DEJAN PRALICA

Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet -

Odsek za medijske studije, Novi Sad

DOI 10.5937/kultura1133306P
UDK 32.019.5:654.197(497.11)
316.772.4
351:654.19(497.11)

ODNOS JAVNOSTI
I NEZAVISNOG
REGULATORNOG
TELA PREMA RIJALITI
PROGRAMIMA U SRBIJI:
STUDIJA SLUČAJA DVOR
Sa­že­tak: Me­đu naj­po­pu­lar­ni­jim pr­o­gram­skim for­ma­ti­ma na te­le­vi­zi­
ja­ma sa na­ci­o­nal­nom fre­kven­ci­jom na­la­ze se „ri­ja­li­ti“ pr­o­gra­mi. Dok
je naj­ve­ći br­oj ri­ja­li­ti­ja pra­vljen po li­cen­ci, naj­gle­da­ni­ja ko­mer­ci­jal­na
te­le­vi­zi­ja u Sr­bi­ji, „Pink“, po­nu­di­la je pu­bli­ci u ze­mlji i re­gi­o­nu svoj ri­
ja­li­ti pod na­zi­vom „Dvor“. Iako se u Sr­bi­ji ri­ja­li­ti pr­o­gra­mi pri­ka­zu­ju
od 2005, kon­tro­verz­ne re­ak­ci­je jav­no­sti i me­dij­skog re­gu­la­tor­nog te­la
kul­mi­ni­ra­le su pri­li­kom pri­ka­zi­va­nja „Dvo­ra“. Cilj ovog ra­da je­ste da
is­tra­ži zbog če­ga je „Dvor“ iza­zvao naj­vi­še re­ak­ci­je pu­bli­ke, štam­pa­nih
me­di­ja, kao i me­dij­skih struč­nja­ka i ne­za­vi­snog re­gu­la­tor­nog te­la, ka­da
je u pr­o­gra­mu do­šlo do fi­zič­kog na­si­lja me­đu uče­sni­ci­ma i eks­pli­cit­nog
go­vo­ra mr­žnje. Op­šta hi­po­te­za je­ste da je na ve­li­ku gle­da­nost „Dvo­
ra“ uti­ca­la za­stu­plje­nost tog pr­o­gra­ma u še­mi ma­tič­ne TV ku­će (vi­še
od 10 sa­ti dnev­no), kao i či­nje­ni­ca da su o de­ša­va­nji­ma i uče­sni­ci­ma u
rijalitiju vr­lo op­šir­no iz­ve­šta­va­le dnev­ne no­vi­ne i ma­ga­zi­ni.
Ključ­ne re­či: ri­ja­li­ti pr­o­gram, „Dvor“, gle­da­nost, go­vor mr­žnje,
jav­nost, ne­za­vi­sno re­gu­la­tor­no te­lo

306
 DEJAN PRALICA

Uvod­ne na­po­me­ne
U sa­vre­me­nim dru­štvi­ma ne pr­o­đe dan,1 a da čo­vek ne bu­de bar
ne­ko­li­ko tre­nu­ta­ka u kon­tak­tu sa te­le­vi­zi­jom, ra­di­om, no­vi­na­ma
ili in­ter­ne­tom. U ve­li­kim raz­vi­je­nim ze­mlja­ma, u ko­ji­ma ve­ći­na
gra­đa­na ne­ma mo­guć­no­sti da se su­sret­ne sa 99% su­gra­đa­na, tj.
su­na­rod­ni­ka, me­di­ji ima­ju po­seb­no zna­čaj­nu ulo­gu jer su svo­je­
vr­sni po­sred­ni­ci. „Na lič­nom ni­vou oni obez­be­đu­ju ve­zu sa ši­rim
dru­štve­nim gru­pa­ma (...) i u od­re­đe­noj me­ri ose­ćaj po­ve­za­no­sti i
so­li­dar­no­sti“.2 Gra­đa­ni Sr­bi­je pr­vi su u sve­tu po br­o­ju sa­ti pr­o­ve­
de­nih uz TV ekran, zva­nič­ni su po­da­ci iz is­tra­ži­va­nja kom­pa­ni­je
AGB Nil­sen (iz apri­la 2010). Re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja ove agen­ci­je
po­ka­za­li su da pr­o­se­čan gle­da­lac te­le­vi­zij­skog pro­gra­ma u Sr­bi­ji
pr­o­ve­de to­kom go­di­ne vi­še od pet sa­ti dnev­no pred ekra­nom. U
Sr­bi­ji se, ta­ko, naj­ra­di­je gle­da­ju do­ma­će se­ri­je, ri­ja­li­ti pr­o­gra­mi
i sport­ski pre­no­si, a te­le­vi­zu­ju naj­vi­še pra­te sta­ri, de­ca, ne­za­po­
sle­ni i stu­den­ti.3 Na taj na­čin, gra­đa­ni Sr­bi­je po­sta­li su svet­ski re­
kor­de­ri po br­o­ju sa­ti gle­da­nja i ta­ko pre­te­kli Ame­ri­kan­ce, ko­ji su
do sa­da naj­vi­še bi­li uz te­le­vi­zij­ske ekra­ne. Kao što je na­ve­de­no
u po­me­nu­tom is­tra­ži­va­nju, me­đu naj­po­pu­lar­ni­jim pr­o­gram­skim
for­ma­ti­ma na te­le­vi­zi­ja­ma sa na­ci­o­nal­nom fre­kven­ci­jom, na­la­
ze se ri­ja­li­ti pr­o­gra­mi. Dok je naj­ve­ći br­oj ri­ja­li­ti­ja pra­vljen po
li­cen­ci, naj­gle­da­ni­ja ko­mer­ci­jal­na te­le­vi­zi­ja u Sr­bi­ji, Pink, po­nu­
di­la je pu­bli­ci u ze­mlji i re­gi­o­nu svoj ri­ja­li­ti pod na­zi­vom Dvor.
Iako se u Sr­bi­ji ri­ja­li­ti pr­o­gra­mi pri­ka­zu­ju od 2005. (Ve­li­ki brat,
Ope­ra­ci­ja tri­jumf, Sur­vi­vor, Far­ma, Pa­ro­vi, 48 sa­ti svad­ba, Me­
njam že­nu, Ja imam ta­le­nat, Rad­na ak­ci­ja, Do­ma­ći­ne, ože­ni se,
Pa­kle­na ku­hi­nja, Vre­me je za be­be, Ga­vri­lo­vi­ći, Mal­di­vi, Vi­te­zo­
vi iz bla­ta), kon­tro­verz­ne re­ak­ci­je jav­no­sti i me­dij­skih struč­nja­
ka, kao i ne­za­vi­snog re­gu­la­tor­nog te­la kul­mi­ni­ra­le su pri­li­kom
pri­ka­zi­va­nja Dvo­ra.

Cilj ra­da i hi­po­te­ze

Cilj ovog ra­da je­ste da is­tra­ži zbog če­ga je Dvor iza­zvao naj­
vi­še re­ak­ci­je pu­bli­ke (od odo­bra­va­nja do ospo­ra­va­nja), štam­
pa­nih me­di­ja (de­talj­ni dnev­ni bil­te­ni iz­ve­šta­va­nja šta se de­ša­
va­lo unu­tar ri­ja­li­ti­ja), kao i me­dij­skih struč­nja­ka i ne­za­vi­snog
re­gu­la­tor­nog te­la ka­da je u pr­o­gra­mu do­šlo do fi­zič­kog na­si­lja
me­đu uče­sni­ci­ma i eks­pli­cit­nog go­vo­ra mr­žnje. Op­šta hi­po­te­za
je­ste da je na na ve­li­ku gle­da­nost Dvo­ra uti­ca­la za­stu­plje­nost

1 Ovaj rad predstavljen je na Međunarodnom interdisciplinarnom simpozijumu

Filozofija medija (Cres, Hrvatska 16-18. 9. 2011).
2 Pralica D., Big brother te gleda, Link br. 35, Novi Sad 2005, str. 5., prema
Herman E.S. i Mekčesni R. V., Globalni mediji, Beograd 2004, str. 7-9.
3 Podaci dostupni na http://www.krunet.net/vesti%20sr.htm (posećeno 1. 9.
2011).

307
 DEJAN PRALICA

tog pr­o­gra­ma u še­mi ma­tič­ne TV ku­će (vi­še od 10 sa­ti dnev­

no), kao i či­nje­ni­ca da su o de­ša­va­nji­ma i uče­sni­ci­ma u ri­ja­li­ti­ju
vrlo op­šir­no iz­ve­šta­va­le dnev­ne no­vi­ne i ma­ga­zi­ni. Pr­va po­seb­
na hi­po­te­za je­ste da je Dvor iza­zvao ve­o­ma ve­li­ko in­te­re­so­va­nje
pu­bli­ke, ali i ve­ći­ne me­di­ja, jer su u nje­mu uče­sto­va­le po­zna­te
lič­no­sti. Dru­ga po­seb­na hi­po­te­za je­ste da re­ak­ci­je i od­lu­ke ne­
za­vi­snog re­gu­la­tor­nog te­la – Re­pu­blič­ke ra­di­o­di­fu­zne agen­ci­
je, na­kon in­ci­de­na­ta u ri­ja­li­ti­ju, ni­su u do­volj­noj me­ri is­pu­ni­le
oče­ki­va­nja struč­ne jav­no­sti.

Me­to­dolo­gi­ja
Me­to­de ko­je su ko­ri­šte­ne u ovom is­tra­ži­va­nju su: kvan­ti­ta­tiv­
no-kva­li­ta­tiv­na dis­kurs­na ana­li­za me­dij­skog sa­dr­ža­ja, de­krip­
tiv­ni me­tod, kao tran­skrip­ci­ja. Ana­li­za sa­dr­ža­ja na­sta­la je kao
re­zul­tat prak­tič­nih i te­o­rij­skih po­tre­ba da se po­je­di­nač­nim ob­
li­ci­ma dru­štve­ne ko­mu­ni­ka­ci­je do­bi­ju objek­tiv­ni­ji i pre­ci­zni­ji
po­da­ci.4 Ana­li­za dis­kur­sa, kao in­ter­di­sci­pli­nar­no pod­ruč­je, kri­
tič­ki pre­i­spi­tu­je dru­štvo i kul­tu­ru u ko­joj sa­go­vor­ni­ci (u ovom
is­tra­ži­va­nju uče­sni­ci ri­ja­li­ti­ja, ali i pu­bli­ka i struč­nja­ci) raz­me­
nju­ju po­ru­ke (raz­go­vor­ne sekve­nce u ri­ja­li­ti­ju). Ono što je je­din­
stve­no za me­to­du je­ste da „ana­li­za je­di­ni­ca ve­ćih od re­če­ni­ce,
u kon­kret­noj upo­tre­bi u kon­tek­stu i si­tu­a­ci­ji, bo­lje ob­ja­šnja­va
ljud­sku ko­mu­ni­ka­ci­ju i po­na­ša­nje“5. Me­dij­ski dis­kurs je­ste ši­
rok pojаm ko­ji mo­že dа se od­no­si nа sve­u­kup­nu stvаrnost,
predstavlje­nu kr­oz štаmpаne i elek­tron­ske me­di­je6, u ko­ji­ma se
go­vo­ri o eks­ce­si­ma na Dvo­ru. De­skrip­tiv­nom me­to­dom is­tra­
žu­je­mo si­tu­a­ci­je ko­je zah­te­va­ju pri­me­nu teh­ni­ka po­sma­tra­nja
kao glav­nog na­či­na pri­ku­plja­nja po­da­ta­ka.7 U ovom is­tra­ži­va­
nju, opi­su­ju se mo­de­li ko­mu­ni­ci­ra­nja uče­sni­ka ri­ja­li­ti­ja, kao i
re­ak­ci­je me­di­ja i struč­ne jav­no­sti na po­na­ša­nje uče­sni­ka ri­ja­li­
ti­ja. Tran­skrip­ci­ja pred­sta­vlja pre­no­še­nje go­vor­nog ma­te­ri­ja­la u
pi­sa­nu for­mu, gde se pod­jed­na­ka pa­žnja po­kla­nja ver­bal­nim i
ne­ver­bal­nim zna­ko­vi­ma. Ona je deo is­tra­ži­vač­kog me­ta­lin­gvi­
stič­kog apa­ra­ta na osno­vu ko­jeg sa­či­nja­va ana­li­zu dis­kur­sa.8 U
ovom is­tra­ži­va­nju tran­skribu­ju se seg­met­ni ri­ja­li­ti­ja u ko­ji­ma je

4 Prema Milić V., Sociološki metod, Beograd 1978, str. 571.

5 Savić S., Diskurs analiza, Novi Sad 1993, str. 25.
6 Prema Van Dijk T. A., The Study of Discourse. Discourse as Structure and
Process – Discourse Studies: A Multidisciplinary Introduction Vol 1, London
1998, str. 2-3.
7 Afrić V., Karakteristike deskriptivnog ili normativnog pristupa, u: Baza
znanja: Metode istraživanja u društvenim znanostima, projekat: Izgradnja i
multiplikacija modela interdisciplinarnog kurikularnog pristupa suvremene
multimedijalne nastave - Edukacija mladih sveučilišnih nastavnika o
inovativnim metodama sveučilišne nastave. Zagreb 2003, 1.9.2011., http://
infoz.ffzg.hr/Afric/vjekobz/CITABAZU.asp?kljuc=2
8 Prema Savić S., Diskurs analiza, Novi Sad 1993, str. 54-61, 159.

308
 DEJAN PRALICA

došlo do eks­ce­snih si­tu­a­ci­ja – go­vo­ra mr­žnje i fi­zič­kog ob­ra­ču­na

me­đu uče­sni­ci­ma.

Ri­ja­li­ti for­mat
Po­sled­njih go­di­na, ve­li­ka po­pu­lar­nost te­le­vi­zij­skih emi­si­ja/pr­
o­gra­ma či­ja su te­ma­ti­ka sce­ne iz re­al­nog ži­vo­ta uče­sni­ka ko­ji
svoj ži­vot, u od­re­đe­nom pe­ri­o­du, 24 sa­ta ži­ve pred ka­me­ra­ma,
do­ne­la je u Sr­bi­ju 2006. i no­vi me­dij­ski for­mat – ri­ja­li­ti šou (eng.
re­a­lity show).9 Srp­ski je­zik i me­dij­ska sce­na, či­ni se, ta­da ni­su
ima­li spre­man pre­vod za ovaj no­vi for­mat ta­ko da je do da­nas
on po­stao odo­ma­ćen, a ri­ja­li­ti pr­o­gra­mi sa­mo su se umno­ža­va­li.
Ne­ki lin­gvi­sti pred­la­ga­li su pre­vo­đe­nje ovog ter­mi­na na srp­ski
je­zik. Ta­ko se u Dnev­ni­ko­vom TV ma­ga­zi­nu u ru­bri­ci Je­zi­ko­
ma­ni­ja, autor­ka Na­ta­ša Mir­ko­vić za­pi­ta­la „ka­ko bi se mo­gla
pre­ve­sti sin­tag­ma re­a­lity show? „Mo­glo bi se re­ći pr­o­gram o
stvar­nom ži­vo­tu, šou o obič­nim lju­di­ma, ži­vot uži­vo, šou iz stvar­
no­sti, pri­rod­ni šou pr­o­gram, pra­vi šou, re­al­ni šou…”10 Za ovaj
me­dij­ski for­mat na­vo­di se da je „vr­sta te­le­vi­zij­skog pr­o­gra­ma u
ko­jem se pri­ka­zu­ju ne­in­sce­ni­ra­ne, dra­ma­tič­ne ili sme­šne si­tu­a­
ci­je stvar­nih do­ga­đa­ja či­ji su ak­te­ri stvar­ni lju­di, a ne pr­o­fe­si­
o­nal­ni glum­ci”, ko­ji se tak­mi­če za na­gra­du, uz uče­šće pu­bli­ke
ko­ja uti­če na one što osta­ju i one što is­pa­da­ju iz igre.11 Ri­ja­li­ti
te­le­vi­zij­ski pr­o­gra­mi „gle­da­o­ci­ma pri­ka­zu­ju emo­ci­je, ot­kri­ća,
tra­če­ve i dru­ge for­me bli­skog raz­go­vo­ra spon­ta­no za­po­če­tog”12.
„Po­pu­lar­no na­zva­na te­le­vi­zi­ja sa či­nje­ni­ca­ma (fac­tual TV), ri­
ja­li­ti je sme­šten ne­gde na gra­ni­ci iz­me­đu in­for­ma­ci­je i za­ba­
ve, do­ku­men­tar­ca i dra­me.”13 Osno­va sva­kog ri­ja­li­ti pr­o­gra­ma,
iz­me­đu osta­log, mo­gla bi bi­ti za­jed­nič­ka – „za­klju­ča­ti lju­de u
ku­ću, sni­ma­ti sva­ki nji­hov po­kret da­no­noć­no”14, tj. od­u­ze­ti lič­nu
slo­bo­du tak­mi­ča­ri­ma u za­me­nu za nov­ča­nu na­gra­du, bo­gat­stvo i
po­pu­lar­nost u jav­no­sti.
Ipak, o po­pu­lar­no­sti ri­ja­li­ti­ja u Sr­bi­ji, od po­ja­ve Ve­li­kog bra­ta
na TV B92 (2006), do po­sled­njeg Mal­di­va na TV Ko­ša­va i Vi­te­
zo­va iz bla­ta na TV Pink (2011), mo­gli smo gle­da­ti na de­se­ti­ne

9 Iako se rijaliti šou u Srbiji pojavio 2001. na TV Košava, pod nazivom Cirkus
voajer, vrlo skromne produkcije i bez veće medijske pažnje i popularnosti,
prvi pravi licencirani program jeste Veliki brat.
10 Mirković N., Prirodni šou program, Dnevnikov TV magazin, Novi Sad, 10-
16. 9. 2011., str. 1.
11 Prema Namkosse B. B., Rialiti televizijski format sa posebnim osvrtom na
emisiju Veliki brat, CM br. 10, Novi Sad – Beograd 2009, str. 51.
12 Lorenzo-Dus N., Television Discourse: Analysing Language in the Media,
New York 2009, str. 62.
13 Holmes S. i Deborah J., Understanding Reality TV, New York 2004, pp.2.
14 Hill A., Reality TV, Audiences and Popular Factual Television, London –
New York 2005, str. 1-13.

309
 DEJAN PRALICA

pr­ogra­ma ko­ji su bi­li za­sno­va­ni na istom, ili vr­lo slič­nom kon­

cep­tu, ko­ji su bi­li vr­lo po­pu­lar­ni i do­no­si­li ve­li­ke za­ra­de te­le­
vi­zij­skim ku­ća­ma što su ih emi­to­va­le. Ova­kav tip pr­o­gra­ma u
po­čet­ku, tj. ne­ko­li­ko se­zo­na, do­no­si ve­li­ku gle­da­nost jer pred­
sta­vlja ne­što no­vo na me­dij­skoj sce­ni od­re­đe­ne ze­mlje, ali ta­kav
for­mat fi­nan­sij­ski je is­pla­tiv sa­mo ako „na du­že sta­ze oprav­da­va
tro­ško­ve i pri­vla­či gle­da­o­ce na što du­že gle­da­nje”15.
Iako ši­rom sve­ta ovaj me­dij­ski for­mat po­la­ko po­sta­je pre­va­zi­đen,
u Sr­bi­ji je ri­ja­li­ti vr­lo po­pu­la­ran, a „ve­ći­na ova­kvih pr­o­gra­ma
pr­o­mo­vi­še ne­po­sto­ja­nje mo­ral­nih vred­no­sti i pr­o­sta­kluk, kao i
za­do­vo­lja­va­nje naj­ni­žih po­bu­da kod gle­da­la­ca“16.

Ana­li­za i re­zul­ta­ti
Je­dan od ri­ja­li­ti­ja ko­ji je iza­zvao naj­vi­še re­ak­ci­ja pu­bli­ke, struč­ne
jav­no­sti, ali i ne­za­vi­snog re­gu­la­tor­nog te­la u Sr­bi­ji je­ste Dvor. To
je bio još je­dan u ni­zu slič­nih pr­o­gra­ma. On je po­lo­vi­nom ja­nu­
a­ra 2011. po­čeo da se emi­tu­je na ko­mer­ci­jal­noj TV Pink u Sr­bi­ji
i u svim ze­mlja­ma biv­še Ju­go­sla­vi­je. Vla­snik tog me­di­ja, Želj­ko
Mi­tro­vić, ne­po­sred­no pred po­če­tak emi­to­va­nja, iz­ja­vio je ka­ko je
Dvor „auten­tič­ni for­mat (TV Pin­ka), nig­de u sve­tu ni­je emi­to­van
i bi­će pot­pu­no osve­že­nje, a po­red tak­mi­ča­ra iz Sr­bi­je uče­stvo­va­
će i VIP lič­no­sti iz dru­gih eks-ju­go­slo­ven­skih re­pu­bli­ka“17. Kon­
cep­ci­ja ovog šo­ua je ta­kva da se sva­ke ne­de­lje to­kom tra­ja­nja
(60 da­na) bi­ra­ju kralj, kra­lji­ca, nad­zor­nik i dvor­ska lu­da, dok su
osta­li tak­mi­ča­ri se­lja­ni i oni ne ži­ve na dvo­ru, već u odvo­je­noj,
za­jed­nič­koj ku­ći i oba­vlja­ju od­re­đe­ne za­dat­ke.18
Po­če­tak Dvo­ra, pre­ma is­tra­ži­va­nji­ma agen­ci­je AGB Nil­sen, pra­
ti­lo je oko 37% audi­to­ri­ju­ma ko­ji je tog tre­nut­ka bio uz te­le­vi­
zijske ekra­ne, što je ovaj ri­ja­li­ti po­sta­vi­lo na sed­mo me­sto po gle­
da­no­sti u ja­nu­a­ru 2011.19 Do mno­go ve­ćeg in­te­re­so­va­nja jav­no­sti
za ovaj šou do­šlo je na­kon in­ci­de­na­ta ko­ji su usle­di­li.
Na ve­li­ku gle­da­nost ri­ja­li­ti­ja Dvor naj­vi­še uti­ca­ja ima­la su dva
in­ci­den­ta ko­ja su se do­go­di­la u krat­kom in­ter­va­lu od ne­ko­li­ko
ne­de­lja. Pr­vi in­ci­dent od­i­grao se 17. 2. 2011, ka­da je do­šlo do

15 Prema Bignell J., Big Brother – Reality Television in the Twenty-First

Century, Basingstoke 2005, str. 43.
16 Bojić D., Fenomen Farme u Srbiji i svetu, seminarski rad, Filozofski fakultet,
Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad 2011, str. 4.
17 Dostupno na: http://www.dvor-srbija.com/dvor-srbija/dvor-reality-show-u-
januaru-na-pink-tv.html (posećeno 1. 9. 2011).
18 Takmičar koji sakupi najveći broj zlatnika, na kraju rijalitija, osvaja nagradu
od 10.000 evra, tako da Dvor ima dva pobednika – jednog koga izglasa
publika SMS porukama, i drugog, koji sakupi najviše zlatnika!
19 Popularnije od Dvora prilikom istraživanja u januaru 2011. bile su domaće
serije. Dostupno na: http://www.novosti.rs/vesti/spektakl.147.html:320683-
Rijaliti-dlaku-menja (posećeno 1. 10. 2011).

310
 DEJAN PRALICA

fizič­kog ob­ra­ču­na iz­me­đu dvo­ji­ce uku­ća­na. Ka­ko bi se re­al­ni­je

sa­gle­da­la si­tu­a­ci­ja u ko­joj je do­šlo do ob­ra­ču­na, me­to­dom tran­
skrip­ci­je,20 pred­sta­vlje­ne su spor­ne sce­ne ko­je su za po­sle­di­cu
ima­le mno­go­broj­ne re­ak­ci­je jav­no­sti i me­dij­skih struč­nja­ka,
ali i po­li­ti­ča­ra.
Sce­na Fi­zič­ki ob­ra­čun od­i­gra­va se u glav­noj sa­li
dvo­ra 17. 2. 2011.21
Mi­loš Bo­ja­nić (se­di u kra­ljev­skom tr­o­nu, sve vre­
me ge­sti­ku­li­ra ru­ka­ma): ov­de su po­sto­ja­li lju­di
sa ko­ji­ma ja --- iz pret­hod­nog pe­ri­o­da ni­sam bio
u do­brim od­no­si­ma – od­no­sno čo­vjek pre­ma ko­
jem – ko­ji se po­neo dru­ga­ci­je // i ja sam do­ka­zao
ce­loj na­ci­ji da po­sto­ji --<da po­sto­ji do­bra vo­lja >
pre­ma ne­kom ko je nor­ma­lan da ja is­pra­vim svo­je
sta­vo­ve i taj s dru­ge stra­ne- ka­ko sam ja mo­gao da
me­njam bi­lo šta – è va­ne­si se obra­ćam – a i svi­ma
va­ma – pre­ma čo­ve­ku ko­ji je iz­go­vo­rio što to što
ni­je­dan <nor­ma­lan> mo­zak ne mo­že da ka­že – = =
Sa­mo da vam= = //
Ne­ko od uku­ća­na, ne­i­den­ti­fi­ko­va­no ko: = =
<ko je taj > = =
Mi­loš: sa­mo da vam ka­žem +++fe­ce+++ ko vam
je idej­ni vo­đa – vi ko­ji pod­le­že­te – bio sam pri­su­
tan i ka­me­re su sni­mi­le ka­da je go­spo­đu be­bi dol
is­pred me­ne na­go­va­rao da ne ra­di – da ne ko­mu­
ni­ci­ra sa mnom – jer ne­će s njom pr­o­go­vo­ri­ti – jer
on je auto­ri­tet <a re­ći ću vam pr­vo šta sam pr­o­
či­tao u no­vi­na­ma ka­da sam iza­šao sa far­me> a to
je iz­ja­vu nje­ne – nje­go­ve se­stre +++po ocu +++
ko­ja je na­pi­sa­la isti­nu o nje­go­vom zlo­sta­vlja­nju
se­stre +++po ocu+++ <eto ko­ga vi sle­di­te i eto s
kim vi ima­te> – s kim vi – ko­ga vi ima­te – <to
je isti­na ja imam no­vi­ne—ja ne iz­mi­šljam – ja ne
iz­mi­šljam > ja sam te­be iza­brao ko zna kol­ko pu­
ta//Fir­či (uzi­ma u ru­ke pla­stič­nu fla­šu pi­ća, usta­
je, pe­nje se na sto i pr­o­si­pa pi­će po mi­lo­šu): <još
jed­nom mi spo­me­ni fa­mi­li­ju>Mi­loš (bri­še se):
pa­zi --- me­ne ni­je sra­mo­ta da bu­dem po­li­ven –al
da sam zlo­stao - zlo­sta­vljao se­stru sek­su­al­no –
nje­ga ni to ni­je sra­mo­ta

20 Znaci za transkripciju dati su u prilogu na kraju rada. Postupak transkripcije

teksta ne mora da podrazumeva poštovanje pravopisa, pravilnu distribuciju
velikog i malog slova.
21 http://www.youtube.com/watch?v=JrE9g_O_xXA (posećeno 29. 8. 2011).

311
 DEJAN PRALICA

Bo­ki (do­ba­cu­je): <mi­lo­še – stvar­no je ovo

ka­ta­stro­fa>
Fir­či: (opet se pe­nje na sto i po­li­va Mi­lo­ša so­kom
iz fla­še ponovo)
Mi­loš: Da da da ja sam to či­tao
Fir­či: (po­ga­đa Mi­lo­ša fla­šom u oko)
Be­bi Dol: <krun­ski – on ima mo­dri­cu – ovo je fi­
zič­ki na­pad> +++<krun­ski – do­đi­te za­to što ima
krva­vo oko mi­loš – ras­kr­va­rio mu je oko>
Dru­gi in­ci­dent od­i­grao se 26. 2. 2011. ka­da je do­šlo do eks­pli­
cit­nog go­vo­ra mr­žnje uče­sni­ka ri­ja­li­ti­ja pre­ma pri­pad­ni­ci­ma
jevrejske na­ci­o­nal­no­sti.
Sce­na Go­vor mr­žnje od­i­gra­va se u glav­noj sa­li
Dvo­ra 26.2.2011. 22
Mi­ka (se­di za sto­lom pre­ko pu­ta Mi­lo­ša i Ma­je): ja
ću te­be da tu­žim
Ma­ja: <za­što ti imaš me­ne da tu­žiš>
Mi­ka: za­to što si an­ti­se­mi­ta -- ra­si­sta= =
Ma­ja: = =što ne vo­lim Je­vre­je ko­ji su stvo­ri­li
Ame­ri­ku
Mi­ka: ta­ko je -- ne vo­liš -- an­ti­se­mi­ta si //
Mi­loš: šta ti imaš s Je­vre­ji­ma
Ma­ja <šta ti imaš me­ne da tu­žiš/. slo­bod­no me tu­ži
za to > = =
Mi­ka: = = i za­to što si di­rekt­no uda­ri­la na me­ne i
mo­ju fa­mi­li­ju --i za­to što si na­ci­o­na­li­sta a ja //
Ma­ja: = = <je­ste na­ci­o­na­li­sta sam i obo­ža­vam Sr­bi­
ju> ni­sam šo­vi­ni­sta ali sam na­ci­o­na­li­sta -- po­no­sim
se tim= =
Mi­loš: = = mi­ko -- pa ka­ko da vo­li­mo Je­vre­je ko­ji
su nas bom­bar­do­va­li ko­ji su nam ura­ni­jum po­sla­li
i ra­ko­ve i ču­da = =
Mi­ka: sa­mo vi pri­čaj­te sni­ma­ju sve ka­me­re
Uzro­ci po­ja­ve fi­zič­kog na­si­lja i go­vo­ra mr­žnje na na­ci­o­nal­nim
te­le­vi­zi­ja­ma u Sr­bi­ji mo­gu svo­je upo­ri­šte ima­ti u pri­mi­ti­vi­zmu

22 http://www.youtube.com/watch?v=oMfREJfPKR4&feature=related
(posećeno 25. 8. 2011).

312
 DEJAN PRALICA

sa­mih uče­sni­ka ta­kvih pr­o­gra­ma. Jer, ka­ko je za­pa­zio Jost Smirs,

„ka­me­ra sve sni­ma, a gle­da­lac se kao vo­a­jer na­da da će se me­đu
nji­ma (uče­sni­ci­ma) do­go­di­ti ne­što spek­ta­ku­lar­no: sva­đe, lju­bav,
seks, bi­lo šta.“23 Neo­d­go­vor­nost vla­sni­ka i ured­ni­ka me­di­ja ta­
ko­đe mo­že bi­ti je­dan od uzro­ka ne­pri­me­re­nog po­na­ša­nja ak­te­
ra. Vla­snik i port­pa­rol­ka TV Pin­ka, Želj­ko Mi­tro­vić i Ta­tja­na
Voj­te­hov­ski, ne vi­de kri­vi­cu tog me­di­ja u po­na­ša­nju uče­sni­ka
ri­ja­li­ti­ja. Mi­tro­vić je po­tvr­dio da su fi­zič­ki ob­ra­ču­ni za­bra­nje­ni
i na­po­me­nuo da ako do fi­zič­kog ob­ra­ču­na do­đe, to ni­je stvar
za Re­pu­blič­ku ra­di­o­di­fu­znu agen­ci­ju, već za po­li­ci­ju. „Ni­šta
što smo mi pri­pre­mi­li u okvi­ru for­ma­ta Dvor ne pod­sti­če lju­de
na fi­zič­ko na­si­lje, ni­ti na me­đu­sob­ne ob­ra­ču­ne i sva­đe”, ka­že
Mi­tro­vić.24 Voj­te­hov­ska sma­tra da su ri­ja­li­ti gle­da­ni, a da je si­
tu­a­ci­ja u nji­ma slič­na kao i u Na­rod­noj skup­šti­ni Sr­bi­je. „Ne
mo­že­mo za­ne­ma­ri­ti či­nje­ni­cu da ove sa­dr­ža­je gle­da dva mi­li­o­na
lju­di i da se u srp­skom par­la­men­tu de­ša­va­ju slične epi­zo­de po­
put onih u ri­ja­li­ti pr­o­gra­mi­ma. Se­ti­mo se in­ci­den­ta u ko­me je
(po­sla­ni­ca) Gor­da­na Pop La­zić ci­pe­lom ga­đa­la (pot­pred­sed­ni­cu
par­la­men­ta) Gor­da­nu Čo­mić i pr­o­ma­ši­la. Sr­bi­ja se da­nas de­li
na Fir­či­je­vu i Bo­ja­ni­će­vu pu­bli­ku. Stra­šno je ono što se do­go­
di­lo, ali sve to či­ni sa­stav­ni deo ri­ja­li­ti šo­ua”, oce­ni­la je Ta­tja­na
Voj­te­hov­ski.25 Ve­li­ka po­pu­lar­nost ovog ti­pa pr­o­gra­ma, za­jed­no
sa ko­mer­ci­ja­li­za­ci­jom me­di­ja i ne­pi­sme­nom26 pu­bli­kom, još je
je­dan od uzro­ka pr­o­ble­ma. Ni­je ne­po­zna­ni­ca da je „te­le­vi­zi­ja od
svog uvo­đe­nja če­tr­de­se­tih go­di­na pr­o­šlog ve­ka (…) pa do sa­da
osta­la glav­ni po­tro­šač i pr­o­pa­ga­tor spek­ta­kla.” Po­sta­la je „do­mi­
nant­ni me­dij za ši­re­nje po­pu­lar­nih li­ve re­a­lity pr­o­gra­ma (…) u
ko­ji­ma se na­la­zi spek­takl in­ti­me, me­đu­sob­nog po­ni­ža­va­nja, pre­
zi­ra­nja”27. Stručna jav­nost28 je, go­to­vo jed­no­gla­sno, osu­di­la ovaj
for­mat, ali i me­di­je ko­ji do­pu­šta­ju da se ta­kvi pr­o­gra­mi na­đu u
nji­ho­voj še­mi.
Ne­do­pu­sti­vo je to što TV Pink ni­je pre­ki­nu­la pr­o­gram istog tre­
nut­ka ka­da su Ma­ja Ni­ko­lić i Mi­loš Bo­ja­nić po­če­li da vre­đa­ju

23 Smirs J., Umetnost pod pritiskom – promocija kulturne raznolikosti u doba

globalizacije, Novi Sad 2004, str. 198.
24 Dostupno na http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/236494/RRA-blago-kaznila-
Pink-na-Dvoru-nastavili--sa-sukobima (posećeno 1. 10. 2011).
25 Dostupno na: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Rijaliti-programi-
pecat-savremenog-drustva.lt.html (posećeno 1. 10. 2011).
26 Misli se na medijsku nepismenost.
27 Ćelebić J., Medijski spektakl – povlaštena mjesta medijske kulture, Odjek,
Sarajevo 2008. Dostupno na http://www.odjek.ba/index.php?broj=16&id=30
(posećeno 1.10.2011).
28 Dostupno na: http://www.nuns.rs/vesti/view.jsp?articleId=14380 ;http://
www.nuns.rs/vesti/view.jsp?articleId=14379 ; http://www.nuns.rs/vesti/view.
jsp?articleId=14347 ; http://www.nuns.rs/vesti/view.jsp?articleId=14374
(poseæeno 1.10.2011).

313
 DEJAN PRALICA

Je­vre­je. Me­đu­tim, je­vrej­sku za­jed­ni­cu ne in­te­re­su­je ovo dvo­je

pe­va­ča. To dvo­je lju­di ko­ji su po­ka­za­li ele­men­tar­no ne­po­zna­
va­nje do­ga­đa­ja i isto­ri­je. Nas mo­že da vo­li ili mr­zi ko ho­će. Ne
sme da pr­o­đe ne­ka­žnje­no to što je TV Pink, ko­ja ima na­ci­o­nal­nu
fre­kven­ci­ju, pred mi­li­on­skim gle­da­li­štem emi­to­va­la go­vor mr­
žnje i omo­gu­ći­la iz­vr­še­nje kri­vič­nog de­la. Ali, toj te­le­vi­zi­ji je
oči­gled­no mno­go va­žni­ja gle­da­nost, ne­go ši­re­nje ra­sne, ver­ske i
naci­o­nal­ne mr­žnje. (pred­sed­nik Sa­ve­za je­vrej­skih op­šti­na Srbije
Alek­san­dar Ne­ćak)
U ve­ći­ni ci­vi­li­zo­va­nih dru­šta­va ri­ja­li­ti pr­o­gra­mi su uki­nu­ti, jer
je in­ti­ma uče­sni­ka bi­la ogo­lje­na do gra­ni­ce estet­skih i etičkih
na­če­la, a mi smo obe­ruč­ke pri­gr­li­li ono što svet od­ba­cu­je. Na­ža­
lost, ri­ja­li­ti pr­o­gra­mi su po­sta­li deo sva­ko­dne­vi­ce ve­li­kog br­o­ja
lju­di, a me­ni kao so­ci­o­lo­gu ni­je ja­sno za­što se u ta­kve pr­o­gra­
me uba­cu­ju lju­di ko­ji su pr­o­ble­ma­tični sa sta­no­vi­šta ra­zu­ma i
normal­nog po­na­ša­nja. (so­ci­o­log Rat­ko Bo­žo­vić)
Ri­ja­li­ti pr­o­gra­mi pred­sta­vlja­ju ne­ku vr­stu so­ci­jal­nog eks­pe­ri­
men­ta, a eks­pe­ri­ment sa lju­di­ma ni­ka­da se ne mo­že u pot­pu­no­sti
kon­tro­li­sa­ti. (so­ci­o­log Vla­di­mir Vu­le­tić)
Glav­ni pr­o­blem je što ta­kve emi­si­je ne­ma­ju sce­na­rio ili
im daju za­dat­ke ko­ji su ble­di po­ku­ša­ji sce­na­ri­ja i ko­
ji gle­da­o­ci­ma uglavnom ni­su za­ni­mlji­vi, pa pr­o­me­ne ka­
nal. Za­to uba­cu­ju lju­de ko­ji ima­ju ne­ke kon­flik­te od­ra­ni­je
ili se ne pod­no­se jer zna­ju da će to da­ti od­re­đe­nu di­na­mi­ku.
(psi­ho­te­ra­pe­ut Zo­ran Mi­li­vo­je­vić)
Do­bar deo od­go­vor­no­sti je na RRA jer oni i ne re­a­gu­ju na po­zi­ve
i kri­ti­ke ve­za­ne za ta­kve pr­o­gra­me, a iz­nad njih ne­ma vla­sti za tu
oblast. (knji­žev­nik Fi­lip Da­vid)
Tu­ži­la­štvo je re­a­go­va­lo jer po­sto­ji osno­va­na sum­nja da su od­
re­đe­ni uče­sni­ci ri­ja­li­ti­ja iz­vr­ši­li kri­vič­no de­lo iza­zi­va­nja na­ci­o­
nal­ne, ra­sne i ver­ske mr­žnje i ne­tr­pe­lji­vo­sti (port­pa­rol dr­žav­nog
tu­ži­o­ca To­mo Zo­rić)
Fi­zič­ki ob­ra­čun u ri­ja­li­ti­ju bio je po­vod da se sa­zo­ve sed­ni­ca
Sa­ve­ta Re­pu­blič­ke ra­di­o­di­fu­zne agen­ci­je (RRA) ka­ko bi se
poku­ša­la osu­je­ti­ti po­pu­la­ri­za­ci­ja na­si­lja u me­di­ji­ma. Sa­vet RRA
na­lo­žio je te­le­vi­zi­ja­ma Pink i He­pi da iz svo­jih ri­ja­li­ti pr­o­grama
uklo­ne sva­ki sa­dr­žaj ko­ji „te­ško ugro­ža­va fi­zič­ki, men­tal­ni i mo­
ral­ni raz­voj ma­lo­let­ni­ka i na­ru­ša­va do­sto­jan­stvo lič­no­sti”. Iz
pri­lič­no uop­šte­nog sa­op­šte­nja ko­je je Sa­vet iz­dao na­kon sedni­
ce, ko­joj su pri­su­stvo­va­li i pred­stav­ni­ci dve po­me­nu­te te­le­vi­
zi­je na ko­ji­ma se emi­tu­ju kon­tro­verz­ni pr­o­gra­mi, pr­o­iz­la­zi da

314
 DEJAN PRALICA

će Pink na­kon ni­za sce­na bru­tal­nog na­si­lja u Dvo­ru pr­o­ći sa

opo­me­nom i bla­gim ka­zna­ma.29
Pret­hod­no je po­ka­za­no ka­ko na prag­ma­tič­kom ni­vou iz­gle­da fe­
no­men ri­ja­li­ti­ja i ka­kvi su uzro­ci i po­sle­di­ce po­pu­lar­no­sti ovog
for­ma­ta u Sr­bi­ji da­nas. S dru­ge stra­ne, i te­o­re­ti­ča­ri me­di­ja, kao i
fi­lo­zo­fi, sa­gla­sni su u to­me da je ovaj for­mat, upra­vo zbog svoje
kon­tro­verz­no­sti, za­ni­mljiv kao fe­no­men sa­vre­me­nog do­ba, ali
ko­ji ima svo­je upo­ri­šte još sre­di­nom XX ve­ka, na šta je uka­zao
i Gi De­bor, po­mi­nju­ći spek­takl kao i „vi­zu­el­nu ob­ma­nu ko­ju
stva­ra­ju me­di­ji“, ali i kao „po­gled na svet ko­ji se ma­te­ri­ja­li­zo­
vao“30. I za­i­sta, me­di­ji se da­nas po­tvr­đu­ju na tr­ži­štu ko­je opet
iz­no­va uti­če na nji­hov sa­dr­žaj. „Eks­pli­cit­na kri­ti­ka ko­mer­ci­jal­
nih re­a­lity te­le­vi­zi­ja (...), pre­ra­sla je, na ovaj na­čin, u ima­nent­nu
kri­ti­ku sve­ta ma­sov­nih me­di­ja i glo­bal­ne za­ba­ve, ko­ja unu­tar
sa­mog film­skog me­di­ja, ko­ri­šće­nog na autor­ski (su­bjek­tiv­ni) na­
čin, pr­o­go­va­ra o me­dij­skoj on­to­lo­gi­ji kao o sfe­ri in­ten­ci­o­nal­nih
kon­struk­ci­ja i teh­no­lo­škim sred­stvi­ma pr­o­iz­ve­de­nih op­sce­na, u
po­ku­ša­ju le­gi­ti­mi­za­ci­je, pa i sa­me ’on­to­lo­gi­za­ci­je’ kon­tro­verz­ne
sfe­re estet­skog pri­vi­da.“31 Či­nje­ni­ca je da se u mo­der­nom dru­
štvu XXI ve­ka me­ri is­klju­či­vo či­ta­nost (ti­raž), a ne pi­sme­nost,
gle­da­nost te­le­vi­zij­skih pr­o­gra­ma, a ne osve­šće­nost pu­bli­ke. U
ovom smi­slu, kvan­ti­tet je sva­ka­ko od­neo pre­va­gu nad kva­li­te­
tom. Zbog to­ga ni ne ču­di što mo­že da se tvr­di da je „za na­še
do­ba ka­rak­te­ri­sti­čan me­dij­ski rat iz­me­đu li­te­rar­nog i audi­o­vi­
zu­el­nog, sa ten­den­ci­jom da knji­ga, a sa njom i auto­no­mi­ja lič­
no­sti bu­du is­ti­snu­ti od stra­ne te­le­vi­zi­je“32. Mo­glo bi se re­ći da
se da­nas ra­znim piplme­tri­ma u stva­ri me­ri me­dij­ska po­slu­šnost,
dok obra­sce po­na­ša­nja ko­je vi­di­mo na te­le­vi­zi­ji vr­lo la­ko usva­
ja­mo i ka­sni­je pri­me­nju­je­mo u re­al­no­sti. Na taj na­čin, no­vi me­
di­ji uti­ču i „na one de­lo­ve na­ših ži­vo­ta ka­da tim me­di­ji­ma ni­smo
iz­lo­že­ni“33. Da li in­te­re­so­va­nje za tu­đe ži­vo­te mo­že da bu­de u
korelaciji sa tim da je sve u re­du sa na­šim ži­vo­tom?

Za­ključ­ne na­po­me­ne
Op­šta hi­po­te­za da je na ve­li­ku gle­da­nost Dvo­ra uti­ca­la zastuplje­
nost tog pr­o­gra­ma u še­mi ma­tič­ne TV ku­će (vi­še od 10 sa­
ti dnev­no), kao i či­nje­ni­ca da su o de­ša­va­nji­ma i uče­sni­ci­ma
u ri­ja­li­ti­ju vr­lo op­šir­no iz­ve­šta­va­le dnev­ne no­vi­ne i magazini,

29 Dostupno na http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/236494/RRA-blago-kaznila-
Pink-na-Dvoru-nastavili--sa-sukobima (posećeno 1.10.2011).
30 Debor G., Društvo spektakla, Beograd 2003, str. 8.
31 Vuksanović D., Filozofija medija – ontologija, estetika, kritika, Beograd
2007, str. 15.
32 Prole D., Medijska konstrukcija stranog – Makluanova kritika Gutenbergovog
doba i nada u audiovizuelne medije, Arhe br. 11, Novi Sad 2009, str. 152
33 Alić S., McLuhan – Najava filozofije medija, Zagreb 2010, str. 245.

315
 DEJAN PRALICA

de­li­mič­no je po­tvr­đe­na, s ob­zi­rom na to da Dvor ipak ni­je

za­be­le­žio gle­da­nost kao pret­hod­ni šou Far­ma, iako se to oče­
ki­va­lo. Pr­va po­seb­na hi­po­te­za da je Dvor iza­zvao ve­o­ma ve­
li­ko in­te­re­so­va­nje pu­bli­ke, ali i ve­ći­ne me­di­ja, jer su u nje­mu
uče­sto­va­le po­zna­te lič­no­sti, ni­je po­tvr­đe­na. Raz­log je taj što
se po­nu­da ovog for­ma­ta na na­ci­o­nal­nim te­le­vi­zi­ja­ma iz­ve­sno
vre­me sve­la na po­zna­te lič­no­sti,34 ta­ko­zva­ne VIP, što je uti­
ca­lo na de­li­mi­čan pad gle­da­no­sti, s ob­zi­rom na to da su če­sto
jed­ne te iste VIP lič­no­sti uče­stvo­va­le u ne­ko­li­ko ri­ja­li­ti­ja za­re­
dom. Dru­ga po­seb­na hi­po­te­za da re­ak­ci­je i od­lu­ke ne­za­vi­snog
re­gu­la­tor­nog te­la – Re­pu­blič­ke ra­di­o­di­fu­zne agen­ci­je, na­kon
in­ci­de­na­ta u ri­ja­li­ti­ju, ni­su u do­volj­noj me­ri is­pu­ni­la oče­ki­va­
nja struč­ne jav­no­sti po­tvr­đe­na je, po­što je struč­na jav­nost, ali
i in­sti­tu­ci­je, da­le­ko oštri­je re­a­go­va­la od RRA i uka­za­la na ne­
do­pu­sti­vost po­li­tič­ki ne­ko­rekt­nog po­na­ša­nja i pr­o­mo­vi­sa­nja
fi­zič­kog na­si­lja i go­vo­ra mr­žnje.
Ve­o­ma je la­ko ma­ni­pu­lisa­ti pu­bli­kom ko­ja je na ni­žem obra­zov­
nom ni­vou, pa su otu­da i uspe­šni­ji pri­mi­tiv­ni me­dij­ski sa­dr­ža­ji
što se nu­de u tre­nut­ku svet­ske eko­nom­ske kri­ze, ka­da je ve­ći­na
lju­di za­tvo­re­na kod ku­će i ka­da ima pu­no slo­bod­nog vre­me­na,
ko­je, oči­gled­no, tr­o­ši gle­da­ju­ći te­le­vi­zij­ske pr­o­gra­me. Ova­kva
si­tu­a­ci­ja mo­že se de­li­mič­no pr­o­me­ni­ti i kod ge­ne­ra­ci­ja ko­je do­
la­ze je­di­no uvo­đe­njem pred­me­ta me­dij­ska pi­sme­nost u osnov­no
i sred­nje obra­zo­va­nje. Po­treb­no je da (pr­o­se­čan) gle­da­lac u Srbi­
ji poč­ne kri­tič­ki da pra­ti te­le­vi­zij­ske sa­dr­ža­je i po­sta­ne u sta­nju
da od­go­vo­ri na pi­ta­nje da li je in­te­re­so­va­nje za tu­đe ži­vo­te u
funk­ci­ji po­tvr­đi­va­nja da je sve u re­du sa nje­go­vim ži­vo­tom. Jer
će­mo se u su­prot­nom uklo­pi­ti u kon­sta­ta­ci­ju Zig­fre­da Kra­ka­u­
e­ra da „ne­kri­tič­ko kon­zu­mi­ra­nje me­di­ja ozna­ča­va do­bro­volj­nu
su­spen­zi­ju vla­sti­te hu­ma­no­sti i du­hov­no­sti“35. Pri­mi­tiv­no po­na­
ša­nje uče­sni­ka u ri­ja­li­ti pr­o­gra­mi­ma ne sme da pod­stak­ne pu­
bli­ku da se i ona ta­ko po­na­ša u re­al­nom sve­tu, a sa­mo me­dij­ski
pi­sme­na pu­bli­ka mo­že da shva­ti im­pli­cit­nu po­ru­ku ovih me­dij­
skih for­ma­ta – da se zbog nov­ca ne­ret­ko pri­sta­je i na naj­bi­zar­ni­ja
po­ni­že­nja, što je po­ra­ža­va­ju­će za čo­ve­ka.

Do­da­tak:
Zna­ci za tran­skrip­ci­ju
-- krat­ka pa­u­za
--- du­ga pa­u­za
---- ve­o­ma du­ga pa­u­za

34 VIP Veliki brat, VIP Farma.

35 Kracauer S., Die Photographie, Das Oranament der Masse, Frankfurt 1977,
str. 33.

316
 DEJAN PRALICA

< > tekst iz­me­đu ovih zna­ko­va po­seb­no na­gla­šen

+++ ne ču­je se ili ne razu­me tekst
= = = = = = = pre­kla­pa­nje, go­vo­re­nje uglas
è ne­ar­ti­ku­li­san glas
Y uz­dah
аа pr­o­du­že­no tra­ja­nje vo­ka­la
// ne­za­vr­šen is­kaz

LI­TE­RA­TU­RA:
Alić S., McLu­han – Na­ja­va fi­lo­zo­fi­je me­di­ja. Za­greb 2010.
Afrić V., Ka­rak­te­ri­sti­ke de­skrip­tiv­nog ili nor­ma­tiv­nog pri­stu­pa, Ba­
za zna­nja: Me­to­de is­tra­ži­va­nja u dru­štve­nim zna­no­sti­ma, pr­o­je­kat:
Iz­grad­nja i mul­ti­pli­ka­ci­ja mo­de­la in­ter­di­sci­pli­nar­nog ku­ri­ku­lar­nog
pri­stu­pa su­vre­me­ne mul­ti­me­di­jal­ne na­sta­ve - Edu­ka­ci­ja mla­dih sve­u­či­
li­šnih na­stav­ni­ka o ino­va­tiv­nim me­to­da­ma sve­u­či­li­šne na­sta­ve, Za­greb
2003.Do­stup­no na: http://inf­oz.ffzg.hr/Afri­c/­vjekobz/­C­ITABAZU­.
a­sp­?kljuc=2 (posećeno 13.5.201­1)
Big­nell­J.­, Big Brothe­r – Realit­y ­Televis­ion in ­th­e Twenty­-First ­Ce­ntu­
ry, Basingstoke ­20­05.
B­oji­ć D., ­Fe­nomen­Fa­rme u Sr­bij­i i svet­u – semi­na­rs­ki ra­d ­iz­p­re­dm­eta
Kr­it­ičk­a anal­iza­medijsk­og ­di­skursa n­a mast­er stu­dijama Komunikolo­
gi­ja, Filozo­fsk­i fakult­et, Unive­rzi­tet­u Nov­om Sad­u, ­Novi Sa­d ­2010. ­
Čelebi­ć ­J., Medijsk­i spekta­k­l – povl­ašte­na mj­es­ta medi­js­ke­kulture.
Odjek – revija za u­ mje­tnost, nauku i društvena pitanja, Sarajevo
2008. Dostupno na: http://www.­odjek.ba/ind­ex.php?br­oj­=16&id=3­0­
(posećeno 1. 10. 2011).
Deborg G., D­rušt­vo spektakla, Beograd 2003. Dostupno na: htt­p:­//
www.crsn.com­/de­bord/­Dr­ustvo_­s­pektakla_Gi_Debor.pdf

H­e­rman E. S. i M­ek­česni R. V­.,­Global­ni medi­ji­, ­Beograd 2­004.

Hill A., Reality T­V, Audienc­es­and Popula­r F­actu­al Tele­v­ision,
London, New York 2005­. ­­

Holmes S. i D­eb­orah­J., Underst­anding Reali­ty TV, Ne­w York 2004.

­ ra­cauer S., Die­P­ho­tograph­ie.­D­as Ornament der M­as­s­e, Frankfurt­
K
1977.
Lorenzo-Dus N., T­elevision D
­ i­s­co­urse: ­Analysi­n­g Language in th­e
­Media, New ­Yor­k 2009. ­

Milić V­.,­S­oc­io­loški me­to­d, Beogra­d ­1978.

Mirković N., Prirodni š­ou program. Jezikomanija. D ­ ne­vnikov TV ma­g­
az­in (o­d ­10­. d­o 16. 04­. 2011), ­Nov­i Sad 2­001, str. ­1.­

317
 DEJAN PRALICA

Nam­ko­sse B. B., Riali­ti­televizijs­ki f­ormat s­ a­p­os­eb­nim osvrtom na

emisiju Ve­liki brat, C
­ ­M – časopis za upravljanje k­ o­municiranjem,­
g­od. IV, br­. 10, Novi Sad­–­Beograd ­2­00­9,­­str­. 49-70­.
P­ralica D., Big brother t­e gleda, Link - časopis­­za profes­ion­alce u
­ edij­im­a, god.­IV, br.­35­,­Novi S­ad­2005­, s­tr.­ ­5.
m
Pr­ole D.,­Medijska­k­ o­ns­tr­ukcij­a ­stranog – Makl­ua­nua kriti­ka­G­ut­
enbergo­vo­g doba i nada u a­udiovizuelne medije, Arhe – ­časopis za
­filozofi­ju­, god­ina VI, br. 11, Novi Sad 2009­, str. 151-1­67­

Savić S­.­, ­Di­skurs ­ana­liza,­No­vi­S­ad 1993.­

Smi­rs­J­.,­U­metnost­pod pritiskom – promocija kulturne raznoliko­sti­u­
doba ­glo­ba­lizacije, ­No­vi Sad 20­0­4.
Van ­Dij­k ­T. A., ­Th­e Study o­f ­Di­sco­urs­e. Disc­our­se ­as Structure and
­ rocess – Discourse Stu­di­es­: A Multidis­ci­pl­in­ary I­nt­roducti­on­. ­Vo­l. 1,
P
Lo­nd­on 1998­, ­str. 1-3­4­.
Vuksanović D., F­il­ozofija medija – ontologija, estetika, kritika.
Beograd 2007.

VEB-SAJTOVI:
http://www.krunet.net/vesti%20sr.htm (posećeno 1. 9. 2011).
http://www.dvor-srbija.com/dvor-srbija/dvor-reality-show-u-januaru-
na-pink-tv.html (posećeno 1. 9. 2011).
ht­tp­:/­/www.novosti.rs/vesti/spektakl.147.html:320683-Rijaliti-dlaku-
menja (posećeno 1. 10. 2011).
http://www.youtube.com/watch?v=JrE9g_O_xXA (posećeno 29. 8.
2011).
http://www.youtube.com/watch?v=oMfREJfPKR4&feature=related
(posećeno 25. 8. 2011).
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/236494/RRA-blago-kaznila-Pink-na-
Dvoru-nastavili--sa-sukobima (posećeno 1. 10. 2011).
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Rijaliti-programi-pecat-
savremenog-drustva.lt.html (posećeno 1. 10. 2011).
http://www.nuns.rs/vesti/view.jsp?articleId=14380 (posećeno 1. 10.
2011).
http://www.nuns.rs/vesti/view.jsp?articleId=14379 (posećeno 1. 10.
2011).
http://www.nuns.rs/vesti/view.jsp?articleId=14347 (posećeno 1. 10.
2011).
http://www.nuns.rs/vesti/view.jsp?articleId=14374 (posećeno 1. 10.
2011).
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/236494/RRA-blago-kaznila-Pink-na-
Dvoru-nastavili--sa-sukobima (posećeno 1. 10. 2011).

318
 DEJAN PRALICA

Dejan Pralica
University of Novi Sad, Faculty of Philosophy, Novi Sad

AUDIENCE AND INDEPENDENT REGULATORY

AGENCY’S ATTITUDES TOWARDS REALITY
PROGRAMS IN SERBIA:
A CASE STUDY OF DVOR (PALACE)

Abstract

According to the official research data of the AGB Nielsen (April, 2010)
people in Serbia spend more time watching TV than any other nation
in the world. Reality shows are among the most popular programs on
televisions with national frequency. While most of these programs
are franchises, RTV Pink, the most popular commercial television in
Serbia, offered the audience in the region a reality show of its own
called Dvor (The Palace). Although the reality programs have been
broadcasted in Serbia since 2005 (Veliki brat, Operacija trijumf,
Survivor, Farma, Parovi, 48 sati svadba, Menjam ženu, Ja imam
talenat, Radna akcija, Domaćine, oženi se, Paklena kuhinja, Vreme je
za bebe, Maldivi), the controversial reactions of the public and media
regulatory bodies culminated during the broadcasting of Dvor. The aim
of this paper is to find out why physical violence and explicite hate
speach in Dvor provoked more reactions of the audience (approval and
disapproval alike), print media (detailed daily reports of what happened
in the program) and media experts and independent regulatory bodies
than similar incidents in other reality shows.The general hypothesis is
that Dvor was so popular because of its share in Pink’s program (more
than 10 hours a day), as well as the fact that daily newspapers and
magazines gave detailed reports of the events and participants of the
show. The first particular hypothesis is that Dvor attracted great interest
in the audience, but also in the media, simply because celebrities were
the participants of the show. The second particular hypothesis is that
the reactions and conclusions of the independant regulatory body –
Republic Broadcasting Agency – after the incidents in this program,
did not meet the expectations of media experts. The corpus of the study
contains the selected fragments from the first (Ulazak) and last (Finale)
episodes of the program, the situations in which physical violence
and hate speech appeared, as well as the reactions of media experts in
daily newspapers and magazines and the audience’s comments on the
Internet forums and social networks.

Key words: Reality show, „Dvor“, share, hate speech, public, independent
regulatory body

319