ЛЕКЦИЈА БРОЈ 1.

ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОЗНОГ НОВОГ ВЕКА

 Промене које су се у науци, техници и култури догодиле у 15. веку означиле су крај
средњег и почетак новог века, у историји познатог и као модерно доба. Откриће
штампарске пресе Јохана Гутенберга најавило је ”ново доба” на целом европском
континенту, нарочито у развоју и ширењу културе.

 Прекретница која је означила крај средњег и почетак новог века јесте 1492. година,
када је морепловац Кристофор Колумбо са својом посадом стигао до америчког
континента;

 Поред ширења Европљана на амрички континент, у току 15. и 16. века Европу су
захватиле промене на пољу културе и религије. Покрет реформације Мартина Лутера,
настао почетком 16. века, довео је до подела и сукоба унутар католичког света. Верски
ратови који су захватили Европу у 17. веку смањили су утицај Цркве у односу на средњи
век.

 Хуманизам и ренесанса су довели до значајних промена у размишљању и свести

људи, као и до слабљења моћи Цркве.

 Прекретница у новом веку догодила се 1769. године када је откривена парна машина.
Њено откриће довело је до низа промена које су значајно утицале на начин производње и
убрзале индустријски развој европских земаља.

 Европу је крајем 18. и у току 19. века захватио низ револуција, које су довеле до
укидања феудализма и увођења капитализма као новог економског система.

 Велике европске државе биле су захваћене таласом револуције, док су балкански

народи дизали устанке и настојали да се ослободе османске власти. Поред тога, била је
присутна и борба за стварање нових колонија, искоришћавање јефтине радне снаге,
коришћење рудних богастава, освајање нових тржишта, те ширење политичког утицаја и
на друге континенте.

 Та борба је довела до сукоба између великих европских сила. Резултат све веће поделе
међу земљама које су настојале да спроведу своје интересе на том простору био је Први
светски рат, који се водио од 1914. до 1918. године.

 Ради лакшег проучавања нововековне епохе, извршена је њена подела на два дела.
Први део ове епохе почиње Колумбовим открићем Америке 1492. године и траје све до
открића парне машине Џемса Вата 1769. године. Овај део новог века у историји је познат
као рани период новог века или прединдустријско доба. Њега карактеришу интензиван
развој науке, технике и културе и велика географска открића.

 Период од открића парне машине до краја Првог светског рата 1918. године називамо
касни (позни) период новог века или индустријско доба. Основна карактеристика овог
периода је нагли развој индустрије, широм света се отварају бројне фабрике.
Индустријалци постају веома богат и утицајан слој друштва, а у својим фабрикама
запошљавају огроман број људи – радника, који се у потрази за послом масовно са села
досељавају у веће градове. Друштво индустријског доба је на тај начин почело да се мења
већ крајем 18. века, а у току 19. века догодиле су се промене и на другим пољима
друштвеног живота, пре свега у култури, науци и уметности.

 Развој медицине и грађевинарства пружио је неупоредиво боље и квалитетније услове

за живот него икада до тада. Богаћење друштва довело је и до напретка у просвети и
култури. По први пут систематски образовани широки слојеви становништва постепено
су постајали образовани грађани. Сви слојеви друштва претварали су се у модерне
нације – чврсте заједнице повезане свешћу о заједничкој прошлости, идеалима и нади у
бољу будућност.

 Основна државна знамења су застава, грб и химна. Многе државе су неке од својих
савремених симбола стекле још у средњем веку. Република Аустрија је своју заставу
стекла на основу легенде о владару чија је туника након неке битке била потпуно умазана
крвљу и једини бели траг је био испод његовог појаса. Тако су настале боје савремене
Аустрије. Српски грб је настао у средњем веку, на основу византијског грба са двоглавим
орлом са крстом и оцилима на грудима. Застава је настала у првој половини 19. века по
узору на руску, само обрнутог распореда боја.

 Велика географска открића изменила су и просторни оквир у проучавању историје. Док

је средњи век био везан само за историју Европе и Средоземља, нови век је обухватио
историју читавог света. Разлог томе је јачање појединих европских држава и ширење
њиховог утицаја на друге континенте.

 Главни носиоци политичких и друштвених промена у индустријском добу биле су

западноевропске земље, које су учествовале у географским открићима – Енглеска,
Шпанија, Француска, Холандија и Португалија. Новооткривене територије, пре свега
амерички континенти, пробудиле су велико интересовање европског становништва. Након
стварања САД крајем 18. века, историчари су се све више бавили изучавањем америчког
континента пре доласка Европљана, као и културом и обичајима домаћег, староседелачког
становништва.

 Српски народ је крај 18. века дочекао без својих народних држава, подељен између
Хабзбуршког и Османског царства и Млетачке републике.
 Тезе за лекцију бр.1

ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОЗНОГ НОВОГ ВЕКА

 Нови век (модерно доба) представља период у историји читавог света од краја 15. до
почетка 20. века. Започео је Колумбовим открићем Америке 1492.године, а завршио се
окончањем Првог светског рата 1918. године.

 Историчари су овај период поделили на два дела. Рани нови век, период од 1492.
године до 1769. године, назива се прединдустријско доба. Други део новог века,
индустријско доба или позни средњи век, започео је открићем парне машине 1769. године.

 Нагли развој индустрије утицао је на друштвене промене које су изазвале талас

револуција који ће захватити читав европски континент у 19. веку. Међу народима јавио
се осећај припадности и повезаности са заједницом, појавила се свест о нацији.

 Револуције су, у већини европских земаља, довеле до укидања феудализма, добијања

одређених грађанских права и успостављања новог друштвеног поретка – капитализма.

 Јачање европских држава и њихова борба за колоније продубили су њихове међусобне

несугласице. Резултат оваквих међународних односа био је највећи оружани сукоб познат
тадашњем свету – Први светски рат (1914 – 1918).

 Српски народ је током 19. века створио две државе: Србију и Црну Гору. Постепено их
је уређивао доносећи уставе и законе, стварајући државне и културне установе. Током
Првог светског рата, Србија је прихватила идеју југословенског уједињења.