
njemu se upaljuje vatra gneva,
a ista ona materija koja je u počel u bila toliko opora
i ne ugasi se, I
i stroga, sada je kao izumrla i nemoćna, a vatrena
da on gori u pakosti; svagda zatim u duhu i u duši
munja sada svoju silinu drži unutra; jer je to njena
postaje jedna supstanca i celo suštastVQ je spremno
majka. A gorčina oleće u munji iz oporosti i upa­
da se osveti.
ljuje munju; jer je ona otac munje ili vatre. A d
1 0 G Tako se to može uporediti i u počelu rđenja
sada točak koji se okreće stoji u vatrenoj munji,
prirode. Pa ipak, mora se dovesti do razuma. Vidi,
pa oporost staje nadvladana i nemčna. To je sada
šta je Merkurius? To je oporo, gorko, vatra i sum­
duh vde, a materija oporosti se upoređuje sa du­
porna voda, najstrašnije suštastvo. Pa ipak. pd
hom sumpora, sasvim tankim, hrapavim, u strahu
ovim ne treba da razumeš neku materiju ili poj­
nadvladanim i nemčnim, u kojem odljika drhti
movnu stvar. već svekoliki duh i izvor počelne • •
v · · v

l U mUnjI se SUSI l poostrava, postaje sve užasnija

• •

prirode. Oporo je prvo suštastvo koje privlači sebi;

i vatrenija, zbog čega oporost biva nadvladana, a
ali, zato što jl tvrda i hladna snaga, duh je sasvim
duh vode psta je sve veći. Zog toga se ona uvek
odljikav i štar. Sada pak bdljika i oštrina ne
okrepljuje u duhu vode i vatrenoj munji donosi sve
mogu d a pdnesu privlačenje, već e miču i brane,
a od
ie materije, od koje se ova sve više upaljuje;
a to je suprotna volja, neprijatelj oporosti;
jer se tako može uporediti drvo munje i duh vatre.
micanja postaje prva pokretljivost, to je treći oblik.
15. Ovde ispravno da razumeš kakav je ovaj
l BH Sada oporost sebi privlači sve žešće, tako
MeTkuTis. Reč MeT je isprva stroga oporost; jer
da ona postaje toliko tvrda i stroga da snaga ostaje
po reči koja ti je na jeziku razumećeš da ona škripi,
tvrda kao najtvrđa stena, što gorčina, a to je oorost
takođe ćeš razumeti kakva je tu gorka dljika.
vlasti te odljike, ne može da podnese i tu svagda
nastaje velika zebnja, jednako duhu sumpora; a
Jer je rč Mer opora i drhteća, a svaka reč se for­
muje od svoje snage, od onoga što snaga čini i što
bdljika oporosti se bde i trlja tako tvrdo da u
zeblji pstaje jedna razroka munja, koja strašno trpi. Reč Ku razumećš kao da je trenje ili nemir
bukti i slama oporost. Ali, zato što ne može da nađe odljike, koja nije zadovoljna oporošću, već se diže

mira i odozdo se sve više rađa, odljika ostaje kao i uspinje; jer slog prodire snagom iz srca na usta;

neki točak koji se okreće, strašljivo i zastrašeno tako se zbiva i u snazi primae materiae u duhu.
s razrokom munjom jednako nekom bezumlju, a mu­ Ku iz srca dobija tako jaku energi­
Ali, zato što slog

nja se promeće u odljikavu vatru, već jednakoj ju, a ipak ubrzo biva uhvaćen slogom Ri, u istom
vatri u kamenu. se promeće čitav razum, a to znači i jeste gorki i
121 Ali, zato što nigde nema mira, a točak koji odljikavi tčak u rođenju, da se okreće tako brzo
se okreće juri brzo kao hitra misao, jer ga bodljika i u strahu kao misao. Slog s jeste brza vatrena
TJ'

goni na brzinu: bodljika e tako tvrdo upaljuje da munja, da se u brzom okretanju između oporosti i
munja, koja se fađa između oporosti i gorčine, po­ gorčine materija upaljuje u brzom tčku. Ovde se
staje strašno vatrena i omalja se kao neka užasna uistinu iz reči oet spušta natrag u srce i postaje

1 25
1 24
nemoćna, sasvim lanka. Ali, bdljika sa ločkom koji
se okreće ostaje I munji i iskače iz usta kroz zube,
jer duh pišti jednako upaljenoj vatri, i osnažuje se
onovo I reči.
24. Ova četiri oblika su u poćelu prirde, d ko­
jih nastaje pokretljivost, a život u semenu se po­
tvrđuje I svim stvorenjima, i nije nikakva
movnost u počelu, nego je takva snaga u duhu.
Jer je to otrovno, neprijateljsko suštastvo, i takvo
mora biti; inače ne bi bilo okretljivosti, već bi sve
bilo ništa, i jeste izvor gneva prvo očelo prirde.
15. Pod ovim ja ne razumem sasvim Merku­
rium I trećem pr.r.pu ovog stvorenog sveta, onaj
MerkuTium koji se koristi I apotci, iako i on ima
ovu snagu i ovo suštastvo; već govorim o prvom
principu, o pčelu suštastva svih suštastava, o Bogu
i večnoj prirodi koja nema pčetka, iz koje je ro­
đena prirda ovoga sveta. Iako i u jednoj i u dru­
goj u počelu nema razd vanj anja, nego samo krajnji
i treći princip_ Carstvo zvezda i elemenata je ro­
đeno iz prvog principa kroz reč i duh Božiji, d
večnoga Oca, iz Sv. neba.
D. POGU. VLJ E
o prvom i drugom principu, šta je Bog i šta je bo­
žanska priroda, i u tome opis i daLje objašnjenje
Sulphurusa i M erkuria
2. Pošto ovom razumu pripada božanska svet­
lost, a bez nje nema ojmljivosti božanskog suštas­
tva, oslikaću unekoliko visoke tajne, na način stvo­
renja, da bi čitalac došao do dubine. Jer se o bo­
žanskom suštastvu jezikom ne može rći sve; samo
spirakuLum vitae, duh duše, koji gleda u svetlost
126
Boži ju, pojima to sve. Jer, nijdno stvCrcnJ(' ne
vidi i ne saznaje ništa dalje do svoju majku, iz kCje
je u počelu ostalo.
2. Duša, koja svoje pčelo ima u prvom prin­
cipu Božijem, i koju je Bog ljudima udahnuo u
trećem principu, I zvezdanom i elementnom rđe­
poj­ nju, opet gleda u prvi pril1cip Božiji, iz kojeg i u
kojem je ona i od čije je suštine i vlasništva; a nije
ništa čudno, jer ona gleda samo see samu, u svo­
me uspinjanju rđenja: ako ona I prvom princi­
u čitavu dubinu Boga ca.
3. Jer, takvo što gledaju i znaju takođe đavoli;
jer su i oni z prvog principa Božijeg, koji jeste
izvor ožije prirde u očelu. Oni su takđe žele­
i da to ne gledaju i ne sečaju; samo što su sami
krivi što ih je zatvorio drugi princip, koji se zove
i jeste Bog, jedini u suštastvu i trostruk po razlici
ersona, kao štC ću iza ovoga obznaniti.
4. Ali, duša čovekova koju prosvetljuje Sv. duh
Božiji (koji u drugom principu Oca i Sina polazi
na nebu, a to znači I pravoj, božanskoj prirod i,
koja se zove Bg, razumi: Sv. duh), koja takođe
gleda u svetlost Božiju u istom, drugom principu
sv. ožanskog rođenja, u nebesko suštastvo; a zvez­
dani duh, kojim je duša obuzeta, i isto tako duh
elemenata, koji ima izviranje i nagon krvi, ne gleda­
ju dalje do u majku svoju, iz koje jesu i u kojoj žive.
5. Iako jednako zorim o čistom nebu i o čistom
ožanstvu, i opisujem ih, čitacu koji nema sazna­
nja i dara biće to nemušto. i, ja ću pisati na -
žanski i na način stvorenja, da bih gdekojeg učinio
prijemčivim na pronicanje u visoke stvari; a čitalac
e shvatiti da on takvo što ne može učiniti, da bi
mogao I svojoj želji J traži i kuca na vrata, ne bi
i mu se otvorila vrta drugog principa.. .
6. Zato što je moje saznanje ostalo zahvaljujući
traženju i kucanju na vrata, pišem ovo da ostane I
pamćenju, da bih gdekojeg učinio prijemčivim da i
127

am naknadno traži, da bi moj talent doneo bogatga
prinosa i ne ostane zakopan u zemlji. Ali, onima do
juče mudrima koji sve i ništa ne oimaju i ne znaju,
a njih ništa i ne pišem - jer su presiti i preoga­
ti; već pišem za proste kao što am ja, da bih raz­
veselio meni jednake.
7 . Dalje o SuLphuTu, MeTkuTisu i Salu i -
anskom suštastvu. Reč Sul znači i jeste duša jedne
stvari, jer je u rei SuLphuT ulje i svetlst, koja je
rđena iz sloga P hUT; a leota ili dobrčinstvo jdne
stvari jeste njena ljubav ili najljubljenije. U stvo­
renju je svetlst, zahvaljujući kojoj stvorenje vidi,
a u njoj stoje um i čula, i jeste duh, koji se rađa iz
sloga PhUT. Reč i slog PhUT jeste pTima mateTia
i I sebi I trćem principu drži makrokosmos, od ko­
jeg se rađa carstvo elemenata ili suštastvo. Ali, I
prvom principu je suštastvo najunutršnjijeg rđe­
nja, iz kojeg Bg Otac večno rađa svoga Sina, i iz
kojeg polai Sv. duh (razumi: z toga Sul i iz toga
PhUT). U čoveku je takođe svetlost, koja se rađa iz
duha zvezd a I drugom centru mikrokosmosa; ali,
I onome spriakulo ili duhu duše, I unutrašnjem
centru, jeste svetlost Bžija, koja jedina ima ovu
dušu, a je u ljubavi Božijoj, jer se upaljuje i na­
duvava jdino od Sv. duha.
8. Ovde zapamti dubinu rođenja Božijeg! U Bo­
gu nema SulphuTa, ali je d njega rđen i takva je
naga u njemu; jer je slog· PhUT najunutrašnjija
snaga, prvobitni izvor gneva, jarsti, ili pokretljivs­
ti, kao što je saošteno u 1. oglavlju, i u njemu
ima četvorostruki oblik, 1 . oporo, 2. gorko, 3. vatru,
i 4. vdu. Ono gorko privlači, hrapavo je, hladno i
oštro, i sve stvrdnjava, očvršćuj e ga i čini strašnim.
A isto to privlačenje je gorka l jika, sasvim užas­
na, i u toj zebnji nastaje prvo uspinjanje. . .
9. Jer je oporst tvrda jdnako nekoj steni, a
gorčina esni i praska jednako nekom tčku koji e
prelama u oporosti, gorčina koja razlama oorst i
izbija vatra da sve dopada u strašni užas vatre, suk-
128
Ija i rasteruje oporst: od toga mračnu op3r3 U spo­
pada užas i povlači se u sebe, ostaje kao nem3ćnu,
ili kao da je ogluvela i zatrla se, i rasteže se, lanjl I
biva nadvladana. Ali, kada jarosni užas vatre 3peU
ogleda natrag u oorost i u njoj se infikuje, i tamo
nađe tanku i nadvladanu oporost, on se i sam mnogo
više zastraši; jer je to kao kada se lije voda na vatru,
. čega postaje užas. Ali, zato što se zbiva I tesnoj
nadvladano) oorosti, užas dobija jedan drugi izvor,
i od jarosti pstaje užas većeg radovanja, i izbija u
jarosti kao upaljena svetlost. Jer, užas u trenutku
ostaje beo, jasan i svetao; jer se tako zbiva upa­
ljivanje svetlsti. Koliko brzo i u trenutku se svet­
lost infikuje oporšću, a to je novi už� vatre, toliko
brzo se upaljuje oporost, zastršena velikom svet­
loĆu, �oja u trenutku ulazi u nju, kao da je probu­
đena iz smrti i postaje blaga, živa i radosna, dmah
gubi svoju mračnu, tvrdu i hladnu snagu i radosno
se uspinje i raduje e u svetlosti; a njena odljika,
koja je gorčina, trijum[uje d velike radosti u tčku
koji e okreće.
10. Ovde zapamti! Užas vatre se ualjuje u tvr­
doj zebnji u duhu sumora; onda užas trijumfalno
iskače, a strašni, oori i duh sumora postaje d
svetlosti tanak i sladak. Jer, jednako kao što od užasa
vatre u nadvladanoj oporosti svetlost ili munja o­
staje jasna i gubi svoj jarosni zakon : tako i oorost
pred infikujućom svetšlču gubi svoj zakon, i od bele
svetlsti postaje tanka i slatka. Jer je u počelu opo­
rost bila sasvim mračna i strašna, zog svog tvrdog
privlačenja; sada je ona sasvim svetla, jer je izgubila
svoj vlstiti kvalitet i od jarosne oporosti postala je­
dna esencija koja je oštra; a svetlost oštrinu čini
sasvi m slatkom...
i i . Sad vidi, kada gorčina ili gorka bdljika, ko­
ja je u očetku bila tako gorka, besneća i čupajuća
kao da je svoje pčelo uzela iz oporosti, u sebi dobije
ovu jasnu svetlost i kada kuša slatkoću u oporsti
svoje majke: tada je bdljika tako radosna i ne
129
žtli da za stbt uzmt ništa uišt, utć drhti i radujt st.
u suojoj majci, koja jt rađa, i trijumfujt kao radosni
tčak u rđtnjx. A u ouom trijumfouanju rđtnjt
dobija eti oblik, i odlazi na ptti izuor, naimt, dra­
žtstnu ljubau. Kada gorki duh kuša slatku udu, on
e radujt u suojoj majci, krtpi st i ojačaua, i pokrtćt
suoju majku u utlikoj radosti: tada st u slatkom du­
hu uodt pojauljujt jtdan slatki, dražtsni izuor; jtr
st duh uatrt, koji jt kortn suttlosti, koji jt u počtt­
ku bio jarosni užas, sad umilno i radosno uspinjt.
1 2 . N ičtga tu ntma do ljubaunog ćaskanja i
ljubaunog milouanja; oudt mladožtnja milujt suoju
dragu ntutstu, i nijt ništa drugo do kao kada st u
oporoj smrti rađa ljubauni žiuot; a u stuortnju j t
rođenjt žiuota takuo. Od ouog micanja, krttanja ili
okrttanja gorčint I estnciji oporosti duha udt rođ­
đtnjt dobija štsti oblik, naimt zuuk; a ouaj štsti
oblik e s prauom zout Merkurius, jtr ouaj suoj
oblik, snagu i pčttak uzima u strašnoj oporosti kroz
ešnjtnjt gorčint. J tr, M erkurius u uspinjanju sna­
gom suojt majkt uzima tstnciju slatkt oporosti i
donosi jt do uatrtnt munjt d kojt st upaljujt
suttlost. Tu dolazi do probanja, u kojtm jtdna snaga
gltda drugu i u munji uatrt jtdna drugu osća
kroz uspln janjt, a od micanja jdna drugu čujt, i
u tstnciji jedna dr.gu užiua, jtdna drugu mirišt u
prijatnom, dražsnom izuoru, koji od slatkćt sutt­
losti polazi iz tstnci jt slatkog i oporog duha (koji
jt od sada duh uodt); i sada od ouog štstostru kog
oblika u rđtnju ostajt estostruko samostalno su­
štastuo, kojt jt ntduojiuo, ošto suako jtdno rađa
drugo i nijtdno btz drugog nijt i nt možt biti, pa
. sposobnost jt naša da gouorimo jtdino o Bogu naš m
izuan ouoga rđtnja i suštastua ničtga nt bi ni bilo.
Jtr, šestostruki oblici irnaju, suako od njih, štsto­
strukt snagt essentiam u stbi i odmah jt jtdna stuar,
a nt uišt stvari; samo što suaki oblik ima suoju sop­
stutnu urstu . Pa, upamti to ouako:
130
1 3 . Iako su i oporosti postali gorč ina, vu t r a,
zuuk i uoda, a iz izuora uodt ljubau ili ulje, dak h '
st pojauljujt ljubau i postajt sjaktaua; ipak, oporost
zadržaua suojt pruo suojstuo, a isto tako gorčina
suojt pruo suojstuo, uatra suojt suojstuo, zuuk ili
micanjt suojt suojstuo, i nadulađiuanjt u pruoj opo­
roj ztbnji (što jt okrttanjt u ttbi, ili duh uodt) suo­
jt suojstuo, a izuor dražtsnt ljubaui koji jt upaljtn
suttlošću i pojauljujt st u oporom, gorkom i od sada
slatkom izuoru uodt, suojt suojstuo. Pa ipak, to
nijt ntkakuo r azduojtno suštastuo, utć jt sut jtdno
u drugomt jtdno suštastuo, i suaki oblik ili rođtnjt
uzima suoj ulastiti oblik, snagu, dtlouanjt, uspinja­
njt od suih oblika. . uasctlo rođtnjt sut zajtdno
sada naročito zadržaua čttuorostruki oblik u suomt
rođtnju, kao uspinjanjt, silažtnjt, a zatim kroz točak
koji st okrtćt u oporoj tstnciji, koji st krću poprt­
ko na oe strant, jtdnako jtdnom + , ili kao što
bih ja rtkao, polazt iz jtdnt tačkt prtma jutru, ut­
čtri, ponoći i p:lntuu. Jer, od micanja, kretanja i
ustajanja oporosti u munji uatrt nastaje jtdan I
rođtnjt; jtr st uatra ptnjt pourh ste, a uoda ispod
•
•
sebt, a tstncija oporosti poprtcu Jt.
•
3. POGLAVLJE
l. Citačt, isprauno razumi mojt pisanjt. M i
ntmamo sposobnost da gouorimo o rođtnju Boga,
jtr ono d kako jt utčnosti nijt imalo suoj počttak;
�
cu, šta jt i kakau jt on, i kako jtstt utčno rađanjt.
2. Iako nam nijt dobro što moramo imawi strogo,
pruo i najpruobitnijt rđtnjt (u kojtm su nas nau­
a i saznanjt, takođt ostćanjt i pojmljiuost, zah­
ualjujući đauolu naši prardittlji doutli do prtuart
i infikouanja): ipak nam jt oua nauka potrtbna, da
131
bismo upoznali đavola (koji živi u najokrutnijem
rođenju) i našeg vlastitog neprijatelja, kojeg su naši
prarodi telji probudili i ostavili u nasleđe (kojeg no­
simo I nama i koji smo mi sami).
Iako sad pišem kao da se pretpstavlja neki po­
četak I večnom rđenju, ipak to nije tako; vć se
tako rađa večna prirda, bez pčetka. Moje pisanje
ne treba razumeti na nain stvorenja, jednako rđe­
nju nekog čoveka (koji j ožijeg odobija), iako j e
to u večnom suštastvu tako, ali ez pčetka i kraja.
Iako moje pisanje samo dose do kraja, onda će čo­
vek u oznati šta je on, šta j e bio I početku, čak kao
jedan izvrstan, sveti i veni čovek, koji nikada ne
bi saznao vrata strogog rođenja I večnosti, da nije
žudeo za đavolovim infikovanjem i da nije jeo d
onoga plda od kojeg nije trebalo da jede: zbog
toga je takav goli i puki čovek bio u obličju životi­
nje i u nebeskoj deči ožanske snage izgubljen, pa
sada živi I infikovanom Salniteru carstvu đavo­
lovom i jede infikovanu hranu. Nužno nam j e da
upoznamo sebe šta smo i kako se možemo spasiti iz
ozbiljnog i strgog rođenja i da kao ponovo rđeni
živimo I novom čoveku (koji je sličan prvom čoveku
pre pada) u Hristu koji nas ponovo rađa.
4. Iako sad nadugo zborim i pišem o našem pr­
vom padu, a onda o prepordu u Hristu takođe,
ipak ne dolazim do svrhe i razloga, šta je bio pad
i čime smo okvareni, šta je snaga, d koje Bog sam
se gadi, i kako se to dogodilo uprkos zabrani i volji
Bož ijoj. Sta od toga ja razumem? Ništa. Pa kako
da izbegnem nešto što ne znam? i, kako treba da
e prepustim novom rođenju i I njemu da se pojavim,
ako ne znam kako ili gde, ili čime?
5. Pa ipak, svet je ispunjen knjigama i zbore­
njem o padu i novom preporodu. Ali, u knjigama
teologa je najvećim delom opisana samo istorija da
se to jednom dogodilo i da treba da se ponovo rodi­
mo u Hristu. Ali, šta ja d toga razumem? Ništa
132
do istoriju da se jednom dogodilo i da se opel do(lI1 ,
i da trea da e dgdi.
6. Naši teolozi se i rukama i nogama opiru, sv,m
svojim moćima sa pdcenjivanjem i omalovažava­
njem govore da ne treba istraživati duoki razlog,
šta jeste Bg. N e treba u božanstvo pronicati i istra­
živati ga. Zog čega ću to ja govoriti na nemačkom?
Blaćenje je i sramćenje što se sriva đavo i krije
infikovana pakost đavolova u čoveku, što se ne ra­
zaznaje ovo dvoje, đavo, gnev Božiji i neposlušna,
zla bestija u čoveku.
7. Upravo je to tako: đavo nanjušiva; zbog tog
se on brani protiv saznanja njegovog carstva, da bi
ostao veliki knez - inače će čovek izmaknuti pred
njim. A gde mu je nužnije da se brani nego u praz­
nini u koju bi neprijatelj mogao da provali? Teolo­
zima on skriva srce, smisao i dušu, vdi ih ožudi,
oholosti i nemoralu, da se ovi sami prepadaju pred
svetlšću Božijom, strahuju i užsavaju se: zato se
skrivaju, jer su goli i zavide na one koji gledaju
svetlost. A to znači da su laskali đavolu.
8. Ali, dolazi vreme u kojem će svanuti jutarnja
rumen dana, u kojem će zla estija, zlo do te biti
goljeno i stajaće u velikoj sramoti; jer se presuda
bludnici dotiče velike životinje. Zato se probudite,
vi deco Božija, i požurite, da vas znamenje velike i
zle životinje, koj stavljeno na vaša čela, ne izvodi
pred jasnu svetlost: inače 'te imati veliku pokoru
i bićete ismejani! Od sada je vreme da se budite iz
spavanja; jer se mladoženja sprema da pozove ne­
vestu. Ali, on će dći u svetlosti koja jasno sija. Onaj
koji bude imao ulja I voštanici, toga će se voštanica
upaliti, i taj će biti gost; a oni koji ne budu imali
ulja, tih će voštanice ostati mračne, i spavaće i ostaće
im znamenje životinje, sve dok ne izađe Sunce: u tom
će se gadno uplašiti i stajaće I večnoj pokori, jer se
presu da izvršuje. eca Božija će je videti; a oni koji
budu spavali, spavaće za sve dane.
133
 Rđenje večne prirode je kao smisao u čoveku,
pošto se jedan smisao . nečega rađa i iz toga besko­
načno širi; ili, kao što se rađa koren drveta, a iz
njega potom stablo i manje grane i izdanci, d jd­
nog korena takđe mnogo korenje i mnoge grane i
izdanci, a sve proizilazi iz prvog jednog korena. Tako
takđe zapamti, kao što je ranije saopšteno: budući
da priroda stoji u šestostrukom obliku, svaki jedan
oblik sad oet rađa iz sebe jedan oblik prema svojoj
vrsti kvaliteta, koji sada u sebi ima kvalitet i vrstu
svih oblika.
1 0 . Ali, zapamtil Prvi oblik među šest oblika
rađa samo jedan izvor prema sebi jednakome, jdna­
kom istom duhu izvora, a ne prema prvoj majci opo­
rsti, jednako kao što jedan izdanak na drvetu iz
sebe rađa j ednu drugu granu. Jer, u svakom duhu
izvora je samo jdan centar. u kojem se pojavljuje
izvor vatre, a iz vatrene munje svetlost, i jesu u sva­
kom izvoru prvih šestostrukih oblika.
l l . Ali, zapamti dubinu u oređenju! Ja ovako
pretpostavljam: oori izvor u oćelu jeste majka, iz
koje je rđeno drugih pet izvora, gorčina, vatra,
ljubav, zvuk, vda. Sada su oni članovi u njenom
rođenju, i ez njih ne bi bilo ništa do jedna strašna,
mračna dolina, ne bi bilo okretljivosti, a ni svet­
losti ili života. Ali, pošto je upaljivanjem u njima
•
rodena svetlost, oni se rađaju u svome vlastitom kva-
litetu, i opet u svome vlastitom kvalitetu rade na ro­
đenju; i opet se u njihovom vlastitom kvalitetu po­
javljuje život, I kojem se opet začinje jedan centar,
i opet se I ests trukom obliku iz nih rađa život;
l i , više ne u takvoj zebnji kao u pčelu, već I ve­
likoj radosti.
l 2 . Jer se izvor velike zebnje, koji je u očelu
pre svetlosti bio u oporosti, d koje je rođena gorka
odljika, sada u blagom izvoru ljubavi preobrazio u
svetlst iz duha vode, i iz gorčine i bdljike sada
pstao izvor i uspinjanje radosti u svetlosti. Zog
134
toga je od sada munja vatre otac svetlosti, a "vNlost
sija u njemu i jeste jedini uzrok okretnog rođt'nJu.
A rođenje ljubavi, koje je u počelu bilo strašni IZ
vor, sada je Sul ili ulje, radosni izvor, koji navire
kroz sve izvore, da bi u njima ili iz njih upalio
svetlost.
l 3 . A zvuk ili jeka u točku koji se okreće sada
se obznanjuje ili navešćuje u svim izvorima, da je
rođeno milo dete. J er. on dolazi sa svojom jekom
pred sva vrata i u svim esencijama, da se zbog toga
u njegovom buđenju kreću sve snage i I svetlosti
jedna drugu vidi, oseća, čuje, miriše i proba. Jer se
svekoliko rđenje naslućuje I oporoj esenciji kao
I svojoj prvoj majci; ali, samo zato što je postalo tako
tanko, ponizno i radosno, čitavo rođenje stoji u veli­
koj radosti, ljubavi, poniznosti i blagosti, i nije ništa
drugo do čisto kušanje ljubavi, prijateljovanje, i-
•
irisanje, osluškivanje, blago osećanje, da to jš
ne može izraziti ni o tome govoriti ni jedan jezik. K­
liko god da nije trebalo da bude radosti i ljubavi ta­
mo gde se usred smrti rađa večni život, I kojem ni­
jedan strah nema svoga kraja, toliko ga i može biti!
l4. µ oporosti je, dakle, opet jedno novo rđe­
nje; razumi: tu je oporost u istom rođenju prims,
i tu se vatra ne upaljuje prema gorkoj bdljici ili d
ojave zebnje, već je zamašna radost sada centar i
upaljivanje svetlosti; a oporost u svome vlastitom
kvalitetu ima Sul, ulje i svetlost Oca. Zato se kvalitet
rođenja iz izdanka prvog drveta sasvim određuje
prema istom oorom izvoru, a u njemu je vatra
jedna opora vatra, a gorčina u nj. jeste oora gor­
čina, i zvuk je oori zvuk, ljubav je oora ljubav,
ali sve I čistom savršenstvu i I srdačnoj ljubavi i
radosti.
15. I tako prva opora dljika ili prva gorčina
(pšto je upaljena svetlost, a prvo rođenje stoji u
savršenstvu) iz svog vlastitog kvaliteta rađa jednu
135
esenciju, u kojoj je centar, a u njemu se takđe ­
javljuje novi izvor u vatri ili životu sa vrstom i
svojstvima svih kvaliteta; pa ipak je u ovom novom
izlasku oporost primas u svim oblicima, kao što su:
gorka gorčina, gorka oporost, gorki duh vode, gorki
zvuk, gorka vatra, gorka ljubav; ali sve savršeno u
uspinjanju velikih radosti.
1 6 . A vatra takđe rađa vatru prema svojstvu
svih kvaliteta: u oporom duhu je opora, u gorkom
gorka; u lj ubavi j e ona čak uspaljeno upaljivanje
ljubavi, čak vrelo upaljivanje koje izaziva izvrsnu
ožudu; u zvuku je vatra koja svetlo zvoni, a u njoj
sve je svetlo i uistinu � azlučuje, jer zvuk u svim
kvalitetima navešćuje sve, kako ustima, tako i je­
ikom, šta je u svim duhovima izvora, koja radost
snaga, suštastvo i svojstvo. A u vdi je to suva vatra.
17. Narčito zapamti o širenju ljubavi: to j e naj··
blaži, najdražesniji izvor. Kada rđenje ljubavi oet
iz sebe rodi celo rđenje sa svim izvorim\ prvobitnih
esencija, tako da je ljubav u istom novom rđenju
u svim izvorima primas, da se ojavljuje centar, rađa
se prva sencija, kao oporost, sasvim ožudna, sasvim
blaga, sasvim svetla, i širi se za obedovanje svih du­
hova izvora sa srdačnom ožudom prema svima, kao
što to čini voljena majka svojoj deci.
1 8 . A gorčina se ovde s pavom zove radost; jer
je ona uspinjanje i kretanje. Za ono što je ovde ra­
dost nema poređenja, kao kada se čovek iznenada
spašava paklene patnje i premešta se u božansku
svetlost radosti.
1 9 . Tako čini i zvuk, u kojem j e ljubav pTimas:
on u sve oblike donosi radosno oslanstvo rođenja;
isto tako, kao što je prethodno saopšteno, vatra u lju­
bavi u svim duhovima izvora upaljuje ljubav;
ljubav u svojoj sopstvenoj esenciji ljubavi,
primas ljubavi jeste ljubav, pa j e to najbliži, naj­
ponizniji, najdražesniji izvor, koji se pojavljuje u
136
svim izvorima i konfirmuje neesko rđenje I uh.lI l1
njuje da je to sveto, oansko suštastvo.
20. Sada rea obratiti pažnju na oblik duhu
vde. Kada n rađa sebi jednake, pri čemu je u svo­
me onovnom rđenju sebi pris i u njemu e budi
enar, što on ipak ne čini u svojoj vlastitoj sen­
ciji, već drugi duhovi izvora: on se drži mirno kao
blaga majka i drugima daje svoga semena da jedu
d njega i da probude centar, da se pojavljuje vatra,
d koje se okreče život. U njemu vatra nije vrela,
goruća vatra, več hladna, tiha, blaga i slatka; a gor­
ina takođe nije gorka, več hladna, tiha i goneča ili
izviruća, iz čega se u neeskoj raskoši pojavljuje
obrazovanje, što je jedno očigledno suštastvo. Jer,
zvuk u ovom rođenju takođe izlazi sasvim blago,
sve jdnako shvatljivo ili ojmljivo ili, u poređenju,
kao reč, koja postaje supstanca ili ojmljiva suštas­
tvo. Jer, u ovom ponovnom rđenju, koje se zbiva
u duhu vode (a to znači, u pravoj majci ponovnog
rođenja svih duhova izvora), sve postaje jednako
ojmlji vo i supstancijalno; makoliko ovde ne treba
razumeti pojmlj ivost, več duh.
4. POG L.! VLJE
o pravoj večnoj prirodi, to jest. o bezbrojnom ili
beskonačnom rađanju rođenja večnog suštastva,
koje je suštastvo svih stŠtastava, iz kojeg je nastao,
rođen i konačno stvoren ovaj svet, sa zvezdama i
elementima, i svime što se kreće, deluje i živi
a Ovde moram doskočiti onom gordom i premu­
kada drom, a koji je u stvari samo bačen du boko I mrak
i ne zna ništa 9 ne razume ništa o duhu Božijem, i
uteši ti ga zajedno sa požudnim čitaocem koji voli
137
loga i pokazati ratašca za nebesko suštastvo, kako
5. Ali, dražestna ljuba v, tojest, rođeni S p 7p OklI
bi mogao da razume ove spise, pre nego što pređem
(ili, kao što bih ja do dovedem do razum evan ja, blaõi
na poglavlje.
izvor, u kojem se rađa večna svetlost Boži ja (poja­
2. Dobro znam da mi moj duh i moja duša kazuju
vila se i opet u Adam u, u centr u, počela da cveta
da će se mn ogi ljutiti na prostotu i niskost autorovu,
rđe nje njegovog života, u petom obliku n jegovog
što on hoće da piše o tako visokim stvarima; mnogi
rođenja. Tada je Adam sazna o da on nije istrg nut
će misli ti da on nema mći i da upada u greh i
iz božanskog kore na, već da je još dete Božij e, i za­
opire se Bogu i volji njegovoj, jer hoće da zbori i
alio j e zbog svog prvog zlog zadovoljstva. Nato mu
govori o tome šta j e Bog . . .
je Gospd pokazao biće među zmij ama , koje j e tre­
4. Dok je video i iz zapovesti Božije saznao da
balo da uništi njegovo mon struo zno rođenje, i treba o
ako jede d drveta saznanja dobrog i zlog može um­
je d a se rodi u oblik u, form i, mći i snazi monstru­
reti i polomiti se, uvek j e uobražavao da on više
oznoj tog bića među zmij ama , i da opet na silu bude
nije dete Božije, stvoreno iz vlastitog suštastva Bo­
u Raju , da bude stav ljen u sveto rođenje i da opet
žijeg, iz prvog principa; umialio j e da je on naprosto
de od ver bo domini, i da večno živi , iznad i nasu­
dete ovoga sveta, dok je video svoju lomljivost i uz
prot svih vrata razjarenost i , I kojo j živi đavo, o
to monstruoznu sliku, kakvu j e o sebi nosio, padale
čemu će biti reči kada na to dođe red.
su mu na um takođe rajske šale, uživanje i radosti,
6. Dragi či taoče, zapamti i razmisli dobro o ovo­
budući d a su njegov duh i savršenstvo njegovo iste­
me i ne daj da te zavede prostota tvoja! Autor nije
rani iz Raja (to jest, iz drugog principa Božijeg, u
ništa više nego drugi; on ne zna i ne može ništa vie;
kOjem se iz večnsti u večnost rađa svetlost ili
i on nema moć veću od moći sve dece Božije; samo,
srce Božije, u kojem Sv. duh polazi iz Oca i Sina).
ipak sagledaj: zašto o sebi misliš n a zemaljski način?
l da više ne živi od reči Božije, to j est, od i u Svetom
Zašto se bi d.IOljavaš da odražavaš đavola, kao
rađanju Božijem; već j e jeo i pio, d sada j e rođenje
da nisi dete Bžije, z njegove vlastite suštine? Daješ
njegovog života stajalo u trećem principu, kao u
da te svet zaluđuje, kao da si samo neko figurativno
carstvu zvezda i elemenata: sada j e morao da jede
poređenje, kao d a nisi rođen iz Boga. . .
i živi od istog (principa ili carstva) snagu i ploda.
l l1 Ali, antihrist i nije tražio ništa drugo nego
Tu je mislio d a j e sve u njemu; razlomljena j e bla­
da ispuni svoju pohotu u trećem# principu, u ovoj
gorodna slika Božija, na kojoj mu j e đavo svagda
kući od me�a. Zato je ljude zaveo zakonima, koji se
pokazivao nj egovu slabost i smrtnost, a n i on sam
ne nalaze ni u Raju Božijem, n i u centru rođenja
nije umeo da vidi ništa drugo, budući da j e bio
života, a nisu usađeni n i I prirodi.
izašao iz Raja, to j est, iz nesalomivog svetog rađanja
1 2. Drago te, razmisli: u koliko j e moći i snazi,
Božijeg, u kojem j e bio sveta slika i dete Božije, u
u čudima i delfma duh Božiji u reči i delu išao u
kojeg ga j e Bog stvorio da večno ostane. l da ga mi­
vreme apostola, i otom, pre nego što je antihrist
losrdna ljubav Božija neće opet ugledati u centru
proizveo d u h vlastite oholosti sa svojim zakonima
rođenja nj egovog života i tešiti ga, mislio j e da
i mudrošću elemenata, i smestio se pod svetsko i
je odvojen od večnog božanskog rađanja, da više
mesno okrilje, samo zato da bi iskušao svoju sop­
nije u Boga i d a Bog više nije u njemu, da više nije
stvenu pohotu i štovanje! Tada su verne reči Hristo-
suštastvo njegovo.

138 139
ve (koji čoveku nije dao nij edan zakon, već samo
akon prirode i zakon ljubavi, koji je njegovo vlas­
tito srce) njemu, Antihristu ili protivniku Hristovom,
knezu u lrćem principu, morale da budu pokrivač;
to su morali biti glasovi iz Mojsijeve knjige, i čovek
se nagovarao na oholost, da ima božansku silu na
Zemlji, au svojoj zaslepljenosti nije znao da se Sv.
duh ne da sputati . . .
15. Zato sam hteo da te opomenem i naročito da
te uputim da I ovim visokim stvarima ne gledaš na
meso i rv, ili na mudrost sveta visokih škola, več
da misliš da je ovu nauku sam Bog usadio prvom i
oslednjem, u svim ljudima, i da ne treba mnogo pa
da opet dđeš sa izgubljenim sinom ocu, da će te on
prihvatiti kao voljenog sina i obući ćete u novu ha­
ljinu plemenite device Sofije i na ruku ti staviti
pečatni prsten duše; a u toj haljini {novog ponovnog
rođenja imaćeš m ć da zoriš o včnom rođenju
ožijem.
1 6. Ako ono nisi dosegnuo, a hoćeš mnogo da
brbljaš o Bogu: onda si lopov i ubica, i ne ideš ka
vratima tora Hristovog, već se enješ drugde sa an­
tihristom i lopovi ma u toru, i hteo bi samo da ubijaš,
pljačkaš, da traži oštovanje i pohotu za samoga sebe,
i daleko si od carstva Božijeg. Neče ti omći umeće
tvoje, umeće visokih škola; tvoje smeštanje u veli­
kom uvaženju sa blagonaklonošću ljudi jeste tvoj
otrov; sediš na stolici kuge i puki si sluga antihrista.
Da si novorđei i da učiš iz svetoga duha, bilo bi ti
drago i prijatno sedište Bog, a tvoje ovčice bi čule
tvoj glas, i napasao bi ih i dovdio arhipastiru Isusu
Hristu. Bog će ih iz tvojih ruku iskati. Zato razmisli
šta učiš i šta o Bogu zoriš ez saznanja njegovog
Svetog d uha, da ne pronađu da si postao lopov.
1 7 . Večno rađanje je nepoćeto rđenje i nema
ni broja, ni kraja, a njegova dubina je neizmerlji­
va, i veza života je neraskidiva. Duh zvezda i ele-
140
menata to ne može zreti, a još manje dokUČI l l , on
to samo oseća i zri sjaj u duševnosti, koja ne kolama
vozi duše, a vozi ih u prvom principu, na njenom
vlasti tom sed ištu u rađanju Oca; jer je ona iSlO su­
štastvo, sasvim neobrađeno ez tela, a ipak ima for­
mu tela u svome vlastitom duhovnom obliku: ona
saznaje i gleda u svetlost Boga Oca, koja je njegov
sjaj ili Sin, ukoliko je ponovo rođena u svetlosti
Božijoj. I večnom rođenju, u kojem živi i večno
ostaj e. . .
231 Ako pdigneš svoj um i svoju duševnost,
i ako se voziš na kolima duše, kao što je gore sao{r
štena, i ako zriš see sa svim stvorenjima i misliš,
kako je rođenje tvoga života nastalo u tebi, i svet­
lost tvoga tela, da možeš sa neke kupice gledati
Sunce, a zatim i bez Sunčevog sjaja roz svoju ima­
ginaci ju, na veliku daljinu, dokle ne mogu dosegnuti
oči tvoga tela, pa pomisli onda, šla može biti uzrok
tome što si umniji od drugih stvorenja - budući
da možeš da istražuješ sve stvari, šta je U svim stva­
rima - i što možeš da umuješ d čega su po počelu
elementi, vatra i vazduh, kako to da je vatra u vodi
i u vdi se r ada: onda ćeš doći na to šta je Bog i
šta je večno rođenje, i da si ti rođen iz Boga.
24. Jer, vidiŠ, osećaš i čuvstvuješ da sve ove
stvari moraju imati još jedan viši koren, iz kojeg
su postale takve, koji nije pred ćima, već je skri­
ven; narči to ako posmatraš zvezdano nebo, koje ta­
kvo kakvo jeste traje i ne menja se, moraš misliti o
tome iz čega je ono proizišla i da takvo stoji i ne
lomi se, niti propada ispod ili iznad sebe, makoliko
da nije ni gore, ni dole. Ako sada pomisliš šta sve
to drži i iz čega je postalo: naći ćeš večno rođenje,
koje nema očetka, i naćićeš počelo prvog principa,
naime, kao večnu nerazrešivu vezu; a u drugima ćeš
videti dvajanje, da je iz prvog postao materijalni
svet sa zvezdama i elementima, koji u sebi ima kraj-
141
 pinjanje, gledanje, osećanje, slušanje i kusunJ(' vil.
nji i treći princip. Jer ćeš I carstvu elemenata u svim
misli , odakle d olazi tinktura, u kojoj se pOj u v ijuJIm
stvarima naći jedan uzrok, zašto ili kako to može da
blagordni život, da od oporog, gorkog i vatre postUj"
se rodi i da goni. Ali, nećeš naći prvi uzrok, iz čega
slatko? I nćeš nači nijedan drugi uzrok do sv{'l
je to tako postalo; zato su dva različita principa:
lst. Ali, odakle dolazi svetlost, da u nekom mrač­
jer ćeš u onome što j e vidljivo nači lomljivost i do­
nom telu sija? �Hćeš l i reći: od sjaja Sunca? Pa,
značeš da to ima početak dok uzima svoj kraj.
šta onda sija u nći i vodi tvoja čula i tvoj razum,
25. Kao treće, I svim stvarima ćeš naći veli-
da vidiš zatvorenih čiju i znaš šta činiš? Sada ćeš
čanstvenu snagu, koja je svake stvan ZIvot, rascen]e
• • • • • •

kazati: vodi me blagordna duševnost. Da, tačno ta­

i uspinjanje, i u tome ćeš oseti t i njenu lepotu i blago
ko; ali, dakle duševnosti njeno počelo? Sada ćeš
činjenje, d kojeg se kreće. Pogldaj sad na neku trav­
kazati� čula pokrču duševnost. I to je tačno. Ali,
ku ili na drvo, i posmatraj, šta j e njihov život, od
odakle dolazi ovo dvoje? Sta j e njihovo rođenje ili
kojeg rastu: naćićeš u počelu oporo, gorko, vatru i
proizilaženje? Zašto to nije i u životinja?
vdu. Iako ove četiri stvari rastaviš i ponovo ih
29. M o j dragi čitađh, ako možeš, ovde se pri­
spojiš, nećeš videti raĆenje i nećeš ga osetiti, nego
makni i ogledaj u telo, i nećeš naći ništa. Traži
će ostati mrtvo, kakvo je i njegove samosvojne maj­
jednako u dubinu, traži u stenama, traži u elemen­
ke koja ga na pčetku rađa i dvaja; pritom ćeš
tima traži u svim stvorenjima, u biljkama, drveću,
mnogo manje osetiti miris, njegove boje takođe.
,

u metalima; traži jednako na nebu i na Zemlji: ne­

2 6 . Tako ćeš videti da je svugde jedan večni
češ naći ništa.
koren koji sustvuje. Pa, i ako mogneš da osetiš boje
3 0 . Sad češ reći: pa gde moram tražiti i nač i ?
i rastinje, ipak nećeš moći d a osetiš miris i snagu,
Dragi čitaoče, za to ti ne mogu dati ključ; samo što
i naučićeš da u počelu mirisa i ukusa mora biti
hoću da te uputim gde ćeš njega naći: ključ leži
neki drugi princip, da nije sama panjina; jer ovaj
kod j evanđeliste Jovana, pogl. 3, 5, i znači: morate
princip svedoči o svetlosti prirde.
se nanovo roditi kroz vodu i Sveti duh. Isti taj duh
2 7 . Pogledaj pak dalje, na ljudski život! Vide­
jeste ključ. Kada ga dobiješ, uzmi g a i idi pred prvi
ćeš, pojmićeš i saznaćeš svojim zrenjem ništa više
princip, iz kojeg j e stvoren ovaj svet sa svim stvore­
do meso i krv; po tome s i jednak drugim životinja­
njima, i otključaj prvi koren, i z kojeg su postale
ma. Drugo, naćičeš elemente, vazduh i vatru, koji u
stvari koje se vide i koje se čuvstvuju.
tebi dređuju kvalitet, a to j e život životinje; jer
3 1 . Onda ćeš reći: to je jedino Bog i on je duh,
svaka životinja i h ima u sebi, vazduh da oseća· i da
i sve stvari j e stvorio iz ničega. Da, tačno tako; on
se ponovo rađa, kao i sve biljke, lišće i trava. Ali,
j e duh, i pred našim očima j e kao ništa. Zato ga
načičeš da u ovome nema razuma; jer, iako u njima
nismo upoznali u stvaranj u , nismo o njemu ništa
zvezde određu ju kvalitet i daju im smisao, to j e
znali: da nije bio od večnosti, ništa ne bi ni bilo
samo smisao da se hrane i množe, jednako svim ži­
stvoreno.
votinjama.
32. Sta misliš, međutim, da je bilo pre vremena
2\. Jer su same zvezde nemuste nemaju saz-
•
• •

l
ovoga sveta, iz kojeg su postali Zemlja i stene, i isto
nanje, ni osećanje. Samo što j e njihovo svekoliko de­
tako zvezde i elementi? Bio je to koren istog onoga
lovanje u vdi probilo izviranje, a u tinkturi krvi us-

143
1 42
iz čega je to postalo. Ali, šta je koren ovih .t.vari?
37. Ovde ne možeš dalje potezati da ic BO‘ don,-o
Pogledaj, šta nalaziš u ovim stvarima? Ništa drugo
neru materiju iz kojeg je stvorio đavola. Jer bl ,,­
do vatru, gorčinu, oorost; a to je samo jedna stvar,
đavo opravdao da ga je og načinio zlim. ili iz zl('
i iz ove stvar i su rođene sve stvari. Ali, pre vremena
materije. Jer ga je stvorio ni iz čega, samo iz svoj(1
sveta bio je samo jedan duh, pa u ovim trima oblici­
vlastite puke suštine, kao i druge anđele, kao što
a jš nečeš naći Boga. Cista ožanstvo je svetlost,
stoj i napisano:. njega, kroz njega i u njemu su
koje je nepojamno, uz to se ne može osetiti, a sve­ •

sve stvari, i samo je njegovo carstvo, ga, mc l

• •

mćno je i d svih je snaga.

gosodarstvo od večnosti do večnosti; i sve je I nje­
33. Pa, gde se nalazi Bog? Otvori tvoju blag­
mu kao što stoji u Sv. pismu. A da nije tako, ne bi
rodnu dušu i ogledaj , istražuj dalje! Ako je sam
se đavolu, kao i čoveku, pripisivao greh: ne bi oni
Bog dobar, odakle dolazi zlo? Ako on sam jest život
bili veni i u Bgu i iz samoga Bga.
i svetlst, a sveta snaga, kao što je to neosorno
38. Jer se nijednoj stci ne pripisuje greh, koja
istina: dakle dolazi gnev Božiji, đavo i njegova
je stvorena iz neke materije; jer njen duh ne doseže
volja, isto tako paklena vatra; odakle je njeno prvo
prvi princip, većočinje u trćem, u carstvu eleme­
stanje? Ako pre vremena sveta nije bilo ništa do
nata i zvezda, u lomljivosti, i ne dotiče ožanstvo,
jdino Bog, a on je bio i jeste duh i staje u več­
kao đavo i dua čovekova...
nsti: iz čega je onda pstala prva materija za zlo? •

42. Zato, ako hoćeš da misliš o Bogu ili da zboriš

Jer, mora da je bila neka volja u duhu Božijem da
o njemu, onda moraš misliti da on sam jste sve; i
rodi izvor gneva. Tako upravlja um.
moraš dalje osmatrati tri principa, u kojima ćš
34. Spis 2 Petrov, 2, 4. Ep. Jevr. 6f pak kazuje,
naći šta je Bog; naćićeš šta je gnev, šta jc đavo,
da je đavo bio sveti anđeo; a zatim psalm 5, 5, i
šta je pakao, a je greh, šta anđeo, čovek ili životi­
45, 8: Ti nisi Bog koji želi zlo; i u Jezek. gl. 33,
nja, i kao što sledi dluka, iz koie je sve tako ostalo:
1 1 reci im: tako bio je živ, govori Gosd Bog, nije
naćićeš stvaranje sveta
i milo da re ezbožnik! Takvu strogu _u
43. Samo, čitače, ja ću te verno opomenuti:
đavolu i grešniku izriče Bog, da ne želi da ih uzme.
ako nisi na putu izgUbljenog sina koji se onovo
35. Pa šta je onda orenulo đavola da stane
vraća cu, onda nemoj čitati moju knjigu; inače će ti
gnevan i zao? Sta je prva materija I njemu, ako je
presesti. Jer, đavo neče otČinuti da te snevseli;
on stvoren d prvobitnog večnog duha? i dakle je
jer pred decom Bžijom on u ovoj knjizi stoji sasvim
pčelo pakla, u kojem će đavo večno ostati, ako ovaj
go i razgolićen; srami se jednako kao i čovek koji je
svet sa zvezdama, elementima, Zemljom i stenjem na
zog zla čina stavljen pred ljude da ga pljuju. Zato
kraju treba da propadne?
e oomeni; ako ti je milo trošno meso, ne čitaj
36. Ovde, dragi čitaoe, otvori tvoje či duše i
moju njigu; ako ne oslušš i sopadne te nesrča,
znaj, da nijedna druga muka neće mučiti njega do
am ću biti nevin, i krivnja će biti do tee. Jer,
njegova vlastita muka u njemu; jer je to njegov
ono što ovde sznajem pišem sebi za memorijal;
pakao, iz kojeg je načinjen ili stvoren; a svetlst
44. Jer dok god u vsceloj prirdi ne možemo
Bžija je njegova večna okora. Zato je on neprija­
da nađemo ništa da bismo mogli da kažemo: to je
telj Božiji, što e nije u svetlosti Božijoj.
og, ili ovde je Bog, iz čega bismo mogli da zaklju-

144 145
čimo, da je Bog jedno tuđe suštastvo (a on sam nako kao aJ e jedno o drugo protrljaju kU7I"n" I

svedoči da njegovo carstvo i snaga njegova sustvuje gvožđe; datle se pojavljuje razroka munja vatrtl, k(
d večnsti do večnosti, a on se sam takđe naziva ja onda gleda a oporost, zasrašuje je i pada nu

cem; a sin se rađa iz čevih edara): dotle ga uznak, jednako kao mrtva ili nadvladana. I k ad a
moramo tražiti I pčelu, I principu, iz kojeg je munja vatre dođe u svoju majku, oorst, i nađe

rođen i stvoren svet. I ne možemo kaza ti ništa drugo je tako nadvladanu i blagu, munja vatre se veoma
do da prvi princip jeste sam Otac. strši i u nadvladanoj oporsti u trenutku postaje
45. li, sada I očelu nalazimo najstrože i naj­ ela i svetla.
strašnije rođenje, kao ooro, gorko i vatru. Tu ne 5 1 . Kada oorst u sebi dobije ovu svetlu, elu
možemo kazati da je to Bog, a ipak je unutrašnji svetlst, ona se toliko zstraši da pada nauznak jed­
prvi izvor, koji je I Bogu Ocu, prema kojem se on nako kao mrtva, širi se i ostaje sas vim tanka nad­
zove gnevnim, lju bomornim Bogom; a isti izvor (kao vladana. Jer je njen vlastiti izvor bio mračan i
što nalaziš u prva tri poglavlja o počelu večnog ro­ tvrd; sada je on svetao i blag, zog čega je baš kao
đenja) jeste prvi princip i jeste Bog Otac u svome umrtvljen, i sada je duh vode.
oreklu, iz kojeg se pčeo ovaj svet... 52. Rđenje tako dobija svoju esenciju, d opo­
48. Ovde ću pokazati prvi princip, iz kojeg rosti oštru, d svetlosti slatku, koja se tanko širi. A
•

Činju sve stvari; i moram govoriti tako kao da kada munja vatre dđe u svoju majkU i nađe je
je jedno mesto ili deljeno suštastvo, da je jedan tako t,mku, slatku i svetlu, ona gubi svoj zakon u
takav izvor. samo na kraju, da se razume prvi dređivanju kvaHteta i ne ide vi�e I visinu, više
princip. da bi se razumela i saznala večnost. i isto ne čupa i ne esni, takođe više ne de; već ostaje
tako gnev Boiji, greh, večna smrt mraka - tako I svojoj majci i gubi svoj vatreni zakon, drhti i
nazvana d vremena ugasnuća svetlosti - kao i raduje se u svojoj majci.
paklena vatra i đavo. 53. A u istom radovanju u izvoru vde pojavlju­
49. Sada ću pisati o drugom principu, o jasnom, je se drŽesni izvor neistrŽive ljubavi, i jeste
čistom božanstvu, srcu Božijem. drugi princip koji se tu ojaVljuje. Jer svekoliko
50. Kao što je gore saopšteno, I prvom principu rađanje sada čak dopada jedne srdačne ljubavi, jer
je oorost, gorčina i vatra, a ipak to nisu tri stvari, oporost voli samo svetlost, zato što je ona tako
nego jedna, i jedna rađa drugu. Oporost jeste prvi puna miline i lepa. Jer iz iste prijatne miline postaje
otac: on j e strg, sasvim štar i privlači sebi, a ljubav tako slatka, radostna i onizna; a gorčina
isto privlačenje jeste bdljika i gorčina, koja ne voli oorost, da više ne privlači mračno i tako stro­
može da otrpi oporst i ne da se zarobiti I smrti; go sebi, več je slatka, blaga, čista i svetla.
već bde i bukti kao jarosno suštastvo, a ipak ne 54. Ovde je do ukusa što svako jedno kuša drugo,
može d svoga sedišta. Onda postaje jedna užasna i u velikoj ožudi i kvaluje drugo, da nigde nije
zebnja, koja ne nalazi mira; a rđenje stoji jednako nićega drugg do čistog voljenja. Sada se oporst
nekom točku koji se okrće, bdući i gorći tako tako raduje u svojoj majci i ojačava se u njoj, d
čvrsto, jednako nekom ezumlju, koje oporost više velike radosti ojaVljuje se u svim esencijama i
ne može da trpi, vć sve više j čvrĆe privlači, jed- navećuje milo dete drugom principu, da je ono

l46 147
đno; a o sve 5ije e a ee i rduju ti i saznati šta je njegova duša, koja je jtOdun ¶tsol1l,
mu se, d čega nastaje sluh, koji je šsti oblik, nesalomivi duh.
čk rđenja trijumfuje. A u ovoj velikoj radsti 2 . Ali, do saznanja triju principa čitalac nt'

rđenje više ne može da e sužava. već izlazi, može doći bliže ili pre (ako je rođen iz Boga) negu
talsajući se ssvim radono; i sada svaka esencija što posmatra novo rođenje, kako se duša kroz lju­
oet rđa centar u drugom principu. bav Božiju nanovo rađa u svetlos ti, kako se ona iz
55. Ovde dolazi do neistražive raznovrsnsti; jer tamnice mraka zahvaljujući drugom rođenju preme­
duh koji talasa i ojavljuje se z prvog i drugog šta u večnu svetlost. I ako sad posmatraš ovaj mrak,
principa sve konfirmuje i otvrđuje; i u vacelom u kojem je ona morala biti izvan novog rođenja, i
rđenju je kao neko raćenje ili raznovrsnost u ako zatim posmatraš (kao što pismo kazuje i tako­
jednoj volji; a rđenje ovde dobija di oblik, đe daje iskustvo svakome ko pada u gnev ožiji, a
naime kao raznovrsnost u jednom suštstvu ljubavi. postoje i užasni primeri) kako duša u sebi samoj mora
A u ovom sedmom obiku stoji Raj ili carstvo Bo­ da trpi neprijateljsku patnju u svome samosvoj­
žije, ili neizbrojivo ožansko rđenje iz jednog nom rođenju života, sve dok je u gnevu Božijem.
suštastva u svim suštastvima. i zatim, kako se onovo rađa, u njoj se pojavljuje
56. Ma koliko ovde ljudski jezici mogli da pri­ zamašno velika radost: onda ćeš jasno i razgovetno
ovedaju i da istražuju ovu dubinu, nema tu ni naći dva principa, i uz to Boga, Raj i carstvo ne­
broja, ni kraja; pa ipak, u stanju smo da govorimo esko.
o tome, kao deca o svome cu. Ali nas istraživanje 3. Jer ćeš u korenu počela duha duše u njcmu
svekolike dubine turbira, jer sam Bog ne zna ni samom, u s upstanci duše naći večno rođenje i n -

očetka, ni kraja u njemu . . . raskidivu večnu vezu, najstrašniji, najneprijatclj­

5. POGL.J. VLJE
o trećem principu ili sazdavanju materijalnog sve­
ta, zajedno sa zvezdama i elementima, gde se jasni­
je razumeju prvi i drugi princip
l . Premda požudnom čitacu ne mogu biti do­
voljno razumljiv i premda sam čitacu koji ne oli
Boga asvim nemušt, jer se večna nerazrešiva veza
ne razume brzo ili lako, I ovome stoji
svih suštastava; ali j e požudnom čitaocu nužda da
amoga sebe psmatra s velikom
je i dakle mu dolaze njegov um i čula, u čemu će
naći saobramost Božiju, a tako će naročito proniknu-
skiji izvor, u kojem je ona jednaka svim đavolima,
izvan svetlosti Božije, u kojem stoji njen večni izvor.
jedno neprijateljstvo u njemu samom, volju suprot­
nu Bogu : da se ne voli ništa dobro ili milo, uspi­
njanje oholosti u moći vatre, gorku jarost suprotnu
raju, Bogu i carstvu nebeskom, takođe sve tvore­
vine koje se dižu u drugom i trećem principu, kao
što to čini gorčina u vatri.
4 . Načičeš, naprotiv, ako se ona nanovo rađa u
svetlosti Božijoj, kao što to pismo apsolutno poka­
zuje, i kao što iskustveno saznaje novorođeni čovek
suštastvo • sam, da je duša ponizna, blaga, prij atna i miline puno
suštastvo, koja trpi svako nošenje krsta 9 proganja­
ozbiljnošću, šta nje, koja telo čuva od bezbožnoga puta, koja ne
sudi o sramoti đavola i ljudi, koja svoju veru, pou­
zdanje i ljubav stavlja u srce Božije, koja je čak

148 149
radosna, koja se hrani rečju Božijom, u kojoj je
rajski smeh i trijumf, koju đavo ne može da dotakne;
jer ona u svojoj vlastitoj supstanci, u kojoj ona na
način stvorenja stoji u neraskidivoj vezi u prvom
principu, prosvetljena svetlošću Božijom, i sveti
duh (koji polazi iz večnog rođenja Oca u srcu i
svetlosti srca Božijegl, koji takođe u njoj polazi i
potvrđuje je kao dete Božije.
5. Zato se sve što ona čini događa u ljubavi
ožijoj dok živi u svetlsti Božijoj. Đavo je ne može
videti, jer mu j e zatvoren drugi princip) u kojem
ona živi, i u kojem stoje Bog i carstvo nebesko, i
anđeli i raj), i jer ne može da dosegne drugi princip.
6. U ovom razmatranju češ naći šta ja razumem
pd principom; jer princip nije ništa drugo do novo
rđenje, novi život; uz to, nije više nego jedan prin­
cip, j er j e u njemu večni život, to jest večno božan­
stvo: a ono se ne bi okazalo da Bog u sebi samom
nije sazdao stvorenja, kao što su anđeli i čovek, koja
razumeju večnu nerasidivu vezu i kakvo j e rođenje
večne svetlosti u Bogu.
7. U ovome se tako razume kako je božansko
suštastvo delovalo u božanskom principu u korenu
prvog principa, koji j e rodilja u večnom rođenju
I limbu, ili najprvotnijem duhu vde, čijim su
delovanjem najposle ostali Zemlja i stene. Jer je
u drugom principu, kao u svetom rođenju, sam duh,
svetlost i život, i večna mudrost: ona je delovala u
večno nemuštoj i nerazumnoj rodilji, kao u svome
vlasništvu pre počela svetlosti; iz toga je postala
mračna prašina, koja je u uzdizanju Lucirerovom,
kada mu je oduzeta svetlost Božija, i kada j e bila
upaljena jarost izvora vatre, postala tvrda materija,
kao stena i zemlja; iza toga je usledilo sakupljanje
,
zemlje, i objavljeno pljuvanje Lucifera sa njegovog
trona; i usledilo je stvaranje trećeg principa, a on
je bio zatvoren u trećem principu kao zatvorenik,
150
koji sada čeka na sud Božiji. Iako to što JI' 1)10
zatvoren između raja i ovoga sveta njemu n i k moglu
da bude sramota, poruga i gnušanje, i iako ništa
nije poimao, neka se o ovome razmisli.
8. Ali, ovde ćemo sada govoriti o trećem prin­
i pu, kao o početku i rođenju ovoga sveta; kada se
posmatra koren rodilje (budući da svaki princip
jeste jedno drugo rođenje, ali ne iz nekog drugog
suštastva): onda ćemo naći da je I prvom principu,
I nerazrešivoj vezi (koja j e u sebi samoj nema i nema
pravi život, već je izviranje pravog života, rođeno
kroz duh Božiji koji talasa, čije je pčelu u prvom
principu od večn osti , l o t drugom principu večno
izlazi kao u rođenju srca ili Sina Božijeg) zatvoren
matriks rodilje, koja je u počelu oporost, a u svetlosti
blaga majka duha vode. Tako sada jasnije pred oči­
ma vidimo i nalazimo kako je duh Božiji svagda
delovao u matriksll, tako da J.' IZ nepojmljivog ma­
triksa, koji je samo jedan duh, postala pojmljiva
i vidljiva vda.
9 . Kao drugo, I zvezdama i na vatrenom nebu
razgovetno vidiš odvajanje, kao što je I večnom mat­
riksu večno odvajanje; jer vidiš kako su iz jedne
majke rđeni zvezde i vareno nebo sa vazdušnim, i
isto tako vodenim i zemaljskim nebom. Budući da oni
jedno u drugome određuju kvalitet, a rođenje ovog
suštastva j e jedno u drugome, a takođe je jedno dru­
gog škrinja i držač, a ipak nemaju jednostruko od­
ređivanje kvaliteta. Tako I ovome saznaješ odva­
janje, kao što večni matriks u sebi ima odvajanje,
kao što j e ranije saopšteno u pogl. 5, o večnom ro­
đenju one četiri zebnje, pošto se između oporog i
gorkog rađa vatra, a u munji vatre svetlost; a
svaki jedan izvor zadržava svoj zakona.
1 0 . Tako razumi, pošto j e duh Božiji pokrenuo
ovaj matriks, otada ovaj matriks deluje; a u upa­
ljivanju duha Božijeg u petom obliku matriksa po-
151
 e gnevnim. ljuomornim Bogom. premu nuJ rvo
javilo se vatreno nebo zvezda. koje je istinita quinta
bitnijem matriksu. ko ji se ne okazuje u ruj
essentia, rđena I petom obliku matriksa, na kojem u. u
čoveku j e još na očetku zabranjeno da jede d
je mestu pčela svetlost. a iz nje najosle rođeno
ploda na jprvobitnijeg matriksa, zlo i dobro.
Sunce. sa kojim se pojavio treći princip. i koje je Pn .
ako čovek nikada ne bi saznao najprvobitniji ma
ad I trećem principu život i razdvajaje I matriksu tri­
ks. ne bi ni zamišljao i jeo d toga plda. jer
života svih života I ovome lco. Jednako kao što srce bi ga
matriks brzo ščepao i držao zatvorenog, i u nje
ožije na rajskom nebu I nematerijalnom nebu i ro­ mu
bi dređivao kvalitet. hranio ga i negovao
đenje razdvaja večnu snagu Božiju, I kojoj se večno •
kao što•

Je to d sada pred očima.

ojavljuje život. i u kojoj uvek sija večna mudrost. ..
1 1 . Na taj način onda sve opet ostaje od trećeg 15. Zn aj. dakle. da drugi princip drži u rukama
principa I prvom matriksu; samo što ono što je i onda je samo razum i mudrot, i samo I nje
• • •
mu j ;
sakupljeno u ovom principu. i što počinje iz rajskog svemoc: a ovaj Je treći princip vlasništvo
drugog.
neba i drugog principa. kao što je čovek. ostaje već­ mj e odVOJen. već svagda u njemu sustvuje. pa
ipak
no I matriksu. Blago onome ko je I ovome vremenu Je Jedno rđ en je menju nji ma . . .

dosegao rđenje drugog principa i u njemu je 1 6. A Bog j e rodio trć i princip da bi se očitovao
onovo rđen! Ali, ako nije, onda će večno ostati s materijalnim svetom. Pošto je u drugom pri
ncipu
I matriksu; i neće dodirnuti svetlost Božiju. rh o u rajskom svetu anđele i duhove, on
i su u
1 2. Dobro pak znam da u neku ruku ovde i neću trećem principu razumeli večno rođ nje. a mu
drst
čitaocu biti samo nerazumljiv i nemušt, već da ću i svemč Božija su u njima mogli da se
ogledaju
biti i jadan dok sam pisao o majci. u kojoj stoji dok j e nji hova imaginacija bi la smc§tena I san
o �
rđenje božanskog suštastva; a sada pišem kako je srcu Božijem; u kojem obliku su mgli da ost
anu u
ovaj matriks nemušt i narazumljiv. iz kojeg je ta­ raju i anđelima. Đavoli koji to nisu učinili, neg
o su
kođe rđen nerazumljivi princip, kao što je takvo �islili �a se uspinju u matriksu i u velikoj mć
i
što pred očima, da na ovome svetu, ni I zvezdama, lnad raj a i svekolike anđeosse _oblasti. ispali su
• •.. . _ _o - -

ni I elementima nema razuma; isto tako u svim nje­ zbog toga iz raj a i isterani su iz nji hovog
loco u' "
govim stvorenjima se može odrediti kvalitet samo neku llskost , tako da i h zatvorenima drži
matriks
jednog razuma, može se hraniti i množiti, kao što ovoga sveta.

je matriks sam po sebi. 1 7. Jer j e lcus ovoga sveta bilo njihovo anđe­
13 . Zato znaj. da je matriks u drugom principu. sko kraljevstvo. dok su bili u loco ovoga sveta
u
matriks koji ipak u prvom razlogu i večnom korenu raju i u carstvu nebeskom.
•
.ma taj princip. samo puki večni. blagi duh bez 18. Nij e nam moguće da govorimo. m a koliko

očetka. koji nema takvu vatrenu. nepdnošljivu to hteli, o rajskom, a onda i o principu ovoga sveta
•
• •

svetlos t, već je sve prijatno i puno miline, a večni, o njegovo] snazi i čudesnom rđenju, kao što gov
o-
najprvobitniji matriks se ne saznaje; već blaga svet­ ri božanska i večna mudrost; jer se dub ina studenca

lost srca Božijeg sve čini radostnim i punim miline. ne može pojmiti ni u jednom du hu . pa bio to anđeo

16. Otuda je i duh. ako polazi d blagog ma trik­ ili čovek; zato nebrojeno, večno rođenje i mudro
st
sa, sveti duh: a Bog stanuje u sebi samom, i naziva čine div nu , večnu radost. Ovu nebrojenu mudro
st

152 15 3
i ovu snagu, ako to opažamo, čovek takđe saznaje matriks, onda on počinje
da deluje i d u ' K I 7 ,-1 uJ r­
I trećem principu. Ako osmatramo zvezdano neo, kvalitet.
elemente, isto tako stvorenja, drvo, biljke i travu 23 . Jer, najpre je u pčelu
oporost, koju P' Iv iti
takođe, onda u materijalnom svetu vidimo poređenje či, obuhvata, zamračuje
i stvara oštru h la dn oć u
rajskog, nepojmlj ivog sveta. Jer ovaj svet potiče A gor čin �
ne može d a pdnese priv
lačenje, J{ 'ô
iz prvog korena, I kojem stoje oba sveta, materijal­ .� .
p lvlacenJe u hladnoči stva
ra bdljiku gorčine, koja
ni, a onda i rajski, duhovni svet, koji je neprolazan esnl l brani se od tvrde sm
rti; ali, zato što ništa ne
i ez pčetka. moze umaCI oorosti (j er
• • •

je ona tome m aj ka u
kojoj st oj i) , bdljika esn
19. Ako pak promišljamo i mislimo oreklo ona
htela da rasprsne oporos
i sasvim užasno. kao d bi �
četiri elementa, onda ćemo jasno naći, videti i ose­ t, probada iznad sebe i
•

oprecu]e se, a ipak n e na

•

iti I nama samima poreklo; iako smo ljudi, a ne lazi mira, sve dok rođenje
životinje, puni smo pakosti i sporavamo Boga i opor osti ne dopadne u strašn
o, užasno suštastvo, jed­
matriks ovoga sveta. Jer se oreklo saznaje u ljudi­ nako nekom duhu sumpora
sasvim ljuto, koj e se
ma kao u dubini ovoga sveta: iako se neprosvetlje­ tvrdo bde u sebi, kao točak ko ji
se okreče, a gorčina
nom čoveku priviđa da bi i on trebalo da govori o e pen ]e sasvim brzo, od
akJe postaje razroka munja
. ,
pčelu vazduha, vatre i Zemlje, isto tako o zvezda­ d kOle e užasava mračna
oorost, pada nauznak
ma, treba smatrati da mu je to nemoguće, jer lebdi u kao nadvladana. A kada go
rčina toliko nadvlada
svojoj sopstvenoj majci, a neće da je upozna, a ne �
maj u, i nađe e bezmalo po
lumrtva ili blaga, ona
dopada mu se to što · mora da zna; ali, zog toga se uzasava mnogo više nego
majka; a l i zato što se
što nas je ut uvalio pad Adamov, velika nam je Ž s dešava I oporoj majci,
koja je sad polumrtva i
blag a, gorčina svoj strašni
nužda znati da umaknemo skotskom čoveku, i da zakon i postaje bela
svetla i jasna; i jeste upalji '
živimo I pravom čoveku . vanje il i rođenje vatre
'
kao što je ranije omenuto .
20. Ako pak otvoriš tvoje či duše, vidćeš kako ..

je vda I vatri, i ulučuje se sevanju na sušu; a

iak nema vatre, koja j e istrajna, pa ćeš dokučiti da
je istinosna vatra ona koja upaljuje kuće i sago:eva
ih. Takođe ćeš videti kako svugde izlazi velika sila 6. POGL.. VU E

vazduha, i kako je jdno I drugom; uz to �eš videti,

o odvajanju u stvaranju u trećem
kako se voda rađa u oluji. principu
2 1 . Ovde pak nećeš naći ovaj koren: moraš gle­
l . Na taj način pak počinje od
dati samo u matriks, pošto se on ssvim pokazuje i vajanje i izlazak
u trećem principu ovoga sveta,
saznaćeš ga I svim stvarima; jer matriks ovoga sveta kada se pojavilo
zvezdano nebo, i kada svak
a zvezda u sebi ima na­
stoji u večnom matriksu, iz kojeg počinju raj i nebo.
rči to svojstvo i oblik (p
ošto se u svakoj zvezdi
22. Pa, kako j e večni matriks jedno izlazeče •

pnmecuJe naročit centar, ta

• •

ko da je svaka učvršćena
rođenje, i I počelu je ooro, mrano, tvrdo i strašno: i svoj majstor, i svaka vlad
a I matriksu ovoga sveta
tako ćeš videti da kada duh Božiji upali unutrašnji dređuje kvalitet i rađa
u matriksu prema njeno j
154
155
 vrti ), i gledaju potom u Sunce, koje je njihov
kralj, srce i život (bez kojeg svetlost i snaga ne bi
mogle da deluju, nego bi stajali u tvrdoj, mračnoj
smrti, i sve na ovome svetu bi bilo ništa, sve bi
bilo samo kao neka jarosna, ljuta oporost); i gledaju
zatim na elemente, vatru, vazduh i vdu; kako se
oni uvek rađaju, jedan I drugome, a zatim kao
zvezde I ovome, kao I svome vlasništvu, vladaju,
i gledaju u majku, d koje izlazi sve što je d ovoga
suštastva: tako dolazimo do odvajanja i do večne
majke rodilje svih stvari.
2. Ako ovo imamo pred očima jasno I nama sa­
mima i I svim s\v;uima, onda ne bismo bili tako
ludi, slepi i samovoljni, pa bismo pustili da nas
vode kalfe; nego bismo se držali majstora, koji je
I tome majstor svih majstora. Jer vidimo da sve
potiče iz večne majke; kao što je ona I svome več­
nom rođenju, tako je stvorila i ovaj svet, i tako se
takđe rađa svako stvorenje. I kao što je ovo u svo­
me izlasku I raznovrsnosti; pošto svaki izvor opet
I sebi na centar rodilje, i jedno odvajanje, ali
da nije dvojeno jdno od drugog} tako je i ovaj
svet rđen iz večne majke, koja je takođe jedna
takva rodi lja, a nije dvojena od večne majke, već
je postala na jedan materijalan način, i od Sunca
je dobila jednu drugu svetlost i život, koji nije sam
mudri majstor, već mudri majstor koji je Bog, koji
sve drži da stoji u večnom matriksu, a da ipak ne
I bude večna mudrost.
3. Budući da ovo rođenje d volje Božije ima
jedan početak, i da opet ide u svoj eter, ono nema
snagu mudrosti: već uvek gradi prema svojoj vrsti,
ono što ono dotiče, dotiče njega, zlo, nečasno, hromo
ii dobro, lepo ili moćno; oživotvoruje i usmrćuje,
daje mć i snagu, razara opet, i sve to bez razborite
mudrosti: u tome treba videti da ono nije božansko
156
proviđenje i sama mudrost, kako su to 1 I \ ' I I I . I I IU,.'1
evali i otrovali se u njenoj mći.
4. Ako hoćemo da vidimo razlog ovog rodl 'nJ.I ,
moramo pogledati prvu majku u njenom rođe nJ U ,
i videćemo i naći sve. Jer, jednako kao što je prva
majka (ako promišljamo kako je ona u počelu izvan
svetlosti) opora, mračna, tvrda, hladna, a ipak je u
stvoru duh vode; tako ćeš, posle izlaska mat erij alnog
,
sveta, naći da je Bog stvorio prvi dan, nebo i Zem­
lju.
5 . Nebo je pak iz oporog matriksa, koji je u
rajsko duh vode: iz istog rajskog neba je stvoreno
materijalno neo, kao ito piše Mojsije, Post. 1 , 6.7.8.
da je nebo načinjeno od vode, i to s pravom.
Zemlja i stene, isto tako metali, dok je matriks
ovoga sveta još biœ mračan, stvoreni su u istom
•
casu.
U . Jer kada je matr I ks bio pokr-dan , I kada je
Gospodin Luci fer hteo da vlada u v a t n , ond a j('
on sažeo ovaj opori mračni matriks, či tavo delova­
nje I stvorenju, odakle su postali zemlja, stene,
metali, sumpor i so, pa je knezu Luciferu time bilo
zatvoreno carstvo, a on je ostao u unutrašnjem
centru, a zatvoren u soljašnjem.
7 . Ali to što u matriksu mogu da deluju takve
stvari daje snagu, kakva je bila u matriksu; jer
stena nije ništa drugo do voda, Merkurius, so i
sumpor, u kojem je skriveno ulje.
8. Sad rđenje matriksa ima takav oblik u
svome večnom suštastvu i rođenju života; jer naj­
pre Je oporo, strogo i tvrdo, od čega pčinje hlad­
noća; sada oporo privlači M ooštrava hladnoću i
u ovom svom privlačenju pravi gorku bodljiku,
koja bode, besni, a tvrdo privlačenje ne može da
otrpi, strah uje jednako totalnoj bezumnosti, bukti
i besni, postaje jednako nekom duhu sumpora.
157
 9. U uvum ubliku su sada u jtri u vdenuj bužtnstvu, kuje je bez pučetkt i večnu: zttu stVOI ('
upuruj majci rđeni upura gurka zemljt, sumpur i nje u gubljenju umt i smislt trebt tume dt uzmakllv'
su, ud uptljivtnja Sunca I rtzumnum matriksu. 5 M . Dt stdt uvu dtlje ubjasnimu: duk je malriks
A tu štu se svugde ubjavljuje dvtjtnje čini dt je ttku stajtu u rđenju, tu je biu rođen mttriks zem­
ruđenje u velikim strahuvima i ruđenju se trtži lje, t mttriks je u uptljivtnju pusttu vuda: uvde
dvtjtnje; jer se upurust sa gurčinum ne pudnusi, ispravnu rtzumi, ne sasvim u suštini, već jedntku
t iptk su mtjkt i sin jedan član I drugume, i ktu štu su se rudili zemljt, slene i mettl, t iptk
murt ttku biti, intče ne bi bilu ničegt: jer je večna su usttli mttriks, ttku i vudt u usmrćivtnju i ntd­
vezt I pučelu živuta. vltdtvtnju s kujimt je utpučeu mtterijalni svet:
1 0. Ktda zttim gurčina u uoruj mtjci pučne dt tu, u uvum krettnju je sagntnt i Zemljint kuglt,
besni, dt se uspinje da strahuje, duptdt unt u jednu i stuji pusred centrt ktu nekt ltčkt uduzgu i uduzdu.
rtzruku munju I svum užasu: I uvum ubliku je 1 4 . Tu je duh Buži j i sltjtu u centru u rtjskum
ruđen mttriks merkurius ili utruv: jer kadt mttriks mttriksu i nt rtjskum nebu, I svum� večnum se­
I svum mrtčnum, upurum ubliku ugledt v.trenu dištu, i udttle nije uzmtknuu, i lebdi ntd mtterijtl­
munju, un se užtsne i usmrćuje I svum tvrdum, num vudum st fittum i tu furmuje nebu, kuje je
upurum ztkunu. I na uvum mestu je I mttriksu stvurenu d sredstvt vudenug mttrikst, t kuren
ruđent smrt, utruv, ptdtnje i rtztrtnje, istu ttku mrtka je udvujen d svetlusti u mttriksu: u kujem
bltgurudni živut I merkuriusu i pučetku trećeg je mrtku đtvu sttu, i mtterijt u mttriksu, pt
1 .
pnnclpt. zttu nije dukučiu nuvu svetlust, kujt se puj tvilt

l ! . Std dtlje, puštu je užas vttre duštu u upuru u mttriksu . . .

mtjku, i tuliku ntdvltdau svuju majku, un se užasnuu

mnugu više; jer je svugde izgubiu svuj jtrusni
ztkun, oštu je mtjkt dubila jedtn drugi izvur, t
X. POGL'l VLJE
iz užtst vttre je ntsttu ptktu, I kujem je I nemuš­
tom mairiksu pusrd užtst mtterijt pusttlt mekšt
o nebu, njegovom večnom rođenju i suštastvu, i
i svetlije pumešant, negu štu su d užtst svetlusti
kako se rađaju elementi: bolje i veće razumevanje
poslali zltlu, srebru, btkar, cmk i uluvu; sve dtlje,
večne veze kroz neposredno saznavanje i posmatra­
kao i nt svtkum mestu, matriks je stajtu u centru
nje materijalnog sveta
kuji se rve.

1 2 1 Jer je rđenje stajtlu u čittvum prusturu Nijedtn duh ne vidi dtlje du svuje mtjke, u
uvugt svett, kuliku je duseglu Luciferuvu kraljev­ kujuj i mt svuje pučelu i u kujuj stuji; jer nijdnum
stvu: zttu je nt jednum mestu pustalu drugtčije duhu nije muguće dt u svujuj vltsituj muči gledt
zemljište, drugtčiji mettl i sušttstvu negu nt nekum i zri u drugi princip, dt bi se u njemu punuvu
drugum. l vidimu pred učima, kaku su svi mettli rudiu.
pumeštn i: sve tu čini stvurenja beskuntčnimt, štu 2. Ai prirdni čuvek, kujeg je matriks uvugt
rtzumemu i zrimu, tli u tume ne mužemu guvuriti, sveta uhvatiu u njeguvum ptdu (čiji prirodni duh
niti smenu guvuriti, jer nas tu turbuje i pripadt lebdi između dvt principa, ktu ožtnskug i ptkle-

158 159
 ona ništa ne sprečava, trostruki duh čoveka gleda
nog, i stoji pred njihovim vratima; pa I koji prin­
svaki oblik i kvalitet u svojoj majci.
cip padne, u njemu se ponovo rađa, ili u nebeskom,
6. Pa zato, iako govorimo o stvaranju sveta kao
ili u paklenom carstvu, a da ipak u ovom vremenu
da smo mu prisustvovali i kao da smo ga videli ,
nije u stanju da zri), po svojoj supstanci i vascelom
nijedan čovek ne treba da se čudi i da smatra to
suštast vu jeste dvostruki čovek; jer je njegova duša
nemogućim: jer je duh, ako je u nama, kojeg čo­
o svojoj sopstvenoj supstanci iz prvog principa,
vek baštini d drugog, iz večnosti udahnu t u Adama ,
koji od večnoti nema razlog ili početak; a ona je
koji je sve to video i gleda u svetlosti Božijoj, i nije
I vreme stvaranja čoveka u raju ili nebeskom car­
ništa daleko ili neistraživo. Jer večno rođenje. sakri­
stvu korporovana baš na način d-J.ha kroz fiat,
ali sa prvom snagom (koja je od kako je vaka ostala veno u čovečijem centru, ne čini nišla novo; ono

da stoji u svojoj prvoj vlastitoj snazi, u prvom ko­ saznaje, deluje i čini upravo ono što je večito i

renu, nedvojiva, a rz drugi princip d a pred­ činilo, deluje u svetlosti i mraku i radi u velikim

stoji u raju, kada je prosvetli srce Božije) od tala­ strahovima. AH, ako u njemu sija svetlost, onda je

sajućeg duha Božijeg u matriksu trećeg principa, u n jegovom delovaz\ j �•. čista radost i saznanje.

udahnuta zvezdanom i elementarnom čoveku_ Ovaj 7. Zato, kada govorimo o nebu i o rođenju

sve dok u njemu sija svetlost Božija razume razlog elemenata, ne govorimo o dalekim stvarima, koje
neba, kao i elemenata i pakla: jer ako je svetlost su daleko d nas; već govorimo o stvarima koje se
'
u njemu, on j e rođen u sva tir principa, a da nije događaju u našem telu i u našoj duži: i ništa nam
samo njihova iskra, i da nije veliko izvorište, koje nije bliže nego ovo rođenje, jer u njemu živimo i
je sam Bog . . . lebdimo u njemu, kao u našoj majci, dakle, govorimo
samo o našoj rođenoj kući; a kada govorimo o nebu,
4. Jer, stvoreni duh čoveka koji je iz matriksa
govorimo o našoj otadžbini, koju prosvećena duša
ovoga sveta, koji vlada u snazi svetlosti, razume
može dobro da ri, iako je to skriveno telu.
kroz snagu drugog principa, preko snage i u snazi
8. Jer, jednako kao što duša čovekova u ljudima
duha zvezda i elemenata, i to sve sasvim mćno kao
lebdi i pliva između snage zvezda i elemenata, tako
u svom vlasništvu. li, u padu Adamovom mi smo
izgubili lebdi i stvoreno nebo između raja i carstva pakla,
ovu veliku moć, jer smo napustili raj i
i pliva u večnom matriksu. Nj eoogovo suštastvo je
prešli I treći princip, u matriks ovoga sveta, koji
nas je smesta ščepao pd prinudu: zato nam je nedokučivo i nepojmljivo, i jeste čista snaga iz

saznanje još I rožnjači i večno rođenje i gledamo vćnog matriksa; njegov je kraj tako daleko, kao

jdnako kao kroz neko tamno ogledalo. kada bi se za stvaranje prineo etar, kao što je tra­
jalo ili dosezala Luciferova kraljevstvo, da se kraju
5. Pošto smo toliko nemćni u ova tri rođenja,
ne može nazreti trag. Jer je božanska snaga bez
zatamnjuju nam se prečesto vrata raja, a đavo nas
kraja: samo što naš u m doseže do vatreog neba
isto tako često privlači paklenim vratima, elementi
zvezda, koje su poizvod u petom obliku večne majke,
nam skrivaju vrata zvezda i stvaraju nam otekline,
ili quinta essentia, u kojoj se razlučuju dvajanje
da najčešće ledimo u vascelom matriksu kao gluvi,
u vremenu trećeg principa, početak ovoga sveta,
nemi ili polumrtvi; ali, dok nas obasjava svetlost
snaga matriksa, gde ono što je razlučeno leli a
raja, gledamo u majku svih triju principa: jer nam

161
160
 lost: a njena glad ili privlačenje čini gorčinu, bol,
svaka esencija u proizvdu U mnogostrukim centri­
da j e ništa ne može ublažiti i zajaziti, d Č!!U
ma zvezda ima čežnjivo iskanje prema drugoj, čvrstu
nastaje zebnja, da se volja ili bdljika želje, ·
volju da in fikuje; i jeste esencija i snaga drugog
žude trlja I sebi, primorava i neće da se pokori
jela i pića, takđe škrinja i pričuvište.
mračnome ništa ili smrti, vć svoj prohtev i ze­
9. Jer, jednako kao što u rajskom principu sveti
nju jaku volju takođe, tako čvrsto suprostavlja
duh uvek izlazi u trojedinstvu ožanstva i talasa
skrivenoj svetlosti ožijoj da volja postaje razroka
sasvim blago, nepokretno i za stvorenje neprinetno,
munja, jednako nekom vatrenom užasu, kojom se
i kao što sve formuje i obrazuje u rajskom matriksu:
nama k sve više ispunjava oorost, i dmah usmrćuje,
tako isto i treći princip. Pošto je matriks postao
od čega opori dub na blag, sladak i materijalan
vidljivi materijalan, svaka snaga u matriksu ima
način ostaje voda.
veliku čežnju i traženje u drugoj, ima stalno uspi­
njanje, cvetanje i spuštanje, jednako nekom rastinju 1 3 . Ali, zato što se gorčina toliko zastraši pre
ili bivstVujućoj materiji, pošto se opori hladni i vatrenom munjom u oporosti, munja hvata svoju
strogi matriks ez prestanka kreće i brani; tako da majku, oporost, koja je pred užasom postala ma­
opori matriks zog unutrašnjeg paklenog ili naj­ terijalna, i plamti, i d materijalne oporosti j e otekla,
prvotnijeg matriksa uvek stoji u strahovima, s v � jednako kao da je i sama materijalna i pokreće se,
likim iskanjem svetlosti, koju on sagledava u korenu sve više ojačava u svojoj majci: a to je elemenat
vatre. i od toga se uvek uplaši i postaje mek, blag vazduh na ovome svetu, koji svoje čelo ima u vo­
i tnaterijalan, i z čega e uvek rađa elemenat voda. denoj majci, a voda o vazduha, i vatra od čežnjive
1 0. Tako moraš razumeti razlog četiri elementa, zebnje. A Zemlja i stene svoj pčetak su dobile
koji ipak nisu četiri deljenja suštastva, već su s jarosnim privlačenjem u padu LuciferovoTl, kada
jdno suštastvo; a ipak u četiri razlike u ovom ro­ je oporost čvrsto stajala u udzdižućem privlačenju,
đenju, i svaki elemenat leži u škrinji drugog i jeste koje je opet ugasilo svetlost u trećem principu.
njegovo pričuvište i član u njemu.
t­
o o . Ispravno razumi razlog, kao što sledi: Oo­ 14. Tako uistinu možemo razumeti kako je sve
umeti
rost je matriks i uzrok svih stvari; po svojoj vlasti­ lost Božija jedan uzrok svih stvari, i I tome raz
snage
toj supsanci ona je sasvim mračna, hladna i kao sva tri principa. Jer, kada ne bi bilo božanske
bilo
jedno ništa. Ali, pošto se većno ožanstvo ogleda u i svetlosti, tada i I mračnoj već nosti ne bi
jka več­
oporosti, mračna oporost prema božanskoj snazi žudnj e: tada bi oporo iskanje (ko je je ma
kako se
ostaje ožudna i privlači, makoliko tu u oporosti ne nosti) takođe bilo jedno ništa. I razumemo
a, a ipak
bilo života ili razuma; već je razlog prve esencije i božanska snaga pojavlju je u svim stvarim
sam a stvar, već du h Bo žij i I drugom principu;
očelo to što nešto postaje. Ovde ne možemo dalje .nije
čežnjive
istraživati razlog ožanstva, jer nas to turbuje. a stvar je rožnjača, ko ja je postala od
prva vo lja ;
1 2 . Sada oporst u svojoj želji i velikoj čežnji volje. Ali, sada je srce Bo žij e u Ocu
Ot ac je pr vo iskan je sin a, a sin je oč ev a snaga i
za svetlošću sve više privlači, a o svojoj vlastitoj a
pohotljiva, i
supstanci nije ništa drugo do čvrsta glad, sasvim svetlost; datle je večna prirda uvek
se d snag e srca Bo žij eg u ve čnom matriksll
suva, sasvim kao ništa, volja mraka koji ište svet- tako

163
162
rađa treći princip; jer se tako očituje Bog, inače ono što duh poima i razume. Pa ipak ću se usuditi
bi božanstvo veči to bilo skr iveno. na to, d a bih gdekojeg učinio prijemčivim na lra­
1 5 . Sad kažemo, prema Knjizi proroka Isaije, ženje bisera, pa neka u mome rajskom vrtu ruža
66 l . ovako veli Gospod: nebo j e prijesto moj! i takđe deluje celo Božije; jer me goni želja večnog
to j e tačno. Sad, vidi, Mojsije piše, Post. l , 6, neka matriksa, d a za see pišem moje saznanje i da ga
ima svoje počelo još od čežnje večne prirode za poucavam.
•

večnom svetlošću Božijom. Ali, večan priroda se 1 8. Ako hoćemo da uzdignemo našu duševnost i
oči tuje od čežnje za svetlošću Božijom, kao što j e da istražuj emo neo , na koje m stan uje Bog : ond a
prethodno saopštena, a svetlost Božija j e prisutna i ne možemo kaza ti, da Bog sam stan uje iznad zvez da,
ipak ostaje skrivena prirodi; jer priroda prima sa­ i da j e oko see načinio neko utvr đenj e, koje j e
mo snagu svetlosti; a snaga j e nebo, u kojem skrive­ načinjeno od vode, u koje niko ne može da uđe, da mu
na stanuje svetlost Božija i sija u mraku. Voda j e je ono zatvoreno, mid sao koja je bliska ljud ima ;
materi j a , koja se rađa d neba; a u tome stoji ali , tako đe ne možemo kaza ti, kao što neki zamišlja-
ireći princip, koji opet iz sebe rađa života i pojmo­ ju, da je Bog Otac s a Sinom u gornjem zatvorenom
vno suštastvo, kao elemente i stvorenja. nebu sa anđelima i da tako ovde vlada u ovom
Zato, plemen i ti čoveče, ne oponašaj đavola i svetu, samo sa svetim duho, koji polazi od Oca i Sina.
anti hrista, koji bi da ti pokaže božanstvo daleko Nijedna od ovih misli nema pravo saznanje o Bo­
d tebe, i da te uputi n a daleko položeno nebo: u; jer bi n a taj način Bog bio razdeljen i bio bi
a ono ti nije ništa biže nego nebo; samo što ti stojiš nedokučiv jednako Suncu, koje još ledi iznad nas i
pred vratima neba, i s Adamom izašao iz rajskog na nas prosijava svoju snagu i svetlost da svekolika
neba I treći princip, a stojiš u vratima. Učini to dubina postaje svetla i deluje preko svega.
kao što čini večna majka, koja se velikom čežnjom 19. Um veoma često ide za ovom mišlju, a
2 željom postaje carstvo nebesko, na kojem stanuje carstvo antihrista stoji rđeno u ovim mislima, a
Gospod, u kojem se pojavljuje raj: i ti, učini tako, Antihrist se u ovom mnenju stavio na mesto Bo­
staviželju svoju u srce Božije, silno ćeš prodre ti žije i zamišljao da je Bog na Zemlji, da mu j e do­
unulra, kao večna majka prirode; s tobom će biti, deljena božanska sila, i zapušio je usta duhu B­
kao što kaže H r ist, Ml. l l , 12: carstvo nebesko na žijem ne hoteči da sluša glas njegovog.
silu sc uzima i siledžije dobijaju ga. Tako ćeš na 20. Tako dolazi do silne zablude, da u ovom
nebu prijateijovati sa nepravičnim Mamonom, i duhu veruju u laži, koji u licemerstvu zbori zab­
bićeš pravo obličje Božije, slika i vlasništvo. Jer, lude si Ine, a deca se avode u oholost, kao što sve­
u lebi su sva tri principa u večnosti, i u tebi biće doči Sveti Pavle, l . Tim. 4, 1 . 2 .
oet rođen sveti raj, u kojem stanuje Bog. Gde ćeš 2 1 . Pravo nebo, na kojem stanuje Bog, jeste
Boga tražiti? Traži ga samo u tvojoj duši; ona j e svuda na svim mestima, takođe na Zem lji: ono

iz večne prirode, u kojoj stoji božansko rođenje. oi ma pakao, u koj em sta nuj u đav oli, i nij e niš ta
1 7 . Oh, kada bih imao ljudsko pero i kada bih izvan Bog a; jer j e on tu bio pre stv ara nja sveta,
tvo
mogao da pišem duh saznanja! A moram o ovoj ve­ i još j e tu, kao u sebi samom, a sam jeste suštas
poc lnJ e
'

svih suštastava: sve j e rđ en o od nje ga l

• • w ·

likoj tajni zamuckivati jednako nekom detetu koje

tek uči: zemaljski jezik čak ne može ni da zapodene d nje ga ; i zat o Bog ka že da je on sam do bro ,

164 165
srce ili najbolje, a to razumi kao svetlost i snagu, anđela i raj, u kojem deluje duh, a snaga čezne
iz koje počinje prirda. za svetlošću, a svetlost sija u snazi; tako j e vel i ka

22. Ako hoćeš da promišljaš o Bogu, onda se rajska radost, a u njoj j e Bog očigledno ljubavna

stavi pre večnog mraka, koji je izvan Boga; jer igra.

Bog st anuje u sebi samom, i niko ga ne može do­ 29. Sada večna svetlost ledi, isto tako snaga

kuč i t i i z sopstvene snage; ona ima veliku žudnju svetlosti, ili nebeski raj . u večnom mraku, a mrak

za svetlošću, pošto se svetlost ogleda u mraku i u ne može da dosegne svetlost: jer su to dva rzličita

sebi sija: a u istoj žudnji ili iskanju naćićeš izvor, a principa, a mrak čezne za svetlošću; razlog j e tome

izvor hvata snagu svetlosti, a žudnja materijalizuje što se u njoj ogleda duh, a božanska snaga se čituje.

snagu; materijalna snaga je zatvaranje pred Bo­ Ali zato što nije dokučio božansku snagu i svetlost,

gom, ili neo. Jer u snazi stoji raj, u kojem deluje mrak se pred njima uvek izdizao u velikoj želji, sve

duh koji polazi odOca i Sina. Sve ovo je nepojamno dok d rožnjače svetlosti Božije nije u sebi upalio

stvorenju, ali to ono može da oseti u duševnosti; koren vatre, I čemu se pojavio treći princip; i potvr­

jer I duševnost� "!vetih duša stoji otvoren raj. dio se iz prvog, iz mračnog matriksa, kroz ogledanje
23. Tako ćeš videti kako je Bog sve stvorio ni ožanske snage. Ali, zato što je upaljena snaga u
iz čega, samo iz sebe samog; a ipak nije proizvod ovom izlasku u mraku bila vatrena, Bog j e postavio
njegovog suštastva, već počinje z mraka. fiat i uz pomoć talasajućeg duha, koji izlazi u sna­
24. Muka mraka jeste prvi princip, a snaga i svetlosti, na način tela stvorio vatrene izvore i
svetlosti jeste drugi princip, a proizvd iz mraka razlučio ih d matriksa; a duh je u vatri stvorenu
kroz snagu svetlosti jeste treći princip; i ne zove Vrstu zbog njihovog kvali teta nazvao zvezdama.
se Bog: samo je Bog svetlost i snaga svetlosti, a 30. Pred očima j e tako, kao vatreno zvezdano
izlaženje iz svetlosti jeste Sveti duh. . . nebo, ili, d a to prosvćenom čitaocu bolje predsta­
2 7 . I uistinu ćeš razumeti kako j e između sva­ vim, quinta essentia ili peti oblik razlučen j e u ro­
kog principa svršetak, a Bog je početak i prva sna­ đenju od vode nog matriksa: inače ništa ne bi pre­
ga u svemu, takođe ćeš razumeti da u svome nezgra­ stalo da rađa stenje i zemlju, da vatrena vrsta nije
pnom telu nisi u raju, u kojem je zatvorena duša, bila odvojena. Ali, kao što je večno suštastvo, Bog,
kao u nekoj mračnoj tamnici. O tome iscrpno saop­ htelo da se pokaže u mračnom matriksu i da iz ni­
štenje možeš naći kd pada Adamovog. čega stvori nešto: tako je i odvojilo upaljenu snagu
2 8 . Vidi, pak, pošto je Bog hteo da se pokaže i matriks učinio svetlim i čistim.
u materijalnom svetu, a matriks j e stajao I strašnom 3 1 . Tako sada matriks stoji nepojmljiv i čezne
rođenju, stvaralac je prvi princip pokrenuo na za vatrenom vrstom, a vatrena vrsta čezne z a matri­
stvaranje anđela, pri čemu j e matriks stajao neraz­ ksom. Jer se d u h Božiji, koji j e duh blagosti, ogleda
deljen u jednom suštastvu; jer t u nije bilo nikakve u vodenom matriksu, a matriks d njega dobija
pojmljivosti, več samo duh i snaga duha. Duh j e snagu. Zato treba da se rađa i deluje čvrsta volja;
bio Bog a snaga je bila nebo, i duh deluje u snazi, cela priroda stoji u velikoj čežnji i strahovima, volj­
tako da je snaga bila čežnjiva i prijemčiva. Jer se na da uvek rađa božansku snagu, dok su Bog i raj
duh ogledao u snazi, duh je stvorio snagu, iz koje skiveni I njoj; ali ona rađa prema svojoj vrsti
su postali anđeli; tako je snaga postala stanište i prema svojim sposobnostima.

166 167
 32. Kada je Bog hteo da dvoji matriks d nje­
35. Jer, svaki oblik u matriksu ima svoja stvo­
govog vatrenog oblika, i kada je hteo da se pokaže
renja, očevidna i nečevidna prd ljudskim čima,
na ovom svetu, stavio je fiat u matriks, i izgovorio:
d kojih jedan deo pred nama treba računati samo
neka budu biljke, trava, drveće i životinje, svako
kao alikoviti duh; tako, u vatri su nečevidni du­
prema svojoj vrsti! Izgovaranje je bilo srce ili
hovi i stvorenja pred našim materijanim čima, i
snaga večng Oca, a duh, koji je imao fat, izašao je
ne mogu se videli. U vazduhu su takođe neočevidni
s voljom iz večnog Oca I snagu srca Božijeg, i volja
duhovi, koje ne vidimo, dok je vazduh nematerija­
je bi la fiat, i i stvor ila je snagu proizvda u trečem
lan, kao i njegovi duhovi. U vodi su materijalna
principu, materijalnu, vidljivu i pojmljivu, svaku
.tlC�, koia nama,. međutim, nisu očevidna; oš­
prema svojoj essentia: kakva je bila snaga, takvo
to nisu iz vatre i vazduha, ona su jednog drugog
je bilo i njegovo telo. Pošto je vatreni matriks,
kvaliteta, i vazdušnim i vatrenim takođe skrivena,
ili zvezde, fiatu dao njegovu snagu, a vdeni matriks
ona sama hče da se okažu.
a el ementima primio snagu, postao je bremenit i
36. Tako, jednako kao što vatra, vazduh, voda,
rodio je svaki element svoja stvorenja iz sebe samog,
zemlja leže u jednoj škrinji, i svo četvoro jeste jed­
takođe svaki oblik u vatrenoj i vodenoj prirdi iz
na stvar, pa ipak četiri različite, i nijedna ne može
sebe samog; a ipak nije postalo neko odvojeno suš­
drugu da dokuči i da drži, a nešto od njih četiri
last vo, samo što su stvorenja postala odvojena, sva­
jedno je fiksirano u svakom stvorenju; prema tome
ko prema svojoj vrsti, prema večnoj snazi, koja se
istom, stvorenje se ne može kriti, nego stoji poka­
pojavila u čežnji kroz želju: i postao je treči prin­
zano u tome, i prema istom duhu očevidno i poj­
cip, koji nije bi pre vremena.
mljivo, i neojmljivo drugim duhovima elemenata.
33. Tako zvezdano nebo vlada I svim stvore­
37. Jer su sve stvari postale iz ničega nešto, a
njima, kao u svome vlasništvu. Ono je čovek, a mat­
svako stvorenje centar ili rug rđenja života ima
riks ili vdeni oblik je njegova žena, koju on uvek
u sebi samom. Sad, jednako kao što elementi jedni
obremenjuje; a matriks je rdilja, koja rađa dete,
u drugima leže sriveni u jdnoj majci i nijedan
koje čiru neo . A dete je stvoreno nebo u trečem
,

ne dokučuje drugog, iako je jedan jednako član

principu, iz kojeg polaze elementi, naime, vodeni ma­
drugg: tako su i stvorena stvorenja skrivena jedna
triks, iz kojeg je rođena očevidna voda i još uvek se
drogom i neočevidna. Je\ svako gleda samo u svoju
rađa u čeŽnjivsti.
majku, koja je u njemu fiksovana. Materijalno gle­
34. Zato Mojsije s pravom piše: Post. l , 6. da materijalno suštastvo, ali ne vidi nematerijalno
Potom reče Bog: neka bude svod posred vode; ali, suštastvo, duhove u vatri i vazduhu; jednako kao
ovde moraš razumeti, iz večnog vodenog matriksa, što telo ne vidi dušu, koja ipak u njemu stanuje, i
koji je samo jedan duh u kojem su raj i sveto neo, kao što treči princip, u kojem je Bog, ne dokučuje i
kao božanska snaga; za kojim mračni matriks glad­ ne shvata drugi: i iako je to jednako u Bogu, ipak
no žudi, iz tga je postao očevidni matriks elemenata, je među njima jedno rođenje, jednako s duhom duše
iz kojeg su rđeni kroz fiat zahvaljujući večnom čoveka i duhom elemenata u čoveku, koje je ipak
duhu Božijem, suštastvu svih suštastava, tako da jedno drugog šrinja ili pričuvište, o čemu ćeš
samo sustvuju. naći kod stvaranja čoveka.

168 169