UNIVERZITET U

BEOGRADU
FAKULTET POLITIČKIH NAUKA

SAVREMENA DRŽAVA

SEMINARSKI RAD:

OPSTANAK KAPITALIZMA U NEOLIBERALNOM OKRUŽENJU

NA PRIMERU NR KINE

Student: Dušan Sirovica

Broj indeksa: 617/16
Rok za predaju rada: 15.05.2022.godine
Predaja rada: Beograd, 2022.
Profesor: Jelena Lončar
 SADRŽAJ:

1. Uvod......................3
2. Kratak osvrt na vladavinu Mao Cedunga i njegove privredne reforme...........................5
3. Kulturna revolucija i dolazak Deng Sjaopinga............................6
4. Politika reformi i otvaranja prema svetu.............................................7
5. Kako je moguć spoj kapitalizma i komunizma?........................................10
6. Kina u 21. veku..................................10
7. Zaključak...................11
8. Literatura........12
 1. UVOD

Svi znamo da je Kina kroz svoju bogatu istoriju prošla kroz različite faze. Bilo je momenata
kada nije bila ni blizu onoga što predstavlja danas, međutim dosta okolnosti i istorijskih prilika je
trebalo da se odigra i promeni kako bi Kina bila tu gde jeste danas. Tema kojom sam odlučio da
se bavim u ovom istraživačkom radu vezana je za sam opstanak kapitalizma u neoliberalnom
okruženju baš na primeru NR Kine. Smatram da je značajno baviti se ovom temom, ako imamo u
vidu to da je Kina prošla kroz mnoge faze u svojoj istoriji kao jedna država u kojoj
Komunistička partija kontroliše sve, a opet sa druge strane imamo to da je neoliberalni
kapitalizam dominantan danas. Moje konkretno istraživačko pitanje koje ću postaviti odnosiće se
na to kako komunistički režim opstaje u savremenom dobu, imajući u vidu da su po mnogima
neoliberalni kapitalizam i komunizam nespojivi zajedno. Od 1989.godine, na globalnoj političkoj
sceni dominantni su demokratski režimi i sama vrednost demokratije se baštini širom sveta kao
uspešna i prosperitetna, a ja ću pokušati da objasnim kako se jedan komunistički režim održao u
takvom političkom ambijentu i uspeo da ekonomski opstane i prosperira. Na osnovu stručne
literature kojom raspolažem pokušaću da pokažem kako se jedan totalitarni režim prilagodio
savremenom dobu, odnosno kako je zahvaljujući Deng Sjaopingu postignuta adaptacija ovog
režima sadašnjem svetskom poretku, a sve to uz pomoć reformi Komunističke partije i liberalne
ekonomije, gde i dalje imamo situaciju da se Komunistička partija pita za sve i drži vlast, ali sa
druge strane imamo njenu fleksibilnost i popustljivost po pitanju same liberalne ekonomije.
 2. KRATAK OSVRT NA VLADAVINU MAO CEDUNGA
I NJEGOVE PRIVREDNE REFORME

Na samom početku mog istraživačkog rada smatram da je potrebno da se kratko osvrnemo

na period u kom je vladao Mao Cedung, koji je bio prvi vođa Narodne Republike Kine.
Komunisti su na vlast došli 1949.godine i od tada se Komunistička partija pita gotovo za sve u
državi. Ne dozvoljava da joj se bilo ko suprotstavlja i protivreči, takođe svako ko je drugačije
mislio ili pokušao da deluje automatski je sebi crtao metu. Istorijski podaci nam govore da je
zemlja po dolasku Komunističke partije na vlast bila siromašna i nije uživala neko blagostanje.

Zbog toga je Mao Cedung govorio da država mora da zauzme komandnu poziciju u privredi.
Isticao je značaj proširenja kontrole nad privrednim životom, kao i osiguranja finansijske
stabilnosti. Jak akcenat je stavljen i na zahtevu da se obnovi proizvodnja, kao i da se stvore
preduslovi za primenu planiranja u privrednom životu. (Mileta, 1976) Već tada je bilo jasno da je
Mao težio ka tome da totalno promeni zakone i procedure, tražio je nova rešenja i novu
ekonomsku politiku, ali sa druge strane imao je želju da njegova vlast ostane što čvršća.

Kroz sledeći citat bih najbolje opisao taj period: “U tom početnom periodu vlasti, pa sve do
negde početka 60-tih godina, Mao je imao podršku SSSR kao prirodnog saveznika, koji mu je na
sve moguće načine pomagao da ustoliči svoju vlast u Kini.....Sovjeti su slali svoje naučnike,
inženjere i profesore kako bi se kineska radna snaga, ali i profesori osposobili za zaokret u
sistemu rada i obrazovanja. Time su postavljeni temelji kineskog komunističkog društva u kome
je radna snaga nosilac razvoja zemlje.” (Zakić, 2018) Dobar deo Maovih ciljeva je u ovom
periodu bio ispunjen, privreda se brzo razvijala i gradila i sve to najvećim delom i zahvaljujući
promeni načina proizvodnje, povećanjem akumulacije, a uz pomoć nacionalizacije, konfiskacije,
agrarnom reformom i drugim oblicima državne intervencije privatni sektor se svodi na
minimum. (Mileta, 1976)

Međutim, nije ipak bilo sve tako sjajno u Kini tokom ovog perioda kao što na prvi pogled
izgleda. Mao je želeo da svi budu podređeni njegovoj vladajućoj politici, kao i da se dalji razvoj
Kine odvija u skladu sa njom. Tada dolazi do dva značajna događaja koja su ostavila jake
posledice. To su Veliki skok unapred (1958-1961) i Kulturna revolucija (1966-1976). Njih ću
ukratko opisati kroz sledeći citat: “Tokom 1950-tih godina, odvijala se jedna od najvećih
humanitarnih katastrofa dvadesetog veka. Veliki skok napred predstavljao je pokušaj Mao
Cedunga da ubrzano industrijalizuje kinesku privredu zasnovanu na poljoprivredi, ali je pokušaj
omanuo. Između deset i četrdeset miliona ljudi umrlo je od gladi između 1959. i 1961. godine –
veruje se da je ovo najveća smrtnost od gladi u ljudskoj istoriji. Usledili su ekonomski potresi
koje je donela Kulturna revolucija tokom 1960-tih godina. U pitanju je bila Maova kampanja
kojom je hteo da se reši suparnika iz Komunističke partije, ali je ovaj proces u potpunosti
pokidao društveno tkanje ove mnogoljudne zemlje.”1 (Harison i Palumbo, 2019)

3. KULTURNA REVOLUCIJA I DOLAZAK DENG SJAOPINGA

U ovom delu rada ću pokušati da vam objasnim značaj Kulturne revolucije, čija je krajnja
posledica bila dolazak Deng Sjaopinga, lidera koji je bio pobornik kapitalizma i koji je
zagovarao otvaranje Kine prema svetu, prema stranim investicijama i globalnom tržištu. Opšte je
poznato da se Kulturna revolucija odigrala u periodu između 1966. i 1976. godine. Predstavljala
je neke poslednje trzaje stare Komunističke garde, gde je Mao Cedung želeo da sprovede
određene reforme unutar same partije, tzv. - “čistke”. Mao je bio u strahu od vremena koje dolazi
i 1966. godine je izjavio da je revolucija u opasnosti od ljudi koji žele da uspostave kapitalizam.
Govorio je o tome kako oni žele radikalno da promene komunističko društvo.2 (Mehmedović,
2020)

Mao je bio odlučan u nameri da se suprotstavi svim protivnicima režima i izjavljuje sledeće:

“Naš cilj je sada da se borimo protiv pripadnika vlasti koji su krenuli putem kapitalizma i da ih
slomimo, da kritikujemo i odbacimo reakcionarne buržoaske akademske autoritete, kao i
ideologiju buržoazije i ostalih eksploatatorskih klasa i da obrazovanje, književnost, umjetnost i
ostale elemente nadgradnje koji nisu u skladu sa socijalističkom ekonomskom osnovom
transformišemo u cilju učvršćivanja i razvoja socijalističkog sistema.”3 (Mehmedović, 2020)

1
https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-49941880

2
https://www.dialogos.ba/deng-sjaoping-covjek-koji-je-kapitalizmom-preporodio-komunisticku-kinu/

3
Isto.
Iako je prvobitna namera Mao Cedunga bila da ukloni svakoga ko je protivnik režima, Kulturna
revolucija je izazvala i neke druge posledice, prevashodno ekonomske, a kasnije i društveno
političke. Došlo je do uništavanja i razaranja privrede. Međutim, istorijski je jako važna. Kroz
sledeći citat bih prikazao gledište o Kulturnoj revoluciji, iz ugla zapadnog autora profesora
Elznera, koji je između ostalog rekao: “Tada sam mislio da sam razumeo Maovu osnovnu
ideju ,,Kulturne revolucije”, borbe protiv opasnosti prevelike birokratizacije u državno-
socijalističkim sistemima, i smatrao sam da je vredno uzeti je u obzir, pogotovo imajući u vidu
evrocentristički koncept socijalizma sovjetskog tipa.” (Elzner, 2021) Mao Cedung je preminuo
1976.godine i nakon njegove smrti kurs ka kojem će Kina da se kreće se radikalno menja. Dolazi
Deng Sjaoping, lider koji je imao zamisao o nekoj sasvim drugačijoj Kini, ali isto tako Kini koja
će zadržati svoju postojeću istoriju, kulturu, tradiciju, suverenitet i autoritet, sa željom da u
narednom periodu postane ekonomski, društveno-politički i vojno neprikosnovena.

4. POLITIKA REFORMI I OTVARANJA PREMA SVETU

Kao što sam napomenuo u prethodnom delu rada, nakon Maove smrti došao je Deng
Sjaoping i počele su korenite reforme i promene. Kineski lideri su se složili oko toga da se treba
ograditi od pređašnjih neuspešnih politika, smatrali su da je ekonomska stabilnost ključ
budućnosti komunističkog sistema. Naravno, akcenat je stavljen na to da mora da se pređe iz
neefikasne centralizovane privrede ka liberalnijim formama tržišta, ali sve je to moralo da se
odvija u okviru striktne kontrole Komunističke partije i komunističkog političkog aparata.
(Arežina, 2018)

I zaista, došlo je do sledećeg: “Dolaskom Deng Sjaopinga i sprovođenjem ,,pragmatične”

politike Komunističke partije Kine zaista je došlo do smirivanja na unutrašnjem planu. Takvo
upravljanje u Kini je od 1978. godine dovelo do ,,otvaranja zemlje” i ,,uspostavljanja tržišne
ekonomije”, kako je od tada glasilo u donekle uprošćenoj terminologiji na Zapadu.” (Elzner,
2021) Mi već ovde možemo da uočimo koliko su se okolnosti i prilike ubrzano i radikalno
menjale.

Takođe, započet je proces ,,četiri modernizacije”. Taj proces se odnosio na reformu

poljoprivrede, industrije, nauke i tehnologije, i vojske. (Arežina, 2018). Deng Sjaoping je na sve
ovo izjavio: ,,Nije važno da li je mačka crna ili bela, važno je da lovi miševe.” (Arežina, 2018)
Važno je naglasiti da je veliki broj ljudi sumnjao u Dengovu viziju i zamisao, najviše zbog toga
što nisu znali u kom pravcu će ih odvesti reforme. I danas, kada kažemo kapitalizam svi ćemo u
većini slučajeva verovatno da pomislimo na demokratiju i njene vrednosti, sa druge strane
delovaće nam nekako nespojivo prožimanje neoliberalnog kapitalizma i jednog totalitarnog
komunističkog režima. Tako je i većina ljudi razmišljala kakav će biti ishod svega toga.
Međutim, očigledno je da je Deng znao šta radi i da je realnost bila drugačija.

On je nakon određenih poteškoća uspeo da postigne kompletnu reformu ekonomskog sistema u

Kini. To ću vam prikazati kroz sledeći citat: “Njegova “Politika otvorenih vrata” je dovela do
transformacije privrednog sistema i prelaska sa komunističkog na tzv. socijalistički kapitalizam
(kapitalizam obojen kineskim karakteristikama). To je podrazumevalo da se napusti u najvećoj
meri sovjetski model privređivanja i razvoja, i da se privreda polako okrene kapitalističkom
sistemu privređivanja. U isto vreme, i dalje je politička vlast bila u rukama Komunističke partije
Kine, a planiranje je i dalje bilo centralizovano.” (Zakić i Sun, 2017)

Kada govorimo o samom kapitalizmu, Deng Sjaoping je želeo da iskoristi pozitivno iskustvo
Hong Konga i način britanskog sistema upravljanja, koji bi u kombinaciji sa kineskim
preduzetništvom primenio u SEZ (Specijalne ekonomske zone). One su u suštini predstavljale
područja gde je kineska Vlada davala zeleno svetlo strancima da ulože novac, kao i da osnivaju
kompanije. (Zakić i Sun, 2017)

Važno je da se kaže i to da su same reforme i promene koje su se dešavale u Kini uvođene

postepeno. Iako se sve odigravalo pomalo i ubrzano, ipak je postojao jasan plan i to možemo da
vidimo i kroz sledeći citat: “Reforme u Kini su uvođene postepeno. Delom zbog toga što je cilj
bio poboljšati efikasnost ekonomskog sistema gde je bilo moguće, a delom jer je otpor
reformama bio jak unutar same partije. Prvi koraci su načinjeni u ruralnoj Kini, gde je živeo i
najveći broj stanovnika. U poljoprivredi je uspostavljen ,,sistem kućne odgovornosti” prema
kome je svako domaćinstvo bilo odgovorno da ispuni svoj deo kvote, a višak proizvoda zadrži za
sebe. Državni monopoli u mnogim granama su ukinuti i ruralna industrija je otvorena za javna i
privatna preduzeća.”4 (Milić, 2018)

4
https://savremenakina.rs/40-godina-kineskih-reformi/
 5. KAKO JE MOGUĆ SPOJ KAPITALIZMA I KOMUNIZMA?

Svi smo upoznati sa tim da je 1989.godine došlo do pada komunizma u sovjetskom bloku, i
da su od tada manje više dominantni demokratski režimi. Komunističkih režima je danas zapravo
jako malo. Kina svakako jeste jedan od te nekolicine režima ali mi ovde dolazimo do suštinskog
pitanja, a ono glasi kako ovaj komunistički režim opstaje u savremenom dobu, ako imamo u vidu
to da je neoliberalni kapitalizam danas dominantan, a on se mahom vezuje za demokratije i
njihov prosperitet?

“Kineska populacija od 1,4 milijarde znači da petina čitavog čovječanstva živi pod njenim
komunističkim režimom. Ostale tri samoproglašene komunističke države - Laos, Sjeverna Koreja
i Vijetnam - graniče se sa Kinom. To je jedan novi komunistički blok pod kineskim uticajem.” 5

(Kamusela, 2021)

Mnogi autori smatraju da: ”...Da je uspon kineskog modela kapitalizma uslovljen specifičnim
kineskim sociološko-religijskim strukturama koje iz dubine deluju na obrasce društvenog
ponašanja. Bazična razlika između protestantske etike, koja, ako uvažimo prethodne teze, stoji u
temeljima zapadnog kapitalizma, i etike kineskog kapitalizma, koja je nastala iz bogatih kineskih
religijskih tradicija, jeste da je prva izrazito individualistička, dok je druga umereno
kolektivistička. Tako se pred našim očima rađa ono za šta smo, ubeđeni da kolektivizam
asociramo sa komunizmom, a individualizam sa kapitalizmom, mislili da je oksimoron -
kolektivistički kapitalizam.” 6 (Cvetićanin, 2011)

Ovde vidimo da se akcenat stavlja na značaju socioloških i religijskih struktura, a i kineske

tradicije ali takođe se ukazuje na to da Kina pravi neku novu vrstu komunizma, gde je
kapitalizam u suštini ideološki neutralan. Između ostalog objašnjenje možemo da vidimo i kroz
sledeći citat: “Jednostavno rečeno, “novi” kineski “kolektivistički kapitalizam” naprosto
kombinuje dva elementa: stari kapitalistički elemenat takmičenja i permanentnog usavršavanja,
izmeštajući ga pak sa individualnog na kolektivni nivo. Tako umesto pojedinaca koji se takmiče
jedni sa drugima u okviru nevidljive labave, liberalne države, kao što je to bio slučaj u “starom”

5
https://direktno.rs/vesti/svet/380010/kina-komunizam-kapitalizam-ekonomija-demokratija.html

6
https://www.vreme.com/svet/tajna-kineskog-kapitalizma/
zapadnom “individualističkom kapitalizmu”, sada imamo čitavu naciju koja se takmiči sa drugim
nacijama, potpomognuta jakom i centralizovanom državom, što daje impresivne rezultate.
Kineski kapitalizam je mnogo manje sentimentalan od onog zapadnog, i kao takav on zalazi s
onu stranu do sada poznatih “kapitalističkih” ideologija - države blagostanja, neoliberalizma i
svih ostalih formi koje su bile svojstvene dosadašnjim kapitalističkim oblicima.” 7(Cvetićanin,
2011)

Mi iz ovog primera možemo da izvedemo zaključak da i nije baš u potpunosti tačno to da

kapitalizam uvek mora da ima demokratizujuće efekte, kako to demokrate često vole da naglase.
Kroz primer Kine vidimo da je moguće, uz pomoć tradicije i religije, da se stanovništvo
disciplinuje i vaspita da radi na uvećavanju kapitala ali u korist države, a ne u svoju ličnu.

“Ekonomski uspjeh Kine, ako potraje nekoliko generacija, može dovesti do utvrđivanja
komunizma u nastajanju 2.0, sa kapitalizmom kao sastavnim dijelom ove ideologije.
Komunistički kapitalizam više nije oksimoron, sve dok vladajuća komunistička partija
potčinjava preduzetnike svojoj ideologiji i upravljanju.”8 (Kamusela, 2021)

Kineska komunistička partija je postavila sve zakone koji uspevaju da spoje jednopartijski način
vladanja sa kapitalističkim duhom i koji idu u korist ekonomskom napretku.

“Tehnologija i vještačka inteligencija su uglavnom nenasilne metode komunizma 2.0 za

proširenje potpune kontrole nad stanovništvom, osiguravajući da svaki pojedinac poštuje pravila
partije. Ovo povinovanje je omogućeno i novim industrijskim kompleksom za vojni nadzor, koji
će biti u središtu uspješnog kapitalističkog komunizma. Više kontrole znači više radnih mjesta u
ovom kompleksu, što se direktno pretvara u ekonomski rast, koji će se opet vratiti u finansiranje
te kontrole - što je savršena povratna sprega totalitarizma, bez izlaza. I tako represija postaje
prepoznata kao motor ekonomije; garancija prosperiteta za većinu (mada ne za sve).” 9
(Kamusela, 2021)

7
Isto.

8
https://direktno.rs/vesti/svet/380010/kina-komunizam-kapitalizam-ekonomija-demokratija.html

9
Isto.
Na osnovu gore analiziranog argumenti nas navode ka zaključku da Kineski komunistički režim
u sprezi sa kapitalizmom opstaje zbog toga što je stvoren jedan specifičan model gde kapitalizam
radi u interesu komunizma, tzv. jedan “novi komunizam” koji je Kina uspela da ostvari i pomoću
koga ekonomski prosperitet neprestano raste i beleži zavidne rezultate.

6. KINA U 21. VEKU

Nema sumnje da je Kina u 21.vek zahvaljujući svim ovim merama i reformama ušla kao
jedna vodeća svetska ekonomija ili barem jedna od vodećih. Neke od komponenta politike koje
je Kina zacrtala za ubrzanu dinamiku daljeg razvoja jesu svakako podrška i uključivanje
inovativnih preduzetnika, uključivanje velikih privatnih korporacija u nacionalne razvojne
ciljeve, osiguranje visokog nivoa fizičke i socijalne (“tvrde” i “meke”) infrastrukturne opreme,
obaveza velikih kompanija da ulažu u infrastrukturu itd...(Elzner, 2021)

Takođe, jedan dobar primer jeste taj da u Kini mnogi IT preduzetnici mogu pojedinačno da
steknu veliko bogatstvo ali opet sa druge strane moraju da veliki deo svog profita ulože u
zajednička dobra koja će biti dostupna svima. (Elzner, 2021)

Koliko su kapitalisti u Kini okrenuti interesu države možemo da vidimo i kroz primer Džeka
Maa, jednog od najbogatijih Kineza i jednog od najproduktivnijih preduzetnika u Kini.

To ću vam prikazati kroz sledeći citat: “Džek Ma je, kao što je opšte poznato, član Komunističke
partije Kine, a cela Kina se smeje njegovoj izjavi koju svaki stranac pre ili kasnije čuje od
kineskih kolega: ,,Volim Partiju kao majku, ali ne idem s majkom u krevet.” Ova rečenica jasno
govori o tome da čak i najveći i najbogatiji kapitalisti u Kini (moraju da) poštuju primat politike i
razvijaju korporativne strategije u polemičnoj saradnji sa državom i KPK, umesto da se politički
angažuju u nekoj stranci kapitalista...Kineski kapitalisti dobro zarađuju, imaju svoje slobode kao
i finansijsku i političku podršku Kine u nacionalnom i međunarodnom poslovanju, ali ne bi im
bilo dozvoljeno da osnuju stranku kapitala i kapitalizma. U dinamičnoj, eksperimentalnoj
ekonomiji poput kineske njihova težnja ka tome je očigledno ograničena.” (Elzner, 2021)

Očigledno je da ovakva praksa daje odlične rezultate, i 21.vek jeste period koji može da bude
obeležen totalnom dominacijom Kine.
 7. ZAKLJUČAK

Na osnovu svega što sam prikazao u prethodnom delu rada došao sam do zaključka da je
Kina oduvek imala jasnu viziju gde želi da bude u određenom trenutku i da je zahvaljujući svim
unapred pripremljenim planovima i strategijama zapravo i došla do današnje pozicije. Kroz
istoriju je očigledno znala da se izbori sa svim problemima na koje je nailazila i oduvek je imala
neku jedinstvenu viziju puta kojim želi da se kreće u budućnosti, bližoj ili dalekoj. Takođe, jasno
je da se nije obazirala na konkurentske zemlje nego da je tražila i stvarala jedan “novi put” za
sebe koji joj je, između ostalog, i doneo takve rezultate u sadašnjem vremenu. Nadam se takođe
da sam uspeo da odgovorim na postavljeno pitanje i da prikažem da je ipak spoj kapitalizma i
komunizma moguć i da kapitalizam ne mora nužno da bude vezan za demokratiju i demokratske
vrednosti. Kina jeste savršen primer toga kako je kapitalizam uspela da iskoristi za svoj interes i
da ga okrene ka tome da radi u interesu komunizma, zbog toga je i opstala kao komunistički
režim toliko dugo i zbog toga i dan danas napreduje neverovatnom brzinom gde mi ne možemo
zapravo ni da znamo koji je njen krajnji domet.

Rad bih zaključio sa citatom iz knjige profesora Elznera koji glasi: “Privatni sektor je tu da služi
zemlji, a ne obrnuto.” (Elzner, 2021)
 8. LITERATURA

1. Mileta, V. (1976). Razvoj privrednog sistema NR Kine. Politička misao : časopis za

politologiju, Vol. 13 No. 1, 40-47.
2. Zakić, K. (2018). Kineski model regionalnog razvoja - strateške lekcije. Zaječar.
Dostupno na http://repozitorijum.diplomacy.bg.ac.rs/246/1/01_2018_CD_Zbornik-28-
34.pdf
3. Harison, V. i Palumbo, D. (2019). Kako je Kina postala svetsko ekonomsko čudo.
London: BBC. Dostupno na https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-49941880
[Pristupljeno 22. aprila 2022].
4. Mehmedović, R. (2020). Deng Sjaoping - Čovjek koji je kapitalizmom preporodio
komunističku Kinu. Dostupno na https://www.dialogos.ba/deng-sjaoping-covjek-koji-je-
kapitalizmom-preporodio-komunisticku-kinu/ [Pristupljeno 23. aprila 2022].
5. Elzner, V. (2021). Kineski vek – rađanje nove svetske velesile. Beograd: Laguna.
6. Zakić, K. i Sun, M. (2017). Kineski model regionalnog razvoja - strateške lekcije. Pirot.
Dostupno na https://konferencija.komorapirot.com/21.KINESKI%20REGIONALNI
%20MODEL%20RAZVOJA%20-%20STRATEsKE%20LEKCIJE.pdf
7. Arežina, S. (2018). Kina u Evropi. Beograd: Službeni glasnik.
8. Milić, V. (2018). 40 godina kineskih reformi. Dostupno na https://savremenakina.rs/40-
godina-kineskih-reformi/ [Pristupljeno 8. maja 2022].
9. Kamusela, T. (2021). Kako je Kina napravila novi komunizam. Dostupno na
https://direktno.rs/vesti/svet/380010/kina-komunizam-kapitalizam-ekonomija-
demokratija.html [Pristupljeno 8. maja 2022].
10. Cvetićanin, N. (2011). Tajna kineskog kapitalizma. Dostupno na
https://www.vreme.com/svet/tajna-kineskog-kapitalizma/ [Pristupljeno 8. maja 2022].