АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

КОСОВСКО МЕТОХИЈСКА

Пећ-Лепосавић

Приступни рад

Финансијски извештај као предмет

анализе

Ментор: Студент:
Др Ненад Којић, проф. Јелена Костић

Бр. Индекса 2009/22

Лепосавић
2023. године
Cадржај

1. Појам финансијске анализе............................................................................................................1

2. Етапе финансијске анализе.............................................................................................................2
2.1. Задаци и циљеви финансијске анализе..................................................................................3
2.2. Финансијски резултат...............................................................................................................4
2.3. Финансијска контрола..............................................................................................................5
2.4. Финансијске евиденције..........................................................................................................5
2.5. Финансијске информације.......................................................................................................6
3. Финансијска анализа.......................................................................................................................7
3.1. Анализа ликвидности...............................................................................................................8
3.2. Анализа успешности пословања..............................................................................................9
4. Основи рацио анализе - циљеви и методе анализе финансијских извјештаја..........................11
4.1. Одговорност менаџмента за квалитетно финансијско извештавање.................................12
5. Методе анализе финансијских извештаја....................................................................................13
5.1. Рациа ликвидности.................................................................................................................15
5.2. Показатељи пословне активности.........................................................................................15
5.3. Показатељи финансијске структуре или рациа менаџмента задуженост...........................15
5.4. Рациа профитабилности/Рентабилности..............................................................................16
5.5. Показатељи тржишне вриједности акција или рациа тржишне вриједности....................16
6. Коришћење и ограничења рацио анализе...................................................................................17
Закључак.............................................................................................................................................18
Литература.........................................................................................................................................20
 1. Појам финансијске анализе

Финансијска анализаФинансијска анализа се бави анализом финансијског стања

предузећа и могућностима промјена у жељеном правцу. Знатан дио анализе врши се
стављањем у однос вриједности биланса стања и успјеха. За обављање сложенијих
функција користе се сложеније математичке методе. Финансијска анализа представља
начин сакупљања и коришћења информација финансијског карактера с циљем да се
оцјени текуће финансијско стање, могући темпо развоја, прогнозира перспективно
финансијско стање, открију доступни извори средстава и могућност њихове
мобилизације, прогнозира положај предузећа на тржишту капитала и др.
 2. Етапе финансијске анализе

Етапа припреме - почиње упознавањем са ревизорским закључком и циљ је да се

донесе одлука о сврсиходности анализе. Стандардни ревизорски закључак је кратак
документ који садржи позитивну оцјену ревизора или ревизорске фирме о
вјеродостојности појединих информација у извештају и њихове подударности са
важећим нормативним документима. Нестандардни је обимнији и садржи допунске
информације.

Предходни преглед књиговодствених рачуна - има за циљ да се оцјене услови рада у

обрачунском периоду, да се одреде тенденције основних показатеља као и
квалитативне промјене у имовинском и фин. положају предузећа. Економски реферат и
анализа обрачуна је општа оцјена резултата привредне активности и фин. стања
предузећа.

Детаљна анализа фин. стања у односу на експрес анализу врши се детаљније и у

интересу различитих корисника.1

1
Проф. Др. Славко Вукша “Финансијско рачуноводство” Бања Лука, 2006.
 2.1. Задаци и циљеви финансијске анализе

Финансирање предузећа може се оцјењивати са гледишта дугорочне и краткорочне

перспективе. Под ликвидношћу неке ацтиве, тј. извора средстава - подразумјева се
њена способност да се трансформише у новчана средства.

Солвентност је способност да се благовремено и у пуном обиму изврше доспјеле

обавезе. Задатак финансијске анализе је оцјена активе и извора њеног финансирања и
допунског финансирања, оцјена величине и састава ресурса потребних за одржавање
постигнутих економских потенцијала предузећа и потврђивање његове дјелатности.

Проучавање форме финансирања и испитивање ризика који настаје са датим изворима

средстава.
 2.2. Финансијски резултат

У финансијској анализи разликују се: економски ефекат као апсолутни показатељ који
карактерише резултат дијелатности и економска ефикасност као релевантни показатељ
који упоређује ефекат са трошковима или ресурсима који су коришћени за добијање
тог ефекта. Финансијски резултат је разлика између финансијског прихода и расхода и
они треба да се анализирају посебно. Финансијској анализи треба да предходи
општесистемска анализа, може се користити метод морфолошке анализе, који је
успјешан при присуству малог броја информација о проблему. Сви субјекти се дијеле у
групе и свака се подвргава детаљној анализи што омогућава и сакупљање података за
касније истраживање.

Финансијској анализи је потребна било која информација финансијског карактера:

књиговодствени обрачун, извештаји финансијских органа, итд.

Анализа информација може да се врши у циљу:

- контроле и дијагностике стања,

- прогнозирање развоја предузећа.

 2.3. Финансијска контрола

Финансијска контрола представља скуп мјера и активности за провјеру дјелатности

предузећа у финансијском смислу. Финансијска контрола је активност којом се или
потврђује да финансијска политика и менаџмент постижу постављање циљева или се
откривају проблеми. Контрола може бити интерна и екстерна.

Интерну контролу врше сопствене контролне службе, а екстерну контролу разне

инспекције и државни органи. За вршење контроле организују се посебни органи са
висококвалификованим стручњацима. Приликом финансијске контроле провјерава се
поштовање закона и других прописа, расподјела прихода привредних субјеката,
буџетска контрола, вођење рачуноводства и др.2

2.4. Финансијске евиденције

Посебан значај за финансијски менаџмент имају евиденције о:

- стању девизних рачуна,

- стању хартија од вриједности и полиса осигурања,

- одобрењима о неискоришћеним кредитима код пословних банака,

- примљеним новчаним документима,

- заједничким улагањима са страним лицима,

- дуговања и потраживања према дужницима и повјереницима.

2
Проф. Др. Миленко Р. Станић “Пословна економија” Бања Лука, 2008.
 2.5. Финансијске информације

Посебно су значајне и финансијске информације о:

- потребама и изворима финансијских средстава,

- приливу и одливу новчаних средстава и укупних пословних средстава,

- финансијским пласманима,

- стању депозитних рачуна и хартија од вриједности,

- финансијским стабилности предузећа и сл.

 3. Финансијска анализа

Финансијска анализа - за успешно управљање финансијским системом у предузећу

појављује се и активност анализе финансијског пословања. Финансијска анализа је
саставни дио комплексне пословне анализе предузећа.

Финансијска анализа треба да анализира комплетно дејстово финансијске функције:

- опште принципе (продуктивност, економичност, рентабилност),

- посебне принципе ( ликвидност, стабилност, сигурност),

- дејства интерних и екстерних фактора,

- одлука финансирања ....и тд.

Биланс као подлога финансијске политике представља примаран фактор у

финансијској анализи. Дакле биланс третирамо као један од основних метода и
инструмената комплексне анализе пословања предузећа.

Врсте финансијске анализе – може се говорити о следећим врстама финансијске

анализе:

- анализа средстава и извора средстава,

- анализа ликвидности,

- анализа расхода и прихода,

- анализа успешности пословања.

Анализа средстава и извора средстава представља заправо анализу биланса стања. При
томе може се говорити о статичкој и динамичкој анализи биланса стања. Статичка
анализа биланса стања јесте анализа само једног таквог биланса на основу које се
добија слика о стању и структури средстава и њихових извора. Динамичка анализа
биланса стања односи се на анализу више оваквих биланса и она омогућује да се
сагледају промјене до којих је дошло у неком временском периоду у једном пословном
систему.
 3.1. Анализа ликвидности

За једно предузеће можемо рећи да је ликвидно ако је способно да :

- одговори на своје краткорочне обавезе о роковима њиховог доспећа,

- одржава довољно обртних средстава за обављње нормалне пословне активности,

- да исплати доспјеле камате и издатке на терет распоређеног добитка,

- сачува своју кредитну способност.

Стање и динамика ликвидности најбоље се прати преко ''рациа ликвидности'' : општег

и посебног.

Општи рацио ликвидности се добија подјелом укупних обртних средстава са

краткоричним обавезама.

Обс обртна средства

ОРЛ = -------- = -------------------------------

Кро краткорочне обавезе

Овај рацио указује грубо на способност предузећа да подмири своје краткорочне

обавезе и одржава степен сигурности којим су заштићени интереси краткорочних
повјерилаца. Однос 2:1 у корист обртних средстава тумачи се као нормалан.

Посебан рацио ликвидности представља знатно ригорознији тест текуће ликвидности.

Лкс ликвидна средства

ПРЛ = ------ = ------------------------------

Кро краткорочне обавезе

Ако предузеће има однос 1:1 начелно се сматра да је његово текуће финансијско стање
релативно задовољавајуће.

Анализа расхода и прихода јесте заправо анализа биланса успеха и може се говорити о
статичкој и динамичкој анализи биланса успеха.
 3.2. Анализа успешности пословања

Успешност пословања је циљ коме тежи свако предузеће и она се утврђује преко
одређених и опште важећих показатеља:

- продуктивности,

- економичности,

- рентабилности (профитабилности),

- акумулативности.

Продуктивност показатељ успешности пословања предузећа. У натуралном облику

може се изразити на два начина:

Као количина остварене производње (Q) по јединици радног времена (Т).

Пр = ------

Као количина радног времена (т) потребног за израду јединице производа (q).

Пр = ------

У вриједносном облику може се изразити као:

- Вриједност недновршене прооизводње по раднику Вр / Р

- Вијредност довршене производње по раднику Вп / Р

- Вијредност укупне производње Вуп / Р

- Бруто добит по раднику БД / Р

- Нето добит по раднику НД / Р

Економичност представља један од основних принципа економије и најчешће се

изражава као однос укупних прихода и укупних трошкова.

УП

Е = ------

УТ

Рентабилност односно профитабилност се дефинише као однос добити према просечно

коришћеним средствима.

На бази укупног прихода: БД / УП, НД / УП.

На бази средстава: БД / ПС, НД / ПС.

4. Основи рацио анализе - циљеви и методе анализе финансијских
извјештаја
Сврха презентирања финансијских информација - пружање информација опште
намјене корисницима Ф.И., односно Б/С, Б/У, извештај о промјенама на капиталу и
напомене уз Ф.И. - тзв. компоненте Ф.И.

Кључна квалитативна обележја рачуноводствених информација су:

1) Разумљивост - саопштавање жељеног значења корисницима Ф.И који треба да

интерпретирају добијене информације и да их користе у процесу одлучивања -
корисник је тај који треба да процјени које информације да користи, како да их
користи и шта оне значе?

2) Релевантност - означава да информација утиче на врсту донете одлуке, односно да

би била донета друкчија одлука да корисник није располагао релевантном
информацијом

- Да би одлука била релевантна она мора да пружи повратне информације о прошлим

трансакцијама (нпр. о оствареној нето добити), али и да буде од помоћи у предвиђању
будућих информација - очекивану нето добит у наредној години,

- Релевантност информације је функција врсте информације и њеног материјалног

значаја (пондера).

3) Поузданост - постоји онда уколико информација не садржи значајне грешке или не

изазива недоумице, односно уколико тачно одражава оно што корисник од ње очекује.
Осим тога, да би била поуздана информација мора да задовољи и неке друге
критеријуме, као што су:

- вјеродостојно приказивање или правилност презентације,

- суштина је важнија од форме,

- неутралност (нема неодумица и дилема),

- обазривост или опрезност, као врховно рачуноводствено начело или принцип,

- потпуност информације.
4) Упоредивост информација – се обезбјеђује примјеном рачуноводственог принципа
доследности (конзистентности) у примјени рачуноводствене политике.

Ограничење за пружање релевантних и поузданих информација:

а) Благовременост презентирања

б) Равнотежа између користи и трошка

ц) Равнотежа између квалитативних карактеристика

4.1. Одговорност менаџмента за квалитетно финансијско извештавање

• Корисници Ф.И. зависе од добре воље и етичког става оних који припремају Ф.И-је.

• Менаџмент фирме је примарно одговоран за реалност Ф.И-ја.

Да би тој обавези удовољи, менаџмент се ослања на:

- поуздан систем интерне контроле

- формалне политике и поступке које морају да се спроводе у фирми

- функцију интерне ревизије

• Примјену етичких норми и пословање с пажњом доброг привредника.

• Уколико се то не спроводи, имамо другу крајност - праксу кривотворења Ф.И-ја, која

има бројне негативне импликације.

• Кривотворење Ф.И-ја има своје исходиште из бројних извора, као што су: већа цијена
при продаји компаније - да се задовоље очекливања акционара, или да се добије нови
кредит од банке, стимулација, унапређење и сл.

• Независна ревизија - главна “рампа” за обимно кривотворење Ф.И-ја.

• Одговорност за реалност Ф.И-ја је примарно на менаџменту клијента.

• Одговорност ревизора је да о презентираним Ф.И-има изразе независно експертско

мишљење. То мишљење се увек изражава у односу на то да ли су ти Ф.И-ји
презентирану складу са тзв. “дефинисаним оквиром за финансијско извештавање”
(МРС, ГААП, Закон о рачуноводству, или нешто друго.
 5. Методе анализе финансијских извештаја
А. Хоризонтална анализа

Б. Анализа трендова

Ц. Вертикална анализа

Д. Рацио анализа (Коефицијенти)

А. Хоризонтална анализа - поређење текуће са претходном годином:

- у апсолутном износу

- процентуално (индекс)

Али, апсолутна промјена у висини укупног прихода или нето добити у истом износу
има сасвим различити значај.

Хоризонтална анализа ја анализа финансијског извјештаја који омоћува упоређивање

података у дужем временском периоду, да би се откриле тенденције и динамика
промјена појединих билансних промјена.

Б. Анализа трендова - ријеч је о промјенама у процентима, али не само за двије, већ за

низ година (по правилу најмање пет, али и више).

Значај: Планирање будућих кретања у пословним учинцима.

Ц. Вертикална анализа - коришћење % за оцјену учешћа неких дјелова у цијелини

(учешће у укупној активи, учешће у обртним средствима, и сл.).

Д. Рацио анализа - примарни циљ рацио анализе је да се укаже на подручја која

захтевају додатно истраживање.

Постоје два посебна гледишта у процесу анализе Ф.И.:

а) Са аспекта инвеститора - предвиђање будућности је оно што је посебно битно

б) Са гледишта менаџмента - анализа Ф.И-ја је битна како за предвиђање будућности,
тако и као полазна основа за планирање пословних активности које ће утицати на
будући ток догађаја

Рацио анализа је веома користан метод за анализу Ф.И., а јавља се у два основна
облика:

- као међусекторска анализа: поређење једне фирме са другом, са репрезентативним

узорком или са просјеком индустрије гране,

- као анализа временских серија: изналажење и процена рацио бројева за једну те исту
фирму у временском низу.

Класификација рацио бројева:

1) Рациа Б/С

2) Рациа Б/У

3) Мешовити рацио бројеви (једна или више позиција више из Б/С и једна или више из
Б/У.

Међутим, са аналитичке тачке гледишта је много важнија класификација рациа у

складу са разним аспектима пословања, као што су:

1) Рациа (показатељи) ликвидности

2) Рациа (показатељи) пословне активности

3) Рациа (показатељи) финансијске структуре

4) Рациа (показатељи) рентабилности/профитабилности

5) Рациа (показатељи) тржишне вриједности акција

 5.1. Рациа ликвидности

А. Текући рацио ликвидности или рацио опште ликвидности - показује могућност

измирења краткорочних односно текућих обавеза, а добија се по формули:

Текући рацио = Текућа средства/Текуће обавезе

(Пожељни рацио за овај случај је 2:1)

Б. Рацио редуциране ликвидности /(енг. Ацид ратио) - је однос између обртних

средстава (текућа средства) умањених за залихе и АВР и укупних краткорочних
(текућих) обавеза. Формула за овај рацио гласи:

Редуцирани рацио = Обртна средства – (Залихе + АВР)/ Краткорочне обавезе

5.2. Показатељи пословне активности

• Коефицијент обрта залиха (КОЗ), по формули:

КОЗ= Трошкови реализације/Залихе 365: КОЗ = просечна старост залиха на складишту

• Коефицијент обрта купаца (КОК) који се добија по формули:

КОК = Реализација/Просечан салдо купаца 365:КОК = Просечан период наплате

• Коефицијент обрта основних средстава (КООС), који се добија по формули:

КООС = Реализација/Набавна вредност О.С

• Коефицијент обрта укупне активе (КОУА) који се добија:

КОУА = Реализација/Укупна актива

5.3. Показатељи финансијске структуре или рациа менаџмента

задуженост

Указују на структуру извора капитала, тј. сопствени / позајмљени капитал.

• Рацио задужености (РЗ) по формуули:

РЗ = Позајмљени капитал/Укупна актива

• Рацио могућности за плаћање камате (МПК), по формули:

МПК = Добит пре плаћања камате и пореза/Расходи на име камата (Исплаћене камате)

• Однос сопственог и позајмљеног капитала, по формули:

Укупни позајмљени капитал/Сопствени капитал

5.4. Рациа профитабилности/Рентабилности

Одражава комбиноване ефекте ликвидности, менаџмента активе и менаџмента

задужености на остварене пословне резултате.

• Бруто профит од реализације, по формули:

БП = Бруто добит/Реализација

... Као показатељ износа профита на новчану јединицу реализације

• Стопа приноса на укупну активу (СПУА), по формули:

СПУА = Нето добит/Просечна актива

• Нето добит после опорезивања (НДПО), по формули:

НДПО = Нето добит/Реализација

5.5. Показатељи тржишне вриједности акција или рациа тржишне

вриједности

Служе као показатељ цијена акција фирме са њеном добити и књиговодственом

вриједношћу по акцији. Ако су сва претходна рациа била повољна, и овај рацио би био
висок, а цијена акција фирме повољна.

• Нето добитак по акцији се добија по по формули:

Нето добитак/Број издатих обичних акција

... Показује расположиви нето добитак по акцији, који се може исплатити у облику
дивиденде или приписати капиталу (У литератури се овај однос обележава као ЕПС –
Еарнингс Пер Схаре).

• Рацио (однос) тржишне цијене по акцији и нето добитка по акцији, који се добија по
формули:
Тржишна цена по акцији/Нето добитак по акцији (или П/Е Ратио)

6. Коришћење и ограничења рацио анализе

Поред неспорне корисности у анализи Ф.И-ја, рацио анализа има бројна ограничења
која ваља имати у виду. Главна од њих су:

- повољније је за мала и средња предузећа, а неповољан за анализу мултинационалних

компанија,

- нарушавање упоредивости информација између двије фирме услијед алтернативне

примјене ГААП-а или МРС,

- “фризирање биланса” на дан биланса стања - статичност Б/С је велико ограничење

које треба имати у виду (нпр. повољан рацио опште или редуциране ликвидност на дан
Б/С, који већ “сутра” може бити драстично супротан, али он и даље стоји - и тако све
до слиједећег дана “Д”),

- не може се уденути утицај инфлације или дезинфлације, услијед примјене принципа

историјског трошка,

- тешко је генерализовати да ли је неки рацио “добар” или “лош”, с обзиром да то

зависи и од врсте фирме и од области у којој фирма послује,

- рацио бројеви су корисно средство за анализу Ф.И., али се они морају правилно
интерпретирати и то од стране појединаца који потпуно разумјевају карактеристике
фирме коју анализирају и пословно окружење у коме та фирма послује.

Рацио анализа, поред осталога, подразумјева израчунавање коефицијента ликвидности,

солвентности и коефицијента рентабилности.3

3
Проф. Др. Славко Вукша “Финансијско рачуноводство” Бања Лука, 2006.
 Закључак

Финансијска анализа се бави анализом финансијског стања предузећа и могућностима

промјена у жељеном правцу. Знатан дио анализе врши се стављањем у однос
одређених вриједности из биланса стања и биланса успеха.

Финансијском анализом се стављају у однос расположиви подаци и информације у

циљу продубљенијег сазнања о значајним факторима, а у циљу утврђивања
вјероватних грешака и трендова и дјеловања у правцу њиховог помјерања у жељеном
правцу. На овај начин се увећава корисност расположивих података, јер се преко њих
дубље спознаје садашње стање предузећа и процјењује будуће. За обављање сложених
финансијских анализа користе се сложеније математичке методе.

Финансијска анализа представља начин сакупљања и коришћења информација

финансијског карактера са циљем да се:

- оцјени текуће финансијско стање предузећа;

- оцјени могући и сврсисходан темпо развоја предузећа са позиције његовог

финансијског обезбеђења;

- прогнозира перспективно финансијско стање предузећа;

- открију доступни извори средстава и оцјени могућност и сврсисходност њихове

мобилизације;

- прогнозира положај предузећа на тржишту капитала и др.

Финансијској анализи треба да претходи општесистемска анализа. За вријеме

општесистемске анализе може да се користи метод морфолошке анализе. Предност
овог метода се састоји у томе што је остварљив при присуству малог обима
информација о проблему који се проучава. Овај метод се најчешће користи код
прогнозирања могућег исхода фундаменталних истраживања. Коришћење овог метода
је могуће код проналажења нових тржишта.

При коришћењу морфолошког приступа сви субјекти се дијеле на групе, од којих се

свака подвргава детаљном проучавању. Такав приступ омогућава сакупљање података
за каснија истраживања. Морфолошки прилаз је повезан са структурним узајамним
везама међу објектима, појавама и концепцијама. Један од његових принципијелних
аспеката је свеопштост. Она претпостаља коришћење цјелисходног знања о објекту.

Основу информацијског обезбеђивања система финансијске анализе чини било која

информација финансијског карактера:
1) књиговодствени обрачун;

2) извештаји финансијских органа;

3) информације институција банкарског система;

4) информације са берзи;

5) допунске информације (аналитички рачуни, рекламације, планови, документација

прихода-расхода и др.).

Анализа информација може да се врши у циљу:

1) контроле и дијагностике стања, и

2) прогнозирања развоја предузећа, при чему код прогнозирања треба остварити

дијагностику стања утврдивши узрок појаве проблема.
 Литература

• Проф. Др. Славко Вукша “Финансијско рачуноводство” Бања Лука, 2006.

• Проф. Др. Миленко Р. Станић “Пословна економија” Бања Лука, 2008.