1pogl

avl
je-Osnov
iteor
ij
eaf
azi
ologi
je
Pr
edmetici
lj
eviaf
azi
ologi
je
Pr
edmetaf
azi
ologi
j
e-pr
oučav
anj
eaf
azi
j
a,sr
odni
hipr
ateći
hpor
emećaj
a
praćenj
enj
i
hov
ihposl
edi
canabi
o-psi
ho-
soci
j
alnom pl
anu
l
ičnosti
dij
agnosti
kaitr
etmanosobasaneur
ogenom pat
ologi
j
om
komunikacij
e
Ci
lj
eviaf
azi
ologi
je
Opšt
ici
l
jev
i:
1. t
eor
ij
skaobr
adasv
ihkomponent
inj
enogpr
edmet
a
2. unapr
eđi
vanj
emet
odol
ogi
j
eist
raži
vanj
auov
ojobl
ast
i
3. praćenj
enapret
kauepi
stemologi
jionihdisci
pli
načij
adosti
gnućaut
ičuna
razvoji
osavr
emenj
iv
anj
et eor
ij
skogi kl
ini
čkogdelapredmet
a
4. di
fer
enci
ranj
e,speci
fi
cir
anj
eiosav
remenj
i
vanj
eaf
azi
ološket
ermi
nol
ogi
j
e
5. pr
oučav
anj
ebi
ološki
hosnov
agov
orai
jezi
ka
6. proučavanj
e st
rukt
ure, f
unkci
j
e i pat
ologi
j
e j
ezi
ka kao sr
edst
va
komunikaci
je
Kl
i
nički
deopr
edmet
a:
1. proučav
anj
e eti
ologi
j
e isimptomat
ologi
j
e af
azi
j
e,sr
odni
h ipr
ateći
h
poremećaj
aneur
ogeneet
iol
ogi
je
2. pr
oučav
anj
eposl
edi
caaf
azi
j
enabi
o-psi
ho-
soci
j
alnom pl
anul
i
čnost
i
3. pr
oučav
anje iosavr
emenj
ivanj
e obl
ika imodel
a dij
agnost
ike af
azi
j
ai
dr
ugi
hporemećajakomuni
kacij
eneur
ogeneet
iol
ogij
e
4. pr
oučav
anje i usavr
šavanj
e post
ojeći
h i uv
ođenj
e nov
ih mer
nih
i
nstr
umenat
auafaziol
ogi
j
i
5. i
zrada,
adapt
aci
j
a,st
andar
dizaci
j
aiv
alor
izaci
j
atestmer
nihi
nst
rumenat
a
6. proučav
anj
eiunapr
eđi
vanj
evi
dov
a iobl
i
ka af
azi
j
e,sr
odni
h ipr
ateći
h
poremećaj
a
7. proučavanj
e,osavr
emenji
vanjeiuv ođenj
enovihterapi
j
skihprocedur
au
rehabi
li
taci
j
iosobasaneurogenom patol
ogij
om gov
oraijezi
ka
8. pr
oučavanj
eiosav r
emenj
iv
anj
esredst
avaimetodar adakoj
isekori
steu
pr
ocesurehabi
l
itaci
j
eosobasaneur
ogenom pat
ologi
j
om govr
aijezi
ka
9. komplet
iranj
e iosavremenj
iv
anje pravni
h,socijal
nih iprof
esi
onal
nih
osnov
ar ehabi
li
taci
j
eosobasaneurogenom pat
ologij
om gov
oraij
ezi
ka
10. praćenjesl
učaj
evakojisubil
iobuhv
aćenit
ret
manom inj
i
hov
eint
egr
aci
j
eu
porodičnuiši
rusoci
j
alnusredinu
Odnosaf
azi
ologi
jeit
anget
nihdi
sci
pli
na
Predmetom sv og proučavanj
a, afazi
ologij
a zalazi u oblast neurol
ogi
je,
neuropat
ologi
j
e,li
ngv
ist
ike,psi
hol
ogi
j
eineur opsi
hol
ogij
e;usv
oji
m proučav
anji
ma,
di
rekt
noi
l
iindi
rekt
no,
osl
anj
asenamet
odei
str
aži
vanj
aov
ihnaučni
hdi
sci
pli
na.
Neur
ologi
ja
Neurologij
aj emedi cinksadi scipli
nakoj apr oučavaor ganskaobol jenjaNS.
Kodv eći
neobol jenjaCNS,bezobzi ranaet i
ologij
u,sej avl
jajupor emećaj
i
govoraijezika.Posebandopr i
nosui str
aživanjuafazij
air azv
oj uaf aziol
ogi
je
predstavl
jauvođenj eneuroimi džingmet odauneur ol
ogij
u,zahv alj
ujućikoji
ma
sust ečenapr ecizni
jaznanj aopr i
rodietiološkihfaktoraafazi j
a.Saznanj a
stečenanapr i
mer ui str
aživanjaaf azij
apodst akl
asumnogeneur ologena
i
staživanj
a moždane or ganizacije ipor emećaj a drugih oblika humanog
ponašanja:pažnje,pamćenj a,mi šlj
enja,vi
zi
o-prostornogopažanj a.
Li
ngv
ist
ika
Uvidev šiznačajpr oučavanjapat ol oškihoblikaj ezi
ka,sr edinom 20v ekav eći
brojl ingv i
stauključujeseui straži vanj
epr oblemaaf azi j
a.Posebanznačaj
sagl edav anju af
azi j
a sa l i
ngvističkog aspekt a dale su 2 r el
ati
vno mlade
l
ingi stičkesudiscipli
ne:psiholi
ngv ist i
ka-bavisei zučavanj em odnosajezički
hi
psihol oškihprocesa; ineuroli
ngv i
st ika-baviseizučav anjem pr ocesanar el
acij
i
j
ezi k-mozak.I dentifi
kovanjeniv oaor ganizacij
ej ezi
čkogsi stemapokazal ose
veomakor i
snim zakl i
ničkupr aksu:por emećaj inar azli
či t
im nivoi
maj ezi
čke
strukt urepomažudasei denti
fikuj unekit i
pov iafazij
akaošt osuBrokinai
Ver nikeov aafazi
ja.
Psi
hol
ogi
ja-
naukaopsi
hičkom ži
vot
u
Zaaf azi l
ogaj ekor i
snalit
eraturakoj arazmat račinjenicepov ezaneskl ini
čom
i
nterpr etacij
om depr esij
epaci j
enat ail
ikat asrofal
ner eakci j
ekoj asečest o
j
av l
jauakut nom per i
odubol esti,neposrednonakonnast ankaaf azij
e.Tretman
afazični hosobaj emisaonaakt ivnostkoj azaht evaint egrat i
vniprist
upl ičnost
i
kaocel ovit
om ljudskom biću.Pr epoznav anjesv akepot r
ebe, stepenukoj em te
potrebemoguut i
catinaspeci f
ičnostitretmanaaf azij
aii shodaikor i
snost
uputst avazaht evadobruv izi
juaf aziologa.Kl ini
čar i
maj edobr opoznat oda
afazičnipaci jentikoj
inisuust anjudaobav l
jajunekesv akodnev neakt ivnost
i
čakiakot ožel etr
aže,odnosnozaht ev aju,samokomuni kacionut erapij
uod
svoji
haf aziologa.Čakiunaj težim stanjimadepr esije,afazičnipaci jentteško
pri
hv ataodl azakpsi hol
oga,v ećsv ojepr oblemenast ojedar ešeuokv i
ru
govor net erapij
ei uzpomoćaf aziologa.
Neur
opsi
hol
ogi
ja
Početkom dr ugepolov i
ne20v ekar azvij
aseneur opsihologi
jakojasebav i
i
zučav anjem odnosamozgaiponašanj aaosni vačj eAleksandarRomanov i
č
Luri
ja.Ekspanzi j
a eksper iment alnihi spi t
ivanja,na zdr avi
m ibol esnim
subjekti
ma-uz pomoć r azl
iči
t i
ht ehika,kao št oj e dihotomno slušanj ei
tahi
stoskopskast i
mul aci
janazdr avim ikomi surotomisanim subjektima,s
j
ednest r
ane,iprimenanei nvaziv nih,neur oimidžingmet odazaf unkcionalno
mapi r
anjemozga,sdr ugest rane-značaj noj edopr ineloučenjuol at
eralizaci
ji
j
ez i
čke f unkci
je kao imor fološkom if unkcionalnom st anju mozga i
promenama koj e nastaju u usl ovi
ma i zvođenj aj ezički
h zadataka.Ov a
saznanjasuznačaj nodopr i
nelar azumev anjuprocesanar el
aci
ji
mozak-j ezi
k.
Naj
većiuti
cajneuropsi
hol
ogi
jeuaf aziologi
jiogl
edaseudijagnost
ici
.Radi
obj
ekt
ivnog iprecizni
j
eg merenj
aj ezičkih por
emećaj
a,af
aziol
ozisu od
 neur
opsi
hol
oga preuzel
imodelizr
ade di
jagnost
ički
h pr
ocedur
a,odnosno
nači
nkonci
pir
anj
abateri
jat
est
ovazaaf
azij
e.

2pogl
avl
je-Anat
omskeosnov
ehumanekomuni
kaci
je
Funkci
onal
nezonekor
evel
ikogmozga
Naosnov urazl
ikeumi kr
oskopskom izgl
edukore,i
zvr
šenaj
enjenapodel ana
odgov araj
ućapoljaanat ajnači
nsui zdi
fer
encir
anepri
marne,sekundarnei
terci
j
ar ne zone kor
teksa koje se međusobno razl
i
kuj
u u morfološkom i
funkci
onalnom pogledu.
Pr
imar
naisekundar
nakor
ti
kal
napol
jadel
esenamot
ornai
senzor
na.
Mot or
napol j
asenal azeuf r
ont al
nom režnjuiobuhvataj
upr i
marnomot or
no
polj
e isekundar no mot or
no pol je;mot orne zone kort
eksa obezbeđuj
u
organizaci
j
uir eal
izaci
jupokreta;l
ezij
epr i
mar nogmotornogpolj
adov odedo
paraly
zesupr otnest r
anetela,dokošt ećenjesekundarnogmot ornogpolj
a
uzrokujeporemećajeuorganizacij
ipokret
ai poremećaj
egov or
a.
Senzornapolj
asenal azeupar ij
etal
nom,tempor alnom iokci
pital
nom režnju;u
zavi
snostiodmodal it
etadelesena:pr imarnosomat osenzornopoljekojese
nal
aziupost central
nojv ij
ugi,primar
no auditivno polj
euHešl ovojv i
j
ugii
pri
marno v i
zuel no polj
e u okci pi
tal
nom r ežnju.Razl i
kuj
u se ipr i
mar no
gustat
ivno,ol
f akti
vnoiv estibul
arnopoljeukoj aprist
ižuinformacij
eput em
čul
aukusa, mirisairavnoteže.
Sekundar na senzor na pol j
a se nal aze neposredno uz i lioko pr i
marni
h
senzornihpol ja,sekundarnosomat osenzornopoljesenal aziugor njem del
u
parij
etal
nogr ežnjaiodgov or nojezapr epoznavanj
ei nfkojesedobi jajuputem
čul
a dodi ra;sekundar na v izuelna oblastje odgov orna za prepoznav anj
e
vi
zuelnih i nformacija; sekundar na audi t
ivna obl ast je odgov orna za
i
dent i
fi
kaciju ipr epoznav anje slušni
hi nformacij
a.Ošt ećenja sekundar ni
h
oblasti korteksa dov ode do per cepti
vnih poremećaj a,ogr aničenih na
specifi
čnemodal i
tet
et jdonemogućnost ir
azumev anjaznačenjai nformacij
a
koj
esepr imajuput em čulav ida,
sluhai dodi
ra.
Ut ercij
arnezonekor teksaspadaj upar ij
eto-tempor o-okcipi
talnopodr učjei
prefr
ont al
no podr učje. Par ij
eto-t
empor o-okcipit
alno podr učj e obuhv at
a
graničneoblast iov etriobl astiov eoblastiimaj unadmodal nuf unkcijukojase
ogledauost v ari
vanjusi ntezei nformaci j
ai zr azli
čiti
hanal i
zatorskihsistema.
Naov om ni vouseost v arujeintegracijasv i
hpr i
speli
hdr ažiir azumev anj
e
nj
ihov ogznačenj auodnosunadat uegzistenci j
alnusituacij
upoj edinca.Lez i
j
e
oveobl astii zazivajumodal nonespeci fi
čnepor emećaj et jpor emećajekoj i
prevazil
aze sv akipoj edi načnimodal i
tet.Na ov om ni vou se i spolj
av ai
asimet r
ičnost hemi sfera,t ako ošt ećenje ov e obl astiu DH dov odido
poremećaj a mani pulati
vni h ipr ostornih sposobnost ia ošt ećenj aul evoj
uzrokujupor emećaj er azumev anjajezikai imenov anjepoj mova.
Pref
rontalnopodr
učjezauzi
manaj većideofr
ontalnogrežnj
a;nal
aziseispr
ed
premotornog kor
teksa ipr edstavlj
at er
cij
arnu oblastza mot or
ne iEF
(pl
ani
ranje,usmeravanj
e,organizacij
uikont r
olsanjesopst
venihakti
vnost
ii
 ponašanj a)
.Imav ažnuul oguumi šl
jenju,gov or
u,r asuđi v anju,mot ivacij
ii
emoci j
amaiošt ećenjeov eoblastidov odido intelekt ualnih por emećaj ai
promenal i
čnosti.Takv ipacij
entiispoljavajuporemećajspont anoggov ora,
gubef leksi
bil
nostmi šl
jenj
a,motivacij
uii nteresovanjezabi lokoj uaktivnost,
i
spol j
avaju apati
ju,por emećajeu soci jalnom ponašanj u,zanemar ujul i
čnu
hi
gijenu.Lev a hemi sferaje dominant na za govor ,j ezik,r ačunanje ibr zu
obradu i nf
ormacija dokj e desna odgov orna za vizuopr ost orne funkcijei
kreati
vnost;tafunkcionalnaasimetri
jajepoznat akaol aterali
zaci jafunkcij
a.
JEZI
ČKEOBLASTIKORTEKSA
Pr
emapodaci
makod90%l
j
udi
lev
ahemi
sfer
adomi
nant
nazagov
or
Br
oki
nazona
Obuhv at
azadnj ideodonjefrontalnev i
j
ugel evehemi sferemozga, dobil
anaz i
v
po francuskom l ekaru Polu Brokikoj ij e opisao por emećajgov ora kod
pacij
entasal ezij
om togpodručja;Brokinaaf azi
jukarakterišenef
luentangovor,
otežana arti
kulacij
a,oštećena pr ozodija iagr amatizam.Kod l ezi
je ovog
područjaispoljavaj
usef onetsko-fonološkidef i
cit
,ver balneperseveraci
jei
verbal
naapr aksij
a.
Br
okina zona j
eodgov orna za st
varanje programa za produkci
jujezički
h
si
mbola iizdavanj
e komandiza pr imar no motorno pol
je odakl
e sešal j
u
i
mpulseumi ši
ćelari
nksa,nepca,jezikaiusanakoj iomogućav aj
upr ocese
ar
ti
kulaci
jeif
onacij
e.Odgovornojeizasi ntaksi
čkeaspektejezi
ka.
Supl
ement
arnogov
ornopodr
učj
e
Predst
av l
jadeoopšt egsupl ement arnogmot ornogpodr učj
akojesenal azi
neposr
ednoi znadii spredpremot ornogpodr učja,
smeštenojenamedi j
alnoj
str
anauni vouzadnjegdel asrednj
ef ront
alnev i
j
ugel ev
ehemi sf
ere.Povezano
sa primar ni
m mot ornim pol j
em, Br okinom zonom i odgov ar
ajućim
supkor
tikal
nim st
rukturama.
Lezi
je SGP dovode do mut i
zma koj iu toku oporav
ka prel
aziu sindrom
tr
anskort
ikal
nemot orneafazije;poizlaskuizmut i
sti
čnefazeovibol esni
ci
i
majukr ajnj
eoskudanspont anigov ordoksui m sposobnost
iponav lj
anj
a,
i
menov anjairazumevanj
ar elati
vnoočuv ane.Uspontanom govor
uipi sanj
u
ponekadseuočav aagramatizam.Osnov naulogaSGPogl edaseuinicij
acij
ii
pl
aniranj
ugov or
neakti
vnostiisint
aksički
m aspekt
imajezi
ka
Eksner
ovcent
ar
Obuhvatadonj
ideosrednj
efront
alnev i
j
ugeipomoćuasoci j
ativni
hvl
akanaj e
povezan sa Broki
nom zonom;dobi oj e naziv po aust
ri
jskom fi
ziologu
Si
gmunduEksner ukoj
ijeotkri
ol ezi
j
ut eobl ast
ikodpacijentasateškim
obli
kom agraf
ij
e;imapr i
marnuuloguur eal
izaci
jipi
sanogobl i
kajezičkog
i
zražavanj
a.
Ver
nikeov
azona
Obuhv
atazadnj
ideogor
njet
empor
alnev
ij
uge;
Lezi
j
eVernikeoveoblast
iuzrokujuteškeporemećaj
er azumevanjagovorai
l
eksi
čko-
semat i
čke defi
cit
e. Leksi
čko-semant
ički i f
onološki def
ici
t se
manif
est
ujubr oj
nim par
afazi
čnim greškamakojesei spol
javaj
uzamenom
 l
eksi
čkih jedini
ca (v
erbal
ne par
afazi
j
e), zamenom f
onema (
fonemske
par
afazi
je)ineol
ogi
zmima.
Ov a oblastj e odgov or
na za r azumev anje govora,povezivanjerečisa
značenjem ikont rol
usemant i
čkihif onološkihprocesazav remegov orne
produkcije;učest v
ujeupr ocesimaaudi ti
v neradnememor i
jeisi nt
aksičkom
procesuiranju audi t
ivno pr ezentovanih i napi sanih rečenica. Poj ava
neologizama uočav a se kod paci jenata sa lezij
om t emporoparij
etalnog
predela uključujuj
ućigirus supramar gi
nal i
s izadnjiparij
etal
nioper culum;
fonološki def icit se v ezuju za l ezij
e Ver nikeov
e obl ast i i gi r
sa
supramar ginali
sa.
Uloga Vz u l eksi
čko-semantički
m aspekt i
ma: u pr ocesu r azumev anje
ostvaruj
eset ransf
ormacijaauditi
vnihsekvenciuneuralnureprezentacijur eči
;
pri
ml j
enei nf
ormacij
esezat i
m pr enosedoši rokodist
ri
buiranogsemant ičkog
si
stema u kome se r ečipov ezuju sa značenjem;za vreme gov orenjau
Vernikeovojzoninever
balnereprezentaci
jesegr upi
šuuodgov raj
ućel ekseme.
Fasci
kul
usar
cuat
us/
lučnisnop
Predstavl
jasnop asocij
ati
vni
hv lakanakoj ipovezuj
uBr oki
no iVer ni
keovo
područje imaul oguprenosi
ocaj ezi
čkihi nfor
macijaodVer ni
keov ezonetj
recepti
vnogdelagov or
neoblastidoBr okinezonegdesest varajuprogr
am
produkcij
ej ezi
čkihinf
ormacij
a;ov a uloga se naročit
oi spolj
avaut oku
zadatakaneposrednogponavl
janj
av erbalnihsti
mulacij
azaispit
ivačem.
Lezij
eovogsnopadov odedoteškogoštećenjaponav l
j
anjagovor
nihsti
mulus
doksuspont anigov
orirazumevanjerel
ati
vnoočuv ani
.Ovakvadi
skrepancau
j
ezički
mf unkci
jamakarakt
eri
šesindrom kondukt
ivneafazi
j
e.
Gy
russupr
amar
ginal
is
Pr
ipadadonj
em del
ulev
ogpar
ij
etal
nogr
ežnj
aokosi
l
vij
evef
isur
e.
Lezijeov ogdelaizaziv
ajuafazičkesi mpt omesličneonimakojiseispolj
avaj
u
pri
li
kom ošt ećenj
a Ver ni
ekeov e obl asti
, najznačaj
nij
i su por emećaji
fonološkog pr ocesa a mani f estuju se supst i
tuci
jom,izostav
lj
anjem ili
met atezom fonemaut okuj
ezičkepr odukcij
e.Poremećajif
onol
oškest r
uktur
e
j
ez i
kasunaj izraženi
jikodkondukt ivneaf azi
jekojaseiopisuj
ekodl ezij
eove
oblasti.I
spol
jav aj
uineologi
zmeov i pacij
enti
.
I
mapr
imar
nuul
oguuf
onol
oški
m aspekt
imaj
ezi
ka.
Gy
rusangul
ari
s-angul
arnav
ij
uga
Pri
padadonjem del
ul evogpar
ij
etal
nogrežnj
a,spojpari
jet
alnog,t
emporal
nog
iokcipi
tal
nogrežnja;lezi
jeoveoblast
idov odedoi spol
javanj
aaleksi
jesa
agr
afi
jom ianomij
e.Imapr i
marnuul
oguuči t
anju,
pisanj
uiimenovanj
u.
Hešl
ovav
ij
uga
Smeštena j
e u pr i
marnojslušnojzoni,izol
ovane lezi
je ov
e oblastiu
dominant
ojhemi sf
eridovodedospecif
ičnogobli
kaafazij
epoznatekaočist
a
gl
uvoćazar ečii l
iauditi
vnaverbal
naaf azi
j
a.Ov avij
ugaj eodgovornaza
per
cepcij
ujezičkihi nf
ormaci
ja koj
e dospevaj
u u mozak put em sl
ušnog
si
stema.
Supkor
ti
kal
nest
rukt
ureij
ezi
čkipr
ocesi
Tal
amusij
ezi
k
Talamusj esmešt enizmeđut rećemoždanekomor eiunut rašnjecapsule
veli
kog mozga;sači nj
en j e od v eli
kog br
oja ćel
ij
skihtel
a gr upisanihu
specifi
čna inespecifi
čna j a.Speci
edr fi
čna jedr
a prenose inf
or macijeu
određenapodručjakorteksa,aistovremenoprimajuvl
akaizodređeni hdelov
a
bazalni
h ganglij
a,limičkog sistema,moždanog st abl
a,mal og mozga i
kičmenemoždi ne.Nespecifi
čnajedrasadrženeuronečij
iseaksoni di
rektnoil
i
i
ndirektnozav
ršavajuskorousv im delovi
makor t
eksa.
Uslučajuoštećenj
alat
eral
nihdelovatalamusaj
avlj
aseanomi j
a,per
severaci
j
e,
di
zartr
ij
aipor emećajr
azumev anja,
sli
čnisi
mptomi opi
sanisuikodpacij
enata
sal
ezijom pulvi
nar
ačij
ajefluentnostgovor
aznatnosnižena.
Bazal
negangl
ij
eij
ezi
čkipr
ocesi
BG činigrupaj edarasmešt
enaumoždanom stabl
uicent
ralni
m delovi
ma
hemisfer
av el
ikog mozga:nucl
eus caudat
us,put
amen,globus pall
i
dus,
nucl
eussubt halamicusi
subst
ant
iani
gra.
Osnovaf unkcija bg jer egulisanje mot or
nih akt i
vnostiodgov or
nihz a
održavanj
eodr eđenog stav
at elakao izai nici
j
acijuikor ekt
no izvođenj
e
pokret
a.U sadej st
vu sa premot ornom kor om ineocer ebel
umom one
učestv
ujuupr ogramiranj
uv ol
jnihpokr et
a.BGi majuuloguupr ogramiranj
ui
automatskom izv ođenj
uvolj
nihpokr eta,ureal
izaci
jikognit
ivni
hprocesa.
Afazijasejavljakadj eošt ećenj
enal evojstr
anidokošt ećenjestri
j
atumasa
desne st r
ane dov odi do por emećaja pažnj e koj i se mani f
estuju
zanemar iv
anjem levepol ovi
neprostora.Lezij
ebazal ni
hgangl i
j
adov odedo
poremećaj a pamćenj a,posebno do ošt ećenja procedural
ne memor ije na
osnov učegasepr etpostav l
j
adakor pusst r
ij
atum imav ažnuuloguuučenj u
mot ori
hikogni t
ivni
hv ešti
naiuspost avl
janj
unov ihobr azacaponašanj au
novim sit
uacijama.Por edkor t
eksaisupkorti
kalni
hst r
ukturauprocesugov ora
učest v
ujuv i
šideloviki čmenemoždi neimoždanogst ableodkoj ihzav isi
i
nerv aci
jagovornihorgana; ovidel
oviCNSi majuuloguupr odukcij
igovora.
ULOGADESNEHEMI
SFEREUJEZI
ČKI
M PROCESI
MA
Empir
ij
skipodacipokazi
j
udal
ezi
j
edesnehemi
sfer
edov
odedopor
emećaj
a
komunikaci
j
e.
I
spol
j
avaj
usesl
edeći
def
ici
t:
1.defi
cit
eunar at
ivnom diskur
su:pril
ikom naracij
eov ipaci
j
entibrkaju
rapor
eddogađaj aunekojpr i
či,
nisuust anj
udaf ormuli
šupoentupriče
iimaj
ut eškoćeuizvl
ačenjuodgovarajućegzakl
jučka.
2.t
eškoćeushvat
anj
uvi
šeznačni
hrečikaoiur
azumev
anj
umet
afor
ički
h
i
figur
ati
vni
hpoj
mova;
3.ov
epoj
mov
eobi
čnoshv
ataj
ubukv
alno,
4.pokazuj
uteškoćeuupot
rebi
prozodi
j
ski
hel
emenat
a,
5.i
ntonaci
jamožebitioštećenakaoir azumev
anj
eznačenj
ainamer
e
i
zgovoranaosnov
uintonacij
eiakcent
a.
6.pr
obl
emi
ushv
atanj
usar
kazma
 7.probl
em ur
azumevanj
uekst
ral
i
ngv
ist
ički
hznakov
akaošt
osuf
aci
j
alna
ekspr
esi
jaigest
ovi
.
Desna hemisferaima ul ogu u gr ađenj u ireprodukovanju prozodij
skih
el
emenata, automatskom gov or , narati
vnom di skursu, u razumev anju
metaf
ori
čkogznačenjar ečiij
ezika;domi nantnajezar azumevanjeafektiv
ne
komponent
egov or
a,ekspresi
j
el ica,gestikul
acij
eizamuzi čkesposobnost i
.
Desnahemisf er
aimav ećiuti
cajur esti
tucij
irecepti
vnenegoekspr esiv
ne
komponent
ej ezi
ka.

TEORI
JSKIMODELIMOŽDANEREPREZENTACI
JEJEZI
KAII
NTERPRETACI
JE
JEZI
ČKI
HPOREMEĆAJA
Ver
nike-
Liht
haj
movmodel(
teor
ij
akonekci
oni
zma)
Pr
emaov
om model
uumozguser
azl
i
kuj
u3posebnacent
ra:
1. cent
arzapamćenj
emot
orni
hobr
azacar
eči
2. cent
arzapamćenj
eakust
učki
hrepr
ezent
aci
j
areči
3. cent
arzaobr
adupoj
mov
a(koncept
ual
nicent
ar)
Ovicent risu međusobno pov ezaniasocijati
vni
m put ev
ima.Na osnov u
prvobitno predloženog model a koji
ma jei denti
fi
kovan motorniisenzor ni
centarzagov or,l
okali
zaci
jemoždanel ezi
jeiklini
čkesli
ke,Ver
nikejeizdvoji
o
3t i
paaf azije:senzorna( nastajekaoposl edicalezi
jesenzornogcentraz a
govor),mot orna(nastaj
eošt ećenj
em mot ornogcentrazagovor)ikondukt
ivna
(oštećenjem putakojipovezujeov advagovor nacentr
a).
Nat ajnači
njekoncept
ir
anateori
jakonekcionizmapr emakoj
ojuorgani
zaci
j
i
psi
hičkihfunkcij
avažnu ul
ogui maju asoci
jati
vniikomisur
alniput
evikoj
i
povezujuodređenef
unkci
onalnospeci
jali
zovaneoblasti
mozga.
Modifi
kujućiVer ni
keov model ,Li
hthaj
m jeistakao da por ed cent
raza
pamćenjemot ornihisenzorni
hobli
kareči
,post
ojiicentarzaobradupoj
mova
idapr ekidom vezei zmeđut ogcentraimotornogt jsenzor
nogcent r
aza
govornastajuspecif
ičniobl
i
ciafazi
j
a.
Takosui dent
if
ikov
ali:transkort
ikal
numotornuafazi
j
ukojanast
ajepr
ekidom
veze između koncept ual
nog cent r
a i motornog cent
ra za govor;i
tr
anskorti
kal
n senzor nu af azij
u koja nast
aje preki
dom veze između
konceptual
nogcentrai senzornogcentr
azagovor.
Sakl
iničkogaspekta,
Vernikeov
om teori
jom moždanereprezent
aci
jemoguda
seobjasneosnov nisimptomipojedini
htipovaafazij
e,alineiostaliznaci
j
ezi
čkihporemećajakojiiačečinesušti
nuklni
čkeslikeodređenogafazi
čkog
si
ndr
oma.
Vernike-Gešvindovmodeli sti
čedaaf azij
aidr ugiporemećajij
ezikanastaj
u
oštećenjem j ezi
čkihoblastiul evojhemi sferiinj i
hovi
hmeđusobni hv eza.
Premaov om model uur eali
zacij
ijezikaučest vuj
u:primarnov i
zuel
nopol j
e,
angularv i
juga,pri
marnoaudi t
ivnopolje,Vernikeovazona,fasci
culusar
cuatus,
Brokinazonakaoiobl astiupr ecentral
nojipost cent
ral
nojvij
ugiukojojj e
reprezentovanolice.
 Selnes i Vit
aker su ponudi
li model funkci
onal
nih centar
a i nj
ihov
ih
međusobnihv ezakoji
majeukazanonagl avnefunki
onalnezonekort
eksai
nj
ihovupovezanostpomoćusupkort
ikal
nihasoci
j
ati
vni
hvlakana.
Neur
oli
ngv
ist
ičkimodel
Luri
jaj eponudi omodelmoždaneor ganizacij
ej ezikakojijekonci pir
anna
teori
jif unkcionalnih si stema;pr ema ov ojt eori
jisv e psihičke funkcij
e
predstavlj
aju sl ožene f unkci
onal ne sisteme koj i su r eprezent
ov ani u
hij
erarhij
skiidi nami čkior ganizovanim anat omski m strukturama.Lur i
j
a
posmat ra gov or kao kompl eksnu neur opsihološku funkci j
u koj a je
l
okalizovanauši rokor aspoređenim st rukturamamozga.Jezi kser eal
izuj
e
krozr azli
čit
emodal i
tetepr ičemusv akimodal i
tetjezičkefunkcijeobuhv at
a
nizkomponent i
, l
okalizov ani
huposebni mr egionimamozga.
Ovaj model gov
ori u pri
log hij
erar
hij
skom procesui
ranj
u j ezi
čki
h
i
nfor
maci
jašt
osemožeobj
asni
tinapr
imeruaudi
ti
vnogr
azumevanjagovora:
1.prvikorakupr ocesurazumevanjej
esteanal
izaf
onemat jizdvaj
anje
fonema i zgov or
ne buji
ce št
o se ostv
aruj
e na nvou sekundarne
oblastiaudit
ivnogkor t
eksalevogtemporal
nogrežnja,lezi
jeovog
delakorteksadov odedoporemećajafonemskogsluhaštout i
čena
dalj
iprocesrazumev anj
agovornepr
odukcij
e.
2.zati
m sl
edishvat
anjeznačenj apojeinačnihl
eksi
čkihj
edi
nicazakoje
j
eodgov or
natempor o-
okcipit
alnaobl astLHmozgaalezi
jeov ogdel
a
kort
eksazaposl edicuimaj uotuđenj esmislarečii
akof onemska
anal
izagovor
aost aj
erelat
ivnoočuv ana.
3.Zasi ntaksi
čko-
semanti
čkuanali
zugovorat
jrazumevanj
eznačenj
a
rečenicaneophodnaj
eočuvanostsl
edeća3si
stema:
a)ver
balno pamćenje-neophodno j e da dobrofunkci oni
še
sposobnostupamćivanja za št
a su odgovorne srednjeili
medi j
alnestr
ukt
urelevogt emporal
nogrežnjapal ezij
eov e
oblastidov
odedooštećenj
av er
balnogpamćenja
b)shv at
anjel ogički
h odnosa-ul ogu u r azumev anj
ul ogičkih
odnosai maj upar ij
eto-temporo-okcipi
talnezoneLH al ez i
je
ovezonedov odedopor emećaj
ashv atanjasloženi
hl ogičko-
gramat i
čkih odnosa št o se mani festuje poremećaj i
ma u
razumev anj
u v i
šestrukih naloga i l ogi
čko-gramatičkih
strukt
urakoj i
masei zr
ažav akomuni kacijaodnosa
c)akti
vna anali
za bitni
h elemanata govor
nog i skaza- za
real
izaci
j
u ovog procesa odgovor
ne su front
alne oblast
i
mozga a lezi
je ovi
h obl
astiu LH dovode do poremećaja
razumevanj
asloženi
hjezi
čki
hstrukt
ura.
Teor
ij
aneur
okogni
ti
vni
hmr
eža
Utemelji
vač j
e Mar selMesul um;pr ema ov ojteor i
jisve složene psihičke
funkci
jekaošt osupažnj a,pamćenje,jezi
kimi šljenjezaviseodl okalinihi
šir
okodi st
ri
buir
anihneur onski
hmr eža.Lokalneneur onskemr ežeobuhv ataju
pojednačna sitoar
hitektonska polj
a ili nekli
ko susedni h pol j
a. Ši roke
neuronskemr ežepodr azumev aj
umeđusobnupov ezanostudal j
eni
hl okalnih
 mr
ežai
onepr
edst
avl
j
ajuneur
ološkuosnov
ukogni
ti
vi
hpr
ocesa.
Premaov ojteorij
iobradai nfor
maci j
a seodv ija paral
elno a neseri
jskiu
l
okal nim neuronskim mrežama.Pr ist
ali
ceov eteorij
esmat r
ajudanepost oje
posebni cent r
i posv ećeni razumev anj
u, artikulaci
jii l
i gramatci
,v eć
distr
ibutivna mr eža u koj oj čv or
ni fokusi- mest a koja su r el
ativ
no
specijali
zovana-radeistovremeno.Ošt ećenj
egl avnihkomponent ineur
onske
mr ežeilinji
hovi
hmeđuv ezaprouzrokovaćeafazi
ju.
Sav
remenoshv
atanj
eodnosamozak-
jezi
k
Zahvalj
ujućibrojnim kli
ničkim iekspi ri
ment al
nim studijamai zvedenim uzpomoć
moćnihneur odijagnosti
čkihmet odama,danassepouzdanoznadapr ocesj ezičke
komunikacije predstavl
jar ezult
atsi nhroni
zaov ane aktivnostiširoke funkcionalne
mreže,sači nj
ene od posebni hf unkci
onalno specijali
zov anih delova korteksa i
supkort
ikalni
hj edarakojisumeđusobnopov ezanibr oj
nim dv osmer ni
m put evima.
Takoinaj jednostavnij
ejezi čkef unkci
jezav i
seodsl oženei nt
erakcij
er et
ikularnog
akti
vaci
jskogsi stema,supkor t
ikalnihjedar
a,supkor t i
kalnebel emase,kor tikalni
h
j
ezički
hobl astiulevojhemisf er
ii desnehemisferevelikogmozga.

FUNKCI
ONALNAASI
METRI
JAHEMI
SFERAICEREBRALNADOMI
NACI
JAJEZI
KA
Pod f unkcional nom asi met r
ijom hemi sfera podrazumev a se nejednaka uloga
hemisf erauor ganizacij
ipsihičkihfunkci
ja,pričemuj ezanekef unkcijedominantna
l
eva a za dr uge desna hemi sfer
a v eli
kog mozga. Lat eral
izaci
ja funkcij
e
podrazumev av ećuakt i
vnostj ednehemi sfer
epr iizvršav
anjunekef unkci
je(govori
j
eziklat er
ali
zovaneul evojav i
zuoprostor
neimuzi čkesposobnostiudesnoj).Termin
l
okalizacijakoristisesaci ljem dasepokažedaodr eđenafunkcij
ai maspeci f
ični
anatomskisupst r
attjdaseonar eali
zujeuodr eđenim oblast
imamozga.Poj am
specijali
zaci
ja podr azumev a da su odr eđene obl astimozga izrazit
o spretne u
i
zvršav anjunekef unkcij
e.
Utvrđenoj edadesnahemi sferaimav ećumasuodl evehemisfere,l
evahemisfera
koddesnor ukihosobaimav ećuspecifičnutežinujerposedujev ećukoli
činusive
supst anceoddesnehemi sf
ere.Planum t empor al
ev ećijesal evestr
anedokj e
Hešlov av i
jugav ećasadesnest rane.Anat omsker azl
i
keuočenesui nani v ou
režnjevamozga.Nasupkor ti
kalnom nivouset akođeuočav aasi
met ri
j
amozgat ako
dajekodv ećinel
judil
evi
tal
amusv ećioddesnogt al
amusa.
Lhj
especi
j
ali
zov
anaza: DHj
especi
j
ali
zov
anaza:
1.gov
orenj
e 1.obr
aduv
izuel
nihi
nfor
maci
j
a
2.r
azumev
anj
e 2.pr
epoznav
anj
eli
ca
3.či
tanj
e 3.per
cepci
j
unev
erbal
nihznakov
a
4.pi
sanj
e 4.t
akt
il
noopažanj
esl
oženi
hst
rukt
ura
5.j
ezi
čkomi
šlj
enj
e 5.pr
ost
ornef
unkci
j
e
6.v
erbal
nopamćenj
e 6.muzi
čkesposobnost
i
7.r
ačunanj
e 7.pr
ozodi
j
u
8.praksi
j
u 8.nev
erbal
nomi
šlj
enj
einev
erbal
no
pamćenje
 3pogl
avl
je-Af
azi
je
Def
inci
ja
Poti
čeodgr čker
eči“a”
-lušenj
e,i
skl
j
učenj
ei“
fasko”
-gov
ori
m;št
označil
i
šenostt
j
nemogućnostgovor
a.
Uši r
em smi sluaf azijudef inišemokaoneur ogenipor emećajkomuni kacij
ekojise
i
spoljava oštećenjem l ingvističkih ikogni t
ivnih procesa.Na l ingvist
ičkom planu,
afazi
jasemani f
est ujefonol oški m,leksički
m,gr amat i
čkim isemant ičkim defi
cit
ima,
a na kogni t
ivnom pl anu-def iciti
ma pažnj e,pamćenj a,mišljenja iegzekut i
vnih
funkcij
a.Afazij
asepr i
mar noodnosinagubi takjezičkihsposobnost ipaseuužem
smisludefini
šekaost ečenij ezičkipor emećajuzr okovanoštećenj em mozga,koj ise
manifestuj
edef ici
timapr odukci je,razumevanj aiupot r
ebejezika.Por edpor emećaja
j
ezičkest r
ukture,af azij
upr ateiošt ećenjapr ozodij
skihobeležjagov ora-melodija,
i
ntonacija,
pauza, t
empo, ri
tam, glasnost.
Afazi
jaobičnozahvatavi
šemodal itet
ajezi
čkefunkci
j
e:spontanigovor,
razumev
anj
e,
i
menov anje,ponavlj
anj
e,čitanje,pisanj
e,gestij ezičko mišl
jenj
e pa se može
defi
nisat
ikaomul t
imodalni
jezičkiporemećajuzr
okovanoštećenj
em mozga.
Afazij
a,kaonaj
težiinajkompl
eksni
jiobl
ikporemećajaj
ezi
čki
hikogni
ti
vni
hfunkci
j
a,
ograni
čavakomuni kaci
juiosi
romašujeindiv
duuut akv
om st
epenudadeoobolel
ih
ostaj
eteškohendikepir
andokraj
asv ogživ
otnogveka.
Epi
demi
ologi
ja
Pr
eval
enci
jaii
nci
denci
jaaf
azi
ja
Pojmom pr
eval
enci
jaoznačavasezastupl
jenostpostoj
eći
henti
tet
a,dokincidenci
ja
označav
abrojnovi
hslučaj
eva.I
nci
dencij
uipr eval
encij
uaf
azi
jejeteškoprocenit
iiz
vi
šerazl
oga:
1. I
nci
dencaiprevalencacerebr
ovaskul
arni
hidrugi
hobolj
enj
aCNS-
akoj
e
moguprouzr
okovatiaf
azi
junij
epoznatauopšt
ojpopul
aci
j
i.
2. Dij
agnozaafazi
jej
enepouzdana,akoj
enij
epost
avi
okvali
fi
kovanlogoped,
tj
.afazi
olog,
itouvr
emepr i
kupl
janj
apodat
akazaodr
eđeniregi
star
.
3. Dokv el
ikideopopulaci
jesacerebr
ov askul
arni
m obolj
enji
mamožei mat i
poremećajkomunikacij
eneposr
ednonakonnast ankabolest
itjuakutnoj
fazi,
nekipacij
enti
seoporavebr
zoi spontano,t
akodaset ajdeoobol
elni
h
obično zanemaruj
e priutv
rđi
vanju preval
enci
je iinci
dencij
e af
azij
eu
određenojpopi
laci
ji
.
4. Odsust
vo adekvatni
h idobr
o or
gani
zov
ani
h cent
ara za zbr
inj
avanj
ei
pr
aćenj
eafazični
hosoba.
Učest
alostaf
azi
jeuodnosunat
ipneur
opat
ologi
je
Učest
alostpoj
avlj
iv
anjaafazij
ekodosobakoj esupretrpel
emoždaniudarj e
21-
33%, sl
i
čnafrekvenci
j
a( 21-
38%)af azi
čki
hporemećajanavodiseiunov i
joj
l
it
erat
ure.RaseliEspi rsu pr oceni
lida j
e učest
alostafazij
e kod osoba
povr
eđenihuDrugom svetskom ratuoko31%.
Levi
nisar.afazi
jakod16% slučaj
eva,50% ov
epopulaci
jeimakli
ničkeil
i
supkl
ini
čkeznakeafazi
j
e.Sarno jenašl
ada32% paci j
enat
ai makasične
si
mptomeafazij
edokje30%pokazalosupti
l
neverbal
nedef
ici
tenat
estir
anj
u.
 Afazi
jekodZPGsej av
lj
ajukodsv ega2% slučajeva.Vukovi
c20-30% podaci
pri
kuplj
eniuperi
odod1990- 1995.Brojafazičnihpacij
enat
ascer ebral
nim
tumorom,zapal
j
eski
m obolj
enj
imaCNSineur odegenerati
vni
m bolesti
mani j
e
poznat.
Učest
alostaf
azi
jeuodnosunast
arost
Nemaj asni
hpodat akaopov ećanjuučestal
ostiafazij
esast ar
enjem.Smatra
sedapr ibl
i
žnoistirizi
kzanast anakafazij
eimajudesnor ukadecaiodrasle
osobe,ukoli
kojeošt ećenal
evahemi sfer
a.Činjenicajedadecaznat noređe
obol
evajuodbol estikojezaposl edi
cui majuaf azi
ju,pajest ogaiafazij
a
znat
nor eđakoddecenegoupopul aci
ji
odrasli
h.
Učest
alostaf
azi
jeuodnosunapol
Kliničkipodacipokazujuv i
soko di
sproporcional
nu učestal
ostpoj
avlj
i
vanja
afazi j
eumuškar acaižena.Upopulacijiafazi
čnihpacij
enatasr
ednj
eživotne
dobiv iše j
e osoba muškog nego ženskog pol a;ovo se može obj
asnit
i
činjenicom damuškar ciupedeseti
m išezdeset im godinamaimaj
uznatno
veći ri
zikzanastanak“
šloga”negoženei st
edobi.

ETI
OLOGI
JAAFAZI
JA
Af
azi
jamoženast at
ikaoposl
edi
cadej
stv
asv
ihči
nil
acakoj
idov
odedoošt
ećenj
a
CNS-
a;gl
avni
eti
ološkif
akt
ori
su:
1.cer
ebr
ovaskul
arnaobol
j
enj
aipor
emećaj
i
:
a) t
ranzi
tor
nii
shemi
čki
atak(
TIA)
b) t
romboza
c) embol
i
ja
d) hemor
agi
j
a
e) hi
per
tenzi
vnaencef
alopat
ij
a
f
) ar
ter
oskl
eroza
2.t
raumat
skaošt
ećenj
amozga:
otv
orenei
azt
vor
enepov
redegl
ave
3.zapal
j
enskaobol
j
enj
aCNS-
a:encef
ali
ti
si,
apcesmozga,
meni
ngi
ti
si
4.i
ntr
akr
ani
j
alni
tumor
i:pr
imar
nii
sekundar
ni
5.pr
ogr
esi
vnebol
est
iCNS-
a:demenci
j
e
6.i
ntoksi
kaci
j
e
7.met
abol
i
čki
por
emećaj
i
:por
emećaj
ifunkci
j
eti
roi
dnežl
ezde,
hipogl
i
kemi
j
a
8.nut
ri
ti
vni
por
emećaj
i
:def
ici
tvi
tami
naAi
vit
ami
nagr
upeB
Cer
ebr
ovaskul
arnaobol
j
enj
a
Dabimozaknor malnof unkcionisao,neophodnoj esav ršenosnabdevanje
krvl
ju,j
erjemoždanot ki
vov eomaoset lj
i
v onanedost atakkrvitjnedost
atak
ki
seonikaiglukoze.Preki
ddot okakr vikojitraj
e10sekundidov odidogubitka
svestiaakotraj
edužeod4mi nutadov odidoi rev
er zi
bil
nihoštećenjaner
vnih
ćeli
j
ašt ozaposledi
cui magubi takfunkcij
et ogpodr učj
a.
 Obolj
enj
aart
eri
j
amozgaobi čnodovodedoishemi
jei
lihemoragi
jecerebri
,št
o
čestopr
edst
avl
jauzroksmr tiakodpreži
vel
ihost
avl
j
at eškeposledi
cemeđu
koji
majeiaf
azi
ja.Cerebr
ovaskul
arnaobol
jenj
asedel
enažar i
šnai di
fuzna.
Žar
išna(
fokal
na)obol
jenj
ači
ne:
1. t
ranzi
tor
nii
shemi
čki
atak-TI
A
2. i
nfar
ktmozga
3. hemor
agi
j
acer
ebr
i
Ovipor
emećajisezaj
ednooznačavaj
ukaoapopl
eksi
j
ašt
označiudarau
nar
odusupoznati
kaomoždaniudari
li
šlog.
TIA-j e prolazno akut no žarišno ošt ećenje mozga pr aćeno neur ol
oškim
i
spadi makoj isepopunopov l
ačeur okuod60mi nuta;naCTi l
imagnet noj
rezonancinemadokazao post ojanj
ui nf
rakt
a.Uzr ociTIA su at erom koj i
sužav a krvnisud,kompr esij
a na kr vnisud,pr ekid pr otoka kr vikr oz
prelomljenuar terij
uipadkr vnogpr i
ti
ska.Akoj ezahv aćenaa. carot
isinter
na
j
av lj
a se hemi pareza iliutrnulostu supr otnojpol ovinitela,hemi anopsija,
afazij
a ako j e zahv aćena domi nantna hemi sf
era,di zar tr
ija;u sl učaju
i
nt oksi
kacij
ev ertebra-
bazi l
arnear t
erij
ej avl
jasehemi plegij
a,v erti
go,ataksija,
disfonij
a,dizar tri
ja,ošt ećenje kranij
alnih nerava.Af azij
ai zazvana TI Aj e
prolaznogkar akter a.
I
nfar
ktmozga(
ishemisjkimoždaniudar)-jest
etraj
no žari
šno oštećenj
e
mozgakoj
emožebit
iizazvanot
romnozom i
li
emboli
j
om kr
v nogsuda.
Tromboza-j est anj
ekoj edovodidopr eki
dakrvot
okausledstvaranjatrombau
određenom kr vnom sudu.Tr ombsest v
arakaoposl
edicazgrušav anj
akrviito
običnonaat eromukr vnogsuda(naslagemasni hmater
ijanazidukr vnogsuda)
takodaj euzrokt rombozear t
erosklerozakrv
nihsudov a.Najčešćesej avlj
a
kod l j
udisrednj eg ist ar
ij
eg životnog doba ikod muškar aca.Jav l
ja se
hemi parezaihemi plegij
aiafazj
a
Inf
arktti
paembol j
e-j
eređiodt r
omboze češćesej av
lj
akodml ađihosoba.
Embolij
aj estanj
ekojedov odido naglog pekidaprotokakrviodređeni
m
krv
nim sudov i
ma usl
ed pri
sustva st
ranog tela(embolus/
čepa).Javlj
a se
hemipareza,
hemipl
egi
ja,
afazij
a,anekadi epi
-napadi
.
Hemor agij
acer ebri-jeizl
ivkrvii
zkr vnogsudauokol nomoždanotkiv
oi l
i
druge prostor
e unut arlobanjske duplj
e;uzrocimogu bi
tiošt
ećenj
ez ida
krvnog suda,pr skanje/r
upura mi kr
oaneur
izmi krv
nog suda il
i dej
stvo
mehaničkesi l
e.Insultnast aj
enaglosagl avobolj
om,povr
aćanj
em,brzose
razvi
jahemiplegij
aačest oi koma.

Di
fuznipor
emećaj
i,
ovdespadaj
u:
1. ar
ter
oskl
erozamozga
2. hi
per
tenzi
vnaencaf
alopat
ij
a
Art
eroskl
erozajehroni
čnidi
fuznicerebr
ovaskularniporemećajkoj
isejav
lj
a
kaoposledi
cadegenerati
vni
hpromenanaar teri
jamamozga,št odovodido
i
nsufi
cij
enci
je krv
otoka i postepenog difuznog pr opadanj
a, t
j at
rof
ij
e
 moždanogtki
va.Dov
odidopostepenogpropadanj
ai nt
elektual
nihf
unkci
j
atj
demenci
je,
jav
lj
aseafazi
j
a,apr
aksi
jaiagnozi
jaiepi
-napadi.
Hiper
tenziv
naencefal
opat i
ja-predstav
lj
aakut nidif
uznivaskular
niporemećaj
mozga kojise javl
ja kod mal igne hiper
tenzij
e.Kar akter
iše se poj
avom
general
i
zovani
hi lifokalni
h možf ani
h simpt oma.Jav l
ja se pov r
aćanje,
hemiparezail
ihemipl
egija,afazij
a,konv ul
zi
ja,ispadiv i
dnogpol j
a,psihi
čke
promene.
Tumor
i
Mogubi timal ignikojidajumetastažeišireseuokol not ki
voibeni ngnikojine
dajumet astazeinei nfil
tri
šuokolnomoždanot kivov ećvršekompr esij
uina
tajnačindov odedopor emećajaf unkci
jetogdel amozga.Dopor emećaja
govoraij ezikadov odet umorikojipr i
marnonast ajuusamom moždanom
tki
vualiimet astazepr i
mar ni
hmal i
gnihtumor apluća,prostate,dojkeidrugih
organa.Tumor ioštećujutkiv
onav išenačina:menj ajustrukturumoždanog
tki
va,vršekopr esij
unakr vnesudov e,poti
skujumoždanumasu,dov odedo
povećanjai nt rakr
anijal
nog pr i
ti
ska ii zazivaj
u pr omene u met aboli
zmu
moždanogt kiva.
Tr
aumat
skaošt
ećenj
amozga(
otv
oreneizat
vor
enepov
redegl
ave)
PodZPGpodr azumev asepovr edaprikoj
ojni j
edošl odopr ekidakont i
nuiteta
kostijulobanjeimoždaneopne.ZPG i zazivaj
udi fuznaošt ećenjakodkoj ih
dolazidodi fuznogki danjaicepanjaaksonabel emasehemi sferav el
ikog
mozgaižar išnaošt ećenj
amozgakoj adov odedodest rukcij
emoždanogt kiva
na ogr aničenom podr učj
u.Razl i
kuj
u se 2 t ipa moždane l ezije:difuzna
aksonal nalezijaikontuzij
a.Ti
pičnakontuzionažar i
štasuf rontalniit emoralni
regionimozga;f okalnim oštećenj
em su obi čno zahv aćenif r
ont opol
ar ni
,
orbitofr
ontalni,ant
riornit
empor al
niimedijalnotempor al
nidelov ikor t
eksa.
OPGsuposledicamehani čkesil
ekojaošt ećujelobanjuitvr
dumoždanuopnu.
Na mestu dej
stva dolazido pr eki
da kont i
nuitet
a poglavi
ne,kostiitvrde
moždaneopneidoošt ećenjamoždanogt ki
va;posl edi
cajefokalnalezij
a
mozga.Nast
ajuur atniusl ovi
ma,udar cem ošt r
im predmetom zadobij
eni
mu
t
učii
lisaobr
aćajnojnesreći i
l
iusledprojekti
la.
Premat eži
nipov redesedel enalake,umer eneit eške.Teži
naseodr eđuj
e
prema skor u Glazgovske skale kome;či j
iskor se dobi j
a na osnov u
posmatranja:otvaranj
aočiju,mot orni
hreakcijaigov or
nihfunkcija.Težina
možedaseodr ediipremat raj
anjuposttraumatskeamnezi j
eir azilkuj
use:
blagapovreda( PTAt r
ajej
edansat ),umerenapov r
eda( PTAtraje1- 24sata),
teška(
PTAt r
aje1-7dana),v
r l
oteškapov r
eda( PTAtraj
ev i
šeod7dana) .
Najčešćekompl i
kacij
eMTsui ntrakr
anij
alnihematoma, f
rakt
ural
obanje,l
ezi
je
kr
anijal
nih nerava,hi
drocefalus,inf
ekcij
e,i shemi
ja,epil
epsi
ja idemencij
a.
Češćesej avlj
ajufl
uentenafazijeiafazi
jeov oeti
ologi
j
ei maj
uboljuprognozu
odafazij
av askular
nogporekla.
I
nfekt
ivnaobol
jenj
amozga
Inf
ekcij
uCNSobičnouzrokuj
ubakteri
j
e,vi
rusiiparazit
iidovodedozapal
j
enja
moždanog tki
va u određenojregi
ji
.Od i nfekt
ivnih obolj
enj
a mozga za
nastanakaf
azi
jeposebnuvažnosti
majuencefali
ti
si,naroči
toher
pessi
mpleks
encefal
it
iskoj
iuzr
okujefokal
naoštećenj
amozga.Af azi
jamožedasejavii
 kaoposl
edi
caapcesamozgai
meni
ngi
ti
sa.
Neur odegener
ati
vnaoboljenja/
demencij
e-Afazi
j
epr edstav
lj
ajusast
avnideoklničke
sli
ke demencijav askul
arne idegener
ativ
ne eti
ologij
e,karakt
eri
šu kli
ničku sli
ku
većinekorti
kal
nihimešoviti
hdemencij
a.
I
ntoksi
kaci
je
TrovanjeCNSt oksi
čni
m supstancamadov odedoošt ećenj
amoždanogt ki
va,
pasekaoposl edicamožejavi
tiiafazi
ja.Trovanjenervnogtkiv
amogui zazvati
l
ekov i(pr
eveli
ke doze il
iinterakci
jel ekova),bakterij
skitoksini(
tetanus,
botul
izam,dift
eri
ja)t
eškimetali(ol
ovo,živa)il
iugljen-monoksid.Dosadasu
afazi
jeuglav
nom opisaneuslučajevi
mat rovanjauglj
en-monoksidom.
Met
abol
ičkipor
emećaj
i
Teška hipogl
ikemija može dov estido det erior
acij
e cerebral
nihf unkci
j
a
i
zazivaj
ućikontuzi
ju,stupor,komu.Poremećaj ifunkci
jeti
roidnežlezdekaoi
di
sfunkcij
aparati
roidni
hžlezdičest
osupr aćeni znaci
maošt ećenj
aCNS
Nut
ri
ti
vni
por
emećaj
i
Defici
tar
naishranaaposebnoi zraženidefi
citv
itami
naAiv i
tami
nagrupeB
takođemožebi ti
uzr
okdisfunkci
jeCNSat i
medov est
iidopor
emećaj
agovor
a
idrugi
hkogniti
vnihf
unkci
ja
OPŠTISI
MPTOMIAFAZI
JE
Simptom-devi
jacij
atjodst
upanj
eodnor mal
nef
unkci
j
ekoj
aukazuj
enapr
isust
vo
nekogporemećaja.Opšt
isi
mptomiaf
azi
j
esu:
1. anomi
j
a
2. ci
rkuml
okuci
j
a
3. par
afazi
j
a
4. agr
amat
izam
5. par
agr
amat
izam
6. žar
gon
7. v
erbal
nist
ereot
ipi
8. por
emećaj
spont
anoggov
ora
9. por
emećaj
audi
ti
vnogr
azumev
anj
a
10. por
emećaj
ponav
lj
anj
agov
orni
hst
imul
us
11. por
emećaj
čit
anj
a/al
eksi
j
a
12. por
emećaj
pisanj
a/agr
afi
j
a
13. per
sev
eraci
j
a
14. por
emećaj
računanj
a/akal
kul
i
ja
15. odsust
vouv
idausopst
veni
jezi
čki
def
ici
t/
anozognozi
j
a
Anomij
a-Pr edstavl
j
a potpun il
idelimičan gubitak l
eksi
čkihjedini
ca kojise
manif
est
ujedefici
ti
manalaženj
arečiuspontanom govoruinazadaci
mai menovanja.
Paci
j
entispol
javateškoćeupri
sećanjuipronalaženj
uodgovaraj
ućereči
.Defici
tisu
i
zraženiupr i
sećanjui menica,pridevaiglagola;kaoposl edicajav l
j
asesi ndrom
pr
aznoggov orailigovorali
šenogznačenj akojij
et i
pičanzaanomi čkuafazi
jualise
i
spolj
av aiuVer nikeovojitranskorti
kal
nojsenzornojaf azi
j
i.Govorj esir
omašanu
i
meni camaabogatuf unkci
onalnimr eči
mai r
ečimamal esemantičkev r
ednosti
.
Kval
it
ativnom anal
i
zom gr ešakanazadaci
maimenovanj
aizdi
fer
enci
rano jeviše
ti
povaanomi j
akojesemogukl asi
fi
kov
atiu3 osnov
nekategor
ij
a:ekspresi
vna,
sel
ekcionaisemantička.
Ekspr esi
vna il
ipr odukciona anomi ja- se i spoljava u nekompl et
noji l
i
par afazičnojpr
odukci j
irečiukoj imasepr epoznaj utragovitraženelekseme
(čet kicakaoče,če,česti
railikl
upakaost o,stoca,kr
upa).Pacijentpoznajereč,
znanj enoznačenjeal ini
jeust anjudaj eizgov oriil
ijeizgovarasanapor om i
produženom l atencom.Uosnov isenalazimot oričkigovornidefici
t,t
eškočeu
i
ni ciranju odgovor a if onol
oški por emećaj i
. Jav l
ja se kod Br oki
ne,
transkor ti
kal
nemot or
nei kodunktivneafazije.
Parafazičan obli
kpr odukcione anomi je se sr
eće u kondukt i
vnojaf azij
ia
mani f
est uj
eseekst enzi v
nom di storizi
jom rečiukojimaseuočav ajupojedine
foneme t r
ažene leksem.Na zadaci ma i menovanjaj avlj
aju se f onološke
parafazij
e,ipseudor ečiipaci jentisusv esnisvoji
hgr ešakaal inemogudai h
i
sprav e.Kod paci j
enat a se Ver nikeovom af azi
jom se j av l
ajuv erbalne
parafazij
eiobi l
jef onemski hgr ešaka,gov orjepunneol ogizama( st
varanje
novihr ečibezikakv ogznačenj a),ispolj
avajuinesposobnostpr epoznavanja
rečinav erbal
nizahtevi spit
ivača.
Selekciona anomi j
a-mani festuj
e se t eškoćom u i zbor u cilj
ane rečiiz
unutrašnjegleksikona.Nazadaci maimenov anjapaci j
entdaj eodgov orekoji
susemant i
čkipov ezanisaajtemom (umest oši bi
cakor i
stirečupaljač)il
ise
dobij
ajunadr eđeniodgov orikadasei menuj esemant i
čkopol jekomedat i
ajt
em pr i
pada ( umestor ečikami l
a kaže ži voti
nja).Paci jent
ipr i
kazane
predmet eoznačav aj
uindir
ekt noopisujućinjihovufunkciju.Jav lj
asezbog
nemogućnost i pri
sećanja fonolškog obl i
ka r eči
. Jav l
ja se kod l ezij
a
posteri
orno i nf
er i
ornog dela t emporalnog r ežnj
a i okol ne posteri
orno
tempor al
nei anteri
ornookcipit
alneoblasti.
Semant i
čkaanomi j
a-Pacij
entineprepoznaj
uznačenjerečikoj
unemoguda
pronađupri
li
kom imenovanjaodređenogpojma.Poremećajsenalazinaniv
ou
centr
alnog l
eksičko semanti
čkog sistema.Javl
ja se kod transkor
ti
kalne
senzorneiVer
nikeoveafazi
je.
Kategorijal
na imodalno specifi
čna anomi j
a-se manifest
ujedefici
ti
ma u
pronalaženjunazi
vakojipri
padaj
uodr eđenojsemant
ičkojkat
egori
ji
.Najčešće
sei spol
javakodimenov anj
aboja;pacij
entini
suustanjudai menuj
uboj unit
i
dapokažuboj uimenovanuodst ranedrugeosobe.Opisanesuianomi j
ez a
delovetela,zaodeću,
voćei povr
će.
Ci
rkuml
okuci
ja
zaobi
l
azan govor,zaobi
lazno označav
anje poj
ova uz pr
eteranu upotr
ebu
semanti
čkiprazni
hrečitipa:stvar
,nešto,to,ono.Jav
ljasekaposl edi
ca
nemogućnost
inalaženj
aodgov araj
ućihrečiipredst
avl
jasv ojev
rst
anobl i
k
anomij
e.
Par
afazi
ja
 semani f
estujeupotrebom neodgov arajućihrečiugovorutjzamenom tr
ažene
rečidrugom rečju,kojajepogrešnasobzi rom nakontekstgovor
nesit
uacij
eili
j
ez i
čkizadat ak.Parafazij
esepr odukuj unev olj
noičešćesukodf l
uentni
h
afazi
ja,razl
ikuse3t i
papar af
azij
a:v erbalna/
semant i
čka,fonemska/
li
terar
nai
neologisti
čka.
1.Verbal napar afazij
a-jezamenaj edner ečidrugom r ečjukoj asenal az iu
l
eksi čkom f onduodr eđenogj ezika-možebi t
isemant i
čkogiasemant ičkog
tpa.Semant
i i
čka v erbal
na par afazij
a se mani f
estuje zamenom l eksički
h
j
edini ca koje su u bl i
skom semant i
čkom odnosu ( umest o stoli
ca kaž e
l
julj
aška,i liumest o ćerka sest r
a).Asemant i
čka v erbalna parafazija se
i
spol javaprodukci jom rečikojepoznačenj unisubl i
sket raženojreči(koz a-
sestra,met la-kapa).For malna v erbal
na parafazi
ja(krug-drug).Mor f
emska
paraf azi
j
a-i zvođenje nov i
hr ečiod post oj
ećih mor f
ema nekog j ezika.
Sintagmat skiobl ikparafazi
j
e-umest ožel
jenerečiprodukuj eseni zoddv ei l
i
vi
šer eči
.
2.Fonemskepar afazi
je-zamena,dodav anjeilii
zostavl
j
anjeglasovaugov or
u
takodasepr odukuj
uakust i
čkisl
ičnereči(cvet
-sv
et,pi
štalj
ka-
šišt
alj
ka,češal
j-
čestal
j.Fonemskom parafazij
om označavajuseonegr eškeugov orukadaje
prepoznatl
ji
vovi
šeodpol ovinetr
aženereči.
3.Neologizmi -fluentno izgov
aranje oblika r eči bez ikakvog značenja.
Karakt
er i
sti
čan su simptom žargon afazijeiVer nikeovea javl
j
aju seiu
konduktivnoj
.Jav l
j
ajuseunar at
ivnom ikonv erzaci
j
skom govoru,i
menov anju,
ponavl
jaju,či
tanjuipisanj
u.Uosnov i
senal azisemant i
čki
ifonol
oškidefi
cit.
Agr
amat
izam
mani f
estujesenemogućnošćugov orenjauskl adusagr amat i
čkim pravi
lima;
predstavl
jar ezultatošt ećenja gramat i
čke st r
ukture.Agr amat i
čan gov or
karakter
išu:neprav i
lanredosledrečiur ečenici
,neadekvataniglagolskiobli
cii
i
zostav l
j
anjef unkcional
nihr eči(
članov i
,pomoćnigl agoli
,vezniciipredlozi)
.
Rečenicesesast ojeodi menicaigl avnihglagola.Kaor ezul
tatt ogajavl
jase
tel
egrafskigov or
.Jav lj
aseukonv erzacij
i,nar
ativnom diskursu,ponav l
j
anju,
čit
anju,pisanj
u.
Par
agr
amat
izam
označava por
emećajsi ntaksi
čkih sposobnostikojije karakt
eri
sti
čan za
paci
jent
e sa f l
uentni
m af azij
ama.Paci j
ent
,zamenom ii zost
avlj
anjem
morfemaisemant i
čkiznačajni
hreči
,stvarakonfuznesi
ntaksi
čkekonstrukci
j
e
i
akojegramati
čkast r
ukturauosnovi očuv
ana.
Žar
gon-opširan,fl
uentno ar
tikul
isaniskazkojiječesto pot
puno ner
azuml
j
ivza
sl
ušaoca,
prepunjeverbal
nim parafazi
j
amai neol
ogizmi
ma.
Ver
bal
nist
ereot
ipi
sust ereotipiizgovor akoj isemani festujunev oljnom pr odukci j
om pojedi ni
h
rečiilifraza.Razl i
kuj u se 2 t ipa verbalni
h st er eoti
pa kojise i spolj
av aj
u
neposrednoponast ankuaf azij
e:prvitipčinev erbal niobli
cikojisenenal az eu
l
eksičkom f onduodr eđenogj ezika;predstavl
jajuihi l
isl
ogkoj ibolesnikstalno
ponav l
ja(de- de-de,na- na-na)ilineprepoznatlji
ver eči(rnavo-r
nav o,viv
a-vi
v a).
Drugitipsesat oji
odpr avi
hr eči i
lif
raza,tomogudabudupoj edinačnereči kao
štosu: da-da, neće-neće, l
imun- l
imun.
Per
sev
eraci
ja
j
e si mptom af azij
e kojise mani f
est uj
e nev olj
nim ponav lj
anjem j ednog
j
ezičkog i zraza/prethodno i zgovorene r eči. Razl ikuju se 3 kat egori
je
perseverati
vnogponašanj a:povratna/rekurentna,stalnaiusađena/ st
ick-i
n-set
pereseveracij
a.Pov r
atnapodr azumev aponav lj
anj
er anijegodgov orakoj ije
usl
edionakonnekei nst
rukcijeilisledećegst imulus.St al
nai linepr eki
dna
perseveracij
aj epr ol
ongiranjeilineprekidnotr aj
anjej ednogobl i
kav erbal
nog
ponašanja.Usađena per severacij
a pr edstav
lja neodgov ar
ajuće odr žavanje
nekekategor ij
eiliokvir
apr ipr
elaskusj ednogt ipazadat akanadr ugi .
Por
emećaj
ispont
anoggov
ora
mogu se mani f
est
ov atipot puni
m odsust vom il
iošt ećenom ini
cij
acij
om
spontanegovorneakti
v nost
i,spori
mi zgovaranj
em r
eči
,sniženom f
luent
nošću,
teškoćama u nalaženjur eči,cirkumlokucij
om,parafazij
ama,smanj enom
dužinom fr
aze,ošt ećenom mel odij
om r ečeni
ce ioštećenjem kohezij
ei
koherent
nost
i di
skursa.
Por
emećaj
iaudi
ti
vnogr
azumev
anj
a
kreću se od skor o pot punog odsust va sposobnost irazumev anj
a kada
bolesnikner eaguj
ečakninasopst venoime,ov ajpor emećajsesr ećekod
gl
obal neaf azij
e,či
stoggluv oćom zarečiiteški
m oblicimaVer ni
keoveaf azij
e.
Diskretnij
iporemećaj isemani festuj
udefici
timaushv at
anjusloženihlogičko-
gramat ičkih konstr
ukciij
a iši reg saopštenj
a- sreće se kod Br okine i
tr
anskor t
ikal
nemot orneaf azi
je.
Por
emećajiči
tanja/
aleksij
a-krećuseodpot punealeksi
j
edobl aži
hporemećajakoji
semanif
estuj
uzamenom ii nverzij
om f
onemaur eči
ma, zamenom leksi
čki
hjedi
nica,
smanj
enom brzi
nom čitanj
aidefici
timaurazumevanjuproči
tanog.
Poremećaj ipi sanja/agrafi
ja-manifestuju se tot
alnom agrafi
j
om i l
ioštećenjem
mehani zmapi sanja,zamenom gr af
ema, leksički
m defi
cit
ima,
sintaksi
čki
m defi
cit
ima
ioštećenjem kohezi j
ei koherent
nost
i t
eksta.
Odsustvo uvi
dauj ezi
čkidef i
cit
/anozognozij
a-srećeseužar goniVernikeovoj
afazi
ji
,dokjepot
punasv estopor emećajuiprepoznavanj
ugr
ešakaugovorutipi
čna
karakt
eri
sti
kapaci
jenatasakondukt i
vnom afazi
jom št
osemanifest
ujepokušajem
autokor
ekcij
euči
njenihgrešaka.
Akalkuli
ja-nesposobnostupot
rebematemat
ički
hsimbolaiizvršavanjeari
tmet
ički
h
zadataka.Težinaporemećajar
ačunj
anj
ajeukorelaci
j
isatežinom itipom af
azi
čkog
si
ndroma.
KLASI
FIKACI
JAAFAZI
JA
Gol
dšt
ajnov
akl
asi
fi
kaci
ja
Poremećaj
iekspr
esi
vnef
unkci
j
ekoj
isej
avl
j
aju zbog kor
ti
kal
nihl
ezi
j
a,t
u
spadaj
u:
i
.di
zar
tri
j
a-nast
ajezbogpar
ezemi
šićakoj
iučest
vuj
uugov
oru,
i
i
.peri
fer
na motorna af
azija-def
ici
tnaučeni
h ispeci
j
ali
zov
ani
h
mot
orni
hgovornihakt
ivnosti
i
i
i.cent
ral
namot
ornaaf
azi
j
a-dezi
ntegr
aci
j
amot
ori
kegov
orazbog
 ošt
ećenjaapst
rakt
nogmi
šlj
enj
aiošt
ećenef
unkci
j
emot
ori
čki
h
modali
tet
a
2. Poremećaj
igovor
azbogošt ećenj
anever
balni
hment
alni
hpr ocesamogu
nastat
izbog oštećenj
a apstr
akt
nog mišl
j
enjai
lioštećenja osnov
nih
funkci
j
amozga
3. Por
emećaj
irecept
ivnef
unkci
j
egov
ora:
a) kort
ikal
nagl
uvoća-por
emećajakust
ičkeper
cepci
j
ekod
kor
ti
kalnel
ezij
e
b) kort
ikal
na gluvoća za šumove imuzi
ku-por emećaj
percepcij
e karakt
eri
stični
h šumova imuzi
ke uz očuvanost
funkci
jesluha
c) senzor
naaf
azi
j
a
4. Cent
ral
na afazi
j
a- af
azi
j
a koj
a nast
aje bez odr
eđeni
h mot
orni
hil
i
per
cept
ivni
hpromena,
5. Amnesti
čkaaf
azi
j
a-kar
akter
išej
enedost
ataki
menica,gl
agol
aipr
il
ogaa
posebnoi
meni
cauzošt
ećenj
eapstr
akt
nogmišl
jenj
a.
6. Transkor
ti
kal
neafazi
je-mot
orna,senzor
naimešovi
ta;odl
ikuj
usebol
j
om
sposobnošćuponavl
j
anjauodnosunaspont
anigov
ori r
azumevanj
e
7. Agraf
ij
a- pr i
marna i sekundar
na; pri
marnu agr
afi
j
u kar akter
iše
nesposobnostpi
sanj
aslov
abezpor emećaj
agovor
aiv i
da,sekundarna
agraf
ij
anastaj
ezbogpor
emećajaugovor
u
8. Aleksi
j
a-pri
mar naisekundar
na;pr
imarnajevi
zuel
naagnost
ičkaal
eksi
j
a,
sekundar
naaleksij
anastaj
ezbogporemećaj
augovoru
9. Eholal
i
ja-subj
ekt
iponav
lj
ajugov
ordr
ugi
hosoba,bezr
azumev
anj
asmi
sla
reči
.
Lur
ij
inakl
asi
fi
kaci
ja
Uklasi
fi
kacij
ujeukl
j
učenfenomenol
oškipr
ist
upianat
omskaosnov
apor
emećaj
a,na
osnovutogaLuri
j
ajeizdv
oji
o6ti
povaafazi
j
a:
1. dinamička-kar
akteri
šej
eoštećenj
esposobnostiakt
ivnespont
anegov
orne
funkci
je koja se mani
fest
uje ot
ežanom inici
jaci
j
om inemogućnošću
formir
anjanarati
vnogdi
skur
sa
2. ef
erentnamotorna-nemogućnostt
ačnogenkodir
anj
ajezi
čki
hsi
mbol
a,uz
i
zraženefonol
oško-f
onet
skeigramati
čkedef
ici
te
3. afer
entnamotor
na-odl
i
kuj
ejezamenagl
asov
apomest
uizgov
oraibuko-
l
ingval
naapr
aksi
ja
4. akust
ičko-
agnost
ička-t
eškiporemećaj
iaudi
ti
vnog r
azumev
anj
a gov
ora
koj
inastaj
ekaoposledi
caošt
ećenjaf
onemskogsl
uha
5. akust
ičko-
amnest
ička-
poremećaj
iimenovanj
a irazumev
anj
a značenj
a
i
menov ani
hpoj
ovakaoi ošt
ećenj
aver
bal
nogpamćenja
6. semanti
čkaaf
azi
j
a-por
emećajdekodi
ranj
asl
oženi
hlogi
čko-
gramat
ički
h
konst
rukci
j
a
Bost
onskakl
asi
fi
kaci
ja-f
enomenol
oškipr
ist
upianat
omsko-
fi
ziol
oškaosnov
a:
1. Af
azi
j
esapor
emećaj
i
maponav
lj
anj
agov
ora
a. gl
obal
na
b. Br
oki
na
c. Ver
nikeov
a
d. kondukt
ivna
2. Af
azi
j
esaočuv
anom sposobnošćuponav
lj
anj
a
a) t
ranskor
ti
kal
namešov
ita
b) t
ranskor
ti
kal
nasenzor
na
c) t
ranskor
it
kal
namot
orna
d) anomi
čkaaf
azi
j
a
3. Af
azi
j
esapor
emećaj
em j
ednogmodal
i
tet
agov
ora
a) af
emi
j
a
b) či
stagl
uvoćazar
eči
c) al
eksi
j
abezagr
afi
j
e
d) či
staagr
afi
j
a
4. Af
azi
j
asapor
emećaj
em či
tanj
aipi
sanj
a
a) al
eksi
j
asaagr
afi
j
om
5. I
psi
l
ater
alnaaf
azi
j
a
6. Supkor
ti
kal
naaf
azi
j
a
Kanadskakl
asi
fi
kaci
ja
Kanadskiaf
azi
ologKer t
esjedaojednuodšir
eprihv
aćeni
hklasi
fi
kaci
j
agdej eza
kr
iter
ij
um uzeo kvocij
entafazi
j
e-QA-kojipodr
azumeva zbi
rskorova dobi
j
eni
h
pri
menom sl5kri
teri
j
uma:
1. f
luent
nost
2. sadr
žaj
spont
anoggov
ora
3. r
azumev
anj
eishv
atanj
e
4. r
epet
ici
j
a
5. i
menov
anj
e
QAsei zračunavapr i
li
kom pr
imeneZapadnebat er
ijetestovazaaf azij
ekoj asadži4
suptesta:siptestzaprocenusponatnoggov ora,auditi
vnogr azumev anj
a, ponavl
janj
a
iimenov anjaapor edtogasadržiisuptestzaprocenuči tanja,pisanjairačunanjakao
izapr ocenunej ezički
hsposobnosti:crtanj
e,sl
aganj ekocakaipr aksi
je.Naosnov u
rezul
tatadobi jasekor ti
kal
nikv oci
jentCQ kojipr edsatvlj
azbi rniskorkogni ti
vnog
funkci
oni sanj
amer enogceli
m WABt estom.Pr emaKer tesur azli
kujuseslaf azički
sindr
omi :
 1. gl
obal
naaf
azi
j
aQA=10,
5
2. Br
oki
naaf
azi
j
aQA=31,
7
3. Ver
nikeov
aaf
azi
j
aQA=39,
0
4. i
zol
aci
onaaf
azi
j
aQA=34,
3
5. t
ranskor
ti
kal
namot
ornaaf
azi
j
aQA=54,
4
6. t
ranskor
ti
kal
nasenzor
naaf
azi
j
aQA=59,
6
7. kondukt
ivnaaf
azi
j
aQA=60,
5
8. anomi
čkaaf
azi
j
aQA=83,
3
Bensonrazl
i
kujeslti
pov
eaf azi
je:Broki
na,Ver
nikeova,kondukt
ivna,t
ranskor
ti
kal
na
motorna,
senzor
namešov i
ta,anomička,gl
obal
naaf azi
jaiafemi
ja;ionjesveafazi
j
e
podel
ionafl
uentnei
nefl
uentne.
Kl
ini
čkapodel
aaf
azi
ja
Prema nači
nu pr
odukci
j
ejezi
ka t
jnači
nu gov
ora af
azi
j
e se del
e na f
luent
ne i
nefl
uent
ne.
Ter mi
nf l
uent naafazijakori
stisezapaci j
entekojiimajukv anti
tativ
noobi l
nuil aku
verbalnupr odukcij
u( višeod100r ečiumi nute),dobr
uar ti
kulaci
ju,nor mal
nuduž inu
gov or
nog i skaza( prosečno 5-8r ečiu fr
azi),normalnepr ozodi j
skekv ali
tet
e,uz
tendencijui zostav
lj
anjasemant i
čkiznačajni
hr ečiiprisustvover balni
hpar af
azija.
Ov de spadaj u:Ver nikeova,kondukt i
vna,anomi čka,t r
anskortikalna senzorna i
supkor t
ikal
nasenzor naaf azi
ja.
Termi n nefluentna afazij
a označav at ipov e afazije koje kar
akteri
še ot
ežana i
oštećenapr odukcijajezika,znatnor edukov anakol iči
nainformacij
auspont anom
govoru,redukov anaduž inafraze(od1do4r eči)ii zmenjenaprozodij
a.Pacij
enti
čestoizostav l
jaj
uilipogrešnoupot reblj
av aj
uf unkci onal
ner ečiivezanemorpheme
zbogčegar ečenicedobijaj
uagr amatičanobl ik,onipr odukuj
uv eomamal ibr
ojrečiu
j
edinici vremena. Ov de spadaj u: gl obalna,Br okina,t r
anskorti
kalna motorna,
tr
anskortikalnamešov i
tai supkort
ikalnamot ornaaf azij
a.
AFAZI
ČKISI
NDROMI
U odnosu na vari
j
acij
u kl
ini
čke sl
i
ke it
eži
ne j
ezi
čki
h por
emećaj
a il
okal
i
zaci
j
i
moždanogoštećenj
aizdvoj
enisu:
1.kl
asi
čni
afazi
čki
sindr
omi
,
2.af
azi
j
esapor
emećaj
em j
ednogmodal
i
tet
agov
ora,
3.supkor
ti
kal
neaf
azi
j
ei
4.posebni
obl
i
ciaf
azi
j
e.
Kl
asi
čniaf
azi
čkisi
ndromi
,af
azijesapor
emećaj
em ponav
lj
anj
a
Global
naafazij
a Br oki
naafazi
ja Ver ni keov aaf azi ja
Fluent an,
prisut nev erbal ne
par af azi je(semant i
ckei
fonemske)
tecnapr odukci j
a,
ocuv anaar tikul aci j
a,
Nef luent an,
Težakobl ik i
nt akt napr oz odi ja,
kolebl ji
vsg
poremećaj a ocuv anasi nt aksa,
(nepot pune, sint aksi cki
komuni kacij
ekoj i j
av ljajusesemant icki
pojednost avljenei
zahv atasv e por emecaj i
( zamenar eci
agr amat icner eceni ce)
modal it
ete pogr esnom, zaobi lazno
Spont
ani redukov anaduzi nai skaza,
Nef luentan, oznacav anj epoj mov a) ,
govor i
zmenj enapr ozodi ja,
oskudansg, upot r ebasemant icki
otezanaar t
ikul acija.
produkci j
a prazni h
Izost av lj
aj uf unkci onalne
st ereotipnihizraza reci,ci rkuml okuci ja,gov orj e
reci,akor ist esadr zaj ner eci,
kojimogubi t
ipr av
e semant icki pr az an.
prisut anagr amat i
z am.
reci i
lineologizmi Mozesej aviti
Gov orzv uči tel egraf ski
par agr amat izam( pr odukci j
a
gramat i
cki konf uz ni h
receni ca) l
ogor ej ausl ed
nar usenogaudi tivnog
fi
dbeka.
Tempogov oraj epov isen
Audi t i
v nav er bal naagnoz ij
a-
pot punanesposobnost
Tesko
Manj eost ecenood razumev anjadomanj e
osteceno(mogu
produkci je,def i
ci tise ocigl edni hpor emecaj agde
Razumev
anj
e prepoznatiponeku
uocav ajukodsl ozeni ji
h seneki v erbal ni stimul usi
recilij
ednostavni
nalogai di skur sa. adekv at nopr ocesi rajua
nalog)
drugi ost aju
nepr epoznat ljivi
Odt eski hdobl az ihf or mi ,
Ošt ećenopot i
pu greskepot ipupar af azi cnih
I
menov
anj
e Teškoošt
ećeno
ekspr esi v neanomi j
e odgov or a,cirkuml okuci jeili
odsust v oodgov or a.
Teskoost ecen, uv i
du
Teskoost ecena( neki mogu
otudj enj asmi sla
Ponav
lj
anj
e Teškoošt
ećeno ponav ljati poj edi nacner ecii
reci,v er balnei fonol oske
kracef raze)
par af azi je
Ost eceno( otezana
Odt eski hdobl az ihf or mi
artikulaci ja,par al eksi j
e,
Či
tanj
e Al
eksi
j
a por emecaj a,jav ljajuse
smanj enabr zi na) def i
cit
i
semant ickepar aleksi j
e
razumev anj aduzegt ekst a
Odagr af i
jedodi sgr afi
cni h Ost eceno, pr odukuj u
oblika, pisani di skur sj e fl
uent anpar agr af icanpi sani
Pi
sanj
e Agr
afi
j
a nef l
uent an, redukov an,slova di skur s,
ost ecena, ar eceni ce nemaj uuv i
dubesmi slenost
agr amat icne napi sannogt ekst a
 Naosnov u Premal okal izaci j
i i t
oku Premaobi mul ez ij
e,kli
nickoj
spont anoggov ora: opor av ka: sli
cii lokalizaci ji
:
Ipodt i
p-potpuno TipI -lezi jazadnj egdel a Akust icko-agnost i
cka
odsust vogov ora donj ef ront alnev ijugel hi afazija-l
ezijekaudal nog
II
-tecnapr oduci j
a supkor tikal nebel emase- delai nsulei ist musa
ver bal nihstereoti
pa otežani m ar tikul aci jom i tempor al
nogr eznja-
II
I-pr oducija ošt ećenom pr ozodi j
om uz poremećaj i raz umev anja
neol ogi zama teškoćeunal aženj ureči. i
zraženi
IV-pr odukci j
a TipI I-lezi jadonj egdel a Drugi oblik-lezijaz ahv ata
stvar ni h mot ornogkor teksai vernikeov uz onui levu
reci,v erbal
nih supkor tikal nebel emase- angul arnuv i
jugu
ster eot i
pai blaži j
ezi čki def icit Zargonaf az ija-lezij
a
neol ogi zama TipI II-inf ar ktuni v ou zahv ataaudi tivni
Naosnov uv r
emena front alnog asoci j
at i
vni
trajanj a: oper kul uma, donj eg korteks, t
empor o-par i
jeto-
Obl
i
ci
Akut na,Prelaznai mot ornog okcipi t
alnipr elaz ,
1
Hr oni cna. kor teksa, lat er alnog supramar g. vi
jugu
strij
at umai supko. bele Žargonaf az ija
mase-agr amat izam, defi
cit podr azumev af luentanobl i
k
nalaženj ar eči idi zar t
ri
ja afazijeukoj oj jeekspr esivni
TipI V- dor zol at er alni govorzasi ćenpar afaz i
jama
front alni ineol ogizmi mamado
3
region, oper kul um, anterol
ate stepenaner azuml ji
vost i.
ralni deopar ij
et al nog
kor teksa, lat er alni st ri
j
atum i
par av ent r ikul arnabel a
masa. -Di zar trija,
uspor enosti okl ev anjeu
gov or u, agr amat i
zam i
l
eksi čki def icit .
Hemi pl
egija, Blagahemipareza,desna
hemi pareza, homonimnahemi anopsi
jai
Neurološki Hemi hepestezij
a anozognozi
ja
Di
zar
tri
j
aiapr
aksi
j
agov
ora
def
icit desne
strane,apraksij
a,
porv idnogpol j
a
Infarktnopodr ucj
eu Trecafrontal
nav ij
ugaLH Zadnjideogor nje
frontalnoj,
tempor al
n obuhvatajućiBroki
nu tempor alnev ij
uge,
lezij
a
oj iparij
etalnojLH areu,
susednedel ove mozezahv atit
idr
ugu
Lezi
j
a Lezijainsulei precentr
alnev i
j
ugei tempor alnuv ij
ugui donj
i
supkor ti
kalnih supkorti
kalnabela pari
j
et alni r
ezanjposebno
oblast i
. masa,insulaibazalne angularnui
gangli
je supramar ginal
nuv i
jugu.
Zav isiodet i
ologij
e,
zdr avstvenogst anj
a
Pr
ognoza
ikapaci tetaza
rehabi l
it
aciju.
Klinickaopser vacij
a Opser
vacij
a,t
estovii
Pr
ocena Kl
i
nickaopserv
aci
j
ait
est
ovi
itest ovi for
malnii
ntervj
u
Tr
etman Stimul acij
a,metod Metodint
onaci
one Metodfasci
li
taci
je
 crtanj
aimetod terapij
e,metodpobol j
sanj
a
vizuel
neakci
one sintakse,metodelaboraci
j
e
terapi
je. odgov ora,metod
remedi j
acijespeci
ficni
h
j
ezi cki
hpor emecaja
Unast avkut a2
ekst Vernikeova/transkorti
kal
na
senzorna-kodTSAj e
očuvanoponav lj
anjeakod
VAj eoštećeno
Vernikeova/kondukt i
vna-
Di
fdi
j
agnoza
KodKApost oji
relati
vna
očuvanostr azumev anjai
pri
sustvof onemskog
žargonaakodVApr i
sustv
o
semant i
čkogžar gona.

1
Uzav
isnost
iodv
remenat
raj
anj
a,r
azl
i
kuj
use3obl
i
kagl
obal
neaf
azi
j
e:
1.Akutnaglobalnaafazi
ja-j
avl
jaseuakutnojfazi
,kodpaci j
enat
asat eški
m
neurol
oški
m obolj
enji
makodkojihj
etakotežakporemećajkomunikaci
j
ev i
še
odrazlošeg opšt
eg zdrav
stv
enog st
anj
a nego samog oštećenj
agov orai
j
ezika.
2.Prel
azniobl i
k-j e onajoblik u koj
em se ev
ident
ir
aju znaciopor
avka
komunikaci
onihsposobost i
;global
naafazi
j
amožeev olui
rat
iublažiobli
k
fl
uentneil
inef
luentneafazi
j
e.
3.Hroničnaglobalnaafazij
a-odnosisenaneurološkirel
ati
vnostabi
l
ne
paci
jentekojii
spolj
avajuteškooštećenj
ejezi
čkihfunkci
ja,samali
m
var
ij
acijamaizmeđupoj edinačni
hmodal i
tet
agov ora

Difdijagnoza2:OdVA ser azl

i
kujeponefl
uentnom agr
amati
čnom iskazu,bolj
im
posti
gnućima na t etsovima audi
ti
vnog r
azumevanja iočuvan uvid u sv oj
e
poremećaje;dokpaci j
entisaVAi maj
uparagr
amatičangov
or,ičest
oni susv esni
svoji
hgešakat okom govora.
KodGAsuošt ećenisvimodali
tet
ijezičkefunkci
je,ver
balnesposobnostiograni
čene
na pr
odukci
j
u nekol i
ko nef
unkcionialni
hi l
istereoti
pnihi zgovora iimajuteško
ošt
ećenj
e sposobnost auditi
vnog r azumevanja;Kod BA mogu da pr odukuj
u
poj
edi
načne rečiikr aće rečenice a nivo očuvanostaudi ti
vnog razumevanj
a
omogućavai
mv ođenj
eelementarnekomuni kaci
j
ei i
zvršavanjejednost
avnihnal
oga.
Kod t r
anskort
ikalne mot or
ne af azij
e postoj
ii zr
azit
o oskudan spontanigovori
teškoće u ini
cijacijigovorne aktivnost
i,pokazuju značaj
an stepen ponavl
j
anja
govornihelemenat a,eholal
ij
easposobnostponav lj
anjajeočuvana;kodBAi maju
sposobnost samost al
nog i ni
cir
anja komuni kacij
e,r et
ko se sreću ehol
ali
j
ea
sposobnostponav ljanj
ajeteškoošt ećena.
3
Postoj
e3v ar
ij
ant ežargonafazij
e:prvaseispolj
avapot ipuasemant i
čkogžargona
kojise ugl
avnom sast ojiod prvihrečialikoje nemaju prepoznatl
ji
vodnos sa
tr
aženom rečj
u;dr ugavari
jant
aobuhv ataneologi
sti
čkižargonunutarkogasesr eću
i
sključi
vonepostojećerečitjeologi
zmi;at r
ećiobli
kjet zvneizdi
ferenci
ranžargon
kojikar
akt
eri
šepr odukcij
anizafonemakojeposv om rasporeduli
čenar eči
.
 Transkor tikalneaf azij
e,Afazijebezpor emećajaponavl
janj a
Transkor ti
klanamot orna Tr anskor tikalnasenzor na Transkor t
ikalnamešov i
ta
SPONTANI Redukov anasposobnost Fl uentangov or, Odsust vospont ane
GOVOR samost alnognar ativnog ocuv anaar tikul aci
j
ai govor neakt i
vnost i
,
i
zrazav anj a, prozodija, Eholalij
ai automat sko
spont ani gov or dobrasi ntaksa, dopunj avanje-
karakter i
ser edukci jau verbalne karakteri
sticanobl ik
kvantitetu, parafazije(semant ickei v er
bal nogponasanj a
vari
jetetui el
abor aci
ji neologisticke) , Ocuv anostsi ntakse,
verbalnogi zrazav anja, prazangov orz bogmanj e oštenostsemant i
ckih
smanj enamot orna upotreber eci sa sposobnost i
preciznostupr odukci ji
. znacenj em,
Otezanozapoci njanj
e diskursehol alicani
j
ezickihakt iv
nost i
, nekoher ent an.
teskocamaosmi slj
av anj
a
govor nogi skazai
 narati
vnog
di
skursa.Art
ikulaci
j
a
ocuvanaili
blago
di
zartri
cna,
prozodij
aocuv ana

Razumev anj
e Rel ativ no
ocuv ano, def i
ci tikod Umer eno/ teškoošt ećeno Teskoost eceno
sl
ozeni jihi nst r ukci j
a
I
menov anje Odbl agogodosr ednj eg Anomi jaut eskom
stepena, def icitise st
epenu,
mani fest ujuodl ezenom zav remespont anog
anomi j
a
l
at encom i li gov or auocav aj
use
nemogucnostpr onal azka pauzepr i trazenj u
odgov ar ajucer eci semant icki znacaj nihr eci
.
Ponav ljanje Ocuv ano ocuv ano Relat i
v noocuv ano
Bol j
eoddr ugi hj ezickih
sposobnost i,moguda
Ost eceno, razumev anje
Čitanje ci
taj ukompl eksne Aleksija
pr oci tanogocuv ano
i
nf or maci j
ei akoni suu
stanj udai hr azumi ju,
Ost eceno, def icitiu Semant icke
pisanj usl icni def iciti
ma par afazi j
e,def icit
Pisanje usmenoggov or a nalazenj ar eci sa agr afi
ja
znacenj em i
nekoher ent nostt ekst a
Premakl i
ni ckoj slicii Transkor ti
kal nasenzor na Naosnov ur epetativnog
mest ul ezi je: afazi j
asaocuv anim gov ora:
TipI -lezi jau spont anim gov orom i Kompul ziv nai namer na
dor zol at er alnom del u i
menov anj em repeticija
Obl i
ci fr
ont alnogr eznj ai spr edi TSAkodAB Naosnov ukl i
nickesl i
ke
i
znadoper kul uma Por emećaj ijezi kapr aćeni MTAsaocuv anim
TipI I-lezi ja demenci jom i
menov anj em
supl ament ar nog
mot ornogpodr ucj a4
Rigidnostgor nj i
h Ger stmanov Ehopr aksi ja,ref
lekssi sanj
a
ekst remi tet a, hemi par eza, si
ndr om, konst rukcionai i hvat anja,bi hemipar eza,
Neur ološki
bil
at er alnai deomot or na i deaci onaapr aksi j
a, desnost ranahemi plegi
ja,
deficit
i
apr aksi ja, br adi kinezija, hemi par eza, hemi anest ezi hemi par eza, hemi anestezi
j
hemi hi per st ezi ja j
a,def iciti v
idnogpol ja ai hemi anopsi ja
 Tempor o-pari
jetalni
regionLH, kodošt ećenj
a
Lezij
efr
ont al
nihoblast
i lev ogt alamusai u2i3
Difuzneil
imulti
fokal
ne
i
sprediiznadBr oki
ne stadijumuAB
Lezi
j
a l
ezije,
lev
ifront
oparij
etal
ni
areekaoi suplementar
no Nast ajekaoposl edi
ca
regionokosliv
ij
evefisur
e
motornopodr ucjeLH razdv aj
anjaVer nikeove
oblast iodostlihdelova
post eri
ornogkor teksa
Pr
ognoza Relat i
vnodobr a Losij
aprognoz aodostali
h
obli
katranskorti
kal
nih
afazi
ja
Por edj enjejezicke Testleksickog Ist
ekaokodmot or
nei
per formanseu razumev anja senzornetranskort
ikal
ne
spont anom i Testsinonima afazi
je
repet at i
vnom gov oru.
Anal izaodgov oraa
pitanj e
Pr
ocena
Test iranjesposobnost i
verbal noggener isanjai l
i
fl
uent nosti reci.
Test iranjesposobnost i
razumev anjagov ornogi
pisanogj ezika.
Konv erzacijsko-gov orna Procenai pr
il
agodj
avanj
e Met odol
ogij
akojaje
terapi j
a eti
ologi
jikoj
ajedovel
ado opisanakodostali
hvidov
a
Tr
etman Supst i
tutivnast rategija nastankasindr
oma. tr
anskorti
kalni
hafazi
ja
Spol jasnjar itmicka
stimul acija
Di
fdij
agnoza TMAseodBr okine odVer nikeovaaf
azij
ase MTA se od gl obalna
afazi jerazlikujepo razl
ikuj
epoočuv anoj razl
i
kuj
e po očuvanom
očuv anom ponav lj
anju,a sposobnost i
repeti
cij
e ponavl
j
anj
e
oddr ugihobl i
ka j
ezičkihzadataka
MTA vs. TMA( l
oše
transkor t
ikalneaf az i
jepo TSVv sMul ti
modalna
audi
ti
vno r
azumevanje
očuv anom r azumev anjui agnozija-imenovanje
onda je TMA) i
artikulaciji
TSA( ukol iko post oj
i
sni
ženafluentnostgovora
ondaseradiodTSA)
4
Kl
ini
čkiv
ari
jet
eti
:
TMA–t
ipI
Oskudandi
skur
s,anomi
j
a,ošt
ećenoči
tanj
e,agr
afi
j
a,
Real
ti
vnoočuv
anor
azumev
anj
e
ponav
lj
anj
eočuv
ano
Nesposobnostf
ormi
ranj
agov
orni
hiskazai
diskur
sa
I
zost
anaksponat
.gov
orneakt
ivnost
iikodv
erbal
nihaut
omat
izama
Pr
isut
neehol
ali
j
eiper
sev
eraci
j
e
 Pr
ateći
def
ici
ti
:hemi
par
eza,
apat
ij
aisni
ženamot
ivaci
j
a.
Lezi
j
a:dor
zol
ater
alni
deof
ront
alnogkor
teksa
TMA–t
ipI
I
Upočet
kumut
izam,
kasni
j
eot
ežani
oskudanspont
ani
gov
or,
Ošt
ećenoči
tanj
e,ot
ežanopi
sanj
e,l
i
ter
arnepar
agr
afi
j
e.
Ar
ti
kul
aci
j
abl
agoošt
ećena
Razumev
anj
egov
ornogi
pisanogj
ezi
kaugl
avnom očuv
ano
I
menov
anj
eiponav
lj
anj
eočuv
ani
Lezi
j
a:supl
ement
arnomot
ornopodr
učj
e
 Afazi j
asapor emećaj em ponav l
janja Af azi
jabezpor emećaj aponav l
janj
a
KONDUKTI VNA ANOMI CKA
Spont
ani Fl
uent ansaocuv anom Redukov anaupot rebarecisaz nacenj
em
govor gramat i
kom, sint aksom, artikulacij
om i posebnoi meni ca,
i
ntonaci jom. ci
rkuml okuci j
auzupot r
ebusemant i
cki
Prav egr eskeuv iduzamenei li praznihr eci,
ocuv anaf l
uent nost.
premest anjagl asov a(fonemske Gov orjel i
senj ezickogsadr zajaa
parafazi j
e) .
Sv esni su sami mt imj enei nformativanza
gresaka, pokusav aj udasekor i
gujual i sagov ornika.Ocuv ana
neuspev ajuut omet out icena si
ntaksa, arti
ulacijai pr
ozodi j
a.
fl
uent nosti sticeseut i
sakdaj egov or
nefluent an.
Razumev
anj
e Relativnoocuv anost oomogucav ada
seuspost avi nor mal ana
komuni kacija. Def icitikodpaci jenata
kodkoj i
hsekondukt ivnaaf azijarazv i
l
a
i
znekogdr ugogaf azickog
Bl
agi
l
iumer
eni
def
ici
ti
si
ndr oma, defici tisei spol j
av ajuna
ni
v our azumev anj av erbalnihnal ogai
paragr afadokj er azumev anj e
pojedinacni hl eksi ckihj edinica
ocuv ano
I
menov
anj
e Osteceno- anomij
a
Manifestujeseneuspehom pr il
azabil
o
kom leksickom ajt
emu, stoseispol
jav
a
odsustvom odgov ora,i
lipr
odukcij
om
netacnihodgov oraanekadasemogu
j
avitiiver
bal neparafazi
je.
Ponav
lj
anj
e Nisuust anjudaponav l
jajur
ecii ocuvano
receni
ce.(nepropor
cionalnoost
ecenj
e
repeti
cij
e)
Či
tanj
e Lit
eral
napar al
eksij
a Fonoloskegreskeigreskekojesu
rezul
tatdefi
cit
apaznje,stoponekada
dovodiidonerazumev anjapisanog
j
ezika
Pi
sanj
e Lit
er al
napar agrafijai neci
takr ukopis Leksi
cki def
ici
tipaj
et ekstoskudnog
zbogi sprav l
janjasl ova sadrzaj
a
Obl
ici Repet i
tivnai reprodukt i
vna
Neurološki Oralnaapr aksi j
a,apr aksij
a Gerstmanovsi ndrom:Agnozijaprst
ij
u
def
icit
i udov a,
ost ecenj esenz ibil
it
et adesne Dezorijent
acijadesno-levo,akalkul
ij
a
strane.
Lezi
j
a Lezijajelokal i
zov anaur etrorolandi
ckim fokalne-TPkor t
eks, dif
uznelezi
je
oblastima, izdv ojenesu2v aznel okaci
je: LH
-gyrussupr amar ginali
si fasciculusarcuatus
l
ev ahemi sf era
-ostecenjei nsul e,susedni hobl asti
auditivnogkor teksai supkor ti
kalnebele
masel evehemi sfere.
Pr
ognoza Dobr a
Pr
ocena Kli
nickaopser v acij
a Testov ii
menov anj
a(BNTi dr.
)
 Skrini
ngt est Semant i
čkaf luentnost
Standardizov anabat erijat est
ovaza Auditi
vnoi zazvananomi nacij
a
afazij
e
Tr
etman Tretmanaudi ti
v nogr azumev anj
a Met odremedi jacij
e:r
esti
tucij
aleksi
čko-
Met odimi t
aci j
e semant i
čkihsposobnost i
Tretmanl eksicki hdef i
cita
Di
fdi
j
agnoza GreškeuKAsei spol j
av ajukaopr oduct Agnozi ja
fonološkihilili
ngv i
stičkihdef ici
t,doksugr eške Dr ugi t
ipovi
afazij
es
ugov ornoj apraksijiprispisujupogr ešnom izraženom anomi j
om
programiranjuar t
ikulacioni hpokretatj
fonetskim dev i
jacijama; pacij
entisaBA
pokazujuf onet sko-fonol oškedef i
cite.

Supkor tikal neaf azi j

e
SUPKOR. MOTORNA SUPKOR. SENZORNA TALAMI CKA
Spont ani Oskudan, spor Fluent angov or ,
dobra Pr omenj lj
ivaf l
uentnosti
gov or dizar t
ricangov or,dobra ar tikul aci j
a,nor mal na r edukcij
aspont anoggov ora.U
duzi na duzi nagov ornog gov orusej avlj
aju
fraze,hipof onija,
ostecce i skaza, ocuv ana neologizmi ,
semant icke
naar t
ikul acijai sintaksa, verbal ne parafazij
ei hipofonicangov or.
prozodi ja. Jav l
jajuse par afazi je
fonemskepar afazije
Razumev anj
e Rel ati
vnoocuv ano ost eceno osteceno
Ponav ljanje Rel ati
vnoocuv ano Rel ativnoocuv ano ocuv ano
Čitanje Srednj idobl agi ost eceno aleksij
a
por emecaj i
Pisanje Teskoost eceno ost eceno agrafij
a
Imenov anje Sr ednj idobl agi ost eceno anomi ja
por emecaj i
Neur ološki Hemi plegi ja/hemi pareza hemi par eza hemi pareze,hemihepest ezijei
deficit
i homoni mnehemi anopsije
Lezija Pr ednjikr akkapsul e Zadnj ikr akkapsul e I
shemi j
ailihemor agij
ai l
i t
umor
i
nt ernei st ri
j
at uma i
nt ernei strijatum ulev om talamusu
Difdijagnoza OdBr oki neaf azij
ese OdVer ni keov eaf azi
je Odt ranskor t
ikal
neaf az i
j
ese
razlikujepobol j
i
m ser azl ikuj epol ošoj r azli
kujepoosci l
aciji
fluentnosti
sintaksi čki m nev er bal noj iredukcijispontanoggov orai
sposobnost ima, spr etnost i ibol j
oj hipofonij
i
produkci jiduži h sposobnost i
gov ornihi skazai bolj
oj r azumev anj ai
sposobnost i ponav ljanj a
pomav ljanj a Odt ranskor tikalnih
afazi jasupkor i
kalne
ser azl ikuj upo
prisust vu
hemi par eze,
hemi plegi je,
orof aci jalneapr aksije,
kogni ti
v ni por emećaj i,
i
maj ubol j
upr ognozu
uoporavkuod
kor
ti
kalni
hafazi
j
a.
 Afazi
jesapor emećaj em jednogmodal iteta
Af emi j
a Ci st agl uv oćaz a Cistaal eksi j
a Ci
staagr
afi
j
a
reči
Spont ani Izolov ani def i
cit
i Fl uent an,pr acen ocuv an ocuv
an
gov or arti
kul aci j
e, verbal ni
m
nemogućnost par afazi jamast o
produkci j
e dov odi do
glasov ado i
relev antnog
stepenaanar t
rij
e sadr zaj a
Razumev anj Ocuv ano Odsust vo ocuv ano ocuv
ano
e sposobnost i
razumev anj a
gov or nogj ezi ka,
reaguj usl icno
gluv im osobama,
Imenov anje ocuv
ano
Ponav ljanje Ost ecno, sa ocuv ano ocuv
ano
pobol jasnj em
sposobnost i
razumev anj aj av l
j
a
separ afazi cka
repet icijagov orni
h
stimul usa
Čitanje Ocuv ano Ostecno, nemogu Moz ebiti
dapr oci t
ajuni ocuvano,alisejav
lj
a
sopst veni rukopis blagiporemecaj
Pisanje Očuv ano ocuv ano ocuv ano Teskoost eceno
Lezija Supkor tikalnih Bilater alnal ez i
j
a Lezij
al ev og Lezij
adonj egdela
oblast i uni vou temr por alnogr eznja okci pitalnogr eznj
a fr
ontalne
frontal nog i
lilezi jeuobl asti i vi
juge(eksnerov
oper kul umai l
i l
ev ogaudi ti
v nog splenij
uma( zadnje centar)i
liusled
donj egdel a kor teksa, lezi j
e gdel a)kor pus ostecenagy rus
precent ralne primar nog kalozuma angulari
saul evoj
vij
uge audi tivnogkor t
eksa. hemi sf
eri
Neur ološki Por emećaj i OdVAser azl i
kuje Desnahomoni mna
deficit arti
kul aci j
es pot omešt one hemi anopsi j
a,
praćeni oral
nom prepoznaj ugov or agnozi j
az a
apraksi j
om kaocel i
nukoj ase boje,
diskal kul i
ja,
sast oj iodpoznat ih t eskoceu
zvukov ai st oga i
menov anju
uopšt enemoguda obj ekat a
ponov eonošt o
čuju.

POSEBNIOBLI
CIAFAZI
JA
odstupaj
upokl i
ničkojsl
i
ciil
inastankuodti
pični
hafazi
čki
hsindroma:ispi
l
ateral
na,
opti
čka,neopt
ička,dubi
nksa,bi
l
ingvalna,
mešovit
anefl
uent
naiafazi
jakodoštećenj
a
kor
puskal
ozuma.
I
psi
lat
eral
naaf
azi
ja-
ukr
štenaaf
zij
a
Afazi
čkipor
emećajuzr
okov
anošt
ećenj
em i
stost
ranehemi
sfer
emozgasa
dominant
nom r
ukom.
Češćikoddesnost
rani
hlezi
j
amozgakodosobasadomi
nant
nom desnom
rukom
Ret
kosej
avl
j
a,nast
ajekaoposl
edi
cat
umor
ail
itr
aumagl
ave
Simptomisenaj češćei spol
j
av aj
u po ti
pukl asi
čnih af
azi
čki
h si
ndr
oma,u
nekim slučaj
evi
ma jav l
j
a se poremećajpi sanja iagramati
zam,audi
ti
vno
razumevanjeii
menov anj
esur eđeoštećeni
.
Di
j
agnozasepost
avl
j
anaosnov
u4kr
it
eri
j
uma:
1.desnost
rukostbezpr
isust
val
evor
ukost
iupor
odi
ci
2.odsust
voranistečenemoždanelezi
jeikult
url
oški
hfakt
orakoj
imogu
i
zazvat
imodifi
kacij
ufunkci
onal
neorgani
zaci
jemozga
3.pri
sustv
omoždanogošt
ećenj
aui
spi
l
ater
alnojhemi
sfer
isdomi
nant
om
rukom
4.r
azv
ij
enakl
i
ničkasl
i
kaaf
azi
j
ebi
l
okogt
ipa
Opt
ičkaaf
azi
ja
Modal
no specif
ičan por
emećaj
,osnov
nisi
mpt
om pr
emećaji
menov
anj
a
vi
zuel
nopr
edstavlj
enogobj
ekt
a.
Spont
ani
gov
or,
razumev
anj
eiponav
lj
anj
esuočuv
ani
Sposobnostpr
epoznav
anj
afunkci
j
epr
edmet
ajeočuv
ana
Mogu imat
isposobnost i
menov
anj
a obj
ekt
a pr
ikazani
h put
em dr
ugi
h
modal
i
teta(
takt
il
noi
l
iaudi
ti
vno)
Lezi
j
event
ral
niht
empor
ookci
pit
alni
hobl
ast
iLH
Imajuoštećenusposobnostpovezi
vanjasli
kapredmet
asaodgov ar
ajući
m
značenj
em iimaj
uočuvanaznanj
aof unkci
j
iinači
nuupot
rebet
ihpr
edmet a.
Pr
ateći defi
cit
: desnost
rana hemi
anopsi
j
a, al
eksi
j
a, por u v
izuel
noj
i
denti
fi
kaci
ji
li
cai boj
a
Neopt
ičkaaf
azi
ja
Fl
uentanspont
anigov
orsasemant
ički
m žar
gonom,ošt
ećenor
azumebanj
ei
očuv
anoponavlj
anj
e
I
akomogudaimenuj
uvi
zuel
nopr
ikazanpr
edmetonit
oteškoči
nenaosnov
u
deskr
ipci
j
epoj
ma
sv
ipaci
j
eni
tii
maj
udemenci
j
uAl
chaj
mer
ovogt
ipa
Nastajeusl
edoštećenj
asemanti
čker epr
ezenat
cij
erečiil
izbogporemećaja
t
ransferainfor
macij
ai z semant
ičkog sist
ema do f onol
oškog izl
aznog
l
eksikona.
Dubi
nskaaf
azi
ja
 Kar
akteri
šejeprisust
vobr
ojni
hsemant
ički
hpar
afazi
j
azav
remeponav
lj
anj
a
gov
ornihsti
mulusa.
Nast
ajekodlezi
j
eretr
orolandi
čkeoblast
iLmoždaneHuklj
učujućit
emporalni
r
ežanj
,levit
emporo-
pari
jetal
niregi
onimedijal
niaspektlev
ogokci pi
tal
nog
r
ežnj
a.
Bi
li
ngv
alnaaf
azi
ja
Bil
ingvi
zam-korišćenj
e2j ezikaodst ranei steosobe.Bi l
i
ngv al
naosobakor i
stiu
svakodnevnom život
u2i l
ivišejezikailidij
alekt
a.Simultanibili
ngvizam j
ekadaj e
osobaodr ođenj
abi l
aizloženauticaju2jezika,sukcesi
vnibil
ingvizam kadaj
eosoba
počeladaučidrugijezikposle3godži vota.Upr ocenisekor i
stitestzabil
ingv
alnu
afazi
ju.
Post
oji
nekol
i
koobr
azacaošt
ećenj
ajezi
čki
hfunkci
j
akodbi
l
ingv
alni
hosoba:
- par
alel
noošt
ećenj
e-ošt
ećenj
eobaj
ezi
kaui
stom st
epenui
ist
om obl
i
ku
- di
ferenci
j
alnoošt
ećenj
e-af
azi
j
asev
išemani
fest
ujeij
ednom negoudr
ugom
j
eziku
- razl
iči
tit
ipoviaf
azi
ja-uj
ednom j
ezi
kusei
spol
j
avaj
edanaudr
ugom dr
ugit
ip
afazij
eštojeret
ko
- mešovi
tit
ip-dol
azidomešanj
ajezi
čki
hosobi
nananeki
mil
isv
im ni
voi
ma
j
ezi
čkestr
uktur
e
- sel
ekt
ivnaafazi
j
a-af
azi
j
asemani
fest
ujesamouj
ednom j
ezi
kudokj
edr
ugi
j
ezi
kočuv an
Mešov
itanef
luent
naaf
azi
ja
Predst
avlj
at i
paf aziječij
ukli
ničkusl
ikupr edstavl
jagr
aničnazonaizmeđu
global
neiBA-paci jent
ikojii
mj auoštećenuv erbal
nuprodukci
j
uist eži
m
poremećajem razumev anj
akaoionikoj ipacij
entisaGAkoj isuuspostavi
l
i
sposobnostpr odukcij
enekihrečiifrazaii zvesnusposobnostaudit
ivnog
razumevanja.
Af
azi
jakodošt
ećenj
akor
pusakal
ozuma-kar
akt
eri
še
Jednost
ranatakt
il
naafazi
j
a-pacij
ent
iispol
j
avaj
ut ežakpor
emećajimenov
anja
predmet
anaosnov udodiralevom r
ukom dokistipredmetuspešnoi
menuju
nakonopipavanj
adesnom r ukom;mogudai zaberupredmetLR izgrupe
drugi
hpredmetakaoidanacrtaj
upredmetLR.
Kalozalno-
diskonekci
ona anomi j
a- desna strana ispr
avno anali
zi
ra i
i
nterpreti
ratakti
lneosećaj
e,al
ikal
ozal
naseparaci
jai
zol
ujeoveinf
ormacij
eod
j
ezičkihoblastineophonihzav er
bal
nuprodukcij
uodgovaraj
ućegnazi
vašto
i
zazivaanomi ju
Jednost
ranaagr
afi
j
aiapraksi
ja-nemogudapišulevom r
ukom adesnom
mogu,nemogudaizvr
šav
ajuverbal
nenal
ogel
evi
m udovi
maadesni
m mogu.
Hemiopt
ičkaafazi
j
a-nemogudai menuj
uobjektepri
kazaneulevom v
idnom
pol
j
upošt osenzorneinformaci
jenedospevajudogl avni
hjezi
čki
hoblast
i,
mogudai zaber
utr
aženipredmetl
evom r
ukom odvišeponuđeni
h.
AFAZI
JAISRODNIOBLI
CIGOVORNI
HPOREMEĆAJA
Afazij
ajenajčešćepraćenamot
ori
čki
m por
emećaj
i
magov
ora:mut
izam,di
zar
tri
j
a,
apraksi
jagov
or aipal
ali
j
a.
Mut
izam
Nemogućnostprodukci
jejezi
čki
hsi
mbol
a,saokol
i
nom mogudakomuni
cir
aju
gest
ovi
mailipi
sanim putem.
Nastaj
e kao posledi
ca pov
reda il
icerebrovaskul
arnog i
nsul
ta,kod TOM
fokal
nelezi
jezahv
ataj
ubazalnegangli
j
esl evestaneil
imogudasejaveteške
dif
uznelezi
j
emozga.
Nakoni zl
askai
zmutizmagovor
eveomamal o,izgovar
ajujednost
avner eči
ti
pa Da iliNe i
liI
ma,tokom opor
avka se govorno-
jezi
čke sposobnosti
pobol
jšavaju
Gov
orhi
pof
oni
čan,
ner
etkosesv
odi
našapat
KodGAoštećenisusv imodal
i
tet
igov
oraal
ipaci
j
ent
ipokušav
ajudav
erbal
no
i
zrazenamer
eiliosećanj
aaumut i
zmunematenamere.
Kodapali
musindr
omakort
ikal
nefunkci
jesupot
punoiskl
jučeneini
j
emoguće
uspost
avi
tibi
l
okakavv
idkomunikaci
jesaovi
m bol
esni
cima
Kod traj
nog vegetat
ivnog st
anja pacij
entipokazuju pot
puno odsust
vo
kogni
ti
vneint
erakci
jesaokol i
nom,nei zvršav
ajunalogeinisuustanjuda
uspost
avekomunikaci
jusaokoli
nom
Sindr
om bl oki
ranostiodnosisenanemogućnostgov orai zazvanu t
eški
m
poremećajem mot orike,uz rel
ati
vnu očuv
anu sposobnostr azumevanj
a,
nepokret
nisuiočuv anesvest
i.
Di
zar
tri
ja
Neurogenipor emećajmot orike govora u či
jojse osnovinalaziparali
za,
usporenost, slabost, nepreciznost i nekordi
nisanost pokr
eta gov or
ne
muskulature.Oštećenesusv eilisamonekekomponent egovorneprodukci
je:
fonaci
je,r
espiracij
e,r
zonancije,arti
kul
aci
jeiprozodij
e.
Govorjenedov
olj
noj
asan,
čest
osl
i
venikr
ajnj
ener
azgov
etaniner
azuml
j
ivza
okol
inu.
Možedasej
avi
anar
tri
j
a-pot
punanemogućnostgov
ora
Nast
ajeošt
ećenj
em CNSi
l
iPNSi
l
ioba
Razl
i
kuj
use6t
ipov
adi
zar
tri
j
e:
1.Fl
aci
dna dizar
tri
j
a-kod bl bar
ne par
aly
ze usl
ed ošt
ećenj
a DMN,
hi
per
nazal
nostiotežanodi
sanje
2.Spast
ična-kodpseudobul
bar
nepar
ezeusl
edošt
ećenj
eGMN,hr
apavi
promukaoglasini
zakton
3.Mešovit
a-kodALS,neur ol
oški
hobol
j
enj
akojenastaj
ekaoposledi
ca
pr
ogresi
vne degener
acij
e D iGMN;hiper
nazal
nost,ot
ežano/
gasno
di
sanjeismanj
enabrzinagovor
a
4.Hipoki
neti
čka-kod PB,jednol
i
čna visi
na ij
ači
na glasa,smanj
ena
sposobnostnagl
ašavanj
a,nepreci
znostpokr
etajezi
ka prii
zgov
oru
 neki
hgl
asov
a
5.Hiper
kineti
čka-koddist
onijeihorej
e;teškoćeuizgovor
ukonsonanata,
promenlj
iva glasnost, pret
erana pr omenlj
iv
ost u j ači
ni glasa,
zaust
av l
j
anjeglasaitr
enutnipreki
difonaci
jeiar
tikul
aci
j
e
6.Ataksična-kodobolj
enjamalogmozga;skandiraj
ućigovor(
veomaspor
sapauzamai zmeđuslogovaureči
),nepravi
lnaart
ikul
acij
a,pret
eranoi
podjednakonaglašavanjesl
ogov
a,prozodij
oštećena.
Difdijagnoza-čistudizar
tij
ukarakter
išekonst antnostgrešakaugov orui
očuvanor azumevanjegovornogipisanogj ezi
kaiočuv anopisanj
e.Pacij
enti
saBKisupkor t
ikalni
m afazi
jamaispolj
avajupor emećajrazumevanj
ajezika,
oštećenopisanj
ei poj
avaspecifi
čni
gafazičkihsi
mpt oma.
Apr
aksi
jagov
ora-
ver
bal
naapr
aksi
ja
j
eporemećajsekvenci
ranj
apokretapot
rebni
hzav
olj
nupr
odukci
j
ufonema,
pr
aćenabnor
malnosti
mapr ozodi
j
e.
Nast
ajezbogMU,
trauma,
tumor
a,degener
ati
vni
hbol
est
iidrneur
opat
ologi
j
e
Lezi
j
elev
ogf
ront
alnogr
ežnj
aubl
i
zini
Broki
nezone
Nast
aje kao r
ez ul
tati
nhibi
cij
ei l
ioštećenj
a del
ova CNS odgov
orni
hza
pr
ogramir
anjevešti
hpokr
etaoralnemuskul
atur
e.

Opšt
isi
mpt
omi
su:
1.smanj
enabr
zinagov
ora,
uzpr
olongi
ranuar
ti
kul
aci
j
ugov
orni
hgl
asov
aipauze
2.por
emećaj
ipr
ozodi
j
e
3.gr
eškeuar
ti
kul
aci
j
i
4.gr
eškeuar
ti
kul
aci
j
igl
asov
ausv
im pol
ožaj
i
ma,
naj
vi
šei
nici
j
alni
5.dosl
ednostgr
ešaka
6.anti
cipatorne greške – postavl
j
anjef onema i
spr
ed mest
a gde tr
eba;
rei
terati
vnegreške–postavl
janjefonemaizamest
agdetr
eba; met
ateze–
redosledfonemaj eobr
nut
7.duž
areč–učest
ali
j
egr
eške
8.manj
egr
ešakapr
iči
tanj
ufonemav
ećef
rekv
ent
nost
i
9.pr
iči
tanj
u–ar
ti
kul
aci
onegr
eškenar
eči
makoj
enoseznačenj
e
Kl
j
učni
simpt
omi
zadi
j
agnozuv
erbal
neapr
aksi
j
e:
1.smanj
enabr
zinagov
orauzpr
olongi
ranupr
odukci
j
ugov
orni
hgl
asov
a
2.smanj
enabr
zinagov
orasapauzamai
zmeđuf
raza,
reči
,sl
ogov
aif
onema
3.ošt
ećenapr
ozodi
j
a
4.di
stor
zov
ani
zgov
orkonsonanat
aiv
okal
a
5.gr
eškeuar
ti
kl
uaci
j
igl
asov
azav
remeponov
lj
enogi
zgov
aranj
a
Di
fdi
jagnozaapr
aksi
jeiaf
azi
je:
 1.Apraksij
anastaj
ekaoposledical
ezi
j
aant er
iorni
hoblastiuLHipraćena
j
edesnost r
anom hemiparezom;af
azij
ekar akter
ist
ičnepo l
it
erarni
m
par
afazijamanastajulezi
j
om posteri
ornihoblastimozgainaj češće
ni
supr aćenehemipar
ezom
2.Apr
aksi
jaje uglav
nom udr
užena sa BA doksu l
i
ter
arne par
afazi
j
e
i
spol
jav
ajuobičnokodVAiKA
3.paci
jent
isa apraksi
jom i
maju ošt
ećenu pr
ozodij
u dok paci
jent
isa
l
it
erarni
m par
afazi
jamaimaj
ufl
uentangovoriočuv
aniprozodi
ju
4.paci
jent
isaapraksijom moguispolj
it
iteškoćeuinici
ranj
ugov orausled
tr
aženjatačni
har t
ikul
acionihpozi
cij
apr iizgov
orupr verečiui skazu,
paci
jent
isa af azi
jom kar akt
eri
sti
čnom po l it
erar
nim par af
azijama
nemajuteškoćeuinicranj
ugovora
5.supsti
tui
sanef
onemeislogov
iuapraksi
j
isuobičnobl
i
skit
raženi
m
fonemamaislogovi
ma;dokkodaf
azij
anisupov
ezanesatr
aženom
fonemom
Di
fdi
j
agnozav
erbal
neapr
aksi
j
eidi
zar
tri
j
e
1.koddizar
tri
j
ajekonstantnostgrešaka,kodapr
aksi
j
esepov
ećav
ajusa
povećanj
em duži
neisloženost
ireči
2.koddizar
tri
j
epostoj
isl
abost
,nepreci
znostinekoor
idni
sanostpokr
eta
govor
nemuskulat
urekodapr
aksi
jene
3.kodapr
aksi
j
esuošt
ećenear
ti
kul
aci
j
eipr
ozodi
j
a,koddi
zar
tri
j
esv
e
4.kodapr
aksij
epost
ojinaporpr
iar
ti
kul
aci
j
iobi
čnonapr
vom gl
asuur
eči
;
koddi
zart
ri
jenemanapora
5.apr
aksi
j
asej avl
jakodl
ezi
jeper
isi
l
vij
eveobl
astdominant
enhemi
sfer
e
mozga,
dizar
tri
j
akaoposledi
cal
ezij
erezl
i
čit
ihdel
ovaNS
6.apr
aksi
j
asečešćej
avl
j
audr
uženosaaf
azi
j
om negodi
zar
tri
j
a
Si
ndr
om st
ečenogakcent
a
Neurogeniporemećajgovora,mani
fest
ujeseper
cepci
j
om pr i
sust
vast
ranog
akcentaugov orupacij
enta,smatr
asedaj euosnov idef
ici
tsegmentnei
prozodi
jskest
rukt
uregovora.
Pal
ali
ja
poremećajgovorakoj
isemani f
est
ujeautomatski
m ponavl
janj
em sopstveni
h
reči
,f r
aza il
ikraći
hr ečenica.Javlj
a se izol
ovano i
liu kombinacij
isa
tahif
emijom inakonoporavkaodaf azi
je.Vezuj
esezal ezij
esupkorti
kalni
h
oblasti
mozga
POREMEĆAJIKOMUNI
KACI
JEUSLEDOŠTEĆENJADH
Simptomiporemećajakomuni kaci
j
eosobasaošt
ećenj
em DH mozgadel
esena
ekst
rali
ngv
ist
ičkeinel
ingv
ist
ičkedefici
te.
Ekst
ral
i
ngv
ist
ički
def
ici
tsu:
1.r
edukov
ani
broj
glav
nihpoj
mov
ainj
i
hov
opov
ezi
vanj
eunar
ati
vni
diskur
s
2.smanj
enasposobnostpr
epoznav
anj
afi
gur
ati
vni
himet
afor
ički
hznačenj
a
 3.t
eškoćeui
nter
pret
aci
j
ihumor
a,sar
kazma,
ironi
j
e
4.t
eškoćeupr
eradi
ori
ginal
nihi
nter
pret
aci
j
a
5.smanj
enaoset
lj
iv
ostzakomuni
kaci
onedogađaj
e
6.t
eškoćeshv
atanj
asv
rhekomuni
kat
ivner
azmene
7.r
edukov
anaoset
lj
iv
ostzaemoci
onal
nit
on
8.i
mpul
siv
nostkoddav
anj
aodgov
ora
9.por
emećaj
irazumev
anj
aiupot
rebepr
ozodi
j
ski
hkar
akt
eri
sti
kagov
ora
Nel
i
ngv
ist
ički
def
ici
t-def
ici
tvi
zuel
neper
cepci
j
e,l
evost
rani
negl
ekti
def
ici
tpažnj
e
Udi j
agnostiseprimenjuj
eopservaci
j
ait esti
ranj
e.Tret
manmožebit
iot
ežanzbog
anozognozij
et jnegir
anjasopst
venogdef i
cit
.Tretmanseusmerav
anaoporavak
oštećenefunkci
jeil
ikompenzaci
j
udef i
citukomunikaci
ji
.

4pogl
avl
je-Dečj
eaf
azi
je
Dečjaafazija-por
emećajur azvoj
ujezi
kail
igubit
akvećstečeni
hgov orno-jezički
h
sposobnosti uzrokovan oštećenj
em mozga u pr enatal
nom, per inatalnom,
postnat
alnom period.Razl
ikuj
u se 2 obl
i
ka dečj
e af
azi
je:kongeni
talna/razv oj
na
afazi
jaistečenadečjaaf
azi
j
a.
Kongenit
alnaafazi
ja(Razvojnaafazi
ja-
RA)-Poremećajurazvojujezikauzrokovan
oštećenj
em mozgaupr enatalnom,peri
nat
alnom i
liuranom postnatalnom per
iodu
(pr
enegošt osegovorpočeor azv
ij
ati
).
Uuzr
ociRA
Prenatal
ni:psi
hoakt
ivnesupst ancezavremetrudnoće,inf
ekt
ivnaobol
j
enj
a,
psihi
čkist
resmajke,i
zloženostmajkeot
rovni
m supstancama
Per
inat
alni
:asf
iksi
j
anov
orođenčet
a,hemor
agi
j
a
Post
natalni
:konvul
zi
je,
zapal
j
enskaobol
j
enj
amozgaidr
ugapat
ološkast
anj
a
nast
alanakonrođenj
a.
Povezanostovi
het i
ološki
hfakt
oraiošt
ećenj
amozga:anamnest
ičkipodaci
,a
pr
isustvokongeni
tal
nihanomalij
asepotvr
đuj
especi
fi
čni
m dg.pr
ocedurama.
Obl
iciRA
Ekspresi
vniti
p -izr
azi
tidef
ici
tij
ezi
čke pr
odukci
j
e,uzr
elat
ivno r
azv
ij
enu
sposobnostr
azumevanj
a.
Recepti
vnit
ip(ređi)-značaj
nozaost
ajanj
eur
azv
ojur
azumev
anj
auodnosu
naprodukci
j
ujezika.
Ekspr
esi
vno-
recept
ivnit
ip–t
ežakpor
emećaj
razumev
anj
aipr
odukci
j
ejezi
ka.
St
ečenadečj
aaf
azi
ja
Gubi
tak,t
j.por
emećajveć st
ečenihjezi
čki
h sposobnost
iuzr
okovan ošt
ećenj
em
mozga u deti
njst
vu.St
ečena af
azi
ja -kad se por
emećajj
aviposl
e određenog
„
nor
mal
nog“per
iodar
azv
ojaj
ezi
ka
Epidemiol
ogi
ja-Br
ojdečj
i
h afazi
j
a posl
ednj
ih godi
na u por
astu,kao posl
edi
ca
učestal
i
hTOM.Traumat
skeaf
azij
e-či
neskoro1/3svi
hlučaj
evadečj
eafazi
je.
Et
iol
ogi
ja
1.Traumatskaošt ećenj
amozga-i
zazvanazatvor
enim iotv
orenim pov
redama
glave su naj
češćiuzrokSDA,obično pov
rede nast
aju pi
l
ikom pada il
iu
saobraćaj
im nesrećama
2.т
umor
i-obi
čnoi
zazi
vaj
ubl
ageaf
azi
čkepor
emećaj
ekoddece
3.i
nfekt
ivna oboljenj
a ( encef
ali
ti
si)
-posle uvođenj
a anti
biot
ske terapij
e
i
nfekt
ivna obolj
enja CNS su smanj ena,afazi
j
e nast
aju kao posl
edica
encef
ail
ti
saizazvanogherpexsimpl
exv ir
usom
4.epi
l
epsi
j
e
5.cer
ebr
ovaskul
arnaobol
j
enj
a
Si
mpt
onat
ologi
jast
ečenedečj
eaf
azi
je
1.mutizam-javlj
asepr avimut i
zam kaoposl edicaopsežni hlezijafr
ontalni
hoblasti
mozga,ošt ećenj
asr ednjegmozgai libazalni
hgangl i
jasal evestraneilidi
fuzni
h
kort
iko-
aksonskihlezij
a,nazivasejosineaf azičkiil
iakineti
čkimut i
zam; j
avl
jasei
mutizam zar ečii
liafazičkimuti
zam koj isesr ećeusl učajevimasaemot i
vnim
str
esom imožebi tiposledicasmanjeneemot i
v nesigurnostiil
isti
mulacij
e.
2.redukcij
aspontanoggovor
a-gubitakvolj
ezagovor
om,ot
ežani
m započi
njanj
em
gov or
ne akti
vnosti
,oskudnim v er
balni
m izr
ažav
anj
em,čestim pauzama i
oklevanj
imaugov or
uisporaart
ikl
uacij
areči
.
3.di
azar
tri
j
a
4.agr
amat
izam
5.di
sfoni
j
a
6.si
ntaksi
čkiporemećaji
-pr
odukci
j
a upr
ošćeni
h gov
orni
hiskaza,ogov
araj
u na
pi
tanjesaj
ednom rečj
u.
7.f
onol
oški
premećaj
i
8.l
eksi
čkidef
ici
ti(
anomij
a)-r
edukov
anaupotrebarečisaznačenj
em,produkci
j
a
par
afazi
j
a,i
mprovi
zov
anogrečni
kaiodl
oženalat
encaupri
sećanj
ureči
9.por
emećaj
iči
tanj
aipi
sanj
a(škol
ski
uzr
ast
)
Ost
alekar
akt
ersi
ti
keaf
azi
čnedece
1.Defi
cit
ipažnje-teškosekoncentr
išunaigrui
lidrugeakt
ivnost
i,površnajei
kr
atkotr
ajna,neotpornanai
str
akci
ju,t
eškoćesaisotov
remenimf okusir
anj
em
nadvailivi
šestimulusa
2.Per
sever
ati
vnost-t
eško pr
eki
daj
u započet
u akt
ivnost
,nemaj
u mogućnost
odl
aganj
asvoji
hpotr
eba
3.Motorna nespret
nost-nespr
etno dr
že ol
ovku,nespr
etno hv
ataj
u dugmad
pr
il
ikom zakopčavanj
a
4.Smet
njeusoci
j
alnoj
per
cepci
j
i(konf
uznosti
zbunj
enostusoci
j
alnoj
int
erakci
j
i)
 -
smet
aim žur
ba,
gledanj
etv
,igr
anj
eigr
ačkama,
odl
azakukupov
inu,
igr
anj
e
5.Teškoćeukl
j
uči
vanj
aui
grui
nemogućnostdaunj
oji
str
aju
Ti
pov
ist
ečeneaf
azi
jekoddece
1.Nef
luent
naaf
azi
ja
2.Fl
uent
naaf
azi
ja
Nef
luent
naaf
azi
jasekar
akt
eri
še:
Opštaredukci
jav er
balni
hsposobnost
i(gubi
takv
olj
ezagov
orom,sni
žena
fl
uent
nost,št
uriodgovori
)
Si
ntaksi
čki
def
ici
ti
Def
ici
tipr
onal
aženj
aleksi
čki
hjedi
nica(
anomi
j
a)
Por
emećaj
i
maar
ti
kul
aci
j
e
Redukov
anaduži
naf
raze
Čest
epauzeugov
oru
Fonol
oški
def
ici
i
ti
Fl
uent
naaf
azi
ja
Bl
aži
fonet
sko-
fonol
oški
def
ici
ti
Ver
bal
nepar
afazi
j
e
Neol
ogi
zmi
por
emećaj
irazumev
anj
a
Ređauodnosunanef
luent
anobl
i
kaf
azi
j
e
Di
jagnost
ika
Osnov
nipar
amet
ri
:
1.et
iol
ogi
j
amoždanogošt
ećenj
a
2.per
iodukomej
eošt
ećenj
enast
alo
3.kar
akt
erst
ikej
ezi
čki
hpor
emećaj
aiv
remenj
i
hov
ognast
anka
Tr
etman
Osnov ni pr
edusl
ov za spr ov
ođenje rehabil
it
acionog t r
etmana dečje afaz ij
e
predt
sav l
j
adetalj
napr ocenadečj i
hsposobnostiipost avlj
anjepreci
znedij
agnostike
govorno-j
ezi
čkog poremećaj a.Habil
it
aciono-
rehabil
it
aci onitret
man afazi
čnedece
tr
ebadabudest rogoi ndi
viduali
zovaniodređennjihovom sposobnošćuislabost i
ma
u percepcij
i
,auditi
vnom pamćenj u,razumevanju,pr isećanj
ul eksi
čki
hj edi
nica i
ekspr
esivnom govoru.
Pr
ognozadečj
eaf
azi
je
1.Eti
ologi
ja-bol
jiopor
avakkodtr
aumatski
hiv askul
rani
hlezi
jamozganegokod
encefal
i
tisa itumora,bolj
a pr
ognoza tr
aumat ske nego v
askul
arne l
ezi
j
e
mozga.
2.Lat
eral
i
zovanost moždane l
ezij
e- inci
dencij
a afazi
j
e znat
no v
eća kod
l
evohemisf
erni
hnegokoddesnohemisfer
nihlezi
jamozga
 3.Lokal
i
zaci
j
aiobi
mlezi
j
e
4.St
arostuv
remei
nsul
ta,
tj.nast
ankamoždanogošt
ećenj
a
Landau-
Klef
fner
-ovsi
ndr
om
Stečenadečj
aaf
azi
j
audr
uženesaepi
l
epsi
j
om.Pr
viputopi
sana1957.godi
ne.Ret
ko
sejavlj
a.
Manifest
ujeset eškom kli
ničkom sli
kom afazi
j
e.,decapostaj
uaf azičnabeznekog
vi
dlj
ivog uzr
oka ibez udr uženih znakova moždane di
sfunkci
jei zuzevprsust
va
epi
lepti
čnihnapadai žar
išni
hparoksizmalni
hEEGabnor mal
nosti.
Kar
akt
eri
sti
čniznaciLKS
1.dugot
raj
naafazi
j
a,kojaseobičnojavl
jai
zmeđu3.i7.godi
neži
vot
a.Af
azi
j
a
možedaserazvi
jenagl
oil
ipostepeno
2.epi
lept
ičninapadi
,ugl
avnom t
oni
čnokl
oni
čnogt
ipai
l
ikompl
eksnipar
cij
alni
napadi
3.Abnor
mal
anEEGnal
az.
Tokiobl
icir
azgr
adnj
ejezi
ka
• Afazij
aobičnonast
ajenagl
o;kodnekedeceposepenar
azgr
adnj
ajezi
čki
h
funkci
ja.
• Klni
čkasli
kasemanifetsuj
eporemećajem pr
odukci
j
eir
azumev
anj
ajezi
ka,s
ti
m štoseprv
oispol
j
av ajupor
emećaj
irazumevanj
a.
• Nekadpot
punanemogućnostr
azumev
anj
aver
bal
nepor
uke.
• Ubrzodol
aziidopor
emećajj
ezi
čkepr
odukci
j
e–zanekol
i
konedel
j
a/dana–
tot
alnaaf
azi
ja.
Pr
ognoza
Nemapr
eci
zni
hpodat
akaupogl
edupr
ognoze,j
erj
emal
ibr
ojl
ongi
tudi
nal
nih
st
udi
j
a.
Ot
ežanom dav
anj
upr
ognozedopr
inosi
ivel
i
kav
ari
j
abi
l
nostukl
i
ničkoj
sli
ci.
Opor
avaki
uzr
astukor
elaci
j
i.
Št
ojedet
est
ari
j
euv
remenast
ankaaf
azi
j
e,pr
ognozaj
ebol
j
aiobr
nut
o.
Poj
avasindr
omanar ani
j
em uzr
ast
u– i
zraženi
j
iEpinapadi
,dužet
raj
anj
e
af
azi
jei
neizvesnapr
ognoza.
Učest
alost
• Ret
koobol
j
enj
e
• 1-2sl
učaj
agodi
šnj
euspeci
j
ali
zov
ani
m ust
anov
ama.
• LKSsečešćej
avl
j
akoddečakanegokoddev
ojči
ca.
• Et
iol
ogi
j
anepoznat
a
• Mogući
eti
ološki
fakt
ori
:
a)genet
skapr
edi
spozi
cij
a
b)encef
ali
ti
s
 5pogl
avl
je-Por
emećaj
ikogni
ti
vni
hfunkci
jauaf
azi
ji
Jezi
kikogni
cij
a
Ošt
ećenj
asl
edeći
hapekat
akogni
cij
eut
ičunaj
ezi
kkaosr
edst
vokomuni
kaci
j
e:
1.ošt
ećenj
epažnj
e,per
cepci
j
eipamćenj
a
2.nef
leksi
bil
nost
,impul
siv
nosti
l
iezor
gani
zov
anostmi
šlj
enj
a
3.neef
ikasnostobr
adei
nfor
maci
j
a
4.t
eškoćeuobr
adi
apst
rakt
nihi
nfor
maci
j
a
5.t
eškoćeuučenj
unov
ihi
nfor
maci
j
a,pr
avi
l
aipr
ocedur
a
6.neef
ikasnostuev
oci
ranj
ust
ari
hil
irani
j
ezapamćeni
hinf
ormaci
j
a
7.neodgov
araj
ućei
l
inekonv
enci
onal
nosoci
j
alnoponašanj
e
8.ošt
ećenj
eEF
9.neef
ekt
ivnor
ešav
anj
epr
obl
emai
suđenj
e
Pažnj
a
Pažnjaj
eusresr
eđenostment alneaktivnostinaj ednoodr eđenopodručj
eilidogađaj
.
Sastoj
iseodbudnost i
,sel
ekti
v nosti
,fleksibi
lnost i
,rasponapažnje,brzi
neobr ade
i
nformaci
je,vi
gilnost
iitenacit
eta.U or ganizacijiprocesapažnj eučestv
ujudel ov
i
moždanogstable,supkor
ti
kal
nest rukt
ur eikortikalneoblastimozga.
Por
emećaj
ipažnj
ekodaf
azi
ćni
jpaci
j
enat
asemani
fest
ujuoči
gledni
m isupt
il
nim
por
emećaj
i
ma.
Očigl
edniporemećajiseispol
jav
ajuusi tuaci
j
amakadaj ebolesnikprimoranda
obrat
ipažnj
unai nf
ormaci
juil
iusocij
alnoji
nter
akcijikadavi
šelj
udirazgovar
ai l
iradi
i
stovremeno.Kadadrugaosobaorganizuj
eokolinu,pažnjaovi
hpacijenat
amožeda
i
zgledasasvi
m adekvat
no.
Suptil
ni defi
cit pažnj
e su najuočlj
ivi
j
ii ot kr
ivaj
u se uz pomoć specif
ičnih
neuropsi
hološki
ht estova.Poremećajipažnj
e mogu uti
catina dr
uge kogni
tiv
ne
funkci
jeisposobnostverbnekomunikaci
je.
Poremećajipažnj
edov odedonekonzistent
nihgrešakauj ezičkojkomni
kaci
ji
.Neki
pacij
entimogu samo del i
mično da shvateinformacij
u,zbog čega pogr ešno
i
nterpret
ir
ajuver
balnuporuku,i
akoi
mr azumevanj
egov oranijetoli
koošt
ećeno.
Učenj
epamćenj
e
Učenjeje proces postupnog st i
canj
a novih znanj
a,vešti
na iobli
ka ponašanj
a.
Pamćenjej e proces skladišt
enja ievocir
anja mental
nih pr
odukat
a iakcijaz a
upotr
ebu posl er azl
i
čit
og per ioda ret
encij
e;t oje sposobnost
,akti l
ipr oces
regi
str
ovanj
a, zadr
žavanjai pri
sećanj
ainfor
macija
Poremećaj
ipamćenj
akojinast
ajukaoposledi
caoštećenj
amozgaoznačavaj
use
ter
miom afazi
j
a.Poremećajise mani
fest
uju ni
zom simptoma koj
ikarakt
eri
šu
amnest čki si
ndr om-t
raj
an, stabi
lni, gl
obal
ni poremećaj pamćenj
a uzrokovan
organskom di sfunkci
jom mozga koj ise jav
lj
a u odsustvu bi
lo kog drugog
ekstenzivogpercepti
vnogil
iognit
ivnogporemećaja.
Kl
ini
čkiobli
ciamenzi
j
esu:post
traumat
skaamnezi
j
a,ant
erogr
adnair
etr
ogr
adna
amnezi
ja.
PTA označav
av r
emenskiperi
oposlet raumaukojem j ebolesni
kbioukomii l
i
konf
uznom st anj
u do ponov og uspostavl
j
anjarelat
ivno stabi
lne sposobnost
pamćenja.Ovajvidamnezij
ečestopr edstavl
j
asastavnideokl ni
čkesli
keaf azi
je
tr
aumatskeeti
ologij
euakut
nojfazi
.
AApodr azumev agubi taksposobnostipamćenj ainformacij
ai događajaodmoment a
povrede, odnosnoošt ećenjamozga.Ov ajti
pamnezi j
eoznačav ateškoćeusticanjui
zadržav anjuinfor macijakojimajepacijentokruženodt r
enutkanastankamoždanog
oštećenj a.Kl i
ničkom sl ikom AA domi ni
ra dezorij
entaci
jauv remenu iprostoru.
Afazičnipaci j
ent iispolj
avajuposebneteškoćeupamćenj uverbalni
hinfor
macija,što
seodr ažav a nakomuni kacionesposobnost iir est
ituci
jujezičkefunkci
je.AA j e
i
spoljav auakut nom per i
odaf azi
čnogstanja.
RAoznačav agubitakpamćenjadogađaj a,i
skustavaiznanj
ast ečenihprenastanka
moždanogošt ećenja,odnosnogubitakpr emorbidnememor ij
e.Vr emenom seRA
smanj uje, ostav
lj
ajući pritom kr aće periode amnezi j
e ponekad pot puno
i
reverzibil
nim.Obi čno se mani
fest
uje kod bol esni
ka sa af
azij
om degener ati
vne
eti
ologijetjdemencijama.

Vi
šikogni
ti
vnipr
ocesi
Mišl
jenj
e-ment alna aktiv
nostkojom nast oj
i
mo da rešimo nekiprobl
em,toje
usmerenooperisanj
eznaci mailisi
mbolimapomoćukodasedol azidouvi
đanj
a
odnosa.U mi saone pr ocese spadajurasuđiv
anj
e,divergent
no ikonver
gent
no
mišl
jenj
eisposobnostr ešavanj
aproblema.
Rešav anj
eproblemaj ekompleksnakompozitnasposobnostkojadolazidoizražaj
a
kadgodni jemogućedi r
ektnoopserv
iranj
enekogcil
ja.Rešav
anjeproblemauključuj
e
upotrebu 5 mentalnih oper
aci
ja,svi
ht ipov
a sadržaj
a iinformaci
ja,zavisno od
kontekstaukojem probl
em nastaj
eiproductkoj
idovodidonjegovogrešenj
a.
Poremećajiv i
šihkognit
ivni
hfunkci
j
akodpacij
enat
asaTOM ukl j
učuju:t
eškoćeu
i
ntegracij
iishvatanj
uodnosaizmeđudel
aicel
i
ne,neuspehuuočavanj
uint
egri
sanj
u
ishvatanj
unov i
hi nf
ormacij
a.
Poremećaj
e mišlj
enj
a odl
i
kuj
u pr
obl
em u konci
znost
i,dosl
ednost
i i obr
adi
apstr
akt
nihi
nfor
macij
a.
Afazičnibolesnicinaroči
toispol
jav
aju def
ici
te u konv
ergennom idi
ver
gent
nom
verbalnom mišl
jenjuir
ešavanj
uproblemazasnovani
hnajezički
m si
mbol
i
ma.
Por
emećaj
ivi
zuokonst
rukt
ivni
hiv
izuoper
cept
ivni
hfunkci
ja
Oštećenjev i
zuokonstrukt
ivni
h iv i
zuoperceptivni
h sposobnostimanifest
uje se
konstrukci
onom apr aksij
om, lošom spaci j
alnom or gani
zaci
jom elemenata il
i
zanemar i
vanj
em pojedinih el
emnat a,uglavnom oni h koj
isu smešteniu desnoj
polovi
nif i
gur
e.Konstrukci
onaapr aksij
aseposebnoi spolj
avauf l
uent
nim obli
cima
afazi
ja.
Lezi
j
eDHuzr okujuteškoćeuv izuoprost
ornojper
cepcij
iior
gani
zaci
j
idokl
ezi
j
eLH
mozgaošt
ećujuizvr
šnuf unkci
j
ušt orezul
tuj
eapraksi
jom.

6pogl
avl
je-Al
eksi
je
Def
ini
cij
aisi
mpt
omat
ologi
jaal
eksi
je
Al
eksi
ja-Gubi
tak/
por
emećaj
stečenef
unkci
j
eči
tanj
a,uzr
okov
anošt
ećenj
em mozga
Razvoj
nadisl
eksi
ja-otežanoovl
adavanjevešt
inečit
anjakodzdravedece,nor
mal
ne
i
ntel
i
genci
jeadekvatneedukaci
j
ei pogodnesociokul
tur
ološkeokol
nost
i.
Si
mpt
omi
:
1.def
ici
tiupr
epoznav
anj
ugr
afema
2.zamenasl
ova
3.i
nver
zij
asl
ovaur
eči
ma
4.poremećajsi
ntezepoj
edi
načni
hgl
asov
nihr
epr
ezent
aci
j
auzv
učnemodel
e
reči
5.r
aščl
anj
i
vanj
ereči
6.v
izuel
negr
eške
7.der
ivaci
onegr
eške
8.semant
ičkepar
aleksi
j
e(zamenar
eči
)
9.l
i
ter
arnepar
aleksi
j
e
10.
bol
j
asposobnostči
tanj
aodr
eđeni
hvr
star
eči
11.
por
emećaj
razumev
anj
apr
oči
tanog
Kl
asi
fi
kaci
jaiobl
icial
eksi
je
Tr
adi
cional
nipr
ist
up-l
okal
i
zaci
j
alezi
j
eidi
soci
j
aci
j
apoj
edi
nihj
ezi
čki
hmodal
i
tet
a:
1.al
eksi
j
abezagr
afi
j
e(okci
pit
alnaal
eksi
j
a)
2.al
eksi
j
asaagr
afi
j
om (
par
ij
eto-
tempor
alnaal
eksi
j
a)
3.f
ront
alnaal
eksi
j
a
Kogni
ti
vnoneur
opsi
hol
oški
pri
stup
1.Fonol
oškaal
eksi
j
a(ošt
ećenj
epr
avi
l
agr
afemsko-
fonemskekonv
erzi
j
e
2.Pov
rši
nskaal
eksi
j
a(l
ošaupot
rebapr
avi
l
agr
afemsko-
fonemskekonv
erzi
j
e)
3.Dubi
nskaal
eksi
j
a(ošt
ećenj
eleksi
čkosemant
ičkest
rukt
ure)
Al
eksi
jabezagr
afi
je-
okci
pit
alnaal
eksi
ja
Poremećajkojise manifestuj
e oštećenj
em sposobnost
ičitanj
a uz potpunu
očuvanost osl
ani
h modali
tetajezi
čke funkci
j
e:spontanog govor
a,audit
ivnog
razumevanj
a,ponav
lj
anj
aipisanj
a.
Uosnov isenalazi
preki
dtr
ansf
erav
izuel
nihi
nfor
macijaodv
izuel
nogkort
eksaDHdo
odgovarajućegpodručj
auLH tjdogy r
usaangular
isagdeseinter
pret
ir
ajupi
sani
j
ezičkisi
mbol i
.
Mani
festuj
e se defi
cit
ima čitanj
a nagl as ioštećena sposobnostr azumevanj
a
pr
oči
tanog.Mogudapr epoznajupojedinačnedobr opoznat ereči(
ti
pasv oj
eime),
i
majuočuvanusposobnostprepoznav anjapojedi
nihslov
aal ineicel
ihreči
.Ustanj
u
sudaprepoznaj
uslovatakt
il
nim put
em.Napi sanereči
čitaj
uslovoposlovo.
Učitanj
usejavl
jaj
uv er
balneal eksi
j
e-nemogućnostči t
anj
aceli
hr eči
;izr
aženidefi
ci
t
učitanj
udužihreči
;mor fološkeparaleksi
je-uspešni
ječi
taj
uprvinekozav ršnideo
reči
.Pisanj
e očuvano a mogu da se j ave zamena i
l
iizostavlj
anje gr
apheme,
uspešni
jepi
sanj
epodi ktatunegopr iprepi
siv
anju.
Možedasej
avi
akal
kul
i
ja,
anomi
j
avi
zuel
nopr
ikazani
hobj
ekat
a,anomi
j
azaboj
e.
Al
eksi
jasaagr
afi
jom-par
ij
eto-
tempor
alnaal
eksi
ja
Javl
j
aseusl edlezi
j
elevoggrusaangulari
saipacij
entigubesposobnostči
tanj
ai
pi
sanjadoksuostal
imogal
it
etij
ezi
čkefunkci
jer
elat
ivnoočuvani
.
Javlj
aju se por emećaji prepoznav
anja i či t
anja j
ezički
h simbola, l
it
erarne
paraleksi
j
e(zamena sl ova dr ugi
m pogr ešni
m sl ovom) ,verbal
ne paraleksij
e
(nemogućnost čitanj
ar ečikao celine)
,ošt ećena sposobnost pr
epoznavanja
spelovani
hrečiaudit
ivni
m putem.
Pacij
ent isuuspešnijipriprepisi
vanj
unegopr ipisanj
upodiktat
uisamost al
nom
pi
sanju,r ukopijenečitak,i
spol j
avaj
udefi
cit
eupi sanj
ubr
ojeva,notaisimbol
aza
hemijskeel emente.Mogudasej aveiakal
kuli
j
a,agnozi
j
apr sti
ju,dezor
ij
ent
aci
j
a
desno-levo,konstr
ukcionaapraksij
a.
Fr
ont
alnaal
eksi
ja
Javlj
aseusl
edlezi
jafr
ont
alni
hobl
ast
imozga-
zadnj
ideodonj
efr
ont
alnev
ij
ugeLHi
prednj
egdel
ainsul
e.
Javlj
ajusel
it
erar
nealeksi
je,
morfološkeparaleksi
j
e, bol
esnicimogudarazumej
uone
rečikoje mogu glasno da pročit
aju,razumev anje sadržaj
a pi
sanog j
ezi
ka j
e
ograni
čenonanivopojedi
načni
hr ečiinasl
ovaušt ampi.
Samostal
no pisanj
e,pisanj
e po di
ktat
u iprepi
sivanj
e nij
e moguće.Prisut
nisui
si
mptomiBr okineafazi
je,anomi
jeza slov
a,deficitu audi
ti
vnom prepoznavanj
u
spel
ovani
hreči.
Kar
akt
ersi
ti
kef
onol
oškeal
eksi
je
1.Nemogućnostči
tanj
apseudor
eči
2.Teškoćeuči
tanj
uni
skof
rekv
ent
nihi
nepoznat
ihr
eči
3.Vizuelnegr
eškepr iči
tanj
u-produkci
j
arečikoj
esuv
izuel
nosl
i
čnet
raženoj
reči(ort
ogr
afskaparal
eksi
ja)
.
4.Der
ivaci
onegr
eške(
rečst
arči
takaost
arac)
5.Teškoćaur
azumev
anj
upr
oči
tanog
Pr
ateći
por
emećaj
i
:agr
afi
j
a,anomi
j
a
Kar
akt
eri
sti
kepov
rši
nskeal
eksi
je
1.Greškepriči
tanj
uor
togr
afskinepr
avi
l
nihr
eči(
prav
il
imagr
afemsko-
fonemske
konver
zij
e)
2.Pr
odukci
j
areči
koj
esuf
onol
oški
sli
čnenapi
sanoj
reči
 3.Vi
sokaoset
lj
iv
ostzapr
avi
l
nostspel
ovanj
a
4.I
zraženet
eškoćeur
azumev
anj
upr
oči
tanog
KodVerni
keov
eaf
azi
j
e,TSA,KA,kodPPAidr
.obl
i
kademenci
j
e.Obi
čnoj
epr
aćena
agr
afi
j
om.
Dubi
nskaal
eksi
ja
1.Osnov
niznak-semant
ičkegr
eškekodči
tanj
anagl
as(
semant
ičkepar
aleksi
j
e)
2.v
izuel
ne
3.der
ivaci
one(
mor
fol
oške)gr
eške
4.Bol
j
eči
tanj
esadr
žaj
nihuodnosunaf
unkci
onal
ner
eči
5.Bol
j
eči
tanj
ekonkr
etni
huodnosunaapst
rakt
nei
meni
ce
6.Nemogućnostči
tanj
ane-
reči
Udr
uženaj
esagr
afi
j
om i
stogt
ipa.Jav
lj
asekodVer
nikeov
e,TSAi
Broki
neaf
azi
j
e
Kl
ini
čkemani
fest
aci
jeal
eksi
jekodaf
azi
čki
hsi
ndr
oma
Ugl
obal
noj
afazi
j
ijav
lj
asepot
punanesposobnostči
tanj
a.
Verni
keovaafazi
ja-paci
j
entiprodukujusupst
it
ucij
e,omisij
eil
iadici
j
er ečiislovado
sepena neol
ogizma;bol j
e či
tajuf unkci
onal
ne nego sadr žaj
ne reči
;pr odukuj
u
semanti
čkeparaleksi
j
e;i
spolj
avajuporemećajsadr
žajaproči
tanog.
Žar
gonafazi
j
a-pr
odukuj
uneol
ogi
zme,r
azumev
anj
egov
ornogipi
sanogj
ezi
kat
eško
ošt
ećeno.
Brokina afazi
ja-čit
anj
e naglas oštećeno;bolje čit
anj
e konkreni
hi menica nego
astrakt
nihi lifunkci
onalni
hr eči
;boljer azumev anj
e napisanog tekst
a;dor bo
razumev anj
e značaja sadr
žajnihreči;prepoznavanje spel
ovani
hr ečiaudit
ivni
m
putem oštećeno.
Konduktivnaaf azij
a-produkujulit
eraneparaleksij
e;uviđajudef i
cit
et kom čitanj
ai
pkušavajudai hkor i
gujualibezuspešno;bol
jasposobnostči tanjafisokofrekvent
nih
od iskofr
ekev entni
hr eči;bolj
e čit
anje poj
edinačnih nedvosmi sl
enihr ečenica od
semant i
čkisloženij
egj ezi
čkogmat eri
jal
a,bolj
er azumev anj
epi sanogmat eri
j
alaod
či
tanjanaglas.
Anomi
čkaaf
azi
j
a-j
avl
j
ajuset
eškoćeui
nter
pret
aci
j
iznačenj
anapi
sanogt
ekst
a
Tr
anskort
ikal
nasenzor
na-sl
i
čnemani
fest
aci
j
ekaouVer
nikeov
ojaf
azi
j
isamou
bl
ažem st
epenu.
Transkort
ikal
namotorna-bl
ažidef
ici
tči
tanj
anagl
as,r
azumev
anj
epi
sanogj
ezi
kai
audit
ivnorazumev
anjeočuvano.
Tr
anskor
ti
kal
namešov
itasekar
akt
eri
šet
otal
nom al
eksi
j
om.

Podel
aal
eksi
japr
emat
eži
nipor
emećaj
ači
tanj
a
1.težiobli
k aleksi
je-javl
ja se kod osoba koj
eimajuizrazi
to oštećenj
e
sposobnost
irazumevanjaproči
tanog,nemogudar azumej
unipoj edi
načne
reči
kojemogudapr očit
ajunagl
assričući
.
2.umer
eniobl
ik-mogudači
taj
upoj
edi
načner
eči
iponekur
ečeni
cu
 3.l
akšiobli
k-osobenemajuizrazi
tedefi
cit
euči tanju,mogudačitaj
uvećinu
napi
sanogmat eri
j
alakor
ektnoaliči
taj
usporo,čitanjeppoj
edi
načni
hrečije
uspešnoači
tanjedužegt
ekstamožepredstav
lj
atiproblem.
Dr
ugiobl
i
cial
eksi
je
Por
emećaj
iči
tanj
akodošt
ećenj
aDH:
Pov
ezani
susav
izuospaci
j
alni
m def
ici
ti
ma
1.Vi
zuospaci
j
alnaal
eksi
j
a
2.Hemi
spaci
j
alnaal
eksi
j
a
Kar
akt
eri
sti
kev
izuospaci
jal
neal
eksi
je
Dodav
anj
e,i
zost
avl
j
anj
e,zamenasl
ova,
češćeul
evi
m negosr
ednj
i
mizadnj
i
m
del
ovi
mareči
Spaj
anj
ereči
(či
takaoj
ednucel
i
nu)
Či
tanj
ebezi
kakv
ogr
eda(
prel
azesj
ednogr
edanadr
ugi
,bezi
kakv
ihpr
avi
l
a)
Obično udružena sa spacij
alnom agraf
ij
om, spacijal
nom akalkul
i
jom,
konstr
ukt
ivnom apr
aksi
j
om ijednost
rani
m pr
ostor
nim zanemar
ivanj
em
Kar
akt
eri
sti
kehemi
spaci
jal
neal
eksi
je
Kod paci
jenat
asl ev
ost
rani
m pr
ost
orni
m zanemar
ivanj
em,pov
ezana s
ošt
ećenj
em pažnj
e
Kar
akt
eri
sti
čanznak-i
zost
avl
j
anj
epočet
nihdel
ovar
eči
Kodneki
hsej
avl
j
ajul
i
ter
arnepar
aleksi
j
e,i
zost
avl
j
anj
e,dodav
anj
esl
ova
Možebi t
iudruženasahemispacij
alnom agr
afi
j
om,spaci
j
alnom akal
kul
i
jom,
konst
rukti
vnom apr
aksi
j
om i
pr ozopagnozi
jom.
Hemi
aleksi
ja,
Aleksi
jazbognepažnj
e,Al
eksi
jakodsl
epi
h
Pr
ocenaidi
jagnost
ikaal
eksi
ja
St
andar
dizov
anebat
eri
j
e:BDAE,
WAB
Speci
fi
čni
test
ovi
zapr
ocenuči
tanj
anagl
asi
razumev
anj
apr
oči
tanog
Osnov
nici
l
jprocenečit
anj
a-r
azumev
anj
epr
ir
odeimehani
zmanast
anka
al
eksi
j
eipl
ani
ranj
etr
etmana
Tr
etmanal
eksi
je
Pr
imar
nici
l
jrehabi
l
itaci
j
e-r
azumev
anj
e,anet
ačnogl
asnoči
tanj
e.
Izborterapi
j
skogmat eri
j
ala-kont
rol
i
sat
iduži
nu,r
ekv
ent
nost
,konkr
etnost
,
sli
kovi
tostifami
l
ij
arnostreči
.
Uzet
iuobzi
rint
eresov
anj
eosobe,
njegov
ufunkci
onal
nupot
rebu
Čit
anj
ef i
zi
čkiolakšat
i:uvećat
isl
ova,postav
lj
atimateri
j
aluočuv
anov
idno
pol
je,
otkl
oni
tif
aktoradist
rakci
j
e(mater
ij
alkoj
iodvl
alči
pažnj
u)

7pogl
avl
je-Agr
afi
je
Pi
sanj
epr
edst
avl
j
akompl
eksnul
j
udskusposobnostiuj
ednonaj
složenj
iobl
i
kjezi
čke
del
atnosti
.Pošto se poremećajipisanj
aj avljaj
u kod lezij
e gyrus angul
ari
sa,
Exnerov
ogcent r
aiparsopercular
isadominant nehemisfere,ovidelov
imozgase
mogusmat rat
iosnov
nim neur
oanatomskim si
stemom funkcijepi
sanja.
Def
ini
cij
aagr
afi
je
Rečagrafij
apotičeodgrčki
hreči„a”-bezi„gr
apho”-pi
šem –l
išenost
sposobnostipi
sanj
a.Por
emećajfunkci
jepi
sanj
auzrokovanošt
ećenjem
mozga.
Razvoj
na disgrafi
ja -otežano ovl
adav
anj
e pisanj
em kod dece bez
moždanogošt ećenja,nor
malnogIQ,uzadekv
atnuedukaci
j
uipov ol
jne
soci
okul
tur
neokol nosti
.
Kl
ini
čkiobl
iciagr
afi
je
Čistaagraf
ij
apr edst
av l
japoremećajpi
sanj
abezdr ugi
hafazi
čki
hsimptoma,
apraksi
j
e,al eksi
jei l
ispacijal
no konstr
ukti
vni
h defi
cit
a.Pacij
entiimaju
očuvaneopšteintel
ektualnef
unkci
jeiper
if
ernaneur
omuskular
nuegzekuci
j
a.
Jav
lj
asekodl
ezi
j
a:Exner
ovcent
ar,
lev
igy
rusangul
ari
sisubkor
ti
kal
neobl
ast
i.
Apraksi
čna agrafi
ja-Osnovniznak apr
aksi
čne agraf
ij
ej est
e sel
ekti
vno
ošt
ećenje sposobnost
iobli
kovanj
a sl
ova.Poremećajprograma motori
ke
pi
sanja
Pacij
entini
suust anj
udanapi šusvojeime,sl
ovailir
ečipodiktat
uipor ed
togaštokor ekt
nodr žeolovku.Nazaht evdanešt onapišuonipr odukuju
škrabot
inebezznačenja.Mogudai govor
esveglasovekoj
irepr
ezentujuslova
urečiakadsezahtevadat urečnapišuonipi
šuobičnuškr
aboti
nu.
Uspešni
jipriprepi
siv
anj
unegopr
isamost
alnom pi
sanj
u.Odsust
vodr
ugi
h
obl
ikaapraksi
j
e
Pr
ost
orna(
spaci
j
alna)agr
afi
ja-mani
fest
ujesezanemar
ivanj
em:
1.j
ednepol
ovi
ne(
lev
e)papi
ra,
2.i
skr
ivl
j
eni
redov
i,
3.neodgov
araj
ući
razmaci
izmeđusl
ova,
4.ponav
lj
anj
esl
ovai
l
inj
i
hov
ihl
i
nij
a.
Mogući
uzr
ok-v
izuospaci
j
alni
def
ici
ti
,vezuj
esezal
ezi
j
uudesnoj
hemi
sfer
i.
Fonološkaagrafi
ja–nast
ajeusledoštećenj
efonološkogput
apr i
sečanj
ar eči
aosnov niznakj enemogućnostpisanjapseudorečiiočuvanasposobnost
pisanj
astvarni
hr eči
.Ponavl
j
anjeičitanjene-r
eči-očuvano,dokjenjihovo
spelovanj
eoštećeno.

Pov rši
nska ( l
eksi čka) agraf
ij
a-mani
festuj
e se oštećenjem sposobnost i
pisanjaor togr
afskinepravil
nihreči
,tjrečikojenesledeuobi čaj
enapr avil
a
spelovanja,fonemsko- gr
afemskekonv ezi
je.Javlj
aseuj ezici
mači j
ileksički
sistemisadr žer ečisaner egul
arnom ortogr
afi
jom irečiukoj i
maj ej edna
fonemapr edst
av l
jenasadv eil
ivi
šegrafeme.
Pacij
net
iimaj
u bol
je pisanj
e ne-
reči
,nego st
var
nihr
ečisa nepr
avi
l
nom
ort
ograf
ij
om.Manjeteškoćeupi sanj
urečikoj
esemoguspelovat
iprema
 pr
avi
l
imaf
onemsko-
graf
emskekonv
erzi
j
e.
Nei
spol
j
avaseuj
ezi
cimasaj
ednost
avnom or
togr
afi
j
om (
fonet
ski
m pi
smom)
.
I
spol
j
av asekodl
ezi
j
a-gy
rusangul
ari
si/
il
ipar
ij
etookci
pit
alnaobl
astl
eve
hemi
sfere.

Dubinska agr af
ija manifest
uje se pr
odukcij
om semanti
čke paragraf
ij
e,
pacij
entisaov om agraf
ij
om uglav
nom produkuj
usemant
ičkegreškepri
l
ikom
pi
sanjar ečipodiktat
u.Bolj
asposobnostpisanj
aneki
hvr
starečiuodnosuna
drugereči.
Pot
eškoće pr
ipisanj
u nereči-t endenci
ja osmi
šlj
avanj
a.Imaju ivi
zuel
ne
gr
ešketokom pi
sanj
ajezi
čkihzadataka.Udr
uženasadubinskom al
eksi
j
om.
Jav
lj
asekodl
ezi
j
a–par
ij
eto-
okci
pit
alnikor
teks,l
evi
gyr
ussupr
amar
ginal
i
si
i
nsula.
Agr
afi
jeuodnosunal
okal
izaci
jul
ezi
je
Levost
ranenasupr
ot(
LH)desnost
rani
mlezi
jama(
DH)
LH-dominant
nazagovorij
ezik,
zapl ani
ranj
eipr
ogr
ami
ranj
epokr
etar
uku,
možese
reći
daLHkontrol
i
šepr
ocespisanja.
Agr
afi
j
epr
imar
nouzr
okov
anel
ezi
j
amauLH.
1.Znaci
:par
agr
afi
j
e(zamenagr
afemai
reči
),
2.neol
ogi
zmi
,
3.agr
amat
izam,
4.t
eškoćeobl
i
kov
anj
asl
ova,
5.upot
rebi
pisani
hil
išt
ampani
hsl
ova.
Por
emećaj
ipi
sanj
akodl
ezi
j
eDH
1.Znaci
:Teškoćer
egul
i
sanj
amar
gina
2.I
zmenj
enr
ukopi
ssi
skošeni
mli
nij
amasl
ova,
3.l
evost
rani
negl
ekt
Uosnov
isenalaziv
izuo-
spaci
jal
nipor
emećaj
i
.Spekulaci
j
e-paci
jentisalezi
jom DH
mogudaimaj
uposebneteškoćeuobradi
neal
fabet
skogpisma(
kineski
,j
apanski
).
Ant
eri
ornenasupr
otpost
eri
orni
mlezi
jama
Analognopodeliafazi
j
anaant eri
orneiposterior
ne,BensoniGešv
idsuagr
afi
j
e,
povezanesaafazi
jom t
akođepodel
il
i naant
eri
roneipost
eri
orne.
Kodant
eri
roni
hlezi
ja: Di
sgr
afi
jakodpost
eri
orni
hlezi
ja
1.pogr
ešnospel
ovanj
e, 1.pogr
ešnospel
ovanj
e
2.agramat
izam, 2.semant
ičkepar
agr
afi
j
e(zamenaj
edner
eči
drugom,
pogrešnom)
3.i
zmenjengr
afomot
orni
obr
azacpi
sanj
a, 3.i
zost
avl
j
anj
esadr
žaj
nihl
eksi
čki
h
j
edi
nica
 4.ošt
ećenasl
ova.
Por
emećaj
pisanj
akodBr
oki
neaf
azi
j
e-pr
edst
avni
kant
eri
orni
hdi
sgr
afi
j
a.
Por
emećaj
pisanj
akodVer
nikeov
eaf
azi
j
e-pr
edst
avni
kpost
eri
orni
hdi
sgr
afi
j
a.
Kor
ti
kal
nenasupr
otsupkor
ti
kal
niml
ezi
jama
Kodkor ti
kal
neagr af
ijejavl
jajuse:česte,nekonzist
entnemal f
ormaci
jesl
ova.Bolj
e
prepi
sivanj
e nego dr ugiv i
dovipisanja.Bol
j
e pisanje štampanim nego pi
sani
m
sl
ov i
ma.Pacijentsakor ti
kalnom agraf
ijom j
eoznačenkaopaci j
entsaapraksi
čna
agrafi
ja-motornidef
icitpi
sanjaudružensav i
zuo-percept
ivni
m ošt
ećenj
em.
Por
emećaj
pisanj
akodsupkor
ti
kal
nihl
ezi
ja
Kodpaci j
entasasupkor ti
kal
nom l ezi
j
om kojij eimao Parki
nsonovubolest( PB)
poremećajpi sanja okarakter
isan j
e kao mikrografi
ja(
abnor
malno sit
an rukopis)
.
Znatno pr oduženo v r
eme pi sanj
a.Pacij
entisa PB i maju pri
stup i
ntaktnom
grafomot or
nom obr ascu,a ne mogu da gener i
šu potr
ebnu neuromuskularnu
akti
v nostzaprodukcij
uslovaodgov araj
ućevel
ičine.
Pr
ocenaagr
afi
je-Ci
l
j-det
ekci
j
ail
ipot
vrđi
vanj
esuspekt
nogpor
emećaj
api
sanj
a.
Zapr
ocenusekor
ist
esl
edeći
zadaci
:
1.Kopr
ianj
egeomet
ri
jski
hobl
i
ka
2.Pr
epi
siv
anj
esl
ova,
reči
,rečeni
ca.
..
3.Pi
sanj
epodi
ktat
u
4.Samost
alnopi
sanj
e(opi
ssl
i
ke.
..
)
Test
ovi:kost
esebater
ij
etest
ovazaaf
azi
j
ekoj
ausebisadr
žisubt
estzapr
ocenu
pi
sanjasu(BDAEIWAB),PI
CA
Tr
etman
Kor
ist
esesl
edećest
rat
egi
j
e:
. Rest
it
uci
j
a(uspost
avl
j
anj
e)f
unkci
j
e(met
odr
emedi
j
aci
j
e)
2.Akt
ivi
ranj
ekompenzat
orski
hsi
stemakoj
isusposobnidapr
euzmuf
unkci
j
u
pi
sanj
a.
3.Upot
rebaal
ter
nat
ivni
hsi
stemai
l
imodal
i
tet
a.

Kl
ini
čkemni
fest
aci
jeaf
azi
čki
hagr
afi
ja
Gl
obal
naafazi
ja-por
emećaj
ipisanj
amanif
est
ujuset
otal
nom agr
afi
j
om,pi
sanj
ese
sv
odinanekol
i
koslovai
l
ibezobli
čni
hcr
ti
ca.
Brokina af azi
ja-dodav anje graf
ema i
l
islogovaur eči
ma,li
ter
arne par
agraf
ij
e,
peresveracije,pi sanj
e kratki
h iagramat
ični
hr ečenica ioskudna sposobost
samost alnogpi sanja.
Ver
nikeova af azi
ja-st v
araju semant i
čkipr azan pi
sanidi
skur
s,imaju očuvan
mehanizam pisanja,lakoči t
lj
ivif l
uentanrukopissadobroobli
kovani
m slovi
ma;
i
spolj
avajuparagrafi
jekaoi neologi
zme,čestezamenesadržaj
nihi
funkci
onal
nihreči
dovodidopisanjagramat i
čkikonfuzni
hrečenica.
Žar
gonaf
azi
ja-j
avl
j
asežar
gonagr
afi
j
a,bol
esni
cipi
šubr
ojnekombi
naci
j
egr
afemau
f
orminer
ečitjnerazumlj
iv
esekv
encev
odećir
ačunaosi
ntaksi
čkojst
rukt
urir
ečeni
ca
i
znaci
mainterpunkci
je.
Kondukti
vna af
azij
a-javl
jaj
u se l
it
erar
ne paragraf
ij
e,i
zost
avl
janj
e,dodav
anjeil
i
metat
ezegrafemaur eči
ma,paci
jent
ipokušavajudakori
guj
ugreškeal
ineuspev
aju
pajerukopi
sneči
takiakoj
emahanizam pisanj
aočuvan.
Transkor
ti
kalnamešov i
taaf azi
ja-paci
jentimogudaprepi
suj
uodređenej
ezičke
zadatke,mogudapr episuj
usl ova,poj
edinerečii
l
isv
ojeime;dokj
esamostalno
pisanj
eipisanj
epodi
ktatuprakti
čnonemoguće.
Transkort
ikal
namot ornaafazij
a-imajuizraženedef
ici
teupisanom izražavajusvoj
ih
misliii
dej
auf ormidiskursa,
javl
jaj
usul it
erarnepar
agraf
ij
eisintaksičkiuprošćenei
nepotpunerečeni
cepri nar
ati
vnom pisanju
Transkorti
kalnasenzor naagrafi
ja-rukopisječit
ak,sl
ovadobr
oobl i
kovana,j
avl
jaj
u
sesemant i
čkepar agrafi
jeideficit
inal aženj
arečisaznačenj
em paj ematerij
al
semantičkioskudan.Agr afi
jse ispolj
av a pr
isamostal
nom pisanj
u ipisanj
u po
dikt
atudokj eprepi
sivanjejezi
čki
hzadat akaočuvano.
Anomi
čkaafazi
ja-i
spol
javaj
usedef
ici
tiunal
aženj
urečipr
il
ikom nar
ati
vnogpi
sanj
ai
i
menovanj
asli
kapisani
m putem.
8pogl
avl
je-Akal
kul
ij
e
Def
ini
cij
aakal
kul
ij
e
Akal
kul
ij
a-por
emećajst
ečeni
hsposobnost
iračunanj
auzr
okov
anošt
ećenj
em
mozga.
Razvoj
nadiskal
kuli
ja-otežanoovl
adavanj
emat emat
ički
m oper
aci
jamakod
decenormalneinel
igencij
e,adekv
atneedukaci
j
eipogodnihsociokul
tur
nih
okol
nosti
.
Ter
mi nakal
kuli
jajeuvedenzastečeniporemećajr
ačunanja,koj
ini
j
epov
ezan
saafazi
jom odnosnonesposobnošćučit
anjaipi
sanj
abrojeva.
Akal
kuli
j
asej
avl
j
aizol
ovanoal
iikodaf
azi
čki
hsi
ndr
oma,kodGer
stmanov
og
si
ndroma
Obl
iciakal
kul
ij
e
Kr
it
eri
j
umi
zapodel
u:
1.Lokal
izaci
j
alezi
je:fr
ontal
na,opt
ička,par
ij
etal
naakal
kul
i
jaiakal
kul
i
jekod
l
ezij
etemoral
nogrežnj
a
2.Udr
uženesadrugi
m poremećaj
ima:afazičkaakal
kuli
j
a,akal
kui
j
ezasnov
ane
naal
eksi
ji
broj
eva,
spaci
j
alnaakal
kul
ij
ai anari
tmetr
ij
a
Fr
ont
alnaakal
kul
ij
a
Javl
ja se kod l
ezi
j
afr
ont
alnog r
ežnj
a kod koj
i
hje ošt
ećenj
eračunanj
a
sekundar
no
Nastaje kao posl
edi
ca opšt
ei nertnostinervni
h procesa,nemogučnosti
stvar
anja pr
ograma r
ada,zadržavanja zadat
aka u memor i
ji
,kont
rol
isanj
a
rezul
tat
a.
Por
emećaj
isenar
oči
toi
spol
j
avaj
upr
iizv
ršav
anj
usl
oženi
hzadat
aka(
progr
am
 odnekolikooper
aci
j
a),kodzadatakasapr oduženi
m ser
ij
ski
mračunanj
em
(post
epenooduzi
manjei
li
sukcesi
vnosabi
ranje)
.
Opt
ičkaakal
kul
ij
a
Jav
lj
aseusl
edošt
ećenj
aokci
pit
alni
hobl
ast
imozga.
Por
emećajračunanj
asejavlj
aiporedočuv
anogshv
atanj
apoj
mabr
ojai
nj
egov
ihvezaiodnosasdrugi
m br
ojevi
ma.
U osnoviovog obl
ikaakal
kul
i
jesenal
azedef
ici
tvi
zuel
nog iv
izuel
no-
pr
ostornogopažanj
a.
Bolesni
ciimajuteškoćeuopažanjuidifer
encir
anjusl
ičnihbroj
eva(7i1,3i
8),defi
cit
euper cepcij
ibr
ojevakojiserazli
kuj
upopr ost
ornom pol
ožaju
pojedi
nihelemenata( 6i9)
,urazl
ikovanj
urimskihbr
ojeva(IVi VI
,I
Xi XI
).
Por
emećaj
ir ačunanj
aovogt
ipasuugl
avnom udr
uženisav
izuel
nom i
pr
ostor
nom agnozij
om.
Par
ij
etal
naakal
kul
ij
a
Pri
marnuuloguur
ačunanj
uimaj
upar
ij
etal
naipar
ij
eto-
okci
pit
alnaobl
astl
eve
hemisf
ere.
Bol
esniciimaju por
emećajshvat
anja poj
ma broj
a,gr
ađenj
avi
šeci
fr
eni
h
br
ojev
aa,razumevanj
aiupot
rebear
it
metički
hznakov
a.
Ispol
javaju defi
cit
e kod oduzi
manja zbog oštećeni
h predst
ava o prav
cu
odbrojavanj
a,imajuposebneteškoćekodmnoženj aidel
jenja(oper
aci
jekoje
zahtevaju poznavanj
e unutr
ašnjeg sast
ava br
oja:da se nekibr ojmož e
raščl
anitinajednakedel
oveisl)
Praćenajeafazi
j
om,v
izuo-
spaci
j
alni
m def
ici
ti
mai
l
ipadom opšt
ihkogni
ti
vni
h
sposobnost
i.
Akal
kul
ij
akodl
ezi
jet
empor
alnogr
ežnj
a
Bolesni
kcisa lezi
jom levog temporalng r
ežnj
a u suštinii
maju očuv anu
str
ukturubr
ojaiprocesaračunanja,aliseakal
kul
ij
ajavl
j
auskl opusindroma
akusti
čke v
erbalne agnozi
je,zajedno sa ošt
ećenj
em f onemskog sluha i
verbal
nogpamćenja.
Ovibol
esniciimaju def
ici
te prepoznavanja broj
eva audi
ti
vni
m put
em i
por
emećajseispol
j
avauglavnom kodverbalnogrešavanj
azadat
aka.
Defi
citakust
ičkoganal
i
zator
amožesekompenzov at
iočuv ani
mv i
zuel
nim
anal
izat
orom štodov
odidodobr
ihr
ezul
tat
apr
irest
it
uci
j
ifunkcij
eračunanj
a.
Spaci
jal
naakal
kul
ij
a
U osnoviovogobl i
kanalazisepogr
ešnopostav
lj
anj
ebroj
eva,i
zokr
etanj
e
broj
eva,konfuzan smerodbroj
avanj
a,vi
zuel
ninegl
ect(
zanemari
vanj
e)ili
okul
omot or
niporemećaj
i
.
Jav
lj
asekodl
ezi
j
apar
ij
etal
nogr
ežnj
adesnehemi
sfer
e.
Akal
kul
ij
azasnov
ananaal
eksi
jiiagr
afi
jibr
ojev
a
Jav
lj
asekodaf azi
ja,uosnov
iporemećajar
ačunanj
analazeseparaleksi
čkei
par
agraf
ične gr
eške,pa pacij
entiobično r
ešavaj
u zadatak kada imaju
 mogućnosti
zbor
arešenj
aizponuđeni
hodgov
ora.
Anar
it
met
ri
ja
Uosnov
isenal
azi
gubi
takkoncept
ual
nogmat
emat
ičkogznanj
a.
Jav
lj
aseusl
edl
ezi
j
epost
eri
orni
hobl
ast
ilev
ehemi
sfer
e
Paci
jent
ii majut
eškoće shv
atanja poj
ma br
oja,razumevanj
e iupot
reba
matematički
h znakova, prisećanj
e ari
tmetički
h či nj
eni
ca, def
ici
te
matematičkogmi
šlj
enj
a.
Javl
j
ajuseporemećaj
iizvr
šavanj
abazični
harit
metički
hoper
aci
j
a, i
akoči
tanj
e
ipi
sanj
ebroj
evakaoivizuospaci
j
alni
aspekti
računanjamogubi
tiočuv
ani
.
Anari
tmetr
ij
amožebi t
iudr
uženasaaf
azi
j
om,v
izuoper
cept
ivni
m def
ici
ti
mai
l
i
padom opšt
ihkogni
ti
vni
hfunkci
j
a.
Af
azi
čkeakal
kul
ij
e
Teži
napor
emećaj
aračunanj
akor
eli
rasat
ipom i
teži
nom af
azi
j
e.
Globalna af
azi
ja-javlj
a se težak por
emećajračunanj
a.Manifest
uje se
aleksi
jom iagraf
ij
om br oj
eva,nemogućnošću i
zvođenj
a naj
j
ednostavni
j
ih
zadataka,kako verbal
nm t ako ipisani
m putem.Nekipaci j
entiimaju
sposobnostaut
omatskogbrojanjado10il
ivi
šeuzpomoć.
Brokinaaf azij
a-akalkul
ijasemani festuj
ezbogal eksi
jeiagr afij
ebr ojevakaoi
perseveracija. Ispolj
avaju i nverzij
e i li zamene br ojeva, i zostavlj
anje
funkcional
ni hrečikodv erbali
zacij
ev išecif
reni
hbr oj
eva.Pr ipisanjusej avlj
aju
greške u r edolsedu brojeva.Mogu da se j av
e imor fosintaksičkidef i
cit
.
Akalkuli
jaseposebnoi zražavakodt aktil
nihzadataka(teškoćezapoči njanjai
održavanjasekv encimat ematičkihoper aci
ja).
Verni
keov aafazij
a-poremećajiračunanjasej avl
jaj
uusledteškihporemećaj
a
dekodiranj
at jshv at
anja značenja brojeva ienkodiranj
a brojeva št
o se
manifestuj
e brojni
m semant ički
m gr eškama kao ipr iprodukci
jijezi
čki
h
si
mbol a. Javlj
aju se t eškoće pr ii zvršavanju sv
ih t i
pova zadataka,
nemogućnostr ačunanj
ani pi
sani put
em ( zbogaleksi
jeiagr
afij
e).
Kondukti
vnaaf azij
a-por emećajr ačunanj
anast aj
eusl edjezi
čki hoštećenj
a.
Bolesni
ciprodukujubrojneparafazij
eiparagrafi
j
epr ičit
anj
uipi sanjubrojev
a,
pravegreškepr iprevođenjunapi sani
hbr oj
evauv erbal
neobl ikeiobr nut
o;
i
zražavaj
udef i
citekodsv i
htipovaar i
tmeti
čkihzadatakausmeni m ipisani
m
putem.Mogućnosti zborarešenjaizponuđenihodgov orauglav
nom pomaže.
Anomi čkaafazij
a-ispol
javajuporemećaj
eračunanj
akodrešav
anjasl
oženi
h
zadatakakojizahtevajuistovr
emenomemor i
sanj
ev i
šekomponent
itokom
procesarešavanj
azadatogpr obl
ema.
Transkorti
kal
na motorna afazi
ja-poremećajiračunanj
a sl
ičnifr
ont
alnoj
akalkul
ij
i,j
avl
jaj
useteškoćeuzapočinj
anju,st
var
anjuiodržav
anjupr
ograma
rada,osnovnamatemati
čkaznanjaočuv
ana.
Tr
anskor
ti
kal
namešov
itaaf
azi
ja-mani
fest
ujeset
otal
nom akal
kul
i
jom.
Transkorti
kal
nasenzor naafazij
a-jav
lj
aset ežistepenakalkul
ij
e,poremećaji
računanj
a pov ezanisa por emećaji
ma r azumevanja značenj
a,v erbal
nim
parafazi
j
amaipar agr
afi
jamapril
ikom či
tanjaodnosnopisanjabroj
eva.Lezij
e
 sejavl
j
ajuupari
eto-t
empor
alnom r
egi
ont
jlev
igy
rusangul
ari
s,l
ezi
j
ePTO
uzr
okuj
uanar
it
metri
ju.
Pr
ocenait
ret
man
Procenjuj
esei spi
ti
vanjem sposobnostirešavanjazadatakauokv i
ruar
it
meti
čki
h
operaci
ja,zati
m sepr ocenj
ujeičit
anjeipi sanj
ebrojeva,i
menovanj
ebroj
aprst
ima,
poznavanjerelacij
eizmeđu2br oja,prepoznavanj
esi mbolaosnov
nihar
it
meti
čki
h
operaci
jaidr .Kor i
stisetestnumer ički
hiar it
metički
hsposobnosti
.Tr
etmanse
sprovodipremat i
puakalkul
ij
e.

9pogl
avl
je-Af
azi
jaidemenci
ja
Demencijajest
ečenotrajnoošt
ećenj
eintel
ektualni
hfunkcijakoj
eobuhv at
anajmanje
3 od sledeći
h 5 oblastimentalni
h akti
vnosti:jezik,pamćenje,vizuospaci
j
alne
sposobnosti
,kogni
cij
u(apstr
akt
nomi šl
j
enje,računanje,rasuđi
vanj
e,EF)iemoci j
eil
i
l
ičnost
.
Incidenci
jademenci
j
akodosobast
ari
j
ihod65godi
napr
ocenj
ujesena1-
2%nov
ih
slučajevagodi
šnj
e.
Uzr
oci
demenci
j
emogubi
ti
:
1.r
aznebol
est
i(
AB,
PB…)
2.i
nfekt
ivnaobol
j
enj
amozga(
meni
ngi
ti
s,v
rusni
encef
ali
ti
s,HI
V)
3.t
rauma
4.v
askul
arnaobol
j
enj
amozga(
inf
rakt
i)
5.met
abol
i
čki
por
emećaj
i
6.i
ntoksi
kaci
j
e
Naj
češćiuzrokdemenci
jejeAB-uskor o60odstopaci
jenat
asademencij
om,zat
im
sl
edivaskul
arnademenci
jaizazv
anamul ti
pli
minf
rakkt
om il
iishemi
j
om mozgakoj
a
sesrećeu20odstodementnihbolesni
ka.
Demencij
eseobi čnodelepr emaeti
ologi
j
iil
okal
i
zaci
j
ipatol
oški
hprocesa.Prema
pri
marnojl
okali
zacij
ipat
ološkihpr
ocesaumozgudemenci
j
esedel enakorti
kalnei
supkor
ti
kalne.
Ugrupukor i
kalni
hdemenci j
aubr
ajajusebolest
ikodkoji
hsupatol
oški
m procesi
ma
pr
imarnozahv aćenekort
ikal
neoblastimozga;tuspadajuABidemencij
aizazvana
mult
ipl
im kort
ikal
niminf
rakti
ma.Kl
iničkusl
ikukort
ikl
ani
hdemenci
jakar
akter
iše:
1.por
emećaj
ipamćenj
a
2.af
azi
j
a
3.apr
aksi
j
a
4.agnozi
j
a
5.akal
kul
i
ja
6.por
emećaj
irasuđi
vanj
a
 7.por
emećaj
ivi
zuospaci
j
alni
hikonst
rukt
ivni
hsposobnost
i
8.t
eškoćeuobl
ačenj
uipr
ost
ornadezor
ij
ent
aci
j
a
9.l
ičnostrel
ati
vnoočuv
ana-možedasej
avi
nezai
nter
esov
anosti
l
idezi
nhi
bir
ano
ponašanje
10.
art
ikul
aci
j
aif
onaci
j
aočuv
ane
Grupasupkorti
kalni
hdemenci jaobuhvat
abol estikodkoj i
hsupat ol
oškiprocesi
pri
marnolokal
izovaninani
vousupkorti
kal
nihstrukt
ura:tal
amusa,bazal
nihgangli
j
ai
moždanog stable;ovde spadaj
u PB,Hhor ea iVi l
sonova bol
est.Kli
ničku sl
i
ku
supkor
ti
kalni
hdemenci j
akarakt
eri
še:
1.zabor
avnost
-ot
ežanopr
isećanj
erani
j
eupamćeni
hinf
ormaci
j
a
2.di
zar
tri
j
a
3.bl
agaanomi
j
a
4.por
emećaj
imot
ori
kepot
ipubr
adi
ki
nezi
j
e,t
remor
aihor
eoat
etoze
5.emoci
onal
nipor
emećaj
i
-depr
esi
j
a,apat
ij
aimani
čnor
aspol
oženj
e
6.br
adi
l
ali
j
aibr
adi
psi
hij
a
Korti
kalno-
supkort
ikalne demencij
e- ov de spadaju one bol
esti kod koj
i
h su
patol
oškim procesimazahv aćenekortkalneisupkor ti
kal
neoblast
imozga;ovde
spadajuPikovabolestidemencij
evaskularneeti
ologi
je.
Demenci
jakodAl
chaj
mer
ovebol
est
ABjedegenerati
vnoobolj
enjeCNSsapr imar
nom lokal
izaci
jom patol
oškihproseca
naniv
oukorev el
ikogmozga.ABseodl ikuj
egubit
kom neuronaisinapsiumoždanoj
kor
iiodređenim supkor
ti
kalnim oblast
ima.Usledtogadol azidoznačajneat r
ofij
e
moždanogtki
vauzahv aćeni
m podr učji
ma,uklj
učuj
ućitempor al
niipar
ij
etalnir
ežanj,
del
ovefr
ontal
nogkor t
eksaicingul
arnuv ij
ugu.
Hist
ološkim studi
jamaj eutvrđennenor malangubitaknervni
hćeli
ja,uzprisust
vo
neurof
ibri
lar
nihklupčadiiseni
lnihplakov
aigr anul
ovaskular
nedegeneraci
j
e.Uočava
sesmanj enakoncentraci
janeurotr
ansmiter
aacet i
l
holina,
štout
ičenamemor i
ju.
ABjejednaodnajčešći
hbol
est
ikodst
ari
hlj
udiipr
edst
avl
j
agl
avniuzr
okdemenci
j
e
(u60-
70%slučaj
eva).
Naj
češćesej avlj
a kod osobastar
ij
ih od 60 godi
na;al
isemožej avi
tiir
anij
e;
i
ncidencij
ajei
stazaobapola;pr
eval
encij
ajevećakodženajerupr
osekui
majuduži
ži
votnivekodmuškaraca.
ABmožedai
ma:
1.sporadičnuformu– kodnajv
ećegbr
ojasl
učaj
eva,kar
akt
eri
sti
čnozakasni
početak,tj
.posl
e65.godi
ne
2.nasl
ednu for
mu – u malom broj
u(oko 2%);nasl
eđuj
e se aut
ozomno
dominant
no;i
marani
počet
ak,j
avl
j
asepre65.godi
ne
Fakt
orir
izi
kasemogupodel
i
tiudv
egr
upe:
1.f
akt
ori
rizi
kanakoj
eni
j
emogućeut
icat
i–genet
ski
čini
oci
,st
arosti
pol
2.pr
otekt
ivnif
akt
ori
-vi
sokni
voobr
azov
anj
a,ment
alnoangažov
anj
e,medi
ter
anski
nači
nishr
anesmanj
ujur
izi
kzapoj
avuAB
Kl
ini
čkasl
i
kait
okbol
est
i
Razv
ij
asepost
epenoi
prol
azi
krozt
rikl
i
ničkast
adi
j
uma:
1.rani–i spol
javajuser elat
ivnoblagesmetnjeupamćenj u;teškoćeuprepri
čavanju
ranij
i
hdogađaj ;teškoćeunal aženjusemant
ičkiznačajni
hr eči;sni
ženaspososbnost
apstraktnog mišlj
enja;por emećajegzekut i
vnihf unkci
ja;smet nj
euv remenskoj
ori
jentacij
i;
nedostatakinicij
ativeipromenenaplanuponašanj a
2.srednji–težist epenošt ećenjakogni t
ivni
hfunkcija;afazij
a,apraksi
jaiagnozij
a;
poremećajor ij
entacije u pr ostor
u post ajeizraženiji
;t ežak oblik amnezij
e–
nesposobnostpr epoznavanjainaj bli
žihčlanovapor odice;poremećajiponašanja–
pojačanaagresivnostiparanoidnost;teškoćeuobav lj
anj ul
ičnehigi
jene;smanjuj
ese
di
japazonaktivnostiiint
eresov anj
a;povlačenj
eizporodi ceidruštva
3.kasni– demenci jat eškogst epena– nepr epoznaj
učlanovepor odiceibliske
pri
jatelj
e;teškosesnal azeupr ost oru;ner azumejuinepamt ezbivanj
auokol i
ni;
potpun gubi t
ak v erbalne komuni kacij
e sa okolinom;gubitak kontrol
e sf
inkt
er a;
poremećajodr žavnajar avnotežeihoda;uzav r
šnom stadij
umupaci j
entpostaje
potpunonesposobanzaobav ljanjeosnov nihživotni
hfunkci
j
a( hranj
enjeikor
išćenje
toaleta)
;nastaj
et zv.trajnov egetirajućestanje
Obično umi
ru od kompl
i
kaci
j
a kao št
oje pneumoni
j
a.Vr
eme od post
avl
j
anj
a
di
jagnozedosmrt
ijeod7-
10godi
na.
Jezi
čkipor
emećaj
ikodAB
Ur anom st adi
jumu bolest
iispolj
avaj
u se semantičkidefici
tiu vidu teškoća u
nal
aženjur eči
,govorječestoci
rkumlokutovaniimakaraktersi
kesindromapr aznog
govora,ispolj
avaj
u se defi
citu razumev anj
u.Ponavlj
anje,arti
kul
acija,prozodi
ja,
či
tanjenaglas,f
onološkiigr
amatčkiaspektij
ezi
kasuočuv ani
.
Usr ednj
em stadijumudolazidoznačaj nij
egoštećenj
asemant ikeidopromenana
pl
anu čitanja,pisanj
e postaje ot
ežano,j av
lj
a se anomija,verbal
ne ifonemske
parafazi
j
eineol ogizmi.Gov orjefluentan,očuvanearti
kulaci
je,par
agr
amat i
čani
fr
agment i
ran,pri
sutnesuper sev
eracij
e.Razumev anj
ejeoštećenodokjeponavlj
anj
e
očuvano.
Uterminal
nom st adij
umusposobnostkomuni kacij
ej ev eomaotežana.Govorje
manjefl
uent
an, eholal
ičan,pal
i
lal
ičaniper
sever
ati
van.Razumevanj
e,či
tanj
eipi
sanje
suteškooštećeni.Nakr aj
udolazidomutizma,tj
.potpunenesposobnost
iver
balne
pr
odukcij
e.
Razgradnj
ajezičkih sposobnostiu početnom stadijumu AB najv
išepodseća na
anomičkuafazij
u;udr ugom stadij
umunat ranskort
ikalnusenzor
nuaf azi
j
u;nakr aj
u
drugog st
adij
uma na Ver ni
keovu afazi
j
u;a u t er
mi nalnom st
adij
umu dol azido
gl
obalnog oštećenjaj ezi
čki
hf unkcij
a,pa KS podseća na gl obalnu afazij
u,uz
pri
sustvot
eškogošt ećenjakognici
je.
Demenci
jauPi
kov
ojbol
est
i
Dobi
lajeiepoArnolduPikukojij eopisaodemencij
ukodbolesni
kasaat rof
ij
om
l
evog t
emporal
nog r
ežnja,naziva se još ilobar
na Pi
kov
a at
rofi
j
a zbog atr
ofi
je
ner
vnogtki
vautemporal
nimifrontalni
mr egi
onimamozga.
Pi
kov
abol
estj
edegener
ati
vnoobol
j
enj
ekoj
esemani
fest
ujedemenci
j
om mešov
itog
ti
pa,počni
jeizmeđu50i60godživotaipodj ednakoj
ezast
upl
jenauobapola.Bol
est
tr
ajeod8-11god.Uzroknij
epoznatalipojavabolest
ikodnaj
bli
ži
hsrodni
kagovoriu
pri
loggenetskoj
komponenti
.Bol
estj
enei zlečiv
a.
Klini
čkaslikaser azv i
j
apost epenoipoči njepromenamanapl anul ičnosti
-apat i
jom,
abulij
om, dezi
nhibov anim iimpul siv
nim ponašanjem; bol
esnicipočinjudazanemr uj
u
l
ičnuhi gi
jenuipokazuj usoci jalnonepr i
hv atl
ji
voponašanje.Emi ocionalnepromene
se mogu mani f
est ovatidepr esijom,razdr ažl
ji
vošću,wuforij
om i l
iemoci onalnom
l
abi l
nošću.Jav l
jaju se def icitl eksi
čkihj edini
ca,sniženjev erbalne fluentnosti,
dizartr
ij
a,ehol
ali
ja,pal il
ali
ja,v erbalneper severaci
jeinakr ajugubi taksposobnost i
veralnekomunikacijet jmut i
zam.

Pr
imar
napr
ogr
esi
vnaaf
azi
ja
Sporiprogresiv
nij ezičkipor emećaj.Običnopoči nj eteškoćamaunal aženurečiil
i
anomijom.Kodj ednegr upepacijenatakli
ničkasl ikapočinjeanomi j
om inapreduje
donef l
uentnogtipaaf azi
jesauv ećanjem teškoćaunal aženj
ur eči
.Koddr ugegrupe
pacij
enataslini
čkasl ikapoči nj
epor emećajem ritmagov or
aiv erbal
nom apraksi
jom,
ukl
jučujuj
ćiarti
kulacionet eškoćei f
onološkepar afazij
e.
Obli
k PPA koj ise nazi
va semanti
čka demnci
j
a kar
akter
iše pr
ogr
esiv
nigubitak
l
eksičko-semanti
čki
hsposobnostiuzočuvanufl
uent
nostisposobnostodr
žavanja
konverzacij
e.
PPA običnopoči njepre65godži vot
a.Tokbolestij
ev ar
ij
abil
anobičnopri
li
čno
prolongi
ran.Ukasnojf azikaoprat
ećipor
emećajij
avlj
ajusebi hej
vi
oral
nepromene
karakter
ist
ičnezalezi
j
ef ront
alnogr
ežnj
a:apat
ij
a,i
ri
tabi
lnostineuvi
đavnost
.
Dij
agnoza PPA se post avl
ja na osnov u anamneze, neurol
oškog pregl
eda,
neuropsi
hij
atr
ij
skog i
spi
ti
vanj
a,logopedsko-
afazi
ološku pr
ocenu ipsi
hosocij
alnu
procenu.
Demenci
jauPar
kinsonov
ojbol
est
i
PBpredstavl
jsdegenerst
ivnoprogresivnooboljenj
enerv
nogsi st
emakoj iseispol
java
kompleksom simptomamot ornihošt ećenj
a.Običnosejavlj
aukasnijojfazisr
ednjeg
ži
vot
nogdobsimani fest
ujesepr ogresivni
m poremećaj
em mot orni
hfunkcijazakoje
sepretpost
avljdanastaj
ekaoposl edicagubit
kadopami nergi
čki
hćel i
j
ausupst anci
ni
gri
.
Kli
ničkiznaciov ebolestisubr adiki
nezi
ja,r
igidnost
,tr
emor , bezi
zražaj
nol i
ce,gubitak
udruženihpokr eta,poremećajhoda,st av
at elairavnoteže.Kaoposl edi
camot or nh
oštećenjajavlj
ajuset eškiporemećaj igovorakojiseispoljavajupromenamauv isini
gl
asa,pogr ešnim naglašavanj em reči
,nepr eci
znom ar t
ikulacij
om,hi poki
neti
čkom
di
zar t
ri
jom idisprozodijom,ispolj
avajupatološkibr
zgov orikompul zi
vnoponav l
janje
sopstvenihf r
aza( pal
i
lalij
a).
Osnov
nekar
akt
eri
sti
kedemenci
j
euPBsu:
1.oštečenj
e EF-ošt
ećena sposobnostplani
ranj
a,i
nici
j
aci
j
e,odr
žav
anj
a,
kontrol
eipr
omenesetamentalni
hakti
vnosti
2.por
emećajiv
izuospaci
j
alni
hsposobnost
i-j
avl
jasekonst
rukci
onaapr
aksi
j
a,
def
ici
tvi
zuel
nogopažanjaivi
zuel
nogrezonov
anja
3.por
emećaj
ipamćenj
a-i
maj
uot
ežanusposobnostpr
il
aženj
ainal
aženj
a
 zapamćenihi
nfor
maci
j
a,v
eće ošt
ećenj
eimpl
i
cit
nog ipr
ocedur
alnog
pamćenja
4.sel
ekt
ivnooštećenj
ejezi
čki
hfunkcij
a-r
edukovanadužinafraze,sni
žena
ver
bal
naf l
uentnost
,anomij
a,teškoćeunalaženj
uleksički
hjedini
ca,uz
poj
avufenomenanav r
hjezi
ka
Demenci
jauHant
ingt
onov
ojbol
est
i
HB je degenerati
vno progresi
vno obolj
enje NS čij
e su osnovne karakteri
sti
ke
abnormalnipokretioznačenikaohor ea,demecij
aipodaciopr isustv
ubol estiu
porodi
ci.Tojeautozomnodomi nant
nonaslednabolest.Naj
većeatrofi
čnepromene
uvidugubit
kaner v
nihćeli
jajavl
j
ajuunucleuscuaudatusuisubst
ancenigri.
SimptomiHBsemogui spolj
i
tiu3,4i li5decenijiživ
otaibol estjepodj ednako
zastupl
jenkodmušar acaižena.Prviznacibolest
isunevolj
nihorei
formnipokr et
ikoj
i
seispol
javajunali
cu,šakamai ramenimai l
iuhodu.Ubrzosepojav l
juj
u:nespretnost
,
poremećajkoor di
nacij
e,uznemi r
enost,zabor av
nost,poremećajgov ora,promene
l
ičnosti
,poremećajif
inemotornespretnostinakončegasledipoj
av ahoreje.
Ovipacijentinei spol
javajuklasi
čnusl i
kuaf azij
e,agnozi jeil
iapr aksije,osimtoga
i
maj uočuv anuor i
jent
acij
uuv r
emenuipr ostoruipr emal i
čnost i
ma,i maj uočuv anu
sposobnostuv iđanja,osećajzahumoriočuv anusoci jal
nui nteli
genci j
u.Ov ajti
p
demencije kar akteri
šu oštećenje EF,por emećajpažnj e ikoncent r
aci j
e,gubi t
ak
i
nicij
ati
ve,por emećav i
zuospacij
alni
hsposobnost iisniženaver balnaf luentnost,ovi
poremećaji supr aćenioštećenj
em fleksi
bil
nost imi šl
j
enjai per
sev eracijama.
Poredsniženeverbal
nefluentnostiuočavaj
usedefi
cituimenov anj
u,doksusint
aksa,
repet
ici
j
a isadr žajgovora uglavnom očuv ani
.Razumev anjemožebi t
iočuvano.
Poremećajipamćenjasev išeispol
javajunaplanuv
izuelnog,epi
zodičnkogpamćenja
ikrat
koročnememor i
je. HBj eneizleči
va,smrtnastupa16gododpoj aveprvi
h
simptoma.

Vaskul
arnedemenci
je
Vaskularna demencija(
VaD)podr azumev a mul t
ipl
ikognit
ivniporemećajkojim je
obično zahvaćeno v i
še kognit
it
vnihf unkcij
a( pamćenje,jezi
k,praksi
ja,gnoz i
ja,
egzekuti
v ne funkci
ja),emocijei /
il
il ičnost.Por emećajje stečen iusl ovl
jen
cerebr
ovaskularnim obolj
enjem;uzr okovan jei nf
arkt
om mozga u kor t
ikal
nim i
supkorti
kalni
m oblasti
ma( i
shemijail
ihemor agi
ja).
Si
mpt ome demencij
e čine:t eškoće u i
zvr
šavanj
u složeni
h ment
alni
h zadataka,
smetnjeuučenjunovi
hilipri
sećanjurani
j
enaučenihinf
ormacij
a,smetnj
eujezički
m,
pr
aksički
mi egzekut
ivni
mf unkcij
ama
Snapredov anj
em bolestikogni
ti
vnipor
emećaj
ipost
ajui
zraženi
j
i:af
azi
j
a,apraksij
a,
agnozi
ja,
disegzekut
ivnisindr
om.Uočavajuseipr
obl
emiuobav lj
anj
usvakodnevni
h
ži
votni
hakt i
vnosti
.
Premaempir
ijski
m podacimaVaDsenal
azinadr
ugom mest
upoučest
alost
i,odmah
posl
eAB.Uglavnom seispol
j
avaj
ukodst
ari
hosoba.
Fakt
ori
rizi
ka
1.hi
per
tenzi
j
a
2.st
arost–naj
značaj
nij
ifakt
orr
izi
ka
 3.ni
žist
epenobr
azov
anj
a
4.ar
ter
ioskl
eroza
5.v
eći
obi
m moždanel
ezi
j
e
6.l
evost
ranal
okal
i
zaci
j
alezi
j
e
7.v
eći
inf
arkt
iusl
i
vuar
ter
ij
ecer
ebr
imedi
j
e
8.ošt
ećenj
efr
ont
alnogr
ežnj
a
9.af
azi
j
a
10.
kar
diov
askul
arnebol
est
iipor
emećaj
i
11.
depr
esi
j
a
12.
hipoksi
čko/i
shemi
j
ski
por
emećaj
i
Procenj
ujesedasečešćej
avl
j
akodmuškar
aca.Posl
e85.godi
nev
ećaj
einci
denci
j
a
kodžena.
U rani
m f azama emocional
nost,kao i ličnost
,uglavnom ost aj
u očuvane.
Depr
esi
vnost,psi
homot
ornausporenostii
zbegavanj
edr
uštvasečešćeuočav akod
VaDnegokoddemencij
eABt i
pa.Teškoćeupamćenjuni
suizraženekaokodAB.
Gr
upuv
askul
arni
hdemenci
j
ači
ne:
1.v
askul
arnademeci
j
asaakut
nim počet
kom
2.mul
ti
inf
arkt
nademenci
j
a
3.supkor
ti
kal
nav
askul
arnademeci
j
a
4.mešov
itakor
ikal
no-
supkor
ti
kal
nav
askul
arnademeci
j
a
 10pogl
avl
jeAgnozi
je
Def
ini
cij
a
Rečagnozi
japoti
čeodgrčkerečia–„
bez”ignosi
s–„
saznanj
e”,„
spoznaj
a”.
Dosl
ovnoznačenj
e-bezsaznanj
a.
Agnozij
a- poremećaj pr
epoznavanj
a,
razumevanj
a i označav
anja čulni
h
podst
icaj
a ( st
imul
usa) reči
ma. Nastaje usl
ed ošt
ećenja sekundar
nih,
asoci
jat
ivni
hsenzor
nihobl
astikor
e.
Poremećajsemanifest
ujenesposobošćupr
epoznavanj
apredmetanaosnovu
nj
ihovihsvoj
stav
a,pričemusuosnov nesenzornefunkci
je,sv
est,pažnj
ai
i
ntelekt
ual
nefunkci
j
eočuv ane.
Obl
iciagnozi
je
Takt
il
naagnozi
ja(
ast
ereognozi
ja)
Neposobnostpr
epoznav
anj
apr
edmet
ačul
om dodi
ra.
Možedapr
epoznaobj
ekatčul
om v
idai
l
isl
uha(
akopr
oizv
odikar
akt
eri
sti
čan
zv
uk).
Jav
lj
asekodl
ezi
j
apar
ij
etal
nihobl
ast
i,naj
češćedesnehemi
sfer
e(7.i
40BA)
.
Možebi
tipr
aćenaapr
aksi
j
om,
por
emećaj
i
mat
elesneshemei
afazi
j
om.
Audi
ti
vnaagnozi
ja
Nemogućnostpr
epoznav
anj
azv
učni
hst
imul
usa;
sluhj
eočuv
an.
Dv
aobl
i
ka:
1.audi
ti
vnaagnozi
j
azanev
erbal
nest
imul
use
2.audi
ti
vna agnozi
j
a za v
erbal
ne st
imul
use (
akust
ička v
erbal
na
agnozi
j
a).
Audi
ti
vnanev
erbal
naagnozi
ja
Nemogućnostprepoznavanj
air
azl
i
kov
anj
anev
erbal
nihzv
ukov
a(zv
ono,
t
elef
on,muzički
tonovi.
..
.)
.
Udr
uženasasenzor
nom af
azi
j
om i
amnezi
j
om.
Lezij
a– tempor
alnir
ežanjdesne hemi
sfer
e;bi
l
ater
alne l
ezi
j
e(t
eži
poremećaj
).
Audi
ti
vnav
erbal
naagnozi
ja
Por
emećaj
prepoznav
anj
agov
orni
hst
imul
usa.
Nazi
vasei
čist
agl
uvoćazar
eči
(speci
fi
čanobl
i
kaf
azi
j
e).
Lezi
j
atempor
alnogr
ežnj
adomi
nant
nehemi
sfer
eil
iobost
ranel
ezi
j
e.
U neki
m slučajevi
ma nastaj
et ot
alna kor
ti
kal
na gl
uvoća -javl
j
a se
gubi
tak sv
ih sl
ušnihfunkcij
a.U toku oporav
ka pr
elaziu audi
tiv
nu
agnozi
j
uzanev erbal
nezvukove.
Vi
zuel
naagnozi
ja
Por
emećajpr
epoznav
anj
a obj
ekat
a put
em čul
avi
da.Vi
d,i
ntel
ekt
ual
ne
 sposobnost
isuočuv
ane.
Razl
i
kuj
esev
išeobl
i
ka:
1.agnozi
j
azapr
edmet
e,
2.agnozi
j
azaboj
e,
3.si
mul
tanaagnozi
j
a,
4.v
izuel
naagnozi
j
azapr
ost
or,
5.agnozi
j
azal
i
ca(
prozopagnozi
j
a).

1.Agnozi
jazapr
edmet
e
Nemogućnostpr
epoznav
anj
apr
edmet
ačul
om v
ida.
Dv
aobl
i
ka:
1)aper
cept
ivnai
2)asoci
j
ati
vna.
Aper
cept
ivnav
izuel
naagnozi
ja
Javl
j
asekodpaci j
enataufazioporavkaodkorti
kal
nogsl
epi
l
a
i
zazvanogbi
l
ater
alnom l
ezi
j
om vizuel
nogkor
teksa.
Neprepoznaj
upredmete,nemogudai
hnacr
taj
u,ni
tidapokažu
pr
edmetekojeimenuj
eispit
ivač.
Pr
epoznaj
u poj
edi
načne oznake pr
edmet
a; ne per
cipi
raj
u
pr
edmetkaocel
i
nu.

Asoci
jat
ivnav
iuel
naagnozi
ja
Nemogućnost prepoznavanj
a ( i
menovanja)
, opisi
vanj
a i
pokazi
vanj
aupot
rebevizuel
nopri
kazani
hpredmeta.
Pacij
entiobi
čno mogudanacr t
ajupr
ikazanepr
edmet
e.Daj
u
tačneodgovor
enakonsemant
ičkepodr
ške.

2.Agnozi
jazaboj
e-ahr
omat
opsi
ja
Nemogućnostpr
epoznav
anj
air
azl
i
kov
anj
aosnov
nihboj
ainj
i
hov
ihni
j
ansi
.
Paci
j
ent
iokol
i
nuopi
suj
ukaobezboj
nui
l
iuni
j
ansamasi
veboj
e.
Javl
j
a se kod l
ezij
a– l ev
iokci
pit
alnikor
teks.Pr
aćena j
e desnom
homoni
mnom hemianopsi
j
om.
3.Si
mul
tanaagnozi
ja
Nesposobnostprepoznav
anja irazumevanja značenj
a cel
ine sl
i
ke i
li
obj
ektaipor edočuvanesposobnostiopažanj
apoj edi
načni
helemenat
a
obj
ekta
Paci
j
entsl
i
kunaočar
aopi
suj
e:„
kruži
ć..
.ij
ošj
edankr
uži
ć..
.pr
ečka.
..t
oje
 si
gur
nobi
cikl
“.
Sušt
inaporemećaj
a-nemogućnost
iist
ovr
emenogopažanj
adv
avi
zuel
na
st
imulusa.
Zbog funkci
onalnog sužavanj
avidnog pol
ja na samo j
edan st
imul
us,
j
avlj
ajuseteškoćeučitanj
ui pr
ost
ornoj
orij
ent
acij
i.
Obl
i
cisi
mul
taneagnozi
j
esu:
1.dor
zal
nasi
mul
tanaagnozi
j
a(DSA)i
2.v
ent
ral
nasi
mul
tanaagnozi
j
a(VSA)
DSA-očuvanapercepci
japojedinačni
helemenat
a;neper
cipi
raj
uobj
ekat
kaoceli
nu.Nemogućnostist
ovr emenogopažanj
avi
šeodjednogobj
ekt
a,
zbogtogasesapl
i
ćui padaj
upr ekostvar
i.
Paci
jentimaproblemasapreusmeravanj
em pogl
edai
pažnj
e.Lezi
j
a
-par
ijet
o-okci
pit
alni
kor
teks,obost
rano.
VSA-Sl i
čna DSA,s t i
m što kod VSA paci
jent
imogu da opažaj
u
kompleksneobj
ekte.Mogudaihizbr
ojeidar
ukujunj
ima,al
iner
azumej
u
nj
ihov
označenje.
Lakšiobl
i
kporemećajaodDSA,Pacij
entisenesapl i
ćuostvar
i,
mogudači t
ajusri
canj
em sl
ovoposl ovo(čit
ajuspor
o).Opi
suj
u
sl
ikudeopodeo;
alinemogudarazumejucel
i
nu.
Lezi
j
a medi j
alni
h st
rukt
ura t
empor
ookci
pit
alni
h obl
ast
ilev
e
hemisf
ere.
4.Vi
zuel
naagnozi
jazapr
ost
or
Poremećajlokal
i
zaci
j
eodr
eđeni
htačakaupr
ost
oru,kakot
elesnom t
akoi
vantel
esnom.
Teškoćeprocenepr
avca,r
azdal
j
ineidubi
ne.Paci
j
ent
iset
eškosnal
azeu
prost
oru.
Teškoćeuopi
sur
aspor
edapr
ost
ori
j
aukući
,obj
ekat
anaul
i
ci.
Lezi
j
a-desni
par
ij
eto-
okci
pit
alni
kor
teks.
5.Pr
ozopagnozi
ja-agnozi
jazal
ica
Por
emećajprepoznavanj
alj
udski
hli
ca.Nekipaci
j
ent
iimaj
uteškoćačakda
pr
epoznaj
usopstveni
likuogl
edal
u.
Razl
i
kuj
usedv
aobl
i
ka:
1.Nemogućnosti
dent
if
ikaci
j
epoznat
ihl
i
ca(
prav
apr
ozopagnozi
j
a),
2.por
emećaj
razl
i
kov
anj
anepoznat
ihl
i
cai
l
ipamćenj
anov
ihl
i
ca.
Agnozi
japoznat
ihl
ica
Možedabudeudr
uženasa:
1.si
mul
tanom agnozi
j
om,
2.agnozi
j
om zaboj
e,
3.spaci
j
alnom al
eksi
j
om,
 4.l
evost
ranom hemi
anopsi
j
om i
5. pr
ost
ornom dezor
ij
ent
aci
j
om.
Lokal
i
zaci
j
a:
-Lezi
j
adesnehemi
sfer
eil
ibi
l
ater
alne
-l
ezi
j
epar
ij
eto-
okci
pit
alnogkor
teksa.
Agnozi
j
azanepoznat
ali
ca
Poremećajr
azl
i
kov
anj
akar
akt
eri
sti
kal
i
cakoj
apaci
j
entni
j
erani
j
e
poznav
ao.
Lezi
j
a:post
eri
orneobl
ast
idesnehemi
sfer
e
Por
emećajt
elesnesheme-mani
fest
ujesekao:
1.aut
otopognozi
ja-i
l
itelesnaagnozi
j
aj eporemećajpr
epoznavanj
ailokal
i
zacij
e
del
ovasopstvenogtela.Lezi
jepari
jet
alni
hoblastimozga.Težiporsej av
lj
a
koddesnost
ranihl
ezi
ja.
2.agnozi
japr
sti
ju-poremećajident
if
ikaci
j
e,razl
i
kovanjaii
menovanj
apr
sti
j
una
svoj
ojr
uciinarukamadrugihosoba.Lezij
epari
jet
alni
hobl
ast
iLH.
3.dezor
ij
ent
aci
jal
evo-desno-nesposobnostrazl
ikovanjal
eveidesnepol
ovine
tel
anasebii
nadrugojosobi
.Lezi
jepari
jet
alnogrežnjadomi
nantnehemi
sfere.
Fenomen zanemari
vanj
a/negl
ektf enomen-odsust
vo odgov
or ailireakci
j
e na
sti
muluepri
menjenenastranisuprotnojodstr
anemoždanelezi
je,uzočuvanost
osnovni
hsenzor
nihimot
ornihfunkci
ja.Obl
ici
:
1.unil
ater
alna senzor na nepažnj a/ heminegl
ekt
- ner egi
strovanj
e t j
zanemarivanjest
imul
usakoj isepr ezent uj
unast ranisuprot
nojodmest a
l
ezij
e.Jav lj
aseuv i
zuelnom,auditi
v nom it akt
il
nom modal i
tetu:dokpi še
zanemarujelevupol
ovinupapira,dokči tazanemaruj
elevupol ovi
nut eksta,
doksebr i
jezanemar
ujelevupol
ov i
nul ica.
2.hemiaki
nezij
a-neusmer
avanj
epogledaiglavenast
ranusuprotnuodst
rane
moždanelezi
je,
anekadnekori
steudovezanemar
enestr
anetela
3.al
est
ezi
ja-ner
egi
str
ovanj
etakt
il
nihst
imul
usanazanemar
enoj
str
ani
tel
a
Anozognozi
ja-odsust
vo svest
io post
ojanj
u por
emećaj
ail
inegi
ranj
evl
ast
it
og
por
emećaja.Jav
lj
asei kodl
ezij
eLi
DH.
Pr
ocena
Pr
ocenj
ujesesposobnostpr
epoznav
anj
ast
imul
usaput
em čul
a:dodi
ra,
sluha
iv
ida
Procena v
izuelne agnozij
e:pr
ocenj
uje se pomoću zadat
aka i
menov
anj
a
vi
zuelnopr
ikazani
hobj ekat
a.
Pr
ocena audit
ivne agnozij
e:procenjuj
e se preko pr
ezent
aci
je nev
erbal
nih
zv
ukovaiodi spit
anikaset r
ažiprepoznavanj
eov i
hzvukovaipovezi
vanj
esa
i
zvor
om zvuka,zatvoreni
hočij
u.
Procenat
akt
il
negnozi
je:i
spit
anikt
rebazatvor
eni
hočij
udaimenujepr
edmet
e
kojimust
avl
j
amour uke,zat
im dakažeosnovneosobi
nepr
edmeta.
 Procenatel
esnešemet el
a:tražimoodi spi
tnikadaimenujeprst
enaruciida
pokazuj
enar ucipr
stekojei spi
tivačimenj e;pacij
entusedajezadat
akda
pokaželevooko,desnouv oisl ;spoobnostt opograf
ij
esopstv
enogtel
ase
procenj
ujezahtev
imapokažinos, usta,
oko.
Tr
etman
Vežbezat
ret
manaudi
ti
vneagnozi
je:
1.r
azl
i
kov
anj
e,pr
epoznav
anj
eipov
ezi
vanj
enej
ezi
čki
h/nev
erbal
nihzv
ukov
a
2.r
azl
i
kov
anj
e,pr
epoznav
anj
eipov
ezi
vanj
eži
vot
inj
ski
hzv
ukov
a
3.pr
epoznav
anj
ever
bal
nihzv
ukov
a
Vežbezat
ret
manv
izuel
neagnozi
je
1.r
azl
i
kovanje, pr
epoznavanj
e i upoređi
vanj
e dvodi
menzi
onal
nih sl
i
ka i
t
odi
menzinal
nihnej
ezički
hformi
/pr
avi
hpredmeta
2.ponav
lj
anj
eii
menov
anj
eodr
eđeni
hfor
mii
obj
ekat
a
3.pr
ecr
tav
anj
eikopi
ranj
eodr
eđeni
hobl
i
kai
obj
ekat
a
4.pr
epoznav
anj
esl
ova
5.ponav
lj
anj
eii
menov
anj
esl
ova
6.kopi
ranj
e,pr
ecr
tav
anj
eipant
omi
mezasl
ova
Vežbezat
ret
mant
akt
il
neagnozi
je
Vežbezat
ret
manpor
emećaj
atel
esnešeme

Amuzi
ja
Amuzija-st
ečenoošt
ećenj
emuzi
čkef
unkci
j
ekodosobekoj
ajeposedov
alamuzi
čke
sposobnosti
.
Manifest
ujeseporemećaj
em sposobnost
ipr
epoznavanj
ail
irepr
odukovanj
apoznat
ih
melodij
a,pričemusuton,i
nter
vali
,pamćenj
etonovaipraćenj
epravcatonskogni
za
t
eškoošt ećeni
.
Jav
lj
asekodl
ezi
j
eDHuobl
ast
itempor
alnogr
ežnj
a.
Kodl ezi
j
aLH javlj
asenemogućnostpri
sećanj
air azumevanj
apoznati
hmelodi
j
a,
paci
jentnemožedaodgonet neokoj em muzičkom del
uj ereč,madamožeda
repr
odukujemelodi
ju.
Jav
lj
aseudr
uženosaaf
azi
j
om.
Obl
i
ciamuzi
j
e:
1.mot
ornaamuzi
j
a-nesposobnostpev
anj
ail
izv
iždenj
anekemel
odi
j
e
2.senzor
naamuzi
j
a-por
emećaj
per
cepci
j
eipr
epoznav
anj
amuzi
ke
3.i
nst
rumenal
namot
ornaamuzi
j
a-gubi
takr
ani
j
esposobnost
isv
iranj
a
Ist
raži
vanj
asupokazal
adapr i
l
ikom či
tanj
amuzičkogzapisainjegov
oi zvođenj
e
akti
vir
ajukor
ti
kal
neobl
ast
ikoj
esenalazeuneposrednojbl
i
zinioni
hoblastimozga
koj
esuukl
jučeneupr
ocesi
ranj
esličnihv
erbal
nih/j
ezički
hoper
aci
j
a.Ov
omožepr
uži
ti
obj
ašnj
enj
ezaštoseamuzi
jeiafazij
ejav
lj
ajuudruženo.

11pogl
avl
je-Apr
aksi
je
Def
ini
cij
aikl
ini
čkiobl
iciapr
aksi
je
Apraksi
ja-por
emećajui zv
ođenj
unaučeni
h,v
olj
nihsv
rsi
shodni
hmot
orni
h
akt
ivnosti
koj
ini
jeusl
ovl
j
en:
1.mot
ornom sl
abošću,
2.at
aksi
j
om,
3.aki
nezi
j
om,
4.por
emećaj
em t
onusai
l
ipol
ožaj
a,
5.nev
olj
nim pokr
eti
ma,
6.senzi
ti
vni
m def
ici
ti
ma,
7.por
emećaj
em r
azumev
anj
agov
ora,
8.def
ici
ti
mapažnj
e,i
ntel
ekt
ual
nihsposobnost
iil
inesar
adnj
om.
Jav
lj
asekodl
ezi
j
aLHi
obi
čnoj
eudr
užensaaf
azi
j
om.
Paci
jent
igubesposobnostizr
šavanjacil
j
anihsloženi
hmotorni
hakti
vnostina
zaht
ev,dokjesposobnosti
zvršavanj
apojedinačni
hkomponentit
ihakt
ivnost
i
čest
oočuvana,naročit
oupr i
rodnom okruženju(nemogudasepr ekr
stena
zaht
evispi
ti
vača,al
itonor
malnor adekadulazeucrkvu)
Apr
aksi
čnegr
eškesemani
fest
ujunasl
edeći
nači
n:
1.gr
eškeusadr
žaj
u/semant
ičkegr
eške-zamenaj
ednogpokr
etadr
ugi
m
2.upot
rebadel
ovat
elakaoobj
ekt
a(kaži
prstkor
ist
ikaošr
afci
ger
)
3.gr
eškeuv
remenskom r
edosl
edu(
upal
iši
bicuist
avij
euust
aumest
o
ci
gar
u)
4.por
emećaj
ubrzi
nipokr
eta-produženoizvođenj
epoj
edi
načni
hpokr
etai
nar
ušav
anj
est
ruktur
emot or
neakt i
vnosti
5.otežanaini
cij
aci
j
apokret
a-odlaganj
eizastojpr
epočetkamot
orne
akti
vnost
i,l
ažnipočeciiponavl
janj
epočet
nekomponentemot
orne
akti
vnost
i
6.t
eškoćeuv
remenskoj
koor
dinaci
j
ipokr
eta
7.t
eškoćeupr
ost
ornoj
koor
dinaci
j
iipl
asi
ranj
upokr
eta
8.t
eškoćeuv
olj
nom pr
isećanj
uneker
adnj
e
I
deomot
ornaapr
aksi
ja
Mani f
estuj
e se nemogućnošću i
zvođenj
av olj
nih mot
ornih akt
ivnostina
zahtev,teakti
vnost
imoguspontanodasei zveduuodgov araj
ućojsituaci
j
i.
Naročitoseizr
ažavakadasezahtevadakori
stipant
omime:dai mit
irapranj
e
 zuba.
Uosnov isenalaziporemećajuv ol
jnom pri
sećanj
unekeradnje.
Nastaj
ekao
rezult
atpr ekidavezei zmeđu cent
araodgov orni
h zaverbal
nu for
mulaci
j
u
mot orneranjeimotornihoblast
iufront
alnom kort
eksukoj
esuodgov or
neza
sam činizvršenj
ateradnje.
Paci
j
ent
isusv
esni
svoj
i
hgr
ešakai
pokušav
ajudai
hkor
iguj
ual
ineuspešno.
Kl
i
nički
znaci
ideomot
orneapr
aksi
j
esu:
1.nesposobnosti
nepr
eci
znostui
zvođenj
umot
orneakt
ivnost
i
2.upot
rebadel
atel
aumest
ozami
šlj
enogpr
edmet
a
3.neadekv
atanpoložajšakei
l
ipr
sti
j
uuodnosunazami
šlj
enipr
edmeti
l
i
l
ošepostavl
janj
epredmetaupr
ostor
u
4.i
spr
etur
anr
edosl
edpoj
edi
načni
hpokr
etapr
iizv
ođenj
uneker
adnj
e
Paci
j
ent
ibezaf
azi
j
ever
bal
noopi
suj
uradnj
ukoj
uni
suust
anj
udai
zvedu.
Javl
jasepr ii
zvođenj
ut r
anzit
nih(
usmer
enihodtel
a)inet
ranzi
tni
hpokret
a
(usmereni
hkat el
u)ipridavanjusvi
htipov
azadat
aka(naverbal
nizaht
ev,
pantomimom iuzupot
rebupredmeta)
Lezi
jeret
rorol
anički
hoblast
imozgai l
inj
i
hovi
hvezasmot ornom korom uLH,
l
ezij
eul ev
om par ij
etal
nom režnj
u,jav
lj
a se ikod ošt
ećenjat al
amusa i
bazal
nihgangli
jasalevestr
ane.
I
deaci
onaapr
aksi
ja
Poremećaju izvođenjuvol
jni
h svr
sishoni
h mot
orni
h akt
ivnost
ikoj
e se
real
izuj
uuzupotr
ebuv i
šepr
edmeta.
Očuvana im j e sposobnost izvođenj
aj ednostavni
h i nekih sl
oženij
i
h
poj
edinačnih pokr
eta. Otkri
va se pr iobavljanj
u svakodnevni
h živ
otni
h
akt
ivnosti
:umivanj
e,bri
janje,spr
emanj ej
ela,rukovanj
eraznim apar
ati
mau
domaćinstvu.
Ti
pični
znaci
su:
1.nespr
etnostpr
iizv
ođenj
uodr
eđener
adnj
e
2.i
zost
avl
j
anj
epoj
edi
nihsekv
enci
pokr
eta
3.pogr
ešnopr
ost
ornopost
avl
j
anj
ejednogpr
edmet
auodnosunadr
ugi
4.pogr
ešnaupot
rebaodr
eđeni
hpr
edmet
a
5.por
emećenr
edosl
edpoj
edi
nihsekv
enci
mot
orneakt
ivnost
i.
Nastaj
eusledoštećenjasposobnostif
ormulaci
j
eideaci
onogplanamotorne
akt
ivnost
i,uosnovisenalazigubitakznanj
aoupot r
ebinekogpredmetail
i
gubi
takcelešemeiplanaakcij
e.
Post
oje2v
ari
j
ant
eov
ogpor
emećaj
a:
1.amnesti
čkaobli
k-neuspehuprizi
vanj
uisel
ekci
j
ikor
ekt
nihpokr
eta,
pr
epoznajesepoizost
avl
j
anj
ugesta
2.pravaideaci
ona apraksi
j
a-neuspeh u f
ormuli
sanj
u pl
ana motor
ne
akti
vnost
i,pr
epoznaj
esepozameni j
ednoggest
adrugi
m pogr
ešni
m
 Paci
jent
iuspešni
j
eizvodemotor
neakti
vnost
ipomodel
utji
mit
aci
j
iispi
ti
vača,
kakopantomimom t
akoiuzupot
rebupr
edmeta.
Jav
ljasekodlezij
elev
ogparij
etal
nogr ežnj
ail
ipari
jet
o-t
emopor
alni
hregi
ona
LH,kodl
ezi
jekorpusakal
ozumai di
fuznihbi
lat
eral
nihl
ezi
ja.
Javl
ja se kod si ndr
oma gl obal
ne,Ver ni
keove,transkor
ti
kal
ne senzor
ne i
anomičke af azi
je;sa i deomotonom i konst r
ukcionom apraksi
jom,sa
agnozi
jom prsti
jui gl
obal
nim kognit
ivni
m defi
cit
ima.
Koncept
ual
naapr
aksi
ja
Por
emećajizv
ođenjav ol
jnihmotor
nihakt
ivnost
i,usl
ovl
jengubitkom znanj
ao
odr
eđenojmotornojradnjikaoiomehaničkim svoj
stv
imasr edstav
akoj ise
kor
ist
euobavlj
anjuteradnje.
Prepoznaj
e se semant
ički
m parapl
eksi
jama koj
ese ispol
j
avaj
u zamenom
j
ednogpr edemtadrugi
m,pogrešni
m( upot
rebavi
lj
uškekaokaši
keiliol
ovke
kaonoža).
Ne mogu da pronađu pr
edmetil
ialatku koj
aje pov
ezana sa dr
ugi
m
pr
edmetom uodr
eđenojmotor
noj
akti
vnosti
.
KAjepov ezanasasemanti
čkim defi
cit
imajezi
ćkefunkci
j
eštosei spolj
ava
nemogućnošćuimenov
anjapredmetanaosnov udeskri
pci
jenj
i
hovef unkci
je,
madapacijent
imogudaimenujupredmetkadaim sevi
zuel
nopri
kaže.
Pokazi
vanj
epr
edmet
anav
erbal
nizaht
evj
eočuv
ano.

Bukof
aci
jal
naapr
aksi
ja
i
liorof aci
jal
na apraksi
jaj e por
emećaji zvođenj
av olj
nih pokret
a mi šića
orof
aijalneregi
je:grkl
jana,ždrel
a,jezi
ka,usanaiobr aza,kod neverbalnih
zadataka,dokjeautomatskoizvođenjepokr
etaovom muskulatur
om očuvano.
Pacij
entnemoženav erbal
ninalogdai splazij
ezi
kalimožespont anoda
obli
zujeusne.
Udruženajesaj
ednost
ranom slabošćumi
mičkemuskulat
urepocentral
nom
ti
puisai deomotor
nom apraksij
om,kodgl
obalne,v
erni
keoveikondukt
ivne
afazi
je.
Javlj
asekodl ezi
j
ef r
ontal
nogicentr
alnogoperkuluma,pr
ednj
egdelai
nsule,
prv
et emporal
nev ij
uge,bazal
nihgangli
ja,sr
ednjegkrakacapsul
eint
ernei
paraventr
ikul
arnebelemase
Ki
net
ičkaapr
aksi
ja
Por emećajizvođenja ser
ije poj
edinačnih pokreta,štse mani fest
uje kao
gubi t
ak knet
ičke šeme koj a obezbeđuje aferentnu organi
zaci
ju motorne
radnje.Teškoćesei spol
javaj
uui zvođenj
uf ini
hv ešt
ihpokretaprsti
j
u,pri
i
zv ođenj
ugest ov
a,imitaci
j
i pozeiupotrebpredmet a.
U osnov i se nal
azi gubi
tak mel oki
net
ike pokreta št o se ogl
eda u
nemogućnošćubrzogispretnogprel
askasaj ednesekv encemotor
neradnj
e
nadrugusekvencutei
steradnje.Pokret
isuusporeni,nepreci
zni
,vr
emenskii
prost
ornodekomponovaniii
zvodesesanapor om.
 Front
alnel
ezi
j
eprecent
ral
neipost
cent
ral
nev
ij
ugeinast
anisupr
otnojr
ucina
kojoj
semanif
est
uje.
ž
Konst
rukci
onaapr
aksi
ja
Por
emećaj
konst
rukci
j
e/skl
apanj
aodr
eđeni
hfi
gur
ail
cel
i
ne
Lezi
je pari
j
etal
nog režnj
alev
e idesne hemi
sfer
e,t
ežiičešćiporkod
desnostr
anihl
ezi
ja.
Bol
esni
cisaLHlezi
jamai
spol
jav
ajusi
mpl
i
fikaci
j
ucr
teža,i
zost
avl
j
anj
eil
iloša
di
skr
iminaci
j
adetal
j
anasl
ici
.
DHl ezi
j
euzrokuj
ugubitakšemei l
icel
ekonfiguracij
ezadatogmodel
ail
iizbor
neodgovar
ajuće kombinacij
e korekt
no diskri
mi ni
sanih el
emenat
af i
gure,
greškeupropor
cij
iipr
ostorni
m odnosima,
levostraninegl
ekt.
Jav
lj
aseudr
uženosaagnozi
j
om i
afazi
j
om i
kodf
luent
nihaf
azi
j
a.
Apaksi
jekodkezi
jesupkor
ti
kal
ihst
rukt
ura
Kodlezi
j
elevogt
alamusa,
zatim n.
caudat
usa,gl
obuspali
dusa,n.
lent
if
ormisai
okol
ne bel
e mase u per
istr
ij
atnom iperiv
entr
ikul
anom predelujavl
ja se
ugl
avnom i
deomotor
naapraksi
ja.
I
spi
tvanj
eapr
aksi
je
Apraksij
a se i
spituj
e kl
i
ničkom procenom ispecifi
čnim test
ovima za praksi
čke
akti
vnosti
.Kod af azi
čni
h pacij
enata,apraksi
j
a se procenj
uje na osnov
u3t ipa
zadatakakojetrebapostavl
jat
inav erbal
ninalog,i
mit
acijom iupot
rebom stvar
nih
predmeta.
Tr
etman
Tretmanapraksij
etr
ebabazirat
inat i
puporemećaj
aiuodnosunadefici
tei
zvođenj
a
određeni
hpokr et
a.Afazi
čnim paci
jenti
mapoželj
nojedavat
iter
api
jskezadatkeza
i
zv ođenj
etr
anziti
vni
hinetr
anzit
ivni
hpokret
aruku

12pogl
avl
jeDi
jagnost
ikaaf
azi
ja
Ci
lj
evidi
jagnost
ikeidi
jagnost
ičkemet
ode
Onsov
nici
l
jev
idi
j
agnost
ikeaf
azi
j
asu:
1.det
ekci
jail
ipotvr
đivanj
esuspektnog def
ici
tjezi
čkef
unkci
j
eu odnosu na
nor
malnostanei
l
istandardnenor
me
2.l
okali
zaci
jast
rukt
ural
nihi
l
ifi
zi
ološki
hošt
ećenj
akoj
asuuzr
okov
alapor
emećaj
govor
ai j
ezi
ka
3.dif dij
agnoza afazi
čkih por
emećaja u odnosu na nj
i
hov
el ingv
ist
ičke,
kogniti
vneilisenzomotor
nekarakt
eri
sti
keil
iuodnosunadr ugepatol
oške
kategori
jekaoštosušizof
reni
ja,
konf
uzij
aidr
4.kl
asi
fi
kacij
asimpt
omauspecifi
čnedi
j
agnost
ičkekat
egor
ij
ekaošt
osuBA,
VA
idr
,tj
određiv
anj
eafazi
čkogsi
ndr
oma
5.kl
asi
fi
kaci
j
aj ezi
čki
h por
emećaj
a pr
ema t
eži
niu okv
irui
ste kat
egor
ij
eil
i
si
ndr
omaaf azi
j
e
 6.predvi
đanj
epromenail
ioporavkaj
ezičkefunkci
jepodut
icaj
em t
ret
manai
l
i
fi
ziol
oški
hpromenai
izdvaj
anj
epaci
jentazatret
man
7.pl
ani
ranj
etr
etmana
8.ev
aluaci
j
apr
omenanast
ali
hpoddej
stv
oom t
ret
manai
l
inaknadnepat
ologi
j
e
9.odr
eđi
vanj
efakt
orai
kri
ter
ij
umazar
egul
i
sanj
etr
etman
Reali
zaci
j
a ovih ci
l
jev
a se ost
var
uje uz pomoć neur
oimi
dži
ng met
oda,kl
i
ničke
proceneit
ret
mana.
Umedi
cinesekor
ist
eneur
oimi
dži
ngmet
odekoj
esedel
ena:
1.neur
oradi
ološke,
kaošt
osu:
a)kompij
uter
izovanatomograf
ij
aCT-dobi
jasesni
makkoj
ipokazuj
eoblik,
vel
i
činu,položajigust
inunerv
nogtki
vaimožesedobrov i
zuel
izov
at i
mestolezi
jemozga
b)magnetnar
ezonancaMR-met odakoj
om seuzpomoćkompj uter
ske
obr
adedobi
jasli
kaorganavel
i
kepreci
znost
i,mogusedobropri
kazat
i
moždanest
rukt
ureipatol
oškepromeneuv i
dutumorai
likont
uzij
ail
i
i
shemij
e
c)funkci
onal
na magnet
na rezonanca f
MR-kori
stise za proučav
anj
e
akti
vnost
imozgazavremeizvršav
anj
akogni
ti
vni
hzadataka
2.met
odenukl
ear
nemedi
cine:
a)pozi
tronska emisiona tomografi
ja PET-kor
ist
ise za i spit
ivanj
e
bi
ohemi j
ski
hif i
ziološkohfunkci
j
aCNSizadi jagnost
ikuneurološki
h
obol
jenja
b)emi
sionat
omogr
afi
j
apoj
edi
načni
mfot
oni
maSPECT
3.sci
nti
grafi
ja mozga-pr
imenjuj
e se u di
j
agnost
icir
azl
i
čit
ih obol
j
enj
a CNS:
tumori
,inf
rakt
,demenci
j
a,tr
auma.
Zaodr
eđi
vanj
edi
sfunkci
j
eCNSkor
ist
esei
elekt
rof
izi
ološkemet
ode:
1.el
ektr
oencef al
ograf
ij
a-jemet odakoj
aregi
str
ujemoždanuelektr
ičnuakt
ivnost
pr
ekoel ekt
rodasmešt eni
hnapogl av
ini
il
iunutarmoždanogtki
va,kor
ist
isez a
i
spit
ivanjef
unkcionalnogstanjamozga.
2.evocir
anipotenci
jal
i
-nei
nvazi
vnametodakoj
om sei
spi
tuj
eint
egr
it
etpoj
edi
nih
nervni
hstruktur
auzupotr
ebuspol
jni
hsti
mulusa

Test
ir
anj
e-t
estmer
nii
nst
rument
iuaf
azi
ologi
ji
Uzav
isnost
iodosnov
nenamenet
est
ovi
sedel
ena:
1.skri
ningtest
ovizaaf
azi
je-omogućav
ajubr
zupr
ocenugov
orni
hij
ezi
čki
h
funkci
ja
2.st
andar
dizovane bat
eri
jetest
ova za af
azi
je-omogućav
ajuf
lasi
fi
kci
j
utj
sv
rst
avanjepaci
j
entauneki
odpoznati
hafazi
čki
hsi
ndroma
3.testoviza pr
ocenu opšti
h komuni
kati
vni
h sposobnost
i-bez mogućnost
i
klasif
ikaci
j
etj
preci
zi
ranj
atipapor
emećaj
a
 4.t
est
ovizapr
ocenuspeci
fi
čni
hjezi
čki
hsposobnost
i
Skr
ini
ngt
est
ovizaaf
azi
je-neki
odnj
i
hsu:
1.Skr
ini
ngpr
otocol
zaakut
nuaf
azi
j
u
2.Fr
enčej
skr
ini
ngt
estzaaf
azi
j
e
3.Mi
sisi
piskr
ini
ngt
estzaaf
azi
j
e
4.Rej
tan-
Indi
j
anaskr
ini
ngi
spi
ti
vanj
eaf
azi
j
e
5.U našojsr
edi
niobl
i
kov
anj
eskr
ini
ngt
estzaaf
azi
j
ezagov
orni
kesr
pskog
j
ezika
6.Pr
imenj
ujuseuakut
noj
isubakut
noj
fazi
St
andar
dizov
anebat
eri
jet
est
ovazaaf
azi
je
Bostonskidi j
agnosti
čkitestzaafazij
eBDAE-suobl ikovaliGudglasiKaplan1972,
testomogućav a ocenu teži
ne afazi
j
e,kvali
tat
ivnu anali
zu poremećaja iuvi
du
očuvanejezičkesposobnost i
.Naosnovukvali
tat
ivneikvantit
ati
vneanali
zedobij
enih
rezul
tat
apr avese3skal e:skalaoceneteži
neafazij
e,skalagovornihkar
akter
ist
ikai
skalasumar nogprofi
la.
BDAE je opsežna bater
ij
atestova za af azi
je kojom se pr ocenjuj
e sposobnost
konver
zacij
skoggov or
aisamost alnogizl
aganj a,audit
ivnorazumev anj
e,produkci
ja
automati
zovanih govorni
h sekv enci, sposobnost i menov anj
a i sposobnost
ponavl
janj
a;sastoj
iseiodsuptestov azapr ocenuf unkcij
ečitanjaipi
sanja,supt
est
oral
nespretnost
iisupt
estzaprocenur eci
tovanja,ri
tmai pevanja.
Zapadnabat
eri
jat
est
ovazaaf
azi
jeWAB-
Autorjekanadskiafaziol
ogAndr eKertes.WABsadr ži2osnovnadela:pr
videose
odnosinapr ocenuverbal
nihadr ugideonapr ocenuneverbal
nihsposobnost
i;ov
a
bater
ij
apr edvi
đaipr imenuRev enovi
hpr ogr
esivni
hmat r
icakakobisepr oceni
l
e
opšteint
elekt
ualnesposobnost
i.
Verbalnideot est
aobuhv atasuptestovezapr ocenuspontanoggovor
a,zaprocenu
auditi
vnogr azumev anj
a,i
menov anaiponav lj
anjaivi
zuel
nideoskalekojiobuhv
ata
suptestovezapr ocenučit
anjaipi sanjaizapr ocenuračunanj
a.Bater
ij
asadržii
suptestove za pr ocenu v
izuokonstrukt
ivni
h sposobnost
iisupt estza procenu
praksi
jeislaganjakocki.
Naosnov
uWABsedobi
j
ajudv
askor
a-kv
oci
j
entaf
azi
j
eikor
ti
kal
nikv
oci
j
ent
.
Ahent
estzai
spi
ti
vanj
eaf
azi
je
predstavlj
abateri
jut estovakoj asepr i
menjuj
enanemačkom gov ornom podr učju,
sastoj
iseod6del ov a:suptestzaprocenuspont anoggov ora,tokent est,suptest:
ponavljanj
a,zapi sanij ezi
k,zav i
zuelnoimenov anj
eir azumev anja.Ov i
h6del ova
testapruužaju3di j
agnost i
čkacilj
a:kl
asifi
kaci
j
ugl avni
hafazički
hsi ndroma, procenu
teži
neaf azij
eideskri
pci juaf
azički
hsindromaur azli
čit
imjezi
čkim modal it
etima.
Testzai
spi
ti
vanj
egov
orakodaf
azi
je
AutorisuCvetkova,Ahuti
naiPil
aeva,koncipi
ranjenaLur ij
inom neuropsi
hološkom
model ui
spi
ti
vanjaviši
hpsihi
čki
hfunkci
ja.Testomogućav akv ani
tat
ivnuikval
itat
ivnu
anali
zuoštećenjajezički
hfunkci
jaidi f
erencir
anjestepenaj ezi
čkogpor emećaj a.
Sastojiseiz2del a:prv
ijenamenjenzai spit
ivanj
er ecepti
vnefunkcij
egov ora,
odnosno sposobnost ir azumev anj
a govor nog jezi
ka kojise ost
varuj
e pr eko
dij
aloškoggov or
a,razumev anj
eznačenj arečikojeoznačavajuobj
ekt
eiaktivnosti
,
razumev anj
erečeni
car azl
iči
tegramatičkesloženostii
zvr
šavanj
aver
bal
nihnaloga.
Drugideo se odnosina ispiti
vanj
e ekspr
esi
vnih modali
tet
aj ezičke f
unkcij
eu
dij
aloškom govoru,i
menov anj
u pojmova za označavanj
e objekta iaktivnost
i,
for
mul aci
j
uiprodukci
j
urečenicaisamostal
nom nar
ati
vnom i
zlaganju.
Test
ovizapr
ocenuopšt
ihkomuni
kat
ivni
hsposobnost
i
Por
čindekskomuni
kat
ivni
hsposobnost
i-
PICA
Testslužizapr ocenjiv
anjejezi
čkihsposobnost iispit
ivanjem 5modalit
etajezi
čke
funkci
je:govorenja,sl
ušanj
a,čit
anja,pi
sanj
aigest ovnogi zražav
anj
a.Testom sene
možeot kri
tipri
sustvoblaži
hpor emećajaj ezičkefunkci j
e.Testsesastojiod18
suptestova:4verbalna,
8gestualni
hi 6graf
ičkih,koji
sadr žepo10zadataka.
Testzai
spi
ti
vanj
eaf
azi
je
Autortestaj eamer i
čkiaf aziol
ogHi l
dredŠuel ,ovi
mt estom sedobi j
aopštasl i
ka
govorno-
jezičkih poremećaj a bez mogućnost ida se odr edit i
p poremećajai
l
asifi
kaci
japaci j
ent
a.Sast ojisei z4del a:pr visesastojiodproceneaudi t
ivnog
razumevanja,dr ugisadr žizadat ke za pr ocenu sposobnostičitanj
a,trećiz a
i
spiti
vanj
e st anja krani
jalnih nerava, čet
v r
ti obuhvata procenu sposobnost i
i
menov anja,poslednjideot estaobuhvataprocenupisanja,cr
tanj
afiguraivi
zuelnog
pamćenja.
Mi
nesot
atestzadi
fer
enci
jal
nudi
jagnozuaf
azi
je
Namenj en j
e za ispi
ti
vanje stepena j
ezičkog ošt
ećenja na osnov
u posmatr
anja
govornogponašanjaafazični
hpaci j
enat
a.Rezultat
itest
aomogućav aj
udif
erenci
j
alnu
di
jagnozu ikl asi
fi
kaci
ju oblika govor
nih ij ezi
čkih por
emećaja,daj
u smer ni
ce
tr
etmanai predvi
đanjeprognozepor emećaja.
I
nter
naci
onal
nit
estzaaf
azi
ju
Neur
osensor
yCent
erCompr
ehensi
veexami
nat
ionf
oraphasi
aNCCEA
Testsl
užizai
spit
ivanj
ejezi
čkihsposobnost
i,sposobnost
iart
ikul
aci
jeisposobnost
i
vi
zuel
neiaudi
ti
vnepercepci
je.Sast
ojiseod20suptestovai4kontr
olnat
esta.

Test
ovizai
spi
ti
vanj
especi
fi
čni
hjezi
čki
hsposobnost
i
Bost
onski
testnomi
naci
je
Namenj enjeispit
ivanj
unomnat ivnihsposobnostiiot kr
ivanjuanomi jekodaf azični
h
bolesnika,imaznačajuot kri
vanjubl aži
hporemećaj anal aženj
ar ečikojisejavljau
počet nojfazidemenci j
eipr imenjujesezapr ocenuakt ivnogleksikonakoddece.
Testsesast ojiod85cr no-beli
hcr težanakoj i
masupr edstavl
jenipredmet i
,bićai
pojave.Danassekor i
stiverzi
jaod60aj t
ema.Aj temisur angiranipremanj i
hov oj
fr
ekv entnostiusvakodnevnom gov oruodnaj f
rekventnij
i
hdonaj manjefrekvent
nih.
Tokent
est
Predst
avlj
ajedan od najosetlj
i
vij
i
ht est
ova za i
spit
ivanj
e audi
tivnog r
zumevanj
a
govorakodafazi
čnihbolesnika,st
rukt
uri
sanjetakodaot kri
vasupt i
l
neporemećaj
e
razumevanj
akojisejavl
jajunprkodBAapr i
menj uj
esezai spit
ivanjer
azumevanj
a
j
ezikakoddece.
Sastojise od 62 zadatka,formul
isana verbalnim zahtevi
ma r azli
čit
og obima i
stepenagramatičkesloženosti
.Zadacisur aspoređeniu5del ov a,r
angirani
hpo
sl
oženostisint
aksički
hkonstrukci
jakoji
masuf or
mulisaniver
bal ninalozi
.Prva4
delasadrž
epo10apet ideo22v er
balnazahteva.
Testv
erbal
nef
luent
nost
i
Procena se vršina osnov u br
ojar ečiprodukov anihuj edi
nicivremena.Ov a
sposobnostprocenjuje se pomoću speci f
ični
ht est
ova kojima se od i
spitani
ka
zahtevadanabr oj
ištov ećibr
ojrečikojepri
padajuodr eđenojsemanti
čkojkategori
ji
i
lida navede semant ičkiznačajne r
ečikoj e počinj
u određeni
m glasom.Vr eme
tr
ajanj
ajeograničeno,običnona1mi nilij
edani pomi n.
Test
ovizai
spi
ti
vanj
ekogni
ti
vni
hfunkci
ja
Rev
enov
epr
ogr
esi
vnemat
ri
ceRPM
Predstavl
jaj
utestopšt i
hi nt
elekt
ualni
hsposobnostiidiskur
ziv
nogmišl
jenja.Testnije
osetlj
i
vnakul t
ur ne,
obr azovneijezi
čkerazl
i
ke.Svev ari
jant
eRPM sadržeperceptiv
ni,
fi
guralnimater
ijalorganizovanunekoli
koserij
aukoj i
masuzadaci por
eđani potežini
.
Odi spit
anikaseočekuj edausv akom zadatkuot kri
jespeci
fi
čnur el
acij
umeđu
fi
guramanasl iciidaodponuđeni hfi
guraizaber
eonukoj asepoutv r
đenojrelacij
i
uklapameđuf igurenasl ici
.
Rej
ovt
estv
erbal
nogučenj
a
t
est
om semer isposobnostučenj
aipamćenj
aver
bal
nogmat
eri
j
ala.Sast
ojiseod
l
i
stereči
ijednekr
atkepri
če.
Rej
-Ost
eri
kov
asl
oženaf
igur
a
Testsekor i
stiradii
spi
tiv
anja per
cepti
vne organi
zaci
jeiv i
zuel
ne memor
ij
e.Za
pri
menutestaneophodnajeRejovafigur
a,2l i
stahart
ij
ebezlini
jai5do6drveni
h
boji
ca.Pr
itesti
ranjui
spi
tanikusepostavl
jaj
u2zadat ka:kopi
ranj
efigur
eicrt
anj
e
fi
gureposećanju.
Tr
ailmaki
ngt
est
-testpr
aćenj
a-mar
kir
anj
atr
aga
Merisposobnostpažnj
e,v i
zuomot or
ne koordi
naci
j
e ivizuelnog koncept
ual
nog
pr
aćenj
a,možesejošproceni
tiisposobnostpl
ani
ranj
aipr
edviđanja.

13pogl
avl
je-Tr
etmanaf
azi
ja
SPECI
FIČNEMETODEIOBLI
CITERAPI
JEAFAZI
JA
Osnovniobli
citer
apij
eafazij
asugovor naijezičkaterapi
ja,onesesprovodeuz
pomoćmet odakojesubazi
ranenakl
i
ničkojpraksiispeci
fi
čnosti
mapojedi
nihobl
ika
afazi
čki
h si
ndroma iuz pomoć met oda usmer eni
h na remedij
aci
j
u speci
fi
čnih
si
mpt omaiporemećaj
a.
Met
odmel
odi
jskei
ntonaci
je-mel
odi
jskoi
ntonaci
jskat
erapi
ja-MI
T
Kli
ničkoiskustvosapacijenti
makoj isubi
liustanj
udaprodukujurečisamouz
melodijunekepesme,dov el
ojedosaznanj adaj ekodtakvi
hpaci j
enataDH
značajni
jazaposr edovanjemuzičkihsposobnosti
.St
ogasepretpostavil
odau
procesur ehabil
it
acij
eosobasaošt ećenj
em LHmogudasekor istefunkcij
e
koje su pov ezane sa DH.Na t ajnačinjer azvi
j
ena metoda mel odij
ske
 i
ntonaci
j
e,poznat
apodnazi
vom MI
T.Nazivjepredl
oži
l
aŠejl
aBl
umstej
nkoj
a
j
eprvaukazal
anaznačaj
DHuprocesi
ranj
uintonaci
j
egovor
nogj
ezi
ka.
Met odmel odi
jskeint
onacij
ejehij
erarhi
jskistruktur
isanpr ogram tretmanakoji
sadrži3ni voa.Napr va2i nt
onir
ajusev išesložner ečiikratkef razevisoke
verovatnoće.Nat r
ećem seuvodedužeif onološkikompl eksi
nijerečenicekoje
senaj preintonir
ajuazat i
m sei zgovarajusanagl aženom pr ozodi j
om ina
kraj
usl edinormalanizgov
orrečenica.
Pri
li
kom i
ntonir
anjaf
raza,kl
i
ničarl
evom rukom paci
j
ental
upkaost
o,poj
edan
putza sv akislog.Ajtemise intoni
rajuv eoma spor
o,uz kont
rol
i
sano
nagl
ašavanje.

Met
odv
olj
nekont
rol
enev
olj
nogi
zgov
ora
Met odVKNIkor i
stisezapobol j
šanjev er
bal
nihsposobnost ikodpaci jenatasa
teškim obl i
cima af azij
e,či j
e su gov or
ne sposobnost i ograničene na
stereoti
pnu pr odukcij
u mal og brojar eal
nihr eči.Osnov a ovog met oda
predstavl
jaglasnoči tanjeiprimenl j
i
vaj ekadasekodbol esni
kauspost ave
nekef ormesr i
canjaičitanjanapisanihsimbola.Bazir
asenapr et
post avcida
pacijent
ikojisuust anjudaspont anoiautomat skiprodukujupoj ediner eči
mogupodi zvesnim okolnosti
madapr odukuj
ui drugecil
janereči.
Met
odst
imul
aci
jesi
ntaksi
čki
hsposobnost
i
Met od stimulacij
e si nt
aksičkih sposobnostije hij
erar
hijskistruktur
isan
program t retmana koj ikor i
stiformu pr i
če radipodsticanja produkcij
e
specifi
čniht i
povar ečenica.Progr
am sadr ži2nivoazadataka,rangirani
hpo
teži
niimul ti
ple pri
mer e za svaku sintaksi
čku konstr
ukciju.Primerisu
potkrepl
jenijednostavnim crt
ežima.
Napr vom ni v
ouaf aziol
ogčitakrat
kupr i
čukojasezavršavaci
lj
anom rečeni
c,
zatim slediponovnoči t
anjepri
čebezci l
janer
ečeni
cekojupacij
entsam mora
dapr odukuje.Nadr ugom nivouset akođečit
akratkapričaalibezdavanj
a
cil
janer ečenice,odpaci j
ent
aset ražidasam kompl eti
rapri
čuočekivanom
rečenicom.
Tr
etmanper
sev
eraci
jakodaf
azi
je-TAP
Se spr ovodi kod paci j
enata koj i pokazuju sr ednj i stepen pr i
sustva
perseveracij
anasupt estukonf rontacionogi menovanj a.Upr ogram sekor i
ste
rzl
iči
tesemant ičkekat egori
je.Izborajtemat r
ebabazi ratipremaf r
ekventnosti
,
konkretnosti, dužini r eči
,f onološkoj i semant i
čkoj v ari
j
abilnosti i
emocional nosti
.Ut retmanusepor edcr težaisli
kakor isteistvarnipredmeti
kad god j et o moguće.Aj t
emise pokazuj u pacijentu prema ut vrđenom
redosledu,redosledsepr avinaosnov usposobnost ipaci j
entaineuspehakoj i
j
epokazaonaBDAEt estu.Akopaci j
entnemožedai menuj enekiajtem daje
museodgov ar
ajućapodr škazai zazivanj
et ačnogodgov ora.
Met
odt
ret
manaVer
nikeov
eaf
azi
je-
TVA
Zasnov an je na pokazat el
j
ima da sposobnost ponav l
janja verbal
no
prezentovanih sti
mulusa može da bude pov ezana sa sposobnošću
procesiranj
a tjr azumevanj
a značenj
a t i
h sti
mulusa. Metod tretmana
Vernikeoveafazi
jekori
stipi
sanimater
ij
alkaostabi
lnurepr
ezentaci
j
uj ezi
čki
h
 sti
mulusa.To j
e hjer
arhi
j
skiorgani
zovan metod koj
ipostepeno voi
d ka
uspostav
lj
anj
usposobnost
iaudi
ti
vnograzumev
anjajezi
čki
hinf
ormacij
a.
Ov aj metod t ret
mana započi nje kor išćenjem i ntaktni
j
eg modal i
t et
a
razumevanjatjshvat
anjaznačenjanapisanihr ečiucil
justimulaci
jekorektnog
čit
anjaterečinaglas,zat
im sledir
epeticij
ar ečiinajzadaudi ti
vnoshv at
anje
značenjatereči.Upočetkusekor i
ster ečikoj epacij
entmožekor ektnoda
pročit
anaglas,kasni
jeseuvodenov ereči.

Met
odv
izuel
noakci
onet
erapi
je-VAT
Jet er
apij
av izuelnim delovanjem pomoćukoj esepokr etom rukeodnosno
gestom nastojidaset eškoaf azičnipacij
entiosposobezakomuni kacij
usa
okoli
nom.Kaot erapi
jskimat eri
jam korist
esest var
nipredmeti,cr
težiov i
h
predmetaislikekoj ei
lustruj
uupot r
ebutihpredmeta.Program VATsesast oji
odhi j
erar
hij
skir aspoređenihf azaini vokojeodpaci jent
at r
ažepost epeno
i
zv r
šavanj
ezadat aka.
Met
odcr
tanj
aut
ret
manuaf
azi
je
kori
stiseut retmanubol esnikasateški
m oblikom af azi
jekoj i
maseniposl e
govorneterapij
ekomuni kaci onesposobnostinisupobol j
šale.Osnov nici
ljove
metodedapodst aknepaci j
entedasaopšt eosećanj a,dai zrazepot r
ebei
opštedogađaj e.Mat eri
jalzaspr ovođenjeprogramaov et erapij
esucr t
ežii
crt
ani fil
mov i. Kraj
nji ciljj e osposobit
i pacijenta da kor i
sti crt
ež u
svakodnevnojkomuni kacijiiuv ek kada druga sr edstv
ar azmene mi slii
osećanjaniumogućai l
isubezuspešnauost variv
anjukomuni kacij
e.
Remedi
jaci
jaspeci
fi
čni
hpor
emećaj
a
Ovajmetodobuhvatali
ngvi
sti
čkuikognit
ivnukomponent
uiizvodisepomoću
unapr
ed određenihterapi
j
ski
h zadataka za st
imul
acij
u ivežbe jezi
čki
hi
kogni
ti
vnihsposobnost
i.
Funkci
onal
nakomuni
kaci
ja
Tretmant r
ebausmer i
tinapobol j
šanjekomuni
kacij
skefunkci
j
eizvankli
nički
huslova
tjnageneralizaci
juresti
tuisani
hj ezi
čki
hsposobnosti
.Tosepostižeputem razl
i
čit
ih
terapi
j
skih usl ova i zadat aka. Program tretmana za pobol j
šanje opšt i
h
komuni kat
ivnihsposobnost izaht ev
arazumevanj
eir emedij
aci
juproblemakoj ise
dešavajuusoci j
alnoji
nterakcij
i.
Povećanj
eučešćausoci
jal
noji
nter
akci
ji
,edukaci
jaisav
etov
anj
eigr
upnat
erapi
ja
af
azij
e.
Dr
ugiobl
iciimet
odet
ret
manaaf
azi
ja
Pr
imenakompj
uter
aidr
ugi
hpomoćni
hsr
edst
avaut
ret
manuaf
azi
ja
Pr
ednost
ipr
imenekompj
uter
aut
ret
manuaf
azi
j
e:
1.povećanj
eklni
čkeef i
kasnosti
-pri
menakompj ut
eramožedapov ećaklni
čku
efi
kasnostj
erodređeneterapi
jskezadatkepacij
entmožesam dai zvededok
afazi
ologobav
lj
anekudr uguakti
vnostvezanuzapacijentaatimesest v
ara
mogućnostdatretmanom budeobuuhv aćenvećibr
ojpacij
enat
a
 2.pobol
jšanakontrol
ast
imul
usa-kompj
uter
skist
imul
usomogućav
apobol
j
šan
kont
rolust
imulusa
3.pov
ećanapr
eci
znostmer
enj
areakci
j
e
4.anal
izapodat
aka-kompj
uter
isemogukor
ist
it
izaanal
i
zuiobr
adukl
nički
h
podataka.
Kompjut
ersemožekor i
sti
tiiukućnim usl
ovi
makaosr edstv
ozapobolj
šavanj
e
pamćenj
a.U klini
čkojafazi
ologi
jimogusekorsi
ti
tibr
ojnipogr
amizapobolj
šanj
e
j
ezi
čkihfunkci
j
akodaf azi
čnihpacij
enat
a.
Pr
imenaal
ter
nat
ivni
hsi
stemakomuni
kaci
jeut
ret
manuaf
azi
ja
Komuni
kaci
onet
abl
e
Predstav lj
ajunev erbalnimodeldavanjainst r
ukcijat akodamoguposl uži
tikao
komuni kacijskisistem zaaf azi
čnogpaci jenta.Si stem komunikaci
oni htabli
predviđaupot rebusl ika,štampanihr ečii l
idrugi hv izuel
nihstimulusakoj i
pružajumogućnostaf azčnom pacijentdai zr
azisv ojepot r
ebe,misl
iiosećanja.
Ov et abl et akođe pomažu paci j
ent u r azvijanju iobnav lj
anjur ečnika,
si
ntaksi čkihprav i
laipoj movaneophodni hzadi skur zi
vnomi šl
j
enjeief i
kasno
i
zražav anje.Izbort ipakomuni kaci
onet ablezav isiodni voaočuvanihjezički
h
sposobnost i pacijent a, nj
egovih intelektual
ni h sposobnost i i opšt eg
zdravstv enogst anj
a.
Bl
i
ssi
mbol
i
Blissimbol i
kajeslikovnijezi
kkoj ijer azvi
oČar l
sBlis,ovajsist
em kori
sti
speci j
ali
zovanesimbole,odnosnografičkesistemezapredstavl
j
anjepojmova.
Sistem sesastojiodalfabetasastoti
nuosnov ni
hsimbola,međukojimaje30
međunar odnopri
znati
hsi mbola.Novipojmov isufor
miranikombinovanj
em 2
i
liv išesi mbol
a.Upot r
ebasi mbolaut retmanumožepospeši tiioporav
ak
verbalnihsposobnostiafazi
čnogpacijenta.
Non-
sli
psi
stem
Pokazao sekor i
sni
m u poboljšanju komunikat
ivnih sposobnostiafazični
h
pacij
enata.
Osnov na str
ategi
j
a ov og si st
ema j este da smanj isloženost
vežbanj
aj ezi
čkihsposobnosti,stvaranjem v
izuelnogr aspor
edanegov orni
h
simbola na plasti
čni
m čipovi
ma koj ise mogu kor i
stit
iza obezbeđi vanj
e
simboli
čkrfunkcij
e.
Met
odspel
ovanj
apr
sti
ma
Chenj erazvi
osistem govoraprsti
mauzpomoćl ever
ukeukomesuznaciz a
svakosl ovosli
čniakt uel
nim odštampani m sl
ovima.Ovasl i
čnostolakšav
a
afazični
m pacij
ent i
ma da pr epoznaju znakov
ne simbole sa fonemama i
grafemamakoj ereprezentuj
u.Nat ajnači
njerazvij
ensi
stem nazvanrukakoj
a
govor i
.
Mi
mika,
gest
ovi
iigr
anj
eul
oga
Očuvanikapaci tetiza si mbolizaci
j
u se kor i
ste za pobol
jšanje opšti
h
komui kati
vnihsposobnostiafazi
čnogpaci j
ent
a.Uzpomoćmi mikemožese
dopri
net irazumevanj
uj ednostavnihreči
,zati
m bolj
ojsposobnostiimitaci
j
e
i
zgov orar eči
,razumevanju složenij
i
h odgovora isaopšt
avanju određeni
h
poruka.Met odigranj
aul ogasesast ojiodupotr
ebegestovaipant omimeu
 prenošenj
uporuke,st
varanj
ustresni
hinestr
esni
hsi
tuaci
j
aukojimapaci
j
ent
reaguj
e;ustv
aranjusi
tuaci
jaukoji
mapacij
entigr
aul
ogudrugogl
i
ca.
Znakov
nij
ezi
k
Amerindpr edstav
ljanov i
jisi
gnalnisi
stem zajezikkoj ij
ebazirannagov oru
rukom koji
m.Dobr astranaov ogznakov nogjezikajepr i
li
čnar azuml
ji
vosti
i
denti
fikaci
jaznakov a,takodagauv eli
kojmerimožer azumet iznat
anbroj
neobučenihgledalca.Nijebazi
rannar ečiakoj
er eprezent
ujuidejesemanti
čki
većnapoj mov i
makoj isusadržaniuti
mr ečima.
Paget-
Gor
man Sing Syst
em PGSS-sadr žiobi
man r
ečnikkoj
iomogućava
upotr
eburečeni
ca,ukl
j
učujućičl
anov
e,pomoćnegl
agole,vr
emena,moži
nui
pasi
v.

Ter
api
jekompl
ement
arnegov
orni
jter
api
ji
Far
makot
erapi
j
aaf
azi
j
a
Uf armakot erapij
iafazijasei zdvaj
aju2pr istupa:pr viseodnosinat eapij
u
neurobihejvi
oralnihi lipsiholoških posl edica af azij
e a dr ugina t erapij
i
specifi
čnihjezičkihdef i
cit
.Sav remenamedi cinaukl jučuj
eupot rebuhemi j
ski
h
preparatakaošt osukof ein,aspi r
in,nat r
ij
um- ami tal
,amf etaminaunov i
j
e
vremepi racetam.Ar gument izauv ođenj emedi kamenat aut retmanuaf azi
j
a
nalazeseupr etpostavcidapoj ediniobl i
ciaf azij
emogudanast anukao
posledicapor emećaj aspeci fi
čnihneur ot
ransmi terskihsistema.U lit
eratur
e
postojimalopodat akaoev aluacij
ief ekat
apr imenemedi kamenat aul ečenj
u
afazični
hbol esnikai ti
podaci sukont roverzni.
Muzi
kot
erapi
j
a
može se koristi
tikao dopunsko sredstv
out erapi
j
iaf azi
čnih pacij
enata,
i
skustvopokazujedamuzi kadovodipacijent
aupsi hološkost anj
ekojega
može učini
tipr i
jemšl
ji
vij
im za promene koje se odigravaju po dejstv
om
govorneter
api j
e.Muzikav rl
o često ol
akšavaprodukcij
ur eči,stoganjena
pri
mena može i matiposeban značaju t r
etmanu bol esnika sa teškim
oštećenj
em govorneprodukci
je.
Tr
anskr
ani
j
alnamagnet
nast
imul
aci
j
a
Nekipodacipokazuj u da se kod jednog broja pacij
enat
a pobol j
šala
sposobnostimenovanjanakonpri
menet ransmagnetnesti
mulaci
je.Jošuv ek
nema uverl
ji
vih dokaza o st
var
nojefikasnost
iov e metode u pobol
jšanju
j
ezički
hfunkcij
akodaf azi
čni
hpaci
jenat
a.
Nut
ri
ti
vnat
erapi
j
a
Uloga kont
rol
eui hranibolesni
ka može da utiče na pobol
jšanj
e opšteg
zdravl
j
aiposebnojeznačajnauradusaaf azčni
m pacij
entma-dij
abet
ičar
ima,
stogajeutakv
im sl
učaj
evi
mapot rebnokonsul
tov
at i
nutr
ici
onist
u.
Pri
menarel
aksaci
j
eut r
etmanuaf
azi
čni
hbolesni
ka-nemapodat
akakoj
iukazuj
una
pozi
ti
vneef
ekteovemetodeut
ret
manuafazi
čni
hpacij
enat
a

14pogl
avl
jeRest
it
uci
jaj
ezi
čki
hfunkci
jakodaf
azi
čni
hbol
esni
ka
Neur
ološl
eosonv
erest
it
uci
je
Lešlije1929god i st
akao hi
potezuo ekvi
potenci
j
alnostimozgausv akoj
funkci
ji
,tvrdećidasv akakortikal
naareaimapodj ednakukompetenci
j
uu
preuzi
manju bi lo kog obl ika ponašanja. Ekvipot
enci
jal
nost moz ga
podrazumev a uklj
učivanj
e svake subar
ea jednog moždanog regi
ona u
posredovanjudatefunkcij
e.
Di
ashi
za
Pojam di ashizejeuv eof onMonakovanj imeseoznačav aefekatneporedno
oštećeni hst r
ukturanaudal jener egionemozga,št o senar oči
toispoljav
a
neposr ednoposl ecer ebrov askularnoginsult
akojidov odidoznat nogedema
mozgaipr omenepr ot okakr vi.Smat rasedat akavef ekatmožemaski r
atiil
i
oštetotof unkcije iu st rukturno neoštećenim r egi
onima mozga.Značaj
diashizeogl edaseupr ogresiv nom, ponovnom uspostavlj
anj
uner vni
hsistema
kojisui ncudentalnopr eki
nut ilezi
jom, či
meseuosnov iovajprocesirazl
ikuj
u
oddr ugihcer ebr
alnihmehani zama.
St
rukt
urnaibi
hej
vi
oral
nakompenzaci
j
a
Mehani zam st r
ukturne i bihej
vior
alne kompenzaci j
e pret
post
av l
j
a da
neoštećenestrukturemozgamogudapr euzmuf unkci
j
eošt
ećenihmoždanih
regi
ona.Kompenzaci j
ajeizvesni
jazaf unkcij
ekojenezaviseodintegri
tet
a
pri
mar nihkor
ti
kalnihoblast
iil
iper
if
erni
hst rukt
ura.
Pod bihej
vi
oral
nom kompenzaci
jom podr azumeva se značaj
no povećanj
e
ef
ikasnost
ipost
izanj
aci
l
juprkosperzi
sti
ranjudef
ici
tpsi
hičkefunkci
je.
Regener
acj
aner
vni
hst
rukt
ura
Postojiv ećibrojdokaza kojima se ukazuje mogućnostbarsel ekt
ivne
regeneracij
e nervni
h str
uktura u procesu oporavka oštećenihfunkcija.
Pretpostavl
jasedabi l
okojir
astnervnihprocesamožedov estidofor
mi r
anja
novih if unkci
onalno si
napti
čkih kontakat
ai zmeđu neoštećeni
hr egiona
mozga.Regener acij
aseuglavnom j
avlj
auPNS.
Dezi
nhi
bici
j
apot
enci
j
alni
hkompenzat
orski
hzona
Ovajmehani zam podrazumeva da pret
hodno inhi
bir
ane obl
astimozga u
i
zvesnojmer ipreuzi
majuf unkci
je ošt
ećenihregi
ona.Ov akvo shvat
anje
potkreplj
uje hipotezu da oštećenje l
eve hemisfer
e može dov esti do
dezinhibi
cijeilireakti
vaci
j
el atentni
hj ezi
čki
h potenci
j
ala DH.U neki m
sl
učaj evi
masadel i
mični
m oporavkom odafazi
jeponovojedošlodogubitka
govorausl edoštećenj
aDHmozga.
EVOLUCI
JAAFAZI
JA
Pojmom ev
olucij
aafazi
j
eoznačav asedi
namikainači
mnrest
it
uci
j
ejezi
čki
h
funkci
j
aubolesni
kasapojedi
nim obl
i
cimaaf
azički
hsi
ndr
oma.
Evolucij
aafazij
eseodigramakodsv i
heti
ološki
hgrupa,procesevolucij
eje
bržiu gupibol esni
ka sa t
raumat
skom nego kod bol
esnika sa afazi
jom
vaskularneet
iol
ogij
e.
Paci
j
ent
isaGAmogudaev
olui
raj
uudr
ugemanj
eteškesi
ndr
ome.
Paci
j
net
isaVA ev
alui
raj
udoTSA,
KA i
l
iAA;žar
gonaf
azi
j
aimai
stul
i
nij
u
 ev
aluaci
j
ekaoi
VA.
TSAobi čnoprelaziuAAi l
idolazidopot puneresti
tuci
j
e,saTmot ornaAse
ugl
avnom potpunoopor avl
j
ajuilipakzaostajudefi
citpronal
aženj
aleksi
čki
h
j
edi
nicai l
isni
ženev er
bal
nefluentnost
i.SaTmešov i
tomAev al
uir
ajudoTSAili
TmotorneA.
KApr
elazi
uAAi
l
idol
azi
dopot
puner
est
it
uci
j
ejezi
čki
hfunkci
j
a
BA obi čno ev al
uir
a do Tmotor
ne,u neki h bol
esni
ka zaost
aju defi
cit
kar
akterist
ičniza AA a kod j
ednog br
oja bol
esni
ka dol
azido potpunog
opor
av kajezički
hfunkci
j
a.
Kodbol
esni
kasaAAobi
čnodol
azi
dopot
puner
est
it
uci
j
ejezi
čki
hfunkci
j
a.
AA se čestojav lj
a kao zavr
šna etapa u procesu ev oluci
j
e ifulentni
hi
nefl
uent
nihafazija;nef
luent
niti
poviafazij
etokom resti
tucijej
ezi
čki
hf unkci
ja
mogupr ećiufluentniobli
kafazi
čkogsi ndromaalifluentneafazi
jenikadne
prel
azeunefl
ent ne.
Razli
kujuse2l i
nij
etokaopor avkaodafazij
e:j
edanzaf l
entneadr ugiza
nefl
entne;pr
elazakizjednogsindromaudrugimožebitipostepeni
linagl
ia
naglepromenesečešćej av
lj
ajukodbol
esnikasaafazi
j
om traumatskenego
vaskul
arneeti
ologi
je.
Utokuoporavkabol
esni
cisat
eži
m afazi
čki
m si
ndr
omi
manemor
ajudapr
ođu
uvekkrozfazuAAv ećmogudirekt
nodapr eđuunor
mal
nost
anjej
ezi
čki
h
sposobnost
i.
PROGNOSTI
ČKIFAKTORIAFAZI
JE
1.Lokal
izaci
jaiobi
m lezi
jemozga-lošij
apr ognozabol
esnikasaopsežni
m
l
ezij
amamozgaiukoli
kosuzahvaćeniidel
ovisubdomi
nantehemi
sfer
enego
kodbolesni
kasamanj
imlezi
j
amauLH
2.Dominantnostruke-bl
japrognozakodl
evor
uki
hidesnor
ukisal
evašt
vom u
por
odicinegokodčistodesnoruki
h
3.Eti
ologi
jaafazi
je-afazi
j
et raumat skogpor
ekl
aimaj
ubolj
uprognozuodafazij
a
veskul
arneet i
ologi
je;afazij
ei zazvaneZPG imaj
u bol
j
u prognozu od oni
h
i
zazvanihpenetrant
nim pov r
edamamozga
4.Težinaafazi
je-t
ežistepenafazij
euakutnojfaziimalošij
uprognozuod
afazi
jakoj
esuutom peri
odispol
javaj
ubl
aži
m obl
ikom j
ezi
čkogpor
emećaja
5.Vr
emezapočinj
anjarehabi
li
tacionogt
retmanauodnosunav
remenast
anka
af
azi
je-bol
j
uprognozuonikojisuimal
itr
etmanodsamogmoment
anast
anka
af
azi
j
e
6.Star
ost-kl
i
ničkisest
ičeut
isakdajeopor
avakodafazi
j
espor
ij
ikodpacij
enat
a
star
ij
ihod70godal ijeoporav
akmoguć,ml ađeosobesumotiv
isani
jeza
tr
etmanodst ar
ij
ihšt
omožedadopr i
neseopor
av ku
7.Tipafazij
ekor el
i
šesat eži
nom afazi
čkogsi ndr
oma,paj et eškoproceni
ti
uti
cajov og fakt
ora na opor
avak komuni kat
ivni
h sposobnostiafazi
čki
h
bol
esnika;dobru pr
ognozu i
maju anomička,kondukti
vna itranskor
ti
kal
na
motornaafazi
j
a.
8.Edukaci
ja,soci
jal
nimi
lj
eiopšt
ezdr
avst
venost
anj
ebol
esni
ka-j
ošnema
 dov
olj
nodokaza
9.I
ntel
ekt
ual
nesposobnost
i-nemadov
olj
nopodat
aka
10.
Oštećenje kogni
tiv
nihf unkci
ja-demenicij
a,konfuznost
,dezorij
ent
acij
ai
pri
sustvo agnost
ičkih por
emećaja su ograni
čav
ajućifaktor
ioporavka od
afazi
je,
naishodafazij
emogudaut ičuiporemećaj
ipažnjeipamćenj
a.
11.
Poremećaj
iv i
dnog polja,motorniilisenzor
nidefi
citj
edne strane t
ela
(hemipl
egi
j
a/hemipar
eza..)
,pseudobulbar
naparal
izaiepi
lepsi
ja-sufaktor
i
koji
mogunegativ
nouticatinaoporav
ak
12.
Pshi
čko st anje- nemogućnost usposav l
janj
a sar
adnj
e, depresi
vnost
,
emocional
nal abi
lnost
,uznemirenostianksi
oznostmoguotežat
ioporavak
komunikat
ivni
hsposobnostiaf
azički
hbolesni
ka.