Дневник Косте Ст.

Павловића 1930–1932

- Живот Косте Павловића:

- Син Стевана Павловића – југословенски дипломата
- Рођен 1905. у Београду
- Школовање Париз и Београд – прва београдска гимназија
- Правни факултет, студије – 1927. године дипломирао
- Члан студентског удружења за Друштво народа од 1925. године
- По завршетку студија постао приправник при МИД–у
- Краљ смењује његовог оца Стевана – овај зна да је грешка – на балу се као мире
- 1930. лични секретар Војислава Маринковића – Коста
- Полаже стручни испит о чему и сам пише у дневнику
- До 25. јула 1932. лични секретар – Воја тад даје оставку на месту премијера –
Богољуб Јевтић добија МИД
- Секретар МИД–а до децембра 1933. године – после је у посланствима у Бриселу
(1935–1936) и у Букурешту од 1936. до 1941. године – овде и оставља своју грађу
која је изгубљена у току другог светског рата
- 1941. године бежи у Лондон
- Лични секретар председнику владе С. Јовановића
- 1943. први секретар амбасаде у Лондону
- Остаје у Лондону после Другог светског рата
- Ради на Кембриџу у библиотеци и као предавач српскохрватског језика до 1972.
године када је пензионисан
- Умире 1988. године у Саутемптону
- Његове белешке сачуване за период од 1930. до 1934 . године
- Већина његових радова се губи
- Путује са министром свугде
- Од 1932 до 1935 отворено разговара с Војом који није имао позиције
- Имао веома значајне и поверљиве податке
- Нама је фокус спољна политика и овде нам користи јер је свугде путовао као лични
секретар Војислава Маринковића
- Легат Косте Павловића – историјски архив у Београду
- Многе занимљиве информације о шестојануарском режиму и износи

- Унутрашња политика – Диктатура краља Александра

- Због турбуленција у држави краљ заводи лични режим
- Битно напоменути да у овом периоду од 27 држава Европе – њих 11 је сачувало
демократски поредак
- Разне су ствари у питању…
- Расправљају факторе који су се десили – Велика економска криза
- Аграрна криза од 26. године
- До 1931. тоталитаризам – од 1931. до 1935. ауторитаризам – Ласло Секељ

- Стари проблеми
- Претензија краља да буде доминантна фигура
- Како је донесен устав противно крфској декларацији
- Различитости
- Бојкоти Конституанте
- Зашто се држава не зове Југославија
- Пуниша Рачић је онда засрао комплетно све
- Краљ не заводи одмах диктатуру – чека подршку Чехословачке и Француске
- С разлогом на бадњи дан заводи режим
- Председник владе Петар Живковић
- Законодавство
- Све промене које иду
- Југословенски карактер владе
- Поплава југословенских удружења
- Окретање југословенској будућности
- Подршка диктатури и одбрана поретка
- Француска и Чехословачка подржавају диктатуру за завођење реда
- Војска га подржава
- Улога Петра Живковића
- Сукоб Пере и Воје – Воја био за попуштање диктатуре овај баш и не
- Приморан да се повуче Воја 1935. године
- Био демократа
- Корошец исто подржава, био министар у првој влади новог режима
- Битна подршка из Хрватске од стране Станка Шверљуге и Желимира Мажуранића
– били добри са финансијским везама у Паризу и Лондону
- Појављивање нових и старих терористичких организација
- Репресивне мере
- Праћене истакнуте лидери странака
- Хапшења Драгољуба Јовановића и Мачека имају одјека и у домаћој и у страној
штампи
- Наставак проблема
- Светска економска криза – Југославија аграрна, није индустријска земља
- Режим треба да пронађе решење
- Криза се поклапа са временом трајања диктатуре
- Захваћени земљорадња и сточарство овом кризом
- Рецимо вредност пшенице која се извозила, опала је за 70 посто 1932. у односу на
1929. годину
- Многе земље источне Европе уводе мере за спречавање кризе
- Слаба су и либерална решења криза
- Сељаци на удару – отвара се Привилегована аграрна банка 1929. године – слабо
помаже
- Финансије исто у великој кризи – приходи све мањи
- Жели да ојача динар златном подлогом – два зајма од Француза 1930. и 1931.
године
- Распад Кредитног завода у Аустрији – распадају се и хрватске банке
- Јун 1931. године Хуверов мораторијум – о томе ће колега Вле
- Притиска се национално питање – терористичке покрете финансирају стране
државе
- Усташе, Комунисти, ВМРО
- Привид демократизације режима
- Француска и Чехословачка притискају да се укине неуставни режим
- Подсећање на размимоилажење Пере и Воје
- Ради се на уставу
- 3. септембар 1931. крај отворене диктатуре
- Расписани избори за скупштину, ал прц нема странака
- Демонстрације, протести студената , крај 1931. почетак 1932 године
- Заустављени студентски протести
- Сељачке буне, Хрватска немирна
- Декларације и предлози опозиционих странака 1932. и 1933. године (сељачко-
демократска коалиција „Загребачка пунктација“; ДС износи „Давидовићеве
пунктације“; Савез земљорадника излаже свој став о пунктацијама; ЈМО „Спахине
пунктације“
- Режим овај неуспешан
- На крају се попустило

Дневник

1930. године

- Септембар
- Октобар
- Новембар
- Децембар

Дневник 1932. године

- Јануар, део фебруара до 8.

- Април до септембар