Унутрашња енергија (U)

У природи има много супстанција различитих својстава.

стакло – провидно и крто

челик – непровидан и еластичан
бакар – добар проводник
керамика – лош проводник

Од давних времена људи су покушавали да схвате каква је унутрашња структура супстанције.

грумен кухињске соли – разбити у ситне делове

кап воде – распршити у још ситније капљице
чини се да том ситњењу нема краја – није тако – до молекула

Најситнији делићи који још увек задржавају особине посматраног тела зову се молекули.

Молекули се састоје од још ситнијих делића – атома.

Демокрит – V век пре нове ере – све у природи се састоји од атома (атомос-недељив)

– данас се зна да није тако

Између молекула увек постоји празан простор – међумолекуларни простор. (различит за различите
молекуле)
Молекули свих тела су у сталном, непрекидном кретању. У току кретања молекули се стално
међусобно сударају. Кретање молекула је последица многобројних међусобних судара. Пошто се ово
кретање врши у телима назива се унутрашње кретање, а одговарајућа енергија – унутрашња енергија.

Унутрашња енергија је збир кинетичких и потенцијалних енергија узајамног деловања свих

молекула (атома и других честица) тела. Означава се са U, а мерна јединица је Ј (џул).

Kретање молекула брже – унутрашња енергија већа.

Топлотне појаве (процеси):

топљење
очвршћавање
загревање или хлађење

Карактеристичне величине које описују топлотне појаве:

унутрашња енергија
температура
количина топлоте
Да ли се унутрашња енергија може мењати? Постоје два начина:
- механичким радом
- топлотним процесима

Величина која је повезана са унутрашњом енергијом јесте температура . Што је унутрашња енергија
већа, то је и већа температура тела (течности или гаса), и обрнуто. Температура и унутрашња енергија
нису исти појмови, али су међусобно повезани.