You are on page 1of 18

Београдски Универзитет

Мастер смер: „ Тероризам, организовани криминал и Безбедност“

Семинарски рад из предмета:


„Обавештајна и контраобавештајна делатност“

„Обавештајна и контраобавештајна
делатност за време Другог светског рата“

1
1. ОДРЕЂЕЊЕ ПОЈМА „ШПИЈУНАЖА“

Шпијунажа је један од појмова који је стар колико и човечанство. Најчешће


означава серију акција које подразумевају сазнавање или одавање тајних информација.
Особе које се баве шпијунажом зовемо шпијунима а она може бити: војна, индустријска,
економска… Један од најчешћих начина шпијунаже подразумева инфилтрацију у редове
групе или појединца чије тајне желимо да сазнамо, а сем тога заступљени су и модели
прискушкивања, праћења и крађе тајних података као методи шпијунаже.
Под предметом шпијунаже могу бити тајне које подразумевају „сваки документ,
односно податак забележен у писаној, електронској или некој другој форми у погледу
којег не постоји законска обавеза објављивања, а чије би саопштевање непозваним
лицима, због значаја податка могло проузроковати знатну штету или битно угрозити

интересе шпијуниране групе или појединца.“1

Шпијунажом су се за време Другог светског рата највише бавиле обавештајне


агенције Нацистичке Немачке и савезника, а највише Сједињених Америчких Држава,
Велике Британије и Савеза Совјетских Социјалистичких Република. У том аспекту
најактивније агенције биле су Немачки Гестапо, Абвер, Рајхсзихерхајтсхауптамт
(Зихерхајтсполицај), Зихерхајтсдинст; затим Совјетски Народни комесаријат унутрашњих
послова, Народни комесеријат народне безбедности и војна Главна обавештајна
управа(ГРУ) ; Британски МИ5 (Служба безбедности), МИ6 (Служба за обавештајну
делатност), Државни комуникациони штаб; Амерички Биро за стратешке услуге...

2. ТАЈНЕ СЛУЖБЕ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ


1
Група аутора – „Процена ризика у заштити лица, имовине и пословања“.

2
СВЕТСКОГ РАТА

2.1 Трећи Рајх

2.1.1 Абвер

И ако је званично основан као шпијунска служба Рајхсвера 1920. њени корени се
могу пронаћи још 1866. године када је оформљен тим Пруских шпијуна како би
обезбеђивао све потребне информација током рата са Аустријом. Након реформи
безбедностих снага и гашења Рајсхвера, Абвер прелази под надлежност новоформираног
Вермахта 1935. године. Тек након тих реформи, Абвер је добио поред контраобавештајне
и обавештајну функцију. „На челу Абвера читавог рата налазио се Адмирал Вилхелм
Канарис све до 12.02.1944. када је Абвер престао да постоји припајањем Гестапоу у
складу са Фиреровом одлуком о настанку јединствене Немачке обавештајне службе.“ 2
Након 6. априла 1941., Адмирал Канарис први је високи официр Вермахта који је ушао у
разрушени Београд како би надгледао са својим помоћником Генерал-мајором Хансом
Пикербоком инсталацију централе Абвера за југоисточну Европу на Дедињу(Абверштеле
Београд), у делу болнице Света Ана.
Адмирал Канарис је током читаве друге половине рата играо двоструку игру и био
у константној вези са британским шпијунима. Са њима је имао један сусрет у Паризу и
неколико у Шпанији који су за циљ имали сазнање става Савезника о могућности
уклањања Адолфа Хитлера.3 То нису једини његови заверенички потези, будући да је
1943. године одлетео за Смоленск како би приволео Команду армијске групе Центар на
пуч против Фирера. Након што су до Хајнриха Химлера стигли подаци о контактима
Канариса и Савезника он је смењен4, а на чело Абвера је на кратко дошао Валтер

2
Марко Лопушина – „Енциклопедија шпујунаже“, стр.9
3
КИТ ЏЕФРИ - „МИ6 ИСТОРИЈА ТАЈНЕ ОБАВЕШТАЈНЕ СЛУЖБЕ 1909-1949“, стр. 473
4
КИТ ЏЕФРИ - „МИ6 ИСТОРИЈА ТАЈНЕ ОБАВЕШТАЈНЕ СЛУЖБЕ 1909-1949“, стр. 466

3
Шеленберг. Канарис је крај рата провео у кућном притвору тако да није могао да
учествује у Јулској завери а непосредно пред капитулацију задављен је у
концентрационом логору Флосенбург.

2.1.2 Гестапо

Гестапо је основан 1933. године, убрзо након доласка нациста на власт у Немачкој
а на његовом челу налазио се Херман Геринг. 5 Убрзо касније на препоруку Хајнриха
Химлера на чело Гестапоа долази његов први човек од поверења Рихард Хајдрих и
обликује је на начин на који је он постојао све до краја Другог светског рата. Хајдрих је за
свог заменика поставио Хајнриха Милера а за шефа 4. одељења задуженог за решавање
„јеврејског питања“ свог најбољег пријатеља Адолфа Ајнхмана.
Jeдан од задатака Гестапоа поред шпијунирања Савезника била је и борба против
Хитлерове опозиције у Немачкој. Један од покушаја свргавања Хитлера а и свакако
најпознатији је „20. Јулска завера“. У питању је покушај атентата уз потпуно преузимање
власти у Немачкој од стране групе официра предвођене Клаусом Фон Штауфенбергом.
Њихов план био је да у „Вучјој јами“ (Хитлеровом бункеру) бомбом разнесу Хитлера и да
путем „Операције Валкира“ (план по коме резервисти преузимају власт због евентуалног
пуча). План је пропао након што је Хитлер преживео јер је грешком експлодирала само
једна бомба а и дебели дрвени сто је апсорбовао удар већине гелера. Због овог инцидента
и након кратке истраге Гестапоа, ухапшено је око 7000 људи а убијено око 5000.
На Нимберком процесу одржаном 1946. Године суђено је многим нацистичким
званичницима.6 Тада је Гестапо проглашен за злочиначку организацију а на смрт осуђени
његови челни људи Херман Геринг и бивши рајхкомесар Холандије Артур Зајс Инкварт.

За време Другог светског рата оснивана су и одељења Гестапоа и по окупираним


територијама. Један од таквих одељења налазио се и у Београду а на његовом челу налазио

5
Андреј Митровић – „Фашизам и нацизам“, стр. 67
6
Андреј Митровић – „Фашизам и нацизам“, стр. 102

4
се Страхиња Јањић7. На његово чело дошао је на инсистирање Немаца да му се пронађе
нека утицајна функција након што је одбијен да приступи Специјалној полицији. Прави
назив те организације био је „1. београдски специјални одред“, али су његови припадници
сами себе називали „Српски Гестапо“ а тај назив су касније прихватили и сами Немци.
Због својих злочина које је имао по Крагујевцу заједно са својим сарадником Марисавом
Петровићем ухапшен је од стране Љотићеваца али је убрзо на инсистирање Немаца
ослобођен. Српски Гестапо био је по резултатима најнеуспешнија обавештајна
квинслишка организација у окупираним земљама. Један од најистакнутијих људи
„Српског Гестапоа“ био је и Хајнрих Брант, шеф 4. Одељења те организације, чији је циљ
била борба против Четничких јединица Драгослава Михајловића. Пре ове функције
обављао је функцију шефа Гестапоа за Салцбург.

2.1.3. Зихерхајтсдинстполицај

Зихерхајтсдинстполицај је основана доласком нациста на власт у Немачкој а


замишљена је као сестринска организација Гестапоа. Њена намена је била да буде
обавештајна служба Националсоцијалистичке радничке партије Немачке.
Зихерхајтсдинстполицај је био присутан у свим логорима у окупираним територијама а
један од задатака био им је и вођење бриге о безбедности у Јеврејским гетоима у Пољској.
Крајем 1939. године ставља се под команду Рајхсзихерхајтсхауптамта (бироа за
координацију тајних служби Немачке) на чијем се челу налазио министар полиције Трећег
Рајха Рихард Хајдрих.  

7
Стефановић Младен – „Збор Димитрија Љотића“

5
2.2. Велика Британија

2.2.1. МИ5
Право име главне контраобавештајне агенције Велике Британије је „Служба
безбедности“, док је широм света распростањен назив МИ5. Њени главни задаци су
заштита Велике Британије од терористичких напада и борба против страних шпијуна на
својој територији. И ако се може рећи да је Други светски рат дочекала неспремно,
касније се истакла у откривању дуплих агената8. Заједно са МИ6 сарађивала је са
„Владином школом за кодирање и шифровање“, агенцијом чији је задатак првенствено
био дешифровање пресретнутих непријатељских порука као и прављење шифрованих
образаца и преноса порука између британских агената. Највећа заслуга им је
дешифровање енигме захваљујући плановима које је Ханс Тило Шмит, везиста Вермахта
продао Французима. Пошто су планови били непотпуни, Француска обавештајна служба
га је одала Немцима који су га одмах ухапсили. Ханс Тило Шмит је починио самоубиство
тровањем неколико дана касније у затворској ћелији у Берлину.

2.2.2. МИ6

Тајна обавештајна служба је главна обавештајна агенција Велике Британије а у


свету је позната као МИ6. Њени задаци су пружање информација везаних за безбедност
Велике Британије ван њених граница. Једна је од најактивнијих организација за време
Другог светског рата са највише успешних акција а између осталог сматра се да је
одговорна и за 27. Мартовски пуч како би се извршила дисперзија немачких снага пред

8
https://www.mi5.gov.uk/mi5-in-world-war-ii приступљено дана 07.09.2021

6
напад на Совјетски савез9. Други светски рат је утицао на њу да промени агенду и да
уместо дотадашњег примарног задатка који је био шпијунирање бољшевика и
комунистичких покрета у Европи почне да шпијунира нацисте који јој пре тога нису били
примарни. На самом почетку рата је на чело агенције дошао један од најспособнијих
британских официра тога времена пуковник Стјуарт Мензис који је наследио легендарног
Хуга Синклера који је преминуо 10. За време трајања рата број агената МИ6 је
утростручен.11 Заједно са МИ6 постојала је и Управа за специјалне операције, тајна
агенција чији је задатак био помоћ, пружање логистике и сарадња са покретима отпора у
територијама окупираним од стране Сила Осовине12. У жаргону називани су
„Министарство за неџентлменско ратовање“

2.2.3. Операција Харлинг

Операција Харлинг део је сарадње Управе за специјалне операције са грчким


покретима отпора ЕЛАС и ЕДЕС чији је циљ био прекидање ланца снабдевања Афричког
корпуса под командом фелдмаршала Ервина Ромела. Задатак је поверен пуковнику
Едију Мајерсу који се са групом од 12 искусних британски агената и минера спустио у
централној Грчкој, а затим ступио у контакт са поменутим покретима отпора. Њихов
конкретан циљ био је рушење моста на реци Горгопотамос који је даље водио у луку
Солун. Акција је одиграна 25. новембра 1942. године и постигла је апсолутни успех.
Мост је обезбеђивало укупно 80 италијанских војника а током акције више од 40 је
избачено из строја. Мост је нападнут са обе стране од групе коју су чинили британски
командоси и грчки побуњеници. Након минирања, обезбеђивање моста су преузели
Немци а 5 недеља колико је био ван функције донело је превагу на Афричком фронту у
корист Британаца.

9
https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:483395-Koliko-je-britanska-tajna-obavestajna-
sluzba-uticala-na-sudbinu-Balkana
10
https://www.sis.gov.uk/our-history.html приступљено дана 07.09.2021
11
КИТ ЏЕФРИ - „МИ6 ИСТОРИЈА ТАЈНЕ ОБАВЕШТАЈНЕ СЛУЖБЕ 1909-1949“, стр. 554
12
https://www.nam.ac.uk/explore/SOE приступљено 09.07.2021.

7
2.2.4. Мисија Антропоид

Циљ ове мисије био је атентат једног од најмоћнијих људи Трећег рајха
обергрупенфирера Рајхарда Хајдриха, Рајхпротектора Бохемије и Моравске и начелника
Рајхсзихерхајтсхауптамта.13 За ову акцију Управа за специјалне операције одабрала је
своје агенте пореклом Чеха и Словака Јозефа Габчика и Јана Кубиша. Након добијања
лажних докумената, падобраном су се спустили недалеко од Плзена. Убрзо након тога
ступили су у контакт са локалним покретом отпора. Атентат на Рајхарда Хајдриха је
извршен је из трећег пута а сви планови за атентат били су везани за његов аутомобил зато
јер се стално возио са спуштеним кровом чиме је показивао да има поверење у немачку
окупациону силу у Чешкој. Атентат је на крају извршен недалеко од трамвајске станице на
једној кривини на којој је аутомобил морао да успори. Када је наишао, испред аутомобила
је стао Јозеф Габчик и аутомобил сасуо читав оквир из аутомата Стен, а са задње стране је
пришао Јан Кубиш и испод аутомобила бацио противтенковску мину. Након напада су
побегли са лица места мислећи да је атентат био неуспешан јер нису видели Рајхарда
Хајдриха мртвог. Он је тада тешко рањен, а преминуо је од сепсе неколико дана касније.
Након атентата Хитлер је лично наредио освету а сматра се да је због овога ухапшено око
10.000 људи а убијено око 500014, највише из села Лидице и Лежаки за које су Немци
мислили да су повезани са атентаторима. Кубиш и Габчик су касније издани од стране
Карела Чурде Гестапоу а убрзо након тога цркву у којој су се крили опколило је више од
700 војника Вермахта.

2.2.5. Мисија Булсај

Мисија Булсај је акција Управе за специјалне операције да се на територији

13
КИТ ЏЕФРИ - „МИ6 ИСТОРИЈА ТАЈНЕ ОБАВЕШТАЈНЕ СЛУЖБЕ 1909-1949“, стр. 500
14
https://www.nam.ac.uk/explore/SOE приступљено 07.09.2021.

8
Југославије установи однос снага и расположење два покрета отпора као и да се
потенцијално координира њихов рад15. Акцију је предводио капетан Бил Хадсон заједно
са мајором Захаријем Остојићем који је заједно са кнезом Павлом из Београда избегао у
Каиро након пуча. Због удаљености од било ког аеродрома, укрцали су се у подморницу
на Малти и дошли до Петровца на мору. Ту су их сачекали партизани који су их одвели до
Подгорице где су се састали са Милованом Ђиласом. Ту су добили телеграфску поруку да
наставе ка планини Сувобор где их је чекао пуковник Драгољуб Михаиловић. Хадсонов
главни задатак био је да помири два покрета отпора и да их потчини британској влади али
му то није успело и након две рунде преговора, једне у Брајићима и једне у Чачку. Током
тих неколико месеци сам Хадсон је живео на релацији Равна гора-Ужице између њихових
главних штабова.
Након немачке Операције Ужице у којој су желели да освоје тај део слободне
територије под контролом комуниста, Хадсон који се тада налазио у граду успео је да
побегне и 4 месеца се крије код локалних мештана у околини Ивањице пошто је био на
свим немачким потерницама. Због његовог нестанка, Британци су наредили акцију Хидра
са мајором Теренсом Атертоном која је требало да лоцира и евакуиште Хадсона, али је он
погинуо приликом доласка у Србију а Бил Хадсон је добио задатак да расветли убиство
агента који га је требало спасити.
Након позитивних извештаја које је Хадсон послао Лондону, Управа за специјалне
операције одлучила је да пошаље још једног свог високог официра. Тада је у штаб
Драгољуба Михаиловића у Колашину дошао пуковник Вилијем Бејли. Његов главни
задатак био је да наговори четнике на чешће герилске акције по рутама које су користили
Немци, највише на коридору од Београда до Ниша. Када му то није пошло за руком јер се
Михаиловић плашио немачких репресалија, сарадњу са четницима британци су подигли
на највиши могући ниво јер се четничком штабу прикључио генерал Чарлс Амстронг,
један од главних британских обавештајаца задужен за Балкан. Мисија Булсај је једна од
неуспешних мисија јер није остварен главни циљ а то је уједињење два покрета а
завршена је повлачењем Бејлија и Хадсона након капитулаиције Италије преко Барија за
Каиро.16

15
КИТ ЏЕФРИ - „МИ6 ИСТОРИЈА ТАЈНЕ ОБАВЕШТАЈНЕ СЛУЖБЕ 1909-1949“, стр. 389
16
КИТ ЏЕФРИ - „МИ6 ИСТОРИЈА ТАЈНЕ ОБАВЕШТАЈНЕ СЛУЖБЕ 1909-1949“, стр. 519

9
2.2.6. Mисија Хидра

Мисија Хидра је неуспешна мисија Управе за специјалне операције чији је задатак


био откривање и евакуацију Била Хадсона након пада Ужица. Акцију су предводили мајор
Теренс Атертон и наредник Патрик О` Донован, а од старта је била пуна пехова. Одмах по
искрцавању код Бара имали су проблем са радио станицом тако да су били без везе са
Каиром. Након искрцавања кренули су ка Ужицу али их је код Цетиња заробила
Пролетерска бригада предвођена Пеком Дапчевићем која их је уместо у Ужице одвела у
Титов штаб у Фочу. Након састанка са Титом, нестали су усред ноћи из кампа заједно са
предратним југословенским генералом Љубом Новаковићем и тада им се губи сваки траг.
Оба покрета отпора су наредила своју истрагу, партизанску је предводио Милован Ђилас а
четничку Захарије Остојић.

2.2.7. Отмица генерала Хајнриха Крупеа

Акције Управе за специјалне операције која је се одиграла на окупираном Криту а


која је имала за циљ да отме генерал-мајора Вермахта Хајнриха Крупеа. Услов за
операцију били су обавештајни подаци о кретању генерала и о његовом обезбеђењу тако
да су оперативци знали где би пресрели његов службени аутомобил обучени у немачке
униформе како нико не би посумњао на њих. Акцију је предводио мајор Патрик Лејт
Фермон. Након отмице, скривали су се са њим на забаченом делу острва дуже од месец
дана док нису евакуисани и одведени у Каиро. Акција је током читавог рата коришћена у
пропагадне сврхе јер је представљано да се генерал Хајнрих Крупе предао Британцима из
страха.

10
2.2.8. Душко Попов

Један од најпознатијих шпијуна за време Другог светског рата је свакако Душко


Попов. У шпијунажу га је увео његов пријатељ Јохан Јенсен који је и такође био двостуки
шпијун који је радио за Абвер и МИ6. Након примања у Абвер, они га преко Португала
шаљу за Лондон, који је тада био свакодневна мета Луфтвафеа. Током година доставио је
Абверу информације о непостојећем развоју новог ловца авиона или о минским пољима у
Ламаншу.
Kaда су га из Абвера послали да оснује немачку шпијунску мрежу у САД 17,
отпутовао је и чим је стигао отишао је у централу ФБИ где га је дочекао лично директор
Џон Едгар Хувер како би их обавестио о потенцијалном нападу на Перл Харбур у шта му
нису поверовали. Главни разлог за неповерење био је тај што је американцима била
позната његова двострука улога у Абверу и МИ6 као и његов боемски стил живота.

Након кратке епизоде у САД, по наређењу Абвера одлази у Рио Де Жанеиро где је
добио задатак да сазна зашто Американци копају руду уранијума у Јужној Африци. На
повратку добио је позив да се врати у Лисабон пошто су Немци посумњали у његову
искреност њима. Тада је добио задатак од Британаца да им достави лажне информације о
потенцијалном искрцавању Савезника на обалама Норвешке у шта су они поверовали. Та
акција Британаца названа је „Операција Фортитјуд“ 18. To je укупно била последња акција
Попова пошто је убрзо након тога уследила Операција Оверлорд у којој су се Савезници
искрцали на обалама Нормандије. Након Другог светског рата Попов се више није бавио
шпијунажом.

2.2.8. Ненси Вајк

17
https://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:822020-Srbin-gospodari-svetom-senki приступљено
10.07.2021.
18
https://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:822222-Huver-ignorise-srpskog-spijuna пристуљено
10.10.2021.

11
Апсолутно најпознатији пример женског шпијуна у Другом светском рату и прави
женски пандан Душку Попову. У питању је Ненси Вајк која је била једна од
најтраженијих на листи Гестапоа. Одмах по нападу Немаца на Пољску 1939. године се у
Лондону пријавила као добровољац али је распоређење на место у кухињи морнарице
одбила и отпутовала у Париз где се повезала са тамошњим Покретом отпора. Након
мноштва саботерских акција, у моменту када јој је Гестапо био за петама бежи назад за
Лондон где пролази пуну шпијунско-диверзантску обуку Управе за специјалне операције
након које се враћа у Париз под новим идентитетом као званични агент Британаца.
Врхунац њене борбе против нациста био је 1944. године када је лично предводила напад
на штаб Гестапоа у централној Француској.

2.2.9 Виолета Сабо и Нур Инајат Кан,


Виолета и Нур биле су агенткиње Управе за специјалне операције које су страдале
у немачким логорима након што их је Гестапо ухапсио. Нур је била индијска племкиња и
полиглота која је била ангажована као телеграфисткиња у Паризу. Била је задужена за
пријем прослеђивање порука на релацији Лондон – Француски покрет отпора. Насупрот
њој, Виолета Сабо била је ангажована на пословима прикупљања информација о
положајима и бројности снага Вермахта у северној Француској. На једној од таквих
мисија је разоткривена и ухапшена док је Нур ухапсио Гестапо након што је пресрео
сигнал и лоцирао кућу у којој се налазила. Нур је стрељана у логору Дахау а Виолета у
логору Равензбрик.

2.3. Совјетски савез


2.3.1. НКВД

Најпознатија совјетска безбедносна организација из периода Другог светског рата,

12
проистекла из ЧЕКе и ГПУа је свакако НКВД. Основана је 1934. Године и његова
унутрашња организација је била таква да је свака република СССР имала свој НКВД. 19
Главни задатак НКВД био је да на својој територији чувају комунизам и сузбијају
контрареволуционарна дејства све до почетка Другог светског рата када добијају задатке
везане за шпијунирање и субверзивна дејства на територијама под контролом Сила
Осовине.20 Његов највећи задатак био је спровођење чистке наређене од стране Стаљина
чији је циљ био уклањање сваке опасности по његову личну владавину. Најкрвавије и
најокрутније методе разрачунавања са неистомишљеницима и потенцијалним
опасностима, НКВД је спроводио за време своје тројице начелника Генриха Георгијевича
Јагоде, Николаја Ивановича Јежова и Лаврентија Павловича Берије.
Други светски рат затекао је на месту начелника Лаврентија Берију. Током тог
периода главни задатак НКВД био је лов на дезертере и контрола потенцијалних
сарадника Немаца. Током 1941.формирано је укупно 15 дивизија НКВД које су биле
помоћ редовним снагама совјетске војске. Једна од субверзивних акција била је и покушај
атентата немачког шпијуна и дипломате Франца Папена у Истанбулу од стране више
оперативаца НКВД које је осујећено од стране његовог обезбеђења и доживело дебакл. 21
Након рата, те дивизије спојене у једну која је била прва специјална јединица у СССР а то
је СПЕЦНАЦ ГРУ. Смрћу Стаљина, Берија је изгубио сву моћ коју је имао тако да је по
наређењу новог председника Никите Сергејевича Хрушчова смењен са места начелника
НКВД и убијен.22 Тим поступком 1953. НКВД је престао да постоји, а одељења из свих
осталих совјетских република су уједињене у једну агенцију по називу КГБ.

2.3.2. Рихард Зорге

Један од најпознатијих и свакако најуспешнијих агената Совјетског савеза у


Другом светском рату је свакако Рихард Зорге. Читав међуратни период провео је као

19
Александар Север – „Историја КГБ“, стр. 13
20
Александар Север – „Историја КГБ“, стр. 43
21
Александар Север – „Историја КГБ“, стр. 44
22
Александар Север – „Историја КГБ“, стр 7.

13
шпијун коминтерне радећи као новинар у немачким листовима, да би пред почетак рата
био послат на задатак у Јапан. У Јапан је стигао са репутацијом новинара са великим
искуством у пронацистичким листовима што му је омогућило да се несметано креће по
Јапану и да стиче контакте у високим политичким и војним круговима. У пословима
шпијунирања имао је помоћ новинара Политике Бранка Вукелића са којим је заједно
послат у Јапан од странке Коминтерне. Зорге је претходно у Немачкој постао члан
Националсоцијалистичке радничке партије Немачке што му је омогућило поверење
немачког амбасадора у Јапану и приступ пристиглим телеграмима што је било кључно за
успех његове обавештајне мреже. Москву је на тај начин обавестио о нападу Јапана на
Перл Харбур као и о Операцији Барбароса. На велику жалост Совјета, нико у Москви није
веровао у поруку да ће око 20. јуна Вермахт кренути у свеобухватни напад на СССР.
Поред те, најважнија информација послата за Москву била је та да Јапан неће напасти
СССР све док Немци не уђу у Стаљинград што је помогло Совјетима јер су након ње
пребацили сву војну технику са истока на запад како би је супроставили надолазећим
Немцима.
Откривен је након што су Јапанци пресрели његов телеграфски сигнал али нису
знали коме су те поруке намењене. 23 Данима је праћен а откривен је када је грешком
уместо да спали, бацио папирић који је касније покупио полицајац који га је пратио.
Јапанци су били убеђени да су Зорге и Вукелић агенти Абвера због Рихардовим
контактима са нацистима, али су обешени чим су Немци негирали да су шпијунирали за
њих.
СССР није признавао Зоргеа све до 1964, године због Стаљинове грешке са
неповерењем у поруку о нападу у Операцији Барбароса.

2.3.3. Николај Кузњецов

У питању је свакако најинтелигентнији агент НКВД који је учествовао у


шпијунирању у Другом светском рату. НКВДу је приступио пред почетак Другог светског
рата где је завршио све могуће обавештајне курсеве са најбољим могућим оценама да би
23
Борис Рашета – „Мустафа Голубић и Павле Бастајић – Стаљинове убице“, стр. 205

14
након тога био послат на његово лично инсистирање изван границе СССР. Било му је
свеједно где ће бити послат пошто је перфектно говорио укупно 7 страних језика.
Совјетска команда је одлучила да би највише помогао у месту Ровно које је Вермахт
прогласио централном командом Украјине и читавог источног фронта.
Преузео је идентитет заробљеног немачког војника Паула Вилхелма Зиберта и
научио је читав његов живот напамет, све од детињства, родног места, образовања и
предратног запослења.
Након доласка у Ровно и инфилтрације, добија задатак да изврши атентат на
рајхскомесара Украјине Ериха Коха али то не успева ни из другог пута јер је проценио да
би погинуо приликом бекства. После тога пристаје да убије његовог заменика Паула
Даргела након што је проучио његово понашање и свакодневне активности.
Сем атентата проследио је Совјетима информације о тенковској офанзиви
Вермахта на Курск и плану бомбашког напада Ота Скорценија на Техеранску
конференцију где су се требали састати Черчил, Стаљин и Рузвелт. Сама информација да
Немци знају за конференцију била је велики шок за НКВД.
Попут многих других агената, Кузњецом није преживео рат већ је страдао на самом
његовом крају у борби са герилским групама украјинског нацисте Степана Бандере у
околини Лавова.

2.3.4. Mустафа Голубић

Мустафа је сигурно један од агената НКВД у кога је Стаљин имао највише


поверења. Њему су поверавани најтежи задаци и у његове процене се никада није
сумњало. После Првог светског рата и убиства његовог великог пријатеља и ментора
Драгутина Димитријевића Аписа, Голубић се заклео на освету Александру Карађорђевићу
што је резултирало томе да напусти Југославију и отпутује за Совјетски савез. 24 Тамо
убрзо постаје агент НКВД. Тамо пролази обуку са најбољим оценама што није тешко
имајући у обзир период четовања са Војиславом Танкосићем и искуство у Првом
светском рату.25 Након обуке смештен је у тим задужен за егзекуције утицајних

24
Борис Рашета – „Мустафа Голубић и Павле Бастајић – Стаљинове убице“, стр. 32
25
Борис Рашета – „Мустафа Голубић и Павле Бастајић – Стаљинове убице“, стр. 28

15
политичких личности.
Једна од најбитнијих личности у чији атентат је Мустафа био умешан јесте
убиство Лава Троцког у Мексику 1940. године. Након тога долази у Југославију и са
својим саборцем из НКВД и такође бившим црнорукцем Божином Симићем се састаје са
генералом Симовићем 26. марта о жељи Совјетског савеза за споразумом о сарадњи са
Југославијом који је потписан у Москви неколико дана касније без обзира на пуч који се
одвијао у Београду.26
Мустафа Голубић остаје у Москви све до освајања Београда од стране Немаца када
се враћа у њега. Убрзо након тога, по неким наводима њега је Гестапоу на иницијативу
Јосипа Броза Тита у страху од конкуренције у КПЈ наводно издао Иван Стево Крајачић уз
помоћ Александра Ранковића Леке. Са друге стра, Родољуб Чолаковић је дуго тврдио да је
за потказивање Мустафе Голубића Гестапоу одоворан лично Милован Ђилас. 27 Мучен је и
стрељан а након тога закопан у Пионирском парку да би Совјети након ослобођења
откопали његове остатке и пренели у Москву где је сахрањен са највећим могућим
почастима. 28

2.4. Сједињене Америчке Државе

2.4.1. Канцеларија за стратешке услуге

У Другом светском рату Сједињене Америчке Државе имале су само једну


шпијунску агенцију задужену за послове контроле непријатељских и савезничких држава.
У питању је претеча Централно информативне агенције која је носила назив Канцеларија
за стратешке послове. На њеном челу налазио се Виљем Донован који је био и њен једини
начелник. Пре ње, постојала је организација по имену Биро за координацију и
информације.
Једна од најзначајнијих задатака ове организације била је Операција Хајлард или

26
https://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:278211-beli-ruski-knez (приступљено 14.09.2021)
27
Борис Рашета – „Мустафа Голубић и Павле Бастајић – Стаљинове убице“, стр. 205
28
Борис Рашета – „Мустафа Голубић и Павле Бастајић – Стаљинове убице“, стр. 207

16
Операције Ваздушни мост која је за циљ имала евакуацију савезничких пилота са
територије Србије који су били под заштитом Равногорског покрета и Ђенерала
Драгољуба Михаиловића. У тој акцији су поред пилота евакуисани официри Канцеларије
за стратешке послове: Мајкл Рајачић, Џорџ Мусулин, Ник Лалић, Џорџ Вујновић, Џон
Милодраговић и командан америчке мисије у Југославији и официр Канцеларије за
стратешке послове Роберт Мекдауел. Њихов посао у Југославији био је комуникација
централе Савезника са Равногорским покретом као и прикупљање информација са терена
о ситуацији међу Равногорцима као и о Немачком окупатору.

3. Закључак

Други светски рат био је до тада највећи сукоб у светској историји а у њему је
највећу превагу однела шпијунажа. Захваљујући свим добијеним информацијама од
стране шпијуна, светски лидери су планирали своје потезе а генерали на бојним пољима
руководили војском. Овај рат је увертира у период који ће наступити након њега а у коме
ће шпијунажа узимати исти толики значај. За време Хладног рата који је уследио,
шпијунажа ће бити доста поларизована између два блока на које ће свет бити подељен.

17
КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА:

1. Борис Рашета – „Мустафа Голубић и Павле Бастајић – Стаљинове убице“,


2. Александар Север – „Историја КГБ“,
3. КИТ ЏЕФРИ - „МИ6 историја тајне обавештајне службе 1909-1949“,
4. Група аутора – „Процена ризика у заштити лица, имовине и пословања“,
5. Андреј Митровић – „Фашизам и нацизам“,
6. Марко Лопушина – „Енциклопедија шпујунаже“,
7. Стефановић Младен – „Збор Димитрија Љотића“
8. https://www.mi5.gov.uk/,
9. https://www.sis.gov.uk/our-history.html,
10. https://www.nam.ac.uk/explore/SOE.

18

You might also like