Predmet: Psihologija rada

1. I Predmet I zadaci psihologije rada

Koje su to funkcije rada? Rad sadrži ekonomsku funkciju gde se stvaraju materijalna dobra radi
održavanja egzistencije, obogaćivanja i unapređivanja kvaliteta života; potom tu je socijalna f-ja gde se rad
ostvaruje u interakciji sa drugim ljudima – radom se čovek povezuje sa drugima, obezbeđuje svoje mesto i
socijalni položaj u društvu; daje doprinos društvu/zajedinici u kojoj živi, a neki daju doprinos čovečanstvu i
tekovinama kulture; Treća fu-ja je psihološka – rada razvija čovekovu ličnost, sposobnostu, zanja, veštine.
Pojmovno određenje
Psihologija + rad
Psihologija ? je nauka o duši; nauka koja izučava psihički život i ponašanje ljudi a i životinja..
Rad? Utrošak ljudske radne snage, mozga, mišića, živaca, vremena da bi se postigao neki cilj..
Sumirano: nauka o psihičkom životu čoveka i njegovom ponašanju u procesu rada..

Raniji naziv: industrijska psihologija; sadašnji naziv: psihologija rada, organizaciona

psihologija, ergonomija..
Ergonomija
Ergonomija je nauka o radu, gde se rad proučava sa šireg interdisciplinarnog aspekta = skup
više naučnih disciplina; šira naučna oblast od psihologije rada
Razvoj psihologije rada
Vilhelm Vunt – prva laboratorija ljudske duše (psihološki institut) 1879. godine – prva
zvanična laboratorija u Univerzitetu u Lajpcigu; od tada se psih. Smatra naukom – empirijom;
introspekcija kao osnovni metod sitraživanja;
II
Prva industrijska revolucija – od sredine 18. veka do dredine 19. veka gde se prelazi na masovnu
proizvodnuu; uvođenje preizvodne trake (Henri Ford) ; nametnut tempo i tačno vreme rada; radnik je
dodatak mašini itd..
III
U toku prvog i drugog svetskog rata – oblast selekcije i obuke regruta
IV
Frederik Tejlor – otac naučnog menadžmenta i tvorac naučne organizacije rada; otklanjanje
neefikasnosti rada među radnicima u radionicama – rešenje je naučno upravljanje; inženjer koji je čpveka
posmatrao kao mehanički sistem.a
Produktivnost po Frederiku Tejloru:

Metod rada i organizacija posla + sposobnost = najveći učinak = plata

Kako do najvećeg učinka?
1. Naći najbolji metod rada
2. Odabrati najsposobnije ljude za dati posao
3. Dodatak za motivaciju radnika u vidu nagrade/dobre plate
TEJLORIZAM= radnika opteretiti maksimalno, a plata je jedini i osnovni motivator radnog
zalaganje
V
Elton Mejo – početak 20. veka
Hotorn studije – merenje uticaja uslova rada, promene osvetljenja, na produktivnost radnika;
Dve grupe:
1. KG - kontrolna grupa, nisu menjani uslovi rada
2. EG – eksperimentalna grupa, menjani uslovi rada
Proizvodnja je rasča u obe grupe, čak i kada je osvetljenej svedeno na minimum u eks grupi!!

Koji su zaključći eksperimenata?

1. Čovek je psihosocijalno biće
2. Znača mešuljudskih odnosa za ponašanje i motivaciju ljudi
3. Zadovoljavanje socijalnih potreba u procesu rada
4. Demokratski sistem rukovođenja najviše dopsinosi dobroj socijalnoj klimi

HOTORN EFEKAT = ljudski faktori su značajni u radu od fizičkih uslova ili planova rasa; ovo sve
je osnova za osnivanje “pokreta mešuljudskih odnosa”

VI
Predstavnici “Pokreta/škole međuljudskih odnosa” – daglas mekgregor/Abraham Maslov
Daglas Mekgreg – za njega vezujemo dve teorije: Teorija X (tradicionalni pristup menadžmentu) I
teorija Y (savremeni pristup menadžmentu);

Teorija X: zaposleni žele da rade što je manje moguće, pa samim tim menadžeri moraju da ih
kontrolišu, usmeravaju, ubeđujue, nagrađuju itd.. ; zaposleni imaju malo ambicija I ne vole
odgovornost I opiru se promenama.

Teorija Y: zaposleni ne odbijaju posao; zaposleni su kreativni; traže I prihvataju odgovornost;

posvećuju se ciljevima organizacije;imaju potencijal za razvoj koji je generalno neiskorišćen z većini
organizacija.
 Abraham Maslov = maslovljeva teorija hijerarhije potreba

VII
Razvoj teorijskih grana psihologije = praktična primena teorijskih saznanja na psihologiju rada

Osnivači psihologije rada

Hugo Minsterbegr (SAD)=”Psihologija i industrijska efikasnost” 1914. = Važnost psih faktora za
radnu efikasnot
- 1914. godina rođenja psihologije rada i osnova industrijske psihologije
Ivan Sečenov (Rusija) – uticaj neurofiziologije i strukture mozga na proučavanje psihologije rada;
Srbija – živorad žika vasić, milica guzina

Predmet psihologije rada

Razlike između shvatanja predmeta i ciljeva psihologije rada:
1. Psihologija rada je kombinacija primene znanja, metoda i tehnika opšte psihologije u
proučavanju čoveka u procesu rada;
2. Psihologija rada je relativno samostalna primenjena nauka koja proučava dinamičke odnose
koji postoje među psihofizioloških osobina čoveka i radne aktivnosti;
Za koga “radi psihologija rada, za vlasnika ili za radnika”?
– da li je predmet efiksanost ili integritet radnika?
– optimalno je oba = predmet psihologije rada proučavanje psihičkih osobina i ponašanja čoveka u
radnoj situaciji, kao i socijalne i fizičke okoline (radni ambijent, sredstva i metode rada) u kojoj se
rad obavlja.
– korišćenje psiholoških teorija i metoda istraživanja i delovanja kako bi uticala na što bolje
usklađivanje relacije čovek-rad-organizacija;
= usklađivanje odnosa između psihičkih karakteristik čoveka i zahteva njegovog radnog mesta
• potreba uspostavljanja optimalnog odnosa između čoveka i zahteva radnog mesta = cilj primene
psihologije rada: postizanje maksimuma proizvoda najboljeg kvaliteta u najkraćem vremenu, sa
najmajim utroškom energije i sa maksimumom zadovoljstva zaposlenih.
 Ciljevi psih rada?
- Da shvati ponašanje ljudi
- Da predvidi ponašanje ljudi
- Da utiče na ponašanje ljudi
- Proučavanje zakonitosti i karakteristika ponašanja zaposlenih i faktora koji utiču na njihovu
radnju efikasnosti i produktivnosti;
Kako ostvariti ciljeve?
1. Kroz proces humanizacije rada = ostvarivanje najhumanijih uslova kako bi se povećala
sigurnost ljudi na radu i sprečile pojave zamaranja, povreda, bolesti itd.
2. Proces industrijalizacije zaposlenih = vaspitni proces u toku kog se stiču određene radne
navike, shvatanja, interesovanja, ponašanja i prihvataju potrebne radne obaveze i
odgovornosti.

1. Selekcija i usmeravanje kandidata kao i njihova obuka

2. Međuljudski odnosi (socijalna klima i rukovođenje) i sistem raspodele;
3. Tehnički nivo proizvodnje (mašine, uređaji) i uslovi radne sredine;
4. Prilagođenost mašinei radne sredine čoveku;
Sadržaj psihologije rada:

1) Osobine ličnosti i radna uspešnost,

2) Izbor zanimanja i profesionalni razvoj,
3) Profesionalna selekcija i klasifikacija,
4) Obučavanje, trening i obrazovanje u procesu rada,
5) Prilagođavanje i zadovoljstvo poslom,
6) Motivacija za rad,
 7) Proces radne uspešnosti,
8) Fizički i socijalni uslovi radne sredine,
9) Radni traumatizam,
10) Zamor i stres na radu,
11) Prilagođavanje sredstava rada, mašina i tehničkih sistema psihofiziološkim karakteristikama
čoveka,
12) Psihološko savetovanje u organizaciji.

Funkcije psihologa u organizaciji

1. Procenjivanje osobina ličnosti za potrebe profesionalne selekcije i klasifikacije, kao i
praćenje uspešnpsti u radu;
2. Istraživanje u silju utvrđivanja stanja motavacije, prilagođenosti poslu, stavova prema radu;
3. Savetovanje u silju saradnje sa stručnim službama i pružanja pomoći onima koji se obraćaju
za savet;
4. Edukacija u cilju kreiranja programa obrazovanja i edukacije zaposlenih, i pripremi
instruktora.

LIČNOST I RADNA USPEŠNOST II

Ličnost je? Jedinstvanea organizacija osobina koja se formira uzajamnim delovanjem organizma i socijalne
sredine (N. Rot); jedinstvena kombinacija nasleđenih i stečenih osobina koje su u uinterakciji;
Jedinstven profil + ponašanje + interakcija sa drugima = najbolja informacija – kakva je ličnost zaista?
Ljudi se razlikuju u svom ponašanju i odnosu prema drugim ljudima tj. Poštovanje individualnosti i
integriteta ličnosti!
U radu nam koristi poznavanje sobina ličnosti, strukture, dinamike i razvoja ličnosti, kao i svojstava ličnosti
od značaja za radno ponašanje.
Koje su to osobine ličnosti od značaja za radno ponašanje?
2. Osobenost
3. Integritet
4. Doslednost u ponašanju
5. Identitet
6. Svest o sebi
Osobenost = jedinstvenost ličnosti; svaki pojeinac se razlikuje od drugog, s obzirom na to kakve osobine
ima i kako su one povezane. Na iste pojave i situacije ljudi različito reaguju; osobenost nije apsolutna;
postoje nekazajednička obeležja ljudi
Integritet = celovitost ličnosti = ličnost se ne posmatra kroz pojedine psihičke procese i osobine
izolovanp, nego kao organizovana celina, u čijoj strukturi postoji međusobna dinamička povezanost. Kod
dobro integrisane ličnosti svakodnevni stresovi i frustracije ne dovode do bitnih promena u ponašanju.
Doslednost u ponašanju = slično ponašanje i u relativno različitim situacijama; relativna je a ne apsolutna
jer pojedinac ne ispoljava sve svoje sosobine u svakoj situaciji, jer zavisi od same situacije;
Identitet - Je skup svih osobina kojima se karakteriše jedna ličnost; Odgovor je na pitanje KO SAM JA?;
suština čoveka jeste, bilo da je toga svestan ili ne
Svest o sebi – proces opažanja, osećanja i misli o vlastitoj ličnosti; primarni self u porodici je prvi; a u
kontaktu sa oolinom se stvara sekundarni self – važno je da budu usklađeni;

Komponente self-concepta:

- Fizički self – prihvatanje telesne šeme

- Intelektualni self – procena sopstvenih sposobnosti
- Realni self – kakva sam ja? I idealni self – kakva bih želela da budem?

Zrelost ličnosti – u kontekstu radne sredine = zrela ličnost ima prosečan nivo inteligencije, emocionalno i
socijalno ponašanje je usklađeno sa prirodom situacije u kojoj se osoba nalazi, uzrastom i ulogom koju
obavlja; usklađenost integriteta i identiteta ličnosti; infatilna ličnost;
OBLICI ZRELOSTI
1. Intelektualna z – realistično shvatanje objektivne stvarnosti, širina interesovanja, radoznalost
2. Socijalna z – odgovornost, samostalnot u radu
3. Emocijalna z – sposobnost vlaanja emocijama, sigurnost u sebe
Najvažniji kriterijumi psihičkog zdravlja: prihvatanje svoje sredine; sposobnsot podnošenja stresova; ard na
ciljevima; emoc ravnoteža; harmonični odnosi
STRUKTURA LIČNOSTI = veliki broj osobina ili crta ličnosti; crte ličnosti – relativno trajne i relativno
opšte osobine ličnosti odgovorne za doslednost ponašanja u sličnim situacijama; merila za procesu crta –
izraženost, uestalost i doslednost u ponašanju.
STRUKTURA LIČNOSTI
Pristupi proučavanja ličnosti: analitički (ličnost se opisuje pojedinim grupama osobina) i sintetički p (ličnost
se opisuje međusobnom interakcijom grupa osobina)
Oblici ponašanje od kojih zavisi uspeh na poslu:
- Intelektualno ponašanje
- Emocijalno ponašanje
- Socijalno ponašanje
- Motivaciono ponašanje
Sposobnosti? Potencijalne ili aktualizovane mogućnosti čoveka da vrši neku aktivnost ili obavlja određene
poslove.
Činioci razvoja sposobnosti?
- Nasledni faktori/ dispozicije
- Sredina – fizička i socijalna, ekonomske mogućnosti, nivo kulturnog razvoja; efikasna, tj.
Podsticajna sredina
- Aktivnost individue – samoaktivitet – ulaganje napora da se razviju sposobnosti kroz rad, vežbu,
učenje; si faktori su uzajamnoj vezi;

VRSTE SPOSOBNOSTI

- INTELEKTUALNE SPOS.
- PSIHOMOTORNE SPOS.
- PSIHOSENZORNE SPOS.

INTELEKTUELNE – intleigencija u užem smislu – sposobnost snalaženja u novim situacijama;

- Spsobnost rešavanja problema ,uviđanja veza i sodnosa među pojava, spsosobnost
zaključivanja;ž
Modeli intelektualnih spsosobnosti?
1. Spirmanov dvofaktorski model
2. Terstonov multifaktorski model
3. Vernanov hijerarhijski model
4. Gardnerov model multiple inteligencije

Spirmanov model – prvi model strukture IQ; intelektualne spsoobnosti, gde jedan opšti generalni
faktor G + veći broj nezavisnih specifičnih faktora (S)
Terstonov – 1947. – intelek spos? – jedan opšti faktor G + 8 primarnih faktora:
1. G opšti faktor – IQ u nižem smislu – apstraktno mišljenje
2. W faktor rešitosti
3. P perceptivni faktor – brzo i tačno opažanje sadržaja
4. S spacijalni faktor – snalaženj u prostoru
5. R rezonovanje – shvatanje
6. M mehanički – otkriianje opštih principa rada mašina
7. N numerički
8. T faktor pamćenja – pamćenje sadržaja brz smisla

Vernonov hijerarhijski m – int spos imaju 4 nivoa:

Grdnerov model- “okviri uma”- 7 vrsta inteligencija realtivno nezavisne jedna od druge, a određene
sredinskim faktorima
- Intrapersonalna IQ – razumevanje sebe
- Verbalno-lingvistička IQ
 - Logičko-matematička IQ
- Telesno-kinestetička
- Muzičko-ritmička
- Intrapersonalna – razumevanje drugih
III – LIČNOST I RADNA USPEŠNOST
Vrste spobnosti – Psihomotorne spsosobnosti = brzina, spretnost i tačnost pokreta i obavljanja radnji
Flajšman – 11 uzajamno nezavisnih faktora psihomotorike:

1. Preciznost kontrole
2. Koordinacija pokreta
3. Psihomotorna orijentacija – brza i tačna procena pravca pokreta
4. Vreme reakcije
5. Brzina pokreta ruku
6. Procena konrole
7. Manuelna spretnost – vešto kontrolisanje krupnim objektima
8. Spretnost prstiju
9. Stabilnost pokreta ruke i šake
10. Spretnost prstiju i šake
11. Sposobnost gađanja, nišanjenja

PSIHOMOTORNA BRZINA – sposobnost da se izvede veliki broj pokreta u određenom vremenu ili jedan
pokret što je moguće brže – nasledna je – max u 20. god
Psihomotona koordinacija – spos izvođenja složenih, brzih i preciznih pokreta, angažovanjem dva ili više
ekstremiteta; “psihomotorna inteligencija”- koja zahteva obradu podataka radi programiranja Sistema
pokreta – kad koji mišić da stupi u akciju, kada se isključuje itd.. – nasleđem
Reakciometar – uređaj za ispitivanje vremena prostih reakcija nan eke draži
Psihosenzorne spsoobnosti – od ovoga zavisi kvalitet percepcije – brzina I tačnost uočavanja predmeta I
pojava;
Vrste psihosenzornih sposobnosti:
1. U oblasti vida za radni process su važni oštrina vid ana blizinu I daljinu; razlikovanej boja I širina
vidnog polja.
2. U oblasti sluha: diferencijalna osetljivost sluha; apsolutna osetljivost uh ana zvuke različitih
visina
3. U oblasti čula mirisa I ukusa
Sposobnosti I uzrasne promene
Periodizacija: rana zrelost – od 18 do 35 godina; srednje doba – od 35-60; staračko doba- preko 60;
Inteligencija: raste do 20, plato do 35; opada nakon 50e značajno;
Katel – fluidna IQ – max u mladosti – spos da se rešavaju novi problem
Kristalizovana IQ – spos da se koriste veštine, znanje I iskustvo – max u starosti;

II TEMPERAMENT = sklop urođenih predispozicija emocijalnog reagovanja i doživljavanja (prva

tipologija Hipokratova); Hipokrat (5. vek pne) – melanholik, kolerik, flegmatik, sangvinik..
III karakter – Skup osobina koje odlikuju pojedinca i razlikuju ga od drugih osoba (analni karakter,
narcisoidni karakter, infatilni..); karakter gradimo; karakterne osobine = osobine ličnosti preko kojih se
izražava moralni lik i socijalno ponašanje osobe;
Grupe karakternih osobina:

IV MOTIVACIONE OSOBINE LIČNOSTI = one osobine ličnosti na osnovu kojih se može dobiti
odgovor na pitanje “zašto” se neko bavi određenom aktivnošću I zašto je istrajan I dosledan u tome? ;
otkrivanej uzroka koji pokreću, usmeravaju I održavaju ponašanje;
 Potrebe – nedostatak nečega (organske I psihološke prirode)
 Interesovanja – spremnost osobe da obraća pažnju I ispoljava aktivnost u odnosu na određene
sadržaje I pojave; dominantni interesi: teorijski; ekonomski; socijalni; politički; religiozni; sportski;
 Vrednosti – najopštije verovanje o tome šta je poželjno, korisno I šta bi trebalo da bude cilj u životu
I ljudskih napora.. pojam: vrednosna orijentacija ili stil života (saznajna, altruistička, ekonomska,
hedonistička)
 Stavovi - iskazi ljudi koji pokazuju njihov odnos prema objektu I koji uslovljava njihovo ponašanje
prema tom objektu;
Komponentne stave: -kognitivna (znanja o predmetu stave) – afektivna (osećanja prema predmetu stava) –
konativna(delatna), tj. tendencija da se preuzme neka akcija, realizuje nešto prema čemu postoje pozitivni
stavovi ili ne realizuju.
Teorijski modeli o strukturi osobina ličnosti:
1. Ajzenkov model ličnosti
2. Katelov model ličnosti
3. Petofaktorski model ličnosti – “Big five”
Ajzenkov model – postoje dva osnovna faktora kojima se opisuje ličnost:
1. Introverzija- ekstraverzija; intraverzija – ličnost je okrenuta sebi, vrednost nalazi u vlastitim
mislima ,osećanjima, idealima.. ekstraverzija – okrenutost spoljapnjem svetu
2. Emocionalna stabilnost – neuroticizam (nestabilnost) – nedostaci u voljnim i motiavcionim
karakteristikama ličnosti – nema upornosti, sporost u mišljenju i delanju
3. Psihoticizam – ova dimenzija razlikuje normalne osobe sa mentalnim poremećajima; EPQ
Eysenck personality questionnaire – ajzenkov invetar (upitnik) za merenje osobina ličnosti;
Katelov model ličnosti
Ličnost = sistem odgovora na sredinske i nasledne uticaje
Osnovni pojam ličnosti jeste CRTA LIČNOSTI, tj. Ustaljen način ponašanja
Postoje manifestne i latentne crte (dubinske), koje su od većeg značaja;
Postoje 16 crta ličnosti podeljene u tri grupe:

1. Crte sposobnosti
2. Crte temperamenta
3. Dinamičke crte (voljno-motivacione)

Upitnik 16 PF – sixteen personality factor questionnaire

Petofaktorski model ličnosti

Vežnost pojedinih osobina ličnosti za radnu uspešnost

- osobine važne za radnu spos i radno ponašanje: savesnost, emocionalna stabilnost, ekstraverzija, ego-
snaga
- kompetencije – ukupne pretpostavke za radnu aktivnost
Kreativnost u radu – sposobnost da se u određenim okolnostima stvori nešto novo, materijalne i li duhovne
prirode a od šireg društvenog značaja; kreatori = inovatori = stvaraoci
Oni poseduju određene karakteristike ličnosti:
- Fluentnost – elaboriranje ideja u kratkom roku
- Konceptualna fleksibilnost – lakoća menjanja pristupa u rešavanju problema
- Originalnost
- Preferencija kompleksnosti nasuprot simplifikaciji – shvatanje složenosti problema i njegove
određenosti drugim faktorima