Сила еластичности

Узрок промене начина кретања тела је узајамно деловање са другим телима.

Деловање тела увек је узајамно и истовремено.

На пример, у једном тениском мечу, ако лоптица погоди у мрежу, мрежа ће

се затрести, али ће се и лоптица одбити и промениће брзину, правац и смер
кретања.

Узајамно деловање тела не мора увек да изазове промену начина кретања,

већ може да изазове деформацију. Деформација представља промену облика
и величине тела.

Основне деформације:
– истезање – сабијање – савијање – увијање

Деформације:
– пластична – после завршетка деловања силе остаје у том положају;
– еластична – после завршетка деловања силе тело се враћа у првобитни
положај (облик) и димензије (величину).
Мерење силе динамометром
Када се на опругу делује силом она се деформише. У зависности од смера деловања
силе опруга може да се истегне или сабије.

ИСТЕЗАЊЕ ОПРУГЕ

слабија сила – мање истезање

јача сила – веће истезање

• дужина неистегнуте
опруге – 𝑙0
• F1 сила истеже опругу
за ∆𝑙1 = 𝑙1 − 𝑙0
• F2 сила истеже опругу
за ∆𝑙2 = 𝑙2 − 𝑙0
Може да се напише:

𝐹1 𝐹2 𝐹1 ∆𝑙1
= а може и као =
∆𝑙1 ∆𝑙2 𝐹2 ∆𝑙2
Издужење опруге је сразмерно јачини силе која на њу делује.

НАПОМЕНА: Овде се први пут сусрећемо са ознаком ∆ (∆𝑙1 , ∆𝑙2 ). Симбол ∆ је велико
грчко слово „делта“ и тако се чита: делта. Делта представља ПРОМЕНУ физичке
величине, а то НИЈЕ ИСТО, као и сама физичка величина. На пример, тело се кретало
брзином 4 m/s па је променило брзину на 10 m/s. Промена брзине је у овом случају 10
m/s – 4 m/s = 6 m/s, а то НИЈЕ брзина тела, већ ПРОМЕНА брзине. Тело се НЕ КРЕЋЕ
брзином од 6 m/s него ЗА толико је променило брзину.

САБИЈАЊЕ ОПРУГЕ

Прве три слике приказују истезање опруге, као у претходном случају, а слика 4
приказује сабијање опруге. У случају сабијања опруге, крајња дужина опруге је
МАЊА од почетне дужине, па је истезање опруге једнако: ∆𝑙3 = 𝑙0 − 𝑙3

l0 – дужина недеформисане опруге

l1 – дужина опруге када на њу делује сила F1
l2 – дужина опруге када на њу делује сила F2
l3 – дужина опруге када на њу делује сила F3
Δl1 – издужење орпуге када на њу делује сила F1
Δl2 – издужење орпуге када на њу делује сила F2
Δl3 – скупљање орпуге када на њу делује сила F3
F1, F2, F3 – силе које делују на тело у три случаја
 𝐹1 𝐹3
И за случај сабијања опруге важи = видети слику 2 и 4
∆𝑙1 ∆𝑙3
𝐹1 𝐹2 𝐹3
Количник = = је за дату опругу УВЕК исти. Означава се са k и зове
∆𝑙1 ∆𝑙2 ∆𝑙3
𝐹1 𝐹2 𝑁
се константа опруге, (или крутост опруге). Дакле 𝑘 =
∆𝑙1
= ∆𝑙2
=⋯ [ ]
𝑚

На овом принципу је изграђен инструмент за мерење силе који се назива динамометар.

Динамометар се састоји од еластичне опруге поред које се налази скала. На скaли се
очитава вредност силе.