Узајамно деловање тела у непосредном додиру

Тело не може само од себе да се покрене из мировања или да промени

брзину кретања. До тога долази због узајамног деловања са другим
телима.

Примери непосредног додира и интеракције (интеракција – узајамно

деловање) тела:
 покретање, заустављање и промена брзине тела
 промена положаја
 деловање једног тела на друго – деформација (истезање, сабијање,
савијање, увијање и смицање). Укупно, пет врста деформација.
 кретање једног тела по површини другог
 кретање једног тела кроз неку средину
 међусобни судар
Тело мења свој положај, облик, започиње кретање, мења правац кретања и
слично услед дејства другог тела.

Услед узајамног деловања долази до промене облика (деформације) тела –

некад видљива некад не
 притиснути сунђер – кад се пусти враћа се у претходно стање; лопта
притиснута у руци, балон
 пластелин – не враћа се у претходни облик
 судар аутомобила – не враћа се у претходни облик
након деловања силе тело се врати у правобидно стање

 након деловања силе тело трајно мења облик

При узајамном деловању може доћи до промене облика тела
(деформације).

Ако се по престанку деловања тела враћају у првобитни облик може да се

каже да су еластична тела.

Тела која се после престанка дејства других тела не враћају у првобитни

облик су нееластична тела (пластична тела).

При кретању једног тела по површини другог јавља се трење. Tрење

настаје на додирним површинама између тела.
Један од разлога за појаву трења су неравнине на површинама које се
додирују. Трење се супротставља се кретању. Што је мање неравнина на
телу и на подлози по којој се тело креће, трење је слабије.

Трење може бити:

– трење клизања – једно тело клизи односно превлачи се по другом

– трење котрљања – тело се котрља по површини другог тела

Отпора средине се јавља приликом кретања тела кроз неку
средину (пример: вода, ваздух…) и супротставља се кретању.
Узајамно деловање тела која нису у непосредном додиру
Постоји неколико врста узајамног деловања тела која нису у непосредном
контакту:
 гравитационо
 електрично
 магнетно
ГРАВИТАЦИОНО ДЕЛОВАЊЕ
Примери:

– блато лети са тачкова када се окрећу – Земља ротира око своје осе, зашто
се ми не разлетимо, шта нас држи

– држимо неко тело у руци притиска, испустимо га пада

– тела делују на подлогу

– када се измакне подлога, прекине конац тела падају (навести примере)

– бацимо камен увис – лети, смањује му се брзина, пада

Свако тело које се налази изнад површине Земље пада на Земљу (под
условом да се не налази на некој подлози и није обешено).

Земља привлачи сва тела која се налазе на њој или у њеној околини.

Привлачно деловање Земље назива се гравитационо деловање –

гравитација. У простору око Земље образује се гравитационо поље.

Гравитационо поље постоји око сваког тела.

Гравитационо деловање је увек привлачно и јавља се између било која

два тела.

Људи су дуго веровали да је Земља равна, јер да је округла – људи који би

били на супротној страни стајали би наглавачке и морали би да отпадну

Због деловања Земљине теже сва тела слободно падају.

Слободном паду тела могу да се супротставе различите препреке: подлога

на којој тело стоји, конац о који је тело обешено и слично.
 ЕЛЕКТРИЧНО ДЕЛОВАЊЕ
Примери:

– муње – громови

– пуцкетање док се чешља коса, чешељ привлачи косу

– чешељ провлачимо кроз косу (чешаљ-негативно, коса-позитивно) –

привлачи папириће

– привући папириће односно стиропор балоном

– пробати: узети шипке протрљати и привући папириће

– пластична кашичица – со и бибер

Грчки филозоф Талес из Милета 600 г.п.н.е – када се ћилибар (једна врста
смоле) протрља вуненом тканином привлачи ситне комадиће –
незапажено, заборављено.

Енглески физичар Џилберт у 17. веку обратио пажњу на ову појаву и

показао да и друга тела имају ово својство. Он је дао овој појави назив
електрицитет по ћилибару који се на грчком назива електрон.

За тела која после трења са другим телима привлаче лакша тела може да се
каже да су наелектрисана.

Наелектрисање тела може да се врши на различите начине, а

најједноставнији начин је наелектрисање трењем.
 ебонитна (пластична) шипка (-) вуненом тканином
 стаклена шипка (+) свиленом тканином (амалгамисаном кожом)
На основу огледа дошло се до закључка да постоје две врсте
наелектрисаних тела. Један врста је означена као позитивна а друга
негативна. Наелектрисана стаклена шипка је означена као позитивна (+), а
наелектрисана пластична шипка као негативна (-).

Тела се привлаче ако су наелектрисана супротним врстама наелектрисања,

а одбијају ако су наелектрисана истим врстама наелектрисања.

У простору око наелектрисаног тела делује електрично поље.

 МАГНЕТНО ДЕЛОВАЊЕ

У околини места Магнезија (Мала Азија), неколико векова пре наше ере,
пронађена је гвоздена руда која има својство да привуче и да стално држи
гвоздене предмете.

Од давнина је познато да гвоздена руда магнетит има особину да привлачи

комаде гвожђа. Ова појава се назива магнетизам, магнетна тела која се
налазе у природи називају се природни магнети. Поред природних праве
се и вештачки магнети. Вештачи магнети праве се најчешће у облик
шипке, потковице или игле.

Сваки магнет има два пола.

 северни пол – означава се словом N (енглески North – север)

 јужни пол – означава се словом S (енглески South – југ)

Истоимени магнетни полови два магнета се одбијају, а разноимени се

привлаче.

Сваки комад раздељеног магнета је потпуни магнет, са северним и јужним

полом.
 Сила као мера узајамног деловања
Тело мења свој положај, облик, започиње кретање, мења правац кретања и
слично због дејства другог тела. Често се друго тело, од кога потиче дејство, и
не помиње већ каже се да је на посматрано тело деловала сила.

Неке од сила у природи:

• гравитациона
• електрична
• магнетна
• еластична
• сила трења
• сила отпора средине

ЗАДАТАК: У вашим књигама (уџбеницима), на страни од 58 до 73

прочитајте и подсетите се где и када се јављају претходно наведене
силе. Обратите пажњу на цртеже и слике.

Сила је мера узајамног деловања тела.

Сила настаје када једно тело делује на друго тело. Силу не видимо, али
видимо односно осећамо њено дејство.

Сила се означава великим словом латинице F (од латинске речи fortis – сила ).

Јединица за мерење силе је Њутн, означава се великим словом латинице N.

Мања јединица:

милињутн 1mN=0,001N 1N=1000N

Веће јединице:

килоњутн 1kN=1000N 1N=0,001kN

мегањутн 1MN=1000kN=1000000N
 Правац и смер деловања силе
Поред бројне вредности (интензитета), сила је одређена и правцем и смером.

Пример:

– кад гурамо аутомобил – силом делујемо на поједине делове

Нападна тачка је место на телу (или унутар тела) у коме делује сила.

Сила је одређена јачином, правцем, смером и нападном тачком.

Сила може да се прикаже помоћу дужи која на једном крају има стрелицу.

Стрелица показује смер. На слици је →= 4𝑁

𝐹
Јачина силе одређена је дужином дужи (бројем подеока).

пример: дуж од 4 дела

Када није потребно да се прикаже јачина силе, већ само правац и смер
деловања, црта се дуж произвољне дужине (без подеока).

на колица делује сила F у хоризонталном правцу удесно

 Слагање колинеарних сила
У многим случајевима на једно тело истовремено делује више сила.
- гурање колица
- гурање кола да упале (један човек, више њих - ефекти)
- гурање кола да упале - са које стране гурати
- Деда и репа

Силе које делују у истом правцу су колинеарне силе.

- натоварена колица - два човека гурају колица (две силе), исто као да гура један јачи
(једна сила)
- исто и за аутомобил
- Деда и репа

Када на једно дело истовремено делује више сила, деловање свих тих сила може да се
замени деловањем само једне силе која се назива резултанта.
РЕЗУЛТАНТА ЈЕ СИЛА, која замењује дејство две или више сила.

Силе које она замењује називају се компоненте.

Поступак одређивања резултанте посматраних сила назива се слагање сила.

Пример 1: две силе делују у истом правцу и смеру

F1=2N
F2=3N

FR=F1+F2=5N

Резултанта:
- има исти правац и смер као и њене компоненте
- бројна вредност (јачина) је једнак збиру бројних вредности компоненти.

ВАЖНО ! ПРИ ЦРТАЊУ СИЛЕ, КОЈА ДЕЛУЈЕ НА ТЕЛО, НАПАДНА ТАЧКА СИЛЕ
СЕ УВЕК ЦРТА НА ТЕЛУ (ИЛИ УНУТАР ТЕЛА). ДАКЛЕ, ПОЧЕТАК СТРЕЛИЦЕ
МОРА ДА БУДЕ НА ТЕЛУ (ИЛИ УНУТАР ЊЕГА) !
 Пример 2: две силе делују у истом правцу, а у супротним смеровима

F1=2N
F2=3N

FR=F2-F1=1N

Резултанта
- има смер јаче силе
- бројна вредност (јачина) је једнак разлици бројних вредности компоненти.

Ако компонетне имају исту бројну вредност и исти правац, а супротне смерове,
њихова резултанта је једнака нули.
Још неколико примера:

НАПОМЕНА: Раније смо рекли, да је сила векторска физичка величина, а то значи да

је потпуно одређена само ако знамо њен интензитет (или бројну вредност), затим њен
правац и смер. Дакле све три карактеристике морамо да знамо како би смо у потпуности
познавали силу. Исто то важи за СВЕ векторске физичке величине, каква је на пример,
брзина. Када цртамо слике и обележавамо силе, на тим сликама, ОБАВЕЗНО, изнад
ознаке силе цртамо малу стрелицу (која означава да је сила векторска величина). Када
радимо задатке, и одређујемо само бројне вредности, то није потребно. Ово правило
важи за све векторске физичке величине.
 Сила Земљине теже и тежина тела
Земља привлачи сва тела која се налазе на њој или у њеној околини. Сила којом Земља
привлачи сва тела назива се сила Земљине теже. Сила Земљине теже се означава
словима Fg. Тачка у којој делује сила Земљине теже назива се тежиште тела. Уколико
би се тело налазило на Месецу, онда се таква сила, која делује на тело, назива сила
Месечеве теже. Ако би било на Марсу – онда је то сила Марсове теже….итд.
Земља привлачи тела силом, због тога тела делују силом на подлогу на којој се налазе.

Сила којом тело због Земљине теже делује на хоризонталну подлогу на којој се налази
или затеже конац о који је обешено, назива се тежина тела.

Тежина се означава словом Q. Пошто је тежина сила, онда је она, као и сила, потпуно
одређена интензитетом, правцем и смером. На цртежима се ставља стрелица изнад
ознаке Q.

Мерна јединица за тежину, је иста као и за силу – њутн (N).

На доњој слици лево, сила Земљине теже делује на тело а тежина делује на конац који
затеже, а конац делује на плафон о који је кугла обешена. Уколико би пресекли конац,
на куглу би и даље деловала сила Земљине теже, али кугла више не би затезала конац –
према томе, у том случају кугла нема тежину. Нема тежину, зато што, нити делује на
подлогу, нити затеже конац. Кажемо да се кугла, која слободно пада, налази у
бестежинском стању.

На истој слици десно, сила Земљине теже делује на тело а тежина делује на подлогу, на
којој кугла стоји.
Треба разликовати тежину тела и силу теже.
• сила Земљине теже – делује на тело (нападна тачка је унутар тела)
• тежина тела – делује на подлогу – на тачку ослонца или вешања
• Ако је тело на хоризонталној подлози, онда обе силе имају исти интензитет, исти
правац и смер, али разикују се по нападној тачки

На горњој слици је нацртано коако сила Земљине теже и тежина тела имају исти
интензитет, исти правац (силе су колинеарне), и имају исти смер, али немају исту
нападну тачку. Обратите пажњу како су сила теже и тежина тела нацртане, где им је
нападна тачка. Обратите пажњу на њихов правац и смер.

Сила теже делује на тело, а тежина је сила којом тело делује на неко друго тело
(подлога, или конац).

Такође, обавезно треба разликовати тежину тела, од масе тела. То нису исти
појмови, а масу тела радићемо у другом полугодишту.
 Силе трења
Трење се јавља на додирним површинама између тела. Супротставља се померању и
кретању тела по површини другог тела. Сила трења је физичка величина којом се
описује трење. Сила трења увек делује у супротаном смер од смера кретања тела.
Супротставља се кретању – успорава односно зауставља тело.

Трење може бити:

• трење мировања
• трење клизања – једно тело клизи односно превлачи се по другом
• трење котрљања – тело се котрља по површини другог тела

Сила трења зависи:

• од величине силе којом тело делује нормално на подлогу

• од особина тела чије се површине додирују

F – сила (обично се и назова вучна сила – сила која вуче тело)

Ftr – сила трења (сила која се супроставља кретању и увек је супротног смера, од смера
кретања)

Q – тежина тела (сила која делује на подлогу – нападна тачка је на подлози)

N – сила реакције подлоге (сила којој је нападна тачка у телу). О овој сили више ћемо
радити у 7 разреду.

Сила трења не зависи од величине додирне површине.

Када се тело креће по хоризонталној подлози нормална сила је једнака тежини тела.

Сила трења клизања сразмерна је сили која делује нормално на подлогу. Сила трења
клизања јавља се као последица неравнина тела и подлоге (као на доњој слици). Што су
неравнине веће, то је и сила трења већа.

Да ли је сила трења штетна или корисна? У зимским данима, на аутомобиле се стављају

зимске гуме. Зашто? Да ли је потребно да при кретању аутомобила имамо веће или мање
трење? Зимске гуме имају дубље шаре и веће неравнине, што је потребно како би сила
трења била већа и како би се возило лакше тј брже зауставило. Дакле овде имамо
корисну силу трења. Исто је и при ходању. Када бисмо глатком обућом стали на лед не
бисмо могли да ходамо, али би могли да се клизамо. За клизање је потребно да сила
трења буде што мања.

Разни спојеви на аутомобилима се „подмазују“, као и шарке на вратима. Зашто? Обично

се каже да „не шкрипе“, али ствар је у томе што трење које се јавља доводи до оштећења
делова (обично се каже хабања). Да би то спречили, шта радимо? Помоћу масти,
попунимо све неравнине (које видите на претходној слици) и тако смањимо силу трења
и сачувамо делове аутомобила. Тај поступак обично зовемо „подмазивање“.

При клизању неравнине једног тела задиру у неравнине другог тела, док се приликом
котрљања само додирују.
коефицијент трења клизања > коефицијент трења котрљања
сила трења клизања > сила трења котрљања
 Сила еластичности
Узрок промене начина кретања тела је узајамно деловање са другим телима.
Деловање тела увек је узајамно и истовремено.

На пример, у једном тениском мечу, ако лоптица погоди у мрежу, мрежа ће

се затрести, али ће се и лоптица одбити и промениће брзину, правац и смер
кретања.

Узајамно деловање тела не мора увек да изазове промену начина кретања,

већ може да изазове деформацију. Деформација представља промену облика
и величине тела.

Основне деформације:
– истезање – сабијање – савијање – увијање

Деформације:
– пластична – после завршетка деловања силе остаје у том положају;
– еластична – после завршетка деловања силе тело се враћа у првобитни
положај (облик) и димензије (величину).
Мерење силе динамометром
Када се на опругу делује силом она се деформише. У зависности од смера деловања
силе опруга може да се истегне или сабије.

ИСТЕЗАЊЕ ОПРУГЕ

слабија сила – мање истезање

јача сила – веће истезање

• дужина неистегнуте
опруге – 𝑙0
• F1 сила истеже опругу
за ∆𝑙1 = 𝑙1 − 𝑙0
• F2 сила истеже опругу
за ∆𝑙2 = 𝑙2 − 𝑙0
Може да се напише:

𝐹1 𝐹2 𝐹1 ∆𝑙1
= а може и као =
∆𝑙1 ∆𝑙2 𝐹2 ∆𝑙2
Издужење опруге је сразмерно јачини силе која на њу делује.

НАПОМЕНА: Овде се први пут сусрећемо са ознаком ∆ (∆𝑙1 , ∆𝑙2 ). Симбол ∆ је велико
грчко слово „делта“ и тако се чита: делта. Делта представља ПРОМЕНУ физичке
величине, а то НИЈЕ ИСТО, као и сама физичка величина. На пример, тело се кретало
брзином 4 m/s па је променило брзину на 10 m/s. Промена брзине је у овом случају 10
m/s – 4 m/s = 6 m/s, а то НИЈЕ брзина тела, већ ПРОМЕНА брзине. Тело се НЕ КРЕЋЕ
брзином од 6 m/s него ЗА толико је променило брзину.

САБИЈАЊЕ ОПРУГЕ

Прве три слике приказују истезање опруге, као у претходном случају, а слика 4
приказује сабијање опруге. У случају сабијања опруге, крајња дужина опруге је
МАЊА од почетне дужине, па је истезање опруге једнако: ∆𝑙3 = 𝑙0 − 𝑙3

l0 – дужина недеформисане опруге

l1 – дужина опруге када на њу делује сила F1
l2 – дужина опруге када на њу делује сила F2
l3 – дужина опруге када на њу делује сила F3
Δl1 – издужење орпуге када на њу делује сила F1
Δl2 – издужење орпуге када на њу делује сила F2
Δl3 – скупљање орпуге када на њу делује сила F3
F1, F2, F3 – силе које делују на тело у три случаја
 𝐹1 𝐹3
И за случај сабијања опруге важи = видети слику 2 и 4
∆𝑙1 ∆𝑙3
𝐹1 𝐹2 𝐹3
Количник = = је за дату опругу УВЕК исти. Означава се са k и зове
∆𝑙1 ∆𝑙2 ∆𝑙3
𝐹1 𝐹2 𝑁
се константа опруге, (или крутост опруге). Дакле 𝑘 =
∆𝑙1
= ∆𝑙2
=⋯ [ ]
𝑚

На овом принципу је изграђен инструмент за мерење силе који се назива динамометар.

Динамометар се састоји од еластичне опруге поред које се налази скала. На скaли се
очитава вредност силе.