SVEUĈILIŠTE JOSIPA JURJA STROSSMAYERA U OSIJEKU

ELEKTROTEHNIĈKI FAKULTET OSIJEK

Ivan Štefanec
Antonio Koţar

LAN mreža – praktiĉan primjer

SEMINARSKI RAD

Osijek, 2010.

1
SADRŽAJ
1. UVOD ................................................................................................ 4
2. OPĆENITO O LAN MREŽAMA .................................................. 5
2.1. POVIJESNI RAZVOJ RAĈUNALNIH MREŢA .......................................... 6
2.2. CILJEVI PRI PROJEKTIRANJU LAN MREŢE........................................... 7
2.3. TOPOLOGIJA LAN MREŢA ........................................................................ 8
3. ULOGA I MJESTO LAN MREŽA ............................................. 11
3.1. NAMJENA RAĈUNALSKIH MREŢA ....................................................... 11
3.2. ZAJEDNIĈKO KORIŠTENJE INFORMACIJA ......................................... 12
3.3. ZAJEDNIĈKO KORIŠTENJE HARDVERA I SOFTVERA...................... 13
4. STANDARDI LAN MREŽA ........................................................ 14
4.1. IEEE 802 STANDARD ZA LAN MREŢE ............................................. 14
4.2. IEEE STANDARDI .................................................................................. 15
4.3. NAJVAŢNIJI STANDARDI .................................................................... 16
4.4. STANDARD 802.3 .................................................................................. 16
5. AKTIVNA I PASIVNA MREŽNA OPREMA ........................... 22
5.1. AKTIVNA MREŢA ..................................................................................... 22
5.1.1. HUB............................................................................................................ 23
5.1.2. SWITCH ..................................................................................................... 24
5.1.3. BRIDGE ..................................................................................................... 25
5.1.4. ROUTER..................................................................................................... 26
5.1.5. ACCESS POINT ......................................................................................... 26
5.1.6. GATEWAY.................................................................................................. 27
5.2. PASIVNA MREŢA ...................................................................................... 27
5.2.1. OSTALA OPREMA PASIVNIH MREŢA .................................................... 27
6. PROJEKTIRANJE LAN MREŽE .............................................. 32
2
6.1. INSTALIRANJE KABLOVSKOG SUSTAVA........................................... 32
6.2. NAJĈEŠĆE KORIŠTENA TOPOLOGIJA .................................................. 36
6.3. KOMUNIKACIJSKI ORMAR ..................................................................... 37
6.4. SKALABILNOST ......................................................................................... 40
6.6.1. VERTIKALNA SKALABILNOST................................................................ 40
6.6.2. SKALABILNOST RADNE POVRŠINE....................................................... 40
7. ZAKLJUĈAK ................................................................................. 42
8. LITERATURA ............................................................................... 44

3
1. UVOD
Bili smo svjedoci uspostavljanja globalnog telefonskog sistema, pronalaska
radija i televizije, nastanka i nezapamćenog razvoja raĉunalne industrije i lansiranja
telekomunikacijskih satelita. Naša sposobnost prikupljanja, obrade i distribuiranja
podataka svakim danom je sve veća, ali još brţe rastu zahtjevi za još sloţenijom
obradom informacija. Iako je raĉunalna industrija još uvijek mlada u usporedbi sa
ostalim industrijama, raĉunala su zabiljeţila nevjerojatan napredak za kratko vrijeme.
U poĉetku su tvrtke srednje veliĉine ili sveuĉilišta mogli imati jedan do dva raĉunala,
dok su velike institucije imale najviše nekoliko komada. Pomisao da će za dvadesetak
godina raĉunala iste snage biti veliĉine poštanske marke i proizvoditi se u milijunskim
serijama bila je ĉista znanstvena fantastika. Ujedinjenje raĉunala s komunikacijama
imalo je snaţan efekt na organizaciju raĉunalnih sistema. Ideja „Raĉunalskog centra“ –
prostorije sa velikim raĉunalom u koju korisnici donose svoje podatke na obradu –
potpuno je prijeĊena. Stari model po kojem je jedno raĉunalo zadovoljavao sve potrebe
organizacije, zamijenjen je modelom u kome posao obavlja veći broj zasebnih, ali
meĊusobno povezanih raĉunala. Takvi sistemi su nazvani raĉunalske mreţe. Principi
projektiranja jedne od takvih mreţa, LAN mreţa (Local Area Network), tema je ovog
seminara.
Kada promatramo suvremene raĉunalske mreţe, ono što bi se svakako na
prvi pogled primijetilo jest neki izvjestan broj raĉunala, koji su nekako povezani-
organizirani. Naravno, organizacija tog manjeg ili većeg skupa raĉunala moţe da bude
veoma jednostavna, ali ukoliko postoji potreba moţe da bude itekako sloţena i
kompleksna. LAN mreţa (Local Area Network) u daljnjem tekstu LAN, u
najslobodnijem prijevodu generalno predstavlja povezivanje raĉunala izmeĊu njih, npr.
lokalnu mreţu u poduzeću, u Internet kafiću. Povezivanjem raĉunala u LAN mreţu
moţemo mnogo racionalnije i bolje koristiti sama raĉunala kao i ostali hardver koji je
na njima povezan, npr: printere, skenere, ureĊaje za backup podataka i dr. Tek kada

4
2. OPĆENITO O LAN MREŽAMA

LAN je komunikacijska mreţa koju koristi jedna organizacija na ograniĉenom

prostoru, što joj omogućava dijeljenje informacija i izvora ili veza raĉunalske opreme koja
omogućuje jednostavan, djelotvoran i jeftin naĉin razmjene podataka meĊu korisnicima, kao i
uporabu raspoloţivih prikljuĉnih jedinica.
Local Area Network (mreţa lokalnog podruĉja; lokalne raĉunalne mreţe ili skraćeno –
LAN) nastale su uslijed potrebe za brţom i efikasnijom razmjenom i raspodjelom informacija
i raĉunalnih resursa (izvora) unutar tvrtki. Jedan od glavnih razloga zbog ĉega se LAN mreţa
razvila je – njihova isplativost.
Motivacija za izgradnju lokalnih mreţa su sljedeće:
• dostupnost informacija,
• dijeljenje resursa
• pojednostavljivanje komunikacije.
LAN mreţa treba izvršavati sljedeće zadatke:
• osigurava komunikaciju koja je pouzdana, efikasna od jedne aplikacije do druge
• automatski otkriva i ispravlja oštećenje podataka, gubitak podataka, dupliciranje
podataka i promjenu redoslijeda isporuke podataka
• automatski pronalazi optimalan put od predajnika do prijemnika.
LAN mreţa je obiĉno privatno vlasništvo. Duţina LAN mreţe moţe iznositi i do nekoliko
kilometara. LAN mreţa ima nekoliko prednosti kao što su:
• ograniĉeno najveće vrijeme kašnjenja poruke
• brzine prijenosa 10,100, 1000 Mb/s, ili više
• malo kašnjenje
• velika pouzdanost
• zahtijevaju algoritme pristupa prijenosnom mediju.

5
2.1. Povijesni razvoj raĉunalnih mreža

Pod raĉunalnom mreţom podrazumijevamo skup meĊusobno povezanih, ali autonomnih

raĉunala. Pod pojmom autonomna raĉunala podrazumijevamo da nema master – slave (odnos
gospodar – sluga) raĉunala. Dva raĉunala su uvezana ako mogu razmjenjivati informacije.
Postoji više naĉina da se raĉunala poveţu u mreţu, kao na primjer: pomoću optiĉkih kablova,
koaksijalnih kablova, radio valova, satelita, UTP kablova itd.

Tablica 2.1.1. Povijesnii razvoj raĉunalnih mreža

1957 Lansiran je prvi satelit u zemljinu orbitu, to je bio Sovjetski Sputnjik
1969 Uspostavljena je mreţa sa 4 ĉvora (UCLA, Stanford Research Institute, UC
Santa Barbara i University of Utah) sa brzinom prijenosa od 50 kbps. Veza je
uspostavljena preko telefonske linije.
1973 Uspostavljena je prva transatlanska veza sa UK i Norveškom
1981 Uspostavljena je BIBNET mreţa na City University of NY sa vezom prema Yale.
Omogućavala je razmjenu e-mailova
1984 Ustanovljena je JANET (UK’s Joint Academic Network) u UK koja je povezivala
sveuĉilišta u zemlji i omogućavala pristup globalnom Internetu
1980 Mreţe se uglavnom koriste u akademskim institucijama
1988. Mreţe koriste sveuĉilišta i velike kompanije
1996 Mreţe koriste milijuni ljudi.
1989 Poĉetak razvoja Weba vezan je za CERN – Europski centar za nuklearna
istraţivanja
1991 Na konferenciji o hipertekstu u San Antonio, Texas, USA obavljena je prva javna
demonstracija.
1992 Pojavio se „WWW“ ili World Wide Web
1993 Pojavilo se prvo grafiĉki suĉelje, MOSAIC (autor Mark Anderssen)
1995 Pojavio se Netscape
1994 CERN I M.I.T. potpisali su ugovor o osnivanju Web Konzorcija.
2002 Visokopropusne mreţe sa brzim prijenosom podataka (optiĉka vlakna) su široko
rasprostranjene.

6
 Godine 1969 uspostavljena je mreţa sa 4 ĉvora sa brzinom prijenosa od 50 kbps. Veza je
uspostavljena preko telefonske linije i trebalo je se prenijeti poruka LOGWIN. Poruka
LOGWIN trebala se prenijeti sa jednog raĉunala (ĉvora) na drugo. Tom prilikom zabiljeţena
je sljedeća komunikacija:

“Otkucali smo L na našem raĉunaru. Da li vidite L?

“ Da, vidimo L”
“Otkucali smo O. Da li vidite O?”
“Da, vidimo O”
“Zatim smo otkucali G i veza je pukla”.

2.2. Ciljevi pri projektiranju LAN mreže

Osnovna funkcija lokalne mreţe je prijenos podataka velikom brzinom na malim

udaljenostima (unutar jedne zgrade ili skupine zgrada). Propusnost komunikacijskog kanala
lokalne mreţe mjerljiva je sa propusnošću sabirnica osobnih raĉunala. To znaĉi da korisnik
moţe preko lokalne mreţe dohvatiti podatke sa udaljenog raĉunala istom brzinom kao i sa
diska vlastitog raĉunala. Umreţavanjem raĉunala dobiva se mogućnost dijeljenja zajedniĉkih
resursa npr, više korisnika radi sa istom bazom podataka ili više korisnika šalje dokumente na
zajedniĉki printer, takoĊer se koriste mogućnosti komunikacije putem elektronske pošte,
razmjena datoteka sa podacima, arhiviranje itd.
Najvaţniji ciljevi pri projektiranju lokalne mreţe su:
• Velika brzina prijenosa i širina propusnog pojasa. Brzina i kapacitet komunikacijskog
kanala moraju biti usporedivi sa brzinom i kapacitetom sabirnice raĉunala, da bi se zadovoljili
zahtjevi korisnika za brzim prijenosom velikih koliĉina informacija.
• Pouzdanost i odrţavanje. Komponente lokalne mreţe moraju biti pouzdane, tako da su
kvarovi rijetki. U sluĉaju kvara pojedine komponente u mreţi ostatak mreţe mora ostati
netaknut. Odrţavanje treba biti riješeno tako da izaziva minimalno prekidanje rada mreţe.
• Niska cijena. Velika prednost u lokalnim mreţama je upravo relativno niska cijena
mreţne opreme. S tim što treba voditi raĉuna da se ne štedi na opremi kao što su patch kablovi

7
kao i moduli za spajanje raĉunala u mreţu, pošto su oni veoma bitni kod rada mreţe. Zbog
toga je dobro koristiti opremu od najboljih svjetskih proizvoĊaĉa.
• Kompatibilnost. Kompatibilnost omogućuje nabavku ureĊaja od razliĉitih proizvoĊaĉa,
sa ĉim se dobiva bolji izbor u pogledu odnosa cijeni i postavki.
• Fleksibilnost i proširivost. Mreţa mora omogućiti dodavanje i premještanje ureĊaja.
Prijenosni medij mora biti postavljen tako da je lako dostupan radi prikljuĉivanja ureĊaja.
• Jednostavnost. Lokalna mreţa mora biti jednostavna za postavljanje, prikljuĉivanje
ureĊaja i upotrebu. Korisnici bi trebali moći iskoristiti sve mogućnosti mreţe uz minimum
struĉne osposobljenosti.
• Standardi. Kako bi se postigla univerzalna razina komunikacije, proizvoĊaĉi lokalnih
mreţa moraju svoje proizvode izraĊivati prema vaţećim standardima. Standardi za lokalne
mreţe su serija standarda IEEE 802, tj. ISO 8802.

2.3. Topologija LAN mreža

Raspored i meĊusobno povezivanje ĉvorova lokalne mreţe, fiziĉkim ili logiĉkim putem,
naziva se topologijom mreţa. Dvije mreţe imaju istu topologiju ako su im svojstva ista i ako
se mreţe mogu razlikovati u fiziĉkom povezivanju, udaljenosti izmeĊu ĉvorova, brzini
prijenosa i/ili vrsti signala.

8
 Slika 2.3.1. Vrste topologija lokalnih mreža

Topologija takoĊer predstavlja geometrijsko rasporeĊivanje ureĊaja na mreţi. Podjela

LAN-a se obavlja s obzirom na:
 topologiju
 protokole
 medije
 Svatko sa svakim, slika 2.1.a. Ovo je topologija u kojoj postoje izravne veze izmeĊu
svih ĉvorova u mreţi. Da bi se to ostvarilo u mreţi sa n ĉvorova treba: n(n-1)/2
izravnih veza.
 Sabirnica, slika 2.1.b. Topologija u kojoj su svi ĉvorovi spojeni zajedno preko jedne
sabirnice.
 Zvijezda, slika 2.1.c. Topologija u kojoj su ĉvorovi veće vaţnosti vezani na centralni
ĉvor, koji ponovno dostavlja sve dolazne pakete primljene od nekog ĉvora u sve
ĉvorove mreţe, ukljuĉujući i izvorni ĉvor. Svi ĉvorovi mogu komunicirati meĊusobno
9
 samo preko centralnog ĉvora. Kvar na vodu ili prekid voda kojim je ĉvor vezan na
centralni ĉvor rezultira izolacijom ĉvora.
 Prsten, slika 2.3.d. Topologija u kojoj svaki ĉvor ima toĉno dva spojna voda. Svako
raĉunalo je spojen sa dva susjedna.
 Stablo, slika 2.3.e. Topologija koja sa ĉistog topološkog stajališta sliĉi zvijezda-
topologiji utoliko što se od ĉvorova zahtijeva da šalju prema drugim ĉvorovima i da
primaju od drugih ĉvorova preko centralnog ĉvora. Funkcija centralnog ĉvora moţe
biti i razdijeljena. Kao i kod izvorne zvijezda topologije, individualni ĉvorovi mogu
biti izolirani od mreţe kvarom u jednoj toĉki spojnog voda do ĉvora. Kod razdijeljene
funkcije centralnog ĉvora, kvar u jednoj toĉki spojnog voda će rezultirati odjeljivanjem
dva ili više ĉvorova od preostalog dijela mreţe.
 Isprepletena, slika 2.3.f. Topologija u kojoj postoje barem dva ĉvora s dva ili više
spojna voda izmeĊu njih. Kod ove topologije imamo veliku otpornost na pogreške.
 Hibridna, slika 2.3.g. Topologija nastala kombinacijom dvije ili više topologija. Moţe
se pojaviti sluĉaj gdje dvije osnovne mreţne topologije, kada se spoje zajedno, još
uvijek zadrţavaju osnovne karakteristike mreţe i stoga nisu hibridna mreţa. Npr.
stablo-mreţa spojena sa stablo-mreţom je i dalje stablo-mreţa. Stoga, hibridna mreţa
nastaje samo kada je ishod spajanja dviju osnovnih mreţa, mreţna topologija razliĉita
od spojenih osnovnih topologija po definiciji.
 Dvostruki prsten, slika 2.3.h. Topologija sliĉna topologiji prstena samo što je broj
spojnih vodova po ĉvoru dvostruko veći.

10
3. ULOGA I MJESTO LAN MREŽA

Lokalne mreţe su skupine meĊusobno povezanih raĉunala, sa ciljem razmjene

podataka i informacija izmeĊu raĉunala. Razlozi za formiranje raĉunalnih mreţa su višestruki.
Prvo, raĉunalska mreţa omogućuje da korisnik sa jednog raĉunala pristupi informacijama koje
su pohranjene na nekom drugom raĉunalu iste mreţe. Drugo, raĉunalske mreţe omogućavaju
dijeljenje hardwera i softwera, npr. jedna mreţa sadrţi 10 raĉunala i imaju samo jedan printer.
Svako raĉunalo koje je povezano u mreţu sa printerom moţe poslati dokument na štampanje.
TakoĊer se moţe i sa jednog raĉunala u mreţi koristiti neki software sa drugog raĉunala. Rad
na raĉunalima u mreţi se moţe pojednostaviti raspodjeljivanjem obrade podataka, tj. jedan
veliki posao se moţe podijeliti na više dijelova i da svako raĉunalo radi odreĊeni dio posla.

3.1. Primjena raĉunalskih mreža

Prilikom same izrade raĉunalne mreţe prvo nam je u cilju olakšati sebi posao. Namjena
raĉunalsnih mreţa se gleda u sljedećem:
 Omogućiti prijenos podataka sa jednog raĉunala na drugi
 Omogućiti dijeljenje resursa
 Omogućiti centralizaciju smještaja podataka
Primjer 1:
 U firmi sa 20 raĉunala treba omogućiti printanje sa svakog raĉunala.
 Moguće je svako raĉunalo opremiti printerom: 20x300=6000 Kn
 Povezivanjem u mreţu (cca. 1500 Kn) mogu se koristiti zajedniĉki printeri
(2x300+1x800=1400 Kn)
Ušteda: preko 50%.
Danas raĉunalske mreţe koriste kako kompanije tako i pojedinci. Kompanije to rade
zbog dijeljenja skupih hardverskih resursa kao što su, printeri, kopirni aparati, specijalna
raĉunala itd. Drugi razlog je povećana pouzdanost. Ogleda se u tome da se vaţni podaci mogu
kopirati na više raĉunala. Treći razlog je ušteda novca, mala raĉunala imaju bolji odnos

11
cijena/postavki od velikih mainframe raĉunala. Pojedinci raĉunalne mreţe koriste zbog
sljedećih razloga: imaju pristup udaljenim informacijama, bolja je komunikacija sa drugim
osobama.
Odabrana tehnologija mora osigurati veliku brzinu komuniciranja, treba u što većoj
mjeri biti pouzdana, te razmjerno jeftina. Danas kada su raĉunala relativno dostupna svakom i
uz to su izuzetno moćna, umreţavanje povećava efikasnost i smanjuje troškove poslovanja.
Osnovni razlozi za umreţavanje su:
• Zajedniĉko korištenje informacija
• Zajedniĉko korištenje hardvera i softvera.

3.2. Zajedniĉko korištenje informacija

Mogućnost brzog i jeftinog zajedniĉkog korištenja informacija jedna je od

najpopularnijih upotreba mreţne tehnologije. Elektronska pošta je uvjerljivo najkorišteniji
servis interneta. Mnoge firme su znaĉajno ulagale u mreţe zbog isplativosti elektronske pošte i
programa planiranja. Kada postoji zajedniĉko korištenje podataka, smanjuje se korištenje
papira, povećava efikasnost, a skoro svaka vrsta podataka je istovremeno na raspolaganju
svima kojima je potrebna. Postoje i situacije vezane za zajedniĉko korištenje podataka kod
kojih raĉunalne mreţe ne samo da smanjuju troškove već su i jedini naĉin na koji je ono
izvedivo. Današnje poslovne sisteme karakterizira što kraće vrijeme za odgovor na zahtjeve
klijenata kao jedan od glavnih parametara konkurentnosti.
Korištenjem adekvatnih informacijskih sistema zasnovanih na raĉunalskim mreţama
poslovni sistemi su u mogućnosti da u odnosu na ostale naĉine informiranja (osobnim
kontaktom, telefonom sl.) te informacije dostave sa daleko većom toĉnošću. Kao još jedan
primjer zajedniĉkog korištenja podataka putem raĉunalskih mreţa treba navesti i web servis
internet mreţe, a prije svega pretraţivaĉe web-a. Korištenjem pretraţivaĉa korisnici imaju
besplatan pristup milijardama dokumenata na web-u ĉiji izbor mogu odrediti pomoću rijeĉi
karakteristiĉnih za podruĉje koja ih interesira.

12
3.3. Zajedniĉko korištenje hardvera i softvera

Prije pojave raĉunalnih mreţa, bilo je neophodno da svaki korisnik ima svoj printer,
faks ili drugi uredski ureĊaj. Jedini naĉin da više korisnika koristi isti ureĊaj je bio da se
naizmjeniĉno koristi raĉunalo sa kojim je taj ureĊaj povezan.
Pojava mreţa je otvorila mogućnost da više korisnika istovremeno koristi zajedniĉke
informacije, ali i uredske ureĊaje. Ukoliko je printer neophodan većem broju korisnika koji su
u mreţi, svi mogu koristiti zajedniĉki mreţni printer. Mnogo je bolje investirati u jedan
kvalitetan ureĊaj (npr. printer) nego u desetine slabijih i lošeg kvaliteta.

Štampač Fax
Medij za povezivanje Ploter

` `

Umreženi PC Umreženi PC

Slika 3.3.1. Zajedniĉko korištenje hardvera u mrežnom okruženju

Mreţe se mogu upotrebiti i za zajedniĉko i standardno korištenje aplikacija, kao što su

programi za obradu teksta, programi za proraĉune ili baze podataka, u situacijama kada je
bitno da svi koriste iste aplikacije i iste verzije tih aplikacija. Kada su raĉunala umreţena, to
znaĉajno pojednostavljuje i njihovu podršku. Veoma ĉesto raĉunala u mreţi posjeduju iste
mogućnosti po pitanju procesorske snage i radne memorije što znaĉi da su u stanju da
podjednako efikasno obave isti zadatak. MeĊutim, ĉesto jedan od raĉunala ima pristup
odreĊenim resursima koji nisu dostupni ostalim raĉunalima. Ovakva kontrola pristupa je
najĉešće korištena u sigurnosnim aspektima, a moţe biti i posljedica nemogućnosti
konkurentnog pristupa resursu. U takvoj situaciji softver privilegiranog raĉunala omogućava
indirektan pristup resursu ostalim raĉunalima.

13
4. STANDARDI LAN MREŽA

U cilju postizanja odreĊenog stupnja suglasnosti meĊu proizvodima proizvoĊaĉa raĉunalnih

mreţa i opreme za te mreţe, meĊunarodna organizacija za standarde (International Standards
Organization – ISO) je donijela standarde za meĊusobno povezivanje otvorenih sistema (Open
Systems Interconnection – OSI). Razlog tome je bio što softver jednog proizvoĊaĉa neće raditi
na mreţi konkurentne tvrtke, jer kablovi i aplikacije ĉesto moraju biti odabrani za neku
specifiĉnu vrstu LAN-a. OSI standardi su tu da omoguće funkcionalnost mreţa sastavljenih od
elemenata razliĉitih proizvoĊaĉa.
Jedna od najvećih i najpoznatijih organizacija za standarde u elektroniĉkom svijetu kao i u
svijetu LAN-a je svakako IEEE organizacija za standarde.
The Institute of Electrical and Electronics Engineers (Institut električkih i elektroničkih
inţinjera) ili skraćeno IEEE je meĊunarodna neprofitabilna organizacija zaduţena za
unaprijeĊivanje tehnologija vezanih za elektroniku. Ima preko 360.000 ĉlanova u oko 175
zemalja, što je najveći broj od svih profesionalnih tehniĉkih organizacija u svijetu.
IEEE je razvio nekoliko standarda na osnovu OSI modela: 802.3 (sa CSMA/CD
sabirniĉkim standardom), 802.4 (sabirnica sa tokenom), 802.5 (prsten s tokenom) i 802.6 (za
mreţe metropolskih podruĉja). Razlog nastajanja ĉetiri ovako razliĉita standarda je postojanje
ogromnog broja neusklaĊenih LAN-ova.

4.1. IEEE 802 standard za LAN mreže

IEEE 802 je odbor unutar organizacije IEEE (Institute of Electrical and Electronic
Engineers) koji se ponajprije bavi standardizacijom lokalnih i gradskih raĉunalnih mreţa
(Local Area Networks i Metropolitan Area Networks).
Broj 802 je bio slijedeći slobodni broj koji je IEEE mogao dodijeliti, iako se "802" ponekad
povezuje sa datumom kada je odrţana prva sjednica – februar 1980. Posljednja radna skupina
osnovana je 2004. godine zbog projektiranja 802.22 standarda. Postoji nekoliko standarda
unutar 802 standarda. Standardi unutar 802 standarda objašnjeni su u sljedećim toĉkama.

14
4.2. IEEE standardi

Standard je isprava za opću i višekratnu upotrebu, donesena konsenzusom i odobrena od

priznate ustanove, koja sadrţi pravila, upute ili obiljeţja djelatnosti. Pregled IEEE standarda
802 dan je u sljedećoj tablici:
* Najvaţniji standardi
↓ Standardi u slaboj primjeni
ᴓ Napušteni standardi

Tablica 4.2.1. 802 standardi

Broj standarda Opis standarda

802.1 Arhitektura LAN-a.
802.2 ↓ Logical Link Control (LLC).
802.3 * Standard za ethernet.
802.4 ↓ Sabirnica s dodavanjem znaka (Token Bus).
802.5 * Token ring, sabirnica s dodavanjem prstena.
802.6 ↓ Standardi za MAN mreţe.
802.7 ↓ Standardi za širokopojasne LAN mreţe.
802.8 ᴓ Standardi za optiĉke mreţe.
802.9 ↓ Standardi za integrirane mreţe govora i podataka.
802.10 ↓ Standard za sigurnost meĊusobnog povezivanja Virtual LAN.
802.11 * Wireless LAN - Beţiĉni LAN.
802.12 ↓ Standard za 100 BASE-VG Anylan mreţe.
802.13 Kategorija 6 10G Ethernet.
802.14 ↓ Cable Modem.
802.15 * Bluetooth.
802.16 Broadband wireless.
802.17 Resilient pack ring.
802.18 Radio Regulatory Technical Advisory Group (RRTAG).
802.19 Wireless Coexistence Technical Advisory Group (TAG).
802.20 GAN (Global Area Network).
15
802.21 IEEE 802.21 sastoji se u definiranju standardiziranog mehanizma za
interakciju izmeĊu razliĉitih slojeva i razliĉitih tipova mreţa.
802.22 Beţiĉne regionalne mreţe.
 Kao što je oznaĉeno u tablici, najviše se koriste standardi vezani uz Ethernet (802.3),
Token Ring (802.5), beţiĉni LAN (802.11) te bluetooth 802.15. Ostali se standardi sve rijeĊe
koriste ili su u potpunosti izbaĉeni iz upotrebe. Svaki od nabrojanih standarda sastoji se još od
nekoliko podstandarda. Sve standarde sa podstandardima ćemo detaljnije objasniti u sljedećim
toĉkama.

4.3. Najvažniji standardi

Kao što je oznaĉeno u tablici, najviše se koriste standardi vezani uz Ethernet (802.3),
Token Ring (802.5), beţiĉni LAN (802.11) te bluetooth 802.15. Ostali se standardi sve rijeĊe
koriste ili su u potpunosti izbaĉeni iz upotrebe.

4.3.1. Standard 802.3

Standard 802.3 bavi se standardizacijom lokalnih mreţa koje koriste metodu višestrukog
pristupa mediju nazvanu CSMA/CD (Carrier Sense Multiple Access with Collision
Detection), poznatijih pod nazivom Ethernet. Ethernet je popularni naziv IEEE 802.3
standarda za brzine prijenosa (data rate): 10 Mb/s, 100 Mb/s (Fast Ethernet), 1 Gb/s i 10 Gb/s
(gigabitni Ethernet), za 1 Gb/s i 10 Gb/s koriste se swiched tehnike. Standard definira tip
korištenog kabela, najveću dozvoljenu udaljenost meĊu raĉunalima u mreţi i format podataka
(okvira). Osnovni razlozi zbog kojih je IEEE 802.3 gotovo jedini opstao u podruĉju LAN-ova
su jednostavnost protokola i izvedbe mreţe, velika prijenosna brzina i niska cijena,
prihvatljiva krajnjim korisnicima. Ethernet koristi CSMA/CD (Carrier Sense Multiple Access
With Collision Detection) protokol za utvrĊivanje redoslijeda pristupa dijeljenom mediju. Taj
protokol omogućuje:
 pristup mediju za slanje podataka ako je medij dostupan
 ako dvije stanice šalju istovremeno, dogodi se kolizija i nakon nekog vremena ĉekanja
podaci se ponovo šalju.
Kada raĉunalo ţeli poslati podatke, to se odvija kroz slijedeći algoritam:
 okvir je spreman za slanje

16
  provjerava se da li je medij za slanje u mirovanju. Ako nije, ĉeka se dok ne bude u
mirovanju
 na vrijeme ĉekanja se još doda vrijeme koliko traje razmak izmeĊu dva ethernet okvira
(960ns za 100 Mbit/s Ethernet) ako je medij u mirovanju, okvir se šalje
 provjera da li se dogodila kolizija. Ako je, ide se na proceduru detekcije kolizije
poništavaju se brojaĉi ponovnog slanja i završava se prijenos okvira
 ukoliko na jednom mediju istovremeno postoje dva signala, onda se dogodila kolizija.
Kroz CSMA/CD komunikacija je bila moguća samo kao half-duplex prijenos podataka, što
znaĉi da je samo jedna stanica mogla slati u jedinici vremena. Takve, prvobitne mreţne
topologije su bile izgraĊene oko centralnog vodiĉa (bus) ili oko centralnog ureĊaja - huba na
kojeg su bili spojeni ostali mreţni ureĊaji tvoreći fiziĉki oblik zvijezde. Odatle i naziv – star
topologija. Zvjezdište je jedna domena kolizije, a switch razdvaja domene kolizije. U
raĉunalnim mreţama vaţne su dvije domene, a to su:
 domena kolizije (engl. collision domain) i
 domena razašiljanja (engl. broadcast domain)
Domena kolizije se definira kao CSMA/CD segment mreţe u kojem će se dogoditi kolizija
ako dva ĉvora istovremeno šalju okvir.
Domena razašiljanja se definira kao logiĉki segment mreţe u kojem ĉvorovi mogu
komunicirati. Routheri razdvajaju domene prostiranja.
Do kolizije najĉešće dolazi prilikom upotrebe hub-a. Dva raĉunala ne mogu istovremeno
slati podatke jer dolazi do kolizije. Kolizija je sluĉaj kada se dva bita pokušavaju pojaĉati
istovremeno, te ograniĉava propusnost mreţe na onu koju dopuštaju mreţne kartice (ako neka
kartica podrţava samo brzinu od 10 Mbit/s cijela će mreţa biti ograniĉena na tu brzinu). Više
hub-ova moţe biti meĊusobno povezano u svrhu povećanja mreţe ako se potraţuje veći broj
ureĊaja nego što podrţava jedan hub, no tada se povećavaju i kolizije i mreţne perfomanse
padaju. MeĊutim umjesto hub-a koristit ćemo switch. Na njegovoj se poleĊini nalazi niz
portova, obiĉno od 8-32. „inteligentniji“ su od hub-ova. Ima ugraĊen mikroprocesor koji
analizira pakete s podacima pa zna prenijeti podatke toĉno s jednog porta na drugi. Kad ga
ukljuĉimo on skenira mreţu te pamti na kojem se portu nalazi koje raĉunalo. To je moguće
zato što svaka mreţna kartica ima svoju MAC adresu (OIB mreţne kartice). Zato je mreţa
uĉinkovitija i ne dolazi do kolizija, a ne postoji niti ograniĉenje brzine kao kod hub-ova. On

17
omogućuje slanje informacija preko mreţe većem broju korisnika istovremeno bez da se pri
tome usporava slanje tih informacija. Pomoću switcha takoĊer je moguća podjela LAN-a na
više segmenata koji su onda povezani u jedinstvenu veliku mreţu.
UreĊaj koji ţeli emitirati podatke ĉeka dok mu kontrolna logika ne signalizira da je
medij slobodan, tj. da na njemu nema signala. Tada emitira paket i istovremeno promatra da li
će doći do kolizije u sluĉaju da je netko drugi istovremeno poĉeo emitirati. Ako do kolizije
doĊe, ureĊaj će na medij poslati signal kolizije da bi osigurao da su svi sudionici shvatili da je
kolizija nastupila, a zatim će se suzdrţati od emitiranja neko vrijeme, te potom će ponovo
pokušati emitiranje. Oĉigledno je da ako oba korisnika ĉekaju isto vrijeme, velika je šansa da
će ponovo doći do kolizije istih korisnika. Zbog toga se koristi tzv. binary exponential backoff
algoritam. Nakon prve kolizije ureĊaj će na sluĉajan naĉin odluĉiti da li će ĉekati 0 ili 1
vrijeme slota prije ponovnog pokušaja. Nakon druge kolizije sluĉajno bira izmeĊu 0, 1, 2 ili 3
vremena slota. Nakon tri kolizije bira 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, ili 7.
Kod svake slijedeće kolizije vrijeme se povećava za dva puta sve do 1023 na ĉemu i
ostaje. Nakon 16 kolizija, ureĊaj odustaje i javlja grešku višim razinama komunikacijskih
protokola. Vrijeme jednog slota je ono u kojem poruka proputuje ĉitav kabel i vrati se. Tako je
za maksimalnu udaljenost od 2,5 km to vrijeme definirano na 51,2 µs. Svaki port switcha
predstavlja jednu kolizijsku domenu.

18
 IN INTERNET
MA BR
PC1 OA
N DO SWITCH D
IO CA
ST
L LIS DO
CO MA
IN

BR
PC2

OA
D
CA
ST
DO
PC3

MA
IN
PC4

SWITCH

N
AI
M
O
D
N
IO
IS
PC5 LL
O
C

PC6

Slika 4.3.1.1. Podruĉje nastanka kolizije, kolizijske domene i broadcast domene

Procedura detekcije kolizije:
 oba ureĊaja koji šalju istovremeno, nastavljaju slanje okvira dok se ne dostigne
minimalno vrijeme paketa. Na taj naĉin nastaje tzv. jam signal (signal za ometanje)
koji omogućuje da svi ureĊaji na tom mediju detektiraju koliziju
 zatim se poveća brojaĉ za ponovno slanje
 provjerava se da li je dosegnut maksimalan broj pokušaja slanja okvira; ako jest,
prekida se pokušaj slanja
 na osnovu broja kolizija i nekog sluĉajnog broja raĉunala se i ĉeka neko vrijeme
ponovo se pristupa glavnoj proceduri za slanje poĉevši od prvog koraka.
Na tablici 4.3.1. prikazani su svi pod standardi 802.3 ethernet standarda:

19
Tablica 4.3.1.Vrste ethernet tehnologija
Oznaka Godina Opis
Eksperimentalni 1972. 2,94 Mbit/s na koaksijalnom kabelu
Ethernet
Ethernet II 1982. 10 Mbit/s na koaksijalnom kabelu
(DIX v2.0)
IEEE 802.3 1983. 10BASE5, 10 Mbit/s na debelom koaksijalnom kabelu
802.3a 1985. 10BASE2, 10 Mbit/s na tankom koaksijalnom kabelu
(thinnet, cheapernet)
802.3b 1985. 10BROAD36, 10 Mbit/s na koaksijalnom kabelu s
modulacijom
802.3c 1985. Specifikacija ponavljaĉa (repeater) za 10 Mbit/s
802.3d 1987. FOIRL (Fiber-Optic Inter-Repeater Link)
802.3e 1987. 1BASE5, StarLAN
802.3i 1990. 10BASE-T, 10 Mbit/s na bakrenoj parici
802.3j 1993. 10BASE-F, 10 Mbit/s na optiĉkom kabelu
802.3u 1995. 100BASE-TX, 100BASE-T4, 100BASE-FX, Fast
Ethernet, 100 Mbit/s, autonegotiation
802.3x 1997. Full Duplex i kontrola protoka
802.3y 1998. 100BASE-T2, 100 Mbit/s na parici niţe kvalitete
802.3z 1998. 1000BASE-X, Gigabit Ethernet, 1 Gbit/s na optiĉkom
kabelu
802.3-1998 1998. Izmjena osnovnog standarda koja ukljuĉuje dotadašnje
dopune i ispravke
802.3ab 1999. 1000BASE-T, Gigabit Ethernet, 1 Gbit/s na bakrenoj
parici
802.3ac 1998. Povećana najveća dopuštena veliĉina okvira na 1522 bajta
da bi se mogao dodati "Q-tag" koji nosi informacije o
802.1Q VLAN-u i prioritet za 802.1p
802.3ad 2000. Link aggregation, za višestruko povezivanje
802.3-2002 2002. Izmjena osnovnog standarda koja ukljuĉuje tri dotadašnje
dopune i ispravke
802.3ae 2003. 10 Gbit/s na optiĉkom kabelu; 10GBASE-SR, 10GBASE-
LR, 10GBASE-ER, 10GBASE-SW, 10GBASE-LW,
10GBASE-EW
802.3af 2003. Power over Ethernet ("napajanje preko Etherneta")

20
802.3ah 2004. Ethernet in the First Mile ("Ethernet na pretplatniĉkoj
petlji")
802.3ak 2004. 10GBASE-CX4, 10 Gbit/s na posebnom kabelu (twin-
axial)
802.3-2005 2005. Izmjena osnovnog standarda koja ukljuĉuje tri dotadašnje
dopune i ispravke
802.3an 2006. 10GBASE-T. 10 Gbit/s na neoklopljenoj parici (UTP)
802.3ap 2007. Backplane Ethernet, 1 i 10 Gbit/s na tiskanim plocam
802.3aq 2006. 10GBASE-LRM, 10 Gbit/s na multimodnom optiĉkom
kabelu
802.3ar 2007. Congestion management ("upravljanje zagušenjem")
802.3as 2006. Frame expansion ("proširenje okvira")
802.3at u radu Poboljšanja za Power over Ethernet
802.3au 2006. Zahtjevi izolacije za Power Over Ethernet (802.3-
2005/Cor 1)
802.3av u razmatranju 10 Gbit/s EPON ("pasivna optiĉka mreţa")
802.3 HSSG za 2009. Higher Speed Study Group, 100 Gbit/s do 100 m na
multimodnom ili 10 km na monomodnom optiĉkom
kabelu. Koristi CERN

21
5. AKTIVNA I PASIVNA MREŽNA OPREMA

Bez ureĊaja koji zapravo generiraju mreţne pakete i upravljaju mreţnim prometom, ne
bi bilo moguće ostvariti razmjenu podataka izmeĊu dva raĉunala. No, uloga ovih ureĊaja nije
ograniĉena samo na LAN, već je njihova zadaća meĊusobno povezati gradske, meĊugradske,
drţavne i meĊudrţavne raĉunalne mreţe, a rezultat je mreţa svih mreţa Interneta i znaĉajan
broj velikih privatnih raĉunalnih mreţa širokog opsega. Sistem koji omogućava razmjenu
podataka je u neprestanom razvoju već nekoliko desetljeća i sastoji se od razliĉitih vrsta
opreme. Jedna od glavnih grupa podjele te opreme je podjela na pasivnu i aktivnu mreţnu
opremu.
Ova podjela moţe biti zasnovana na dva kriterija:
• prema kriteriju upotrebe elektriĉne energije za samo funkcioniranje te opreme
(pasivna oprema ne treba struju za rad, aktivna treba) i
• prema mogućnosti logiĉkog odluĉivanja (za potrebe usmjeravanja mreţnog
prometa).
Jedna od definicija navodi da aktivnu opremu ĉine svi elektroniĉki ureĊaji koji
prihvaćaju i distribuiraju promet unutar raĉunalnh mreţa (imaju memoriju i procesor), dok
pasivnu opremu ĉini ţiĉani sistem (bakar i optika) koji sluţi za povezivanje aktivne opreme.

5.1. Aktivna mreža

Nakon kablova, prilikom umreţavanja najvaţniji dio opreme su mreţne kartice (Slika -
5.1.1), koje omogućuju da se raĉunalo moţe povezati u mreţu. Mreţne kartice su na trţištu
izuzetno jeftine, i zapravo je dovoljno uzeti bilo koji model kako bi mreţa radila. Bolje
(odnosno skuplje) kartice imaju neke dodatne mogućnosti, kao što je ukljuĉivanje raĉunala
preko mreţe. Najvaţnije je da kartica ima programsku podršku za sistem koji se koristi, dok će
se za gotovo ĉitavu funkcionalnost pobrinuti bilo koji noviji operativni sistem. Mreţna kartica
radi na drugom sloju OSI modela. To je kartica koja se umeće u raĉunala. Na laptopima dolazi
obiĉno kao PCMCIA kartica. Funkcija mreţne kartice je da omogući host-u pristup mediju.
Mreţne kartice se smatraju ureĊajima 2. sloja jer rade sa MAC adresama. Svaka mreţna
22
kartica ima svoj osobni broj, MAC (Media Access Control). Ova adresa se koristi za kontrolu
komunikacije hosta na mreţi. Smatra se da svaki ureĊaj koji je spojen na mreţu ima neku
vrstu mreţne kartice. Postoje i one kartice koje omogućuju gigabitne brzine. Ako se koriste
ove kartice, onda je potrebno imati i odgovarajuće kablove; kategorija 5 nije dovoljna za
pouzdan rad na punoj brzini, pa se preporuĉuje kategorija 6.

Slika 5.1.1. Mrežna kartica

Mreţni ureĊaju omogućavaju razmjenu informacija izmeĊu ureĊaja korisnika preko
spojnih vodova razliĉitih vrsta. Fiziĉka konekcija za mreţu ostvaruje se spajanjem sa
specijalno dizajniranom karticom, koja se umeće u raĉunalo, a omogućava modemsku ili
Ethernet komunikaciju. Dobro je da ove kartice za ovu radnju imaju vlastiti procesor kako bi
se što manje teretio procesor raĉunala. Sve su ĉešći sluĉajevi da se obje funkcije
implementirane na matiĉnoj ploĉi raĉunala (osobito kod laptopa) što i nije dobro jer su to
obiĉno jeftiniji sklopovi. U profesionalne svrhe bolje je na primjer dograditi kvalitetnu NIC u
PC raĉunalo i iskljuĉiti integriranu na matiĉnoj ploĉi. Logiĉka konekcija za mreţu koristi
standarde nazvane protokoli . Protokol je formalni skup pravila i konvencija s kojima se u radu
koriste mreţni ureĊaji. Veza prema Internetu moţe se ostvariti korištenjem više vrsta
protokola, ali je TCP/IP skup protokola osnova današnjeg Interneta. Mreţni ureĊaji povezuju
korisniĉke ureĊaje, pa i same mreţe, u jedinstvenu funkcionalnu cjelinu.

5.1.1. Hub

Sabirniĉka topologija, iako je jeftina, nije baš veselila administratore mreţe. Bilo kakav
prekid ili oštećenje koaksijalnog kabela ima za posljedicu prestanak funkcioniranja mreţe.

23
Stoga su razvijeni ureĊaji koji su na svojim prikljuĉnim portovima (RJ45) mogli primiti jedan
korisniĉki ureĊaj. Fiziĉki topologija mreţe je zvjezdasta, ali je to i dalje Ethernet tehnologija.
Hub pojaĉava signal, obnavlja ga i obavlja prilagodbu impedancije izmeĊu porta i NIC,
a ako ima malo 'inteligencije' znati će i iskljuĉiti port na kojem je neispravan NIC. Najĉešće se
povezivanje više Hub-ova vrši tako da se jedan od portova Hub-a proglasi za UP-LINK (veza
prema nadreĊenom) a te portove opet povezuje neki 'centralni' hub.

Slika 5.1.1.1. – portni Hub

Takva struktura bila bi proširena zvijezda. Hub ne dijeli kolizijsku domenu i ne
obraĊuje framove, spada u ureĊaje prvog sloja OSI modela. Broj RJ45 portova obiĉno je u
rasponu od 4 pa do 24 i razliĉite su mogućnosti ugraĊene elektronike pa time i cijena.
Komunikacija izmeĊu korisnika je Half-Duplex, što je i jasno ako se sporazumijevaju po
naĉelu 'ja tebi pa ti meni', jer drugaĉije ne moţe zbog CSMA/CD.

5.1.2. Switch

Sa idejom da se iskoriste dobre osobine huba razvijen je i switch, ureĊaj koji obiĉno
ima od 4 do 48 RJ45 portova i pored osobine da pamti MAC adresu, pamti i broj porta
pridruţen MAC adresi. Te podatke ĉuva u radnoj memoriji u skupu podataka nazvanom CAM
tablica. Uz pomoć ugraĊene programske podrške i elektronike moţe ostvariti zasebnu vezu
izmeĊu dva korisnika tako da oni nikom ne smetaju. Ako nikom ne smetaju, nema kolizije.
Svaki port zasebna je kolizijska domena, a zbog tog svojstva moguće je ostvariti Full-Duplex
promet.

24
 Slika 5.1.2.1. Switch
Razvoj tehnologije i pad cijena omogućio je razvoj switcha koji za komunikaciju mogu
koristiti i IP adresu paketa, te po tome spadaju u ureĊaje trećeg sloja OSI modela. Ĉesto su
modularni.

5.1.3. Bridge

Bridge je ureĊaj koji dijeli mreţu u dva fiziĉka segmenta, ali osluškivanjem prometa
uĉi i pamti MAC adrese ureĊaja za svaki segment posebno u tablici MAC adresa u radnoj
memoriji. Tako zna da li frame propustiti u drugi segment ili ne. Dakle, stvara dvije manje
kolizijske domene, vrši filtriranje i razdiobu prometa te povećava propusnu moć mreţe. Prema
navedenom spada u ureĊaje drugog sloja OSI modela.

Slika 5.1.3.1. Bridge

25
5.1.4. Router

Kada se koristi unutar lokalne mreţe, osnovna zadaća mu je dijeljenje broadcast

domene. No prilikom konfiguriranja moţe mu se zadati da ne propušta odreĊene vrste prometa
bilo po IP adresama ili vrsti prometa. To znaĉi da djeluju na trećem sloju OSI modela. Da bi
usmjerio promet prema odredištu oĉitanog iz zaglavlja paketa, sluţi se pripadnom
programskom podrškom, algoritmima i protokolima kao što su RIP, OSPF i drugi. U radu
koriste mreţnu masku kako bi se sva raĉunala povezana s njim preko switch-eva ili hub-ova
grupirala u jedinstvenu IP adresu – adresu mreţe.

Slika 5.1.4.1. Cisco Router

Kada routeri usmjeravaju FRAME na osnovu oĉitane IP adrese i upisane mreţne maske (od
strane administratora), odluĉuju na koji svoj port da ga treba proslijediti. Ovaj mreţni ureĊaj
ne propušta promet privatne mreţe, što u naĉelu znaĉi da moţe omogućiti NAT i DHCP
usluge.

5.1.5. Access point

Beţiĉne mreţe danas su stvarnost. Otuda se i ova vrsta ureĊaja našla u ovoj skupini.
Djeluju kako nekakav centralni hub koji se preko posebnih adaptera spaja za switchom.
Komunikacija se ostvaruje po CSMA/CA principu. To je primjer gdje se analogni signal
modulira od strane digitalnog kako bi se ostvario radio-prijenos. Koriste se frekvencije od
2.4GHz i 5GHz. Zbog naĉela rasprostiranja elektromagnetskih valova 'na sve strane' sigurnost
je jedan od znaĉajnih problema. Ovakvi ureĊaji mogu posluţiti i kao bridge, osobito kad se
ţeli povezati dva fiziĉki odvojena prostora. S usmjerenim antenama moguće je povezati
priliĉno udaljena mjesta.

26
5.1.8. Gateway
Gateway nije ništa drugo do routera uz još neke dodatne module. Router je najsloţeniji
ureĊaj jer omogućava regeneraciju signala, koncentraciju više prikljuĉaka, konverziju
podataka i upravljanje protokom podataka. Kada je prikljuĉen kao izlazni ureĊaj lokalne
mreţe, mora znati pretvoriti brzu Ethernet komunikaciju u relativno sporu serijsku
komunikaciju (ovisno o vrsti). Na Ethernet strani koristi se MAC adresa, a na izlaznoj strani
IP adresa. Upravo MAC adresa njegovog Ethernet porta je podrazumijevana izlazna adresa za
raĉunala te naziva se default gateway (Windows XP). Dvije krajnje odredišne toĉke su
raĉunala koja podatke obraĊuju kako bi na svom zaslonu korisnici meĊusobno komunicirali.
Da bi podaci od jednog korisnika došli do drugog, obraĊuju ih pojedini protokoli pojedinih
slojeva na naĉin da se podacima prilikom obrade i predaje iz višeg u niţi sloj pridodaje
zaglavlje, a pri prijemu podataka prilikom prelaska iz niţeg u viši sloj zaglavlje niţeg sloja se
oduzima.

5.2. Pasivna mreža

Pasivna oprema se sastoji od kablova, konektora, razvodnog panela komunikacijskih

ormara i sistema za napajanje elektriĉnom energijom. Hub se moţe smatrati pasivnom
opremom sa gledišta da nema nikakvu logiĉku funkciju usmjeravanja prometa. On samo
pojaĉava primljeni signal i prosljeĊuje ga dalje na sve svoje portove. Kablovi sluţe za prijenos
signala izmeĊu raĉunala i komunikacijske opreme. Za razliĉite tipove signala se koriste
razliĉiti kablovi: bakar za prijenos napona i optiĉki kabel za prijenos svijetlosnog signala.

5.2.1. Ostala oprema pasivnih mreža

Konektori koji se koriste za spajanje mreţnih kablova nazivaju se RJ-45. Rijeĉ je o

konektorima koji se na UTP kablove postavljaju posebim klještima. Konektor ima 8 bakrenih
kontakata u plastiĉnom kućištu i kada je jednom postavljen na kraj kabla - ne moţe se skinuti,
osim ako se ne radi o posebnoj vrsti konektora koji su namjenjeni za višestruku upotrebu.

27
 Slika 5.2.1.1 Utiĉnica i konektor RJ 45

Slika 5.2.1.2. Konektor RJ 45 sa mrežnim kabelom

Imamo dvije vrste UTP kablova za povezivanje raĉunala. Vrste UTP kablova ovise o vrsti
povezanosti izmeĊu raĉunala. :
 Patch kabal- se koristi prilikom spajanja raĉunala u mreţu pomoću switch-a ili hub-a
(sa obje strane tog kabla nalaze se konektori s istim rasporedom provodnika).
 Crossover kabal- se koristi prilikom spajanja raĉunala direktno (sa jedne strane kabla
na konektoru koristi raspored provodnika kao i kod prethodnog kabla dok se sa druge
strane koristi poseban raspored)
Kada se govori o postavljanju konektora, vaţno je znati raspored provodnika koji se
koriste za spajanje. Postoje dva standarda, a uglavnom se koristi noviji, poznatiji kao T S688,
koji se razlikuje samo po rasporedu u kojem se koriste provodnici, ali ne i po namjeni.
Komponente svake LAN mreţe (serveri, radne stanice, štampaĉi, ploteri...) moraju biti
fiziĉki povezane kablovima. Postoji mnogo rješenja vezanih za postavljanje kablova u LAN-
ovima. Cijena, namjena LAN-a, moguća brzina prenosa, isplativost, mogućnost fiziĉkog
proširenja LAN-a – sve su to faktori koji utiĉu na odabir naĉina postavljanja kablova u LAN-
u, tako da ne postoji "pravo" niti "pogrešno" rješenje.

28
Tri osnovna tipa kablova koji se koriste u LAN-ovima su:
 Pariĉni kabel
 UTP
 STP
 Fiberoptiĉki kabal
Kabel sa upletenim paricama se sastoji od parova izoliranih bakarnih ţica koje su
omotane jedna oko druge. Omotavanje se vrši u cilju otklanjanja elektromagnetnih smetnji.
Broj uvrtaja po metru ĉini dio specifikacije tipa kabla jer što je broj uvrtaja po metru veći,
veća je otpornost kabla na elektromagnetne smetnje. Postoje dvije vrste ovog kabla: kabal sa
neoklopljenim (Unshielded Twisted-Pair, UTP) i oklopljenim (ShieldedTwisted-Pair, STP)
paricama.

Slika 5.2.1.3. Kabel sa neoklopljenim paricama i kabel sa oklopljenim paricama

Grupe parica se obiĉno nalaze u zaštitnom omotaĉu i zajedno sa njim ĉine kabel.
Pravila strukturnog kabliranja, koje se danas skoro iskljuĉivo koristi za formiranje raĉunalnih
mreţa, propisuju da se za povezivanje raĉunala moraju koristiti ĉetvoropariĉni kablovi.
Upredanjem se poništava elektriĉni šum od susjednih parica, ili ostalih izvora, kao što su
motori, releji, transformatori i energetska instalacija. S obzirom da je problem
elektromagnetne zaštite veoma ozbiljan, neki proizvoĊaĉi (IBM, evropske firme) su razvili
tzv. Oklopljene kablove, koji oko parica imaju odreĊenu elektriĉno provodnu strukturu koja
pruţa znatno veći nivo zaštite.
Optiĉki kablovi (fiber-optic cable) predstavljaju najveći napredak u razvoju LAN-ova.
Imuni su na elektromagnetnu interferenciju interferenciju, pruţaju mogućnost slanja podataka
na udaljenosti od nekoliko kilometara bez znaĉajnih gubitaka u prenosu. Optiĉki kabal se
sastoji od tankog vlakna od ĉistog stakla koje ĉini jezgru, i od njegovog omotaĉa ili košuljice
koje se takoĊer sastoji od stakla, ali ĉiji je indeks loma niţi od indeksa loma jezgra, od
zaštitnog materijala i izolacije. Odašiljaĉ signala u optiĉkoj mreţi je laser ili LED dioda (Light

29
Emitting Diode). Optiĉki ponavljaĉi se postavljaju na optiĉkim vodovima u cilju pojaĉanja
signala, kako bi signal do odredišta stigao u punoj snazi. Na mjestu prijema, svjetlosni signal
se pretvara u digitalni ili analogni pomoću fotodiode.

Tablica 5.2.1.1. Vrste kablova za LAN projektiranje

Tip kabla Prednosti Nedostaci

Upredena parica Jednostavna tehnologija, lako
UTP, STP dostupna tehniĉka podrška,
jednostavna i brza instalacija, niska
cijena izvedbe i odrţavanja,
mogućnost korištenja postojećih
telefonskih instalacija za LAN
mreţe.
Fiber – optiĉki Optiĉki kablovi (fiber-optic cable)
kabel predstavljaju najveći napredak u
razvoju LAN-ova. Imuni su na
elektromagnetnu interferenciju
interferenciju, pruţaju mogućnost
slanja podataka na udaljenosti od
nekoliko kilometara bez znaĉajnih
gubitaka u prenosu.
Patch panel sluţi za koncentriranje dolaznih kablova iz utiĉnica razmještenih po
prostorijama koje pokriva lokalna mreţa. Iz patch panela se tzv. patch kablovima povezuju
raĉunala spojena dolazne kablove sa aktivnom opremom.
Podloţna elektromagnetnim
utjecajima, moguće jednostavno
prisluškivanje, prisluškivanje
susjednih parica u kablu,
postavljanje na otvorenom
prostoru zahtijeva posebnu zaštitu od
munje i korozije, relativno niţa
prijenosna brzina od ostalih
prijenosni medija.
Veoma tanke i osjetljive jezgre,
teško vršiti fiziĉko povezivanje, bez
jakog tehniĉkog iskustva i posebne
opreme. Svako je vlakno predviĊeno
za prenos podataka u jednom smjeru.
Za prenos u oba smjera bila bi
potrebna dva vlakna Postavljanje
optiĉkih kablova pri formiranju
LAN-a danas je preskupo.

30
 Slika 5.2.1.4. Patch panel
Komunikacijski ormar sluţi za smještaj pasivne i aktivne mreţne opreme (kablovi,
patch paneli, switchevi, routeri, serveri, itd.).

Slika 5.2.1.5. Komunikacijski ormar

31
6. PROJEKTIRANJE LAN MREŽA

Današnje suvremeno poslovanje ne moţe se zamisliti bez upotrebe raĉunala, a ako se

radi o tvrtki sa više raĉunala, onda su oni po pravilu umreţeni (u lokalnu raĉunalsku mreţu,
LAN - Local Area Network). Veća preduzeća koja imaju potrebe ĉesto su povezana i na
Internet (tzv. WAN - Wide Area Network), tj. njihova LAN mreţa se pomoću mreţnog
prolaza (gateway-a) povezuje na Internet stalnom vezom. One tvrtke koja imaju manje potrebe
za Internetom koriste povremeno povezivanje modemom, tzv. dial-up networking. U svakom
od navedenih sluĉajeva raĉunala se povezuju, razmjenjuju meĊusobno podatke, poruke, djele
resurse (diskove, modeme, printere, skenere i sl.). Koliko god se proizvoĊaĉi softvera trudili
(prvenstveno Microsoft), umreţavanje raĉunala nije jednostavan i banalan zadatak, barem ne
pravilno umreţavanje.

6.1. Instaliranje kablovskog sustava

Za formiranje LAN mreţe potrebno je osigurati niz tehniĉkih preduvjeta. Svaki projekt
LAN mreţe zapoĉinje detaljnim snimanjem lokacije sa ciljem da se prikupe potrebni podaci,
kao što su postojeće stanje instalacija, graĊevinske osnove objekta, kao i detalji energetskog
uzemljenja. Daljnji postupci se sastoje od odreĊivanja horizontalnih i vertikalnih kablovskih
linija i razmještaja razvodnih ormara. Suvremene raĉunalne mreţe se u najvećem broju sluĉaja
realiziraju po principu strukturiranog kabliranja, kojim treba osigurati i objediniti prijenos svih
informacija u jednom poslovnom sistemu. Osim kvalitetnog prijenosa podataka, ovim
sustavom se moţe obavljati i prenos telefonskih, video, upravljaĉkih i alarmnih signala. U
našoj mreţi izostavljeno je vertikalno kabliranje zbog toga što ni jedna linija nije prelazila
duţinu veću od 100m i nije bilo potrebe za vertikalnim kabliranjem a samim tim niti za
pristupnm toĉkama unutar kata.
Jedino suĉelje k korisniku je zidna utiĉnica sa RJ 45 konektorima na koju se moţe
prikljuĉiti bilo raĉunalo, bilo telefon i koja dalje kablovskim sistemom vodi do odgovarajućih
razdjelnika i aktivnih ureĊaja. Struktura mreţe je takva da se poslije instaliranja, bez ikakve
intervencije na samim kablovima, cijela mreţa moţe prekonfigurirati na potpuno drugaĉiji
naĉin, u zavisnosti od potrebe korisnika. To se postiţe na samim razdjelnicima, koji su
32
posebno konstruirani za lako i jednostavno prespajanje i postavljanje mreţe po ţelji. Ova
opcija naroĉito dolazi do izraţaja u situacijama kada se vrši mijenjanje fiziĉkog rasporeda
radnih mjesta po zgradi. Odgovorni administrator vrši prespajanje na odgovarajućim
razdjeljnicima i sve što korisnik na novom radnom mjestu treba da uradi jeste da prikljuĉi svoj
telefon i raĉunalo u zidnu utiĉnicu. Njegovo raĉunalo je povezano na isti naĉin u raĉunalnu
mreţu, njegov telefon je na istom lokalnom broju kao i ranije.
Osim velike fleksibilnosti koju pruţa, kablovski sustav zahvaljujući svojoj
sistematiĉnosti, omogućava jednostavno i efikasno administriranje mreţom, lako proširivanje
instalacije i što je moţda i najvaţnije, potpuno je nezavisno od tipa aktivnih ureĊaja koji se
koriste kako za telefonsku, tako i za raĉunalsku mreţu. Ĉak se i ureĊaji koji ne odgovaraju
standardima kablovskog sustava i nemaju adekvatne konektore mogu uz pomoć odgovarajućih
jednostavnih adaptera prikljuĉiti u sustav.
Kablovski sustav se sastoji od horizontalnih i vertikalnih kablovskih linija. Razvodni
ormar pokriva dio horizontalne površine, poštujući tehniĉko ograniĉenje linije od najviše 90-
100 m duţine, tako da se zavisno od arhitekture objekta, postavlja jedan ili više razvodnih
ormara po katu, u kojem se koncentriraju kablovske linije i smješta odgovarajuća aktivna
mreţna oprema.
Vertikalne linije povezuju razvodne ormare. Horizontalne i vertikalne kablovske linije
se izvode u formi zvijezde da bi se osiguralo da u sluĉaju prekida pojedine trase ostatak mreţe
radi. Ovaj sistem se osim horizontalnih linija odnosi i na vertikalne, tako da se i sve vertikalne
linije završavaju u jednom centralnom razvodnom ormanu, a kablovska struktura ima oblik
sloţene zvijezde kojoj je poĉetak u centralnom razvodnom ormaru, a kraj u prikljuĉnoj kutiji u
okviru radnog mjesta. Radno mjesto je projektirano sa dva prikljuĉka na svakih 6 do 8 m2
korisne radne površine.
Naĉini strukturnog kabliranja se realiziraju na tri hijerarhijske razine:
 kabliranje kampusa (kabliranje izmeĊu više bliskih poslovnih zgrada),
 kabliranje kraljeţnice (vertikalno kabliranje)
 horizontalno kabliranje (kabliranje katova).
Kabliranje kampusa se odnosi na kabliranje izmeĊu razdjeljnika pojedinih zgrada (BD)
i razdjeljnika kampusa (CD). Za prenos govora, alarmnih i upravljaĉkih signala se koriste UTP

33
kablovi, kategorije 5, 5E i 6. Za prijenos video signala i podataka koriste se optiĉki kablovi.
Maksimalna duţina kablova iznosi 1500m.
Vertikalno kabliranje vrši povezivanje razdjelnika (FD) i razdjelnika zgrade (BD). U
vertikalnom razvodu u zavisnosti od aplikacije razdvojeni su kablovski sistemi.
Horizontalno kabliranje se odnosi na dio kablovskog sistema izmeĊu switcha (FD) i
zidne utiĉnice (D). IzmeĊu switcha i zidne utiĉnice razvlaĉi se ili UTP kabl (kategorije 5, 5E,
6) ili optiĉki kabl. Za UTP kablove, i switch i zidna utiĉnica koriste RJ 45 konektore, dok se
za optiĉke kablove koriste ST konektori. Maksimalna duţina kablova izmeĊu spratnog switcha
i zidnih utiĉnica ne smije prjeći 100m. Horizontalno kabliranje obuhvaća najveći broj kablova
u cijelom kablovskom sistemu. Horizontali kablovski sistem, ukoliko je dobro dimenzioniran
moţe se, za sve primjene, koristiti u duţem vremenskom periodu.

Slika 6.1.1. Primjer horizontalnog struktuiranog kabliranja sa elektriĉnim instalacijama

i mrežnim utiĉnicama

34
 Slika 6.1.2. Prikaz montiranja mrežnih modula i mrežnih utiĉnica
Za povezivanje radnog mjesta potrebna su dva fleksibilna prespojna kabla, jedan od
prikljuĉnice do raĉunala i drugi od prespojnog polja do aktivnog mreţnog ureĊaja. Za ispravan
rad mreţe potrebno je da se kablovski sistem formira od komponenti koje zadovoljavaju
tehniĉke standarde. Za rad Fast Ethernet mreţe (prenos podataka brzinom od 100 Mbps),
potrebno je da svi elementi zadovoljavaju zahtjeve kategorije 5 (cat 5). Kategorija elemenata
pasivne instalacije je najĉešće 5, 5e ili 6, što znaĉi da je instalacija u stanju da prenosi podatke
brzinom od 100, 125 i 250 Mbps.
Ukratko: Instaliranje kablovskog sustava je kabelski mreţni sistem višestruke
namjene, izveden kao jedinstveni sistem ili skup meĊusobno povezanih podsistema. Opće
postavke koje u projektiranju treba poštovati su:
 mreţa ne postaje manja i jednostavnija nego svjesnija
 mreţa treba obuhvatiti telefoniju i informatiku
 projektirati više od trenutnih potreba, sukladno predviĊenom rastu
 koristiti provjerene visoko kvalitetne kablove, komponente i ureĊaje
 ne zanemariti funkcionalnost i izgled u pogledu odrţavanja
 temeljito dokumentirati izvedbu mreţne infrastrukture.
Strukturno kabliranje umanjuje mogućnost greške na najosjetljivijem dijelu mreţnog
sistema - u kabelskoj infrastrukturi. Beţiĉne mreţe su samo jedna krasna osobitost koja
poboljšava uĉinkovitost mreţe, ali nikako ne mogu zamijeniti ulogu sistemskog kabliranja
ustanove, kampusa, banke ili neke druge ustanove.

35
6.2. Najĉešće korištena topologija

Jedan od najstarijih oblika mreţne topologije jeste zvijezda koja koristi jednak pristup
slanju i primanju poruka kao i telefonskih sistema. Jednako kao što telefonska centrala
obraĊuje telefonske pozive koje jedan korisnik upućuje drugome, tako i u LAN- u sa
zvjezdastom tpologijom sve poruke što ih jedna radna stanica šalje drugoj moraju proći kroz
središnje raĉunalo koje nadzire tok podataka.

PC2

PC1 PC3

PC8 PC4
Switch

PC7 PC5

PC6

Slika 6.2.1. Topologija mreže zvijezda

Dodatna je prednost zvjezdaste topologije u tome što administrator mreţe moţe nekim
ĉvorovima dodijeliti viši status nego ostalima. Tada središnje raĉunalo prvo ispituje da li
postoji signali koji dolaze od radnih stanica višeg prioriteta, a tek zatim provjerava signale
ostalih radnih stanica. Ovo svojstvo zvjezdaste topologije moţe biti naroĉito korisno u
mreţama gdje nekoliko kljuĉnih korisnika zahtijeva trenutni odgovor na upite s naredbene
linije. Zvjezdasta arhitektura olakšava centraliziranu dijagnostiku svih funkcija mreţe.
I horizontalne i vertikalne kablovske trase se izvode u formi zvijezde da bi se osiguralo
da u sluĉaju prekida pojedine trase ostatak sistema radi. Ovaj sistem se osim horizontalnih
trasa odnosi i na vertikalne, tako da se i sve vertikalne trase završavaju u jednom centralnom
kabinetu, a kablovska struktura ima oblik sloţene "zvijezda zvijezda", kojoj je poĉetak u
centralnom kabinetu, a kraj u prikljuĉnoj kutiji u okviru radnog mjesta.

36
 INTERNET

PC PC
PC

SERVER

PC
SWITCH
SWITCH

FTP SERVER

ROUTHER
E MAIL SERVER

SWITCH

PC
DATABASE SERVER

SERVER

Slika 6.2.2. Lokalna mreža sa izlazom na internet

Prilikom projektiranja lokalne mreţe sasvim je logiĉna pomisao da će naša lokalna
mreţa trebati izlaz na internet kao što vidimo na predhodnoj slici izlaz na internet je vrlo
jednostavno omogućiti korištenjem routera i par switcheva.
Logiĉka shema mreţe je raĊena na principu zvijezda topologije. Horizontalne
kablovske linije se izvode u formi zvjezde, da bi se osiguralo da u sluĉaju prekida pojedine
linije ostatak mreţe radi. Sve linije završavaju u jednom centralnom ormaru, a kablovska
struktura ima oblik zvijezde

6.3. Komunikacijski ormar

Komunikacijska soba je mjesto u kojem se nalazi komunikacijski ormar zajedno sa

svom aktivnom mreţnom opremom koja je potrebna za funkcionalan rad lokalne mreţe. U
komunikacijskom ormaru nalaze se switchevi, serveri, hubovi, routeri, strujni prikljuĉci,
drţaĉi UTP kablova kao i patch paneli.
Na sljedećoj tablici je prikazan naĉin prespajanja mreţnih kablova sa patch panela u
switch:

Tablica 6.3.1. Zauzetost mrežnih linija i portova na switchu

37
Prostorija/UreĊaj Oznaka mrežnog Zauzetost mrežnog Zauzetost porta na
prikljuĉka prikljuĉka switchu
Router Fast Ethernet 0/0 Fast Ethernet 0/0 1/Gb port na switchu
Mrežni printer 1 D2 D2 Port 3
Mrežni printer 2 D29 D29 Port 19
FTP Server Ethernet port 1 Ethernet port 1 Port 17
E-Mail Server Ethernet port 1 Ethernet port 1 Port 18
Server Ethernet port 1 Ethernet port 1 Port 20
Kabinet 1 D1 i D2 D1 Port 2
Kabinet 2 D3 i D4 D3 Port 4
Kabinet 3 D5 i D6 D5 Port 5
Kabinet 4 D7 i D8 D7 Port 6
Kabinet 5 D9 i D10 D9 Port 7
Kabinet 6 D11 i D12 D11 Port 8
Kabinet 7 D13 i D14 D13 Port 9
Kabinet 8 D15 i D16 D15 Port 10
Kabinet 9 D17 i D18 D17 Port 11
Kabinet 10 D19 i D20 D19 Port 12
Kabinet 11 D21 i D22 D21 Port 13
Kabinet 12 D23 i D24 D23 Port 14
Kabinet 13 D25 i D26 D25 Port 15
Kabinet 14 D27 i D28 D27 Port 16

38
Slika 6.3.1. Raspored aktivne mrežne opreme u ormaru

39
 Patch paneli se takoĊer nalaze na zidu komunikacijske sobe uz sami komunikacijski
ormar radi ureĊenijeg i organiziranijeg rasporeda UTP kablova. Zamislimo da imamo mreţu
sa nekoliko stotina linija, a da se pri tome ne vodi nikakva evidencija o rasporedu prikljuĉenih
linija. Kada bi došlo do nadogradnje switcha sa višeportnim switchom, bilo bi nemoguće
izvršiti prespajanje mreţnih kablova. Prilikom projektiranja LAN mreţe neizostavan dio je
odreĊivanje utrošenog materijala sa pojedinaĉnom cijenom kao i ukupnom cijenom kreirane
LAN mreţe.

6.6. Skalabilnost

LAN mreţa koja je spremna na budući rast je mreţa za koju moţemo tvrditi da je
skalabilna. Kada uzimamo u obzir broj kabela, uvijek treba uzeti u obzir odreĊenu
redundantnost, kako bi zadovoljili buduće potrebe. Polaganjem dodatnih kabela u vertikalnu
infrastrukturu, novi kabel je doslovno povuĉen do svake radne stanice ili osobnog raĉunala.
Ovo daje sigurnost u valjanost bar jednog kabela i dodatno daje prostor za proširivanje.

6.6.1. Vertikalna skalabilnost

Kada odluĉujemo koliko dodatnih UTP kablova postaviti, valja uzeti u obzir broj
mreţnih ureĊaja koji će biti na mreţi uvećan za 20%. Drugi naĉin za dobiti dodatni kapacitet
koji će zadovoljavati buduće potrebe i standarde je postaviti optiĉku infrastrukturu tj. optiĉke
kablove i pripadajuću opremu u mreţu kraljeţnice.

6.6.2. Skalabilnost radne površine

Svaka radna površina treba po jedan kabel za glasovni promet i podatkovni promet, ali
drugi ureĊaji će moţda trebati povezanost bilo prema podatkovnom ili prema glasovnoj mreţi.
Mreţni printeri, fax ureĊaji, prijenosna raĉunala i drugi korisnici mogu zahtijevati svoju
kabelsku utiĉnicu. Obojeni plaštevi utiĉnica su takoĊer dobar naĉin identifikacije na razini
fiziĉke konekcije [38]. Nova tehnologija koja je postala raširena je VoIP I dopušta specijalnim
telefonskim ureĊajima da koriste podatkovnu mreţu pri uspostavi telefonskog poziva.
Prednost ove tehnologije je izbjegavanje skupih razgovora na udaljenim relacijama u
40
razmjerima razgovora dviju osoba smještenim na razliĉitim kontinentima na Zemlji, pa i bliţe.
Drugi ureĊaji kao printeri i raĉunala mogu biti prikljuĉeni na IP telefon. Tada taj telefon
postaje „Hub“ ili „Switch“ za radnu površinu. Iako je ovakva nadogradnja planirana, dodatni
kabeli se trebaju postaviti da se omogući budući rast mreţe. Pogotovo IP telefonija i IP video
promet ce biti glavni potrošaĉi mreţnih kapaciteta u budućnosti. Da bi se zadovoljile
promjenjive potrebe korisnika u uredima, preporuĉuje se da se postavi najmanje jedan
slobodan kabel prema pojedinoj utiĉnici. Uredi mogu mijenjati svoju uporabnu pokrivenost od
jednog do više korisnika. Ovo moţe utjecati nedovoljnim radnim prostorom tj. nedostatkom
fiziĉke konekcije, pa je dobro pretpostaviti više korisnika u budućnosti.

41
 7. Zakljuĉak

U spektru raĉunalnih mreţa, projektiranje mreţnih sistema predstavlja jednu od

osnovnih i najvaţnijih uloga, bilo da je rijeĉ o izgradnji kompletnog mreţnog sistema od
poĉetka, ili o nadogradnji postojećeg, uvoĊenjem novih usluga i servisa za korisnike.
Komunikacijska infrastruktura predstavlja kraljeţnicu svakog poslovnog informacijskog
sistema, te izgradnji svakog mreţnog sistema mora prethoditi izrada kvalitetnog projektnog
rješenja, koje se naslanja na analizu postojećeg sistema, te kvalitetno definirane korisnikove
trenutne i buduće potrebe. Pojavljuje se sve veći broj korisnika, razliĉiti protokoli i
tehnologije, te multimedijske aplikacije koje zahtijevaju sve veću mreţnu propusnost. U
zadovoljavanju rastućih zahtjeva korisnika postavljaju se uvjeti za smanjenje rizika od grešaka
i pada mreţnog sistema, te brţeg otklanjanja mogućih problema. Za ostvarenje traţenih
zahtjeva jedna od najvaţnijih pretpostavki je izgradnja kvalitetne mreţne infrastrukture
visokih performansi, neovisne o tehnološkom razvoju i promjenama u proizvodima i
aplikacijama koje bi zahtijevale veća dodatna financijska ulaganja. Izgradnjom strukturnog
kabliranja umanjuje se mogućnost grešaka na najosjetljivijem dijelu mreţnog sistema, u
kablovskoj infrastrukturi. Strukturno kabliranje treba osigurati dovoljan broj prikljuĉaka
višestruke namjene, ĉiju će svrhu i obujam korištenja odrediti sam korisnik prema svojim
potrebama.
TakoĊer, da bi sve ovo funkcioniralo te da bi se sprijeĉila potencijalne greške, kvarovi i
zastoji u mreţi, prijeko je potrebna odgovorna administracija (upravljanje i nadzor) LAN-a.
Lokalne raĉunalske mreţe su bile, jesu i ostat će glavna pokretaĉka snaga informacijskih
aparata modernih velikih tvrtki i kompanija, kao jedino sredstvo za brz prijenos i razmjenu
razliĉitih vrsta informacija, poĉevši od tabliĉnih podataka, tekstualnih dokumenata i
knjigovodstvenih podataka do, u novije vrijeme, multimedijskih podataka (audio/video
signala). Normalno, prenos multimedije zahtijeva nešto novije tehnologije i stabilniji prijenos
bez mnogo gubitaka. Tehnologija se, kao i uvijek, razvija. Propusnosti mreţa vrtoglavo brzo
rastu i obaraju granice, tako da bi moglo doći do situacije kada problem neće biti
komunikacija i brzina prijenosa na Internetu ili u bilo kojoj drugoj, kako globalnoj, tako i
lokalnoj mreţi, nego će problem predstavljati brzina rada samog raĉunala i komponenti u
njemu, kakve ih danas poznajemo. A pošto je isplativost uvijek bila glavna crta LAN-ova,

42
stare mreţe bi mogle poţivjeti još dugo uz manje, još uvijek priuštive i isplative fiziĉke
nadogradnje. Za to vrijeme, velike propusnosti će morati ĉekati potpuno nove i drukĉije
generacije raĉunala, ĉije komponente neće kaskati za optiĉkim komponentama koje povezuju
raĉunalnee mreţe, njihove ĉvorove i komponente.
Strukturno kabliranje definira izvedbu mreţe zvjezdaste topologije. Strukturno
kabliranje je neovisno od aktivne opreme, povezivanje ide preko standardnih protokola te
omogućava dovoljan broj prikljuĉaka višestruke namjene koje će odrediti sam korisnik po
svojim trenutaĉnim potrebama. Neki realni napredak u bliskoj i dosta realnijoj budućnosti
LAN-ova mogao bi se naći u razvoju novijeg i sigurnijeg mreţnog softvera i mreţnih
operativnih sistema (jer sigurnost rada na mreţi u zadnje vrijeme postaje sve aktualnije
pitanje), kao i u uvoĊenju novih mreţnih i komunikacijskih standarda i protokola.

43
8. LITERATURA

[1] A. S. Tanenbaum „Raĉunarske mreţe“ prevod 4 izdanja, Mikro knjiga, Beograd 2005

[2] N. Petanjak, “IEEE 802” Fakultet Elektrotehnike i Raĉunarstva, Zavod za elektroniĉke

sustave i obradu informacija, Zagreb 2007
[3] www.etstuzla.edu.ba/biblioteka/informatika/mreze.pdf

[4] http://www.znanje.org/knjige/computer/net/02/uvod.htm
[5] http://people.etf.unsa.ba/~jvelagic/laras/dok/lekcijad2.pdf

[6] www.rc.etf.unssa.rs.ba/nastava/iv/mreze/Predavanja/1%20Uvod.ppt

[7] http://www.ffst.hr/~lmales/rm/rm-pog5.pdf
[8] http://www.c2.etf.unsa.ba/mod/resource/view.php?inpopup=true&id=7292
[9] www.unze.ba/am/informatika/01%20Uvod%20u%20racunarske%20mreze.ppt

[10] http://web.studenti.math.hr/~manger/mr/MrezeRacunala-06.pdf

[11]http://www.pmf.cg.ac.yu/Download.php?file=skladiste/predmeti/76/499c1126a084a/499c
113b46612Racunarske%20mreze%20i%20komunikacije.pdf&filename=Racunarske%20mrez
e%20i%20komunikacije.pdf

[12] http://www.znanje.org/knjige/computer/net/02/mrezni_standardi_i_protokoli.htm

[13] http://www.had-info.hr/savjetovanje2006_tolic.htm

[14] http://sistemac.carnet.hr/node/356
[15] http://mreze.layer-x.com/s020301-0.html
[16] http://www.phy.hr/~dandroic/nastava/rm/hub_vs_switch.pdf

[17] http://spvp.zesoi.fer.hr/predavanja/skripta/lan.pdf

[18] http://sistemac.carnet.hr/node/374
[19]http://www.croportal.net/forum/racunala/osnvni-uredjaji-lokalne-mreze-mrezna-kartica-
hubovi-routeri-3295/

[20]http://www.informatika.buzdo.com/s922.htm

[21]http://www.tycoelectronics.com/products/lanelectronics/images/24%20Port%20New%20
Switch.jpg

[22] http://www.comptechpro.biz/images/Cisco1800seriesrouter.jpg

44
[23] http://www.znanje.org/knjige/computer/net/02/postavljanje_kablova_u_lan.htm

[24]http://www.nikolateslasm.edu.rs/uploads/racunarske%20mreze%20i%20komunikacije/Me
dijumu%20za%20prenos%20podataka.doc
[25] http://networking.jobstown.net/images/utp%20and%20stp.jpg

[26] http://sistemac.carnet.hr/node/374
[27] http://www.avanzada7.com/eshop/images/patchPanel.gif
[28] http://www.schrack.hr/typo3temp/pics/f9b81a720a.jpg

[29] http://users.teol.net/~tasab/rac_mreze.htm
[30] www.etfbl.net/dokument.php?id=8490

[31] http://www.digit.co.yu/srp/mreze/index.php

[32] http://www.informatika.buzdo.com/s928.htm

[33]http://www.pf.unze.ba/seminarski/Postavljanje%20lokalne%20mreze%20(Skomorac%20
Smaila).pdf
[34] http://www.pittjug.org/catalog/pics/8_Port_Mini_Ethernet_Hub.jpg
[35] www.vidasov.googlepages.com/TomislavVucic_Diplomski_Rad.pdf
[36] http://hr.wikipedia.org/wiki/IEEE_802.3

45