Силе трења

Трење се јавља на додирним површинама између тела. Супротставља се померању и

кретању тела по површини другог тела. Сила трења је физичка величина којом се
описује трење. Сила трења увек делује у супротаном смер од смера кретања тела.
Супротставља се кретању – успорава односно зауставља тело.

Трење може бити:

• трење мировања
• трење клизања – једно тело клизи односно превлачи се по другом
• трење котрљања – тело се котрља по површини другог тела

Сила трења зависи:

• од величине силе којом тело делује нормално на подлогу

• од особина тела чије се површине додирују

F – сила (обично се и назова вучна сила – сила која вуче тело)

Ftr – сила трења (сила која се супроставља кретању и увек је супротног смера, од смера
кретања)

Q – тежина тела (сила која делује на подлогу – нападна тачка је на подлози)

N – сила реакције подлоге (сила којој је нападна тачка у телу). О овој сили више ћемо
радити у 7 разреду.

Сила трења не зависи од величине додирне површине.

Када се тело креће по хоризонталној подлози нормална сила је једнака тежини тела.

Сила трења клизања сразмерна је сили која делује нормално на подлогу. Сила трења
клизања јавља се као последица неравнина тела и подлоге (као на доњој слици). Што су
неравнине веће, то је и сила трења већа.

Да ли је сила трења штетна или корисна? У зимским данима, на аутомобиле се стављају

зимске гуме. Зашто? Да ли је потребно да при кретању аутомобила имамо веће или мање
трење? Зимске гуме имају дубље шаре и веће неравнине, што је потребно како би сила
трења била већа и како би се возило лакше тј брже зауставило. Дакле овде имамо
корисну силу трења. Исто је и при ходању. Када бисмо глатком обућом стали на лед не
бисмо могли да ходамо, али би могли да се клизамо. За клизање је потребно да сила
трења буде што мања.

Разни спојеви на аутомобилима се „подмазују“, као и шарке на вратима. Зашто? Обично

се каже да „не шкрипе“, али ствар је у томе што трење које се јавља доводи до оштећења
делова (обично се каже хабања). Да би то спречили, шта радимо? Помоћу масти,
попунимо све неравнине (које видите на претходној слици) и тако смањимо силу трења
и сачувамо делове аутомобила. Тај поступак обично зовемо „подмазивање“.

При клизању неравнине једног тела задиру у неравнине другог тела, док се приликом
котрљања само додирују.
коефицијент трења клизања > коефицијент трења котрљања
сила трења клизања > сила трења котрљања