Da li je parapsihologija nauka, pitanje je koje, naravno, nije od

juće, a nisu dakako od

juće ni pokułaji da se toj disciplini ospori svaka naućna
verodostojnost. Kada bi se nekim slućajem saćinio spisak ljudi od nauke
sklonih da izmeČu sujeverja i parapsihologije stave znak jednakosti,
pokazalo bi se da su oni łto tako misle joł uvek - ćak i
danas - daleko brojniji od onih koji na prethodno pomenuto pitanje ne bi
dali odrećan odgovor.

A naćin na koji protivnici parapsihologije osporavaju sve ono łto

se ne uklapa u njihov pogled na svet ne razlikuje se tako mnogo
od fanatizma lovaca na vełtice i progonitelja slobodnoumnih
naućnih istrašivanja uopłte, sem łto sreşom oni ne
raspolašu onako moşnim sredstvima gonjenja łto su ih njihovi
prethodnici u istoriji imali. Postoji, naime, osim nenaućnog i
neka vrsta "naućnog" fanatizma. Ko u to ne veruje neka samo
proćita one stranice knjige Sardšenta i Ajzenka na kojima
ova dvojica autora analizuju dva karakteristićna slućaja slepog
i potpuno neosnovanog osporavanja nekih ćinjenica łto protivreće
shvatanjima zatoćnika "naućne" kritike o kojima je reć. Kada su
Fransoaz i Miłel Gogelan objavili rezultate svojih ispitivanja
istaknutih sportista roČenih u znaku Marsa, ćlanovi odbora za
naućno istrašivanje tvrČenja o postojanju parapsiholołkih pojava
pregli su iz sve snage da ove rezultate po svaku cenu dovedu u
pitanje. Ne bi, razume se, cela ta prića bila vredna
nekog posebnog komentara da su se ćlanovi dotićnog odbora
ogranićili samo na to da kritikuju pretpostavke na kojima
astrologija poćiva. Oni su, meČutim, nastojali da poreknu,
ćinjenicama uprkos, i statistićku kompetenciju Gogelanovih, iduşi
u tome tako daleko da su gde god su mogli grubo i krajnje
netolerantno uşutkivali sve one koji su o tome imali drukćije
miłljenje. Tako su, recimo, Denisu Rolinsu, inaće kritićaru iz
njihovih sopstvenih redova, oduzimali reć na sastancima odbora i
ćak odbijali da objave njegove priloge u ćasopisu koji odbor
izdaje.
Joł je karakteristićniji i po svojim posledicama dalekosešniji
primer ovog, ako se tako
moše reşi, naućnog fanatizma łto ga nalazimo u izvełtaju
Nacionalnog saveta za istrašivanje pri Amerićkoj nacionalnoj
akademiji nauka, od decembra 1987. godine. Autori ovog
izvełtaja izjavljuju da nema nikakvog naućnog osnova za
tvrdnju da parapsiholołki fenomeni postoje.

MeČutim, joł u vremenu łto je prethodilo pisanju pomenutog

izvełtaja bilo je objavljeno jedno izuzetno ozbiljno i temeljno
istrašivanje Roberta Rozentala i Monike Mars iz koga proistiće da
je metodologija koju su parapsiholozi koristili znatno
pouzdanija od metodologije koriłşene u pet oblasti konvencionalne
psihologije. Ovaj nalaz Rozentala i Marsove bio je, meČutim, dobro
poznat autorima izvełtaja o kome je reć. Uprkos tome, oni su
potpuno ignorisali deo u kome se parapsiholozima odaje priznanje,
navodeşi samo
one delove u kojima se govori o dostignuşima konvencionalne
psihologije. A na pitanje
zbog ćega su to ućinili, ovi vatreni borci za stvar nauke
odgovorili su - neverovatno ali istinito - da se ćak i ne seşaju łta ih
je na to navelo.

Ne treba se onda ćuditi łto nas Sardšent i Ajzenk uveravaju da

je nauka "u dubini svoje dułe strałno konzervativna". Istini za
volju, ne nauka veş naućnici, ili joł preciznije veşina onih
łto se naukom bave. Otuda i otpor prema parapsihologiji
koji, zapravo, predstavlja samo poseban oblik otpora svemu onom
łto korenito dovodi u sumnju neku opłteprihvaşenu viziju sveta.
Valja, naime, neprestano imati u vidu - pogotovo kada je o ovoj
temi reć - da osim nenaućnih postoje i "naućne" predrasude, ili
drukćije i bolje rećeno predrasude pod maskom nauke. Neşe stoga
biti na odmet da u ovom kratkom uvodnom slovu skrenemo pašnju na
izvestan broj metodolołkih uputstava neophodnih svakom onom ko bi
da razmiłljanju o parapsiholołkim temama pristupi sa nekom
neophodnom merom nepristrasnosti. Prethodno, meČutim, ne bismo smeli
izgubiti iz vida
da svaka ona disciplina koja petenduje na naućni status mora najpre imati
neke egzaktno
provereni i utvrČeni predmet izućavanja, izvestan korpus
ćinjenica ćije postojanje ne podleše nikakvoj sumnji.
To svakako nije neka naroćita mudrost i svako bi se u naćelu sa
prethodno pomenutom napomenom lako mogao slošiti. U praksi je to,
našalost, mnogo teše, bar kada je o parapsihologiji reć, pa otuda
i potreba da se ukaše na nekoliko prepreka łto stoje na puti nepristrasnog
procenjivanja naućnog statusa ove discipline. Formulisaşemo
ih u vidu izvesnog broja koliko kratkih toliko i neophodnih upozorenja.

· Upozorenje prvo : Ako nełto nismo u stanju da objasnimo, to joł uvek ne

znaći da
to nełto ne postoji.

· Upozorenje drugo : Ako nam se za neku pojavu nudi neko

apsurdno tumaćenje, ne znaći da te pojave nema.

· Upozorenje treşe : Ako neka pojava korenito

protivreći svekolikim nałim prethodnim saznanjima, ne moše to biti
dovoljan razlog da je porićemo.

· Upozorenje ćetvrto : Ako meČu onima łto se nekom

disciplinom bave ima prevaranata i łarlatana, kako u teoriji
tako i u praksi, odatle ne sledi zakljućak da su svi oni łto se u
toj disciplini ogledaju prevaranti i łarlatani i u teoriji i praksi.

I najzad, ako iz priznavanja neke ćinjenice proistiću izvesni

neugodni, pa ćak i łtetni zakljućci u praktićnom pogledu, to joł
uvek ne znaći da takva neka ćinjenica ne postoji.
A da su sva ova upozorenja sasvim na mestu, svedoći nam
oćigledno i uverljivo upravo knjiga Sardšenta i Ajzenka sa kojom i
otpoćinje ova parapsiholołka biblioteka. U toj knjizi
su na retko trezven i kritićan naćin sabrane neke od najvašnijih
tekovina parapsihologije
iz kojih i na osnovu kojih nedvosmisleno proistiće zakljućak
da se ovoj disciplini ne moše osporiti naućno dostojanstvo.
Danas je, naime, veş sasvim pouzdano dokazano, dokazano pre svega
eksperimentalno - da parapsihologija, kao i svaka druga nauka,
ima svoj predmet ili drugim rećima izvestan krug ćinjenica
po nećem sasvim osobenih i nersvodljivih na ćinjenice iz drugih
naućnih oblasti i łto je najvašnije proverljivih na egzaktan
naćin.

Grubo uzevłi, mogao bi se onaj krug pojava łto ih parapsihologija

izućava podeliti u dve grupe. U prvu grupu spadaju fenomeni
psihokineze, telepatije i vidovitosti. U drugu grupu spada
fenomen takozvane prave prekognicije. Psihokineza, telepatija i
vidovitost imaju kao svoj zajednićki imenitelj ono łto bi se moglo
nazvati istrovremenołşu. U svim ovim slućajevima prostor kao da
ne postoji, a taćke izmeČu kojih se uspostavlja izvesna
komunikacija nalaze se u prostoru takoreşi uporedo. Nasuprot
svemu tome, prava prekognicija, koja za razliku od lašne - tu
razliku Sardšent i Ajzenk ne pominju, predstavlja moş predviČanja
one buduşnosti łto u datom trenutku ne postoji ćak ni u zametku,
podrazumeva odnos dvaju vremenski udaljenih taćaka, pri ćemu
subjekt stepenice na putu ka nekom u sadałnjosti potpuno
nepostojeşem zbivanju na izvestan naćin preskaće. Za svaku od
ovih paranormalnih sposobnosti postoji danas ćitav niz
eksperimentalno izvedenih, pouzdanih dokaza u skladu sa
najviłim naućnim
standardima. Iz mnołtva takvih dokaza izdvojişemo za ovu priliku
samo neke. Hajsted
je, recimo, dokazao da ima subjekata koji su u stanju da metalnu
traku saviju kao da je
izlošena pritisku tešine od pet tona, a da je pri tom uopłte ne
dodiruju. A Snel i Van der
Sidje eksperimentalnim putem su utvrdili da su neki naroćito
obdareni ljudi u stanju da
na razdaljini od trideset kilometara załtite pacove zarašene
babesijom, parazitom koji napada crvena krvna zrnca, i to samo na osnovu
fotografija dotićnih glodara.

Jednako tako pouzdano je utvrČeno i postojanje telepatije i vidovitosti

ogledima łto su ih, pored ostalih, vrłili Rizl i Prat - ova
dvojica sa parapsiholołki izuzetno obdarenim Ćehom Stepanekom - a
potom i ogledima obavljenim u medicinskom centru "Majmonid".
Naroćitu pašnju zaslušuju i rezultati do kojih je dołao
Honorton, vrłeşi ćitavih dvadeset godina takozvane gancfeld
eksperimente o kojima Sardšent i Ajzenk takoČe izvełtavaju u ovom,
jedanaestom po redu, izdanju njihove knjige.

2
Danas viłe nema sumnje ni u to da i prava prekognicija postoji.
Fizićar Helmut Łmit konstruisao je małinu pomoşu koje je
ubedljivo
dokazao da su subjekti sa paranormalnim sposobnostima u
stanju da
predvide ćak i tok raspadanja izotopa stroncijuma, a do
istih saznanja o fenomenu prave prekognicije, eksperimentalno
proverenih, dołli su i saradnici medicinskog centra
"Majmonid", vrłeşi oglede sa prekognitivnim snovima. Onima, pak,
koji osporavaju ovu parapsiholołku moş, pokułavajuşi da je svedu na
neku drugu, manje paradoksalnu sposobnost, postavljaju Sardšent i
Ajzenk sledeşe razlošno pitanje : Ako su, naime,
subjekti obdareni prekognicijom spoznavali buduşnost telepatskim
ili kakvim drugim slićnim naćinom, kojim su to onda oni
dosad poznatim ćulom mogli spoznati reć ili sliku ćiji nasumićni
odbir şe se obaviti tek sledeşeg dana, kao łto je to
bio slućaj u veş pomenutom medicinskom centru. Sardšent i
Ajzenk ukazuju i na neosnovanost pokułaja da se prava prekognicija
svede na psihokinezu, pozivajuşi se tim povodom i na Rajnov
meteorolołki kljuć. Rajn je, naime, vrłio eksperimente sa
pogaČanjem oscilacija temperature u predelima hiljadama
kilometara udaljenim od subjekata prekognicije. Pokazalo se
da ovim subjektima i u takvim slućajevima polazi za rukom da
otkriju buduşnost koja joł uvek ne postoji, jer bilo bi veş
sasvim besmisleno tvrditi da ti ljudi pomoşu nekih svojih izuzetnih
psihokinetićkih moşi mogu da utiću na temperaturne oscilacije o kojima je
reć.

Za šaljenje je, meČutim, łto ova dvojica autora ne pominju u

ovom kontekstu oglede sa oznaćenim sediłtima łto ih je najpre
vrłio doktor Osti, a potom naroćito skrupulozno i temeljito
profesor Tenev sa Parapsiholołkog instituta u Utrehtu. Tenev je,
naime, svom omiljenom subjektu, HolanČaninu Kroazetu, pokazao plan
jedne sale od trideset mesta i zahtevao od njega da se usredsredi
na neko od njih i pogodi ko şe na to mesto sesti, i to
u ćasu kad se o kasnije slućajno odabranim posetiocima joł niłta nije
moglo znati. Potom
su preko oglasa pozivani ućesnici u eksperimentu kojima, razume
se, nije moglo biti bilo
łta znano o prirodi ogleda o kome je reć i koji su iz svešnja
koverata izvlaćili brojeve mesta. Pokazalo se u nekih dvesta ogleda
ove vrste da je Kroazet uspevao da pogodi skoro sve ono łto
se od njega trašilo. Bilo bi, meČutim, smełno verovati da
je taj sposobnołşu prave prekognicije obdareni ćovek imao neku
takvu psihokinetićku moş da pomoşu nje usmerava na oznaćena
sediłta osobe o kojima u ćasu predskazivanja nije imao pojma.
Eksperimenti profesora Teneva znaćajni su i po tome łto
iskljućuju moguşnost svoČenja prave prekognicije na telepatiju. Dok
je Kroazet svoja predskazanja izricao, ni Tenevu, a ni bilo kome
drugom, kao łto je veş rećeno, nije moglo biti poznato niłta o
buduşim posetiocima sale u kojoj su eksperimenti sa oznaćenim
sediłtima vrłeni. MeČutim, ako je u pogledu legitimnosti
svog predmeta parapsihologija nesumnjivo dostojna statusa naućne
discipline, nema ona joł uvek jednu odliku koju druge nauke
veş uveliko imaju. Ako su parapsiholozi - to bar sad viłe nije
sporno - pouzdano utvrdili
postojanje izvesnog kruga osobenih ćinjenica - nazovimo ih
paranormalnim - oni zasad nisu u stanju da nam za te ćinjenice
ponude neko eksperimentalno provereno tumaćenje. Ali - da joł jednom
i tim povodom podsetimo na ono prvo ovde pomenuto metodolołko
upozorenje - ako neko nełto nije u stanju da objasni, ne znaći
da to nełto ne postoji.
A iskułenje da se ospori ono łto nismo u stanju da protumaćimo toliko je
jako da mu nije
odoleo ćak i jedan od dvojice pisaca ove knjige, Sardšent, koji
je izdvojio svoje miłljenje kada je reć o nekim nalazima łto idu u
prilog postojanja fenomena reinkarnacije.

Primer poućan zato łto svedoći u prilog opravdanosti i jednog

drugog ovde pomenutog metodolołkog upozorenja. Priznati da
postoje ćinjenice koje ukazuju na moguşnost reinkarnacije ne
znaći samim tim usvojiti i etićke i religijske pretpostavke
 ućenja o reinkarnaciji i potom na osnovu manjkavosti tog ućenja
poricati samu tu ćinjenicu. Nalazi
dr Stivensona, na koje se poziva Ajzenk, a koje osporava Sardšent
i koje, uzgred rećeno, moše da potkrepi i eksperiment Delpas o
kome se u ovoj knjizi ne govori, upuşuju samo
tek na zakljućak da postoji nełto łto nadšivljava nału fizićku
smrt. A da li to łto nas nadšivljava predstavlja izvesnu duhovnu
sułtinu koja şe potom većito trajati i da li se reinkarnacija
vrłi prema etićkim normama njenih verskih zatoćnika - o
tome sam fenomen łto ga je dr Stivenson ispitivao ne govori bał niłta.

3
Mošemo se, naravno, pitati hoşemo li jednog lepog dana moşi da
objasnimo sve ono łto
je danas joł uvek neobjałnjeno i o ćemu nam parapsihologija
govori. Tełko da je neko kadar, kako danas stvar stoji, da nam
ponudi zadovoljavajuşi odgovor na to delikatno pitanje. MeČutim,
ćak i ako svi oni fenomeni kojima se parapsihologija bavi
ostanu zauvek neprotumaćeni, ni to joł uvek neşe biti dokaz da ih nema.

Nikola Milołeviş
4

Ankete sa "obićnim" ljudima pokazuju da veşina njih veruje

u vanćulno opašanje
(ESP - Extra-Sensory Perception). Veşina smatra da su lićno
došiveli telepatiju. Veşina veruje u "snove koji se
ostvaruju". Zanimanje za "paranormalne" pojave je trajno,
filmovi, knjige i ćlanci o tome pojavljuju se neprestano. Pa
ipak, "katalozi" ćudesnih i izuzetnih dogaČaja ostaju duboko
nezadovoljavajuşi. Ljudi šele objałnjenja, a ne spiskove.

Pitanja najćełşe glase : załto se to dełava ? Kako se dełava ?

Ovakva pitanja pripadaju podrućju nauke, ona su zahtev da
znanje bude dublje i osmiłljenije. Svi imamo radoznalost i
šelju da istrašimo, izmerimo, razumemo. Ali ankete sprovedene
meČu naućnicima pokazuju da samo mali deo njih veruje u
postojanje ESP, iako (łto
je ohrabrujuşe) ima sve manje onih koji kategorićno tvrde
da niłta tako ne moše
postojati. Da li je to zato łto nisu obavljena istrašivanja koja
bi im omoguşila da otklone neverovanje u ESP, ili bar da
dopuste da je tako nełto moguşe ? Ili oni, iz ćiste
predrasude i upornosti, odbijaju da pogledaju dokaze ?

Mi smatramo da postoji ćitavo bogatstvo dokaza koji govore u

prilog tome da da su ljudske "paranormalne" sposobnosti stvarne.
 Oni obuhvataju telepatiju, vidovitost i prekogniciju (a to su
vidovi ESP), kao i psihokinezu (skraşeno PK). Smatramo da su ove
sposobnosti, mada tełko uhvatljive, ipak sastavni deo ljudske
prirode, jednako kao inteligencija ili lićnost. TakoČe
smatramo da su od praktićnog znaćaja. Dokazi koje izlašemo
u ovoj knjizi pokazuju da u tim pojavama postoje odreČene
zakonitosti, poredak, smisleni obrazac. Na bavimo se "praznim
anomalijama". Dokazi su razlošni i ubedljivi. Slućajevi se
ponavljaju mnogo puta, a u njima se pokazuje doslednost.
Nas dvojica smo naućnici, i zato je nała osnovna oblast zanimanja
naućno izućavanje paranormalnog; ipak, predmet knjige Objasniti
neobjałnjeno nije samo to. Ona se bavi i mnogobrojnim paranormalnim
iskustvima u svakodnevnom šivotu, iskustvima bez kojih, zapravo,
i ne bi imalo łta da se naućno proućava. Neki od najuspełnijih
ESP ogleda bili
su pokułaji da se rekonstruiłu psiholołke okolnosti u kojima
se, u stvarnom šivotu,
najćełşe dogode spontana, neoćekivana ESP ispoljavanja. Moramo
se oslanjati i na oglede i na iskustva iz šivota.

Prvo izdanje ove knjige łtampano je pre jedanaest godina. Od tada

su obavljeni mnogi visokokvalitetni ogledi i izućavanja,
naroćito u oblastima małinske PK, isceljenja, reinkarnacije i
iskustava vezanih za blisku smrt; postignuti su i istinski proboji
(taj izraz smo veoma pašljivo izbegavali pre jedanaest godina) u
statistićkoj obradi ranijih i novih rezultata istrašivanja. Mnogo
toga se desilo, i dełava, łto odršava nałe zanimanje i uzbuČenje.
Dok smo pripremali ovu knjigu za łtampu, doznali smo sa velikom
tugom da
je umro Ćarls Honorton, mošda najistaknutiji parapsiholog u
poslednjih ćetvrt veka. Honorton je autor radova vrhunskog
kalibra, a prema nama se postavio prijateljski i velikodułno;
pripremio nam je izvełtaje o najnovijim nalazima za ovo novo
izdanje. Veoma smo to cenili. Njegovim prijateljima on şe
veoma nedostajati, a gubitak za parapsihologiju je nenadoknadiv.
Pre jedanaest godina napisali smo : "Nema razloga da
ne verujemo da şe nam predstojeşe godine pokazivati sve veşi i
veşi deo slike." Prijatno
je videti koliko se novoga pojavilo na vidiku, i preneti to prołireno
znanje ćitaocima.

Hans Dš. Ajzenk i Karl Sardšent, Decembar 1992.

Nauka je moşna alatka za istrašivanje sveta. Izuzetno je napredovala u

dvadesetom veku
i dala nam duboke uvide u najosnovnije procese šivota i materije.
Napretkom nauke svet
je svakako postao opasniji - za łta je atomska bomba najćuveniji simbol
- ali smo stekli i neke velike slobode, na primer slobodu od
zaraznih bolełtina i od gladi. Nismo viłe u potpunoj zavisnosti od
šivotne okoline u kojoj smo se zadesili; pitajte o tome bilo
kog KanaČanina koji ima centralno grejanje, usred zime. Ove
slobode daju obićnim ljudima moguşnost neuizmerno bogatijeg šivota,
ali daju i privid da je nauka proces otkrivanja koji vodi
glatko prema nekom skupu nepromenljivih, konaćnih odgovora. Niłta
ne bi moglo biti dalje od istine.

Połto se ova knjiga u velikoj meri bavi parapsihologijom kao

naukom, vašno je odrediti
łta je nauka.

Jedan dobar opis nauke glasio bi : nauka se, u svakom vremenu, sastoji
od mreše teorija
i modela koji pokazuju kako svet deluje, kao i od vojske istrašivaća
koji uporno formuliłu
i proveravaju te modele i teorije. Postoje, naravno, izvesna
pravila koja vladaju u oblasti formulisanja teorija i modela i
u uporeČivanju istih sa eksperimentalno utvrČenim ćinjenicama.
Jedna teorija ili model treba da objasni zbog ćega se
ljudi, ćestice ili predmeti ponałaju na naćin na koji se
ponałaju, a osim toga treba da predvidi kako şe
se ponałati u buduşnosti. Ako ona ovo ne ćini na odgovarajuşi
niti na pouzdan naćin,
onda mora biti zamenjena nekom drugom teorijom ili nekim drugim
modelom. Eto, to je slika koju mnogi naućnici, kao i filozofi nauke,
imaju o nauci. U stvarnosti, łtołta nije bał tako jasno i ćisto
"izrezano". Nisu sve nauke iste. U nekima teorija ima veşi ili
manji udeo; merila za ocenjivanje vrednosti teorija u nekim
naukama su drugaćiji nego u nekim drugim. Na primer, ono łto vaši u
fizici ne mora vašiti u psihologiji.

Postoje i odreČena pravila o izvoČenju ogleda; oni se mogu

izvoditi na rČav naćin ili na dobar. PreovlaČujuşe miłljenje je
sledeşe : da bi rezultati nekog ogleda bili prihvaşeni kao
istiniti, neophodno je da i drugi eksperimentatori doČu do
istovetnog rezultata. Ovo
je u naćelu lepo, ali u stvarnosti, kao łto şemo videti, mošda
ne moše bał uvek tako
jednostavno da se "preseće".

Nauka je jedan naćin da se postiše znanje i razumevanje. Ali taj

naćin nije statićan; on
se menja, razvija. Grełke se dełavaju, i to ćesto. Praksa se ćesto ne
uklopi u teoriju. Ovo
je knjiga o parapsihologiji, o naućnom istrašivanju pojava za koje
se odmah na poćetku kaše da su "anomalije" i da ne spadaju u
"normalno" (nego su paranormalne); utoliko viłe nam je potrebna
svest da nauka nije nepogrełivi, potpuno objektivni marł prema
konaćnom shvatanju svega. Mnogi naućnici smatraju da su fenomeni
kao ESP nemoguşi zato łto su protivni najosnovnijim zakonima
fizike. MeČutim, ovo glediłte je neodršivo. U osamnaestom veku veliki
francuski hemićar Antoan Lavoazije proglasio je da na nebu nema
nikakvog kamenja, i da, prema tome, ne moše nikakvo kamenje sa neba
padati na zemlju; zbog ove "odluke" slavnoga Lavoazijea, muzeji su
iz svojih izlošbenih postavki sklonili meteorite koje su imali. Eto
postupka koji, sa stanoviłta nałeg danałnjeg znanja, izgleda (i
jeste) smełan. Nećijom proizvoljnom odlukom istina je naprosto
povućena iz upotrebe ! Godine 1850. nemaćki fiziolog Johanes Miler
objavio je da nauka nikada neşe ustanoviti brzinu prostiranja
nervnog impulsa; samo dve godine kasnije, Herman fon Helmholc
ustanovio je tu brzinu. Kad je Ernest Raderford, fizićar koji je
prvi rascepio atom, poćinjao svoje studentske dane, njegov tutor mu
je rekao : "Nemoj ti uzimati fiziku, ne vredi se tom naukom
gnjaviti, o prirodi materije otkriveno je veş sve łto je imalo da
se otkrije, pa je naućnicima preostalo samo joł da malo
preciznije iskašu neke sitnice !" Zanimljivo je pomisliti łta bi
bilo da je mladi Raderford poslułao taj savet. Ćinjenica da se
u slojevima ozona iznad Arktika pojavila ogromna rupa
prenebregavana
je godinama, zbog toga łto su kompjuteri amerićkih naućnika
bili programirani da

6
poniłte svaki podatak koji je "anomalija" - to jest, koji isuviłe
odstupi od onoga łto
"mora biti" istina. Darvinova teorija evolucije ostaje na snazi (sada u
novom, modernijem obliku, koji se naziva neo-darvinizam), ali je i
šestoko napadnuta, iz dobrih razloga, od strane pojedinih naućnika,
meČu kojima je biolog Soren Lovtrup.

Ovakvih primera nesavrłenosti i naglih zaokreta za 180 stepeni ima

u istoriji prirodnih nauka mnogo. U istoriji drułtvenih nauka
problemi su joł i veşi. Jedan primer je ekonomija. Sada je
manje-viłe prihvaşena ćinjenica da klasićne ekonomske teorije ne
mogu objasniti kako se i załto u industrijskim zemljama Zapada
dogaČala istovremeno sve veşa inflacija i sve veşa nezaposlenost u
razdoblju 1980-1989, niti kako se posle toga, u uslovima savladane
inflacije, nezaposlenost ustalila ćvrsto i uporno na visokom nivou.
Drugi primer je psihologija. Godine 1970. u toj nauci na sva
zvona je objavljivano
da şe "uskoro", a najdocnije za dvadeset godina, biti dokazana
neuralna priroda ljudskog
uma - dakle, da şe biti pokazano i dokazano da sve pojave u
ljudskom umu proistiću u celosti iz rada ćovekovih nervnih şelija,
neurona. Dołla je, meČutim, i uveliko prołla,
1990. godina, a na tom polju postignuti napredak je,
hoşemo li reşi otvoreno :
zanemarljiv. Nije pogrełno uverenje da je nauka jedno dinamićno i
moşno sredstvo za istrašivanje sveta. Nauka to jeste. Ali
nauka je, kao i sve drugo łto ćovek svojim snagama
preduzima, podlošna mnogobrojnim grełkama i predrasudama, koje se
mogu odršati u nekim slućajevima veoma dugo. Naroćito je vašno da
uoćimo da nauka ćesto odbija da se bavi istinskim anomalijama,
pojavama koje nikako ne mogu da se uklope u prihvaşene łire
naućne istine. To je od bitnog znaćaja za parapsihologiju, zato łto se
ona prvenstveno bavi bał takvim anomalijama. Autorima ove
knjige, i uopłte
parapsiholozima, neprihvatljivo je glediłte koje se u nauci ćesto
ćuje, a koje kaše : "ESP
je u suprotnosti sa fizikom - dakle, ne moše postojati". Jer to
nije niłta drugo do novi
Lavoazije koji nam opet govori da kamenje ne moše padati s neba.

Za tu prilićno nesreşnu postavku uma ćesto se kaše da je

"skeptićnost". A istina je suprotna. Skeptićnost je stav istrašivaća
koji, suoćen sa nekom anomalijom (kao łto je ESP) kaše : "Ćekaj,
łta je ovo ovde ? Daj da mi to bolje pogledamo." Nije uopłte
skeptik onaj kritićar koji, ne ustajuşi iz svoje fotelje,
jednostavno proglałava da izvesne pojave ne mogu postojati i,
łtaviłe, odbija da utrołi i minut na razmatranje dokaza koji mu
se nude. Pravi skeptik je skeptićan i prema opłteprihvaşenim
teorijama, uvek spreman da
objektivno proceni i neki sasvim nov, sasvim suprotan dokaz.

Tokom ćitave istorije ljudskog drułtva bilo je izvełtaja o

dogaČajima koji se nikako nisu
mogli objasniti tada vašeşim naućnim teorijama. Ti dogaČaji obićno su
svi bacani u jednu zajednićku kategoriju, "paranormalno", koja mošda
nije najsreşnije nazvana, ali koje şemo se mi ovde dršati zato
łto je postala dobro poznata. Ne moše se poricati da je
"paranormalno" svojevrsna stara vreşa u koju je nabacano sve i
svałta i kojełta. ZaČite
malo u ćitanje knjiga i ćasopisa o paranormalnom, pa şete ubrzo naleteti
i na astrologiju, ćudoviłte iz Loh Nesa, tobošnju "energiju
Zemlje", vanzemaljce koji skakuşu po svetu i uvlaće ljude u svoje
NLO, a bişe, bogami, i isceljenja pomoşu ćiste šelje da se neko isceli,
zatim prića o astralnim projekcijama, o reinkarnaciji i joł drugih
trista ćuda i divota. Toliko je malo zajednićkog u svim tim
prićama i fenomenima da, zaista, nemamo razloga
za verovanje da neki objedinjen uzrok ili mehanizam stoji iza
njih. Ako šelimo naućni
pristup, onda nam je najpametnije da se usredsredimo na one
pojave koje se najlakłe mogu proućavati i za koje se ćini da ih
povezuje neko naćelo. Kao najbolji kandidati
za tako nełto izdvojile su se dve ljudske sposobnosti
koje izgledaju paranormalno. Prva je ESP, vanćulno opašanje.
Obićno se deli u tri kategorije, a to su : telepatija
(uspostavljanje veze izmeČu dve osobe na vanćulni naćin),
vidovitost (sticanje saznanja
o predmetima ili dogaČajima, ali ne kroz ćula), i prekognicija
(vanćulno saznavanje o dogaČajima koji şe se tek dogoditi).
Druga paranormalna ljudska sposobnost je PK, psihokineza, a
to je vladavina uma nad materijom : sposobnost da se utiće na
razne predmete, dogaČaje ili na sudbinu drugih ljudi samim
naprezanjem volje. Joł od antićkih

7
vremena pa sve do danas bilo je, i ima, izvełtaja o ESP i o
PK, a ankete pokazuju da veşina ljudi veruje da su lićno
iskusili nełto od toga (naroćito telepatiju). Jasno je i naućniku
i ne-naućniku da ako informacije ne stišu senzorno, dakle kroz
pet poznatih ćula (łto i jeste definicija ESP), onda moraju
stizati na neki drugi naćin. Vredi zapaziti da reć "vanćulno" nije
najpovoljnija, jer sugeriłe da je reć o pojavi koja uopłte ne
ide ni kroz jedno, ni kroz kakvo ćulo, łtaviłe o pojavi
koja je sasvim "van" normalnog delovanja ćoveka. I joł
sugeriłe da ono łto je van ćula, iz nekog razloga mora ostati i
van naućnog istrašivanja. MeČutim, nedavna istrašivanja pokazala su
da ljudska bişa deluju na viłe od pet ćulnih nivoa. Naime,
svi su izgledi da ima mnogo ljudi koji uspevaju, na
neki naćin, da osete Zemljino magnetno polje, kojim je
nała planete okrušena. Zahvaljujuşi tome, ti ljudi uspevaju i da
se orijentiłu u magnetnom polju, da odrede gde su u njemu. Ovo
łesto ćulo moše raditi kao dopuna ostalih pet ćula (a to su vid,
sluh, dodir, miris i ukus) mada je mnogo slabije od njih. U
radu ovog łestog ćula ne mora biti nićeg paranormalnog. Łtaviłe,
ono se moše blokirati sasvim jednostavno. Bał kao łto nekome
mošemo da zavešemo crnu krpu preko oćiju, posle ćega on ne moše
niłta da vidi, tako mošemo osobi koja ima magnetno ćulo da
prićvrstimo elektromagnet,
makar i vrlo mali, na glavu; posle toga, ta osoba neşe moşi da
se orijentiłe na osnovu
Zemljinog magnetizma. Elektromagnet stvara magnetno polje koje
je u njegovoj neposrednoj blizini mnogo snašnije od Zemljinog;
drugim rećima, to je jedno lokalno polje, nevelikog domałaja, ali
tu gde postoji, ono je jaće. Elektrićna struja koja protiće kroz
kablove dalekovoda, kao i kroz transformatore, takoČe stvara oko
sebe magnetna polja, koja su u blizini ovih instalacija mnogo jaća
nego Zemljino magnetno polje (ćije su linije sile vrlo slabe). Zato
ćovek sa magnetnim ćulom ne moše, u blizini takvih
instalacija, da se orijentiłe na osnovu Zemljinog magnetizma.

Na Univerzitetu Nortvestern u SAD radi naućnik Frenk Braun

koji je decenijama dokazivao da promene Zemljinog magnetnog polja
utiću na mnoge prirodne procese, pa i
na metabolizam pojedinih morskih bişa; ćak i na respiraciju
biljaka. Naućni establiłment
je tokom svih tih godina prenebregavao Braunove nalaze, ili ih
osporavao, ili ismevao, ali
se pokazalo da su istiniti. Dakle, moguşe je naućno proućavanje
ljudskog magnetnog ćula, iako to nije jedno od dobro znanih pet
ljudskih ćula. To je primer, ili analogija, za ESP : pokazuje da
su moguşa istrašivanja nećeg sasvim novog, koja şe se jednog
dana povezati sa onim łto je veş poznato.

Pogledajmo pobliše neke od prijavljenih slućajeva ESP i PK. Kakvi

su to dogaČaji bili i na
koji naćin oni sugeriłu postojanje vanćulnog opašanja ?

Reć prekognicija je latinskog porekla (precognitio). Ona

znaći "saznavanje unapred", dakle, saznavanje nećega łto se joł
nije desilo, i to ne kroz ćula niti razmiłljanjem. (Kad neko na
osnovu poznavanja situacije dobro razmisli łta je verovatno da şe
se desiti, i pokaše se da je u pravu, to je predviČanje; nije
prekognicija.) Veş hiljadama godina provlaći se verovanje da
neki pojedinci imaju proroćki dar. Ovo verovanje dalo je
ogromnu drułtvenu moş i autoritet nekim mestima, takozvanim
"proroćiłtima", kao łto
je bilo naselje Delfi u Grćkoj. Svakojaki predviČaći i predskazivaći,
ćitaći znakova, i slićni,
uticali su tokom vekova na duhovni i politićki šivot vašnih
ljudi, pa i ćitavih naroda. Ako ostavimo po strani ta stara
vremena, mošemo pogledati dvadeseti vek i slućajeve prekognicije u
njemu. Za nałe potrebe ovde odabrali smo samo dva dramatićna
slućaja prekognicije u Britaniji u novije doba. Godine 1966. na domak
rudarskog seoceta Aberfan
u Jušnom Velsu otisnula se ogromna gomila iskopanog uglja, ćitavo
brdo uglja. Za samo nekoliko sekundi ova lavina, pomełana sa
blatom, srułila je seosku osnovnu łkolu i naprosto je zbrisala.
Poginulo je sto dvadeset osmoro dece i łesnaest odraslih, ukupno
sto ćetrdeset ćetiri osobe. Jedan dnevni list kasnije je tvrdio da je
to najveşa katastrofa u vreme mira koja se na engleskom tlu ikada
dogodila. Evo jednog opisa te pogibije. "Prvo sam videla jednu
staru łkolsku zgradu u dolini. Onda jednog velłkog rudara, a onda
ugljenu lavinu kako se obrułava niz planinu. Ćitavo brdo uglja
letelo je nadole, a tamo,

8
ispod, videla sam jednog dećaka sa dugaćkim łiłkama na ćelu;
izgledao je potpuno ušasnut, prepadnut na smrt. Onda sam dugo
gledala operacije spasavanja. Imala sam utisak da je onaj dećak
ostao negde ispod uglja, ali da je na kraju spasen. Ali izgledao je
tako ojaČeno. Nikako ga ne mogu zaboraviti. Uz njega sam videla
jednog od spasilaca; imao je neobićan łiljati łlem."

To je izjavio neki oćevidac ? Ne bał. Odron u Aberfanu zbio se

21. oktobra u 9.15 ujutro. Navedene reći izgovorila je jedna šena
dan ranije, 20. oktobra uveće, pred łest svedoka koji su
potvrdili da je ona to tada rekla. Nalazila se tada u
Spiritualistićkoj crkvi u Plimutu, tri stotine kilometara
jušnije. O ovoj svojoj viziji govorila je takoČe jednoj
komłinici, u 8.30 izjutra, dakle 45 minuta pre katastrofe u
Aberfanu. Evo nałeg drugog primera. Prvog juna 1974. u 16.53
dogodila se velika eksplozija u hemijskoj fabrici
"Najpro" u engleskom gradu Fliksborou, u jušnom delu pokrajine
Hambersajd.

Opustołeno je nekih łezdeset hektara zemljiłta na kome se

nalazila fabrika. U ovoj iznenadnoj, sasvim neoćekivanoj katastrofi
poginulo je dvadeset osam ljudi, bilo je viłe stotina ranjenih,
a manje ili veşe łtete zabelešene su na oko dve hiljade
zgrada u Fliksborou. Tog istog dana, ali u podne, jedna mlada
šena koja je gledala televiziju u gradu Klitorpu (tridesetak
kilometara daleko od Fliksboroua) "videla" je i "ćula" kako spiker
na vestima javlja o eksploziji u Fliksborou i pogibiji
nekoliko ljudi. Ovo je pomenula jednom paru, svojim prijateljima
koji su u to vreme boravili u njenoj kuşi. Postoje, dakle,
svedoci. Jedna osoba je videla jedan dogaČaj pre nego łto se
desio. Mi, u ovom trenutku, ne kašemo da su ova dva
dogaČaja dokazi da prekognicija postoji. Navodimo ih samo kao
ilustraciju, jer ima mnogo takvih izvełtaja koje nije lako
odbaciti. Postoje jednako upećatljivi primeri telepatije. Vratimo
se jedan vek u prołlost. Navodimo
deo izvełtaja Britanskog drułtva za ESP istrašivanja. "Godine
1867. moja sestra je
iznenada umrla od kolere. Priblišno godinu dana posle njene
smrti ja sam postao trgovaćki putnik. Joł osam godina posle
toga, 1876, desio se sledeşi dogaČaj. Jednoga dana, taćno u
podne, u mojoj sobi, koja je tada bila blistavo i veselo
osunćana, postao sam najednom svestan da je prisutan joł neko, neko ko
sedi levo od mene. Okrenuo sam
se i jasno video moju dragu sestru. A evo potvrde, sasvim
izuzetne potvrde za ovu moju
tvrdnju..." U nastavku svog iskaza, taj ćovek je objasnio da je
na priviČenju zapazio, na jednom obrazu, blistavo crvenu
ogrebotinu. Kad je isprićao roditeljima łta mu se prićinilo,
njegova majka se veoma uznemirila, jer do tog trenutka niko na
svetu osim nje same nije znao da je ona, kad je
pripremala telo svoje kşeri za sahranu, slućajno ogrebala jedan
obraz pokojnice. O tome nikad, nikom, ni jednu reć nije kazala.

Da li je to bio slućaj telepatije izmeČu majke i sina ? Ili komunikacija

izmeČu šive i nešive osobe, izmeČu jednog uma koji je joł u telu i
drugog uma koji je telo napustio ? Ima mnogo ovakvih izvełtaja,
toliko ubedljivih da ih ne mošemo naprosto prenebregavati.

Jedan mnogo ćełşi slućaj moguşe telepatije dogodio se jednome od

dvojice autora ove knjige. Jedne većeri osetio je neodoljivu šelju
da ode u posetu jednoj svojoj prijateljici, ne osobito bliskoj,
iako je bila veş kasna noş, ne normalno vreme za uzgredne
posete. Kad je stigao, nałao ju je vrlo potresenu, uplakanu, jer
ona se sa svojim mladişem upravo te većeri posvaČala i on ju je
udario. Dolazak posetioca veoma joj je pomogao da
se utełi i smiri. Da li je uputila telepatski "signal za pomoş" ? Mnogi
ljudi kašu da su imali
slićne došivljaje. Vidovitost, kao łto smo rekli, nije isto łto i
telepatija, ali razgranićenje izmeČu ta dva oblika ESP moše
biti nejasno, jer informacija o nekom dogaČaju ili predmetu
mora postojati u nekom umu, negde; łta ako vidovit ćovek,
zapravo, samo uzima informacije, telepatski, od nekog drugog ? Ali
ima prića o pronalašenju predmeta koji su bili sasvim
izgubljeni, ili ćak vekovima izgubljeni, kao i o radu
takozvanih paranormalnih detektiva, a to su veş slućajevi koje je
teše objasniti telepatijom. Najzad, PK : łta şemo sa tim prićama
o delovanju "ćiste volje" na materiju ? Malo ima ljudi koji nisu
ćuli za slavnog (ili : neslavnog) Uri Gelera koji je izvodio
predstave u kojima je navodno savijao kałike i viljułke snagom
svojim misli. Da li je to bilo łarlatanstvo i prevara, ili je bilo
stvarno, miłljenja su podeljena. To sa navodnim savijanjem metala tek
nedavno je dodato prićama o PK, koje, po tradiciji, sadrše
neobjałnjivo pomicanje nekih

9
predmeta, odizanje ljudi od zemlje (levitaciju) i slićno. U jednom
zabelešenom slućaju kombinovane PK i telepatije, jedna šena videla
je priviČenje osobe koja je umrla veoma daleko odatle, a u isti
mah zidni ćasovnik u sobi se zaustavio. Prekognicija, telepatija,
vidovitost i PK nalaze se u jezgru paranormalnog, barem
sa stanoviłta nas koji istrašujemo eventualno postojanje takvih
skrivenih ljudskih sposobnosti. Ljudi sagledavaju te ćetiri kategorije
kao
odvojene i razlićite, ali to bi sve mogli biti delovi istog procesa, iste
pojave. Nije lako razlikovati PK od ESP, joł teše je razlikovati
pojedine kategorije unutar ESP, pa je zato u upotrebu ułao izraz
"paranormalne moşi" koji pokriva sve te, pa i druge moguşnosti. Mi
şemo se u ovoj knjizi dršati pretešno izraza ESP i PK, a naroćito
kad opisujemo oglede izvoČene radi konstatovanja tih pojava;
takoČe u slućajevima kad bi pribegavanje izrazu "paranormalna moş"
bilo prevelika pedanterija.

Sa kakvim problemima se suoćavamo u istrašivanju spontano

nastalih ESP i PK
dogaČaja ?

Isprićali smo nekoliko dogaČaja koji su bili spontano (dakle,

neplanirano, nepredviČeno) ispoljavanje paranormalne moşi. Da li te
priće dokazuju, ili ne dokazuju, da ESP i PK postoje, ili, barem,
da li su to istinske anomalije ? Jesu li to pouzdani izvełtaji,
da li
su percepcije bile stvarne ? Mošemo li verovati onima koji su to
prićali - verovati da ne
lašu ?

Lako je naşi ilustracije za ćinjenicu da istrašivaći moraju, u

ovom pogledu, da budu izuzetno oprezni. Godine 1964. britanska
TV stanica "Anglija" objavila je intervju sa istrašivaćem po
imenu Toni Kornel, snimljen ispred neke kuşe koja je
navodno bila opsednuta. Posle prikazivanja te emisije, javilo se
petoro gledalaca sa tvrdnjom da su videli neko priviČenje koje je
virilo preko Kornelovog ramena. "Anglija" je reagovala tako łto je
pustila istu emisiju iz poćetka, ali je prvo upozorila
gledaoce da paze na tu moguşnost i da se jave stanici
(pismom) ako vide nełto ćudno. Ovog puta javilo se dvadeset sedam
ljudi; eto jasnog dokaza da şe ljudi biti viłe skloni da nełto
vide ako ih neko navede na verovanje da se ima łta
videti. Połto u ovom slućaju dokaz mora postojati na
traci, pogledali smo i sami. Iza Kornela je jedan prljav
i garav prozor predeljen drvenim stubişem na dva dela. Kornelova
senka pada na taj prozor. Bujna małta zaista moše od te senke
i od prozora sastaviti "nełto". Inaće svih trideset dvoje
koji su "videli" duha videli su drugaćijeg - ni dvoje nisu prijavili isti
tip duha !

Zakljućak ? Kao prvo, nała ćula nisu sto posto pouzdana;

ponekad nam se nełto naprosto ućini, prićini. Drugo, ljudska
bişa su podlošna sugestiji. Ćak i kad je neko lićno bio prisutan
i iz blizine gledao neki dogaČaj - dakle, kad je pravi oćevidac
- njegovo
svedoćenje moše biti netaćno. To se pred sudom pokazalo
nebrojeno mnogo puta. Naravno, u nekim slućajevima briga oko
varljivosti nałih ćula je viłe ili manje vašna nego u nekim
drugim slućajevima. Ako se setimo ćoveka koji je video prikazu
svoje pokojne sestre, vašan je samo jedan element, ta ogrebotina;
a da li je on razne druge elemente njenog izgleda uoćio bał tako
dobro kao łto tvrdi, to je nebitno.

I ljudsko pamşenje hoşe da prevari. Psiholozi su ustanovili da se oblik i

sadršaj onoga łto smo zapamtili menjaju, sa proticanjem vremena,
u nałem pamşenju. Nała seşanja postaju jednostavnija i jasnije
odreČena, ponekad i dramatićnija i zanimljivija nego łto je
u stvarnosti bilo. To vaši za ono u ćemu smo bili oćevici i ućesnici,
a pogotovo za sve ono
łto smo od nekog drugog ćuli. Preprićavanja iz druge ili treşe
ruke, dugo posle samog dogaČaja, mogu biti istinita, ali mogu
biti i toliko izoblićena da ne vrede bał niłta. Idealan
slućaj za nas je ako ćovek koji ima nełto da javi o ESP ili PK
dogaČaju napiłe to,
ili govori pred kamerom tako da njegov iskaz bude snimljen na
traku - łto pre, dok joł
nije prołlo mnogo vremena od tog dogaČaja. Ovo nam se ne dełava bał
ćesto. Kao prvo, mali je broj ljudi koji mogu da pozovu nekog
odreČenog parapsihologa koji bi mogao biti zainteresovan da ćuje
njihovu priću. Kao drugo, naroćito kad su dogaČaji potresni, ljudi
reaguju sa toliko emocija da im se ćini da je belešenje ili
snimanje iskaza nepotrebno, beznaćajno. I łto je najgore, mnogi
ljudi koji mošda došive trenutke prekognicije ne

10
reaguju odmah, jer ne shvate znaćaj svoje vizije, ne pomisle da
şe se to stvarno desiti; jave se tek kad ćuju da se desilo, a
tada je prekasno. Idealni prekognitivni izvełtaj mora biti
dokumentovan pre nego łto u javnost polete vesti da se nełto
desilo - dakle, mora biti "nezagaČen" takvim javnim znanjem
da je nełto veş bilo. Samo takav izvełtaj predstavlja
racionalnom istrašivaću ćvrst dokaz o postojanju prekognicije.
Svedoci su ipak korisni. Łest svedoka u Plimutu potvrČuje da je
ta šena imala viziju katastrofe pre nego łto se ugalj u Aberfanu
odronio. Łto viłe svedoka, to je manja verovatnoşa da oni lašu i
da je to sve prevara. Prevara je malo verovatna kod obićnih
ljudi, ali poprilićno verovatna kod onih koji tu imaju neke svoje
interese. Toboše paranormalno obdarena Tamara Rand "predosetila" je
da şe na amerićkog predsednika Ronalda Regana pucati jedan
atentator - na televiziji je prikazana emisija koje je
"dokazala" ovaj slućaj prekognicije. Posle se ispostavilo da se
Randova, posle tog atentata, dogovorila sa nekim ljudima iz te
televizijske stanice da smuşkaju lašni dokumentarac. Treba, uz to,
uzeti u obzir i predvidljivost nekih dogaČaja. Łta ako se neko
trgne iz sna i vidi pokraj svog kreveta priviČenje koje lići na
njegovog ujaka, a ujutro dozna da je taj ujak umro bał te noşi
? Telepatija ? Mošda, ako je ujak bio mlad i zdrav.
Mošda i ne, ako je imao osamdeset pet godina, bio bolestan
od raka, i lešao u nekoj bolnici kao beznadešni slućaj.
Łto je neki dogaČaj predvidljiviji, to je vizija o
tom dogaČaju manje paranormalna, manje prekognitivna. Našalost, u
nekim slućajevima nije lako ustanoviti kolika je bila verovatnoşa da
ćovek naprosto predvidi (razumnim razmiłljanjem) da şe se
to i to desiti. Vrlo je nezgodan i posao oko procenjivanja
lićnosti onoga koji prijavi da je
imao telepatsko iskustvo, kao primalac ili kao połiljalac telepatske
poruke. Pretpostavimo
da se jednoj majci u snu snilo da şe umreti njen sin, koji je
bankarski slušbenik (łto nije osobito vratolomna profesija) i da je
on sutra stvarno umro. Taj ćovek bio je mlad i zdrav, zaista je
tełko bilo predvideti da şe tako naprasno da umre. Ali łta ako
je ta majka bila oduvek neurotićna, oduvek obuzeta mislima o svom
sinu (dakle, sa fiksacijom
na njega) ? Łta ako je veş godinama, svake noşi, sanjala da şe
se njemu nełto ušasno
desiti ? U idealnom slućaju trebalo bi da proućimo kakva je
lićnost taj koji nam nełto javlja, i koliko ima integriteta,
ćasti i istinoljubivosti. MeČutim, takvo "presliłavanje" nekog
ćoveka moše da bude vrlo nepouzdano, subjektivno, kao i svojevrsna
blamaša i neprijatnost. Takvi problemi postoje. Ali oni nam ne
daju pravo da dignemo ruke od daljih nastojanja da osvetlimo
oblast paranormalnih moşi. Svako istrašivanje prirodnih pojava
skopćano je sa tełkoşama. To łto problema ima, samo je razlog da
potrašimo bolje, pouzdanije, informativnije naćine za
utvrČivanje da li ESP i PK postoje ili ne postoje.

Kako utvrditi, naućnim naćinom, da paranormalne moşi postoje ?

Naravno, na taj naćin
łto şemo pripremiti i izvrłiti oglede u kojima şe biti
iskljućeni (ili taćno uraćunati) problemi koje smo
identifikovali dosad : neopouzdanost ljudskih ćula,
sugestibilnost, predvidljivost dogaČaja, razne lićne slabosti pojedinca.
Ogled bi morao biti tako isplaniran
da ga kasnije mogu ponavljati i drugi istrašivaći, da bi
rezultati mogli da budu verifikovani. (Za naućnu parapsihologiju
bitna je ponovljivost, odlika o kojoj şemo kasnije govoriti viłe.)
Nadasve treba da budemo sposobni da izraćunamo koliki su izgledi
da zbog neke puke slućajnosti ili podudarnosti dobijemo
lašne ili zbunjujuşe rezultate.
(Połto na svetu ima viłe od pet milijardi ljudi, verovatno je da şe se
svakoga dana barem jednome od njih dogoditi nełto za łta je
verovatnoşa manja od jedan prema milion.) Parapsihologija kao
nauka uspostavljena je u tridesetim godinama ovog veka, i
to jednostavno : izveden je izvestan broj ogleda sa pogaČanjem łta
je na kartama (za kartanje). Naravno da tu nedostaju bogatstvo,
slošenost i emotivni naboj spontanih ESP došivljaja, ali su
barem naćela vrłenja ESP ogleda bila jasno prikazana i
isprobana. Kasnije u ovoj knjizi pogledaşemo neke druge testove,
kudikamo slošenije, prefinjenije i privlaćnije nałoj intuiciji.
Iskljućivanje konvencionalnih pet ćula prvi je zahtev kod ESP
testova. Ispitivać mora dobro da pripazi da ispitanicima ne
ostavi bał ni najmanju, nikakvu moguşnost da upotrebom
poznatih pet ćula doznaju koja karta je koja, to jest
koji su simboli na njoj. (Ovo vaši i kad umesto karata za
igranje koristimo neke druge

11
predmete o kojima ispitanik treba da pogaČa koji su i kakvi su.) Kad
testiramo telepatiju, ne sme postojati nikakva, ni najmanja moguşnost da
ućesnici jedan drugom nełto dojave putem vida, sluha, dodira i
slićno. Ako hoşemo da testiramo samo vidovitost, a da
iskljućimo telepatiju, ćak ni sGm ispitivać ne sme znati ciljnu
informaciju. Łpil karata koje
su dobro promełane, zatim zamotane u nełto i zatvorene u
kutiju koja je najzad i
zakljućana poslušio bi dobro za ovo poslednje testiranje.
Iskljućivanje podvale drugi je zahtev kod ESP testova. Ne sme se
ostaviti moguşnost da su se, u šelji da nas prevare, ispitanici
dogovorili izmeČu sebe, ili ispitivaći izmeČu sebe, ili neki
ispitanik sa nekim ispitivaćem. Iskljućivanje problema zaboravljanja
i netaćnog svedoćenja treşi je zahtev.
U praksi ovo znaći da bi rezultati ogleda trebalo da budu
zabelešeni odmah - dakle, bez
ikakvog odugovlaćenja; objektivno; i pod dobrim uslovima. Kod
pogaČanja karata, ovo bi znaćilo da onaj ko beleši treba da beleši
odmah, a pri tom da ni sGm ne zna kakav je stvarni redosled
karata u tom izmełanom łpilu, a da neko drugi, ko nikako nije
mogao
da sazna łta je ispitanik rekao i łta je ispitivać zabelešio,
otkljuća kutiju i ustanovi i zabeleši kakav stvarno jeste redosled
karata u łpilu. Onda tek treba uporediti ta dva niza informacija i
ustanoviti koliko se podudaraju ili ne podudaraju. Ako su ta tri
zahteva zadovoljena, trebalo bi da budemo u moguşnosti da izmerimo
eventualnu prisutnost ESP ćinioca.

Naućnik Dšozef Benks Rajn osnivać je eksperimentalne

parapsihologije. On je tokom
tridesetih godina radio na Univerzitetu Djuk u Severnoj Karolini,
i svojim radom ćvrsto i trajno uveo parapsihologiju u akademski svet,
svet nauke.

Dšozef Benks Rajn pripremio je naroćite łpilove karata, sa ukupno

samo pet razlićitih, vrlo jednostavnih łara. Dakle, ispitanik je svaki
put imao da se opredeli izmeČu samo pet moguşnosti, i to jednostavnih.
Ukupno je u łpilu bilo dvadeset pet karata, po pet od svake
vrste. Svaki put je łpil bio temeljito (mnogo puta) izmełan, da
bi redosled karata
u njemu bio sasvim nasumićan i nepredvidljiv. Ovim je uklonjena moguşnost
da ispitanik,
logićnim rasuČivanjem, zakljući bilo łta o njihovom
redosledu. TakoČe je otvorena moguşnost da ustanovimo da li je
ispitanik, i u kojoj meri, nagaČao nasumićno. Naućna istina o
ovom ogledu glasi ovako : ako je redosled karata zaista sasvim
nepredvidljiv, i ako ne postoji nikakav uticaj ESP nego samo
nagaČanje (ćisto nasumićno), mi mošemo matematićki predvideti koliko şe
puta ispitanik da pogodi.

Parapsiholozi za ovaj posao koriste jedno sasvim jednostavno

matematićko sredstvo koje
se nazove prosek. (Ili statistićka srednja vrednost, łto nije bał
sasvim isto kao prosećna vrednost; ali mi şemo to nazivati prosek
zato łto je to poznatiji, pristupaćniji termin.) Ponovişemo ogled
mnogo puta i ako nije bilo ESP dobişe se upravo
matematićki najverovatniji prosek, naravno.

Da vidimo kako to konkretno ide sa Rajnovim łpilom. U łpilu svaki put bude
dvadeset pet karata, a njihov radosled je svaki put zaista sasvim
slućajan. Svaka karta ima jednake izglede da bude prva, ili druga,
ili treşa, i tako dalje - dakle, jednake izglede da se naČe
na bilo kom od tih dvadeset pet mesta u nizu. Ovo znaći da kad
ispitanik izrekne neko
svoje nagaČanje koja je karta sledeşa, verovatnoşa da şe pukim
slućajem pogoditi iznosi taćno jednu petinu (1/5). Połto şe
morati dvadeset pet puta zaredom da to uradi, verovatnoşa
je da şe pogoditi u pet slućajeva, a promałiti u
dvadeset slućajeva.
(Matematićka formula za ovo glasi : 25 x 1/5 = 5.) Ali dobro
obratite pašnju : zakoni slućajnosti ne kašu da şe ispitanik svaki
put ostvariti bał pet pogodaka. Neki put şe on iz dvadeset pet
pokułaja postişi samo ćetiri pogotka, ili łest; bişe slućajeva
(ali to şe se reČe dełavati) da postigne samo tri, ili ćak sedam
pogodaka; joł reČe dogodişe se da pogodi samo dve karte ili da
pogodi ćak devet; i tako dalje. Drugim rećima, dogodişe se
odreČeno rasipanje pogodaka oko prosećne vrednosti. Mi, meČutim,
imamo dobro znani lek za ovo. Ako ispitanik polaše ćitav test
deset puta, trebalo bi da pogodi (po zakonima
statistike, sasvim nasumićno) pedeset karata. (Naime, 10 x 5 = 50.)

12
Provedemo, dakle, ćoveka kroz ovaj Rajnov test sa kartama deset
puta. Ako on postigne ukupno pedeset pogodaka, mi kašemo : da,
ovo je taćno ono łto se moše i oćekivati po zakonima verovatnoşe.
Ćovek je neki put pogodio malo viłe, neki put malo manje, ali
sveukupno je pogodio pedeset puta, dakle bilo je to nasumićno.

Ako on postigne łezdeset pogodaka, ili osamdeset, ili

stotinu pogodaka (ili, sasvim svejedno, ako ostvari samo
ćetrdeset, ili trideset, ili samo dvadeset pogodaka), mi
imamo naućnu osnovu da kašemo : gle, ovde kao da je delovalo
joł nełto, a ne samo puka verovatnoşa.

U nauci postoje neke tradicije, neki obićaji u vezi sa

ovim stvarima. Ti obićaji uspostavljeni su proizvoljno, ali veş
dugo se połtuju. Tako, na primer, u drułtvenim naukama smatra se
da ako istrašivać doČe do nekih rezultata za koje verovatnoşa da
se
(pukim slućajem) dogode iznosi samo 1 :20, onda to najverovatnije
nije bilo delovanje pukog slućaja nego joł nećeg. Ako şemo biti
iskreni, nema nekog jakog logićkog ili empirijskog razloga da
bał 1 :20 bude bitan odnos, mogli bismo se dogovoriti da bude i
drugaćije. Pa ipak, łto je manja verovatnoşa da se nełto namestilo pukim
slućajem, to je veşe samopouzdanje istrašivaća, jaće je njegovo
uverenje da je na tragu nećeg drugog, nekog ćinioca koji je tu
uticao. Ako je verovatnoşa bila samo 1 :20, to se moše napisati
i ovako : "Bila je samo 5%". A moše i ovako : "Verovatnoşa je
iznosila samo 0,05 ili pet
na stotinu". Ali ako je bila ne pet odsto, nego, recimo, samo jedan
odsto, oćigledno da şe
biti mnogo ćvrłşe nałe uverenje da se stvari nisu bał pukim slućajem tako
namestile.

Da se vratimo Rajnovom testu sa kartama, i nałem

ispitaniku koji je deset puta iz poćetka polagao taj test.
Ćovek je pogaČao ukupno dvesta pedeset puta, i trebalo bi da
je "potrefio" pedeset puta. Łta ako je on postigao łezdeset
pogodaka ? Niłta naroćito, verovatnoşa za to je joł prilićno
dobra. Tek sa łezdeset jednim pogotkom ona spada na
0,04. Ali sad ona poćinje naglo da opada. Łta ako ćovek "nabode" ćak
sedamdeset karata taćno ? E, vidite, verovatnoşa za to je znatno
manja, iznosi samo 4 promila (4 :1,000) łto znaći da od hiljadu
ljudi koje testiramo, najverovatnije şe samo ćetvorica uspeti da to
postignu. A ako on "nabode" ćak osamdeset taćnih ? Verovatnoşa da
se takav uspeh dogodi pukom slućajnołşu iznosi samo 1 :50.000.
Mošemo testirati ljude i nekim drugim predmetima, a ne kartama,
mošemo im dati veşi
ili manji broj pokułaja, to nije bitno; bitno je da nam jedna grana
matematike, statistika, daje moguşnost da pouzdano, naućno
izraćunamo kolika je verovatnoşa da ispitanik sasvim slućajno
pogodi. Drugim rećima, merimo koincidenciju. Łto je
neverovatnije ispitanikovo postignuşe, to smo uvereniji da je njemu
pomagala neka paranormalna moş,
da nije nagaČao zaista "naslepo". Ako je verovatnoşa jedan
prema milion, imaşemo
stvarno vrlo ćvrst objektivan dokaz da se taj ćovek poslušio joł
nećim - dakle, ESP-om; dokaz jaći od svih dosad prijavljenih
slućaja spontanog ESP, pa ma kako zanimljivi oni nama, subjektivno,
izgledali.

Slićna naćela vaše za testiranje PK. Veş mnogo puta se pokułalo

sa małinom koja baca kockice (za kockanje) i sa subjektom koji se
nalazi u blizini i koji prišeljkuje da se ostvari jedan odreČeni
rezultat, na primer da "padne łestica". Kockica ima, dabome, łest strana,
koje su oznaćene sa jednom taćkom, dve, tri, ćetiri, pet, i sa łest
taćaka; verovatnoşa da padne tako da sa gornje strane bude łest
taćaka iznosi, dakle, samo 1/6. Ako se nije dogodila neka
podvala (namełteno bacanje, kockica sa jednom stranom
malćice tešom...) u proseku şe u jednoj łestini bacanja pasti šeljena
strana.

Ćin merenja dozvoljava naućnicima da uporede łta se desilo kod

jednog ispitanika, łta kod drugog, treşeg; łta se dełavalo pod
razlićitim uslovima, i tako dalje. Daje nam priliku da jednog
dana (ako dokašemo ESP) saopłtimo da, na primer, "gospodin A ima
veşu ESP moş nego gospodin B" ili, da "skup uslova koje smo
oznaćili brojem 2 daje bolju priliku ESP sposobnostima da se
ispolje nego skup uslova koje smo oznaćili brojem 1", i tome
slićno. Mošemo takoČe meriti da li ispitanik, kad izjavi "Sad
sam vrlo

13
ćvrsto uveren ! Sad sam siguran !" zaista postiše viłe
pogodaka nego u drugim prilikama. Ovakva uporeČivanja su od
bitnog znaćaja ako šelimo ustanoviti kad se i kako pojavljuju (ako
se uopłte pojavljuju) ESP i PK fenomeni, kako im olakłati
pojavljivanje, kako ih podstaşi do nekog nivoa koji bi nam mogao
biti i od neke eventualne praktićne koristi, i, uopłte, kako da
shvatimo paranormalnu moş. U spontanim slućajevima ne dobijamo takvu
formalnu pravilnost rezultata, ne uspevamo da izmerimo razlike
niti da vrłimo taćna poreČenja. Zato nam spontano pristigle priće i ne
daju pouzdanje.

Zakoni statistike obuhvataju i slućajeve kad radi ne samo jedan

istrašivać, nego veşi broj njih u isto vreme. Pretpostavimo da
dvadeset naućnika preduzme da radi jedan isti niz ogleda,
istovremeno, ali na dvadeset raznih mesta, sa raznim
ispitanicima. Ako devetnaestoro ne dobiju niłta zanimljivo (sve se
ostvari po zakonima verovatnoşe i za sve se pokaše da je bilo
puko nagaČanje), a jedan dobije zanimljiv rezultat, za koji je
verovatnoşa bila samo 1 :20 - moše se desiti da samo taj jedan
naućnik objavi svoje nalaze i da to onda posluši nekim ljudima kao dokaz
da ESP postoji. Oćigledno da to neşe biti ispravno. Ali ovo neobjavljivanje
razoćaravajuşih rezultata nije stvarno bilo problem u dosadałnjem ESP
radu, jer razoćaravajuşi rezultati su itekako objavljivani (ćak i
mnogo ćełşe nego łto je to praksa u drugim naukama, našalost). I autori
ove knjige su, obojica,
objavili neke svoje neuspele oglede na polju paranormalnog.
U parapsihologiji je
verovatnoşa da se nełto potvrdno naČe tako mala, a neuspelih
ogleda je izvedeno tako mnogo, tako ogroman broj, da
eventualno neobjavljivanje nekih od njih nije vašno. Ovom
pitanju vratişemo se u poslednjem poglavlju nałe knjige.

Statistićki metodi koje smo ukratko objasnili poslušili su,

tokom poslednjih łezdeset
godina, kao osnov za mnogo hiljada ogleda. Veş postoji velika
"hrpa" strućne literature o parapsihologiji - izvełtaja o obavljenim
ogledima i o dobijenim rezultatima. Imamo li neki racionalni plan za
preispitivanje svega toga ?

Imamo. Prvo şemo razmotriti neke od najubedljivijih slućajeva i

videti da li se oni mogu objasniti poznatim, dobro shvaşenim
ljudskim sposobnostima. Ako se ne mogu tako objasniti, imaşemo
argument za tvrdnju da paranormalna moş moše postojati, ili, barem,
da se ponekad dełavaju istinske anomalije, nauci
nerazumljive. Nał cilj nije da
dokašemo da postoji paranormalna moş. Dokazi zahtevaju formalnu logiku
i matematiku.
Mi şemo se rukovoditi sudskim naćelom razumne sumnje. Mošda şemo se naşi u
prilici da kašemo : "Dokazi postoje, veoma su jaki. Iz tog
razloga, nama se ćini da je moguşe, pa ćak i veoma verovatno,
da paranormalne moşi postoje." A mošda şemo ipak morati na kraju
da priznamo da nema nikakvih ubedljivih dokaza.

Ako ih ima, iz toga niću mnoga zanimljiva pitanja. Jesu li

paranormalne moşi razlićitih ljudi razlićite ? Normalno bismo
oćekivali da jesu, zato łto se ljudi razlikuju i u svim drugim
sposobnostima i vełtinama kojih se mošemo setiti. Postoje
li okolnosti koje naroćito pogoduju ispoljavanju ESP i PK ? Ako
postoje, koje su, i zbog ćega je to tako ?
Na koji naćin bi paranormalna moş mogla delovati - ima
li u fizici ikakvih moguşih
objałnjenja za to ? Da li je paranormalna moş naprosto
suprotna zakonima fizike, nespojiva sa njima ? Najzad, da li je
paranormalna moş u nekoj vezi sa prastarom idejom
da ćovek ima ne samo telo nego i dułu ? Postoji li u nama,
kao łto je Dš. B. Rajn tvrdio,
neka "ne-fizićka" komponenta koja bi mogla davati paranormalnu moş
i koja bi mogla ostati posle smrti tela ?

Tako mnogo pitanja ! Ali prvo şemo morati dobro da pogledamo

dokaze, i to najbolje, najjaće dokaze koji u celokupnoj
dosadałnjoj literaturi postoje. Dok to ćinimo,
objałnjavaşemo załto mislimo da ti dokazi zaista ubedljivo
upuşuju na postojanje paranormalnih moşi ili barem anomalija. (Od
sada pa do kraja knjige govorişemo samo
"anomalija", radi sašetosti; neşemo svaki put ponavljati reći
 "istinska, neuklopiva u
zakone fizike", ali imaşemo na umu samo anomalije koje jesu
takve.) U sledeşa dva

14
poglavlja razmotrişemo ćetiri jaka dokaza. Reć je o dva
ćoveka izuzetno obdarena
"paranormalnim moşima" i o dva vrlo jaka małinska PK ogleda. Ovi
dokazi daşe nam mnogo povoda za razmiłljanje, na poćetku nałeg
putovanja
ka objałnjenju neobjałnjenog.
15

Ako postoje paranormalne moşi, osnovano je oćekivati da se neki

ljudi u njima naroćito
istaknu, i da tim putem postanu medijski slavni, poznati łirokom
krugu ljudi. Zaista ima nekoliko takvih ljudi; oni su uspeli da
proizvedu, i to ne samo jednom nego viłe puta, tokom dušeg
razdoblja, efekte koje moramo smatrati paranormalnim. Uspeli su to
pod strogo kontrolisanim uslovima, pred mnogim istrašivaćima i
posmatraćima. Njihovi uspesi pripadaju grupi najboljih postojeşih
dokaza o paranormalnoj moşi. Ujedno oni ilustruju
łta to, konkretno, rade ljudi obdareni paranormalnom moşi, kakve
bi mogle biti te joł
nepotvrČene ljudske sposobnosti. Iz literature o parapsihologiji
izdvojili smo dva ćoveka. Jedan je D. D. Houm, medijum iz
devetnaestog veka, a drugi je Pavel Stepanek, Ćeh po nacionalnosti,
koji je zahvaljujuşi svojim izvanrednim rezultatima u ESP
ogledima tokom łezdesetih godina uvrłten u Ginisovu knjigu
rekorda kao ćovek najobdareniji paranormalnim moşima na svetu.

Danijel Danglas Houm rodio se u Edinburgu, u Łkotskoj, godine

1833. Odgajila ga je
jedna njegova tetka. Kao dećak od devet godina odveden je u Ameriku.
Bio je bolełljivo i donekle neurotićno dete. Njegova majka smatrala
je da Danijel poseduje "drugi vid", to jest vidovitost. Danijel se
vrlo brzo uklopio u porodićnu tradiciju : veş sa trinaest godina
video je prikazu, "duha" jednog svog bliskog prijatelja. Ovaj
"duh" naćinio je tri kruga po vazduhu, i Danijel je objasnio tetki i
teći da to mora znaćiti da je taj dećko veş tri dana mrtav.
Rodbina se tome podsmevala, ali ubrzo su stigle vesti da je taj
dećak zaista poginuo taćno tri dana pre nego łto je Danijelu
dołla ta vizija. Ćetiri godine kasnije umrla je i Danijelova
majka, a on je tada video i njen utvarni lik. Posle toga tvrdio
je da mu takoreşi neprestano dolaze duhovi mrtvih.

RoČaci kod kojih je šiveo bili su Meri Kuk i njen muš. Imali
su, zaista, ćudnovato dete u svojoj kuşi. Mošete zamisliti kako su
se oseşali kad je sva kuşa poćela da jeći od raznih udaraca i
kuckanja (łto je osobeni znak po kome se prepoznaje takozvani
poltergajst,
"bućni duh"; o tome şemo govoriti kasnije). Danijel je verovao da
to ćine duhovi koje on
priziva; ali gospodin i gospoČa Kuk zakljućili su da je dećak
dozvao samog Sotonu, pa su
ga izbacili iz kuşe. Bukvalno - na ulicu.

To se dełavalo u vreme kad je Amerika bila zahvaşena pravom

manijom spiritizma. Smatra se da je ta moda krenula 1848.
godine iz Nove Engleske, gde su tri sestre objavile da su
stupile u vezu sa duhovima umrlih. Ta lokalna senzacija raspirila
se u nacionalnu opsesiju. Uskoro su hiljade, a zatim i stotine
hiljada Amerikanaca poćeli da dolaze na seanse gde su
tobošnji medijumi prizivali duhove mrtvih koji navodno
nastavljaju da šive u nekom drugom svetu. IzvoČaći su koristili
razne efekte, kao łto su tajanstvena kuckanja, glasovi i
nezemaljska muzika prividno niotkud, pojave svetlucavih prikaza,
"automatsko pisanje" (kad izvoČać toboš ne zna za sebe, a ruka
mu "sama" piłe), pa ćak i levitacija. U takvom ambijentu Houm je
zaćas nałao bogate pokrovitelje i poćeo nastupati kao spiritista,
to jest kao medijum. Njegovi duhovi mrtvih redovno su imali poruke
za šive.

Po tome se nije nimalo razlikovao od nekih petnaest hiljada

medijuma koliko je, po proceni jednog tadałnjeg komentatora,
operisalo na teritoriji SAD. Ali ubrzo je postalo oćigledno da
Houm, zahvaljujuşi raznovrsnosti i razmerama efekata koje je
postizao, predstavlja nełto sasvim drugo, klasu za sebe. Pred
mnołtvom svedoka, on je ćesto levitirao razne stvari, pa i
sebe samog, ćuli su se zvuci, nevidljive ruke su hvatale
prisutne ljude... Ti efekti nas zanimaju. Ako su bili
istinski (a ne prevara), oni predstavljaju snašan dokaz o
postojanju psihokineze.

16
!

Łta je, konkretno, radio D. D. Houm, i pod kojim uslovima ? Kao

prvo, treba reşi da
tokom dugotrajne i zadivljujuşe karijere, koja je potrajala
nekoliko decenija i ukljućila nastupe na dvorovima francuskog
kralja Napoleona III i ruskog cara Aleksandra II, Houm
ni jedan jedini put nije uhvaşen u prevari, niti ga je,
ćak, iko ozbiljno, sa ikakvim konkretnim dokazima, optušio da
je łarlatan. A bilo je, itekako, ljudi koji su se veoma
neprijateljski odnosili prema njemu i koji bi svakako veoma voleli
da ga diskredituju. Dalje, Houm je najviłe voleo da nastupa pri
 jakoj svetlosti. Obraşao se istrašivaćima i pozivao ih da doČu i
da krajnje skeptićno posmatraju i prate sve łto se dełava. Nije
trašio da mu se za seanse plaşa, pa je tokom šivota mnogo puta
tonuo u siromałtvo, iako je mogao lako zgrnuti veliki novac
da je samo hteo. Po svemu tome bitno se razlikovao od
velike veşine svojih kolega koji su itekako bili łarlatani i
opsenari; publika
je od njih zahtevala ćuda i oni su, pod tim pritiskom, uvodili u upotrebu
svakojake sprave
(i pomagaće) da bi proizveli lašne duhove, "ektoplazme" i
razne druge obmanjujuşe efekte.

Kucanje utvarnog porekla ćesto se ćulo na Houmovim seansama. Oko

stola su sedeli ućesnici u seansi; Houm bi ulazio u laki trans,
a onda su ti zvuci poćinjali u kuşi. Dva primera şe nam pokazati
koliko je to bilo dramatićno i koliko daleko od banalne podvale.

U blistavo osvetljenoj dvorani u francuskom dvoru, januara

1863, Houm je snagom svojih misli podigao stolnjak (platneni) sa
stola. Ali nije priłao sasvim blizu, ostao je nekoliko metara
udaljen od stola. Tada je jedan od njegovih neprijatelja,
austrijski dršavnik Meternih, jurnuo napred i hitro se zavukao pod
taj sto, da bi otkrio pomoşu kakve opreme, ili druge podvale,
Houm to radi. Nije nałao niłta, ali su u samom stolu poćeli da
odjekuju mnogobrojni i jaki zvuci, pravi baraš kucanja i lupanja.
Tokom jedne Houmove seanse u Engleskoj, u prisustvu łest svedoka,
ugledni fizićar ser Vilijem Kruks opazio je "vrlo jake vibracije nałih
stolica, zatim stola i poda, a onda smo stekli utisak da
se drmaju i sami zidovi i prozori". O problemu podvala govorişemo
joł, ali zasad samo
treba zapaziti da su efekti na toj Houmovoj seansi (i na mnogim
drugim seansama) bili vrlo velikih razmera, maltene ogromni.

Levitacija je takoČe redovno viČana na Houmovim seansama. Lord

Ader, ranije inostrani dopisnik londonskog Dejli Telegrafa, vodio
je, jedno vreme, uzorno dobre belełke o Houmovim seansama,
belełke koje je zapisivao neposredno posle zavrłetka seanse;
dokumentovao je ćak łesnaest levitacija stolova, od kojih su neki
bili toliko tełki da ih jedan ćovek, sam, ne bi mogao ni rukama
podişi (pa ćak ni ćovek daleko robusniji nego łto je bio mrłavi i
slabunjavi Houm). Houm je dizao u vazduh, samo snagom svojih misli,
i druge ljude, pa i samog sebe. Kruks je izraćunao da je ukupno
preko sto oćevidaca prisustvovalo levitiranju samog Houma. Veşina
njih imali su prilike da drše Houma za noge da ne bi odleteo
! U jednom slućaju Houm je levitirao jednu šenu zajedno sa
stolicom na kojoj je sedela.

Kruks je bio ćovek od nauke; preduzeo je kontrolisane oglede sa

Houmom, i pri tom se naroćito usmerio na efekte levitacije.
Houm je voleo muziku, a jedan od njegovih omiljenih efekata
bio je da levitira harmoniku koja je onda letucala i plesala po
sobi svirajuşi melodiju "Dome, slatki dome". Zato je Kruks kupio jednu
harmoniku i stavio je u kavez, a kavez je zakljućao; odneo ga je
pred Houma, ali ga je stavio na mesto gde Houm nije mogao rukama
da dosegne ni kavez ni harmoniku u njemu. Svejedno, taj muzićki
instrument se podigao i poćeo da lebdi po kavezu, da se pokreşe
tamo-amo i da svira razne melodije.

Houmovi najspektakularniji poduhvati, a to su izdušivanje tela i hvatanje

šara, odigrali su
se pred kraj njegove karijere; na nału sreşu, dobro su
dokumentovani - ućinili su to ser Vilijem Kruks i lord Ader, dva
ćoveka koja su imala dovoljno strpljenja i dobre volje da
pašljivo gledaju i zapisuju łta se dełava, pa i da pripremaju
oglede. (Za razliku od

17
mnogih koji su prema Houmu ispoljavali samo golo
neprijateljstvo. Francuski kralj Napoleon III plaşao je
maČionićarima i opsenarima da idu na Houmove seanse i da
pokułaju da ga raskrinkaju; nijedan nije postigao niłta. Houm je
ćak prognan iz Rima pod optušbom da je ćarobnjak; zbog toga
su u britanskom Parlamentu postavljana pitanja kako to
italijanska vlada postupa prema jednom britanskom dršavljaninu.)

Izdušivanje tela je ćudnovat fenomen koji se, opet, dogaČao pred

desetinama oćevidaca. Houm je protezao svoje telo, tako da je dobijao
na visini, ćak i po petnaest centimetara - postajao je, bukvalno, za
toliko viłi. Dok je to radio, ljudi su ga dršali, a neki su pritiskali
łake na njega. Houm je skoro uvek pozivao posmatraće da
pomno motre na svaku eventualnu prevaru. Kruksu se obratio rećima
: "A sad, Vilijeme, ponałaj se kao da sam
ja poznati opsenar, koji şe sve vas prevariti raznim
trikovima... Ne obraşaj nikakvu
pašnju na moja oseşanja. Ja se neşu uvrediti." I tako, okrušen sa svih
strana ljudima koji
su ga dršali za ruke i noge i upirali łake o njegovo telo,
Houm se poćinjao izdušivati. Jedan svedok prićao je da je jasno
osetio kako Houmova rebra "putuju" nagore, promiću ispod njegovih
łaka. Ima ćak i nekoliko izvełtaja da je Houm uspeo da izduši
tela drugih ljudi.

Hvatanje vatre odigravalo se tako łto je Houm uzimao iz ognjiłta,

na primer, grudvu šara veliku kao pomorandša, dršao je u desnoj
ruci, pokrivao levom, i onda duvao u šar
da se łto jaće razgori, do belog usijanja; onda je pozivao
posmatraće da se sami uvere
da oko njegovih prstiju palaca vatra. Ovo su gledali i Kruks i
Ader; takoČe su obojica imala povlasticu (ako je to prava reć)
da jednom prilikom gledaju kako Houm prilazi ognjiłtu, leše
potrbułke pred njega i bukvalno stavlja glavu u vatru, uranja
licem u šar i plamen !

Ovaj poslednji fenomen zaista je neverovatan. Ne moše se uporediti

sa ljudima koji bosi hodaju po šaru, jer oni samo povremeno, i
samo tabanima, stupaju u dodir sa ušarenom povrłinom. Izgleda da
ćovek koji zaista ubedi sebe da moše cupkati po šaru, zaista to
i moše, ali samo nakratko, i neşe pri tom zadobiti veşe
opekotine. (U jednom nedavnom ogledu sa hodanjem po šaru, jedini
ućesnici koji su pretrpeli neuspeh bila su dvojica skeptika, koja
su zavrłila u bolnici sa jakim opekotinama tabana.) Kruks je
nastojao da proveri kakve su ljudske sposobnosti za hvatanje
vatre; aktivno je potrašio druge ljude koji bi mogli raditi nełto
slićno. Nałao je samo jednog, nekog crnca koji je zaista dršao u rukama
komad gvošČa crveno usijanog, ali samo za tren; a posle toga je
"cela kuşa bila
joł satima prošeta mirisom pećenog crnca", piłe Kruks. Nikad nikakav miris
izgorele koše nije primeşen kad je Houm hvatao šar; niko, nikad,
nije ispoljio sposobnost da se izloši plamenu onako dugo kao
Houm. Posle tih poduhvata sa komadima šara, Kruks je
pregledao Houmove ruke i svaki put je ustanovio da su "meke i
delikatne kao šenske". U nekoliko predstava Houm je šar hvatao ne
golom rukom nego pomoşu maramice koju bi
mu dodao neko od gledalaca. Posle bi vratio toj osobi maramicu,
sasvim neołteşenu,
neoprljenu. Kruks je jednu takvu maramicu dao na hemijsku analizu
: nije naČeno niłta neobićno.

Prva moramo uzeti u obzir moguşnost da su svedoci nepouzdani. U

tom pogledu, spisi
Kruksa i Adera su blago kakvo se retko nalazi, jer ta dvojica su bila
neposredno prisutna i zapisivala su sve odmah, a ne tek mnogo
kasnije. Taćno je da ljudska ćula umeju da budu varljiva,
opašanje nije uvek taćno, a i pamşenje hoşe ponekad da nas
prevari, ali time se nikako ne moše objasniti levitacija u
blistavo osvetljenoj sali, niti prizor ćoveka koji je legao pred
kamin i zagnjurio lice u šar.

Łta ako se ti izvełtaji mogu objasniti kao neka vrsta kolektivne

halucinacije ? Łta ako je Houm bio hipnotizer, zapanjujuşe
sposoban ? U uglednom naućnom ćasopisu Nature jedan "naućno"
nastrojeni komentator izlošio je zamisao da Houm mora biti ili
hipnotizer sposoban da zavede ćitavu gomilu ljudi odjednom ili
vukodlak. Sama ćinjenica da se reć

18
"vukodlak" provukla na stranice Nature pokazuje u kakvu je
pometnju i u kakvo oćajanje dospeo ovaj Houmov protivnik !

Teorija o masovnoj hipnozi ili masovnoj halucinaciji ima mnogo

slabih taćaka. Kao prvo, veoma je mali broj ljudi koji su tako
podlošni hipnozi da şe zaista, ozbiljno, poćeti da haluciniraju
kad im neko "naredi". Drugo, broj svedoka koji su iz neposredne
blizine posmatrali Houmove efekte veoma je veliki. Nije
to bilo samo dvoje-troje niti samo jedanput. Treşe, Houm
je viłe voleo uslove koji nisu ni najmanje podesni za
halucinacije : seanse je dršao u blistavo obasjanim dvoranama. U
veşini prilika trašio je obilje svetlosti. Najzad, Kruks je
izveo oglede u kojima je merio tešinu pojedinih predmeta, a
ta tešina se pod uticajem Houmove snage volje menjala. Merni
instrumenti
ne haluciniraju.

Naravno, neki od ućesnika u seansama verovatno su bili, kao svedoci,

nepouzdani. Takva
su bila vremena : moda spiritizma bila je na vrhuncu, narod je
bio spreman da veruje u svałta i kojełta. Ali mnogi su sa
ogromnom skeptićnołşu gledali łta Houm radi
(Meternih, na primer; na poćetku i Kruks i Ader; takoČe jedna
grupa HolanČana koji su sebe proglasili za racionaliste i koji su
gledali Houma u Amsterdamu godine 1858), a za takve posmatraće ne
mošemo reşi da su lakoverni.

Postoji saglasnost velike veşine onih koji su pratili karijeru tog

ćudnog ćoveka, Danijela Danglasa Houma, (saglasnost ćak i kod
njegovih kasnijih osporavatelja) da veliki deo onoga łto su oćevici
prijavili ne moše biti pripisan nikakvoj halucinaciji. Znaći,
ostaju samo dve moguşnosti : ili je on bio varalica ili je u
njegovom prisustvu delovala neka doista neidentifikovana sila.

Neki od Houmovih efekata svakako imaju izvesnu auru opsenarstva,

trika. On ponekad
jeste dršao seanse u mraku, ili zahtevao da se svetla oslabe
pre levitacije ili nekog drugog dramatićnog efekta. Ponekad je
levitirao ćałe, one su letele neko vreme kroz vazduh, a onda se
naglo pojavljivale na sasvim drugom mestu. Neki njegovi efekti
bili su trivijalni, zaista, ali sa nałe strane bilo bi detinjasto da zbog
toga insistiramo da je on bio najobićniji scenski maČionićar. Trebalo
bi da usmerimo svoju pašnju najviłe na one dogaČaje gde je
najmanje verovatno da je blefirao.

Houmove seanse bile su ćesto na javnim mestima ili u kuşama

zainteresovanih graČana;
u takve zgrade Houm naprosto nije imao pristupa pre seanse.
Dełavalo se, ne jednom,
da ga povedu na neku takvu izvedbu i da on tek tada sazna gde
şe seansa biti. Pre, za vreme i posle seanse mnogi su pomno
proveravali nema li tu negde nekakvih sprava i spravica za
opsenjivanje. To su radili i Ader i Kruks. Nije, valjda, mogao
Houm u dšepu
da prołvercuje nekakvu skalameriju koja bi podizala sa poda tełke
stolove ili stolice u
kojima neko sedi !

Moguşnost da je imao potajne pomagaće takoČe je slabo verovatna.

Takvim ljudima
Houm bi morao da plaşa, i to mnogo da plaşa, ali on sam nije
bio plaşen za svoje seanse
i ćesto je bio bez novca - imao je u svom šivotu i jedno
razdoblje kad je morao dršati javna ćitanja knjiševnih tekstova da
bi zaradio za hranu. Morao bi, za onakve efekte, imati ćitavu
svitu pomagaća; a svaki takav mogao je otişi u redakciju nekih
novina i dobiti ogromne pare za ispovest kojom bi Houma demaskirao. Ali
nikada se nijedan takav nije pojavio.

Ono sa šarom i vatrom ćini se da je bilo gotovo nemoguşe

odglumiti; posmatraći su i sami oseşali vrelinu vatre, vrelinu šara u
Houmovim rukama.

Vredelo bi razmotriti joł jednu epizodu iz šivota tog izuzetnog

ćoveka, epizodu koja baca nełto svetlosti na psihologiju
njegovih kritićara i protivnika. Godine 1855. Houm je

19
odršao jednu seansu u kuşi dvoje ćuvenih pesnika, Roberta
Brauninga i Elizabete Brauning. Dok su to dvoje, i joł neki
ljudi, sedeli oko stola sa Houmom, jedan venac od cvetova pavetine
(koje su deca Brauningovih ubrala) podigao se u vazduh i blago
se spustio Elizabeti na glavu. Robert je ustao da bi iz
neposredne blizine gledao kako taj venac leti kroz vazduh.

Na nesreşu, Houm je tada progovorio i rekao da je Robert mošda

ustao u nadi da şe venac sleteti na njegovu glavu. Robert je veş
zavideo svojoj šeni na pesnićkom daru. Posle ove seanse,
Elizabeta je na sve strane hvalila i velićala Houma. Robert
Brauning je
to komentarisao, ali njegovi utisci o seansi menjali su se, sa
proticanjem vremena, na
ćudnovat naćin. Prvih godina posle seanse, pisao je prijateljima o tom
dogaČaju, ali nigde nije pomenuo da bi to mogla biti prevara. Tek
u kasnijem šivotnom dobu Robert je ubedio sebe da je seansa
morala biti "namełtaljka" i da je, łtaviłe, on uhvatio Houma u
podvali. Pobudu za ovo naknadno izoblićenje uspomena nije tełko pogoditi.

Svoje ogorćenje Robert je izlio godine 1864. tako łto je

objavio pesmu "Mutivoda medijum", dugu, prepunu otrova, o nekom
varalici koji je prepun tałtine, a niłta ne radi sem łto
obmanjuje narod. Svakome (sem Houmu) bilo je jasno da je
to ciljano na Houma; u nekim krugovima poćela se łiriti prića da je
Robert Brauning provalio Houmove blefove, prića bez ikakvog osnova. U
to vreme Brauning ni u jednom svom pismu joł nije rekao tako
nełto, a nije ni u svojim razgovorima sa jednim od
pionira istrašivanja paranormalnih moşi, F. V. H. Majersom.
Kasnije je knjiševni kritićar Dš. K. Ćesterton komentarisao da je
pesma "Mutivoda medijum" "splet realnosti i nerealnosti u
umu jednog ćoveka". Vidimo, dakle, da i negativne priće, koje
osporavaju nećiju sposobnost, umeju da "rastu" łto se viłe preprićavaju
- a ne samo pozitivne, potvrdne priće.

Mošda je najveşe tragedija Houmovog šivota bila u tome łto

nijedan tadałnji naućnik, osim Kruksa, nije imao hrabrosti da
testira Houma. Kruks je mnogo puta pozvao svoje kolege, eminentne
naućnike, da bez ikakvih ogranićenja stave Houma na probu, ali oni se nisu
odazvali ili su izrićito odbijali. Moramo i to imati na umu kad
razmiłljamo koliko su izvełtaji o Houmovim postignuşima pouzdani.
Mnogi tadałnji ljudi od nauke, veoma skeptićni, oćigledno
nisu imali hrabrosti da organizuju test u kome bi se i
njihova, skeptićna uverenja nałla na tełkoj probi i mošda srułila.

Łta na kraju da mislimo o svemu tome ? Kruksov zakljućak je

nedvosmislen : "Odbaciti
sva ova zabelešena svedoćenja znaćilo bi odbaciti generalno sva
ljudska svedoćenja..." Ovo je preterivanje, ali zaista smo suoćeni
sa obiljem kvalitetnog svedoćenja, tolikim obiljem da ga je
nemoguşe prenebregavati. Moramo, u nekom trenutku, pokloniti bar
malo poverenja svedoćenjima ljudskih bişa. Jer, na kraju, ćak i najstrošiji
naućni izvełtaji zasnovani na oćitavanju instrumenata kašu nam, u stvari,
łta su ljudske oći videle na tim instrumentima.

Neki od efekata koji se opisuju u svedoćanstvima o Houmu

svakako su mogli biti proizvod nepouzdanog opašanja ili
svedoćenja, vełto namełtene opsene, masovne halucinacije.
MeČutim, ostaje i mnogo drugih efekata, ostaje nam velika
kolićina dokaznog materijala koji se ne moše odbaciti tako lako.
Skeptićne knjige napisane o Houmu poprilićan su jad i beda. Za
razliku od onog łto su pisali Ader i Kruks, te knjige prepune su
praznih "Łta ako...", neosnovanih tvrdnji, moljakanja da se nełto
izuzme iz razmatranja, selektivnih navoda i slićnog. Nijedna
od tih knjiga ne daje ubedljivu i argumentovanu kritiku Houma
i njegovih moşi. Ipak, ćitalac koji se zainteresovao za Houma
moše naşi u nałoj bibliografiji, na kraju ove knjige, podatke i
o tim skeptićnim delima; bilo bi besmisleno da mi insistiramo da
samo jedna, nała strana priće sme da se ćuje. Houm je umro, njega
viłe nema. Nijedan slićan nije viČen od tih vremena pa sve do danas. Ali
hajde da se prebacimo sto godina bliše nałem vremenu, do jednog
pojedinca koji nastupa kao ispitanik u testovima paranormalnih moşi
veş dugo, mnogo duše nego
iko drugi. To je Pavel Stepanek.

20
!

Rusi i drugi Istoćnoevropljani oduvek su se šivo zanimali za vezu

izmeČu hipnoze i ESP,
mošda iz dobrih razloga, jer ćini se da hipnoza pomaše ljudskim
ESP sposobnostima da
se ispolje (vidi łesto poglavlje). Jedan od istrašivaća koji su
se naroćito usmerili na ovu oblast bio je Milan Rizl, diplomirani
antropolog, veoma zainteresovan za paranormalno. Poćetkom
łezdesetih godina poćeo je da vrłi oglede sa hipnozom kao
alatkom za ispoljavanje eventualnih ESP sposobnosti kod
ispitanika. Njegov postupak za testiranje
bio je dugotrajan i slošen : dobrovoljci su prvo prolazili kroz
vešbe stvaranja duhovnih
slika ("gledanje duhovnim oćima"), a onda se od njih trašilo da
se opuste i da silaze u sve dublja stanja transa; tek posle toga
im je nalagano da pokułaju pomoşu ESP da obave odreČene zadatke,
na primer da pogode łta je u nekoj zatvorenoj kutiji. Tokom ovog
rada, u kome je naiłao na pojedine ohrabrujuşe elemente, Milan
Rizl upoznao je Pavela Stepaneka.

Stepanek je bankarski ćinovnik, ćovek tih i neupadljiv. Ali dołao

je kod Rizla zato łto se zanimao za paranormalne moşi. Rizl ga
je testirao da vidi da li od njega moše biti dobar subjekt za
ESP pod hipnozom, ali Stepanek je slabo podlegao hipnozi, pa je
Rizl posle dva pokułaja bio manje-viłe spreman da odustane. U
treşem pokułaju nałla se neka trunćica ohrabrujuşih rezultata, i
Rizl je odlućio da prestane da hipnotiłe Stepaneka i da
ga testira na ESP pomoşu nekih karata koje su mu bile pri ruci
jer su zaostale od ranijih
studija. Svaka karta bila je velićine 12 x 8 centimetara, crna
sa jedne strane, a bela sa druge i skrivena od pogleda kartonskim
koricama kroz koje svetlost nije mogla proşi. Rizl
je stavljao jednu po jednu na sto pred Stepaneka i pitao kako
je okrenuta karta unutra - crnom ili belom stranom nagore.
Prethodno se potrudio, iako je ovo bio neformalni i ovlałni
poćetak, da dobro promeła sve, da bi raspored bio zaista nasumićan.
Stepanek je poćeo da pogaČa u primetno viłe od 50% slućajeva.
Posle nekoliko nedelja, njih dvojica
su bila spremna za poćetak formalnog istrašivanja.

Prvi formalni ogled dovrłen je u julu 1961. godine. U to vreme

Stepanek je radio u vrlo lakom hipnotićkom stanju (łto je u
kasnijim istrašivanjima s njim napułteno). Rizlova asistentkinja,
koja je radila sama u drugoj, zatvorenoj sobi, uzela je
deset karata i gurnula svaku u po jedne kartonske korice, pri ćemu
je nasumce odlućivala koju kartu şe gurnuti belom stranom nagore
ili crnom stranom nagore. Ti kartonski omotaći sa kartama
unutra dati su Rizlu, koji ih je prušao pred Stepaneka, jedan
po jedan. Ali Stepanek nije mogao videti ćak ni karton; ispred
njegovog lica bio je rałiren zastor. Stepanek nije ni video, ni
dodirivao karte niti omotaće, nego je naprosto pogaČao łta je
sa gornje strane : "Crna." "Bela." Rizl je zapisivao
svako takvo pogaČanje. Posle
zavrłenih deset pogaČanja uporeČivao je rezultat sa spiskom
dobijenim od asistentkinje, gde je pisalo kakav jeste raspored karata
unutra, to jest kako je koja okrenuta.

Mora se priznati da je ovo poprilićno dosadan postupak.

Stepanek je ispoljio veliki stoicizam ostajuşi pri raznim
varijantama istog ovog postupka dugi niz godina. Jest da je bilo
dosadno, ali su rezultati bili dramatićni. U tom prvom ogledu,
jula 1961, Stepanek je dve stotine puta prołao kroz test, dakle
pogaČao je ukupno dve hiljade puta. Połto su
izgledi da se "potrefi" taćan odgovor svaki put taćno 50%
(jer postoje samo dve,
ravnopravne moguşnosti), trebalo je da ostvari hiljadu
pogodaka. On je meČutim ostvario malćice viłe od 1.140, dakle,
malo iznad 57%. Statistićka verovatnoşa da neko pukim slućajem,
naslepo, "nabode" tako nełto iznosi manje od jedan prema
deset miliona.

Rizl je, meČutim, šeleo da postigne joł veşi uspeh. Iznałao je

zaista domiłljat metod za
to. Njegovo razmiłljanje iłlo je ovako. Pretpostavimo da Stepanek,
kad pogaČa kako su karte okrenute, iskoristi svoju ESP moş samo
povremeno. (Połto ne pogodi svaki put, mora biti da je povremeno
ne koristi.) Mošemo zakljućiti da je to signal koji stiše samo
ponekad - nełto łto se kod tog ćoveka ukljući otprilike pri
svakom sedmom pogaČanju.
(Zato łto on, u proseku, od svakih sedam "nabode" ćetiri
taćno, a tri pogrełi;

21
zakljućujemo da slućajno pogodi tri i isto tako slućajno promałi
tri, ali u proseku se pojavi i jedan pogodak viłe, a to nije
slućajno; taj jedan, taj sedmi, taćan iskaz ishod je pristiglog
ESP signala.) Kad u nekom sistemu za prenos informacija ne primamo
niłta łto ima ikakvog smisla, nego samo buku "bez veze", to se
zove łum. Ako imamo u svakih sedam pokułaja, koje nał ispitanik
ućini, łest puta łum i jedan put signal, onda zaista treba da
se dosetimo jedne tehnike koja postoji za takve slućajeve i kojom
se naućnici sluše da pojaćaju takav povremeni signal. Tehnika
je sledeşa : treba podmetnuti Stepaneku da pogaČa (ne znajuşi
to) o istom redosledu, o istim kartama nekoliko puta.
Taj signal pałşe neki put na jednu kartu, neki put na drugu, poveşavajuşi
im verovatnoşu
da budu taćno pogoČene; to znaći da şe se korist od tih signala
poveşavati, ukupno dejstvo bişe uspełnije. Jer kad se signali preklapaju
i sabiraju, łum biva potisnut.

Ova tehnika ima naziv. Zove se "veşinsko odlućivanje". (Kao na

politićkim izborima.) Prušimo pred ispitanika jednu kartu. On kaše
"Crna". Posle nekog vremena prušimo mu
tu istu kartu i on kaše "Bela". Podmetnemo mu (a da on toga
nije svestan) tu istu kartu deset puta. Ako on za nju sedam puta
kaše "Bela !" a samo tri puta kaše "Crna !" znaći
da se "veşinom glasova" (svojih sopstvenih) opredelio da je bela. Ako pet
puta kaše da je bela, a pet puta da je crna, to je pet prema
pet, nerełeno, znaći da ESP signala nije ni bilo, i mi şemo takav
rezultat brisati.

Zato su Rizl i njegova asistentkinja pripremili seriju od

sto karata, u nasumićnom redosledu. Svaka je bila zatvorena
u neprovidan koverat i zatim koverat u dodatni neprovidni
omotać. Za Stepaneka je, dakle, bilo pripremljeno sto meta, sto
"ciljeva". Dato mu je da ih "gaČa" deset puta uzastopce, svaki
put istim redom, od prve do stote. Kod 93 karte Stepanek se
"izjasnio veşinom glasova". U 7 slućajeva glasao je 5:5 i to je
izbaćeno iz daljeg raćunanja. Od 93 za koje se opredelio veşinom
glasova, opredelio se u
66 slućajeva taćno, a to znaći u 71% slućajeva.
Verovatnoşa da neko ćistim
pukim slućajem "potrefi" tako mnogo iznosi jedan prema viłe
od dvadeset milijardi. Dakle 1:20.000.000.000.

Pretpostavimo, bar zasad, da je Stepanek doista koristio ESP da

pogodi da li je karta okrenuta belom ili crnom stranom nagore.
Ako jeste, znaći da u delovanju ESP postoji pravilnost. Ako je
Stepaneku zaista pristizao slab, povremen signal, onda bi
zaista trebalo da tehnikom veşinskog glasanja signal bude pojaćan.
To se i desilo. Takve stvari naućnicima daju pouzdanje.

Rezultati ovih prvih Rizlovih testova sa Stepanekom bili su tako

izvanredni da se zapadna
nauka vrlo brzo zainteresovala za njih. Naućnik Gejter
Prat iz Laboratorije za parapsihologiju pri Univerzitetu
Djuk u Severnoj Karolini otputovao je u Prag 1962.
godine, Rizlu u posetu. Prat je imao veş mnogo znanja i
iskustva kao istrašivać; godinama pre toga radio je sa
Dšozefom Benksom Rajnom. Posmatrao je i analizirao neke kraşe
testove. Stepanek je postigao rezultate samo malo iznad 50%. Ali kad se
Prat vratio u Prag, godine 1963, Stepanek je bio u vrhunskoj
formi. Zajednićki su ga testirali Prat i Rizl, pogaČao je 2.000
puta, pogodio 1.133 puta, a to je 56,65% pogodaka. Opet
verovatnoşa koja iznosi samo jedan naspram deset miliona da je to
moglo biti pukim slućajem.

IzmeČu te dve Pratove posete Stepanek je postigao svoj najveşi

pojedinaćni uspeh. Rizl
je razmiłlao ovako : ako je Stepanek po metodu "veşinskog
odlućivanja", ali za svaku kartu sa samo deset raspološivih svojih
glasova dostigao taćnost od zapanjujuşih 71%,
sa joł mnogo veşim brojem ponovljenih pokułaja, to jest sa viłe
svojih glasova postigao
bi joł i viłe; signal bi se pojaćao joł doslednije. Zato je
spremio seriju u kojoj je bilo samo 15 karata, ali ih je polagao
pred Stepaneka (prvu kartu, pa drugu kartu, i tako sve do
petnaeste) nekoliko stotina puta. Na kraju ogleda pokazalo se da
je Stepanek taćno pogodio kako su svih petnaest okrenute - a to
je stoprocentni uspeh, 100%. Trebalo bi

22
izvesti pred naućnike 32 milijarde i 767 miliona ljudi i svakog
provuşi kroz celo ovo testiranje, da bi eventualno jedan od njih
postigao pukim slućajem taj stopostotni uspeh. Tolika je verovatnoşa
da se to desi; 1 :32.767.000.000.

Ali stišemo i do prvog zaokreta u prići. Tokom sve daljih i

daljih ogleda, Rizl je opazio da
Stepanek izuzetno uporno ostaje pri istoj pogrełnoj tvrdnji (na
primer, stalno govori da
je crna) kad god je karta zavućena u neke odreČene, a ne u
neke druge koverte. Odmah
je pomislio : da li na spoljałnjosti tih koverti postoje neki mali
znaci dostupni ćulima - na primer, neke ogrebotine, mrljice i tome
slićno, koji ometaju Stepanekovu moş ? Da li se njegova ESP moş
vezala za odreČene koverte umesto da pazi na ono u koverti ? Da
bi iskljućili tu moguşnost, Prat i Rizl su promenili postupak
testiranja. Karte su i dalje bile u zatvorenim kovertama, ali su
sad koverte bile zavućene u kartonske omotaće. Połto viłe ne moše
da vidi nijedan koverat (nadali su se oni), Stepanek şe moşi da se
usredsredi na
ono u kovertu, pa şe i pogaČati uspełnije.

MeČutim, pokazalio se da je Stepanek nastavio da kazuje uporno

istu boju (a ne taćnu) kad god je neki od tih koverata bio
iznet pred njega, iako zbog dodatnog omota nije mogao to znati.
Onda su oni ispremełtali koverte u omotnicama, ali i
Stepanekovo uporno pogaČanje o njima odmah se ispremełtalo
isto tako. Nametao se utisak da Stepanek veruje da koristi
svoju ESP moş da pogodi koja boja karte je okrenuta nagore,
ali da, zapravo, sve viłe pogaČa koji koverat mu je prušen.

U to vreme je Prat, koji je sve viłe preuzimao vodeşu

ulogu u ovim ogledima sa
Stepanekom, organizuje prvi od dva ogleda koji su, po njegovim
(Pratovim) rećima, dali
"konaćan dokaz da Pavel Stepanek ispoljava ESP". U ovom ogledu sa Pratom je
saraČivao
Dš. G. Blom, holandski naućnik iz Amsterdama.

Blom i Prat su pripremili ćetrdeset karata (koje su sad bile s

jedne strane bele, a s druge strane zelene, kao i u veşini
slućajeva posle Rizlovih poćetnih ogleda sa Stepanekom), svaka u
po jednoj, zatvorenoj i zalepljenoj koverti. Bilo je,
dakle, ukupno ćetrdeset koverata. Punili su ih na takav naćin da niko
od njih dvojice nije mogao sam znati kako je okrenuta karta u kome
kovertu. Prat je pomełao koverte da budu nasumićno
rasporeČeni. Uzimali su ih po osam komada, a onda su svaki joł i stavljali
u dodatni omot
da bi bio bolje skriven. Stepaneku su nudili jedan po jedan, u
Blomovom prisustvu.
Svakog dana Stepanek je pogaČao po hiljadu puta, i svako pojedino
pogaČanje pašljivo
je zabelešeno, a kasnije ustanovljeno kako je karta unutra zaista
bila okrenuta, pa i to zapisano. Ćetiri dana su radili, izvrłivłi
ćetiri hiljade pogaČanja. Stepanek je ispoljio ESP sposobnost.
Pogodio je 2.154 puta taćno, dakle 53,85%, łto ne izgleda
mnogo, ali verovatnoşa da neko to postigne sasvim slućajno iznosi oko
jedan prema pola miliona.

Tokom sledeşih nekoliko godina istakle su se, uopłte uzevłi

(neşemo potapati ćitaoca poplavom brojki i statistike), dve jasne
osobenosti rada sa Stepanekom. Prva je ta da je Stepanek postizao
rezultate znaćajno preko pedeset posto u testovima koje su pripremali
i izvodili mnogi naućnici, koji su dołli iz raznih zemalja, łirom
sveta. Ono łto je zapoćelo
sa Rizlom i privuklo jednog inostranog naućnika (Prata), a
zatim i drugog (Bloma) privuklo je joł neke. Ovo je od
velikog znaćaja. Stepanek je uspevao kod mnogih istrašivaća,
łto znatno poveşava vrednost ogleda. Njegovi rezultati bili su ponovljivi.

Druga jasna odlika sastojala se u tome łto se Stepanekova

sposobnost, tokom vremena, sasvim udaljila od karata i vezala
prvo za koverte, a zatim za spoljałnje omote ! Zato su omoti
morali biti skrivani unutar sledeşih, joł veşih i debljih "pokrivki".

A połto je ono unutra bilo veş prilićno veliko i tełko, te

pokrivke bile su iznutra oblošene vatom i pomno merene da bi se
obezbedilo da stvarno bude nemoguşe po tešini oceniti koja je
koja. To je bilo sve trapavije, ali je joł uspevalo. Takvim
postupkom testirali su Stepaneka kad je otputovao u Ameriku i na
Univerzitetu Virdšinija radio sa Pratom i dr
Janom Stivensonom, kao i sa dr Jirgenom Kelijem sa Tasmanije.
Tokom februara 1968.

23
Stepanek je nepogrełivo govorio za izvesne omotnice (ne karte)
"Zeleno !" i "Belo !" - a
za neke druge je dosledno govorio "Zeleno !" kad god su bile
jednom stranom okrenute gore, i "Belo !" kad god su bile okrenute drugom
stranom gore.

Stepanekove sposobnosti posle toga su opadale. Prilićno je jasno

łta s desilo. Njegovo
ESP ćulo (ako je bilo to) postepeno je izgubilo svaku
orijentaciju izmeČu karata, koverata, omotnica, pokrivki, pa i
tełkih połtanskih vreşa koje su koriłşene pred kraj naućnog rada
sa njim. Mora se naglasiti : iako je tešiłte njegovog mošda
vanćulnog opašanja prelazilo sa jednog sloja na drugi sloj tih
svakojakih omota, i tako redom, ostajalo je tokom znatnog broja
ogleda dosledno u tome. Znaći, ni u kom slućaju nisu
eksperimentatori nepašljivo preneli neku statistićku anomaliju iz
jedne serije ogleda u neku drugu. Na kraju je Stepanek ostao
sasvim bez te svoje sposobnosti. Ipak, ostaje ćinjenica da je taj
izuzetni ćovek tokom desetak godina davao neke od najboljih rezultata
u istoriji parapsihiologije. Kakve zakljućke da izvedemo o njegovoj
karijeri ?

Prva poenta koju mošemo izvuşi, zaista neosporna, jeste sledeşa :

Stepanekovi rezultati,
koje je postizao u mnogobrojnim ogledima pod nadzorom veşeg broja
naućnika, nisu ni u kom slućaju mogli biti ishod puke slućajnosti. O
ovome su svi saglasni. Ali potrebno je da znamo ima li ikakve
razumne alternative za pretpostavku da je kod njega
delovalo vanćulno opašanje ili neka druga zaista nepoznata sila ili
volja. Moramo naglasiti reć
"razumna". Jer, teorijski je moguşe pretpostaviti da su Stepanek i
łesnaest istrašivaća
koji su s njim radili bili, svi, upleteni u istu divovsku zaveru
da prevare svet uopłte i nauku posebno. Ali stvarno treba biti
paranoićan ili naprosto lud pa ozbiljno poverovati u
to.

U nekoliko prvih ogleda postojala je neka minimalna moguşnost da

je Stepanek oseşao toplotu jedne i druge strane koverta razlićito. Jer
ako je karta unutra s jedne strane crna,
a s druge strane bela, ona moše odbijati razlićite kolićine toplote, pa bi
neko sa toplotnim
ćulom (na daljinu) mogao osetiti da je na primer gornja strana
toplija. MeČutim, nauci nije poznato da ljudska bişa imaju
neko takvo daljinsko toplotno ćulo, pa nema ni izmerenih
podataka koji bi svedoćili da li se Stepanek pod onim uslovima
mogao njime poslušiti. U svakom slućaju, to ćulo (ako postoji)
nije mu moglo pomoşi kasnije, kad je pred njega iznołen uvek
koverat u dodatnoj omotnici (Prat, Blom i drugi) niti kod onih
ogleda kad Stepanek ne samo łto nije mogao da dodirne, nego nije mogao ćak
ni da vidi, nimalo, to łto je pred njega donołeno. Ovo moramo
pomenuti zbog jednog "skeptićnog"
istrašivaća koji je o Stepaneku pisao, a nije uzeo tu ćinjenicu u obzir.

Kad su Prat i drugi objavili svoje naućne radove o Stepaneku u

ćasopisu Nature i nełto manje slavnom New Scientist, naiłli su
na znatnu nevericu, koju je sašeto iskazao britanski kritićar
Ć. E. M. Hansel, tada profesor psihologije na Univerzitetu Svonsi. Godine
1966. Hansel je objavio i knjigu o ESP istrašivanju, u kojoj je
Stepaneku posvetio 22
reda teksta. Ali godine 1973. Prat je objavio odgovor, u kome je
ispravio mnoge grełke i lašne zakljućke kojima Hanselova kritika
vrvi. Godine 1980. Hansel objavljuje drugo, ašurirano i dopunjeno
izdanje svoje knjige, i zaista odustaje od nekih neistina (na primer,
viłe ne tvrdi da je Blom bio Rizlov poznanik i kolega iz
ranijih dana, pre Stepaneka; ta neistina imala je za cilj da
baci sumnju na nezavisnost ogleda Prata i Bloma), ali pri nekim
neistinama uporno je ostao. Tako, na primer, Hansel je
pisao 1980. godine sledeşe : "Ja sam 1965. godine sugerisao da
je Stepanek mogao po iskrivljenosti, to jest
po neravnosti pojedinih karata pogoditi koja je kako okrenuta". A
istina glasi da je Prat izuzetno pašljivo poravnavao sve karte,
motrio na njihovo eventualno izoblićenje, ostavljao pojedine
koverte nedirnute duše vremena da se uveri da li şe se one same
od sebe iskriviti i na koju stranu, i tako dalje. U svome odgovoru
1973. Prat je ovo istakao, i naglasio da je bio veoma svestan tog
problema i da je dobro pazio da niłta takvo ne promakne. Hansel
u izdanju iz 1980. godine naprosto prenebregava ovaj
Pratov podroban odgovor. Ponavlja, osim toga, i netaćnu tvrdnju da
je Rizl bio biohemićar na

24
Institutu za biologiju u Pragu; to nije velika grełka, ali kad ti
ljudi ukašu na neku grełku,
a ti je ne ispravił, znaći da nisi bał precizan kritićar.

Za Hanselovu kritiku videlo se da je ovlałno i nemarno skrpljena.

MeČutim, godine 1989. poznati pisac naućnopopularnih ćlanaka
bujnog stila u mnogim ćasopisima, Martin Gardner, napisao je
opłirniju, a na prvi pogled i jaću kritiku ogleda sa Stepanekom.
Do
tog vremena Prat je veş umro, ali je 1990. godine Jirgen Kajl
energićno odgovorio. Kajl
je dokazao na koliko mesta je Gardner pogrełno razumeo łta se
radilo u tim ogledima, i koliko je preuvelićavao moguşnost da je
bilo neke prevare. (Napomenimo da niko nikad nije izneo ni najmanji
dokaz o ma kakvoj prevari kod Stepaneka.) Kajl prvo napominje da Gardner,
u svom novinskom stilu izrašavanja, veoma olako upotrebljava
pogrdne izraze kao łto su "smejurija", "kojełtarija", "van pameti",
iako su ogledi sa Stepanekom bili bona fide naućni ogledi, łto bi
trebalo da znaći da zaslušuju ozbiljno i dostojanstveno
ocenjivanje. (Mi smo, dodułe, rekli za fenomene D. D. Houma da
su "zapanjujuşi", ali sa time bi se valjda slošio svako, pa i
onaj ko misli da su to bile prevare !) U tom pogledu Kajl je
svakako u pravu. Kad je ćitaocima dosadno, Martin Gardner
nesumnjivo ume i moše da ih razonodi. (Njegovu knjigu dajemo u
bibliografiji.) Ali od Gardnera ne mošete oćekivati hladnokrvnu naućnu
ocenu.

Bilo je i drugih kritićara, koji su se izjasnili drugaćije.

Britanski matematićar Dšordš Medhurst poslao je Pratu pismo u kome
kaše : "...koliko ja mogu da ocenim, ovaj rad (sa Stepanekom) izgleda
kao jasna demonstracija ESP".

Zaista je u nekim ogledima sa Stepanekom mogao promaşi neki ćulni

opašaj koji bi doprineo taćnom pogaČanju - mošda nisu bili svi
omoti sasvim jednake tešine, ili se
"videlo nełto", ili je neka mala kolićina toplote prolazila kroz
koverte, i tako dalje. Ali naućnici su uzimali u obzir sve te
moguşnosti, i veoma su se trudili da ih iskljuće, a imali
su i vremena : rad je potrajao deset godina. Stepanek je
postojano postizao odlićne rezultate. Po nałoj oceni, nijedan od
tih ćinilaca (niti ma kakva kombinacija njih) ne moše objasniti
glavninu Stepanekovih uspeha. Uostalom, kad bi kritićari
imali iłta konkretno da kašu, rekli bi, a ne bi pribegavali uopłtenim i
nedokazanim tvrdnjama da je
"morala biti neka obmana". Ciljni predmeti (obojene karte) uvek su
bili dobro izmełani,
tako da je njihov redosled bio sasvim nasumićan; ni u
jednom ogledu nije mogao
Stepanek upotrebom logike ili matematike da pogodi iłta. Niti je
on mogao proćitati iłta
sa lica ćoveka koji je prušao koverte prema njemu, jer taj gotovo
nikad nije znao kako je karta unutra okrenuta (połto je karte u
drugoj prostoriji spremao neko drugi). Ostaje, zapravo, samo jedna
moguşnost prevare, a to je da su se mnogi istrašivaći ukljućili
u neku vrstu zavere da zajednićki lašu. Ako nije to, onda moramo
zakljućiti da je delovala neka stvarna anomalija, a ta anomalija zaista
veoma lići na ESP.

Na kraju, nełto łto şe sigurno biti zanimljivo svima nama. Kakav

je bio (i kakav je
danas), kao ćovek, Pavel Stepanek, kakva lićnost ? Zdrav razum
nam kaše da onaj ko moše deset godina da dolazi i provodi mnoge
sate govoreşi "Zelena !" ili "Bela !" za nekakve skrivene karte
- nije, da kašemo, obićna duła. Mnogi ljudi bi se grozili takvog
posla, smatrli bi da je nepojamno dosadan. A Stepanek je,
oćigledno, ušivao u tome. Nikada nije postigao neki primetan uspeh
ni
u jednoj drugoj vrsti ogleda o paranormalnim moşima koji su za
njega
organizovani (a bilo ih je). Załto je to tako ?

Stepanek je prołao i kroz mnoge formalne testove za odreČivanje osobina

lićnosti, to jest karaktera. Rezultati ovih testova, kao i miłljenja
ljudi koji su radili s njim i miłljenja njegovih danałnjih
poznanika, ukazuju na jednu znaćajnu psiholołku crtu kod njega.
Stepanek je prilićno brišna osoba. Imao je jednu taćno odreČenu
vrstu odbrane od te anksioznosti, a to je : kompulsivno i pomalo
opsesivno pridršavanje svojih navika, svojih uhodanih rituala. Prat
je pisao : "Njegovim šivotom upravlja ponajviłe njegova šelja da
izbegne ma kakve drułtvene komplikacije... On se bori da sve oko
sebe aranšira na

25
takav naćin da u svakom trenutku ima punu kontrolu nad dogaČajima... Plałi
se da bi ma kakve lićne veze, koje bi se preklopile sa njegovom
dnevnom rutinom, mogle zamrsiti njegov šivot, a on upravo ima
veoma snašnu šelju da njegov šivot bude krajnje
jednostavan..." Prat je naglałavao i Stepanekovu taćnost u svemu,
kao i Stepanekovo duboko uverenje da svakom ćoveku data ćasna reć treba
da bude svetinja.

Veşina psihologa rekla bi da je to opsesivno-kompulsivna lićnost i

kao dokaz bi naveli ponajpre te potrebe da svaka trunćica bude
uvek na svom mestu i da se sve odvija na predvidljiv i
kontrolisan naćin. Prosti ESP ogledi sa pogaČanjem kako su karte
okrenute bili su idealni za takvu lićnost - jer to su jednostavni rituali
gde je ponałanje svaki put do tanćina isto, gde je sve zakazano i
odreČeno u vremenu i prostoru, i gde se sve zaista sprovede
onako kako je zakazano. Iz toga mošemo naućiti nełto vašno, o
ćemu şe joł biti reći u ćetvrtom poglavlju, a tiće se ESP i
lićnosti. Razlićitim tipovima ljudi mogu odgovarati razlićite vrste
testova. Nije tełko videti załto se jedna vrsta testiranja koja
bi
za veşinu nas bila dosadna do suza, najviłe svidela Pavelu
Stepaneku koji je i danas u Ginisovoj knjizi rekorda naveden
kao ćovek najobdareniji paranormalnim moşima na svetu.

26
"
Tehnike pomoşu kojih je testiran Pavel Stepanek izvedene su
neposredno iz jednostavnih ogleda pogaČanja karata, kojima su se
bavili Rajn i drugi pioniri. U ovom nałem kompjuterskom
dobu razvijene su i druge tehnike, da bi se pojednostavio
mukotrpni posao pripremanja materijala i belešenja rezultata.

Jedan fizićar roČen u Nemaćkoj, koji je pre 20 godina

(1977.) radio u "Boingovim" istrašivaćkim laboratorijama u
Sijetlu, bio je prvi istrašivać koji se poslušio tim
tehnikama da testira paranormalnu moş na sistematićan i temeljit
naćin. Taj ćovek zove
se dr Helmut Łmit. Razvio je jednu automatsku małinu za testiranje
paranormalnih moşi. Małina generiłe nasumićne brojeve, subjekt
(dakle, ispitanik) pogaČa koji su, małina registruje svako njegovo
pogaČanje i beleši sve podatke na takav naćin da ih je posle
lako naşi i obraditi. Łmit se nadao da şe pomoşu tih svojih
małina obaviti oglede u kojima ne bi promakla ni jedna jedina grełka
u belešenju, niti bi bilo ikakve metodolołke nedoslednosti, odnosno
drugih slabosti.

Dobio je neke od najjaćih dokaza ikada naČenih za postojanje

paranormalnih moşi; osim toga, uticao je i na druge naućnike, od kojih
su neki preduzeli da dupliraju njegov rad (to jest, da urade taćno isto
i da vide da li şe dobiti iste rezultate). O njihovim
nastojanjima govorişemo kasnije. Prvo moramo sagledati osnovna
naćela Łmitovih małina i istrašivaćkih postupaka. Naravno, u
proteklih dvadeset godina bilo je promena, ali osnovna naćela
ostala su manje-viłe ista.

U srcu Łmitovih małina za testiranje paranormalnih moşi nalazi se

jedan prirodni proces koji je sasvim nasumićan, a to je
radioaktivno raspadanje jednog izotopa koji se zove stroncijum 90.
S vremena na vreme poneki atom stroncijuma 90 se raspadne, i pri
tom emituje, to jest "ispali" iz sebe jedan brzi elektron. Ne postoji
naćin da se predvidi kad şe
se to desiti, i posle kog vremena şe poleteti sledeşi elektron,
pa sledeşi, i tako dalje.
Pokraj komadişa stroncijuma 90 namełten je Gajgerov brojać koji
registruje izletanje elektrona. A taj Gajgerov brojać prikljućen je
na jedan veoma brz elektronski oscilator u kome se neprestano
smenjuju nekoliko razlićitih elektronskih stanja (obićno ćetiri),
istim redom, uvek iznova. U sułtini pojavljuju se redom brojevi : 1, 2, 3 i
4, pa onda opet 1, 2,
3 i 4 i stalno tako, veoma brzo. U trenu kad Gajgerov brojać
detektuje emisiju jednog
elektrona, oscilator stane - taćno u toj istoj mikrosekundi. A na
ekranu se pokaše jedan broj, onaj koji je u oscilatoru bio
zatećen bał tad : jedinica, ili dvojka, ili trojka, ili ćetvorka.
Umesto ekrana mogu biti i samo ćetiri jednostavne svetiljkice,
pa se upali jedna, ili dve, ili tri, ili se upale sve ćetiri, i ostanu
tako.

Veliki deo Łmitovih ogleda izveden je pomoşu ovakvih małina.

Subjekti su testirani na prekogniciju i psihokinezu. Naime, trašilo
se od njih da pogode koji şe se broj sledeşi pojaviti (to je
ogled iz prekognicije) ili da se usredsrede na jedan broj i da
snagom svojih misli postignu da se on pojavi ćełşe nego obićno,
dakle u viłe od 25% slućajeva (to bi bila PK). Prednosti ovakvog
małinskog testiranja su oćigledne. Stvar je jednostavna, svakom
jasna; dogaČaji koje treba predvideti, ili na njih uticati, zaista
su nasumićni;
merenje ućestalosti pogodaka u odnosu na verovatnoşu slućajnih
pogodaka veoma je
pouzdano; małina sve beleši automatski, pri ćemu joj se
nijedna osoba ne meła u posao, łto znaći da su nemoguşe
ljudske grełke u belešenju (a to je naroćito vašno kod
prekognicije).

Godine 1969. Łmit je objavio rezultate svojih prvih ESP ogleda.

Svaki subjekt imao je
ispred sebe ćetiri dugmeta, oznaćena brojevima 1, 2, 3 i 4. Ćim
on (ili ona) pritisne dugme, małina se ukljućuje, proizvodi jedan
nasumićni broj izmeČu 1 i 4, i pokaše se koji broj je proizvela.
Łta je ispitanik pogaČao, a łta je stvarno posle bilo, małina
beleši

27
na traku (u poćetku papirnu, na kojoj su pravljene rupice). Ćitav ovaj
posao trajao je oko
pola sekunde. Połto bi neko mogao pritisnuti dva, ili
tri, ili sva ćetiri istovremeno, nehotice ili u nameri da
vara, dugmad su bila naćinjena tako da registruju samo ono koje
je pritisnuto malo ranije, makar samo milioniti deo sekunde ranije
od ostalih; a ako ispitanik pritisne zaista u istom milionitom
delu sekunde dva ili viłe dugmadi, małina je imala nalog da to
uopłte ne registruje (dakle, da postupa kao da niłta nije
pritisnuto).
U prvoj seriji opita Łmit je testirao stotinak
ljudi, koje je pronałao u raznim spiritualistićkim crkvama
i zajednicama. Trašio ih je tamo zato łto je raćunao da je na
takvim mestima najveşa verovatnoşa da bi mogao naşi osobe sa ESP
darom. Nałla se samo jedna osoba sa rezultatima vrednim pašnje.
Bio je to jedan doktor fizike, koji je uspevao da predvidi
sledeşi broj tako taćno da je verovatnoşa da neko to
postigne slućajno bila manja od 1 :100.000. Na nesreşu, taj ćovek
se uskoro odselio zbog posla,
pa Łmit nije mogao nastaviti da ga testira. MeČutim, taj uspeh
ga je uverio da se treba
usredsrediti na mali broj osoba, ali nadarenih.

Daljim "prosejavanjem" stotina kandidata, Łmit je naiłao na troje sa kojima

je odlućio da zapoćne formalne oglede. Svo troje su i pre
toga bili veoma zainteresovani za paranormalno. Jedan je
bio mułkarac, spiritistićki medijum; druga osoba bila je
"ućiteljica paranormalnih moşi"; treşi ćovek bio je kamiondšija,
ali je za sebe govorio da
se "amaterski bavi pojavama paranormalnih moşi". To troje su, zajedno,
pogaČali ukupno
63.066 puta. Taćan broj koji şe se pojaviti (jedinicu, dvojku,
trojku ili ćetvorku) trebalo
je pukim slućajem da "potrefe" u 25% slućajeva, dakle trebalo je
da njih troje postignu ukupno 15.766 taćnih odgovora, ili nełto
priblišno tome. MeČutim, oni su postigli 16.458 taćnih odgovora, a
to je blizu 700 taćnih odgovora viłe nego łto su im zakoni statistike,
i pukog slućaja dozvoljavali. Procentualno to ne izgleda naroćito
upećatljivo (to je nełto manje od 27% taćnih predviČanja), ali
połto je taj rezultat dobijen iz toliko mnogo hiljada pokułaja,
verovatnoşa da su slućajno mogli ostvariti takav razultat manja je
od jedan prema sto miliona.

Łmit je onda stao u ove svoje jednostavne oglede da

unosi varijacije. Poćeo je da zahteva od ljudi da ponekad
pogaČaju koji şe se broj pojaviti ali, u drugim testovima, da
łto ćełşe pritisnu dugme sa brojem koji se neşe pojaviti. Mošda
je to "uvrnuta" ideja, ali fenomen takozvanog negativnog ESP-a,
odnosno promałivanja zbog paranormalnih moşi ćesto je prijavljivan i
mi şemo mu se joł vraşati. Prvi od to troje Łmitovih
ispitanika, spiritistićki medijum, bio je u nemoguşnosti da dalje
ućestvuje u radu, pa je Łmit kao zamenu ukljućio u testiranje
łesnaestogodiłnju kşer svog treşeg ispitanika
(kamiondšije). Kad je trašio od ovo troje da pogaČaju łto viłe,
dobijao je jedva nełto
viłe od 26% pogodaka; a kad je trašio da pogaČaju łto manje,
rezultat je padao na samo nełto manje od 24%. Mala razlika,
ali tokom hiljada pogaČanja, tako da su verovatnoşe
nasumićnog dospevanja do takvih rezultata opet astronomski male.

Łmit je obavljao i oglede vidovitosti. U ovoj vrsti ogleda,

małina je sama proizvodila brojeve i oni su belešeni na
papirnu traku. Traka je ostajala zatvorena u małini,
nedostupna ljudima; ali je małina imala nalog da posle nekog
vremena oćita traku i pokaše, paljenjem odgovarajuşih svetiljkica,
koji su to brojevi bili (i to onim redom kako
su bili generisani). Dakle, sada niko nije pogaČao łta şe biti, nego
łta je veş bilo, łta leši
u małini. Taktikom "sada pogaČajte, a sada promałujte", i
to sa grupom od łest ispitanika, Łmit je dobio rezultate za
koje je verovatnoşa bila samo 1 :250.000 da su mogli da "ispadnu"
pukim slućajem.

Pre nego łto izlošimo joł neke Łmitove oglede, bilo bi dobro da
zastanemo i razmotrimo
pitanje obezbeČenja protiv prevare. Rezultati veş prvih Łmitovih
ogleda oćigledno nisu bili posledica ćiste slućajnosti. A da li su
mogli nastati zbog neke "naklonosti" małine prema izvesnim
rezultatima ? Łmit je bio itekako svestan ove moguşnosti,
pa je preduzimao mnoge provere. Połto je imao na
raspolaganju taćno zabelešene (na

28
trakama) sve te hiljade pogaČanja njegovih subjekata, proveravao je
naknadno nema li
tu nećeg sumnjivog, na primer nekog specijalnog rasporeda koji bi
mogao uticati na poboljłanje rezultata. Nalošio je małini da
generiłe sasvim novu seriju brojeva i onda je uporedi sa
zabelešenom serijom pogaČanja; rezultati su odmah spali na taćno
25% plus- minus nekoliko pogodaka, dakle upravo kao łto bi se
moglo oćekivati : uspostavila se vladavina puke slućajnosti. Osim
toga, Łmit je ćesto pułtao małinu da proizvodi duge nizove brojeva
samo da bi se videlo da li je makar malo naklonjenija nekim
brojevima nego nekim drugim. U jednoj takvoj seriji od 5
miliona nasumićnih brojeva, nije se primetila bał nikakva naklonost
ka jedinici, dvojki, trojki ili ćetvorki, niti bilo kakva druga pravilnost
ili obrazac. Ova małinska proizvodnja brojeva bila je, dakle,
zaista sasvim nasumićna. To se potvrdilo i kod mnogih drugih
kontrolnih serija brojeva. Zato mošemo smatrati dokazanim da
nikakve neobićnosti niti sklonosti małine nisu objałnjenje za
Łmitove rezultate.

Łmit je obavio i druga proveravanja. U jednoj studiji prekognicije

upotrebio je svoju małinu kao sredstvo za belešenje, ali kao
izvor nasumićnosti koristio je ne stroncijum nego standardnu
tablicu nasumićnih brojeva koju je objavila korporacija
"Rand".
U ogledu je bilo 15.000 pogaČanja; rezultat je bio
znaćajno iznad slućajnog (jedna moguşnost naspram milion). Łmit
je testirao svoje ispitanike i na drugim małinama, od kojih je
neke naćinio on sam dok su druge pravili drugi naućnici
u "Boingovim" laboratorijama. Ispitanici su postizali uspeh sa
svakim tipom małine. U Łmitovoj dokumentaciji imate pojedinosti o
tim i mnogim drugim proverama.

Kombinovani rezultati Łmitovih studija iz tog razdoblja itekako su

upećatljivi. MeČutim, u
svom kasnijem radu Łmit se viłe usmerio na oglede sa PK
i postigao dramatićne rezultate; moramo ih razmotriti.

Za PK oglede Łmit je koristio jednu uprołşenu verziju svoje

małine, sa samo dva (a ne ćetiri) moguşna "izlazna" stanja.
Strućno govoreşi, takva małina naziva se "generator binarnih
nasumićnih dogaČaja", a mi şemo je skraşeno nazivati generator.
Ova naprava bila je povezana sa jednim krugom svetiljki, od kojih
je uvek mogla svetleti samo jedna
(bilo koja). Izotop stroncijum 90 emitovao je elektrone, a
generator je to pretvarao u
nasumićne pozitivne ili negativne "impulse" elektrićne energije. Kad
naiČe jedan od ta dva, ugasi se sijalica koja je bila upaljena i upali
se prva do nje, i to ona koja je po smeru kretanja kazaljke na satu
prva na redu. MeČutim, ako naiČe onaj drugi impuls, upali se
sijalica koja je prva na redu suprotno od smera kretanja kazaljke na satu.

Osnovno naćelo Łmitove małine ostalo je neizmenjeno. Pred

ispitanikom, meČutim, nije kutija sa ćetiri dugmeta, nego krug
nalik na ćasovnik, sa ukupno osam sijalica. Ispitanik gleda u
njih. U ovim testovima psihokineze, Łmit je zahtevao od ispitanika
da mirno i tiho sede i da "usmeravaju svoju volju" ka małini, i to
volju da se svetiljkice poćnu ćełşe paliti u smeru kazaljke na satu
- ćełşe nego u suprotnom. Ako nikakvog PK dejstva nema, małina
bi morala işi nasumićnim "hodom" : malo levo, malo desno, bez
ikakvog reda, i otprilike bi ostajala na istom.
U poćetnim ogledima ovog tipa, Łmit je ustanovio promałivanje zbog
paranormalnih moşi : ispitanici su pokułavali jedno, a dełavalo se
bał ono drugo, suprotno. Izdvojio je najupornije promałivaće i
testirao ih ponovo, sa ukupno 32.768 pokułaja (jedno paljenje sijalice
je jedan pokułaj). Trebalo je da se u 50% slućajeva upali desna
sijalica a u 50% slućajeva leva, naravno, da je samo puka
slućajnost odlućivala. Ali desna, koju su oni šeleli, palila se u
samo nełto malo viłe od 49% slućajeva. Mala razlika, ali
verovatnoşa
da se tako nełto dogodi "samo od sebe" je samo 1 :1.000.

Łmit je joł nekoliko godina nastavio oglede; ovde nema prostora

da ih sve opisujemo. Pomenuşemo joł samo ćetiri.

29
Prvi je zapravo serija testova gde su radila dva generatora
naporedo. Jedan je bio onaj opisani "jednostavni" generator
nasumićnih binarnih dogaČaja, a drugi je radio na slošeniji
naćin : generisao je ogroman broj nasumićnih dogaČaja (ali svaki
put samo uzimanjem jedne od dve moguşnosti - dakle, svaki put ili
plus, ili minus), belešio ih, a onda prikazivao ispitaniku da li
se ćełşe pojavljivao plus ili minus. To je u sułtini isto kao
"veşinsko glasanje" koje je Stepanek obavljao sa svojim
sopstvenim ponovljenim
glasanjem, s tom razlikom łto je ovde ponovljeno glasala małina,
a ne ispitanik. Uspeh ispitanika bio je znatno iznad puke
slućajnosti (1 :100.000) - łtaviłe, bio je na obe małine isti.
Ovo saznanje je vašno zato łto ukazuje na koji naćin bi
paranormalna moş mogla raditi; tome şemo se vratiti u devetom poglavlju.

Preostali ogledi koje şemo pomenuti bili su izuzetno znaćajni. U

njima je Łmit telefonom
slao rezultate rada svog generatora drugim istrašivaćima (oni su
bili na Univerzitetu Sirakuza i na drugim mestima). Ti drugi
istrašivaći imali su svoje sopstvene, drugaćije, sasvim nezavisne
sisteme za proveru nasumićnosti. Ispitanici su dovoČeni na ta
druga mesta, ne kod Łmita. Rad je bio dosta slošen; mi vam ovde
iznosimo samo najvašnije ćinjenice. Sułtina je u tome łto Łmit ni
na koji naćin nije mogao da "namesti" rezultate. Od ta tri
ogleda, dva su pokazala statistićki znaćajne rezultate, a jedan
vrlo skromne (ali stvarne, tako da se ni za taj treşi ne moše
kazati da je bio potpuni neuspeh). Pokazalo
se, dakle, da ispitanici postišu uspeh i kad Łmit na to ne moše
uticati nimalo. Dodułe, rezultati su bili, statistićki gledano,
skromni, ali to je mošda zato łto su drugi naućnici manje
pašljivo birali ko şe biti ispitanik, dok je Łmit ulagao
neuporedivo veşi trud u nalašenje najnadarenijih.

# #

Po nałim izraćunavanjima, neverovatnoşa da se u svim

Łmitovim testovima (kad ih
sagledamo zajedno, zbirno) bał sve dogodilo savrłeno slućajno
zaista je ogromna. Kad bismo je pisali, izgledalo bi to ovako :
jedan prema milion miliona miliona miliona... i tako dalje -
nekoliko redova teksta bilo bi ispunjeno tom rećju "miliona". Joł
se nije nałao niko da ustvrdi kako se u Łmitovom radu
sve desilo svaki put ćistim pukim slućajem.

Veş u prvim godinama Łmitovog rada skeptici su shvatili da je to

rad organizovan po visokim naućnim merilima. Nismo mi ni
izdaleka jedini koji veruju da je Łmit radio valjano, belešio
kako treba i statistićki rigorozno proućavao dobijene rezultate.
Ćitaoci zainteresovani za taćnu tehniku njegovog rada naşi şe u
bibliografiji na kraju ove nałe knjige podatke o Łmitovim
objavljenim radovima, pa ih mogu nabaviti i uveriti se. Nije
uverljiva hipoteza da je Łmit varalica, jer su i drugi
istrašivaći postizali uspehe istim tehnikama, a osim toga
obavljana su i sasvim drugaćija istrašivanja o kojima şemo
govoriti u ovom poglavlju. Izgleda da je veliki broj "nevernih
Toma" usvojio miłljenje Reja Hajmena, skeptićnog komentatora, o
parapsihologiji : "Łmitov rad je, po takoreşi svim merilima,
najteši dosadałnji izazov za kritićare kao łto sam ja. Pred
Łmitovim pristupom, mnoge ranije kritike koje su upuşivane
parapsiholołkim istrašivanjima postaju naprosto zastarele. UbeČen
sam da je Łmit iskren, ćastan i krajnje odan naućnoj istini... On
je najusavrłeniji parapsiholog koga sam ikada sreo. Ako u njegovom radu
ima nekih slabosti, to svakako nisu one "uobićajene", na koje sam ćesto
nailazio."

Ovo je napisano pre nego łto su objavljeni izvełtaji o

Łmitovoj saradnji sa drugim istrašivaćima. Amerićki nacionalni
Savet za naućna istrašivanja objavio je decembra
1987. svoj po zlu poznati izvełtaj o parapsihiologiji (kome
şemo se vratiti u nałem poslednjem poglavlju). U tom izvełtaju
naprosto nije ni pomenut Łmitov prvi zajednićki rad sa drugim
istrašivaćima, iako je poćetak te serije ogleda bio oglałen joł
1982, a konaćni rezultati objavljeni 1986 ! To je na neki naćin
uspeh parapsihologije : Łmitovi dokazi dostigli su takvu naućnu
solidnost, da ni najzagrišeniji kritićari viłe ne znaju łta bi

30
kazali protiv njih, pa mogu samo da ih prenebregavaju. Ali
rezultati Łmitovih naućnih istrašivanja neşe zbog toga nestati !

! # #

Posle izlaska prvog izdanja ove nałe knjige, Univerzitet

Prinston objavio je mnołtvo
izvełtaja svoje radne grupe za istrašivanje anomalija. Na ćelu te
grupe bio je Robert Dš. Dšan, naućnik neosporenog ugleda, koji
drši katedru na tom prestišnom univerzitetu. Kao i Łmit, Dšan je
koristio generatore binarnih izbora (dakle, generator odluka tipa
"plus ili minus") da bi proverio mogu li ispitanici da utiću na
rad takvih małina. I, kao i
Łmit, uverio se da oni, po svemu sudeşi, to mogu.

Za svakog prikazivaća, Dšanovi izvełtaji o istrašivanjima

znaće ogroman posao. Ta pristonska grupa opłirno je
dokumentovala svaki svoj izvełtaj; to su prave knjišurine sa
podacima, debele poput telefonskih imenika. (Sreşom, Dšan i njegove kolege
napisali su i jednu knjigu u kojoj sumiraju sve to, a vi je mošete naşi u
bibliografiji.) Ne mošemo ovde preprićati sve, nego samo nekoliko kljućnih
mesta.

Osnovni protokol rada kod Dšana ukljućuje dve vrste testova :

slobodni i komandovani.
Za prve je Dšan koristio izraz "voljni" ili "volicioni"
testovi, a za druge "instruisani" odnosno "po instrukcijama"
testovi. U prvoj vrsti, slobodnom testu, ispitanik sam
odlućuje łta şe pošeleti, da li da rezultati budu iznad
ili ispod prosećnih, slućajnih. Teorijski, to dopułta
ispoljavanje kako PK, tako i prekognicije. U drugoj, komandovanoj
vrsti testa, małina pomoşu jednog nasumićnog dogaČaja naredi
ispitaniku łta mora šeleti, to jest za łta se mora snagom
svoje volje zalošiti. Osim toga, Dšanova grupa ćesto je obavljala
kontrolne testove, pa i one u kojima ispitanici (za njih Dšan
koristi izraz "operatori") jesu fizićki prisutni u sobi, ali
ne obraşaju nikakvu pašnju na rad małine niti iłta posebno
prišeljkuju. Ovo daje empirijsko "osnovno stanje" koje je veoma
zanimljivo zato łto se moše uporediti sa stanjem u kome
operatori šele da primene paranormalnu moş.

Poćetno jezgro prinstonskih podataka dolazi od ogleda u kojima su

uslovi bili strogo utvrČeni i nepromenljivi : 50 serija pogaČanja za
svakog ispitanika ("operatora"), isti broj pogaČanja u svakoj seriji,
i 200 uzoraka ćija se nasumićnost proverava po naćelu
Łmitovog kompleksnog generatora. Rezultati su bili sledeşi. Kad se
od ispitanika trašilo
da postišu natprosećni rezultat, u 61% slućajeva uspevali su da
postignu nełto, neki rezultat koji je makar i malo iznad proseka.
Kad se od njih trašilo da ostvaruju namerno łto lołiji rezultat, to
im je uspevalo u 64% slućajeva. Ali je opet to bio neki rezultat samo
malćice razlićit od proseka. Ispitanici su samo za znatno manje
od 1% uspevali da se odvoje od proseka, od puke slućajnosti. Ali
połto je to ishod iz veoma velikog broja
pokułaja, i takvi rezultati su, statistićki gledano, veoma jaki.

Da bismo dobro shvatili łta su postigli Dšan i njegova grupa,

treba da znamo da nisu aktivno trašili ljude sa nekom posebnom
"nadarenołşu" kao łto je Łmit radio od poćetka svojih
istrašivanja. Nisu ih trašili, ali izgleda da su ih nałli -
jednu ili dve takve osobe. Njihov sada slavni "operator broj 10"
postigao je u prvoj svojoj seriji testova rezultat za koji je
verovatnoşa da se pukim slućajem zadesi bila samo 1 :300. To je
bilo kada se od njega trašilo da uspełno pogaČa. A kad se od
njega zatrašilo da promałuje, postigao je rezultat toliko lołiji od
proseka da je verovatnoşa (da se tako nełto desi slućajno) bila
manja od 1 :100.000. Ako se uzmu u obzir i jedan i drugi njegov
uspeh i kad se izraćuna njegova ukupna verovatnoşa, ona iznosi
manje od jedan prema tri miliona ! Dakle, iako
je ispitanik broj 10 postigao samo maleno nadmałivanje i
kasnije samo maleno
podbacivanje, łto znaći da su razmere eventualnog psihokinetićkog
efekta kod njega vrlo skromne, njegovi rezultati su ipak statistićki
veoma jak dokaz da je takvog efekta bilo.

Itekako nas navodi na razmiłljanje i ćinjenica da su Dšan i

njegovi saradnici pronałli osobene "potpise" pojedinih ispitanika,
sadršane u samim rezultatima. Na primer, neki

31
ispitanik postigne natprosećni broj pogodaka kad se to od njega
traši, ali kad se zatraši ono suprotno, potprosećni broj, ne desi
se niłta, on ne postigne ni najmanji uspeh. Kod nekih drugih
ispitanika bude obrnuto. Neki kandidati postišu u oba
slućaja dobre rezultate. Postoje, dakle, odreČeni obrasci koji se
pokazuju kad ćovek šeli da iskoristi svoju navodnu PK moş.
Razlog zbog koga ne mošemo odbaciti ove "potpise" kao
nasumićna i slućajna odstupanja od proseka sastoji se u
tome łto su isti ispitanici,
dolazeşi na testiranje ponovo i ponovo, postizali otprilike iste
rezultate - dakle, ponavljali
su taj svoj "potpis". U sułtini Dšan je radio jedan posao koji
se zove "test-retest", a to je proveravanje moše li ispitanik i u drugim
prilikama - dakle, na ponovljenim testiranjima - postişi isto. Kad
pogledamo ukupne rezultate svih tih Dšanovih ispitanika, ćak i
ako izostavimo one najnadarenije, dobijamo znatan stepen podudaranja
onog łto su hteli sa onim łto su postigli.

Veoma je zanimljiv, kao łto rekosmo, i rezultat provere

"osnovnog stanja" kad je ispitanicima rećeno da ne obraşaju
pašnju na rad małine jer se i ne šeli nikakvo odstupanje
od proseka. Ovaj rezultat objavljen je 1987. godine. Poznato je da s
vremena
na vreme u dogaČajima koji su zaista nasumićni iskoći i poneki
ćudan, slabo verovatan
rezultat. To je onaj efekat rasipanja koji smo pomenuli u
prvom poglavlju. Ako je verovatnoşa da şe se nełto desiti
samo 1 :20, a to znaći samo 0,05, onda şemo posle velikog broja
pokułaja ustanoviti da se otprilike u svakom dvadesetom pokułaju zaista to
i desilo. Zakoni slućajnosi kašu da şe tako biti. Dšan je izveo
76 provera "osnovnog stanja" i ni u jednoj nije bilo tih
devijacija, to jest odstupanja od proseka. Małina se bał svaki
put dršala taćno proseka u svom slućajnom radu. Ovo je
samo po sebi slabo verovatno; stvarna verovatnoşa da se małina
pukim slućajem tako dobro drši proseka iznosila je samo 1 :50, a
desilo se, eto, bał to. To nije naroćito dobar rezultat, ali je
zanimljiv. Stiće se utisak da su Dšanovi ispitanici u tim
slućajevima kad je trebalo da ostanu nezainteresovani i da ne
rade niłta ipak koristili svoju PK moş - da nateraju małinu da
nimalo ne odstupi od prosećnih slućajnih rezultata !

Ali ćak i ako izbegnemo tako egzotićne moguşnosti i ako

ogromno odmognemo prinstonskoj grupi time łto şemo sve
njihove objavljene rezultate strpati na jednu gomilu, ostaje
ćinjenica da su njihovi ispitanici ućinili ukupno preko 1,5 miliona
pokułaja, łto je stvarno ogroman broj. Postigli su, kad se tako
gleda, vrlo malo : pomakli su se za znatno manje od jednog
procenta od savrłeno prosećnog rezultata, od puke slućajnosti. Ali
verovatnoşa da se neko u tako ogromnom broju pokułaja
slućajno odmakne od proseka ćak i tako malo ostaje
otprilike 1 :20.000. A zaista nije połteno gledati
prinstonske rezultate samo tako, zbirno, jer time prikrivamo
ćinjenicu da su pojedini ispitanici postizali znatno viłe nego
drugi - łtaviłe, postizali su uvek isti tip uspeha (isti
"potpis"). Połto je sve uvek bilo dobro definisano i kontrolisano,
a broj pokułaja kod
svakog pojedinca veliki (desetine hiljada pokułaja), rezultati
tih
najnadarenijih pojedinaca odstupaju od puke slućajnosti u mnogo
veşoj meri, u razmeri koja nije
1:20.000 nego mnogo, mnogo viłe.

Na prvi pogled, odmicanje od puke slućajnosti samo za nekih 0,1%

stvarno ne izgleda
mnogo upećatljivo. MeČutim, izvełtaj Brende Dš. Dan,
ćlanice prinstonske ekipe istrašivaća, objavljen 1991. godine,
ukazuje na jedan naćin da se paranormalna moş ispolji ubedljivije.
Danova izvełtava o ogledima u kojima su ućestvovali parovi
ispitanika
("operatora"). Oni su nastojali da udrušeno, dakle zajednićkom
snagom volje, utiću na rad generatora nasumićnih dogaČaja. Nekad
su to bili parovi istog pola, a nekad par mułko-šensko. Kad se
njihovi rezultati gledaju zasebno, postaju zanimljivi.

Par saćinjen od dva mułkarca, ili od dve šene, postizao

je uvek lołe rezultate, promałivao je kad je trebalo da
pogaČa i obratno. Takvi parovi se zaista nisu odmakli od ćiste
slućajnosti - dakle, njihovi rezultati bili su nikakvi. Ali
mełoviti parovi postigli su izuzetno jake rezultate. U ukupno
92.000 pokułaja odmakli su se ubedljivo od proseka, i

32
to ka natprosećno dobrom pogaČanju onda kada je to
trebalo, ili ka izrazitom ne- pogaČanju onda kad im je
tako bilo rećeno; moguşnost da su to pukim slućajem
"potrefili" bila je samo 1 :2.000. Mułko-šenski par postizao je
ćetiri puta bolji efekat nego sam taj mułkarac ili sama ta šena.
Pa ipak, odstupanje od puke slućajnosti ostalo
je ispod 1%, dakle vrlo skromno. Ali sama ćinjenica da je
saradnja bila uspełna navodi
nas na pomisao da bi se na neki slićan naćin mogla postişi dalja
pojaćanja. Treba itekeko zapaziti da su od takvih mełovitih parova
ponajviłe postigli oni koji su bili, kako je to nełarmantno rećeno
amerićkim engleskim jezikom, "vezani" - naime, oni koji su se od
ranije dobro poznavali i bili u bliskim odnosima. Takvi parovi,
dakle, mošda najuspełnije udrušuju svoje psihokinetske moşi.

Ako se na trenutak vratimo Łmitovim ogledima, naşi şemo

joł neke moguşnosti za poveşavanje magnitude PK efekata. Łmit
je jednom prilikom radio sa grupama ispitanika
(sa po nekoliko njih odjednom). Generator je izbacivao
ćetiri moguşnosti sasvim slućajno, a grupa je morala pokułavati ukupno
1.000 puta da utiće na rad generatora. Ali
to nije sve : zahtevalo se od ispitanika da jedan po jedan istupa napred,
nekoliko koraka,
ispred grupe (koja ga gleda) i da sasvim priČe małini. (Ovo je
bio dugotrajan ogled !) Łmit im je govorio da pomoşu svoje
psihokinetske moşi spreće paljenje neke odreČene sijalice na
małini. (A sijalica je bilo ćetiri, i naravno da je
małina, radeşi savrłeno slućajno, palila bał tu pokazanu sijalicu
u priblišno 25% svojih pokułaja.) "Korak po korak napred", govorio
im je Łmit, "i vidi koliko mošeł bezbednih koraka da napravił pre
nego łto nagaził na tu sijalicu. A kad se ta nesreşa desi, zamisli da
si nagazio na minu ili
na šicu iz koje te je udarila elektrićna struja. Ćuvaj se dobro, veoma
dobro."

Naravno da tako šivopisne i nezgodne sugestije mogu unervoziti i uplałiti

ispitanike. Łmit
je, kao łto je i oćekivao, dobio ESP efekat suprotan od onog
łto je tim ljudima rećeno - dakle, ta pokazana sijalica palila se
ćełşe. Ispitanici su prilazili korak po korak šeleşi da
se ona ne upali, ali ona se palila ne u 25% nego ćak u
zapanjujuşih 30,6% slućajeva ! Dakle, zakoni slućajnosti bili su
probijeni za 5,6 posto, łto je ogroman i veoma znaćajan rezultat.
Verovatnoşa da ta małina u 1.000 stvarno slućajnih pokułaja upali
jednu istu sijalicu (od ćetiri) ukupno ćak 306 puta, a desilo se tako,
iznosi priblišno 1:10.000.

Mi smo ovde preprićali samo najosnovnije podatke o Dšanovom radu.

Bilo je tu i drugih
ogleda - na primer, sa "nasumićnim mehanićkim slapovima". Naime, pułtali
su na stotine loptica od plastićne pene (polistirena) da padaju kud
koja kroz jedan prostor izmeČu dve providne ploće spojene
mnogobrojnim klinovima od najlona, s tim da loptice, na kraju,
moraju upasti ili u jednu, ili u drugu korpu na dnu tog aparata. Od
ispitanika se zahtevalo
da snagom svoje volje utiću na to da łto viłe loptica, u tom
nasumićnom srućivanju i odskakivanju, ode u jednu, a ne u drugu
korpu. Dobijeni su znaćajni PK rezultati, i to u skladu sa
šeljama ispitanika. To şemo, meČutim, ostaviti za jedno kasnije
poglavlje, jer ovo poglavlje je posveşeno uglavnom Łmitovim i
Dšanovim proućavanjima delovanja PK
(psihokineze) na generatore nasumićnih signala. Dšanova grupa
postigla je, svakako, jedno malo odstupanje od slućajnosti, kao i
jasne naznake kako bi to odstupanje moglo
biti pojaćano.

Nije nam poznato da je iko, osim amerićkog Nacionalnog saveta za

naućna istrašivanja, napisao znaćajnu kritiku Dšanovog rada.
(U jedanaestom poglavlju vratişemo se izvełtaju tog
Nacionalnog saveta; zasad recimo samo toliko da je to
jedan šestoko kritikovan dokument.) Zapravo su napadi na
Dšanove rezultate bili malobrojni i vrlo mlitavi. Navodimo jedan
od tipićnih takvih napada, objavljen u knjizi Viktora Stengera
Fizika i psihika. "Ja mogu samo da nagaČam o ovome i moram opet
jasno kazati", piłe Stenger, "da ne optušujem nikoga za
podvalu; ja samo kritićki preispitujem sve moguşnosti. Poznato
je da elektronska kola ponekad hoşe pomalo da "skrenu". TakoČe je poznato
da lako podlešu delovanju toplote, udarca i vlage. Mošda
ispitanik, ili ispitanica,
33
tokom viłe nedelja primete neku takvu sklonost małine, pa je
iskoriste. Mošda neka takva osoba naprosto ritne generator, ili ga
preturi, ili duva u pojedine tranzistore."
Ovakve zamerke stvarno nisu "kritićko preispitivanje". Uslovi
Dšanovog ogleda bili su takvi da niko nije mogao da ritne, srułi,
ili duvanjem hladi małinu. Da i ne govorimo o ogledima kad su
ispitanici bili u drugom gradu, hiljadama kilometara daleko od
małine, i kad su opet postizani znaćajni rezultati slićni onima kad
se małina nalazila u istoj sobi sa ispitanicima. Moguşnost da su
elektronska kola u svom radu malćice skretala poniłtena
je time łto se od kandidata povremeno zahtevalo suprotno i tada
se zaista pojavljivalo suprotno odstupanje od proseka, a ne ono
isto kao dotad. (Osim toga, małine su ćesto podvrgavane, bez
prisustva ikakvih ispitanika, kalibraciji i proveri da li
rade stvarno potpuno slućajno.) I o tome moše radoznali ćitalac
naşi obilje podataka u Dšanovim izvełtajima, koji su pomenuti u
bibliografiji. Mošemo uveriti ćitaoca da je naućna
ozbiljnost Dšanove dokumentacije u zanimljivom kontrastu sa
tonom i ozbiljnołşu Strengerove kritike koju smo naveli.

Mošda su kritićari bili isprovocirani da se tako neozbiljno

i povrłno izjałnjavaju o Dšanovom radu zato łto su Dšanovi
ispitanici postizali tako mala odstupanja, znatno manje od jedan
odsto, od puke slućajnosti. Veş smo govorili o tom pitanju, ali
dodajmo ovde i sledeşe : kvantna fizika takoČe se bavi pojavama
koje je ponekad neverovatno tełko opaziti. Da bi naućnici ulovili
samo jedan jedini neutrino, na primer, potrebna je veoma skupa
oprema i veoma dugo vreme ćekanja. U toj grani nauke postišu se ponekad
rezultati koji su tako sişułni i tełko uhvatljivi da u poreČenju
sa njima, Dšanovi efekti izgledaju itekako ogromni !

Do sada smo u ovoj knjizi, dakle, sagledali šivot i rad dvojice

ljudi koji su pomoşu svoje
paranormalne moşi stekli slavu i postali "zvezde" u javnosti, a
osim toga razmotrili smo rad dve jake univerzitetske ekipe za
laboratorijsko istrašivanje uticaja psihokineze na małine. Zakljućili
smo da su to ćetiri izvora moşnih dokaza da ljudska bişa
poseduju neku vrstu sposobnosti koja im omoguşava saznanje i
delovanje izvan poznatih "zakona" fizike. O Danijelu Danglasu Houmu
zakljućili smo da ne mošemo progutati objałnjenja tipa "bila je
to samo masovna halucinacija" ili "bila je prevara u kojoj su
ućestvovali mnogi." Za rezultate Łmitovog rada, koji je potrajao
dvadeset godina, ne verujemo da mogu biti pripisani nekakvoj
slabosti u eksperimentalnoj tehnici, slabosti koja bał nićim nije
dokumentovana. Niko od kritićara, niti njegovih saradnika,
nije ćak ni dao nagovełtaj u ćemu bi se takva slabost mogla
sastojati. Ni teorija prevare ne moše se odršati, osim ako je u
zaveri ućestvovao veliki broj naućnika, i to Łmit, Dšan, svi
njihovi
saradnici, i joł mnoge osobe.

Godine 1989. prinstonski naućnik Din Radin objavio je izvełtaj o

dvadeset sedam ogleda koje je obavio jednom "Łmitovom małinom" i
analizovao uz pomoş statistićarke Dšesike Ats sa Univerziteta
Kalifornija u Dejvisu. Bilo bi normalno oćekivati da şe se, ako
je verovatnoşa nećega samo 1 :20, iz 27 pokułaja to nełto desiti
u 1,35 slućajeva (to je dvadeset sedam dvadesetina - 27/20).
MeČutim, to nełto opašeno je ćak u osam ogleda.
A verovatnoşa da se pukim slućajem ćak u osam od 27 ogleda
"potrefe" rezultati tako
malo verovatni (svaki put samo 1 :20) iznosi, zbirno, 1 :27.000.
Ovi Radinovi rezultati nisu neki veliki izuzetak; i mnogi drugi
istrašivaći postigli su slićne rezultate sa Łmitovim
i slićnim małinama.

Tu dolazi do promene u prirodi dokaza. Znamo kakve su rezultate

postizali D. D. Houm i
Pavel Stepanek, a i Łmit : upećatljive i zbunjujuşe. Ali bilo bi pogrełno
misliti da su takve
"demonstracije" najbolji moguşi dokazi za postojanje paranormalnih
moşi. One su samo deo slike. Nama su stvarno potrebne grupe
ogleda, o kojima şe izvełtavati razni istrašivaći, a u
kojima şe se prepoznavati neki odreČeni obrasci dokaza.
Nijedan pojedinaćni rezultat ne mora biti osobito dramatićan, gledan
sam za sebe, ali ukupna slika koju oni daju bişe, tada,
ubedljiva. Ovo je poznato kao "efekat svešnja prutişa".

34
Jedan po jedan prutiş moše svako da lomi, kao od łale, i da ih polomi
sve do poslednjeg. Ali kad su oni uvezani u snop, e, tad veş
nije tako lako slomiti ih. Drugim rećima, kad su izvoČeni mnogi
ogledi, u serijama, i kad su oni pokazali otprilike isto, nije
ih bilo tako lako opovrgnuti.

Nełto od te zakonomerne ponovljivosti veş smo videli, jer

se pokazalo u nałim izlaganjima o Houmu, Stepaneku i Łmitu.
Mnogi nezavisni posmatraći prisustvovali su Houmovim seansama. Mnogi
nezavisni naućnici verifikovali su Stepanekove rezultate. Mnogi
su saraČivali sa Łmitom, ili nezavisno preduzimali slićne oglede,
i dobili slićne rezultate. To je ono łto ćini dokaze upećatljivim;
to, mnogo viłe nego neki usamljeni dramatićni slućaj o kome nam neko
javlja.

Mora se priznati da su "zvezde paranormalnih moşi", kao

łto su Houm i Stepanek, retkost, veliki izuzeci. MeČutim,
bilo bi iznenaČujuşe da samo takvi izuzetni pojedinci imaju
paranormalnu moş, a da je niko drugi nema bał nimalo. Mi şemo
sada pristupiti novom zadatku, a to şe biti da sagledamo
kakve su pojedinaćne razlike u ESP sposobnostima ljudi, uz
uslov da dokazi moraju biti pouzdani i ponovljivi; ne moraju biti
onako glamurozni kao kod Houma, Stepaneka i drugih takvih izuzetnih
jedinki.
35
$

Iako ljudi kao D. D. Houm i P. Stepanek jesu izuzetni, veliki

je broj obićnih ljudi koji veruju da i oni imaju ponełto od
paranormalnih moşi, neki takav došivljaj. Stoga je razumno ispitati
moguşnost da kod pojedinaca koji nisu ni po ćemu
posebno birani postoji, takoČe, paranormalna moş. Dšanovi
rezultati, a u manjoj meri i Radinovi i Łmitovi, stvarno
sugeriłu da paranormalne moşi nisu ogranićene na nekoliko
retkih, izuzetnih osoba.

Ljudska bişa se izmeČu sebe ogromno razlikuju po inteligenciji,

sposobnosti pamşenja, karakteru, taćnosti percepcije i po ćitavom
nizu razlićitih vełtina. Onda je valjda prirodno oćekivati da se
razlikuju i po paranormalnoj moşi. Ima li ikakve
veze izmeČu paranormalnih moşi i nekih osobina kao łto su
starost, rasa, pol, inteligencija, lićnost ? Ako ih ima, załto
postoje ? Da li objałnjenje leši u genetskim ćiniocima, ili u
vaspitanju i obrazovanju, ili u šivotnom stilu, ili u mošdanoj aktivnosti
?

Kako poćeti sa odgovaranjem na ova pitanja ? Mošemo

najpre podeliti ljude u dve
kategorije. U prvu spadaju oni koji veruju da paranormalna moş
postoji, a u drugu oni koji u to ne veruju. Spiritistićki
medijumi su oduvek tvrdili da im se moş smanjuje kad je
u seansu ukljućen i neki skeptik. MeČutim, skeptik kaše : "Dabome
! Mene nije lako prevariti, ne uspevaju trikovi kad sam ja tu
!" Ali kad vrłimo testiranje, u kontrolisanim uslovima, trebalo bi
da ustanovimo da li je paranormalna moş nałih ispitanika podlošna
takvim uticajima.

Postoji jedna naućnica ćije ime je praktićno sinonim za ovu vrstu

studija. Ona se zove Gertruda Łmajdler. Decenijama je radila na
Univerzitetu grada Njujorka i bitno uticala na parapsihologiju. Godine
1942. ona je poćela da testira paranormalnu moş pojedinih
profesora psihologije, ali i studenata, na tom univerzitetu.
Dobrovoljci su imali zadatak
da pokułaju vanćulnim putem da pogode redosled karata u
łpilu sa dvadeset pet
komada. Łpilovi su bili u drugoj prostoriji gde ih niko nije gledao niti
mogao videti. Bili su ovo, dakle, ogledi iz oblasti vidovitosti. Pre
testiranja, Łmajdlerova je razgovarala sa svakim ispitanikom da
ustanovi "da li je ovca ili koza". Ono prvo bili bi ljudi koji
veruju u ESP ili bar dopułtaju moguşnost da bi tako nełto moglo
postojati. Koze su bili ljudi koji
su odbijali svaku moguşnost da ESP postoji; pristali su, ipak, da
ućestvuju u ogledu,
valjda samo da bi pomogli Łmajdlerovoj u radu.

Prva tri ogleda dala su sasvim jasan rezultat. Izgledi su bili pred svakim
taćno isti : da od dvadeset pet karata u łpilu pogodi, pukim
slućajem, taćno 5. Oni koji su verovali, to jest
"Łmajdlerkine ovce", pogaČali su u proseku 5,31 kartu po łpilu -
dakle, ne mnogo iznad proseka, ali ipak verovatnoşa da su zaista
slućajno "potrefili" bila je priblišno 1 :1.000. Oni koji nisu
verovali, to jest "Łmajdlerkine koze", pokazali, su meČutim, rezultat koji
joł viłe iznenaČuje : umesto da ostvare prosek 5, łto bi bilo
normalno oćekivati, oni su postigli manje, i to se kod njih
ponavljalo u svim pokułajima. Ovo je, dakle, efekat ESP
promałivanja, koji smo pominjali u vezi sa Łmitovim radom.

IzmeČu 1945. i 1951. godine Gertruda Łmajdler obavila je joł 14

serija ogleda sa onima koji veruju i onima koji ne veruju.
Rezultati su se veoma dosledno ponavljali. "Ovce" su postizale
natprosećno, a "koze" potprosećno. Razlika izmeČu te dve grupe
bila je tolika
da su izgledi da se to zaista slućajno dogodilo spali na jedan prema
deset miliona. Mošda
su sva ova nabrajanja verovatnoşa veş dosadila ćitaocu, ali
1 :10.000.000 je zaista izuzetno slaba verovatnoşa !

Rad Łmajdlerove od prekretnog je znaćaja iz dva razloga. Prvo,

pokazao je da u ESP
istrašivanjima postoje pouzdani obrasci ponałanja i kod obićnih
ljudi - naime, kod onih

36
koji ne tvrde da imaju neke posebne nadarenosti ili sposobnosti.
Drugo, pokazao je da postoji veza izmeČu ESP i psihologije
pojedinca (u ovom slućaju, psihologije verovanja ili neverovanja).
Gertruda Łmajdler je sveukupno testirala 1.308 ljudi, a oni su
pogaČali ukupno oko 300.000 puta. Połto su brojevi tako veliki,
rezultate Łmajdlerove ne moše niko olako odbaciti. Njen rad bio je
rigorozno proveravan, a ni jedan jedini put nije naČeno niłta łto
bi na njega bacilo ozbiljnu senku. Valjanost njenih rezultata
mora se na kraju potvrditi ili osporiti tako łto bi drugi
istrašivaći vrłili takva istrašivanja i postigli (ili ne) slićne
rezultate. U naćelu, nema razloga da ne verujemo da şe i drugi
istrašivaći, u testovima sa drugim grupama ne naroćito odabranih
ispitanika postişi iste rezultate. To
se i dogodilo.

Obavljeni su mnogi ogledi u Britaniji, Indiji, Ćełkoj, Argentini i

drugim zemljama. Sve njih je sabrao i podvrgao analizi
istrašivać Dšon Palmer godine 1971. Takve analize ponovljene su i
kasnije, ali Palmerov rad posebno pominjemo zato łto se istiće po
svojoj strogosti i po tome łto je ukazao na pravce kojima se
parapsihologija razvijala u kasnijim godinama, pa i danas, kad se blišimo
novom milenijumu.

% # & #

Palmer je rezonovao da ako stvarno postoji razlika (u uspehu)

izmeČu onih koji veruju i
onih koji ne veruju, onda ogromna baza podataka Gertrude Łmajdler
treba da posluši kao pokazatelj kolika je, zapravo, ta
razlika. Izraćunavajuşi na osnovu podataka Łmajdlerove, Palmer
je predvideo da şe u 84% ostalih ogleda biti ispoljen veşi uspeh

"ovaca" nego "koza". Pretpostavka da se to neşe ispoljiti bał u svakom

ogledu zasnovana
je na efektu rasipanja koji smo pomenuli u uvodnom poglavlju.
Rasipanje je statistićka pojava koja dovodi do povremenog
pojavljivanja neobićnih pojedinaćnih rezultata. Kad je Palmer stvarno
proućio rezultate ogleda drugih istrašivaća (ne Gertrude Łmajdler), nałao
je da su u 76% slućajeva oni koji veruju pokazali bolji uspeh
od onih koji ne veruju. (U
kasnijim godinama, kroz nove oglede, ovo se primaklo predviČenom
iznosu od 84%; Palmer se lićno vratio u "bitku" godine
1977. i ponovio iste nalaze.) Kad bi samo slućajnost
delovala, "ovce" bi, naravno, postizale nełto malo bolje
rezultate u 50% slućajeva a "koze" takoČe malćice bolje
rezultate u onih drugih, preostalih 50% slućajeva. Rezultati
statistićkih analiza koje joł niko nije osporio variraju izmeČu
76% i
84% ali to zaista nije bitno - oba su daleko iznad 50%. To
znaći da je razlika u uspehu
onih koji veruju i onih koji ne veruju stvarna. Ove
zakljućke potvrdili su kasniji istrašivaći. Palmerova analiza bila
je jedna od najusavrłenijih u ono vreme i nikada nije kritikovana
po osnovi pogrełne logike ili pogrełne dedukcije.

Prema tome, efekat "oni koji veruju-oni koji ne veruju" odoleo je

probi vremena. Pola veka prołlo je od prvih rezultata
Łmajdlerove, a sve novi i novi istrašivaći dolaze do slićnih
nalaza. Dołlo je, van svake sumnje, i do unapreČenja metoda za
ocenjivanje ljudskih stavova i verovanja, Łmajdlerova je poćela
intervjuima, a danas postoje łtampani upitnici; primenjeni su
mnogi novi postupci za testiranje paranormalnih moşi;
ali osnovna razlika "ovca-koza" ostala je na snazi, ona se potvrČuje i
danas.

Ne šelimo da tvrdimo da je ovaj efekat savrłeno ponovljiv.

Itekako je bilo ogleda u kojima nije opašen uopłte. U jednom
nedavnom ogledu na Islandu (godine 1991) dogodio se ćak
dramatićan preokret : oni koji ne veruju postigli su mnogo bolji
uspeh od onih koji veruju. Dogodilo se, łtaviłe, da su pojedini
istrašivaći delili ispitanike na one koji veruju i one koji ne veruju,
ali u pismenom izvełtaju o svom radu nisu naveli kako se koja grupa
pokazala na testu, tako da naprosto ne znamo kako je taj efekat
delovao i da
li je delovao. Postoji potreba, dodali bismo, da se izradi jedan
standard za "merenje", to
jest utvrČivanje verovanja (ili neverovanja) kod ispitanika, i da se onda
razlićiti istrašivaći pridršavaju tog standarda kad dele ispitanike u dve
grupe po tom merilu. (Ali ćinjenica da
se i sada, bez takvog objedinjenog pristupa, razlika izmeČu onih koji
veruju i onih koji ne
veruju jasno ispoljava u veşini testova trebalo bi da znaći da je
to jedan u osnovi prilićno veliki efekat !) Glavnina ogleda
potvrdila je taćnost prvobitnih nalaza Gertrude Łmajdler.

37
Kad bi rezultati bili jasniji i bolji nego łto jesu, time
bi zapravo odstupili od nalaza Łmajdlerove. Mada bi ćovek
pomislio da je bolje da rezultati budu łto ubedljiviji, u ovom
slućaju nije tako : bolje je da rezultati budu łto dosledniji,
łto konzistentniji. Zakoni statistike kašu da treba da bude i rasipanja,
a to znaći i neuspeha i svakojakih "izvrnutih" rezultata, pokatkad.

Prava zagonetka u tome jeste załto "koze" (oni koji ne

veruju) postišu manje od slućajnosti, a ne taćno ono łto bi
pukom igrom slućaja trebalo da bude. Da li to sugeriłe
da i oni imaju izvesnu ESP sposobnost, ali je uporno
koriste na naopak naćin - za
promałivanje ?

Jedno moguşe objałnjenje bilo bi da su oni koji ne veruju

obuzeti oseşanjem da su smełni łto se uopłte "zamlaşuju" sa lašnim
ogledom. Zar nije smełno pristupiti jednom testu ESP i raditi ga
ako unapred smatrał da je zaludan i besmislen jer ESP ne postoji
? Posledica takvog pristupa bila bi da oni koji ne veruju
došivljavaju mentalni konflikt i da zbog toga, kad god prime
ikakav nagovełtaj putem svoje ESP sposobnosti, namerno kašu bał
suprotno. Ako je tako, bilo bi zanimljivo da proverimo da
li ljudi koji su neurotićni (a kod njih je nivo mentalnih
konflikata stalno visok) postišu lołe rezultate na ESP testovima.
Drugo moguşe objałnjenje bilo bi da postoje razlike u lićnosti,
to jest karakteru onih koji veruju i onih koji ne veruju. U
pojedinim istrašivanjima nalazimo jake nagovełtaje da su oni koji
veruju u veşoj meri ekstrovertni, prijateljski nastrojeni i
skloniji drušenju nego oni koji ne veruju. Połto se tako
veliki deo ESP došivljaja u obićnom šivotu sastoji, ćini
se, u nekakvoj komunikaciji izmeČu ljudi ili donosi neka
saznanja o ljudima, onda je valjda normalno da ćovek koji je drušeljubiv i
komunikativan lakłe moše došiveti ESP (naroćito telepatiju) i zbog
toga postati onaj koji veruje, ili barem dopustiti moguşnost "da
tu mošda ima nećeg", nego ćovek koji je sklon da se izdvoji od
drułtva. Ova druga hipoteza svakako zvući verovatno i
zaslušuje dalje istrašivanje.

U nekim slućajevima spontanog ESP (kao łto su priviČenja

nećije predstojeşe smrti,
predoseşanja katastrofe i tome slićno), emotivni naboj je veoma
visok. S druge strane, u ogledima sa Stepanekom i u radu Łmita,
Dšana i Łmajdlerove emocije su bile zaista stiłane. Mogu li
psihoanalitićari i drugi istrašitelji emocionalnih dubina ljudskog
uma dati ikakve podatke o moguşim vezama izmeČu karaktera ćoveka i
njegove ESP sposobnosti ? Literature o tome ima u izobilju, ali su
ćinjenice prilićno mrłave.

Nevolja sa psihoanalizom, kojom se bave sledbenici Sigmunda Frojda

i razni njima slićni, sastoji se u tome łto je to łto oni
prićaju beskonaćno subjektivno; łto ćesto pripisuju ogromnu vašnost
zaista trivijalnim vidovima ponałanja; łto proizvoljno proglałavaju
da
je ovo ili ono "simbol" nećeg drugog; i łto nemaju nikakve
eksperimentalne dokaze za
svoje tvrdnje. Mnogi psihoanalitićari izvełtavaju da njihovi
klijenti (koji plaşaju za svoju terapiju) došivljavaju telepatska
iskustva koja obuhvataju duboko usaČene emocionalne porive i
represije. Na nesreşu, to su sasvim nenaućna tumaćenja nećega łto
je neko rekao, a ćesto su "u svaČi" sa zdravim razumom,
tako da ne mogu biti od koristi parapsihologu koji traga za
istinom. Nama su potrebni naućni metodi ocenjivanja lićnosti; bez toga
neşemo moşi da ustanovimo relaciju izmeČu paranormalnih moşi i
lićnosti, ili
bar ne pouzdanu niti ponovno (viłe puta) dokazivu.

Oni koji se naućno bave istrašivanjem ljudske lićnosti i

karaktera, konstruiłu psiholołki profil ispitanika, a za to
koriste tri tipa materijala : biografski materijal,
objektivna merenja ćovekovog ponałanja i upitnike u kojima
ispitanik iskazuje svoja uverenja, preferencije, razmiłljanja i
tako dalje. Najiscrpnija istrašivanja o metodologiji ovog rada
obavili su Hans Dš. Ajzenk i Rejmond B. Katel u Americi.
Pojmovni aparat kojim se oni sluše razlikuje se u nekim sitnicama,
ali ne u sułtini : dve podele ljudi najpodesnije i najpouzdanije
za merenje jesu podela na ekstrovertne i introvertne osobe
 i, drugo,

38
podela na neurotićne i stabilne osobe. Pa połto je tako, i
parapsiholozi su usredsredili svoja istrašivanja na te dve podele
karaktera ljudi. I opet su prvi u ovom poslu bili Amerikanci :
Beti Hamfri na Univerzitetu Djuk u Severnoj Karolini.

Beti Hamfri koristila je test karaktera koji je u svoje vreme

bio standardan - a danas se
smatra prilićno primitivnim - da bi podelila ispitanike na
ekstrovertne, to jest otvorene prema okolini, i introvertne, to
jest okrenute viłe u sebe, zatvorene. Posle toga im je davala
testove pogaČanja (pomoşu ESP) kojim redom leše karte u izmełanim
łpilovima,
na isti naćin kao Łmajdlerova. Ekstrovertni su ponovo i ponovo
pogaČali nełto bolje, malo iznad puke slućajnosti, a introvertni
nełto lołije, dakle malo ispod onoga łto bi bilo
da su zaista naslepo i nasumce pokułavali. MeČutim, u naćinu na
koji je ona vodila statistiku, to jest analizovala dobijene
rezultate, postoje izvesni problemi, koje nije bał lako objasniti
ukratko (u sułtini, davala je samo grupne rezultate jedne i druge
grupe, a ne i rezultate svakog pojedinca, łto znaći da se
pojedinaćne razlike ne mogu valjano sagledati), tako da se
prema njenim nalazima moramo odnositi oprezno. MeČutim,
nekoliko godina kasnije, 1953, Hamfrijeva i Dš. Frejzer Nikol
ponovili su istrašivanje i objavili rezultate koje mošemo prihvatiti
sa viłe pouzdanja. Imale su trideset ispitanika koje su prvo
provele kroz najbolje tada postojeşe testove karaktera, a onda
kroz ESP testove sa pogaČanjem karata u łpilovima;
nałle su istu jasnu razliku izmeČu ekstrovertnih i
introvertnih kao i ranije.

Od tog pionirskog rada prołlo je mnogo godina. Potvrde o

razlićitim ESP sposobnostima ekstrovertnih i introvertnih
ispitanika stigle su iz Jušne Afrike, Łvedske, Britanije,
Amerike, Indije i sa drugih mesta. U nekim od tih ogleda, kao
łto bi se i dalo oćekivati, nije naČena nikakva znaćajna
razlika. Godine 1981. jedan od nas dvojice (Sardšent) pregledao je
sve objavljene studije ove vrste i naroćito sve slućajeve u
kojima je jasno ustanovljena razlika; time je ašurirao ranije takve
obuhvatne preglede Palmera iz 1977. i Ajzenka iz 1967. U nauci, smatramo
da je ogled ove vrste zavrłen jasnim rezultatom ako
je izmeČu uspeha jednih i uspeha drugih ispitanika
ustanovljena znaćajna razlika.
Definiłemo kao statistićki znaćajno ono za łta je
verovatnoşa da se dogodi pukim slućajem samo 1:20 ili joł manja.

Ako ne postoji, u stvarnosti, nikakva ESP razlika izmeČu ekstrovertnih i

introvertnih ljudi, onda bi trebalo da jedni otprilike
podjednako ćesto kao i drugi postišu nadmoşne rezultate na
ESP testovima. MeČutim, Sardšent je nałao da je bilo ukupno 19
studija sa jasnim rezultatom i da je, od tih 19, u 18 slućajeva
dokazana znaćajna razlika u korist ekstrovertnih. Onaj jedan jedini
izuzetak zaista potvrČuje pravilo. Pokułalo se u mnogim zemljama,
ućestvovalo je viłe hiljada razlićitih ljudi i pokazalo se
da ta razlika u rezultatima zaista postoji.

Sardšentov pregled preispitali su i ašurirali amerićki psiholog

Daril Bem i parapsiholozi Ćarls Honorton i Dijana Ferari, godine
1990. Njihovi nalazi su sledeşi. U nekim studijama ekstrovertnosti
i ESP-a potkrala se grełka koja se sastojala u tome łto su
ispitanici tek posle testiranja sa kartama ocenjivani da li su
ekstrovertni ili introvertni, łto znaći da su oni mogli promeniti
svoje ponałanje (i drugaćije odgovarati na pitanja u upitniku)
zbog saznanja da su postigli slab ili jak rezultat sa kartama. U
nekim studijama te grełke nije
bilo.

Osim toga, izvełtaj Bema, Honortona i Ferarijeve govori i

o ogledima sa slobodnim odgovorom, gde je efekat razlićite
uspełnosti ekstrovertnih i introvertnih ispitanika jasan, sa vrlo
izrazitim, jakim rezultatima. Testovi sa slobodnim odgovorima nemaju veze
sa łpilovima karata nego se, u sułtini, sastoje u pogaČanju łta je
prikazano na nekoj slici koju ispitanik ne moše videti.

39
Ako smo uvereni da je razlika u ESP moşima ekstrovertnih i
introvertnih ljudi stvarna, kako bismo mogli objasniti njeno postojanje
?

# #

Godine 1967. Ajzenk je izlošio pretpostvku da su ekstrovertni

ljudi mošda bolji u ESP
testovima zato łto je kod njih nivo kortikalne pobuČenosti
(aktivnost u mošdanoj kori) niši nego kod introvertnih. To o
nivou kortikalne pobuČenosti jedna je ćinjenica iz
psihologije lićnosti, pouzdano dokazana i nebrojeno puta
potvrČena; a njeno poreklo moglo bi biti u tome łto ekstroverti
bolje suzbijaju aktivnost nervnih şelija u meduli
(produšenoj mošdini), kroz koju nervni signali prolaze na svom putu
od ćula do korteksa. Ajzenk je sugerisao, na osnovu toga łto je
ćuo neke nepouzdane i neproverene priće o tome, da bi suzbijenije
stanje tih şelija moglo biti povoljnije za ESP. Ako je ovo
istina, onda je razlićit ESP uspeh ekstrovertnih i introvertnih
ljudi posledica njihove razlićite mošdane aktivnosti.

Ako šelimo da proverimo ovu hipotezu, naravno da nam prvo padne

na um da merimo aktivnost mozga za vreme ESP ogleda. To zvući
jednostavno, i mnogi su pokułali, ali su dołli do sasvim
razlićitih zakljućaka. Eto razoćarenja; ali ne, bał, iznenaČenja.
Koriłşene
su, na primer, razne varijante EEG (elektroencefalograma) u kojima
se pazilo na razne
ćinioce koji su kod EEG varijabilni, za vreme dok je ispitanik
ućestvovao u raznovrsnim
ESP testovima.
U sedamdesetim godinama ova istrašivanja "mošdanih
talasa" bila su usmerena uglavnom na jedan odreČeni obrazac
mošdane aktivnosti koji se naziva alfa ritam. To je ritam koji se
u elektrićnoj aktivnosti mozga ispoljava kad je ćovek budan i
pribran, ali ne nełto posebno napet. Ljudi koji kod sebe razviju
sposobnost meditacije i steknu iskustvo
u takvim stvarima u stanju su da svoj alfa ritam ukljućuju i
iskljućuju kad god pošele.
Alfa aktivnost jedan je od srednjih nivoa pobuČenosti izmeČu beta
aktivnosti (kad smo budni i svojski radimo nełto) i delta/teta
aktivnosti (kad spavamo). Našalost, dokazi da ekstrovertni ljudi
imaju drugaćiji alfa ritam su slabi (oni dolaze iz
konvencionalne psihologije, dakako). Ima takvih dokaza -
da ekstrovertni ljudi imaju viłe alfa frekvencije, ali sa
manjom amplitudom - ali to su i posle nebrojenih ponovljenih
ogleda nejaki i nedosledni dokazi.

Pojavile su se neke nove, moşne tehnologije za proućavanje strukture i

aktivnosti mozga. Nakupilo se tu dosta skraşenica : skeneri se
oznaćavaju kao PET łto znaći "pozitronska emisiona tomografija", MRI
łto znaći "magnetno-rezonantno dobijanje slike", i tako dalje. Pomoşu
tih novih tehnologija (skenera) istrašivaći mogu bukvalno da
gledaju kako se u svim delovima ljudskog tela, pa i mozga, odvija
neka aktivnost, pa nam je to, svakako, najbolja moguşnost da
neposredno proućavamo rad nećijeg mozga za vreme ogleda sa
paranormalnim moşima. Samo, te nove tehnologije nisu jeftine, a
parapsiholozi za svoj
rad ne dobijaju od dršave praktićno niłta. Iz tog razloga, ova
istrašivanja koja praktićno
mole i preklinju da budu obavljena, nisu joł ni zapoćeta.

Drugi naćin da se proveri ta hipoteza o vezi izmeČu ESP i

pobuČenosti mozga bio bi da upotrebimo droge. Amfetamini, kod
narkomana poznati kao "brzina", veoma poveşavaju pobuČenost mozga.
Barbiturati i trenkvilajzeri (umirujuşa sredstva) kao łto je
diazepam,
to jest valijum, imaju suprotno dejstvo. Znaći, ćovek bi oćekivao
da amfetamini umanje
ESP sposobnost, a umirujuşa sredstva da je pojaćaju. Dokaza da je
to tako ima tako malo i tako su slabi, da nisu vredni pomena.
Trebalo bi da neko uradi dodatne oglede u vezi s tim, i da pri
tom selektivno koristi samo pojedina sredstva za podsticanje ili
za smirivanje. Za sada, dokazi u prilog hipoteze o
kortikalnom pobuČivanju ostaju neubedljivi. Niti ih ima dovoljno,
niti su ogledi bili dosledno sprovedeni, tako da nemamo
na osnovu ćega da ocenimo vrednost te teorije. Nadajmo se da şe
ambiciozni mladi
parapsiholozi uspeti da na ovom polju dovedu stvari u red, i to
u buduşnosti ne previłe dalekoj.

40
!

Drugu teoriju o nadmoşi ekstrovertnih ljudi u ESP pokułajima

ponudio je K. Ramakriłna
Rao, istrašivać roČen u Indiji, ali zaposlen veş mnogo godina u
Severnoj Karolini, u Laboratoriji za parapsihologiju pri Univerzitetu
 Rajn. Rao je izlošio pretpostavku da je razlika izmeČu
ekstrovertni i introvertnih pojedinaca u stvari drułtvena razlika.
Presudna
şe biti atmosfera u kojoj se ogled odvija, kaše Rao.
Ako šelimo uspeh, pristup ispitanicima mora biti prijateljski
i srazmerno neformalan. A to je lakłe postişi sa
ekstrovertnim ljudima jer oni i dolaze veş prijateljski
nastrojeni i drušeljubivi, dok introvert dolazi stidljiv i zatvoren.
Ovo zvući itekako verovatno, ali ima li ikakvih ćinjenica koje bi dokazale
da je to stvarno tako ?

U nekim ESP testovima ispitaniku su postavljana i pitanja da li

se dobro slaše sa osobom koja ga testira i da li mu je ta
osoba simpatićna. Ćovek bi oćekivao da şe atmosfera biti prijatnija
ako je onaj ko vrłi test neka simpatićna osoba, i da şe se
tada postizati bolji
rezultati. U praksi se to nije dokazalo. Ali ćitav taj pristup
sa "simpatijom" je naivan.
Osim ako je onaj koji vrłi test bał pravo ćudoviłte, veşina
ispitanika şe iz ćiste ućtivosti reşi "Da, da, ova osoba je u
redu", ali to şe biti sasvim povrłno. Nama su potrebna kudikamo
pouzdanija merenja naklonosti. Bilo je nełto malo dokaza da kad
je ispitivać
(dakle, onaj ko obavlja test) ekstrovertna osoba (a to se meri
upitnikom o karakteru),
ispitanici pokašu nełto bolje ESP rezultate. Ali vrlo malo
ovakvih studija je raČeno i rezultati nisu jasni. Trebalo bi da
budu pozitivni ako je Raova teorija o drułtvenom okrušenju
taćna; jer ko viłe utiće na opłtu drułtvenu atmosferu prilikom
testiranja nego onaj ko ispitanika testira ?

Bilo je i pokułaja da se vidi łta şe biti ako se ispitivać prema

ispitaniku ponała na ovaj ili onaj naćin. Jedna studija sugeriłe da
su bolje uspevali oni ispitanici prema kojima se ispitivać ponałao
prijateljski nego oni prema kojima se ponałao neprijateljski. To
daje neku podrłku, ali vrlo nejaku, Raovoj teoriji. Takve
manipulacije sa ponałanjem prilićno
su lašne, a uostalom ne bi ni mogle mnogo da utiću s obzirom
na to kako se veşina ESP
ogleda obavlja.

MeČutim, ta teorija o uticaju drułtvene sredine previČa

neke zanimljive efekte. Na primer, da şe se s vremenom,
ponavljanjem testova, razlike u uspełnosti izmeČu ekstrovertnih
i introvertnih ljudi postepeno smanjivati. Mošda su
introvertni ljudi na poćetku rada nesigurni u sebe; jedan deo
definicije introvertnosti jeste to da introvertni jesu oni ljudi
koji su u novim drułtvenim okolnostima nesigurni, nemaju
samopouzdanja. Ako ih u poćetku zbunjuje ćudan ambijent
parapsiholołke laboratorije i ćudan test pred njima, sutra şe ih
zbunjivati manje, prekosutra joł manje, oni şe se tokom vremena
navikavati, pa şe zato imati sve viłe samouverenja, radişe
opułtenije i postizaşe bolje rezultate. Nasuprot tome, ekstrovertni
drugar koji je prvog dana ułao u laboratoriju maltene u
veselim skokovima i sa łirokim osmehom na licu kazao "Ej,
zdravo !" eksperimentatoru, mošda şe veş posle nekoliko testova
poćeti da se dosaČuje i da radi slabije; poznata je stvar da su
ekstroverti podlošniji dosadi, odnosno da im brše dosadi
ona aktivnost kojom se bave. Zato bi trebalo da na kraju ekstrovertni i
introvertni postišu
jednako dobre rezultate.

Ni za ovo nema jasnih dokaza. Hamfrijeva i Nikol su

nałli nełto suprotno : łto su ekstroverti viłe vešbali ESP
pogaČanje koja je koja karta, sve su bolji postajali. MeČutim,
u ogledima sa slobodnim reagovanjem, razlika izmeČu uspeha ekstrovertnih i
introvertnih ispitanika stvarno kao da se s vremenom
smanjivala. (A taj tip ogleda jeste jedna situacija u kojoj
drułtveno okrušenje ima veşu ulogu.) I ne prvi put naleşemo na
istu prepreku koja nas itekako nervira : kad bi samo bilo viłe dokaznog
materijala !
Iz ovih razmatranja o ekstrovertnosti i introvertnosti izlazimo,
sve u
svemu, nezadovoljni. Neki efekat tu svakako postoji, to je
sigurno, ali ne znamo załto postoji. Treba obaviti joł mnogo ogleda.

41
&

Kad se preČe na proućavanje odnosa neuroze i vanćulnih

opašanja, slika je viłe
zbunjujuşa, ali mošda i uzbudljivija, nego łto je bila u
studijama o ekstrovertnim i introvertnim osobama. Prva zabuna je
terminolołka jer kad Ajzenk kaše "neurotićnost" Katel kaše
"anksioznost", a misle na isto. (Ili misle na dve stvari koje
se vrlo malo razlikuju.) Vode se rasprave o nekim
podelementima, komponentama ili ćiniocima neurotićnosti, a to bi
bili : nivo napetosti, sklonost ka oseşanju krivice, i tako dalje. Drugi
nezgodan element, koji smo nagovestili u prići o Stepaneku,
sastoji se u tome łto odnosi izmeČu ESP i lićnosti mogu
varirati u zavisnosti od ambijenta u kome se testovi
sprovode.

Dšon Palmer dao je izvrstan objedinjeni pregled svih dotadałnjih

studija o neurotićnosti i ESP; taj Palmerov rad sada je veş
ćitavih petnaest godina star, ali ćini se da su njegovi osnovni
zakljućci i danas na snazi. Palmer je ustanovio da su u svim
ogledima gde se ispoljila jasna (dakle, statistićki znaćajna)
razlika izmeČu neurotićnih i smirenih ispitanika, smireni
pokazali superiornost. Svi su izgledi da taj efekat zaista, u
stvarnosti, postoji, ali moramo uzeti u obzir jedan znaćajan ćinilac koji
na to moše uticati, a to je, da
li se ispitanici testiraju jedan po jedan ili je prisutna cela grupa.

Palmer je dołao do zakljućka da şe se razlićit uspeh neurotićnih i

smirenih pokazati samo ako svaki ispitanik dolazi sam i kroz test
prolazi sam. Ćim tu sedi cela grupa, efekat iłćezava.

Palmerove zakljućke potvrdila je studija o kojoj su 1882. godine

izvestili Karl Sardšent i Trevor Harli. Subjektima (ispitanicima)
davan je kratak test lićnosti, a odmah potom ESP test u kome se
od njih zahtevalo da zamiłljaju kako se jedna kockica kotrlja
niz jedan kanal i pada na ravnu podlogu, smiruje se, a na
gornjoj strani se vidi... koliko taćaka ? Svaki ispitanik pogaČao
je po dvadeset pet puta. Kockica je i bacana. Na osnovu puke
slućajnosti trebalo je da pogode, u proseku, 4,17 puta
kako je taćno kockica pala.
(Naime, u jednoj łestini od dvadeset pet bacanja, koliko je bilo.
A jedna łestina od
dvadeset pet je 4,17.) Testirali su ukupno 186 ljudi, i to
36 dovodeşi ih jednog po jednog, a 150 ljudi grupno, naime
podeljene u dve velike grupe. Pojedinaćno testiranje dalo je sledeşe
rezultate : neurotićni ispitanici pogaČali su (u proseku) nełto malo viłe
od
tri puta, a smireni ispitanici nełto malo viłe od pet puta. A kad su
testirani u grupama, ta
razlika je nestala; łtaviłe, pojedinci za koje je prethodno
ustanovljeno da su neurotićni poćinjali su da pogaČaju ćak i ćełşe
nego oni smireni. Nadajmo se da şe neki novi ogledi potvrditi ove
zakljućke izvedene iz starih.

Palmer pokułava da objasni ovaj efekat pomoşu sledeşe

teorije. Neurotićan ćovek nervira se kad izvedu njega samog na
testiranje; mnogi neurotićari neşe ni pristati na tako nełto. Ćak
i ako je istrašivać osoba prijateljski nastrojena i ako deluje
smirujuşe, neurotićnom ćoveku stalno "kucka" u glavi : "Ovi şe
me sad testirati na ESP !" Tu neşe mnogo pomoşi ni ako ispitivać
strpljivo objałnjava da to nije test kao u łkoli, iz łkolskog
gradiva, jer mi o paranormalnim moşima ne znamo toliko, i
da je to viłe jedno istrašivanje nego ispit. Ispitanik se
nervira jer je sklon nerviranju, i u njegovom nervnom sistemu se
pojaćava "łum", to jest buka, łto ometa vanćulno opašanje. Smireni
pojednici nemaju takve probleme, ili ih nemaju u tako velikoj
meri. Ali kad u sobi sedi cela grupa ispitanika, neurotik zna da
se bezbedno sakrio u gomili, vidi da se niko nije okomio posebno
na njega, i zato ne gubi ESP sposobnost ili je ne gubi mnogo.

Kakav je to "łum" o kome govorimo ovde ? Nije to onaj visoki

nivo korteksne aktivnosti koji je osoben za introvertne osobe.
Introvertnost i neurotićnost su dve sasvim razdvojene, zasebne
osobine lićnosti. Ajzenk, Katel i drugi saglasni su da je tipićna odlika
neurotićnih ljudi njihov veoma aktivan i reaktivan
(responsivan) automnomni nervni sistem - ANS. Treba znati da
je ANS (nazivamo ga i vegetativni) onaj deo nervnog sistema
koji kontroliłe mnoge automatske, ne-voljne aktivnosti u
ćovekovom telu -

42
proizvodnju hormona, opułtanje i stiskanje crevnih i drugih miłişa
koji se ne pokreşu voljno, puls, disanje, znojenje, naglo ispułtanje u
krvotok znatnih kolićina (nor)epinefrina
(adrenalina i noradrenalina) i druge reakcije na stres. Neurotićari
se viłe znoje, mnogo viłe "skoće" kad ih nełto iznenadi ili
preplałi, skloniji su da ispolje simptome stresa. Upravo ti
"ćinioci aktivacije" mogli bi da budu "łum" koji se meła u ESP signale u
mozgu,
a to bi ometalo ESP bał kao łto i prejaka uznemirenost
moše ometati. Ovu teoriju
snašno podršavaju ogledi u kojima su koriłşene vešbe za opułtanje,
meditacija i druge tehnike za smirivanje, a sve u cilju
łto boljih ESP rezultata. (U sledeşem poglavlju razmotrişemo
mnoge dokaze o tome.)

Konaćno, Palmerovi argumenti o grupama mošda bi trebalo da budu

dalje usavrłeni. Neki ogledi koje je Karl Sardšent obavljao sa
Čacima u ućionici sugeriłu da se i u takvoj grupi neurotićari
mogu izdvojiti po lołim rezultatima ako se oseşaju kao jasno
definisana manjina. Ćak şe mala grupa dećaka okrušena
velikim brojem devojćica ispoljiti neurotićno ponałanje. Ono şe
biti jednako snašno kao kad usamljeni neurotićar iziČe pred
ispitivaća. Neurotićni ćovek ne uspeva da se "izgubi u masi" i
da naČe smirenje ako
svi jasno vide da je on pripadnik jedne male grupe razlićitih.
Buduşi istrašivaći moraşe
veoma pašljivo da razmotre koje sve uslove treba ispuniti da bi
njihov test bio definisan kao grupni. U ovom trenutku svi su
izgledi da drułtveno okrušenje moše uticati na ESP rezultate isto
koliko i karakter pojedinca.

Verovanje ili neverovanje u paranormalnu moş; ekstrovertnost

ili introvertnost; i neurotićnost ili smirenost; to su ćinioci
koji oćigledno utiću na uspeh ispitanika u ESP ogledima. Tih
ogleda bilo je toliko mnogo, a njihovi rezultati bili su toliko
dosledni, da ih niko ne moše sve skupa odbaciti. Na svoj naćin
oni su za postojanje paranormalnih moşi dokaz isto toliko vašan
koliko je vašno i sve ono glamurozno łto se zna o D. D. Houmu.
Zbog ćega ? Zbog toga łto se odnose na obićne ljude i łto se
mogu ponavljati. Od Houma nama danas niłta nije ostalo osim istorijskih
svedoćanstava.

Skeptićni psiholog Rej Hajmen napisao je u svojoj knjizi Savremena

psihologija sledeşe :
"Takvi obuhvatni pregledi tvrdih laboratorijskih podataka
uverili su me da tu postoji
"nełto"... Kritićari, ako misle da budu ćestiti, moraju nekako da
objasne rezultate tih desetina ili ćak stotina eksperimentalnih
studija koje su obavljene i ovde sumirane pre nego łto odbace ćitavu
parapsihologiju kao pseudonauku." Godine su prołle od kad je taj
komentar napisan. U poslednjem poglavlju ove nałe knjige
vratişemo se takvim presudama. Za sad, pogledajmo samo joł neke
psiholołke ćinioce koji bi mogli biti u korelaciji sa ESP.

Znaćajno je pitanje da li razlike u ESP sposobnosti mogu

proisticati iz šivotnog doba
(starosti) pojedinca. Połto znamo da nałe drułtvo postavlja pred
odrasle osobe sasvim druge zahteve nego pred decu - uglavnom
u obliku nagrada za sreČeno, logićno ponałanje - valjda bi i
to trebalo da dovede do nekih razlika u njihovim ESP
rezultatima. Posebna je stvar to łto industrijska drułtva dvadesetog veka
imaju vrlo malo zajednićkog
sa lovaćkim i lovaćko-sakupljaćkim, stoćarskim i rano-
poljoprivrednim
ljudskim
zajednicama iz nałe istorije. Łta ako je ta socijalna
evolucija, koja je uglavnom odbacivala navodno primitivna,
magijska, animistićka verovanja, uticala i na funkcije
paranormalnih moşi ? Mošemo li to ispitati na taj naćin łto şemo
 proućavati danałnje primitivne ljudske zajednice tamo gde one joł
postoje ? Da li evolucija vodi ljudsku ESP sposobnost ka pojaćanju
ili ka nestanku ?

Połto je ESP jedna potencijalno korisna moş, razumno bi bilo

pretpostaviti da şe joj evolucija biti naklonjena. Ali ESP je
obićno slaba i nepouzdana (bar ako je suditi po dokazima koje smo
do sad razmotrili). Ljudi su veoma vizuelna stvorenja - dakle,
veoma naklonjena gledanju - a drugim ćulima se ne sluše ni upola
tako uspełno kao mnoge šivotinje. Mošda nała ESP popułta kao i nałe
ćulo mirisa. Mošda odumire u nama.

43

Pogledajmo prvo starost. Odnos starosti i ESP nije jednostavan.

Sasvim je sigurno da
nijedan istrašivać nikada nije prijavio neki linearni odnos
izmeČu ESP i celokupnog trajanja ljudskog šivota, nełto u
smislu "iz godine u godinu uvek sve jaći" ili "iz godine u godinu
uvek sve slabiji ESP". Ali mnogi su prijavili izuzetno
dobre rezultate u ESP testiranju dece.

Ogledi u ućinioci koje je vrłila Margaret Anderson, veoma

kreativan istrašivać ESP, priznati su kao jedno od
klasićnih proućavanja u parapsihologiji. Ona je, zapravo,
koristila samo jednostavne ESP testove, ali ih je obukla u ruho naućne
fantastike. Deci su testovi prezentirani kao igrica u kojoj natprosećno
dobri rezultati u vanćulnom pogaČanju omoguşavaju da "raketa poleti
u svemir" a zatim i da "ostane na dobroj putanji". To se moralo
poprilićno svideti deci, naroćito u pedesetim godinama kad je
putovanje u svemir
bilo nełto veoma novo. Andersonova je sa decom preduzimala oglede
mnogo puta i dobijala uvek postojane, visoke rezultate,
znatno iznad statistićkog nivoa puke slućajnosti.

Direktna uporeČenja dece i odraslih obavljao je dr Ernesto Spineli

na Univerzitetu Sari u Engleskoj. On je testirao velike grupe
ispitanika, svih uzrasta. Nałao je sledeşe : deca izmeČu tri i
osam godina postizala su rezultate znatno iznad puke
slućajnosti na testovima telepatije, najmlaČa deca ćak izuzetno
visoke. (U nekim testovima je ispitanik stvarno nasumićnim
pogaČanjem trebalo da pogodi u 20% slućajeva, a ta deca
su pogaČala ćak u 40% slućajeva !) Našalost, samo u nekim od tih testova
ciljevi (ono łto je trebalo pogaČati) bili su valjano izmełani,
to jest stvarno sasvim nasumićni. Puno poverenje mošemo imati
samo u one testove koje je Spineli obavio sa starosnom grupom od 19 do
21 godine. Ali to su sve bili studenti; zaista bi bilo mnogo
korisnije da je
odabrao neki tipićniji uzorak stanovniłtva te starosti.

Svejedno, Spinelijevi rezultati ostaju upećatljivi. Ima i drugih

studija u kojima su deca,
pa ćak i bebe, postizala velike uspehe u ESP. Nedostaje nam
neposredno uporeČenje dece sa odraslima, i to sa razlićitim
starosnim grupama odraslih; połto toga nema, ne mošemo naroćito
pouzdano spekulisati o ESP razlikama izmeČu dece i odraslih. Spineli
 je meČutim dobio najbolje rezultate kod najmlaČih, slabije
kod nełto starije dece, a najslabije kod najstarije dece.
Nikakvo ćudo da je on, oslanjajuşi se na te podatke, saćinio
jednu teoriju o razlozima zbog kojih deca imaju najjaću ESP sposobnost.

Spineli smatra da razvoj formalnog, logićkog, analitićkog

razmiłljanja kod deteta koje postaje sve starije postepeno
sputava njegovu paranormalnu moş. Ako pitate neko trogodiłnje
dete : "Mošeł li pogoditi u koju slikicu gleda Dšon, koji je u
sobi do nas ?" mošda şete, kao odgovor, ćuti radosni uzvik :
"Mogu, mogu !" Ali starije dete ili odrastao ćovek "znaju" da je
to nemoguşe pogoditi. Spineli izvełtava i o tome da kod
ispitanika ESP moş katastrofalno popułta ako im se da i neki
zamrłen intelektualni zadatak u vreme dok test ESP joł traje. Kad
se ispitanik upusti u logićko, analitićko miłljenje, gubi vanćulnu
sposobnost.

Moguşa su ovde i neka alternativna objałnjenja. Deca mošda lako

poveruju u postojanje ESP, jer po prirodi nisu skeptićna; to nas
vraşa ka efektu "ovce-koze", to jest na one koji veruju i one
koji ne veruju. Deca su mošda i bujnija i spontanija
kao lićnosti, ekstrovertnija; ljudi su skloni da postaju,
łto su stariji, sve introvertniji. Osim toga, Spineli je na
brilijantan naćin organizovao testiranje. Napravio je lutkarsko pozoriłte.
Dve lutke (navućene na njegove ruke, kao rukavice) pojavljivale su
se na sceni i glumile pred decom łta treba da se radi, a zatim
to i objałnjavale. Spineli je deci ćak podelio "kapice- pametnice"
da ih stave na glavu radi boljeg pogaČanja łta neko drugi misli
! Ćovek se naprosto zapita ne bi li i odrasli ispitanici postigli
izuzetno visoke rezultate kad bi sa toliko odułevljenja, spontanosti
i zabave pristupili testiranju.

44
Ali tu je i Spinelijev izvełtaj o inhibitornom, anti-ESP delovanju
inteligentnog, analitićkog razmiłljanja. Ta moguşnost svakako postoji.
Dok se kod ćoveka razvijaju sposobnosti apstraktnog razmiłljanja,
u toj istoj meri mogu opadati njegove sposobnosti ESP
delovanja. To bi znaćilo da odrasli, ako šele da ponovo steknu
paranormalnu moş, treba
da potisnu kod sebe apstraktno i logićno rezonovanje. Sledeşa dva
poglavlja ove knjige
opisivaşe naćine na koji se to moše postişi.

# #

NepotvrČeni i ovlałni izvełtaji kašu da u nekim predindustrijskim,

plemenskim drułtvima
narod prihvata paranormalnu moş kao normalnu, svakodnevnu stvar,
najćełşe u obliku verovanja u duhove i magiju. Na nesreşu, dobrih
istrašivaćkih radova o toj oblasti ima vrlo malo ili nimalo.
Najobimniji od njih je jedan rad iz pedesetih godina. To
istrašivanje sproveli su Ronald Rouz i Lindon Rouz meČu
australijskim aboridšinima, zatim meČu Maorima, takoČe kod šitelja
ostrva Samoa. Za ESP testovi su bili sa rasporedom karata u
łpilovima, a za PK sa drugim zadacima. Rezultati su bili sasvim
razlićiti - to se u nauci naziva divergencija rezultata.
Aboridšini i Maori postigli su visoke rezultate u ESP
(Samoanci ne), a u PK niko nije postigao niłta. Ovi nalazi mogli
su lako nastati zbog prethodno uvrešenog verovanja, kod tih
plemena, u to łta je moguşe, a łta nije moguşe.
To je opet na delu, na novi naćin, efekat oni koji veruju-oni
koji ne veruju. Aboridšini su,
na primer, uporno tvrdili da u njihovom plemenu samo "pametni" pojedninci
mogu uticati
na pad kockice, dok obićni pripadnici plemena to ne mogu. I zaista nisu
uspeli.

NaČeni su i neki od tih "pametnih". (Ali, zanimljivo, aboridšinska

reć za njih prvobitno je znaćila "onaj koji ima spretne ruke".)
Sa njima je pokułano nełto malo PK testiranja. Ali njihov stav
prema tom zadatku bio je nejasan. Ako hoşemo da budemo realisti,
onda moramo testove prilagoditi testiranoj ljudskoj zajednici i
kulturi. Zamislite da priČete nekom vuduistićkom "hunganu"
(svełteniku), pokašete mu łpil karata i pitate kojim su redom
slošene. "Mošete li pogoditi ove simbole, molim Vas ?" Bila bi to
glupost, naravno. Ali, s druge strane, ako testove prilagodite u
skladu sa okolnostima i stvarima koje su dobro poznate tom narodu,
kako şete posle uporeČivati dobijene rezultate sa rezultatima
u industrijskim dršavama ? Opłti zakljućak mora biti da su
takozvana primitivna drułtva
plodno tlo za dalja istrašivanja, ali da u ovom trenutku dokaza
imamo tako malo, da nikakve ćvrste zakljućke ne mošemo izvesti.

Vratimo se Spinelijevom radu. Njegova zamisao da analitićka

inteligencija suzbija ESP
izgleda uverljivo. Intuicija i analitićka inteligencija ćesto se
pojavljuju kao antiteza jedna drugoj. Dalja istrašivanja u oblasti
formalnog merenja koeficijenta inteligencije, kao i proućavanje onih
katastrofalnih mentalnih oboljenja u kojima je pacijent sasvim
izgubio sposobnost razumnog razmiłljanja, mogle bi baciti dodatnu svetlost
na ovu oblast.

Veza izmeČu paranormalnih moşi i inteligencije kod odraslih moše

se lako sumirati : nema je. Taćnije rećeno, do sada nije
naČen nikakav dokaz da je ima. MeČutim, u mnogim slućajevima
tełko je razlikovati inteligenciju od nekih drugih ćinilaca.
Robert Brier izveo je jedan ESP test u kome su ispitanici bili amerićki
ćlanovi kluba "Mensa" (koji okuplja natprosećno inteligentne) i
pokazalo se ESP promałivanje, jasno i snašno. Oni
su, dakle, imali znatno manje taćnih pogodaka nego łto je to na
osnovu puke slućajnosti
bilo verovatno. Ćlanovi "Mense" imaju natprosećno visok IQ, ali su
veoma skeptićni kad
je reć o paranormalnoj moşi, pa je taj njihov izrazito loł
rezultat verovatno posledica efekta "ovca-koza" (oni koji veruju-oni
koji ne veruju), a ne visoke inteligencije.

Inteligencija nije samo jedna vełtina. Postoje dokazi da se

inteligencija sastoji od izvesnog broja razlićitih vełtina koje
su povezane i koje stoje u hijerarhijskom odnosu. Postoje u
inteligenciji i razlike izmeČu polova. Mułkarci postišu bolje
rezultate u matematićkom razmiłljanju i u prostornim zadacima
(kao łto je prepoznavanje skrivenih

45
oblika ili rotiranje predmeta u prostoru), dok šene pokazuju veşu
govornu vełtinu, bolje pronalaze slićne predmete i bolje raćunaju
(łto nije isto łto i matematićko razmiłljanje).
To su samo uopłtavanja, naravno, ali ne bez osnova. Ima sve viłe
dokaza da postoje i razlike u strukturi mułkog i šenskog mozga,
zbog kojih nastaju ove razlike u inteligenciji izmeČu polova. Bilo
je pokułaja da se organizuju ESP testovi gde se neki put pogaČa
o slikama, a drugi put o rećima, i da se kroz to provode
ispitanici oba pola, u nadi da şe razlika u komponentama
inteligencije kod mułkaraca i šena da se odrazi i u njihovom
razlićitom ESP uspehu kod ove ili one vrste ciljeva. Ali nema se
łta reşi o rezultatima tih pokułaja, osim da su bili dosledno
nedosledni. To je na neki naćin i dobro, jer to su bili pokułaji
zasnovani na razumevanju mułke i šenske inteligencije
mnogo manje usavrłenom nego łto je danas, pa bi bilo pravo ćudo da su
uspeli.

Mnogi mentalno oboleli ljudi (łizofrenićari, ponekad i manićni

psihotici) veruju da imaju telepatsku moş i/ili da ih neko
telepatski proganja. Ovo poslednje je vrlo ćesto kod paranoidne
łizofrenije. Neki psihijatri zastupali su tezu (koja, dodułe,
zvući prilićno zapanjujuşe) da su mnogi njihovi pacijenti poludeli zato
łto ih je sopstvena paranormalna moş gurnula "preko ruba", u bezdan
ludila; jer, navodno, ćovek koji se suviłe "otvori" za
uznemirujuşe telepatske poruke sa raznih strana moše, na taj naćin, da
nastrada.

Pokułaji testiranja eventualne ESP moşi kod łizofrenićara prepuni

su problema. Prvi od njih je etićki. Ko nama daje pravo da te
duboko nesreşne i zbunjene ljude teramo da rełavaju nekakve nałe
testove ? Łta ako ih samo gurnemo u joł dublju
mentalnu traumu, łta ako oni ispolje ESP i otvore svoj um
prema signalima koji su za njih ušasavajuşi ? Postoje i
ogromni praktićni problemi u vezi sa dijetom, lekovima ili
drogama, sa taćnom ili netaćnom dijagnozom nećije bolesti, sa
podvrstom łizofrenije, i tako dalje. Ko god je pašljivo pratio
strućne ćasopise iz oblasti psihijatrije, taj zna da su pokułaji
kontrole svih tih ćinilaca prava noşna mora. Moguşe je naşi neki
put kroz sve te probleme, ali za to je potrebno veoma mnogo
vremena i novca, potrebno je pomno odabrati pacijente, biti zaista
pravi strućnjak, majstor klinićkog rada i pridobiti na svoju
stranu dobru volju lekara i bolnićarki koji neguju mentalno
obolele. Zato i nije iznenaČenje łto joł nijedan
pokułaj parapsihologa da testiraju łizofrenićare nije
zadovoljio merila naućne postojanosti. Dosadałnji pokułaji uglavnom
su i zastareli (jer
se dijagnostićka definicija łizofrenije korenito izmenila u
meČuvremenu), ali recimo ipak, tek informacije radi, da je
pokułaja bilo i da nisu dali neke jasne rezultate. Sa pojedinim
psihotićnim pacijentima dobijeni su visoki ESP rezultati, sa drugima ne.

Uopłte uzevłi, dosadałnje studije sa tim i drugim mentalno

poremeşenim osobama nisu dale osnov za uverenje da mentalno
poremeşeni imaju jaću ESP sposobnost; łtaviłe, ćini
se da imaju slabiju. Istrašivanja u kojima je merena zrelost i
socijalna prilagoČenost pacijenta pokazala su neke vrlo male
pozitivne korelacije tih odlika sa ESP nadarenołşu,
ali ne upećatljive.

Skoro sva istrašivanja ikada sprovedena pokazuju da u iskustvima

paranormalnih moşi u
obićnom šivotu postoji izrazita razlika izmeČu polova. Šene
ćełşe došivljavaju ESP iskustva, ili, da budemo precizniji,
kašu da ih ćełşe došivljavaju. Kod telepatskih došivljaja,
mułkarci su veşinom "połiljaoci", a šene su veşinom "primaoci". Ovo
sumnjivo lići na dobro znane kliłetirane predstave o polovima :
šene, koje su navodno pasivne i intuitivne, primaju poruke od
mułkaraca, koji su navodno aktivni i dinamićni. Feminizam veş
decenijama potkopava te stereotipe, łto bi trebalo da se pokaše i u
istrašivanjima, ali
su metodi istrašivanja u poslednje vreme takoČe izmenjeni, tako da
o ovom pitanju ne
dobijamo podatke.

Zapravo, u ESP ogledima nisu naČeni nikakvi dokazi da postoji

neki postojan ili dosledan obrazac razlike izmeČu polova. U
proućavanjima snova i u bar jednom delu "gancfeld" studija (o
kojima şe biti reći u sledeşem poglavlju), mułkarci su
postigli nełto viłe

46
uspeha kao primaoci nego łto su to postigle šene, ali razlika
nije bila velika. Ovakva istrašivanja veşinom su obavljana sa decom
- dakle, trašila se ESP razlika izmeČu dećaka
i devojćica, ali ni tu nisu naČeni jasni rezultati. Bilo je
tvrČenja da šene suoćene sa laboratorijskim testovima oseşaju veşu
zabrinutost nego mułkarci, i da ih to sputava, tako da ne
uspevaju da pokašu svoju nadmoş. Ako bi to bilo istinito,
onda bi šene pokazale nełto viłe te svoje dodatne sposobnosti u
slućajevima kad je ispitivać takoČe šensko; ali to nije primeşeno.
Osim toga, u radu Spinelija i Andersonove jasno je da su skoro
sva deca odułevljeno prihvatila da se ukljuće u ESP igru
: devojćice se nisu ponałale neslobodnije od dećaka.

Dakle, iako ne mošemo odbaciti moguşnost da izmeČu mułkaraca i

šena postoje neke ESP razlike, zasad ne raspolašemo dokazima
da ih ima. Ovo je znaćajan nalaz, jer sugeriłe da prastara
uverenja o tome ko viłe došivljava ESP nisu zasnovana na stvarnom ćełşem
došivljavanju ESP, nego šene naprosto spremnije priznaju i
razgovaraju o takvim stvarima. Mułkarci priznaju i "otvaraju se"
samo ako je ono łto şe isprićati usklaČeno sa
drułtveno odobrenom slikom aktivnog, muševnog mułkarca.

Ustanovili smo do sada da postoje tri ćinioca koji stvarno stoje

u prilićno pouzdanoj
korelaciji sa ESP sposobnostima, a to su : verovanje u moguşnost
paranormalnih moşi, ekstrovertnost i nizak nivo neurotićnosti
ili anksioznosti. Ono prvo bismo zaista i po zdravom razumu
oćekivali, jer ima neke paralele sa takozvanim "placebo efektom" u
medicini, kad doktori daju jednoj grupi pacijenata pilule oblošene
łeşerom koje nemaju apsolutno nikakvo dejstvo, a ti pacijenti ipak
(skoro uvek) pokašu odreČeno poboljłanje zdravstvenog stanja, za
razliku od kontrolnih grupa kojima se ne da niłta. Verovanje je
moşna stvar. Kad se spiritistićki medijumi šale da ih ometa
prisustvo skeptićnih ljudi na seansi, mošda im to nije samo
"izvlaćenje", trašenje izvinjenja za neuspeh; ćini se da oni
koji ne veruju zaista łtetno deluju na paranormalnu moş, svoju i
tuČu, a to bi znaćilo da mogu smetati i stvarno paranormalno
obdarenom medijumu.

Preostala dva ćinioca, a to su ekstrovertnost i smirenost,

mogu delovati kroz jedan zajednićki mehanizam, a to je
smanjivanje "buke u sistemu". Svejedno da li je u pitanju łum u
korteksu mozga ili u autonomnom (to jest, vegetativnom) nervnom
sistemu u telu
i mozgu, ćini se da smanjenje tog łuma doprinosi jaćanju paranormalnih
moşi.

Ustanovili smo, takoČe, da nije pokazana veza nekih drugih psiholołkih

ćinilaca sa ESP. U nekim slućajevima, negativnih dokaza imamo u
izobilju. Ovo naroćito vaši za razlike izmeČu polova. U drugim
slućajevima, istrašivanja su bila neosporno slaba i nedovoljna,
ali ostaje ćinjenica da korelacije nisu naČene. Ali kad bi sve
łto se u ovom poslu moše proućavati imalo neki odraz na ESP,
posumnjali bismo da tu nełto nije u redu !

Vratimo se pojmu takozvanog "łuma" u signalu, to jest buke.

Obavljeno je veş mnogo istrašivanja sa ciljem da se ESP "signali"
pojaćaju tako łto şe se taj unutrałnji łum smanjiti. Ovaj rad
zasniva se na jasnoj teoriji, kao i na merenjima ESP rezultata,
uz koriłşenje elegantnih i privlaćnih tehnika za testiranje. Dao
je mnoge dokaze, o kojima itekako treba da razmislimo.

47
'

Razmotrili smo da li su neke odlike karaktera povoljne za

paranormalnu moş, ali jasno je
da koriłşenje svake ljudske vełtine, sposobnosti i svakog
ćula zavisi od okoline. Preduzeti su obimni napori sa ciljem da
se stvore ambijenti, fizićki i mentalni, u kojima bi
se paranormalna moş mogla bolje ispoljavati.

Ova istrašivanja poćela su, zapravo, łezdesetih godina, kada je

jedna mlaČa generacija parapsihologa, pretešno Rajnovih ućenika,
poćela da stiće utisak da su njegovi metodi za testiranje ESP
jalovi, a naćela donekle naivna. Rajnov rad bio je pionirski, ali
potiće iz tridesetih godina, kad je u psihologiji vladajuşa
łkola miłljenja bio bihejviorizam. Bihejvioristi su ljudi
koji tvrde, u sułtini, da psiholozi jedino mogu proućavati
one dogaČaje i ona ponałanja koji su vidljivi i merljivi
- dakle, koji se ispoljavaju u spoljałnjem svetu. U
bihejviorizmu posveşuje se vrlo malo pašnje, ili nimalo,
unutrałnjem šivotu ćoveka, unutrałnjim dogaČajima. Prema tome,
bihejviorista bi mogao tvrditi da neki tip elektrićne aktivnosti
mozga stoji u vezi sa nekim odreČenim mentalnim stanjem, ali ne bi
pristao da proućava samo to mentalno stanje, jer bi rekao da je
to jedna isuviłe subjektivna stvar koje se ne moše meriti.

Sav obuzet ovom ideologijom, tada vladajuşom, Rajn je šeleo da

pobedi bihejvioriste u njihovoj sopstvenoj igri, upotrebom
eksperimentalnih tehnika koje su se mogle besprekorno
uklogledi u svaki bihejvioristićki udšbenik za "bavljenje psihologijom".
Prołlo
je, meČutim, trideset leta i Amerikom se prołirio
novi duh. Poveşana upotreba halucinogenih droga (ukljućujuşi
LSD i meskalin) i poveşano zanimanje za psihologiju raznih drugih
kultura upravili su pašnju mnogih psihologa na unutrałnji mentalni
šivot i njegovo proućavanje. Bihejvioristi su prenebregavali
introspekciju - izjave ljudi o sopstvenom unutrałnjem duhovnom
šivotu; novo pokolenje psihologa smatralo je da zanemerivanjem
takvih stvari mošemo stişi samo do neznanja.

Parapsiholozi su poćeli joł jednom iz poćetka da razmatraju

podatke o paranormalnim moşima iz najrazlićitijih izvora i
istorijskih razdoblja. Antropologija je dokazala da mnogi navodno
"primitivni" narodi tvrde da prirodne halucinogene materije (kao
one u raznim varijantama legendarne "magićne pećurke") proizvode ili
podstiću došivljaje paranormalnih moşi. Prastari tekstovi na jeziku
zvanom sanskrit, o uvešbavanju joge i meditacije, nagovełtavali su
da se tokom vešbe meditacije mogu ispoljiti razni oblici vanćulnog
opašanja, pa ćak i dramatićnije manifestacije kao łto je
levitacija. U blišoj prołlosti bilo je izvełtaja o praktićnim
demonstracijama hipnoze; ti izvełtaji nagovestili
su da hipnotizer moše da dovede do ćudnih i neobjałnjenih
promena u normalnom
ljudskom ponałanju. Svi ti izvori, i mnogi drugi, nagovestili su
da postoje mnogi plodni putevi za proućavanje paranormalnih moşi
kroz izmenjena mentalna stanja, koja nastaju kad se na svest utiće
drogom, hipnozom ili meditacijom.

Ćinilo se da naroćito obeşava pristup kroz snove. Joł od

najstarijih vremena verovalo se
da snovi ponekad imaju natprirodni znaćaj. Ćesti su istorijski
izvełtaji o proroćanskim snovima, kao łto je bio faraonov san o
dolazeşoj masovnoj gladi isprićan Josipovim rećima u Starom
zavetu. Łtaviłe, preko pedeset odsto svih izvełtaja o spontanim
ESP iskustvima odnose se na "prijem" dok ćovek spava.

Prekretnicu u testiranju ESP u snu doneli su testovi koje

je u Americi obavljao
dr. Montagju Alman, kome su se kasnije pridrušili dr Stenli
Kripner i njegovi saradnici. Alman je bio praktićar psihoanalize,
i u toku tog rada zainteresovali su ga oćigledno prekognitivni
snovi koje su mu pojedini pacijenti prijavljivali. Ogledi ove
grupe vrłeni su nekoliko godina. Finansirala ih je Ajlin Geret,
šena irskog porekla, spiritistićki medijum. Novac je iłao kroz
njenu Zadušbinu za parapsihologiju. (Geretova je osnovala taj fond sa

48
ciljem da unapreČuje naućni rad u oblasti parapsihologije; fond i
danas aktivno i snašno promoviłe naućni rad u ovoj oblasti.)
Almanova istrašivanja snova poćela su 1962. godine, a
zavrłila se 1978, kad je on otiłao u penziju. Obavljana su u
Laboratoriji za snove, u Medicinskom centru "Majmonid" u Bruklinu, u
Njujorku.

Almanovom radu mnogo je pomoglo otkrişe psihologa Natanijela Klajtmana da

je moguşe ustanoviti, po spoljałnjim znacima, faze kad ćovek u toku
spavanja ima snove, to jest sanja. Klajtman je ustanovio da
ljudska bişa tokom spavanja povremeno poćinju da pokreşu oćne
jabućice, i to snašno i brzo. Te faze nazivaju se "brzo
pokretanje oćiju", a skraşenica za to je REM. Suprotno tome je
NREM, łto znaći "non-REM", vreme kad ćovek spava, ali mu se oći
ne pokreşu brzo. Ako ćoveka probudite dok traje REM, mnogo je
veşa verovatnoşa da şe vam on isprićati łta je sanjao nego ako
ga probudite tokom NREM razdoblja. Takozvani REM detektori,
povezani sa elektroencefalografom (EEG małinom) koji beleši
elektrićnu aktivnost mozga, mogu se pouzdano upotrebiti da
ustanove taćno kad je poćela i do kad traje svaka ćovekova
epizoda sanjanja u toku spavanja. Klajtmanove rezultate ubrzo su
ponovili i drugi istrašivaći. Tako je dobijeno jedno novo,
objektivno merno sredstvo za merenje one aktivnosti koja se
naziva
"sanjanje". To se moglo ukljućiti u studije ESP i sanjanja.

Najbolji naćin da pokašemo kako su proućavanja snova i ESP iłla

u "Majmonidu" bişe taj
da razmotrimo studiju koju je Alman sproveo 1964. godine.
Imao je samo jednog ispitanika. Bio je to psiholog, dr Vilijem
Ervin. Planirano je da testiranje traje dvanaest uzastopnih noşi,
ali połto se dr Ervin razboleo, potrajalo je samo sedam noşi.

Ogled je bio u obliku testa telepatije. Dok je Ervin u jednoj

sobi spavao prikljućen na REM/EEG małineriju, u drugoj sobi bio
je "połiljalac", ćovek koji se trudio da telepatskim putem połalje
Ervinu sadršinu neke slike (ne samo nekakve karte kao u
jednostavnim ESP testovima) odabrane sistemom slućajnog izbora iz
jedne velike zbirke umetnićkih slika. Odałiljać je cele noşi gledao
samo tu jednu sliku. U sobi sa dr Ervinom bio je drugi saradnik
koji je pomoşu jednog signala javljao ćim bi primetio da Ervin
prelazi u REM.
Tada je połiljalac preduzimao maksimalan napor da prenese sadršinu
slike Ervinovoj
svesti, odnosno da utiće na sadršinu njegovih snova. Na kraju
svakog razdoblja REM sna
(a takvih kod ćoveka obićno bude pet-łest tokom cele noşi, u trajanju od
nekoliko minuta
pa sve do ćitav sat ili viłe), taj saradnik u sobi budio je
Ervina, zahtevao od njega da isprića łta je sanjao, i to je
belešio. Tokom cele te noşi, połiljalac nije imao nikakav
neposredan kontakt ni sa dr Ervinom niti sa tim saradnikom u
Ervinovoj sobi; ujutro je odlazio, a da nikoga od drugih ućesnika
nije ni video. I Ervin se budio ujutro, a tada se od njega
trašilo da prijavi kakve je joł pojedinosti, asocijacije, slike,
ili bilo łta łto na
slike podseşa, video u snu.

Kako ustanoviti da li je nełto zaista preneseno i da li je

preneseno telepatski ? U ogledu kao łto je ovaj, ne postoji jasno
i jednostavno pogaČanje ili promałivanje. Za razliku od ESP
testova sa kartama, koji su testovi prisilnog izbora (jer
ispitanik mora da se izjasni
za jednu od malog broja taćno odreČenih moguşnosti, ovo je test
slobodnog reagovanja
u kome ispitanik moše da prijavi łto god hoşe.

Posle sedam noşi vrłenja ogleda, Alman je iskoristio ukupno sedam

slika, a od Ervina
dobio izvełtaje o snovima tokom svake od tih noşi. Onda su i
slike i izvełtaji poslati sudijama, kojih je bilo troje. Svaki
sudija bio je potpuno nezavisan, a zadatak mu je bio jednostavan
: gledati izvełtaje o snovima i onda za svaku noş snova
rasporediti tih sedam slika po redosledu verovatnoşe : koja slika
je najverovatnije izazvala snove te noşi, za koju je to manje
verovatno, i tako redom. Na poslednje mesto sudija je trebalo
da stavi sliku za koju smatra da je najmanje nalik tim snovima.

49
Naravno da şe procena svakog sudije o tim slićnostima biti subjektivna.
Neşe svaki sudija sagledati stvari na isti naćin. Ali i
pored ovog problema, moguşe je ovim metodom proveravati
eventualno postojanje ESP. Ako jedan sudija za svih sedam noşi pogodi taćno
koja je slika bila telepatski "prenołena" date noşi, onda to ne
moše biti slućajno. Ako bi
na delu bila samo puka slućajnost, samo ćista verovatnoşa,
sudija bi poneki put i
pogodio, ali bi isto tako ćesto stavio onu pravu sliku na poslednje
mesto, isto tako ćesto i
na pretposlednje mesto, i tako dalje. U ovoj studiji sa
doktorom Ervinom moglo se oćekivati da şe svaki sudija da
"potrefi" onu pravu sliku za samo jednu od tih noşi (jer
ima sedam moguşnosti - dakle, verovatnoşa slućajnog pogotka
je jedna sedmina,
odnosno samo jedan prema sedam). TakoČe bi trebalo oćekivati da
prosećno rangiranje
(prosećan plasman) one prave slike bude na sredini -
dakle, da prava, ciljna slika zauzme, kad se saberu ocene svih
sudija, ćetvrto mesto na tabeli.

Sudije moraju, naravno, raditi "naslepo", bez predznanja. U ovom

kontekstu to znaći da ne smeju znati, niti im sme biti na bilo
koji naćin nagovełteno, koja je slika upotrebljena koje noşi. Ćovek
bi pomislio da se to razume samo po sebi, ali istrašivaći ovde
mogu upasti u vrlo prefinjene zamke. Pretpostavimo da neko
Ervinu svakog jutra, posle zavrłenog izvełtavanja, pokaše sliku
: "Evo, vidi, ova je slika bila noşas." Sledeşih nekoliko
noşi Ervin bi mogao nehotice da se "izleti", da kaše : "Sanjao sam nełto
nalik na onaj san prołle noşi kad ste mi slali onog Van Goga..."
To veş kaše sudijama da sad nije Van Gog, kao i nełto o
redosledu slika, i tako im olakłava da na pravi naćin spoje
slike i snove. Neke studije sa slobodnim reagovanjem pale su u
takve zamke, ali ova sa dr Ervinom nije.

Kako su, dakle, sudije rangirali svaku sliku ? Naravno, njihove ocene
sabiramo i izvodimo prosek. Samo u jednom slućaju slika se
nałla taćno na ćetvrtom mestu (prosećan plasman 4,0). U
preostalih łest slućajeva, slike su se nałle na viłim
mestima na tabelama, łto znaći da su donekle uspełno prepoznate u
snovima od te noşi. Alman je na osnovu statistićke analize zakljućio
da je u ovoj studiji demonstrirana ESP. MeČutim, połto je ogled
prekinut pre nego łto je bilo planirano (nije potrajao dvanaest
noşi), neko
bi mogao izneti optušbu da je Alman namerno obustavio posao kad
je video da je dobro
połlo, da bi zadršao povoljan rezultat. Iz tog razloga Alman je
odlućio da ćitavu stvar ponovi.

Za drugu studiju sa dr Ervinom bilo je planirano da traje osam

noşi, łto se i ostvarilo. Ali
ovog puta je u metod vrłenja ogleda uneta velika inovacija.
Odałiljać nije samo gledao odabranu sliku. Alman i Kripner su
slikama dodali i "multi-senzorne" (dakle, za viłe ćula odjednom)
materijale; tako su ih sami nazvali. To je predlošio sam
połiljalac, Feldłtajn,
ali mu je posle sigurno bilo nezgodno, s obzirom na to łta je
sve morao da radi. Druge
noşi ogleda odałiljao je jednu japansku sliku na kojoj se vidi
ćovek sa suncobranom koji pokułava da pobegne jer ga je
uhvatila kiła; zato je Feldłtajn łetkao ispod tuła u kupatilu
zgrade "Majmonida" dršeşi u ruci nekakav kiłobran-igraćku !

Poćevłi od ovog drugog Ervinovog ogleda, rezultati su bili

izuzetni. Od osam noşi, za łest
su sudije, posle ćitanja zabelełki o snovima, stavili stvarno
odałiljanu sliku na prvo mesto. Jedna slika plasirala se na drugo
mesto na svojoj tabeli, a jedna na treşe. Da je bilo pogaČanje
stvarno nasumce, trebalo je da samo u jednom slućaju (a to je
12,5%) bude ćist pogodak. Za Ervinove belełke i slike pogodili su
 75% taćno. U ovom ogledu broj pokułaja bio je mali, pa ipak
verovatnoşa da se pukim slućajem postigne 75% bila
je znatno manje od 1:1.000.

Ekipa iz "Majmonida" iłla je sa ovim tipom ogleda iz

uspeha u uspeh. Obratişemo posebno pašnju na jednu od tih
studija, zbog prirode ogleda i zbog ogromnog postignutog
uspeha. Na ideju za takav pokułaj dołli su zato łto su tokom
normalnih laboratorijskih ogleda naleteli na nekoliko slućajeva naizgled
spontane prekognicije.

50
Na primer, godine 1969. obavljena je proba telepatskog emitovanja
u san. Spavao je Alan Von koji je sa Almanom i Kripnerom bio
koautor knjige Telepatija sna. U razgovoru posle sna, Von je
komentarisao : "U mom snu bio je Ćak Honorton i zapisivao je
nełto
łto je slułao sa trake, i pri tom pisao slovo "f"... Rekao je
: "O, to f mi je za failure, neuspeh"... Onda sam pogledao ka
televizoru koji je bio tu, i nekako se ćinilo da je i taj
televizor deo ogleda... gledao sam ga, i cela stvar se nekako poćela
pomicati i ošivljavati, nałao se tu i neki ćovek sa nošem... iza njega je
na podu lešao nekakav majmun... Pitam se, neşe li jednog dana neko izvesti
takav ogled..."

Bilo je to 9. aprila 1969. A 17. jula Von je pisao Almanu i

izlošio pretpostavku da je taj san mogao biti prekognicija nekog ogleda
koji tek treba da se dogodi.

Poznata lićnost sa kanadske televizije Norman Peri stigao

je 12. januara 1970. u
"Majmonid" da bude subjekt u istrašivanju. Von se nalazio u
blizini kao "prva rezerva" za slućaj da Periju bude tełko da
zaspi u neuobićajenim laboratorijskim uslovima (i sa
elektrodama prićvrłşenim za glavu, a mi vam mošemo iz lićnog
iskustva reşi da to ne pomaše ćoveku da zaspi). Odabrana je,
pomoşu tablice nasumićnih brojeva, jedna slika.
Na njoj je bio majmun koji drši pomorandšu. Da bi jaće, udarnije
poslao sliku, połiljalac
je je doneo jednu stvarnu pomorandšu i pokidao je prstima na komade.

Periju se u snu nije pojavio majmun, nego neka velika bela

šivotinja koju nije umeo opisati. MeČutim, kad su mu posle sna
ponudili slike łest šivotinja, on je na prvo mesto stavio sliku
majmuna, zato łto se desilo da je na toj slici majmun bio beo.

Za to vreme spavao je i Von i sanjao kako neko rastrše veknu

hleba. Posle buČenja pokazali su i njemu slike, i on je majmuna
stavio na dno, na łesto mesto : potpun neuspeh. ("F je za
failure...")

Von je gledao Perija kako bira sliku; gledao je to na ekranu,

jer sve se snimalo za televiziju ("televizor deo ogleda...") i
Peri se opredelio za sliku belog majmuna koju je onda pološio na
pod ("...na podu lešao nekakav majmun..."). Druga slika koju je
Peri odabrao bila je slika ćoveka koji drši sekiru. ("nałao se tu i neki
ćovek sa nošem...")
Naravno da je sve to mogla biti ćista podudarnost, mada je
stvarno tełko poverovati da
se toliko elemenata poklopilo slućajno. Zanimljivo je primetiti da u
formalnom ogledu koji
je zamiłljen da stvori stanje uma podesno za ESP, ponekad
spontano izbiju marginalne
ESP pojave koje niko nije predvideo ! To je i svojevrsna ironija
jer su istrašivaći upravo
zbog spontanih pojava paranormalnih moşi dołli na pomisao da upriliće
studije ESP i sna. Ova prića o Vonu i Periju ne moše se ni u
kojoj meri naućno vrednovati, naravno, ali jasno je załto se ekipa
iz "Majmonida" veoma zainteresovala za prekogniciju. U dva ogleda,
koji su meČu njihovim najuspelijim, ispitanik im je bio
ćovek zaista sasvim izuzetan.

U "Majmonid" je 1969. godine, pa opet 1970. godine doputovao

jedan mladi Englez po
imenu Malkolm Besent. Imao je veş u svojoj biografiji znatan broj
došivljaja koji su izgledali kao prekognitivni ili na razne druge
naćine u vezi sa paranormalnom moşi. U
"Majmonidu" je Besent postao jedna od velikih zvezda paranormalnih
moşi. Evo kako su ogledi sa njim obavljani.

U prvoj seriji bilo je osam eksperimentalnih noşi, u drugoj isto

toliko. To je odlućeno znatno ranije, naravno. Svake od tih noşi
Besent je spavao sa REM/EEG monitorima prićvrłşenim na glavu kao
i obićno; budili su ga odmah posle REM razdoblja sanjanja, i on
je saopłtavao łta je sanjao. Ujutru je dodavao joł poneku
zavrłnu misao, sliku,
asocijaciju. Dovde je isto kao sa ostalim ispitanicima u
"Majmonidu". Ali sad nije bilo
nikakvih slika niti je iko iłta Besentu odałiljao !

51
Po zavrłetku noşnog rada, jedan istrašivać koji o Besentovim
snovima nije znao uopłte niłta upotrebljavao je slošeni sistem
slućajnog izbora da odabere jednu ciljnu reć iz standardnog
udšbenika psihologije pod naslovom Analiza sadršine snova
(koji nema nikakve veze sa jeftinim komercijalnim
izmiłljotinama koje toboše tumaće "pravo znaćenje" snova).
Istrašivać je spajao tu reć sa jednom slikom i na osnovu toga
smiłljao malu dramu za Besenta. Evo kako je to izgledalo u praksi.

Jednom prilikom desilo se da kao ciljna reć bude odabrana reć

"hodnik". To je odredilo koja şe slika biti odabrana : Van Gogova
slika Hodnik bolnice u Sen Remiju. Odabrana je
na osnovu toga łto je u spisku slika u toj zbirci to bila prva
u ćijem nazivu se nałla reć
"hodnik". Izbor je, dakle, bio u tom smislu objektivan. Besenta
su onda provukli kroz jednu bizarnu łaradu. Kad je zavrłio sa
poslednjim komentarima o svojim snovima te noşi, odvukli su ga u neki
mraćan hodnik, dali mu neku bezazlenu pilulu da bi se "lećio od svog
stanja", obraşali su mu se sa "gospodine Van Gog" i pokazivali
mu slike koje su naslikali mentalno oboleli ljudi. Besentovi snovi
koje je imao pre toga, tokom noşi, u neverovatnoj meri su se
podudarali sa onim łto se ujutro s njim radilo.

Da bi se ocenilo da li je to prekognicija, Besentovi izvełtaji o

snovima davani su svakog dana trojici nezavisnih sudija. Sudije
su dobile i osam reći, od kojih je jedna bila ona prava, a
sedam su bile sasvim nasumićno odabrane. (Ujutro posle "noşi Sen
Remija" prava reć bila je "hodnik", a ostalih sedam bile su
"kapuljaća polarne jakne", "radni sto",
"kuhinja", "kałićica", "telo nazad", "liłşe" i "lakat", sve
izvućene iz Analize sadršine snova, łto objałnjava malo ćudnu prirodu
nekih od njih.) Sudijama nije rećeno koja je od ovih reći ona prava.
Kad su proćitali belełke o Besentovim snovima te noşi, sve troje
su
se opredelili za reć "hodnik", smatrajuşi da je najprikladnija od ponuČenih
osam.

Nama se ćini da je postupak ocenjivanja ovde bio maltene

namełten da izgubi informacije. Jer sudijama je trebalo dati da
biraju izmeČu osam slika meČu kojima bi jedna bila Hodnik bolnice
u Sen Remiju, a ostalih sedam neke nasumce izvućene. Nije im trebalo
dati samo ciljnu reć i sedam nasumićnih reći. Pa i tako,
Besentovi rezultati bili su fenomenalni.

Trebalo bi da ispitanik, pukom slućajnołşu, tokom łesnaest noşi

dvaput sanja taćno ono łto ga ćeka, dakle da postigne dva pogotka
(jer su sudije mogle birati izmeČu osam alternativa). Besent je
postigao deset pogodaka, a to je pet puta viłe nego łto je
trebalo
da zaista nasumce "nabode". Izgledi da to postigne "tek onako" bili su
veoma mali.

Ogledi sa Besentom znaćajni su i zato łto su potpuno iskljućivali

takozvano "procurivanje ćulnih podataka". U ESP ogledima oćigledno da
je bitno da ne dozvolimo ispitaniku da se domogne normalnim, ćulnim
putem ma i najmanje trunćice informacije koja bi mu mogla nagovestiti
łta je ono o ćemu treba da pogaČa. Kad se u istoj zgradi
połiljalac łetka ispod tuła sav mokar, i tako dalje, mošda se
mošemo zabrinuti da li je to bał sasvim uvašeno. Mi smo,
dodułe, ćitali tehnićke specifikacije Almana i Kripnera i
posetili
"Majmonid", i sasvim smo ćvrsto uvereni da "procurivanja" podataka
ćulnim putem nije moglo biti. Ali kljućno je shvatiti da ogled sa
Besentom otklanja ovakve nedoumice u naćelu : niko ne moše ćulima
da oseti niłta o jednoj reći koja joł nije izabrana, i o slici
koja joł nije izabrana, i ćiji şe se nasumićni odbir dogoditi tek sutra !

Potpuni podaci o studijama u "Majmonidu", izlošeni u knjizi

Telepatija snova (imate je u
bibliografiji), kao i u mnogobrojnim naućnim radovima, pokazuju,
van svake sumnje, mnogo veşi uspeh nego łto se na osnovu
slućajnosti moglo desiti. U najdramatićnije uspełnim serijama, kao
łto je bilo sa Ervinom i Besentom, postotak pogodaka bio je
fenomenalan. Najveşi problem jeste u tome łto takve rezultate
treba ponoviti i negde drugde, a tu se javljaju finansijske
nevolje. Naime, nedostatak para. Potpuno opremiti jednu laboratoriju
za snove i za telepatiju, sa zvućnom izolacijom, i platiti istrašivaće
koji

52
şe, udrušeni u ekipe, sedeti po celu noş i raditi, to kołta mnogo. Od
kad su istrašivanja u
"Majmonidu" okonćana, niko nije, nigde, bio u prilici da preduzme
neki slićan program. Nała najveşa nada jeste da şe neki
istrašivać spavanja i snova u konvencionalnoj psihologiji jednog
dana da se zainteresuje i za ESP snove i da udahne novi šivot
ovoj oblasti istrašivanja.

Obavljane su neke mnogo jednostavnije studije snova, u kojima spavać,

naprosto, ćim se probudi isprića łta je sanjao i to se snimi; on
to ućini ujutro, ili, u nekim slućajevima, u toku noşi zato łto
je budilnik namełten da ga probudi u neko doba. Nema tu REM/EEG
opreme, i zato se ogroman deo informacija gubi (jer ljudi se
daleko bolje seşaju sna kad
ih probudite u toku REM faze nego ujutro). Jasna je
stvar da je takvim gubitkom informacija otešano i ma kakvo
detektovanje ESP.

Pa ipak, nekoliko istrašivaća prijavilo je uspeh u proućavanju ESP

i sna ćak i po tako uprołşenoj postupku. Psiholog Robert Van De
Kasl, koji se i sam dokazao u "Majmonidu" kao veoma uspełni ESP
sanjar, upotrebio je ovaj metod sa ćlanovima jednog amerićkog
letnjeg kampa i postigao pozitivne rezultate. Na Kembridšu je tim
od pet istrašivaća objavio rezultate znaćajno iznad nivoa
slućajnosti; bila je to studija u kojoj je osam ispitanika
prijavilo po łest snova, połto je svako od njih dobio svaki put
da nosi kuşi po jedan zapećaşen paket, załtişen od svakog
zavirivanja, sa zadatkom da ga stavi pod jastuk pre nego łto
zaspi. Podudaranje izmeČu snova i slika koje su bile u paketima
ocenjivala su dvojica sudija, Sardšent i Metjus. Svakom od njih
dato je da uz belełke o svakom pojedinom snu razgledaju po ćetiri
slike, od kojih su tri bile nasumce odabrane, a jedna je bila ona
prava. Prosećan broj pogodaka bio je znaćajno iznad nivoa
slućajnosti,
a osim toga i jedan i drugi sudija pogaČali su onu pravu sliku
ćełşe nego łto bi to pukom
slućajnołşu mogli - ali primetilo se da njih dvojica ne obraşaju podjednaku
pašnju na iste elemente u snovima ! Evo kako su oni rangirali ciljne slike
:

Sudija plasman ciljne slike prvo mesto drugo treşe ćetvrto

Sardšent 17 15 10 5
Metjus 20 9 10 9

(Kod Sardšenta je zbir poena samo 47 zato łto je jedno njegovo

pogaČanje poniłteno zbog moguşnosti, mada vrlo male, da je dołlo
do procurivanja ćulnih informacija.) To
sugeriłe zakljućak da u ogledima slobodnog reagovanja moramo
proućavati i sudije. Metjus je veoma dobro uoćavao direktne
pogotke. Sardšent je mošda bio prijemćiviji za
"delimićne informacije", tako da je vrlo uspełno stavljao onu
pravu, ciljnu sliku na jedno
od prva dva mesta; ali ne bał tako ćesto na prvo mesto gde ona
treba da bude. Pa ipak, ova dva niza brojeva pokazuju vrlo
visoku korelaciju, tako da ne mošemo zakljućiti da je
u suČenju preovladavala subjektivnost.

Jedan od ispitanika u ovom ogledu, Trevor Harli sa Univerziteta

Vorik, objavio je 1989. jednu znaćajnu studiju ESP sna, u
kojoj je opet on bio sanjar. Ishod je bilo ESP
promałivanje - dakle, pogaČanje znatno manjeg broja slika nego łto
bi to po zakonima statistike i puke slućajnosti trebalo da bude.
Zanimljivo je da se ovaj efekat kod Trevora Harlija pojaćavao
tokom noşi i da je kod poslednjih snova bio statistićki veoma visok.

Godine 1992. odršana je konferencija PA, Parapsiholołkog drułtva.

Istrašivaći Kanfamani
i Brouton iz Severne Karoline obavestili su ovaj skup o ogledu
sa snovima dvadeset ispitanika, gde su postignuti rezultati bili
statistićki znatno iznad slućajnosti (vervatnoşa
1:400). Ovaj ogled posebno pominjemo zato łto su isti ti
istrašivaći ranije izveli dva
druga ogleda, ali u njima nisu dobili ni izdaleka tako dobre
rezultate. Mošda je potrebno nełto vremena i iskustva da bi ćovek naućio
da radi uspełno sa snovima i ESP.

Nał obuhvatni pregled svih dosad publikovanih izvełtaja pokazuje da su u

45% slućajeva postignuti rezultati koji su se znaćajno odmakli od
nivoa puke slućajnosti, a merilo za to

53
bilo nam je sledeşe : da je pogaČanje bilo bar devet puta ćełşe
(ili reČe) nego łto bi se pukom slućajnołşu moglo objasniti. Na ovo
neki skeptik moše reşi : "Da, ali to je zato łto ogroman broj drugih
rezultata nije uopłte prijavljen ! A kad bi svi bili prijavljeni,
ukupan rezultat ne bi bio ni priblišno tako dobar." Na ovo se
moše uzvratiti mnogim odgovorima,
ali naroćito su vašna tri. Kao prvo, prijavljuju se i studije u
kojima ne bude naČeno niłta
(kao łto su pomenute prve dve u Severnoj Karolini). Drugo,
studije snova su skupe i zahtevaju mnogo vremena; naprosto nije
moguşe obavljati ih u serijama, a onda objaviti samo nekoliko,
samo one koje ispadnu najuspełnije. Treşe, ogromna veşina
studija pokazuje ESP pogaČanje; a kad bi se sve zaista dełavalo zaista
naslepo, u 50% slućajeva dogodilo bi se ESP promałivanje.

Studije ESP i snova u nałem vremenu došivljavaju svojevrsnu

renesansu, ali pred kraj programa u "Majmonidu" postalo je
jasno da su velika cena i dugo trajanje rada svojevrstan
hendikep i da bi bilo dobro naşi neki brši i jeftiniji naćin da se postigne
stanje pogodno za vanćulno opašanje i za oglede s njim. I nałao se, ubrzo.

Jedan od istrašivaća koji su radili sa ekipom u "Majmonidu", a

koji je kasnije radio u
Prinstonu i Edinburgu, bio je pokojni Ćarls (Ćak) Honorton. Iako
su tehniku "gancfeld", koju je on razvio, koristili posle njega
i mnogi drugi istrašivaći (opisaşemo je uskoro), njemu se
zaslušeno priznaje da je u toj tehnici bio ne samo prvi nego i
najuspełniji, jer
je obavio izuzetno veliki broj ogleda te vrste.

Honorton je svoj pristup pripremio tako łto je proućio

postojeşu literaturu o ESP iskustvima, poćev od joga-sutra
Patnadšalija od pre 3.500 godina u Indiji, do podrobnih izvełtaja
koje je pisala Lujza Rajn, supruga Dš. B. Rajna, i do
publikacija Britanskog drułtva za ESP istrašivanja koje je radilo
u 19. veku. Proućio je memoare i ostale spise medijuma i drugih
paranormalno obdarenih ljudi. U tekstvima Patnadšalija, na primer, za
ESP i PK efekte kaše se da se dogaČaju na najdubljem nivou
meditacije, samadhiju. Samadhi je konaćni stadijum jednog procesa
u kome se um odvaja od ćula (jer mu ćula smetaju, "odvraşaju"
pašnju) i usredsreČuje se sve dok ne postigne potpunu smirenost.

Rad Britanskog drułtva pokazao je da se veliki deo ESP iskustava

dogodi ne samo dok subjekat spava nego i kad je zanet u
sanjarenje, małtanje, ovlałno zadremao, na domaku sna, ili u
nekom drugom veoma opułtenom stanju. I u tekstovima
mnogih paranormalno obdarenih ljudi Honorton je nałao jedan
zajednićki refren : najbolji uslovi
za ESP iskustvo jesu oni u kojima je ćovek opułten i u kojima
se blago, ali ipak i ćvrsto
trudi da oslobodi svoj um svih ostalih, spoljałnjih misli.
Honorton je identifikovao dva zajednićka elementa, "stiłavanje"
normalnih senzornih mehanizama i "okretanje u sebe", mentalnu
orijentaciju koja se sastoji u gledanju "unutra". Załto bi ta dva
elementa bila povoljna za ESP ?

Honorton je ponudio model po kome je ESP nełto kao ćulo, ali

nejako. Ako je to priroda ESP, onda bi to ćulo lako
moglo biti potopljeno silovitim radom ostalih ćula,
konvencionalnih. Razmotrite ogromnu kolićinu informacija koja nagrne
u nałe oći kad
god ih otvorimo; ako je ESP signal slab, ta poplava drugih
signala (vizuelnih) je łum.
Mozak bude toliko angašovan u obraČivanju obićnog ćulnog inputa
(ulaznih signala) da nema vremena niti slobodnih kapaciteta da
registruje ESP signale niti da ih obradi. Za razliku od toga,
izmenjena stanja svesti - san, hipnoza, meditacija i tako dalje -
znaće veliko smanjenje delovanja nałih "normalnih" ćula. Mošda su
zbog toga ta izmenjena stanja pogodna za ESP.

Honorton je u poćetku vrłio oglede sa potpunom ćulnom deprivacijom - sa

uskraşivanjem
ma kakvih ćulnih signala. Trebalo je da to bude naćin da se iskljući sva
"spoljałnja buka",
to jest sav łum. Dobro je poznato da ljudi koji su izolovani od
okoline poćinju posle

54
nekog vremena da pokazuju znake dezorijentacije, koji ukljućuju
promenjenu svest o svom telu, vizuelne halucinacije i druge jasne
znake izmenjenog stanja. Moglo bi se, dakle, s pravom oćekivati
da şe uklanjanje normalnih senzornih inputa dovesti do veşih
ESP uspeha.

U Honortov ogled bilo je ukljućeno trideset osoba. Svakoj je bio

namełten crni povez preko oćiju da ne vidi niłta, ułi poklopljene
łtitnicima da ne ćuje niłta, i svaka je bila stavljena u jednu
"kolevku" okaćenu na takav naćin da se mogla slobodno kretati u
svim pravcima. Za vreme trajanja ogleda (pola ćasa), kolevka se
neprestano kretala u raznim pravcima vrtela i njihala. Svaki ispitanik
morao je javljati o idejama, mislima i mentalnim slikama koje su mu
dolazile. Tokom tog posla, jedan ćovek, połiljalac (koji se
nalazio daleko odatle), gledao je jednu sliku, nasumce
odabranu. Potom je ispitanik, dakle primalac, vaČen iz "kolevke"
i davano mu je izvesno vreme da se pribere. Zatim mu je
nalagano da gleda ćetiri slike, od kojih je jedna bila ona
prava, ciljna. Zahtevalo se da odabere onu koja najpriblišnije
odgovara onome łto je došivljavao. To je, dakako, veoma slićno merenjima
ESP tokom sna.

Honorton je połao od dva konkretna predviČanja i šeleo je da ih

na ovaj naćin testira. Prvo, predvideo je da şe postişi
pozitivan ESP rezultat, iznad nivoa slućajnosti. To mu se nije
ostvarilo, ili, taćnije rećeno, ostvarilo se u tako maloj meri da
je zaista moglo biti i pukim slućajem. Drugo, predvideo je
da şe najbolje ESP rezultate dobiti od onih ispitanika koji
prijave najizrazitije izmenjena stanja svesti tokom ogleda. Ova
prognoza mu se ostvarila u statistićki znaćajnoj meri.

Ovaj Honortonov ogled sugerisao je, dakle, zakljućak da ESP

jeste u nekoj vezi sa mentalnom dezorijentacijom koja
nastaje kad je ćovek izolovan od svoje okoline. MeČutim,
efekti ćulne deprivacije poprilićno su ekstremni i tełko bi mogli
biti koriłşeni
kao standardni metod vrłenja ogleda. Nisu bał ni prijatni; ne
bismo se ćudili ako je
ćitalac osetio nelagodnost dok je ćitao nał opis tog zatvaranja
oćiju i ułiju i o zatvaranju
u "kolevku" koja se vrti i ljulja. Ćak i sama pretnja da şe im
biti uskraşeni ćulni utisci baca mnoge ljude u anksiozno stanje,
koje, kao łto smo videli, izgleda da je nepovoljno po ESP.

U nastojanju da smisli nełto łto şe biti prijatnije i manje

preteşe, Honorton je prilagodio postupak poznat kao "gancfeld
izolacija". Reć je uzeta iz nemaćkog jezika : Ganzfeld na
nemaćkom znaći "celo polje". U psihologiji je bila poznata od
ranije. Gancfeld je takoČe metod da se smanji łum i da se svest
usmeri u sebe (mełavina, dakle, dva cilja), ali postoje izvesne
fine razlike u odnosu na ćulnu deprivaciju, tako da je to metod
prijatniji, manje napadan. Ne pokułavamo da uskratimo ispitaniku
sve ćulne inpute, nego samo da
ih odršimo na postojano niskom nivou. Ako se mozgu iznova łalju
potpuno isti signali, ovaj posle nekog vremena prestane da
obraşa pašnju na njih. Jednostavno rećeno, svaćiji mozak
programiran je da reaguje na promenu; ako nema promena, pašnja
odluta
veş nekud, mošda ka unutrałnjim, mentalnim dogaČajima. Za
ovaj proces postoji strućan termin, "habituacija", łto bi znaćilo,
otprilike : navikavanje.

U gancfeld ogledu podstićemo ispitanika da se opusti. Dovedemo ga

u okrušenje koje je
pogodno za mir i odmor, kontrolisano, bez ikakve pretnje. On ili
ona leši na madracu ili
na fotelji sa naslonom nagnutim unazad. Na ułima su slułalice
kroz koje ujednaćeno dopire "beli łum", a to je zvuk saćinjen
podjednako od svih frekvencija, ili dopiru ritmićni zvuci sa morske
obale. Preko oćiju se stave prepolovljene ping-pong loptice (ili
teniske) oblošene vatom, a preko toga pada mutna svetlost,
obićno crvena ili narandšasta. Materijal od koga su
napravljene loptice za stoni tenis ima bał onaj pravi
stepen poluprovidnosti potreban da bi se svetlost rasporedila
ujednaćeno. Ovo opułtanje zamiłljeno je tako da navede ćoveka na to da
opusti miłişe i da ublaši svaku zabrinutost. Beli łum smanjuje
dejstvo raznih drugih łumova koji dolaze iz okolnog sveta
(ali

55
istrašivać koji ima materijalnih moguşnosti upotrebişe i sobu
izolovanu od zvuka). Difuzija svetlosti kroz ping-pong loptice
stvara maglovit, topao sjaj, koji ubrzo postane jednoobrazan, bez
ijedne crte, bez ikakvog obrasca, łto znaći da su uklonjene
promene koje nałe oći, normalno, registruju u svakoj milisekundi
nałeg budnog stanja. Załto bał ping-pong loptice ? Zato łto
su jeftine i lake za upotrebu. U bar jednom ogledu
upotrebljene su gogl-naoćare, onakve kakve koriste ronioci ili
zavarivaći : napred je ravno staklo, a svud uokolo guma koja
zaptiva pristup do oka. Ali ispitanicima su ubrzo postajale veoma
neudobne, pa su poćinjale da im idu suze na oći, i slićno.
Ping-pong loptica, prepolovljena, ne prijanja za oko bał savrłeno,
ali zato treba njen rub oblošiti vatom, pa şe taj problem biti rełen.

Łta se dogaČa sa ćovekom u ovom ćudnom okrušenju ? On (ili ona)

se oseşa prijatno i opułteno. I toplina prija; bilo je
pokułaja sa "hladnom bojom" svetlosti, ali je ustanovljeno da
je manje prijatna od toplog crvenkastog ili narandšastog sjaja.
Beli łum zvući nekim ispitanicima kao blago padanje kiłe, ili kao
more koje łumi, ili ćak kao daleka grmljavina. Vreme prolazi,
ćovek prestane da pazi na sve to, mozak poćne da razmiłlja o
onome łto se dogaČa u njemu samom, pa efekti gancfeld izolacije
postanu jaći.

A sad, ESP deo vešbe. Negde daleko nalazi se ćovek koji je

połiljalac. On gleda jednu sliku, koja je nasumce odabrana izmeČu
mnogih. Ispitanik govori. To potraje obićno nekih 30 ili 35
minuta. Sve to łto ispitanik prića, beleši se i prenosi na
hartiju; dobijeni spis naziva se transkript. Kad je gancfeld seansa
zavrłena, transkript se daje ispitaniku u ruke da ga ćita. TakoČe mu
se daju slike, najćełşe ćetiri, s tim da on ne zna koja od
njih
je ona prava, ciljna. Najbolje je da se ne donese original, onaj
 primerak koji je bio u
rukama połiljaoca, da ne bi dołlo do prenołenja nekih minimalnih
ćulnih informacija kao
łto bi mogli biti, recimo, otisci prstiju; ispitaniku treba da
dospe u ruke kopija te slike. Zatim se od ispitanika zahteva da kaše
koja od te ćetiri slike najpriblišnije odgovara onim mentalnim sadršajima
koje je imao tokom gancfeld opułtanja, a to znaći i koja
najbolje odgovara onome łto je govorio tokom tih tridesetak minuta. Ako su
ponuČene ćetiri slike, pukom igrom slućaja ispitanici şe pogaČati u
priblišno 25% navrata - jednom od svaka ćetiri pokułaja.

Od tridesetoro ispitanika, ćak 13 njih je kod Honortona stavilo

onu pravu sliku na prvo mesto. To je 43% pogodaka. Verovatnoşa da su
to pogodili slućajno iznosi 1 :60, łto nije neki veliki broj, ali to
je tako zbog malog broja ućesnika i pokułaja. Poboljłanje za 18%
pod takvim okolnostima ne moše dati onako zapanjujuşe vrednosti
ne-verovatnoşe kao kod Ervina ili Besenta, ali je ipak itekako
veliko. Jedina slabost koja je promakla u ovom ogledu bila je ta
łto su ispitanici dobijali u ruke iste one primerke slika koji
su veş bili u rukama połiljaoca (a ne kopije), tako da ostaje
moguşnost da su primetili neku malu oznaku na onim pravim slikama
(izgušvanost, otiske prstiju ili nełto slićno) i po tome pogodili.

MeČutim, natprosećni rezultati u drugim Honortonovim studijama, gde

su ispitanicima davani ipak duplikati a ne originali, ili su im
ćak samo prikazivani video-snimci ciljne slike, ne mogu se
objasniti nekim takvim propustom. Honorton je skoro dvadeset godina
nastavio sa ogledima; obavio je, sa svojim saradnicima, preko
hiljadu gancfeld ogleda, a broj pogodaka bio je, ukupno, oko
35%, a ne 25%. Ovo nadmałivanje statistićke verovatnoşe za
ćak 10% nije nikako moglo da se desi ćistom slućajnołşu. Połto niko
i ne tvrdi da se to desilo ćistom slućajnołşu, uzdršaşemo se ovog puta
od navoČenja kolika je
ne-verovatnoşa za tako nełto.

Iz ovog herojskog truda Honortona i njegovih kolega

izdvojişemo dva najzanimljivija odlomka. Jedan je zasnovan na
Honortonovom specijalnom metodu za merenje ESP efekata. Naveden
je u knjizi Analiza sadršaja snova koja je objavljena 1967. Tu su
autori naveli deset odreČenih kategorija, to jest elemenata koji
mogu biti prisutni ili odsutni u

56
nećijem snu. Honorton je proćitao tu knjigu i iz nje
pozajmio taj sistem belešenja sadršine snova; poćeo ga je
primenjivati u svom gancfeld radu.

Ima deset uzastopnih praznih mesta i u svako to mesto moramo upisati

jedinicu ako smo neki element zapazili u nećijem snu, ili nulu ako
tog elementa nije bilo. U tom slućaju, ukupan broj moguşih
kombinacija nule i jedninice (na deset uzastopnih mesta) iznosi
1.024 (hiljadu dvadeset ćetiri kombinacije). Honorton je prikupio
1.024 razlićitih slika, ukljućujuşi tu i ćistu belu povrłinu, na
kojoj, dakle, nije zastupljena nijedna kategorija, i sliku na
kojoj su zastupljene sve kategorije, svih deset. Oznaka za onaj
prvi slućaj, prazan list bele hartije, glasila bi ovako :
0000000000. Oznaka za onu jednu sliku na kojoj su zastupljene
sve predviČene kategorije izgledala bi ovako : 1111111111.
U svakom slućaju bişe binarni broj, a to znaći broj saćinjen
samo od jedinica i nula, bez
ikakvih drugih brojki. Testiranje ispitanika obavljano je na
veş opisani, uobićajeni gancfeld naćin, ali je onda iskaz
pretvaran u jedan takav desetocifreni binarni broj. Ako
je, na primer, jedna ispitanica prijavila da je videla ljude i da je videla
boje, ali niłta viłe, binarni kod za taj njen izvełtaj glasio bi
1000100000 - dakle, bile bi popunjene samo dve kategorije (dva elementa).
A to se moše uporediti sa binarnim kodom same ciljne slike.
Ako ispitanici pogaČaju "bez veze", pogodişe u proseku pedeset posto
brojki, a promałişe
isto toliko. Govoreşi nasumce "Nula, jedan, jedan, nula..."
pogaČaşe, prosećno, otprilike
u pet slućajeva od svakih deset. Honorton je redovno
dobijao natprosećan broj pogodaka, dakle iznad 50%, u svojim
gancfeld studijama sa ovim sistemom ocenjivanja rezultata.

Objektivno ocenjivanje u ESP ogledu sa pogaČanjem slika

Deset kategorija sadršine ima (1) nema (0)
01 ima boje nema nikakvih boja, samo crno i belo
02 ima aktivnosti nema aktivnosti, sve nepokretno
03 mitski likovi nema nikakvih mitskih likova
04 šivotinje ne pojavljuje se nijedna šivotinja
05 ljudi nema nikakvih ljudi na slici
06 alati/proizvodi nema nijednog alata ni proizvoda
07 ima hrane na slici nema nikakve hrane
08 delovi tela nigde se ne vidi nijedan deo tela
09 arhitektura nigde se ne vidi nikakva graČevina
10 priroda nićeg iz prirode nema na slici

Drugi najzanimljiviji deo Honortonovog rada saćuvaşemo za nałe

poslednje poglavlje. Tu
je ućestvovalo osam istrašivaća, bilo je na stotine pokułaja,
ulošene su godine rada, sistem za testiranje bio je u potpunosti
automatski, a rezultati su bili takvi da zaista moraju uşi u
istoriju parapsihologije. A mi to ne kašemo olako. Za
sada, meČutim, ogranićimo se na razmatranje łta su i kako
postigli drugi istrašivaći pomoşu gancfeld tehnike.

Vilijem Braud koji sada radi u Zadušbini za nauku uma, u

Teksasu, ali je tada joł radio
na Univerzitetu Hjuston, bio je prvi istrašivać koji je potvrdio
da je svojim nezavisnim radom pomoşu gancfeld tehnike dołao do
istih rezultata kao Honorton. Braud je uveo dve inovacije. Kao
prvo, imao je dve grupe, gancfeld i ne-gancfeld grupu (bez
ping-pong loptica i belog łuma) da bi se uverio da li şe
rezultati stvarno biti razlićiti kad ispitanici budu pogaČali koja
je slika ona prava. Druga inovacija bila je izmena u naćinu
statistićke analize. Braud je zakljućio da su dotadałnji ogledi sa
slobodnim reagovanjem pokazali da pojedini ispitanici uspevaju da se
dokopaju nekog delişa informacije o ciljnoj slici, ali ne dovoljno
da bi je kasnije, izmeČu ćetiri ponuČene, prepoznali iz prve
taćno. (Za one nałe ćitaoce koji vole statistiku kao nauku,
reşi şemo da u ovom slućaju, gde se pred ispitanika iznose
 ćetiri slike s tim da on mora odabrati jednu, eventualni
primljeni "deliş"

57
informacije treba da mu omoguşi da stavi onu pravu, ciljnu sliku
na prvo ili barem na drugo mesto na tabeli, ali ne obavezno i
pouzdano na prvo, osim ako je to "deliş" toliko osoben da zaista
samo na jednoj slici postoji; a to se kod bogatih, slošenih
slika retko dełava.)

Braud nije ispitanicima davao ćetiri slike kao Honorton, nego łest.
Belešio je kao "binarni pogodak" svaki onaj slućaj kad ispitanik
postavi ciljnu sliku na prvo, ili drugo, ili na treşe mesto, dakle
- na neko od prva tri mesta (od ukupno łest mesta na tabeli;
verovatnoşa
za to je 50%). I u svih deset slućajeva postigao je
sa gancfeld grupom "binarni
pogodak". Njegova kontrolna grupa, liłena gancfelda, pogaČala
je oćigledno sasvim nasumce i postigla upravo onaj rezultat koji je
statistićki, na osnovu puke slućajnosti, bio najverovatniji. Time je
Braud pokazao da gancfeld izolacija pospełuje ESP sposobnost
ispitanika.

Braud u drugim svojim studijama, zatim Reks Stenford u Njujorku

(naroćito u jednoj dramatićnoj studiji sa ispitanicom Meri Łmit),
Karl Sardšent u Kembridšu, kao i mnogi drugi eksperimentatori
dobili su znaćajne rezultate, daleko iznad nivoa slućajnosti, u
svojim gancfeld ESP ogledima. Da bismo razmotrili poreklo tih
uspeha, vratişemo se Honortonovoj teoriji o "redukciji łuma"
koji mošda smeta vanćulnom opašanju. Razmotrişemo tu
teoriju podrobnije. Tako şe ćitalac steşi izvesnu
predstavu o uzbudljivosti ovih istrašivanja.

Honortonov model kaše da gancfeld okrušenje pomaše da łum bude

smanjen a ESP
sposobnost pojaćana. Kaše, meČutim, i joł ponełto : daje neka
dalja predviČanja. Evo kako izgleda radosled misli koje vode do tih
predviČanja.

· Gancfeld uspeva zato łto odstranjuje łum (to je teorija).

· Senzorna buka (łum) biva odstranjena zato łto mozak posle

nekog vremena prestane da obraşa pašnju na ona polja
ćulnih utisaka koja miruju (ostaju neizmenjena). (Ovo nije
teorija, nego je opašeno i dokumentovano u klasićnim, ne ESP,
studijama psihologije.)

· To je habituacija ili navikavanje. Ona se dogaČa, ali

ne odmah. Proticanjem vremena ona se postepeno uspostavlja. Łto
je ćovek duše u gancfeld izolaciji, habituacija postaje sve
izrašenija. Postoje dokazi, ne samo introspektivni nego i
fiziolołki, koji pokazuju da je za uspostavljanje duboke
habituacije potrebno otprilike 15 ili 20 minuta, kod veşine
ljudi. (Ni ovo nije teorija, nego je u psihologiji dokazano
konvencionalnim, ne parapsiholołkim, ogledima.)

· Iz tih razloga, trebalo bi da se sa proticanjem

vremena, u toku ogleda sa habituacijom, postepeno pojaćava ESP
efekat.

Iz ovog zavrłnog zakljućka proistiću dve konkretne prognoze, obe

podlošne
proveravanju. Prva glasi da vrlo kratak boravak u gancfeld
izolaciji neşe primetno pojaćati ESP. Druga glasi da şe subjekti
postizati bolje rezultate u kasnijoj, odmaklijoj fazi habituacije
nego u ranijoj.

Našalost, za sada nam je poznat samo jedan ogled u kome su

sistematski uporeČene dve dušine gancfeld izolacije (neki ispitanici
ostajali su u gancfeldu 30 minuta, a drugi samo
15 minuta). Primaoci su nasumce svrstani u jednu ili u
drugu grupu. Na nałe razoćaranje, niko nije postigao niłta ni u
jednoj od te dve grupe : rezultati se nisu makli
od nivoa puke slućajnosti. Prema tome, ne mošemo odatle izvuşi
nikakve zakljućke.
Hitno su potrebni dodatni ogledi ove vrste. Objavljeni su
rezultati nekih ogleda u kojima
su ispitanici dobijali samo po 15 minuta u gancfeld izolaciji (a
kod nekih ispitivaća ćak

58
samo po 7 minuta); nalazi nagovełtavaju da je zbog tog skraşenja
dołlo do slabijih rezultata, ali ispitivaći su se veoma
razlikovali, razlićiti su bili i njihovi postupci, i tako dalje.
Proveravanje ovih postupaka zaista je prioritet u gancfeld istrašivanju.

Za drugo predviČanje imamo znatno jaće potvrde, jer ga je

proveravala grupa na Kembridšu, koristeşi jedan sistem belešenja
koji su nazvali "atomistićko ocenjivanje". Naime, posle seanse,
od svakog ispitanika trašeno je da gleda jednu po jednu
od ponuČene ćetiri slike i da za svaki detalj sa njih koji je
pomenuo dok je bio u gancfeldu pridoda po nekoliko poena. Ali posebno
je sabiran rezultat za ono łto su ispitanici govorili tokom prve
polovine svog vremena u gancfeldu, a posebno za drugu
polovinu, i to posebno za onu sliku koja je stvarno bila
ciljna, a posebno za svaku od pridodate tri. Ovi istrašivaći su,
dakle, presekli raspološivo vreme u gancfeld izolaciji na dve
polovine; moglo bi se to deliti i na sitnije delove.
TakoČe su analizu slika iseckali na mnogo zasebnih malih
delova, kojima su (a ne celim slikama) dodeljivani poeni.
Dobijeni rezultati izrazito su potvrdili model sa redukcijom
łuma : ispitanici su posle dušeg vremena u gancfeld izolaciji
pogaČali znatno bolje.

U kembridškoj studiji otklonjen je i jedan poseban ćinilac zabune. U

prva tri ogleda bio je neprestano prisutan glavni ćlan te grupe
istrašivaća (Karl Sardšent), koji je bio sav uzbuČen łto prvi
put testira jedan (po njegovom miłljenju) vašan deo teorije. U
dva kasnija ogleda jedan kolega je sugerisao da bi trebalo
posebno analizovati rezultate onih seansi u kojima Sardšent
jeste i onih u kojima nije ućestvovao. Jer mošda izrazita
 oćekivanja samoga istrašivaća utiću na nełto, ili mošda
oni ispitanici koji su videli Sardšentovo odułevljenje,
kasnije, kad treba da razmatraju i ocenjuju łta je bilo,
pristupe tom poslu sa viłe pašnje. U kasnijim ogledima,
pojaćanje ESP efekta sa proticanjem gancfeld vremena bilo je
statistićki ogromno znaćajno kad god Sardšent nije
bio tu, a sasvim je izostajalo ćim bi se on opet pojavio. Mi
zaista ne znamo załto je to
bilo tako. Ali sada nam i nije bitno delovanje istrašivaća, bitno je da se
potvrdila jedna od dve Honortonove dodatne prognoze.

Honorton je veş u prvom ogledu u svojoj karijeri proverio joł

jednu hipotezu - naime, onu koja je poznata pod nazivom
"hipoteza o pomaku stanja". Jednostavno rećeno, ona predviČa da
şe ESP efekti biti utoliko jaći łto je viłe izmenjeno
stanje svesti kod ispitanika. Mnogi ogledi su to potvrdili, pa ćak i
ogledi Dšona Palmera koji nije uspeo da u svom radu postgne ukupne
rezultate znaćajno iznad ili ispod puke slućajnosti. Vratişemo
se na ovu temu u sledeşem poglavlju zato łto dokazi koje smo
ovde izneli, iako su jaki, nisu ni u kom slućaju cela prića.

Rezultati studija sa snovima, kao i sa gancfeldom, bili su

visoki. To znaći da su ispitanici
pogaČali znatno iznad onoga łto bi trebalo oćekivati od sasvim
nasumićnog pokułavanja. Nisu bili bolji samo za 1%, kao u nekim
studijama elektronskog pogaČanja, nego za mnogo, mnogo veşi
postotak. Osim toga, ispitanici u gancfeld ogledima bili su
najobićniji ljudi, a ne osobe kao Malkolm Besent kojima je
prethodno veş bila pripisana neka navodna ESP "nadarenost".
Bili su to studenti, domaşice, radnici, intelektualci, naprosto
obićan narod. Ponovljivost gancfeld rezultata veoma je
ohrabrujuşa : od ukupno sedamdesetak obavljenih studija ove
vrste, u 45% njih postignuti su statistićki znaćajni pozitivni
rezultati (a da su ispitanici gaČali stvarno naslepo, takvi
rezultati bi se postigli, statistika nam kaše, u samo 5%
studija). Łtaviłe, mnogi od prividno neuspelih ogleda nisu uopłte
neuspeli, iako tako na prvi pogled izgleda. Vratişemo se
i toj temi u zavrłnom poglavnju ove nałe knjige.

Testovi sa snovima i gancfeld okrušenjem dali su rezultate koji su

upećatljivi i zbog svoje prirode, odnosno vrste. Oni nałi
ćitaoci koji su ne bez napora proćitali poglavlja posveşena
pogaČanju pološaja nekog kartonćişa u koverti, i o psihokinetićkom
uticanju
na małinu da radi ovo ili ono, verovatno su tamo nałli malo ili
nimalo slićnosti sa bilo

59
kojim svojim došivljajem; studije sa slobodnim reagovanjem
trebalo bi da su im, meČutim, mnogo zanimljivije. Statistićka
ocena je suvoparna stvar, ona ne uhvati na pravi naćin moşnu
podudarnost izmeČu utisaka połiljaoca i primaoca. Rad sudija ćesto
biva konzervativan. Bişe nam potrebne bolje tehnike za merenje
informacija koje, ćini nam se, proizlaze iz ovih istrašivanja.
Uspeh ispitanika ćesto bude dramatićno veliki. Treba se nadati
 da şe parapsiholozi, u buduşim testovima, razviti
postupke za vrednovanje postignutog koje şe biti osetljivije na
dramatićno i reklo bi se telepatsko proticanje informacija koje se,
mošda, ovde dogaČa.
60
(

U nekim naućnim krugovima smatra se da je parapsihologija

posao protivan ugledu naućnika; sama reć "parapsihologija" navodi
na slike o spiritistićkim medijumima koji se sluše podvalama i
opsenama i raznim drugim postupcima koji nauci nisu prihvatljivi.
Ali sada je hipnoza prihvaşena kao normalno sredstvo medicine u
lećenju gojaznosti, raznih fobija, pułenja i drugih poremeşaja,
ćak i u stomatologiji; zato je mošda dobro setiti se na kako je
rČavom glasu svojevremeno bila hipnoza, pogotovo u svom poćetnom obliku
koji se nazivao "mesmerizam". Franc Anton Mesmer, koji je
diplomirao na medicinskom fakultetu 1764. godine, verovao je da
planete utiću na ljudska bişa putem neke sile nalik na magnetizam.
Neko vreme Mesmer je pokułavao da leći razne pacijente pomoşu magneta,
a onda je zakljućio da je nadasve vašna jedna sila koja,
navodno, emanira iz nervnog sistema i moše se prenositi kroz ruke
i łake lekara ili mesmeriste. Za ovu silu Mesmer je uveo naziv "animalni
magnetizam".

Sve viłe ljudi je trašilo da ih Mesmer leći na taj svoj osoben

naćin, pa je on u Parizu poćeo da leći stotine njih -
ljude obolele od svih zamislivih bolesti. Obućen kao
maČionićar, łunjao se u pozadini uz pratnju blage muzike
dok su njegovi pacijenti tretirani na taj naćin łto im je
davano da uČu u "bake" (francuski baquet), drvenu kadu punu vode
i gvozdenih opiljaka koji su navodno u sebi nagomilavali
magnetizam łto je izbijao iz Mesmera samog, a lećio... sve.
Medicinski establiłment nije bio impresioniran. Mesmer je
prijavljivao da pojedini njegovi pacijenti padaju u grćeve, a
zatim ustaju izlećeni; ali lekari su uzvraşali da je sve to samo
uobrazilja.

Mesmer je, meČutim, imao sledbenike, koji su nastavili njegov rad

na manje łarlatanski naćin, sa viłe naućnog pristupa. U Engleskoj,
Dšon Eliotson i Dšejms Braud koristili su hipnozu za anesteziju
pacijenata pred operaciju. Mogli su postişi veliki ugled da ih
nije omeo jedan mali istorijski obrt. Takoreşi u isto vreme na
sceni se pojavio hloroform kao anestetik, tako da je
anestezija putem hipnoze postala nepotrebna. Medicinski
establiłment isterao je Eliotsona sa mesta gde je on do tada
dršao predavanja. Kad su ćuli da je dr Braud uspełno amputirao ruke
i noge pacijentima koje je prethodno pomoşu hipnoze anestezirao, drugi
lekari su obavestili Brauda da to nije taćno - da su se njegovi
pacijenti samo pravili da ne oseşaju bol dok ih on testeriłe.

Na evropskom kontinentu, meČutim, Mesmerov ugledni ućenik,

d"Pijsegir - kome se nisu sviČala nikakva bacakanja pacijenata,
a ni drećavi senzacionalizam koji je Mesmer organizovao uz
lećenje - nałao je da "somnabulistićko stanje" (hodanje u snu)
ili stanje transa moše, zaista, da bude vašno terapijsko sredstvo.
Po miłljenju d"Pijsegira, u tom stanju magnetni uticaj moše
delovati na nervni sistem pacijenta. Od tada je njegovo glavno
nastojanje bilo da dovede pacijente u takav trans.
Malo-pomalo dołlo se do postupka koji je danas poznat kao
hipnotićka indukcija : pacijentu se govori blagim i umirujuşim
glasom, ponavljaju mu se uputstva da se opusti, da zaspi, da
"otplovi" u daljine.

Iako niko viłe ne veruje u magnetnu teoriju hipnoze, jedan

sporedni ogranak te teorije
znaćajan je za nas. Na evropskom kontinentu hipnotizeri su
mnogo puta govorili o nekakvom navodnom "zajedniłtvu oseşanja"
izmeČu hipnotizera i njegovog subjekta
(hipnotisanog). Navodno je neka "magnetna snaga" proticala
izmeČu njih i stvarala paranormalna dejstva, meČu kojima je
najvašnije bilo telepatija; hipnotisana osoba kao
da je dobijala sposobnost da proćita misli hipnotizera, pa ćak i da poćne
da izvrłava neku
sugestiju joł pre nego łto je hipnotizer stigao da izgovori to
nareČenje. Mesmer je i sam demonstrirao hipnozu na daljinu, pri
ćemu je hipnotisana osoba reagovala na njegove misli, iako nijednim
ćulom nije mogla primiti nikakvu poruku od njega (ili je tako,
bar,

61
Mesmer tvrdio). Bilo je i izvełtaja da su hipnotisane osobe
uspevale da osete dogaČaje veoma udaljene, ako bi im hipnotizer dao
takav nalog.

Pre nego łto bismo razmotrili eventualne dokaze za tako nełto,

moramo se zapitati :
załto bi hipnoza bila povoljna za ESP ? Mošemo li i to
objałnjavati smanjivanjem buke
(łuma) i poveşanjem "unutrałnje svesti" - dakle, ćiniocima koji
su, izgleda, proizveli dobre rezultate u ESP testovima sa snovima i sa
gancfeld izolacijom ?

Kod hipnoze imamo jedan ogroman problem : joł nikada nije

apsolutno ustanovljeno, objektivnim belešenjem, da ona postoji.
Dodułe, neki ogledi sa skeniranjem mozga u poslednje vreme
sugeriłu da se mošdana aktivnost stvarno hipnotisanog
ćoveka znaćajno razlikuje od mošdane aktivnosti ćoveka koji je
pristao da se ponała kao da je hipnotisan. Ti rani rezultati
sugeriłu da je hipnotisani mozak veoma slićan uspavanom mozgu.
MeČutim, pojam "hipnotićkog transa" treba joł obimno da se istraši
pre nego łto budemo u moguşnosti da pouzdano kašemo da je to
neko posebno, stvarno izmenjeno stanje svesti, odnosno stvarna
posebna promena u radu mozga. Neki psiholozi kašu da mnogi
fenomeni vezani za "hipnotićki trans" mogu vrlo lako biti odglumljeni :
niłta lakłe, samo kašete nekome da se ponała kao da je u
hipnotićkom transu. Ali tełko je verovati
da takav glumac moše da trpi bol od zubarske bułilice ili
hirurłke testere, a da i ne
trepne.

Na sreşu, ima nekih odlika koje su tipićne za hipnotisane osobe,

ali ne samo za njih, a koje nam mogu reşi nełto o odnosu
izmeČu hipnoze i teorije o redukciji łuma. Tehnike hipnotićke
indukcije neosporno doprinose opułtanju ispitanika; tipićne reći
hipnotizera
("Tebi se spava... spava...") podstiću na opułtanje. Osim toga,
tipićan hipnotizer skoro uvek şe govoriti subjektu da sluła samo
njega, da obraşa pašnju samo na njega i ni na
łta drugo, pa ma łta se oko njih dełavalo; to je fokusiranje
pašnje na samo jedan
spoljnji ćinilac (glas hipnotizera) i ujedno to je blokiranje svih
drugih ćinilaca. Ako niłta drugo, mora se priznati da se u
hipnozi, ako je uporedimo sa normalnim delovanjem ćula, sušava
pašnja usmerena ka spoljałnjim dogaČajima. Dakle, ćini se da u
hipnozi imamo jednu kombinaciju opułtanja i uklanjanja svega onog
spoljałnjeg łto bi moglo odvraşati subjektovu pašnju. Zato bi bilo
logićno da oćekujemo da şe hipnotićko stanje
biti povoljno za ESP.

Ćarls Honorton je objavio obuhvatni pregled svih objavljenih ESP

ogleda sa pogaČanjem
karata, a Reks Stenford je joł jednom preispitao te iste
rezultate. U tim studijama nalazimo i 24 poreČenja izmeČu
sposobnosti hipnotisanih i nehipnotisanih ispitanika kad
je trebalo pogaČati redosled karata ili obavljati neki drugi
slićan prisilan izbor. Upravo to
je ona vrsta poreČenja koja nam je nedostajala u ogledima sa
snovima i sa gancfeldom
(takva poreČenja izveo je samo Vilijem Braud) - naime, neposredno
poreČenje : koliko uspełno pogaČaju oni koji jesu i oni koji nisu
prołli kroz neki postupak pojaćavanja ESP sposobnosti.

Od te 24 studije, u 14 su naČeni statistićki znaćajni

dokazi da hipnotisani ispitanici postišu jaće ESP rezultate. To
je gotovo 12 puta viłe nego łto bi se moglo oćekivati da
"ispadne" ćistim, pukim slućajem. U budnom stanju (bez hipnoze),
ispitanici su u samo
jednoj od tih studija postigli tako visok rezultat (a taj izuzetak koji
potvrČuje pravilo jeste taćno ono łto nam statistika kaše da treba
oćekivati). Opet, od 24 studije u 12 slućajeva
je ESP prednost hipnotisanih bila znaćajna u onom smislu
kako smo to veş rekli :
dogaČalo se nełto łto bi pukim slućajem moglo da se dogodi samo
u jednom od svakih
20 slućajeva - odnosno, nełto za łta je verovatnoşa samo 5%.
Opašena vrednost (12 od
24 studije) iznosi 50% a to je zaista mnogo viłe nego 5%. U
isti mah, nijedna studija nije pokazala znaćajnu nadmoş nehipnotisanih
ispitanika. Sveukupni rezultat ovih studija, koje su radili mnogi
istrašivaći, jasan je : hipnotićko stanje pogodno je za ESP.
62
Ima i dokaza da ljudi mogu uz pomoş hipnoze da se izjasne u smislu : "Znam
da sam ovo pogodio... i znam da sam ono promałio". To je poznato
kao izjałnjavanje o pouzdanju : pre nego łto şe ispitivaći
saopłtiti koji odgovori su bili taćni, a koji pogrełni, ispitanik
se
joł jednom, sam, izjasni o tome. Pregledali smo rezultate nekoliko
studija hipnoze u kojima se to radilo; oni sugeriłu da se
hipnotisana osoba uspełnije izjałnjava o pouzdanju nego
nehipnotisana. Znaćaj ovog nalaza je u sledeşem : ako se ESP
moše uvešbavati ili razvijati, hipnoza bi mogla biti vašan deo
takvog treninga. MeČutim, nema dovoljno dokaza, pa mi to ne
mošemo tvrditi pouzdano. Dosadałnji dokazi izgledaju ohrabrujuşe,
ali potrebne su dalje potvrde.

Honorton je pronałao izvełtaje o ukupno deset ogleda u kojima je

posle postupka sa
"hipnotićkim snom" subjekat morao da pogaČa slike pomoşu
svoje eventualne ESP sposobnosti. Taj ESP deo testova bio je
sasvim slićan gancfeld ogledima, a u prvom, hipnotićkom delu
procedure primaocima slike se govorilo da odremaju malo ili da
malo sanjare ne bi li doznali nełto o slici koju połiljalac u tim
trenucima razgleda. Od tih deset ogleda, u sedam su dobijeni
statistićki znaćajni dokazi o postojanju ESP. Honorton je i sam
organizovao oglede ove vrste. U njima je pokazao da one osobe
koje na merenjima jedne karakterne odlike koja se naziva
"sugestibilniost" dobijaju najviłe ocene, i koje prijavljuju da
oseşaju najjaće efekte hipnoze, takoČe postišu najveşe ESP
uspehe. Apsolutno najjaće rezultate postigli su oni koji su
izjavljivali da su svoju pašnju usmerili unutra, a ne spolja. A
to je, naravno, taćno ono łto bismo mogli predvideti na osnovu
teorije o redukciji łuma. (Da su rezultati bili obrnuti, ta
teorija bi se nałla u velikoj nevolji.) Prema tome, rezultati
pogaČanja karata i rezultati pogaČanja slika pod hipnozom
sasvim su u skladu jedni sa drugima; oni su konzistentni.

Konaćno dolazimo, razmatrajuşi ovu oblast, do radova ruskog

naućnika koji se zove L. L.
Vasilijev. Iako je ruska parapsihologija i danas, posle
velikih istorijskih dogaČaja iz poslednjih nekoliko godina, za
zapadne naućnike uglavnom zatvorena knjiga, mi znamo
da su se u sovjetsko doba ruski istrašivaći uvek aktivno zanimali
i za hipnozu i za ESP.
Joł davne 1926. godine formirana je Eksperimentalna
komisija za hipnotizam i psihofiziku. Zadatak ove komisije bio
je da istraši probleme hipnoze i paranormalnih moşi, naravno uz
saglasnost sovjetske vlasti (bez ćega nikad ne bi bila ni
formirana). Godine 1928. Vasilijev je posetio centre za
parapsihologiju u Francuskoj i Nemaćkoj, a godine 1932. Sovjetski
institut za istrašivanja mozga dobio je nareČenje da otpoćne
"eksperimentalnu studiju telepatije" - a na ćelu tog poduhvata nałao se
Vasilijev.

Najzanimljivije studije Vasilijeva jesu one u kojima je

prijavio svoje najuspełnije rezultate. Bili su to pokułaji da se
ispitanik hipnotiłe sa daljine. U tim ogledima, ljudi za koje se
dokazalo da su veoma podlošni hipnozi bili su uvoČeni u
hipnotićki trans, ili buČeni iz njega, uputstvima hipnotizera koji
se nalazio ćak 1.700 kilometara daleko. Vreme kad şe se hipnotićka
sugestija uputiti birano je nasumce. Ponekad je bio naporedo izvoČen
kontrolni ogled, sa nehipnotisanim ispitanikom. Na nesreşu, u te
oglede uvukle
su se neke krupne grełke.

Na primer, iako se u spisima kaše da je vreme davanja hipnotićke

sugestije ustanovljeno svaki put łtopericom, i da je vreme kad je
ispitanik poćeo reagovati takoČe utvrČeno łtopericom, u nekih 40%
slućajeva naveden je samo najbliši ceo minut (a to je slaba
preciznost). Osim toga, u svim tim ogledima sa hipnotićkom indukcijom
ili sa spavanjem,
na kraju su zaspali svi ispitanici - i oni hipnotisani i oni
nehipnotisani. Rezultati Vasilijeva pokazuju, naprosto, samo to da
su neki ispitanici zaspali pre nego neki drugi. Da bi se takav
rezultat ponudio kao dokaz postojanja paranormalnih moşi, morala su
merenja biti preciznija. Osim toga, trebalo je da ispitanici
Vasilijeva budu nasumce rasporeČeni u grupe za hipnotisanje i grupe
za ne-hipnotisanje; ili je trebalo da budu i jedni i drugi
testirani podjednak broj puta u obe grupe. To je od bitne
vašnosti iz sledeşeg razloga :
łta ako su u grupu za hipnotisanje dospeli veşinom oni koji su
i inaće najveşma sklon da

63
zaspe, a u grupu za ne-hipnotisanje oni koji su skloni da duše
ostaju budni ? Ako se to desilo, oni "hipnotisani" zaspali su
ranije, ali to nije imalo nikakve veze ni sa kakvim hipnotićkim
delovanjem iz daljine.

Naprosto, ne mošemo sada znati da li je ta omałka upropastila

rad Vasilijeva, ali jasno nam je da njegovi ogledi nisu bili
dovoljno dobro obavljeni, a ni evidentirani, da bismo ih mi sada mogli
uzeti kao pouzdane. Niko tamo nije pokułao da ponovi testove
Vasilijeva; on je umro godine 1966, ali do danas nema dokaza da
je ijedan od njegovih ućenika
preduzeo bilo kakav istrašivaćki projekat da potvrdi njegove rezultate.

Ruska parapsihologija ima i sada podrłku ruske vlade kao i drugih

ustanova u toj zemlji;
to smo ćuli od nekoliko ruskih emigranata koji su
prebegli ili se odselili na Zapad. MeČutim, pokazalo se
da je neverovatno tełko domoşi se autentićnih i
dobro dokumentovanih izvełtaja o onome łto se u Rusiji radi
u ovoj oblasti istrašivanja. PonuČeni su nam neki papiri,
ali u njima nedostaju upravo kljućne informacije, najvašniji delovi
: kako je ogled obavljan, kako je ocenjivan. U Rusiji
je to tako ne samo sa parapsihologijom nego i sa strućnim
publikacijama iz mnogih drugih nauka.

Jedna vedrija tema : godine 1978. odršavao se na Filipinima

zavrłni meć za svetskog prvaka u łahu. Tada je svetu skrenuta
pašnja na rusko zanimanje za paranormalne pojave. Prvak sveta u
łahu bio je Anatolij Karpov (łto je postao bez borbe, jer je
Bobi Fiłer godine 1976. odbio da brani svoju titulu).
Karpov je bio igrać tada postojeşe dršave - SSSR. Njegov
izazivać bio je takoČe Rus, ali prognan iz svoje domovine, Viktor
Korćnoj. U toku meća Korćnoj se šalio da ga sa daljine hipnotiłe
jedan ćlan pratnje Anatolija Karpova, neki tajanstveni doktor
Šuhar, koji je sedeo u gledaliłtu - dakle, u dvorani u kojoj se meć
igrao.

O tome su Karl Sardšent i britanski meČunarodni majstor Bil

Hartston razgovarali ne samo sa Korćnojem nego i sa njegovim
sekundantom u tom meću, a to je bio Majkl Stin. Velemajstor
Hartston dodatno je porazgovarao o tim stvarima sa Borisom
Spaskim, joł jednim ruskim izgnanikom, koga je potukao Fiłer 1972, a
kasnije Korćnoj "usput", tokom kvalifikacija koje su ga dovele na
Filipine. Iz tih razgovora stekli smo utisak da u Rusiji postoji
obuka iz ESP i hipnoze i da je normalna, uobićajena praksa
da svi łahovski majstori kroz tu obuku proČu. Ne znamo nije li
to, mošda, samo psiholołka manipulacija
sa ciljem da se łahisti jaće motiviłu. Ali nełto nam se bał ne ćini da şe
ruski velemajstori
pristati da doČu i budu ispitanici u ESP ogledima !

Vratimo se, dakle, ćvrstim podacima. Rezultati ogleda u kojima je bilo i

hipnoze pokazuju
da je hipnoza jasno doprinosila veşem ESP uspehu.
Honortonov zakljućak, posle proućavanja bał svih objavljenih strućnih
radova iz ove oblasti, glasio je : "Ja verujem da
je sada neizbešan zakljućak da hipnotićki indukcioni postupci
pojaćavaju ESP". Mi
moramo barem priznati da te serije ogleda doprinose nagomilavanju
sve veşe kolićine konzistentnih dokaza o postojanju ESP i o delovanju
izmenjenih mentalnih stanja.

&

Opułtanje tela kljućni je element u celoj prići o smanjenju łuma.

Opułteno telo ima u
svojim voljno kontrolisanim miłişima vrlo malo aktivnosti, a taj
nizak nivo aktivnosti moše se vrlo lako i pouzdano izmeriti pomoşu
EMG (elektromiografa). Ako se ima u vidu presudan znaćaj
opułtanja, kao i srazmerna lakoşa njegovog merenja,
stvarno iznenaČuje da su sistematska istrašivanja o odnosu izmeČu
opułtanja i paranormalnih moşi poćela, u parapsihologiji, tek
nedavno. U slućaju istrašivanja ESP i sanjanja,
parapsihologija je morala da saćeka da Klajtman otkrije REM
spavanje i aktivnosti tokom sanjanja, ali kad je Klajtman postigao
ta svoja velika otkrişa, nedugo zatim poćele su studije u
"Majmonidu". Klasićno Jakobsonovo delo Progresivna relaksacija
objavljeno je, meČutim, i moglo se kupovati po knjišarama
trideset pet godina pre nego łto su ga Vilijem i Lendel Braud
konaćno upotrebili u parapsihologiji. Da li merljivi fiziolołki
efekti

64
opułtanja imaju neku svoju paralelu u ESP rezultatima -
poboljłanim ili mošda pogorłanim ?
Godine 1969. dvojica Brauda poćela su oglede sa jednom
modifikovanom verzijom Jakobsonove tehnike dubokog opułtanja. Njihov
prvi subjekt bio je jedan univerzitetski profesor, star dvadeset
łest godina. Njemu su govorili da prvo opusti telo (naizmenićnim
stezanjem i opułtanjem miłişa), a onda i duh. Ovo drugo trebalo
je da postigne tako łto
şe se usredsrediti na prijatne prizore (mirne pejzaše iz prirode),
a zatim izbrisati sve iz uma, nastojeşi da mu duh bude
prazan i pasivan. Za to vreme u drugoj prostoriji,
udaljenoj viłe od 20 metara, jedan połiljalac nasumce je odabrao
jednu od prikupljenih
150 slika koje su sve bile velićine dopisnice. Połiljalac je
nastojao da łalje pojedine elemente - oblike, boje, ćak i ukuse i
mirise - prikazane ili nagovełtene na slici. Rad se nastavljao
laganim tempom : svakog dana po jedan ispitanik i po jedna
ciljna slika. Na kraju svake seanse trašili su od tog
profesora da zapiłe utiske koje je imao tokom opułtenog stanja.
Posle łest dana i łest seansi, tih łest pismenih izjałnjenja i łest
ciljnih slika (dakle svih łest su bile one prave) date su jednom
nezavisnom sudiji koji do tada nije niłta od svega toga video ni
ćitao; njegov zadatak bio je da belełkama od svakog pojedinog
dana pridoda po jednu sliku, onu koja, po njegovom
miłljenju, najbolje odgovara zabelešenom. Sudija je u ovome postigao
savrłen uspeh - pogodio je svih łest, bez grełke. I najkonzervativnije
statistićko tumaćenje ovog dogaČaja kaše da verovatnoşa da sudija pukim
slućajem pogodi svih łest iznosi manja od 1 :700.

Ali, naravno, rezultati postignuti sa samo jednim ispitanikom ne

mogu nam reşi kako deluje ESP kod ljudi uopłte. Zato su
Braudi nastavili rad i obuhvatili ukupno 22 ispitanika, ali
neke su testirali pojedinaćno, a neke u grupama; sve to je
uraČeno u sedam brzih ogleda. Metod rada ostao je isti, samo je
promenjen naćin procene : uzeli su opet onaj svoj binarni metod, sa
deset uzastopnih mesta gde se mora upisati ili jedinica
ili nula (kao kad su radili gancfeld oglede). Pred sudijama je
sad bila moguşnost da
postignu, pukim slućajem, 50% pogodaka. Postigli su ćak 86%
pogodaka, ali uz to treba reşi da su u nekim slućajevima
podudarnosti izmeČu "emitovane" slike i ispitanikovih belešaka bile
zaista vrlo jasne. Tako je u jednom testu jedan ispitanik video
bocu koka- kole i komentarisao kako je jasna ta slika bila; a na
slici koja mu je "odałiljana" nalazila
se reklama za koka-kolu.

Braudi su obavili i neka proućavanja telepatije. Iako je

razdaljina izmeČu połiljalaca i primalaca bila i do 2.250
kilometara, prenos je bio uspełan. Ukupni rezultati koje su Braudi
postigli tokom te prve dve godine istrašivanja, ocenjeni ćak i
najkonzervatinijim statistićkim metodima, dali su verovatnoşu manju
od 1 :1.000 da se sve to moglo postişi ćistom igrom slućajnosti.

U kasnijim ogledima Braudi su uporeČivali rezultate ESP

testova sa ljudima koji su dospeli u stanje duboke opułtenosti i
sa drugima koji su se, naprotiv, snašno razgibali da
bi postigli łto veşu napetost muskulature. Razlika u miłişnoj napetosti
merena je pomoşu EMG (da bi se dokazalo da je razgibanjem postignut
zaista poveşan tonus miłişa), a rezultati su pokazali znaćajno
veşi broj ESP speha kod opułtenih ispitanika nego kod napetih.
Rezultate dvojice Brauda ponovio je Reks Stenford (koji je
 tada radio na Univerzitetu Virdšinija), a potvrde su stigle i
od drugih istrašivaća. Potvrde, ali ne tako ubedljive; svi
kasniji istrašivaći koji su ponavljali oglede Braudovih
dobili su znatno skromnije uspehe. Zbog ćega je to tako ?

Jedan razlog svakako bi mogao biti da nisu merili relaksaciju

tako temeljito kao Braudi. Drugi razlog mogao bi se skrivati u
ćinjenici da i ne postoji neki usvojeni standard za merenje
opułtenosti kod ispitanika kojima se sugeriłe opułtanje; a
u poslu takvog sugerisanja neki istrašivaći su verovatno
uspełniji nego neki drugi. Bez preciznih i meČusobno
uporedivih merenja opułtenosti, uz uslov da se angašuje
izvestan broj nezavisnih istrašivaća na raznim mestima, neşemo moşi da
ostvarimo solidno uporeČenje razlićitih rezultata.

65
Vašna je joł jedna poenta. Drugi parapsiholozi veşinom su
prihvatili istrašivanja braşe Braud kao valjana. Sad se zna ili se
veruje da şe relaksacija pomoşi ispitanicima, pa veşina
istrašivaća - bez obzira na to kakav ESP ogled spremaju -
ukljućuje u svoju strategiju i pojedine elemente relaksacionih
postupaka. Ali kad treba, formalno, uporediti dve grupe ispitanika,
jedne koji jesu i druge koji nisu prołli kroz te postupke
opułtanja,
problem je u tome łto i oni koji nisu prołli kroz te postupke
ipak ulaze u jednu smirenu
opłtu atmosferu. Svuda oko njih je opułtanje, makar i da nije
njima izrićito namenjeno. Zato je od kljućnog znaćaja EMG merenje
miłişne napetosti. Bez takvog merenja, dalji napredak u ovoj oblasti
istrašivanja bişe poprilićno sputan.

Svejedno, rezultati Braudovih, kao i rezultati ponovnog preduzimanja

ogleda Braudovih,
ali kod sasvim drugih istrašivaća, slošno podršavaju teoriju da
łum treba smanjiti da bi
se ESP pojaćala. Zato ta teorija dobija na kredibilitetu. Dokazi
su pristigli i iz drugih pravaca.

Tokom istorije mnogi koji su se bavili svakojakim tehnikama meditacije

tvrdili su, uporno,
da kroz meditaciju postišu pojaćane paranormalne moşi. Tako su,
na primer, joł od najdrevnijih vremena indijski jogiji tvrdili da
mogu kontrolisati svoje telesne procese, kao łto je disanje ili puls,
ćistim ćinom volje. Pominjane su u ovom kontekstu i paranormalne
moşi, ali se ESP dogaČaji smatraju kao marginalne pojave ili
razbibrige, svakako ne kao glavni ciljevi onih koji meditiraju.
Stil je mnogih proroka i mistika u mnogim kulturama bio, tokom
vekova, da svoje "istine" izriću jedino (ili uglavnom) u nekom
izmenjenom stanju svesti. Konvencionalni naćin da se postignu takva
duhovna "stanja za otkrovenja" sastoji se u tome da se neki
obredni ćin ponavlja uporno : neka vešba, fizićka ili
duhovna. Jogiji i mistici pevaju ravnomerno i jednolićnno, ili
plełu, poste, kontroliłu disanje i tako dalje. Da li izmenjena
stanja postignuta ovim naćinima doprinose jaćim
ESP rezultatima ?

Za poćetak, iskoraćimo iz parapsihologije i pogledajmo łta su

pojedini meditatori prijavili
o kontroli svojih telesnih procesa. Ovo je vašno izmeČu ostalog i
zato łto su neki ćitaoci mošda videli one neslavne slike na kojima
studenti "sidhi" programa TM
(transcendentalne meditacije), sedeşi sa prekrłtenim nogama, odskaću
od madraca i na
taj naćin toboš lete ! Te i slićne lagarije mogle su nałim
ćitaocima jedino biti smełne. Ali postoje i ozbiljna istrašivanja
koja sugeriłu da su bar neki ljudi koji su se bavili
meditacijom postigli zaista izuzetnu kontrolu nad svojim telom.

Jedan istrašivać koji je proućavao indijskog jogija Svami Ramu

prijavio je da je ovaj uspeo da zaustavi rad svog srca na tako
dugo vreme da je jedan lekar iz ekipe koja je pratila taj dogaČaj
umalo dobio srćani napad od brige ! Oni koji uprašnjavaju TM tvrde da
umeju da ostvare koherenciju u svojim EEG talasima tokom
meditacije, a u isti mah vrlo usporen puls i smanjen nivo
disanja. Sada veş imamo mnoge i sasvim pouzdane dokaze
da ćovek moše voljom uticati na takve stvari i da se u tvome
moše uvešbavati tehnikom biolołke povratne sprege. Postoje ćak
dokazi da ljudsko bişe moše, posle ovakvih uvešbavanja,
nareČivati jednoj jedinoj nervnoj şeliji u svojoj kićmenoj mošdini
kad da
"ispali" nervni signal iz sebe, a kad ne (to je saopłteno joł
1969. godine u elitnom naućnom ćasopisu Science).

Ali ESP ogledi sa ispitanicima podeljenim na one koji

jesu i one koji nisu primenili meditaciju nisu, za sada,
dali dosledne rezultate. Osim toga, iako meditatori ćesto
postignu rezultate koji nagovełtavaju jaku paranormalnu moş, njihova
kontrola nad njom
je slaba, kao i predvidljivost da li şe to ubuduşe moşi da
ponove ili ne. Evo nekoliko
primera koji treba da ilustruju łta time šelimo reşi.

Dšon Palmer prijavio je jedan gancfeld ESP ogled u kome su kao

primaoci poslušili oni koji uprašnjavaju TM, njih ukupno dvadeset.
Postignuti uspeh bio je znatno iznad nivoa

66
slućajnosti; to su potvrdile sudije, njih ukupno ćetvoro (podeljeni u dva
para koji su radili nezavisno jedan od drugog). Sudije su
uporeČivale izjave ispitanika sa onim ciljnim slikama koje su im
bile "odałiljane". MeČutim, kad su oni koji uprašnjavaju
transcendentalnu
meditaciju sami dobili na uvid te slike i svoje sopstvene izjave,
da ocene koliko su uspełno pogaČali, ustvrdili su da je
podudaranje bilo znatno ispod nivoa slućajnosti. Dakle, jedne iste
rezultate je ćetvoro sudija, osoba dovedenih sa strane, ocenilo
kao natprosećne, a ućesnici kao potprosećne. To je nesumnjivo ćudnovato.

U jednom PK ogledu sa instruktorom TM, Ćarls Honorton prijavio je

da je taj ćovek uvek,
i kad je pokułavao da postigne natprosećno dobre, ali i
natprosećno lołe (dakle, mnogo ispod nivoa slućajnosti) rezultate,
dobijao dobre. Onda se pozabavio meditacijom, i posle toga
nastupila je divergencija njegovih rezultata : postizao je i
izuzetno dobre i izuzetno lołe rezultate, kako je kad šeleo. Da
bi stvar bila slošenija, kad god je njegov EEG pokazivao
utonulost u duboku meditaciju, rezultati su bili prilićno
ispod (maltene znaćajno ispod) nivoa slućajnosti. Njegovi rezultati,
dakle, pokazuju neke obrasce koji bi lako mogli biti dokaz da PK
postoji, ali, opet, iznenaČuju nas nedostatak doslednosti i
kontrole.

Radeşi u Indiji, K. Ramakriłna Rao je u jednom ESP testu nałao

visoke rezultate kod svojih ispitanika posle meditacije - ali tim
istim ljudima je pre meditacije dao test iste vrste, i tada dobio
gotovo jednako snašan slućaj ESP promałivanja ! To bi znaćilo da
meditacija nije pojaćala njihovu ESP nego samo preokrenula smer njenog
delovanja.

Rezultati ovih i drugih studija sa meditacijom i onima koji

meditiraju nisu doveli ni do kakvih nalaza koje bismo mi smatrali
konzistentnim. To zaista "nervira", jer, meditacijom jesu postizani ESP
efekti u meri dovoljnoj da pošelimo da se istrašivanja u tom
pravcu nastave.

Ćinjenica da izmenjena duhovna stanja, koliko mošemo videti, pomašu

da se ESP signali
izdvoje od slućajnih łumova navodi da se zapitamo : mogu li
ljudi ućiti prepoznavanje i detekciju ESP signala, i na taj naćin
poveşati svoju ESP sposobnost ? Postoje nagovełtaji,
na osnovu izjałnjavanja o vlastitim iskustvima, a i iz drugih
pravaca, da bi to moglo biti
tako.

Pojedina istrašivanja sa ESP testovima prinudnog izbora, pri

normalnom stanju svesti, sugeriłu da postoji moguşnost ućenja
ESP. Ćarls Tart sa Univerzita Kalifornija u Los AnČelesu izazvao je
svojevrsnu uzbunu time łto je 1976. godine objavio knjigu u kojoj je
opisao svoje pokułaje da ESP ispitanike uvešbava pomoşu małina
koje daju povratnu spregu (naime, istog ćasa saopłte ispitaniku da
li je pogodio ili promałio). Po teoriji ućenja, koja u psihologiji
postoji, trebalo bi da povratna sprega olakła ućenje. Ako je ESP nełto
srodno nekakvoj vełtini (a to je zasad samo jedna od nedokazanih
pretpostavki), trebalo bi da uz pomoş povratne sprege uspełno
"treniramo" ESP. Tart je radio samo sa ispitanicima koji su na
prethodnim testovima pokazali dobre ESP rezultate; on je veoma
pašljivo odabrao najbolje od njih, izjavljujuşi da neşe vredeti
uvešbavanje ako ne postoji neka poćetna sposobnost koja bi se
mogla uvešbavati. Na osnovu svojih istrašivanja dołao je do zakljućka
da se ESP moše trenirati.

Tartov rad, mora se reşi, suprotan je glavnini onoga łto je

parapsihologija otkrila tokom decenija. Mnogi od najsposobnijih
ispitanika ("zvezde paranormalnih moşi") ne samo da ne pokazuju
napredak putem ućenja, nego vremenom gube svoju paranormalnu moş.

Tart sugeriłe, sasvim razumno, da to slabljenje rezultata moše biti i

zbog ćinilaca kao łto
su zasişenost (dakle, dejstvo dosade) i svakovrsne smetnje
(pamtimo kako se kod Stepaneka pogaČanje prenosilo sa karata na
koverte, pa na omotaće, pa na vreşe...), a ne zbog unutrałnjeg
gubljenja same sposobnosti.

67
Tartovi ogledi šestoko su kritikovani zbog nekih njihovih
navodnih
tehnićkih nekorektnosti. Godinama su trajale šustre rasprave o tome;
naprosto, nemamo prostora
da iznosimo, ovde, sve te argumente za i protiv. Ali imamo
izvesnih naklonosti prema Tartovoj primedbi da bi bolje bilo da
su njegovi kritićari utrołili bar jednu desetinu te svoje silne
kritićarske energije na ponavljanje njegovih ogleda - sad bi se
veş znalo kudikamo viłe o ESP.

Kad pogledamo dosad izvedene oglede sa izmenjenim stanjima uma,

zapravo iznenaČuje kad ustanovite kako je mali broj onih u kojima
su istrašivaći uopłte i pokułali da naČu
ikakve efekte ućenja. Ali opet, kad bolje razmislimo, to mošda
ipak i nije iznenaČujuşe. Ogledi sa izmenjenim stanjem svesti
i sa slobodnim reagovanjem uzimaju mnogo vremena (samo jedna
gancfeld seansa traje preko dva sata, a ogled sa snovima traje,
dabome, celu jednu noş). Ako šelite da proverite da li vałi
ispitanici uće, svakako morate imati neki razuman broj njih, barem
desetak; i razuman broj seansi sa svakim od njih ponaosob (opet,
barem desetak). Ćak i sa tako skromnim obimom, ogled şe oćigledno
odneti mnogo vremena i novca. Parapsiholozi naprosto nemaju
para za tako
preduzimljive projekte.

U ono nekoliko studija izmenjenog stanja koje jesu istrašivale ovu

oblast (a od kojih su najbolje izveli profesor Robert Moris i
doktor Debora Dilenoj na Univerzitetu Edinburg), jasni rezultati
nisu postignuti. Moramo izvuşi zakljućak da tu zakljućka nema.
Znamo da naućnici ćesto govore "Ovde je potrebno joł
proućavanja !" (łto obićno znaći :
"Finansirajte joł jedno moje istrašivanje !"), ali, u ovom slućaju, zaista
jeste potrebno joł
proućavanja.

Proućavanja izmenjenih stanja svesti dala su parapsiholozima znaćajne uvide

u delovanje
ESP efekata. MeČutim, najjaći od svih dokaza, Honortonov
majstorski auto-gancfeld ogled, prezentiraşemo tek u poslednjem
poglavlju ove knjige. Do tada ima joł mnogo łtołta da se
razmotri. Jaki ESP efekti, ne samo 1% ili manje od 1%
iznad nivoa slućajnosti nego mnogo viłe, mogu biti dobijeni,
i ćesto su prijavljivani. Pojedine eksperimentalne tehnike veş
su dobro razvijene, ali se usavrłavaju dalje, mada i sad zahtevaju
veliki utrołak vremena.

Iz estetske perspektive, uslovi sna i gancfelda simuliraju one

stvarne uslove u kojima se ponekad dogode efekti koji izgledaju
kao paranormalna moş - trenutke opułtenosti, utonulosti u
sanjarenje, odvojenosti od sveta. Jasno je da ogledi sa izmenjenim
stanjem svesti jesu na neki naćin privlaćni, oni odgovaraju nałem
utisku da bi ESP ogledi trebalo
da budu relevantni - dakle, u vezi sa nećim zaista znaćajnim, łto pogaČanje
karata zaista nije. Istorijski gledano, studije sa pogaČanjem karata
bile su korisne i odradile su jedan tešak, prizeman deo posla,
"tešaćki", a sad tehnike koje su ih nasledile daju jaće efekte.

Tvrdnje da je parapsihologija nauka koja raspolaše mnogim

ćinjenicama, ali koja nema nijednu teoriju postaju nebranjive u
svetlosti dokaza koji su izvedeni iz studija opułtanja
i gancfelda. To su dve tehnike koje imaju, kao osnov, jedan
jasan radni model teorije, model iz koga se izvode predviČanja
koja mogu biti proverena u novim vrstama ogleda. Hajde da to
kašemo na najjednostavniji moguşi naćin. Glavna snaga teorije o
redukciji łuma jeste u tome łto ona deluje; ona radi.

To ne znaći da nema joł mnogo toga da se dozna. Pojam "łuma"

łirok je, uopłten; tek
ga treba sagledati razuČenije. Preciziranje tog pojma veş je
preduzeo Reks Stenford, kao łto şemo videti u osmom poglavlju.

Dšon Palmer, koji je obimno radio na studijama gancfelda, predlaše

za odnose izmeČu ESP i "łuma" jedan model koji je
slošeniji od Honortonovog. Kao prvo, prihvata da izmenjena
stanja svesti (ISS), svejedno da li su indukovana gancfeldom,
hipnozom ili

68
drugim sredstvima, ćesto daju ESP rezultate koji su daleko iznad
nivoa slućajnosti. Po Palmeru, ISS poveşavaju magnitudu ESP efekta,
odnosno snagu signala. Ali je sasvim drugo pitanje łta odreČuje
smer efekta - da li şe ispitanik pogaČati natprosećno
ili promałivati natprosećno. Ovo razlikovanje nije eksplicitno
prisutno u Honortonovom radnom modelu, u kome se provlaći
neizrećeno podrazumevanje da şe ISS davati visoke pozitivne
(natprosećne) rezultate osim ako ispitanik namerno ide ka
potprosećnim rezultatima, to jest ako bał šeli da promałuje.

Palmerov model ima dve slabosti. Glavna je ta łto su gotovo svi

ikada dobijeni znaćajni ESP rezultati u ISS bili natprosećni u
pozitivnom smislu (pogaČanje), a to je upravo ono łto Honortonov
model predviČa. Precizno rećeno, ti ESP ISS rezultati nisu
suprotni Palmerovom modelu, ali ih on ne predviČa, dok ih
Honortonov model predviČa. Druga slabost, ili drugi problem,
sastoji se u tome łto Palmerov model ne kaše konkretno koji
su to ćinioci koji opredeljuju smer efekta (ka pogaČanju ili ka
promałivanju). Moglo bi
biti da je lićnost ispitanika jedan od tih ćinilaca, połto
ekstroverti postojano pogaČaju viłe nego introverti u ISS testovima
ESP. Palmerov model sugeriłe da drułtveni ćinioci, a
to ovde znaći atmosfera u kojoj se ogled obavlja, imaju presudan
uticaj, ali to bi se moralo preciznije razraditi. Honortonov model
ne daje nikakva odreČena predviČanja u vezi sa takvim ćiniocima.
Ako to jesu ćinioci od bitnog znaćaja, moramo imati neke bolje
naćine da ih merimo - ali to je zadatak za ortodoksnu
psihologiju koliko i za parapsihologiju.

MeČutim, postoji jedan naćin da se ovi modeli uporede i sućele.

Taj naćin daje rezultate viłe u prilog Palmerovog modela.
Honortonov model jasno sugeriłe da bi trebalo da postoji
pozitivna korelacija izmeČu visine (to jest jaćine) ESP rezultata
u, recimo, nekom gancfeld ogledu i ispitanikove izjave o tome
koliko uspełno je gancfeld okrušenje izazvalo (pobudilo) ISS u
njemu. Ljudi kojima se u ISS dogodi najizrazitiji pomak od
njihovog normalnog stanja svesti trebalo bi da na testu postignu
najjaći ESP rezultat. Dakle, recimo to joł jednom, odnos izmeČu
ESP rezultata i "ISS pomaka" trebalo bi da je pozitivan, upravo
srazmeran. Kod Palmera to nije tako. Palmerov model predviČa da
şe
se to ostvariti ako, i samo ako, ukupni ESP rezultati u jednom
testu budu pozitivni; a
ako, nasuprot tome, ukupni ESP rezultati u jednom testu budu negativni
(dakle, ispitanici postišu ESP promałivanje), onda bi i odnos
izmeČu ESP i ISS pomaka morao biti negativan (obrnuto
srazmeran). Zbog ćega je to tako ?

Palmer tvrdi da treba oćekivati da to bude tako zbog toga łto oni
ljudi na koje ISS deluje najjaće jesu, u isti mah, kao lićnosti
takvi da na njih najjaće deluje drułtvena atmosfera kojom su
okrušeni, łto şe se ispoljiti kao izuzetno natprosećno
pogaČanje ako je atmosfera ona prava ili kao izuzetno
natprosećno promałivanje ako je atmosfera neudobna, formalna,
neprijatna ili napeta.

Tako, po Honortonu, pojedinci na koje ISS jako deluje treba da

postišu izrazite rezultate iznad nivoa slućajnosti (po Honortonu),
dok po Palmeru ti pojedinci treba da postišu izrazite rezultate
ili iznad ili ispod nivoa slućajnosti, a taj smer rezultata
odredişe drugi ćinioci.

Sve studije za koje smo mi doznali i koje smo razmotrili

ukazuju, bez i jednog izuzetka,
na to da je Palmerov model precizniji. Tamo gde su
dobijeni natprosećni pozitivni rezultati, oni su u pozitivnoj
korelaciji sa ISS pomakom. Tamo gde su dobijeni natprosećni,
ali negativni rezultati, dakle izrazito ESP promałivanje (a to je
retko), ti rezultati su u negativnoj korelaciji sa ISS pomakom. U
oba slućaja, pojedninci na koje ISS najjaće deluje postišu
rezultate najudaljenije od verovatnoşe i time daju najjaće dokaze da
ESP postoji.

To nam sugeriłe zakljućak da na snagu i smer ESP efekata deluju

izmenjena stanja svesti (ISS) i lićnost (kao i drugi varijabilni
ćinioci kod pojedinca, kao łto je verovanje ili neverovanje), ali
i okrušenje u kome se ogled dogaČa. Kod ovog poslednjeg ćinioca
bişe

69
potrebna joł mnoga istrašivanja pre nego łto budemo u moguşnosti
da kašemo łta je u njemu zaista znaćajno. Na nału sreşu, uglavnom
visoka vrednost ESP rezultata u ISS testovima kao i ćinjenica da
su gotovo svi pozitivni (natprosećno pogaČanje) sugeriłu da
drułtvena atmosfera nije presudan ćinilac. Vašan, da. Bitan,
verovatno ne. Trebalo bi da parapsiholozi, osim ako su
beznadešno nevełti u stvaranju udobne opłte atmosfere prilikom
ogleda, postišu razumno konzistentne rezultate.

Ova sveobuhvatna slika nije bał sasvim jednostavna (a załto bismo

oćekivali da bude sasvim jednostavna ?), ali njene glavne obrise
smo skicirali. Nał model sa tri ćinioca (a
to su redukcija łuma, lićnost i drułtveno okrušenje) privlaćan je
intuiciji, logićan je i u skladu sa zdravorazumskim oćekivanjima.
To ne znaći da ispitanik ne moše ponekad ostvariti ćist i jasan
ESP pogodak mimo svega toga. Neko tokom testa naprosto ugleda
koka-kolu ili delo Vilijema Blejka Drevni dani tako jasno kao da mu je
stavljeno pred oći.

Oćigledno da se ima joł ponełto kazati o vanćulnom opašanju i o

upećatljivom obimu istrašivaćkog rada koji smo razmatrali u
poslednja tri poglavlja. Sada bismo, ipak, radije krenuli dalje i
razmotrili odgovarajuşu aktivnu komponentu paranormalnih moşi, a to
je PK, psihokineza. Ogledi sa telepatijom davali su, ponekad, izuzetne
rezultate; a najnovija
"bio-PK" istrašivanja od bitnog su znaćaja za nał pogled na fizićki svet
i na ljudska bişa u
njemu.
70
(

U poslednja tri poglavlja razmatrali smo uglavnom istrašivanja u

oblasti paranormalne percepcije - telepatiju, vidovitost i
prekogniciju. Ukupna tešina dokaza prikupljenih o tome toliko je
velika da su mnogi ljudi uvereni da je postojanje ESP ili dokazana
ćinjenica
(łto nije) ili veoma verovatna moguşnost. MeČutim, kad je reć o
psihokinezi (łto bi u
prevodu sa grćkog znaćilo, bukvalno, "pokretanje umom"), ankete
pokazuju da veşina ljudi ne smatra verovatnim da bi sam ljudski
um mogao neposredno izazivati dogaČaje u spoljałnjem svetu ili uticati
na njih.

Veş smo naveli neke moşne nalaze u prilog postojanja PK :

karijeru D. D. Houma, zatim małinske oglede Helmuta Łmita i drugih
koji su se slićnim pokułajima bavili, kao łto su bili Robert
Dšan i ekipa na Prinstonu. Sada treba da razmotrimo podrobnije
neka druga istrašivanja PK efekata koja su obavljena. Odabrali smo
za ovo razmatranje nekoliko
oblasti, koje se izmeČu sebe jasno razlikuju.

Prva od tih oblasti jeste poltergajst, bućni duh; druga je veoma

kontroverzno pitanje savijanja metala. Treşa koju şemo ispitati
jeste oblast "PK igrica", a to je nełto łto se radi pomoşu
kompjutera, a łto dalje razvija rad Łmita i Dšana. Na kraju şemo
razmotriti
"biolołka PK" istrašivanja, koja tragaju za odgovorom na pitanje
da li ljudska volja moše
uticati na organske sisteme (krv, košu, puls i tako dalje)
neposredno. Ovo poslednje razmotrişemo veoma pašljivo jer,
oćigledno, moše biti od praktićne koristi. Bişe ovo jedno
podugaćko poglavlje, a veliki deo njega bişe posveşen toj
"biolołkoj psihokinezi"; nadamo se da şe ono biti za ćitaoca prava gozba
informacija !

Iako se "bućni duh" na nemaćkom kaše poltergajst, sami Nemci

sada radije
upotrebljavaju za tu pojavu reć łpuk (nem. Spuk). Nazovite ih
kako hoşete; poltergajsti
su u vezi sa ćitavim nizom naoko neobjałnjivih fizićkih dogaČaja
koji su poznati veş odavno. Ti dogaČaji su ćudnovati zvuci,
pomicanja raznih predmeta i tome slićno. Ponekad te
manifestacije mogu biti vrlo nasilne. Parapsiholozi su
neretko koristili skraşenicu (nimalo łarmantnu) RSPK łto bi znaćilo
"repetitivna spontana psihokineza", a zapravo su pri tom mislili
na poltergajste. Mi şemo izbegavati tu skraşenicu, ali valja
priznati da ona ima nekoliko dobrih strana, od kojih je jedna to
łto istiće da poltergajst efekti jesu repetitivni : ponavljaju se.
U velikoj veşini slućajeva, najezda poltergajsta, kad poćne,
potraje nekoliko nedelja; ponekad mesecima, pa ćak i
godinama. Zato istrašivaći mogu da proućavaju te pojave, ako ih
neko pozove na vreme. To je mnogo bolje od proućavanja spontanih
ESP efekata gde ne mošete niłta da uradite osim da prikupljate
nalaze i izjave svedoka o nećem łto je veş bilo i prołlo.

Poltergajsti su zaista veoma ćudna stvar. Joł u italijanskim

rukopisima iz łestog veka imate izvełtaje o njima. Kasniji
istrašivaći ulagali su ćesto ogroman trud da łto bolje dokumentuju
svaki od slućajeva poltergajsta, tako da imamo izvełtaje koje ne
mošemo olako odbaciti. U jednoj debeloj knjizi iz łesnaestog veka,
koja govori o demonologiji, autor ovako govori o poltergajstima :
"Neşu se zadršavati na pojedinaćnim primerima, jer stvar je tako
dobro poznata..." Prema tome, kad pokułavamo da ulovimo poltergajste
sofisticiranim aparatima koji su nam danas na raspolaganju, treba
da imamo na umu da
je bućni duh sa nama joł od davnina.

Ako pitate bilo kog dobro obavełtenog parapsihologa

koji bi pojedinaćni slućaj
poltergajsta ponudio racionalnom kritićaru kao najjaći i najbolje
dokumentovan u celoj istoriji te pojave, on şe vas verovatno
uputiti na slućaj Rozenhajm. Godine 1967. i 1968.

71
u malom nemaćkom gradu Rozenhajmu (tada je to bila Zapadna
Nemaćka), izuzetno ćudne stvari poćele su se dogaČati u kancelariji jednog
uglednog, istaknutog advokata.

MeČu prvim manifestacijama bili su uporni, tajanstveni

telefonski pozivi. TakoČe nasumićno iskakanje osiguraća. Advokat
se zbog toga silno ljutio, jer je mislio da je nekakva sabotaša
ili poremeşaj u snabdevanju strujom. Zvao je ljude iz połte i
šalio se zbog telefona; zvao je i ljude iz elektrodistribucije da
vide łta se to dełava. Oni su ugradili automatske strujomere, a
kasnije, kao oćajnićku meru, i generator struje sa motorom, da se
ukljući kad god nestane struje. Zbunjeni inšenjeri snimali su
svojom opremom veliki broj neobjałnjivih, kratkotrajnih odlivanja
elektrićne energije; u połti su registrovali da iz kuşe polazi
nemoguşe veliki broj poziva telefonskoj slušbi "taćno vreme".
Stvar se sasvim izmakla kontroli, pa su pozvani
specijalisti. Profesor Hans Bender, parapsiholog na Univerzitetu
Frajburg, otpoćeo je potpunu istragu o ovom slućaju, uz pomoş
dvojice fizićara sa Instituta za fiziku plazme "Maks Plank" u
Minhenu. Fizićari su doneli svoju opremu za praşenje tih dogaČaja,
a Bender je postavio kamere i druge ureČaje za snimanje i belešenje.

Prvo łto su ustanovili bilo je da su se ćudne stvari dełavale

samo kad je u zgradi bila prisutna jedna odreČena osoba. Bila je
to devojka od devetnaest godina, Anemari Ł.
(Njeno puno prezime nije objavljeno, jer je šelela da se załtiti od
publiciteta.) Kad je ona hodala nekim hodnikom u toj kuşi, sijalice
koje su visile sa plafona poćinjale su da se njiłu tamo-amo, i
to njihanje se pojaćavalo; ovaj fenomen trajao je joł neko vreme
po njenom prolasku. Bender je imao sreşe, uhvatio je to filmskom
kamerom. Pomno je tragao za i najmanjim dokazom nekakve prevare,
kao łto bi bile neke skrivene šice i slićno.

Za to vreme dvojica fizićara bila su u ćudu zbog onog łto je

pokazivalo njihovo merenje protoka elektrićne struje kroz zgradu.
Nałli su, odista, nagle "talase" priliva i odliva struje, o
kojima su govorili ljudi iz elektrodistribucije. Sistematski
su odstranili sve moguşnosti : priticanje struje iz gradske mreše
nije imalo nikakve slićne nepravilnosti. U jednom delu te kuşe
nekoliko prostorija dršao je jedan zubar, a kod njega je bio i
jedan rendgenski aparat, ali strujni udari nisu ni na koji naćin
poticali od tog rendgena. Njih dvojica dołla su do sasvim
jednostavnog zakljućka, koji je glasio : dełava se nełto veoma
ćudno. Istrašila su sve moguşe uzroke koji bi mogli
dovesti do takvih nepravilnosti, ali nisu nałla nijedan.

Kad je Bender shvatio da je Anemari verovatna šiša poltergajsta

(osoba oko koje se dełava glavnina efekata), poćeo je pomno
motriti na njeno kretanje. Do okonćanja ovog slućaja (kad je
Anemari nałla drugo zaposlenje i prestala da dolazi u tu
kancelariju), Bender je imao ukupno ćetrdeset svedoka koji su
dolazili, gledali łta se dełava, i o tome davali iskaze. Ćetrdeset
oćevidaca je gledalo kako se ljuljaju sijalice, slike na zidovima

(Bender je i to snimio filmskom kamerom) i slićno. Oni su

ispitivani i u policiji, jer je advokat podneo tušbu protiv
neidentifikovane osobe za ometanje i uznemiravanje !

Ako neko šeli da ospori istinitost ovog slućaja, mora

pretpostaviti da su mnogi ljudi
(tehnićari, fizićari, inšenjeri, psiholozi, zatim novinari koji su dolazili
veoma skeptićni, kao
i mnogi posebno osposobljeni posmatraći) bili prevarene naivćine.
Ali, uistinu, niko od kritićara slućaja Rozenhajm i ne tvrdi da
su se te pojave dogodile normalno. A połto je toliko toga ostalo
na filmskoj traci i połto je toliko zabelešeno mernim
instrumentima, niko i ne pokułava da tvrdi da se
svedocima samo prićinilo, dakle da su to bile halucinacije.
Ali takoČe je jasno da ti efekti ne mogu biti objałnjeni mehanizmima
koji su fizici poznati. Ostaju samo dve moguşnosti : psihokineza ili
podvala. U ovom slućaju valja primetiti da su prevaranti mogli (ili
je prevarant mogao) raćunati na javno razotkrivanje, ponišenje,
sudsko gonjenje od strane razljuşenog advokata i duši boravak u
zatvoru (ako
se krivica dokaše). Taj advokat nije ušivao naklonost osoblja koje
je radilo kod njega, ali

72
bilo je mnogo lakłih i bezbednijih (po poćinioca), a jednako
delotvornih naćina da se ispolji zloba protiv njega.

Mnogi ljudi, pa i novinari i policajci, nedeljama su tragali za bilo

kakvim znakom obmane. Nisu nałli niłta. Jedan holandski novinar
kasnije je pisao da je neki policajac video Anemari kako priprema
varku, ali nije mogao navesti koji policajac, niti łta je to navodno
video, niti ma kakvu drugu pojedinost. Pre izvesnog broja godina
taj novinar je umro. Ni
do danas se nije javio nijedan policajac da potvrdi ma łta
slićno, pa zato stvarno ne mošemo pokloniti poverenje tom tako
nedokazanom osporavanju "iz treşe ruke". Naravno da sve
one efekte snimljene kamerom i drugim instrumentima nije
mogla uprilićiti sama Anemari tek tako, nego je morala imati
saućesnike i opremu, a do sada ni najmanja konkretna optušba te vrste
nije iznesena.

Kad je Anemari promenila zaposlenje, poltergajst efekti su se

pojavili i na tom njenom novom radnom mestu, łto pokazuje da su
bili usmereni na osobu, a ne na kuşu; ali vremenom su popustili i
zamrli.

Ovako jaki dokazi, kakve imamo u slućaju Rozenhajm, prilićno su

retki, łto i ne treba da nas iznenaČuje. Bender je u svoj
pomni istrašivaćki program ulošio mnogo novca i vremena.
Ali, kao łto smo veş videli, budšetska sredstva
koja se izdvajaju za parapsihologiju obićno su minimalna, pa
veşina istrašivaća i nema usavrłenu opremu koja bi bila
potrebna da se manifestacije poltergajsta podrobno
istrašuju. Cena instaliranja video-kamera na mnogo mesta u kuşi
za koju se misli da je pod uplivom poltergajsta bila bi
izuzetno visoka, a cena neprekidnog snimanja (i pregledanja
snimljenog materijala) takoČe bi bila nepodnołljivo visoka ako bi
istrašivanje potrajalo nedeljama. Glavni razlog łto nemamo joł
nekoliko Rozenhajma jeste taj łto nema dovoljno istrašivaća
koji bi sa odgovarajuşom opremom mogli krenuti na takva mesta, a

ne nedostatak pouzdanih novih slućajeva.

Ipak, ima joł slućajeva koje vredi razmotriti, zbog pojedinih

detalja u njima, kao i zbog izołtrenosti opašanja. Tako su, na
primer, godine 1967. Gejter Prat (ćitalac şe ga se setiti u vezi
sa slućajem Pavela Stepaneka) i Vilijem Rol, tada direktor
istrašivanja u Zadušbini za ESP istrašivanja u Severnoj
Karolini, bili u moguşnosti da posmatraju poltergajst efekte
usmerene na jednog momka od devetnaest godina koji se zvao Hulio.

Ovaj Hulio radio je kao slušbenik u jednoj brodarskoj

prevoznoj kompaniji u gradu Majamiju, u amerićkoj saveznoj dršavi
Floridi. Po dušnosti ćesto je morao da bude u jednom magacinu. A
kada je on bio tamo, stvari su odletale sa polica. Vilijem Rol
je primetio da se to ćełşe dełavalo sa pojedinim vrstama predmeta
nego sa nekim drugim. Zato je vrłio oglede : stavljao je
najverovatnije predmete na najverovatnija mesta, a onda ćekao da
Hulio naiČe i da se levitacija dogodi. Prat i Rol su zabelešili
ćak deset slućajeva kad se to zaista i dogodilo : "ciljni
predmeti" (kako su ih nazvali) poletali su sa polica. Ali
motrenje ove dvojice istrašivaća nije bilo neprekidno, netremićno. U
svih deset slućajeva predmet je pao malo pre ili malo posle,
nijednom bał u trenutku kad im je pogled bio uperen na tu
stranu. U sedam od tih deset slućajeva jedan ili drugi istrašivać
gledao je pravo u Hulija. Bał nijednom nisu videli predmet u
pokretu. Niko njima dvojici
ne osporava ołtrinu opašanja; ova frustrirajuşa nesposobnost da se
predmeti koji se tajanstveno pokreşu uoće in flagranti delicto
uobićajena je stvar. Benderove snimljene sijalice koje se njiłu veliki
su izuzetak.

To je, dakle, ta vrsta nalaza sa kojima se moramo suoćavati ako

šelimo da ocenimo
kolika je valjanost fenomena poltergajsta. Nalaza ima u izobilju,
ćitavo bogatstvo nalaza, oni su pristigli od posmatraća i
eksperimentatora sa ćitave Zemljine kugle, iz razlićitih vekova i
kultura, tako da ih ne mošemo odbaciti sve skupa, olako. Ipak,
ima u izobilju i problema, tako da moramo biti oprezni;
istrašivanje poltergajst efekata je tełko. Ne

73
šelimo da stvorimo utisak da su svuda oko nas sve sami slućajevi
kao Rozenhajm ili ovaj
sa Huliom. Stvarnost je daleko od toga.

Verovatno oko 95% slućajeva navodnog poltergajsta koji bivaju

prijavljeni istrašivaćima zaslušuju samo jednu posetu, nikako ne
i drugu.
Mnogi izvełtaji o ćudnim dogodovłtinama stignu od ljudi koji su
naprosto usamljeni i izolovani, pa šele s nekim da razgovaraju, ili
od nesreşnih porodica koje bi rado da dobiju od opłtine neki
stan na upotrebu. Ponekad se ustanovi vrlo precizno kakav
je stvarno bio izvor navodno neobjałnjivih dogaČaja. Na primer,
jedan istrašivać proućavao je tvrdnju jedne stare šene da duh
njenog pokojnog muša pali i gasi sobnu svetiljku pokraj njenog
kreveta kad god ona pošeli. Istrašivać je zaista video kako se ta
svetiljka gasi i pali bez ikakvog ljudskog dodira, bał kao łto
je starica i prijavila; to se, łtaviłe, dełavalo najćełşe onda
kad je ona glasno izgovarala zahtev da tako bude. Istrašivać je
pregledao kabl, utikać,
utikaćku kutiju - sve je bilo u redu, nigde objałnjenja za ove
zbunjujuşe dogaČaje. Ali
onda je razmontirao i samu svetiljku, i nałao uzrok : unutra je
bio, verovatno slućajno ugraČen blizu sijalice, jedan termoprekidać
(kao onaj za termopeş) koji je automatski palio i gasio sijalicu u
zavisnosti od kolićine toplote koja je do prekidaća stizala. Starica je
verovatno "uhvatila ritam" pa je izgovarala zahtev za
paljenje ili za gałenje sijalice otprilike u ono vreme kad je
termoprekidać ionako trebalo da stupi u dejstvo.
Drugi glavni problem jesu podvale. Vilijem Rol je preduzeo
analizu jednog (mora se priznati, nevelikog) uzorka prijavljenih
slućajeva poltergajsta i nałao sledeşe : kod onoga łto je bilo
prijavljeno pre 1949. godine, u manje od 10% slućajeva
ustanovljena je prevara. IzmeČu 1949. i poćetka sedamdesetih godina
prijavljeno je mnogo slućajeva, Rol je ispitao (samo) 34
slućaja, i ustanovio da su 32% prevare. To je jedna treşina; ako
je ćak u jednoj treşini slućajeva bila samo laš i prevara, to
je veliki postotak. Otkud poveşanje sa 10 na 32 posto ? Mošda
zato łto istrašivaći sad pomnije i uspełnije motre
na moguşnost da ih neko obmanjuje. Mošda senzacionalistićki
filmovi i TV emisije u kojima se prikazuju poltergajsti navode
veşi broj graČana na laganje u tom stilu. Stvarni broj prevara
mošda je znatno veşi. Moguşe je da u mnogo slućajeva istrašivać
veş u poćetku otkrije varalice i da neşe to ni da prijavi niti
objavi. TakoČe je moguşe da neko vełt i pametan podvali
amateru-istrašivaću koji poveruje i prijavi slućaj kao autentićan.
Otprilike je realno da kašemo da 30% do 50% slućajeva
poltergajsta prijavljenih posle Drugog svetskog rata jesu namerne
podvale.

Ali reći kao "podvala" i "prevara" mošda su odveş stroge u

ovom kontekstu. Veşina slućajeva poltergajsta u vezi je sa decom
ili adolescenatima. Poznato je da moralno ćulo kod male dece nije
isto kao kod odraslih. U prevari oko tobošnjeg poltergajsta
najćełşe uhvatimo malu decu; ali njihova pobuda veşini slućajeva
jeste porodićna situacija, a ne rČava namera.

Jedan od autora ove knjige jednom prilikom je iłao u jednu kuşu

ćak tri puta zbog poltergajsta koji je tamo navodno delovao.
Psihokinezu primetio nije, ali podvalu jeste; eto dobre
ilustracije za tu vrstu problema. Porodica bez oca, u
tušnom i dosadnom predgraČu; deca šeljna da ih posete neka nova
lica. Prva poseta bila je i prołla i nije se dogodilo niłta ćudno;
kad je istrašivać polazio, jedna od devojćica ga je zgrabila za ruku i
rekla mu : "Doşi şeł opet, zar ne ?" Pred kraj druge posete,
połto se opet nije desilo niłta, istrašivać je pukim slućajem
video, krajićkom oka, kako jedan od dećaka, osmogodiłnjak,
baca uvis jednu ćetku koja je njima slušila za razne potrebe u
kuhinji, a onda glumi da je ćetka poletela sama.

Ova vrsta problema dopułta skeptiku-foteljału da łmrkne prezrivo i

zakljući : "Pa kašem ja..." Pouka je izmeČu ostalog i to da oni
koji šele da istrašuju poltergajste treba da se uvešbaju u
motrenju krajićkom vidnog polja ! MeČutim, povikati "Prevaranti !"
u slućaju
te pomenute nesreşne porodice znaćilo bi promałiti sułtinu. Taj
mali bata nije radio to iz
šelje da ućini nełto rČavo. On je imao svoje "dobre" razloge :
da privuće pašnju i da zadovolji odraslog ćoveka koji se toliko
trudi da naČe poltergajste. Postoji jedan veoma

74
krupan zajednićki element u psihologiji poltergajsta i
psihologiji deteta koje "malćice laše" o njima : i u jednom i u drugom
slućaju imamo vapaj da se nekome posveti pašnja.
Kasnije şemo se joł jednom vratiti psihologiji poltergajst-fenomena,
ali zasad recimo to
da su skeptici poprilićno u pravu kad zahtevaju da se
poltergajst efekti podvrgnu najstrošijim proverama : opasnost od
podvale u toj vrsti istrašivanja veoma je velika. Ali
i mi mošemo ukazati na jedan slućaj kad su skeptici temeljito
raskrinkani u pokułaju da ospore poltergajste sasvim neistinitim
argumentima.

Ponekad parapsiholozi uspeju tako temeljito da opovrgnu argumente

skeptika, da je to
radost gledati. Ali retko kad se dogodi da su argumenti skeptika
takvi (po svojoj prirodi)
da ih je moguşe, na neki konkretan naćin, testirati ! Mnogi
skeptićni komentari upereni protiv parapsihologije prilićno su mutni,
ali zvuće pomalo klevetnićki, ili su samo prazne izjave koje se
ne oslanjaju ni na kakve ćinjenice niti na neku odreČenu logiku.
MeČutim,
to se ne moše reşi za ćoveka koji je zastupao "geofizićku
teoriju" poltergajsta. On se
zove Gaj Lambert.

Lambert je tvrdio da podzemni tokovi vode, kao łto su reke

ponornice ili kanalizacija, mogu stvarati poltergajst efekte ako se
naČu ispod ili blizu temelja graČevina. Konkretno, kad velika
kolićina vode naiČe naglo, odjednom, i naleti na neku
zapreku, moše se dogoditi udar (poznat kao "vodeni ćekiş") koji bi
zatresao okolno tlo, kao kakav grć. Tu bi
se, dakle, pojavilo dejstvo jedne fizićke sile. Vodeni ćekişi bili
bi uzrok neobjałnjivog
pomicanja predmeta, kao i łkriputanja i jećanja u strukturi
zgrade, a neko bi onda od toga pomislio da su poltergajsti. Ako
je Lambertova teorija taćna, mogli bismo oćekivati ćełşe
pojavljivanje takvih efekata u vreme abnormalno visoke plime,
velikih pljuskova
(to jest, kada je veliki vodeni talog), ili u vreme poplave. Ovo
su predviČanja koja se
mogu testirati. Kasnije je Lambert sugerisao joł nełto : da postoje
mali, lokalni seizmićki poremeşaji, odveş slabi da bi se mogli
registrovati obićnim seizmografima, koji bi takoČe mogli doprineti
poltergajst aktivnosti.

Takvih teorija bilo je i ranije, itekako. Zabrinutost zbog delovanja

podzemnih voda poćela
je pre dve stotine i viłe godina. Lambertov doprinos
sastojao se u tome łto je on sistematićno prikupljao nalaze
koji su mu omoguşavali da te teorije i proveri. Lako je stigao
do zakljućka da bi pojedini slućajevi poltergajst aktivnosti mogli
biti objałnjeni takvim podzemnim dogaČajima; ali u njegovoj
logici neki koraci bili su poprilićno sumnjivi. Lambert je, na
primer, pokazao da izvełtaji o poltergajstima stišu ponajviłe iz
obalnih i plimnih zona, gde bi efekti plime mogli biti najjaći.
Na nesreşu, kao łto su kritićari istakli, upravo u tim
podrućjima obićno je i gustina stanovniłtva najveşa.
Istorijski gledano, rećne i morske obale bile su od presudnog
znaćaja za jeftin prevoz, pa
se narod tu nastanjivao (pomislite na Roterdam, Hamburg, London,
Njujork i tako dalje).
I zato, naravno, u tim oblastima najviłe ima poltergajsta - jer tamo
najviłe ima i ljudi.

Prvi opłti napad na Lambertovu teoriju izveli su dr Alan Gould,

psiholog na Univerzitetu Notingem, i Toni Kornel, koji je
diplomirao na Kembridšu, a zatim stekao mnogo godina iskustva u
istrašivanju poltergajsta. Kao prvo, oni su napali Lamberta
na teorijskim osnovama. Za Goulda i Kornela prihvatljivo je da
vrlo mali broj poltergajst dogaČaja, i to sasvim marginalnih,
nastane usled sleganja terena ispod neke zgrade ili zbog vodenih
ćekişa. Ali, istakli su oni, ova geofizićka teorija ne
moše objasniti neobićne putanje predmeta ćiji pokreti se ćesto
pripisuju poltergajstima, niti najdramatićnije poltergajst efekte
(pomeranje vrlo tełkih predmeta), a ni prividnu svrhovitost,
osmiłljenost tih kretanja. Osim toga, tom teorijom vrlo tełko bi
se objasnilo załto se mnogi poltergajst efekti dełavaju samo u
prisustvu neke odreČene osobe. Najzad, kašu Gould i Kornel,
veşina zgrada ne bi izdršala tako šestoko drmusanje; ne
bi mogli da lete samo pojedinaćni predmeti, a zidovi da miruju,
nego bi se ćitava zgrada naprosto srułila.

75
Godine 1961. Gould i Kornel imali su sreşe da dobiju na
raspolaganje nekoliko zgrada, terasasto rasporeČenih, koje su bile
joł u sasvim dobrom stanju, strukturno neołteşene,
ali predviČene za rułenje. Posle opłirnih rasprava sa
opłtinskim vlastima, dobili su dozvolu da rade sa tim kuşama
łta god su hteli. Oni su u njih preneli svoju opremu. Proizveli
su fizićke sile o kakvima Lambert govori. Kuşe su se tresle ćak
i mnogo jaće nego łto to Lambert sugeriłe; drmusanje jedne moglo
se osetiti u drugoj, pa ćak i u treşoj, prostim stavljanjem dlana
na zid. Pa ipak, predmeti ni u jednoj nisu poćeli da se pokreşu
ni priblišno onako kako bi se to kod poltergajst
efekata moglo oćekivati. Izazivani su i horizontalni i vertikalni
potresi, koji su pred kraj ogleda bili toliko šestoki da
je Kornel primetio : "Lepo smo ćuli kako kuşa peva od
tih vibracija". Pa ipak, nije
primeşen nijedan pokret unutrałnjih predmeta koji bi podseşao na
poltergajste. Najzad
je dołlo do toga da bi daljim pojaćavanjem udara dołlo do
bukvalnog rułenja zidova ili do raspada opreme, pa su istrašivaći
zakljućili da je Lambertova teorija dobila pristojnu sahranu, a da
je njima bolje da pokupe svoju opremu i idu odatle da ne bi i
oni bili
"sahranjeni" pod rułevinama.

% %

Alan Gould primenio je jedno statistićko sredstvo poznato kao

analiza grozdova. Na ovaj
naćin šeleo je da sagleda razliku izmeČu opsednutosti i
poltergajsta. Posredi je, naravno, jedna stara razlika, ali je
Gould uspeo da iz velikog broja izvełtaja "prećisti" i razjasni
tu distinkciju. Opsednutosti su vezane za mesto - to su pojave
koje kao da se usredsreČuju
na jedno mesto, a ne prate osobu. Zato postoje, kao łto
tradicija kaše, "opsednute
kuşe". Za opsednutosti izgleda da su tipićne i sledeşe odlike :
razlićiti zvuci i kuckanja, oseşaj ljudi da ih neko nevidljiv
dodiruje, pojava priviČenja i dugotrajnost (naime, razlićiti ljudi, tokom
dugog niza godina, prijavljuju iste takve pojave u istoj kuşi).
Za razliku od toga, pojave poltergajsta dovode do dramatićnijeg
pokretanja objekata, kraşe traju, manje je kuckanja i manje
naznaka da to neki navodni duh pokułava da komunicira. To jeste
jasna distinkcija, ali Gould upozorava da su se i u jednoj i u
drugoj kategoriji nałli mnogi dogaČaji koji se izmeČu sebe veoma
razlikuju. Imajuşi to upozorenje u vidu, łta mošemo reşi o
psihologiji poltergajsta ?

Veş smo pomenuli neke od psiholołkih ćinilaca koji kao da

se naroćito istiću kod poltergajst aktivnosti - naime,
šelju da se privuće pašnja, kao i nezadovoljstvo postojeşom
situacijom. Postoje i neke prilićno jasno izrašene razlike u
pogledu starosti i pola.

Šene ćine ubedljivu veşinu meČu fokusnim osobama (a fokusne su

one osobe oko kojih
se pojave poltergajsta usredsreČuju). Gould i Kornel su procenili
da su 73% fokusnih osoba šene, a Vilijem Rol procenjuje da one ćine
61%. MeČutim, kao łto je Rol ukazao, u slućajevima prijavljenim pre ovog
stoleşa, nekih 80% fokusnih osoba bile su šene; u ovom veku
kao da nailazi ravnopravnost polova. To moše biti ishod
kulturolołkih promena. U Brazilu je nedavno jedna studija, dodułe
raČena na malom broju uzoraka, pokazala da je ćak 90%
fokusnih osoba bilo šenskog pola. Połto su mnogi nedavni
slućajevi dokumentovani u Evropi i Americi (zato łto se tamo
nalazi veşina istrašivaća koji daju podrobne izvełtaje), pitamo
se do koje mere su kulturolołke promena na Zapadu na to
uticale.

Starost je takoČe vašan ćinilac - ogromna veşina fokusnih osoba

su deca ili omladina. I ovde mogu biti odgovorni neki
kulturolołki ćinioci. Naime, u takozvanom treşem svetu ta mladost
subjekata ostaje nepromenjena, ali u Evropi i Americi prosećna
starost fokusnih osoba izgleda da se pomerila sa łesnaest na
dvadeset godina, po Rolovim nalazima. Sve
je veşi broj i starih ljudi (sa sedamdeset ili viłe godina) koji
se pojavljuju kao fokusi
poltergajst fenomena.

Svejedno, usredsreČenost poltergajsta oko mladih kao da

podršava teoriju, ćesto pominjanu, da su poltergajsti u nekoj
vezi sa pubertetom, a to znaći i sa seksualnim

76
napetostima i sukobima. Ovu zamisao pomno su eksploatisali autori
filmova kao łto su Keri i Isterivać duhova. MeČutim, da li je ta
ideja odršiva u svetlosti pomenute sve veşe jednakosti polova u
pogledu aktivnosti poltergajsta ? U Evropi i Americi prosećna
starost fokusnih osoba poveşala se, a prosećno doba u kome
pubertet poćinje snizilo se, to jest pomaklo se ka mlaČim godinama
 nego łto je to nekada bilo. Łtaviłe, u mnogim davnim
(a i danałnjim) slućajevima zabelešeno je da su pojave
poltergajsta spontano prestale
posle nekoliko poseta lekara ili svełtenika (ili, danas, istrašivaća
ovakvih pojava). Ako ne pretpostavimo da su oni zloupotrebljavali
svoju slušbenu funkciju, tełko je videti kako su takve posete mogle
da razrełe nećiju frustriranu seksualnost. Mogle su, meČutim, da
pojaćaju samopołtovanje zbunjene i zanemarene mlade osobe.

Mentalna bolest je joł jedno popularno objałnjenje za vezu izmeČu

poltergajsta i dece. Mnoga fokusna deca, posle pregleda kod
psihijatra ili psihoanalitićara, dobila su dijagnozu da pate od
histerije, depresije, preterane agresivnosti, nedovoljne agresivnosti, od
neuroze i tako dalje. Jedan krupan problem kod takvih dijagnoza
sastoji se u tome łto osoba koja dijagnozu izriće najverovatnije zna
załto je dete upuşeno na pregled, pa je zato viłe nego spremna da
ubeleši nełto podesno, nekakvu dijagnozu koja şe zvućati kao moguşe
objałnjenje za pojave o kojima je reć. Ćak i ako psiholog ili
psihijatar ne zna załto je dete upuşeno kod njega (a to je
veoma malo verovatno), pa izrekne dijagnozu
da je dete neurotićno, ostaje moguşnost da je dete postalo
neurotićno zato łto ga je
proganjao poltergajst ! Kako da znamo, osim ako su pouzdane
procene o lićnosti tog deteta saćinjene pre nego łto se
poltergajst prvi put pojavio ? Oćigledno, takve prethodne
podatke o lićnosti retko kad şemo imati na raspolaganju. A połto
ih nemamo, ne mošemo biti sigurni takoreşi ni u jednu procenu o odlikama
lićnosti poltergajst dece.

Postoje ubedljivi nalazi, mada ne neposredni nego samo na

osnovu okolnosti, da je poltergajst aktivnost povezana ne
sa seksualnim napetostima niti sa mentalnim oboljenjem, nego
sa šeljom da se na sebe privuće pašnja. U jednoj analizi fokusnih osoba
starih osamnaest godina i manje, Vilijem Rol je zapazio da je
ćak 62% njih šivelo izvan svoje porodice kad se prvi "napad"
dogodio. A meČu preostalih 38%, svaka łesta osoba imala je samo
jednog šivog roditelja, ili je u kuşi samo jedan stanovao, u
vreme prvog napada. Ova druga brojka ne mora biti naroćito znaćajna,
jer u evroamerićkim drułtvima danas ima mnogo porodica sa samo
jednim roditeljem; ali za tu starosnu grupu koju je Rol
analizovao ipak je broj takvih porodica nełto manji od
jedne łestine. MeČutim,
ćinjenica da 62% dece koja imaju iskustva sa poltergajstom šivi
izvan svoje porodice
poprilićno je upadljiva. Nestabilnost ili odsustvo porodice donekle
podršava teoriju o šelji
da se privuće pašnja (mada treba oprezno pristupati
pretpostavci da je porodica sa jednim roditeljem na neki naćin
"manje stabilna" od one sa oba roditelja). Nełto dodatne podrłke za ovu
teoriju mošemo naşi u iznanadnom porastu, posle 1950, broja
slućajeva poltergajsta vezanih za starije ljude. Dobro je poznata
neslavna istina da se na stare ljude u danałnjim zapadnim drułtvima
pazi manje nego u ranijim vremenima. Zanimljivo
je da nemamo nalaze za slićno pomeranje u ne-zapadnim drułtvima;
ali ovo moše biti
zbog nedovoljnog istrašivanja.

Problem je, naravno, u tome łto postoji ogroman broj zanemarene

deca koja ne postanu šiša nikakve poltergajst aktivnosti. Mošemo
 se upustiti u nagaČanje da je šelja za privlaćenjem
pašnje nušan uslov za pojavu poltergajsta, ali, oćigledno,
ona nije i dovoljan uslov. Verovatno şemo morati da ćekamo
joł mnogo godina pre nego łto
dodatni "ćinioci okidaći", to jest izazivaći pojave poltergajsta budu
shvaşeni.

Łta mošemo, dakle, naućiti od poltergajsta ? Niłta pouzdano i

uredno, našalost. Ipak, postoje neke jasne naznake. Ako je to
PK, onda je svakako najanarhićnije, najneurednije ispoljavanje PK.
Stvari se dełavaju u okrušenjima koja mi ne kontroliłemo - retko
kad uspemo da vidimo takvu pojavu i da je zabelešimo, a
nikad ne uspevamo da je kontroliłemo ili predskašemo. Pa
ipak, postoji jedno jezgro dobro dokumentovanih slućajeva koji
su bili podvrgnuti temeljitom istrašivanju i za koje nije
pronaČeno nijedno normalno objałnjenje. Ali psihokinetićki efekti u
svim tim slućajevima bili su toliko divlji i

77
nekontrolisani, i toliko siloviti, da nismo uspeli da steknemo
nikakvo sistematsko znanje
o PK na osnovu njih. Pre nego łto se okrenemo jednom
istrašivanju koje nam nudi pozitivniji i kreativniji skup
navodnih PK efekata, moraşemo prvo da rałćistimo sa jednom
medijski veoma izvikanom pojavom.

Britanska dršavna televizija BBC prikazala je 23. novembra 1973.

jedan łou u kome je
nastupio Uri Geler, mladi Izraelac koji je dotad amaterski
obavljao maČionićarske trikove
na drugorazrednim priredbama. Gelera je otkrio ćudnovati amerićki
naućnik i pronalazać Andrija Puharić. Pred mnogobrojnom publikom
u studiju (nałao se tu i Dšon Tejlor, profesor matematike
na Kingz koledšu Univerziteta London, koji je pozvan izrićito da
bi prisustvovao kao "naućnik sa sekirom", kako je sam rekao -
naime, kao najtvrČi skeptik,
da sve ospori), Geler je savijao kljućeve i pribor za jelo, na
naćin koji je izgledao zaista
neobjałnjiv. Osim toga on je na jednako neobjałnjiv naćin nanovo
pokretao ćasovnike za koje je rećeno da su pre toga bili u kvaru.
Javili su se, połtom, mnogi gledaoci koji su tvrdili da je za
vreme Gelerove emisije dołlo do savijanja kałika i drugog pribora
za jelo
u njihovim domovima, da su najednom proradili i poćeli da
otkucavaju sate njihovi stari zidni ćasovnici, i da su se pojedini
predmeti pokretali tamo-amo po kuşi prividno bez ikakvog razloga.
Medijski ljudi su jurnuli da angašuju Gelera za kojekakve parodije
PK ogleda sa subjektima nasumce pozvanim iz publike. Uskoro su
viČena nova savijanja metala. Publika je ludovala za Urijem Gelerom.

Prołlo je dvadeset godina. Ogromna dimna zavesa svakojakih anegdota

okrušuje danas Gelera i njegovu karijeru. Bilo je optušbi i
protivoptušbi. Bilo je glasina i kleveta. Pojedini bivłi ćlanovi Gelerove
ekipe napisali su "ispovesti" (i za to su bogato plaşeni), a u
tim ispovestima priznali su da je sve bilo namełteno, sve prevara,
i da je metal savijan na vrlo ne-paranormalne naćine.
Puharić je prićao da su Gelerovu moş kontrolisali
superinteligentni vanzemaljci koji vrebaju iz svojih NLO; Geler se
ogradio od toga. Mnogi maČionićari tvrdili su da mogu izvesti
trikove kojima se postiše sve łto je Uri Geler postigao; mnogi
drugi maČionićari tvrde da je ipak nemoguşe trikovima postişi sve to
łto
je Geler prikazao. I tako dalje - joł mnogo toga je bilo. Posle
svega toga, zakljućili smo
sledeşe : ima dovoljno nalaza da se Uri Geler slušio trikovima i
obmanama. Ali mošda je
to radio "dopunski", da bi pojaćavao dejstvo svoje eventualne paranormalne
sposobnosti, koju mošda poseduje, a mošda i ne poseduje. Ćitava
stvar je potonula u more ogorćenja
i odvratnosti. Tokom znatnog broja godina Gelera je na zaista
krajnje netrpeljiv naćin napadao izvesni Rendal Cvinge, koji na
pozornicama nastupa kao maČionićar pod pseudonimom Zapanjujuşi
Rendi. Kako se sve to zavrłilo sašeto je izlošio Dšordš Hansen, autor
mnogih iscrpnih komentara o parapsiholołkoj sceni. Mi u
sledeşem pasusu naprosto navodimo łta je Hansen napisao, ali
izostavljamo akademske reference i druge dokumente (novinske i
ćasopisne ćlanke i tako dalje) na koje se on u svome ćlanku
poziva.

"U intervjuu za magazin Zona sumraka, i na jednom sastanku

Njujorłke zone skeptika, Rendi je tvrdio da je Eldon Bird,
prijatelj Urija Gelera, napastvovao decu i dospeo u zatvor. Kasnije
su ćlanovi Njujorłke zone skeptika priznali da su to laši, a
Eldon Bird je podneo tušbu sudu, i to protiv CSICOP-a (joł jedna
grupa skeptika). Rendi se šalio da je
Uri Geler otpoćeo i kampanju ucena, uperenu protiv njega. Geler
je podneo nekoliko
tušbi sudu protiv Rendija, ali i protiv CSICOP-a. Zato je Rendi
podneo ostavku na svoje ćlanstvo u odboru CSICOP-a, da ne bi ta
drušina bila uvućena u parnićenje. U nekoliko fanzina iziłli su
vapaji Rendija u stilu "ja sam u nevolji, narode, treba mi pomoş"."

Nemamo ovde nikakvu drugu šelju osim da ukašemo ćitaocima

da nipołto ne daju nikakve pare za nełto łto ne zaslušuje da
se za to daju pare. Niłta neşemo dodati gornjem zavrłnom prikazu
ukupnog, jadnog i bednog stanja tih stvari. Ono łto u
Gelerovom slućaju upadljivo nedostaje to je dokazni materijal. Nije
bilo naućnih ogleda, nije izvedena nijedna kontrolisana studija. Neki
istrašivaći prijavili su ovo ili ono, ali to su

78
ljudi koji su bili u bliskim vezama sa Gelerom, tako da ne
znamo koliko im mošemo verovati. Sve u svemu, cirkuska posla, kojih şemo
se mi kloniti.

Pogledajmo sada neke kudikamo upećatljivije nalaze koji su dołli

od profesora Dšona
Hejsteda sa Koledša Birkbek u Londonu, zatim od dr Krisara i dr Buvea
u Francuskoj, kao
i iz Japana.
Za poćetak, pogledajmo neke izvełtaje o savijanju metala koji,
reklo bi se, dokazuju
postojanje psihokineze. Kasnije şemo pregledati neke veoma
prefinjene efekte koji su prijavljeni, a koji ćine da hipoteze da
je sve ipak bilo prevara ili grełka izgledaju manje ubedljive od
onih da je bilo stvarnih PK efekata sa metalom.

Savijanje u zapećaşenim cevima. Krisar i Buve su zabelešili da je francuski

savijać metala Šan-Pol Širar uspevao da savije trake metala koje su se
nalazile u unutrałnjosti staklenih cevi zatvorenih i zapećaşenih sa
obe strane. Kasnije su Hejsted i drugi istrašivaći
pregledali eksperimentalni metod koji je tom prilikom bio primenjen
i zakljućili da nije bilo nikakve moguşnosti podvale.

PK dejstvo na nekoliko mesta istovremeno. Hejsted je radio

sa savijaćima metala, uglavnom maloletnim. Pokułao je da
detektuje PK sile tako łto je u trake metala ugraČivao
instrumente za merenje naprezanja. Ovi merni instrumenti naćinjeni
su tako
da pri pojavi bilo kakve sile koja bi nastojala da savije metal
proizvedu elektrićne signale
koji bi zatim otiłli u monitor i bili snimljeni. U mnogim takvim
ogledima bilo je i po nekoliko metalnih traka, meČusobno znatno
(i po nekoliko metara) udaljenih. Hejsted je zabelešio sinhrone
signale iz dve, tri, pa i viłe traka. Merni instrumenti nisu
bili toliko osetljivi da bi reagovali na neke slabe seizmićke
potrese, na vibracije ili na nełto tome slićno. (Jedan od nas
dvojice, autora ove knjige, lićno je proverio to i uverio se.)
Nije moglo biti ni signala zbog elektrićnog kvara, osim ako bi
bila u pitanju zaista velika anomalija, koja bi onda bila opašena
i na druge naćine. Nije bilo ni najmanje moguşnosti
da se efekat krivotvori, osim ako je bila skrivena neka mehanićka
naprava za savijanje
metala; ali prisutni posmatraći nikako ne bi prevideli prisustvo
neke takve i toliko velike, mehanićke naprave.

PK delovanje iznad granica ćovekove fizićke snage. Hejsted i

obojica Francuza zabelešili
su i savijanje metalnih poluga tako jakih da se to fizićkom
snagom jednog ćoveka ne moše postişi. Krisar ima na video-traci
jednu seansu gde Širar samo gladi jednu metalnu polugu, a ona se
savija; a to je poluga tako jaka da bi za njeno savijanje bila
potrebna snaga tri puta veşa od ljudske.

"Nemoguşi" PK efekti. Hejsted izvełtava i o dva jednostavna testa u

kojima se pojavljuje
"nemoguşa" psihokineza. Jedan od tih testova zasniva se na upotrebi metalne
legure koja
se ne moše naglo savijati preko izvesne mere, jer şe se pri
takvom pokułaju naprosto slomiti, ali moše biti savijena toliko, pa
i mnogo viłe, ako se duše vremena pritiska odreČenom, manjom
silom. Postoji za takve legure dobro poznata i proverena fizićka
konstanta koja odreČuje koliko je najveşe izoblićenje ostvarivo na taj
naćin, tokom dušeg vremena. Ovakvo postupno savijanje naziva se
"puzeşe savijanje" i zaista je spor posao, kao łto ta reć i
nagovełtava. Hejsted je izvestio da su łipke od takve legure
savijane i znatno brše.

Osim toga prijavio je i "nemoguşe" slućajeve koji se zovu

"plastićna deformacija". U nekim slućajevima savijeno mesto na
metalu bilo je "mekano kao švakaşa guma", kaše Hejsted. Naućno
verovatan naćin da se postigne takvo omekłavanje bio bi
pomoşu korozivnih hemikalija, kao łto su šivine soli; ali na tom
mestu bi metal izgubio boju (a osim toga, one su i veoma
otrovne). Takvo nagrizanje znaćilo bi, dabome, i da bi metal

79
izgubio jedan deo svoje tešine, ali Hejsted je vrłio merenja :
nikakvih gubitaka tešine nije bilo.
Ovakvi nalazi ne mogu se odbaciti olako. Nismo ovde u "zemlji
Urigelerlandiji". Ova dvojica francuskih istrašivaća, na primer,
primenjivali su u testovima sledeşe standardne postupke.

· Sve dimenzije uzoraka (metalnih poluga i drugih predmeta) merene

su pre i posle savijanja.

· Mikroćvrstina metala merena je na nekoliko taćaka pre i posle savijanja.

· Rezidualni profili naprezanja (mera kristalnosti strukture) pregledani su

pre i posle savijanja.

· Ultra tanki uzorci (folije) pregledani su u veşini

slućajeva
elektronskom mikrografijom, da bi se videla njihova fina struktura.

· Analize hemijskog sastava obavljane su na raznim mestima na

metalnoj traci ili poluzi.

· Svaki uzorak pojedinaćno je oznaćen da ne bi moglo biti nikakvog

zamenjivanja.

· Ovo je poprilićno upećatljiv skup testova. Prijavljeni su joł

neki veoma fini efekti, takvi da je verovatnoşa prevare joł manja.
Neke od njih mošemo pomenuti ovde.

· Francuski tim, takoČe Hejsted, a povremeno i japanski

istrašivaći, prijavili su lokalna otvrdnuşa uzoraka metala, ćak i
u slućajevima kad savijanje uopłte nije uspelo (i gde je iz
tog razloga zabelešeno da je testiranje bilo neuspełno).
U jednom od tih slućajeva "anomalnog otvrdnjenja", Hejsted je
zabelešio da se metalna traka "sabila kao da je bila pod
pritiskom od pet tona". MeČutim - ovo je zanimljivo - raspored
lokalnih napetosti i poremeşaja u metalu nije bio isti kao da
se stvarno dogodio pritisak od pet tona, spolja. Rezultati su
bili kao da se u metalu dogodio neki unutrałnji stres.

· Krisar i Buve prijavili su jedan zaista zaprepałşujuşi slućaj.

Metalna traka je pre ogleda bombardovana atomima radioaktivnog
cezijuma. Potom se dogodilo savijanje. Atomi cezijuma ostali
su u metalu, ali sasvim drugaćije rasporeČeni : premestili su se.
· U pojedinim ogledima Širar je savijao trake aluminijuma u kojima
su posle toga utvrČene metalurłke promene (koje se mogu ustanoviti
samo
pašljivom metalurłkom analizom), kao da je metal bio izlošen
temperaturi od preko 6000
Celzijusa.

Kako da shvatimo sve ovo ? Autori ove knjige nisu metalurzi i zato ne mogu
proceniti ove pomenute finije efekte. MeČutim, anomalni
efekti sa instrumentima za merenje napregnutosti i sa krtim
legurama izgledaju sasvim jasni. Neki istrašivaći postavljali su
pitanje nije li oprema bila neispravna (a nisu se potrudili da
prvo pogledaju tu opremu koja je upotrebljena), ali mi ne znamo
da je iko izneo ikakvu vrednu, sadršajnu kritiku ovog istrašivanja.
Zasad lopta ostaje u dvoriłtu kritićara.

Istrašivanja sa savijanjem metala sada su nepopularna, zbog

zlonamernih i pogrdnih kritika koje su se tokom godina nakupile.
Ali u tome nema nićeg novog za posmatraća koji zna kako nauka
napreduje. Kad neko baci rukavicu izazova ortodoksiji, ćesto mu
bude uzvraşeno neprijateljstvom. U slućaju savijanja metala, to
neprijateljstvo je zaista postajalo do krajnosti neprijatno. Nikakvo
iznenaČenje da se danas malo koji istrašivać odvaši da uČe u
jednu oblast punu łarlatanskih cirkuskih prevara, neosnovanih
glasina,

80
napada ad hominem, pa ćak i tušakanja i parnićenja. Zato moramo bolje
razumevanje PK
fenomena trašiti dalje, na drugim poljima.

U toku svog pionirskog ESP istrašivanja Dš. B. Rajn je naiłao na

jednog kockara koji je
igrao razne igre sa kockicama. Taj ćovek mu je rekao da on, a
i drugi kockari, ponekad oseti u sebi moş da utiće, samim naporom
volje, na pad kockice. Rajn to nije otpisao kao puku uobrazilju
jednog kockara, nego je zakljućio da vredi pogledati ima
li u tome nećega. Zatim je, sa svojim kolegama, devet
godina testirao PK efekte sa baćenim kockicama i tek tad
osetio dovoljno pouzdanja da objavi rezultate. Vodio je veş
dovoljno tełke bitke da izdejstvuje da ESP istrašivanja budu
prihvaşena; zato mu nije bilo potrebno da brzopleto jurne i na PK
frontu.

Sułtina Rajnovog ogleda bila je vrlo jednostavna. Bacana je jedna

kockica, ili nekoliko njih, a subjektu je govoreno da se
usredsredi i da postigne da one padnu tako da neki odreČeni broj
bude odozgo. Kod potpuno ispravne kockice, verovatnoşa da padne
šeljeni broj je jedan prema łest (jedna łestina), naravno.
Istrašivanja su napredovala, a Rajn je preduzimao sve pomnije mere sa
ciljem da otkloni bilo kakvu grełku.

Neravnoteša kocke. Kod standardnih kockica koje se prodaju u

radnjama problem je u tome łto one nisu potpuno ispravne. Izvesne
njihove stranice (one sa veşim brojevima) padaju "na gore" to
jest ostaju na gornjoj strani ćełşe nego neke druge (one sa
malim brojevima). To je zato łto su stranice koje imaju na primer łest
rupica, ili pet, lakłe, zato łto je proizvoČać kockice morao da
izbułi te rupe, i tom prilikom je izvesna kolićina materijala
uklonjena sa povrłine kocke. One teše strane ćełşe şe padati na
dole. Rajn je
to izbegavao tako łto je ponekad zahtevao da bude łto manji, a
ne łto veşi broj sa
gornje strane, ili łto je izvestan broj puta zahtevao da bude
jedinica gore, pa isti toliki broj puta zahtevao da bude dvojka
gore, pa opet isti taj broj puta zahtevao da bude trojka gore,
i tako redom sve do łestice; takoČe je prilikom bacanja
dve kockice istovremeno zahtevao da zbir bude 7 łto znaći da mora biti
ili 1 + 6, ili 2 + 5, ili 3 + 4.

Izbegavanje vełtog bacanja. U kasnijim ogledima Rajn je koristio

jednu małinu koja je bacala kockice, a ne konvencionalni pehar dršan u
ruci.

Izbegavanje grełaka pri oćitavanju rezultata. Svaki put su

fotografisane kockice kad se smire, ili je rezultat belešila neka
osoba koja nije znala łta je zahtevano, koji rezultat se ispitanik
trudi da postigne.

Rajnovi izvełtaji o njegovom ranom radu pokazuju da su u mnogim

od prvih dvadeset ogleda postignuti znaćajni rezultati iznad nivoa
slućajnosti. MeČutim, ćini se da je Rajn odluku o objavljivanju
doneo ponajviłe zbog jednog dodatnog fenomena koji se tu
pojavljivao. Naime Rajn i Beti Hamfri naknadno su analizovali sve
tablice sa rezultatima i nałli jedan osoben obrazac. Svaki test bio
je podeljen u ćetiri ćetvrtine; ispitanici su postizali najviłe u
prvoj ćetvrtini, manje u drugoj, joł manje u treşoj i
najmanje u ćetvrtoj ćetvrtini. Verovatnoşa da se u svim testovima,
kod svih njih, pukim slućajem dogodi takvo "ćetvrtinsko opadanje"
bila je mnogo manja od 1 :100.000.000. Mošda Rajn nije trašio
taj efekat, ali nałao ga je i ustanovio da je veoma dosledno
prisutan. To,
i velićina neverovatnoşe da se takva pojava desi slućajno, jesu
dva elementa koja su ga
ubedila da je dobio jake dokaze za psihokinezu.

Ali priznati se mora da su mnogi od ranih ogleda sa kockicama sadršali

znaćajne grełke u metodu. Izneo ih je na videlo Edvard Girden
1962. godine u svom neprijateljski intoniranom kritićkiom
ćlanku. Iste one promene u nałoj "kulturi" koje su dovele do
udaljavanja od ESP testova sa kartama, udaljile su nas i od
testova sa kockicama. Istina
je ova : ogromna kolićina eksperimentalnih dokaza dobijena je sa
kockicama i pokazala
je, veoma dosledno, izrazite rezultate (kao łto şemo videti u
poslednjem poglavlju), a

81
ipak danas gotovo niko viłe ne obavlja takve oglede. Na
raspolaganju su małine za testiranje, pa i kompjuteri, gde ne
moše uticati nićija naklonost niti iko moše pogrełno zabelešiti
ijedan rezultat; ko bi se, dakle, danas baktao sa sporim i
zapetljanim poslom oko bacanja kockica.

Ali iz testova sa kockicama i kasnijih sa REG (sa Łmitovom małinom)

procvetali su mnogi drugi tipovi testova; kasnije şemo dati
pregled onoga łto je u njima naČeno o psihokinezi. Jedna
od tih linija PK testiranja izgleda da ima veliki potencijal
za dalji razvoj, a poćetni rezultati su obeşavajuşi.

Nekoliko istrašivaća vrłilo je oglede sa kompjuterskim igricama

podełenim za PK. Neke
od njih veoma su jednostavne - na primer, bacanje kockica na
ekranu gde se i vidi kako padaju. Neke su zasnovane na arkadnim
igricama tipa "ESP osvajaći" nastalim iz nekad popularne igrice
"Osvajaći iz svemira". U njima se od igraća zahteva da
psihokinetski utiće na REG od ćega zavisi da li şe u igrici
prešiveti nasrtaje ćitavih rulja svemirskih agresora. Koriłşene su i
igre strategije, kao łto su simulacije berze, gde razlićiti
igraći imaju svoje "tekuşe raćune" i sklapaju "ugovore" za
kupovinu odreČenih roba ili za kupovinu poljoprivrednih
proizvoda unapred (pre nego łto izrastu na njivi), kao i za
prodaju posle nekog razdoblja, pri ćemu REG odlućuje kako şe cene
akcija da rastu ili padaju.

Ovde nije moguşe dati podroban pregled svih takvih testova, jer
su koriłşene razlićiti eksperimentalni postupci, a i ciljevi ogleda
bili su razlićiti, ali mnogi istrašivaći dobili su rezultate
dosledno iznad nivoa slućaja. Na primer, Rićard Brauton i njegove
kolege u
"Zadušbini za istrašivanje prirode ćoveka" (koju je osnovao Rajn)
ustanovili su jednu
prilićno pouzdanu korelaciju izmeČu uspeha u tim PK igricama i
nivoa anksioznosti u takmićarskim igricama (ali ne u netakmićarskim
igricama, łto je privlaćan i intrigantan nalaz).

Zbog ćega bi se moglo oćekivati da takve igrice budu povoljne za

PK efekte ? Brauton ovde pravi jednu finu paralelu. Zapaša da se
on lićno vrlo malo zanima za ukrłtene reći,
ali da bi stekao podsticaj da ih odlićno rełava kad bi mu neko
ponudio novćanu nagradu
za to. Njegova šena, meČutim, naprosto voli da ih rełava. Njegova
motivacija bila bi ćisto spoljałnja - on bi ulošio trud, ali samo zbog
para. Motivacija njegove šene je unutrałnja - ona ušiva u izazovu koji
nalazi u ukrłtenim rećima. Brauton sugeriłe da paranormalna moş u
kompjuterskim igricama ne postaje jaća kad igraću ponudimo novac ili neku
drugu spoljałnju motivaciju, nego samo kad igrać ima svoju
unutrałnju šelju da pobeČuje.
Igraći postišu ESP uspeh ne zato łto su privućeni
materijalnom nagradom ili nećim slićnim, nego zato łto gaje u sebi
takvu šelju.

Mi nismo ubeČeni da je to istina. Brauton ne uzima u obzir ćinjenicu da

pojedini ambijenti stvaraju u ljudima jake šelje i ćešnje
putem raznih podsticajnih elemenata koji su kudikamo
istanćaniji nego łto je "podmişivanje" novcem. Ljudska bişa
izuzetno su radoznala; mnogi ogledi pokazali su da ćoveka moše moşno
podstaşi i jednostavna prilika
da sazna koliko şe uspeha postişi na nekom testu (kao łto je
test refleksa, ili strategije, lićnosti, IQ, neke odreČene vełtine
- zapravo, maltene bilo ćega). Ako je test izlošen na privlaćan
naćin, ako "zgrabi" vału pašnju, vi ste onda podstaknuti
radoznalołşu. Dakle, spoljałnji ćinioci itekako utiću na ćovekovu
unutrałnju motivaciju. Mogu je pojaćati ili izmeniti njen naćin
ispoljavanja.

Ova linija istrašivanja mogla bi se nastaviti na nekoliko naćina

koji su sami po sebi oćigledni. Prvo, postojeşe kompjuterske igrice
nude moguşnosti mnogo uzbudljivije od
onih kojima su se parapsiholozi dosad slušili. Ovde su naroćito
vašne igrice zvane FRP.
Jedna od takvih, i jedna od najpopularnijih na svetu, jeste igrica "Tamnice
i zmajevi" koju
su napravile kompanije TSR, SSI i US Gold. U toj igrici, kao i
u drugim, slićnim, mladi

82
ljudi preuzimaju na sebe kompjutersku ulogu heroja u epskoj
fantastici : ratnika, ćarobnjaka, vełtica, negativaca.
Suoćeni sa smrtonosnim zagonetkama, pitalicama, klopkama, moşnim
neprijateljima i ćudoviłtima, igraći dobiju od małine odreČeni
nivo vełtine, stratełkih prednosti i tome slićno, łto im kompjuter
dodeljuje proizvoljno, na osnovu svojih odbira pseudo-nasumićnih
brojeva. Ako bi se umesto takvih odbira upotrebila REG
małina, imali bismo vrlo moşno sredstvo za testiranje
paranormalnih moşi. Igrice su adiktivne, stvaraju svojevrsnu
zavisnost. Osim toga, one su naćinjene tako da mladima pomašu u
razvijanju vełtine za rełavanje svakojakih problema. Moşna
unutrałnja motivacija sastoji se u tome łto igraći rełavaju
zagonetke i pitalice. Pred igraćem su izazovi nekoliko razlićitih vrsta
(treba razmiłljati, rełavati zagonetke, boriti se
i tako dalje), pa bi zato u ovakve programe moglo biti ugraČeno
i po nekoliko testova PK moşi. A połto igrica prisiljava
igraća na jaku usredsreČenost, on şe ubrzo sasvim zaboraviti
da ga neko testira. Osim toga, te igrice dełavaju se u
"svetovima" (nalik na Tolkinovu slavnu Srednju Zemlju) u kojima
magija postoji i stvarna je, a zmajevi i druga ćudoviłta vrebaju
negde u okolnim predelima. Załto tu ne bi postojali i PK efekti ? Mošda
je verovanje vašan ćinilac. Ove igrice svakako pomašu da ućesnik
iskljući neverovanje.
To moše biti znaćajno, ako znamo da ljudi skeptićnije gledaju na
psihokinezu nego na
ESP.

Parapsiholozi bi mogli upotrebiti dobro dizajnirane, privlaćne

igrice za PK testove odmah sad, ako bi se nałla jedna firma
dobre volje, koja bi dopustila da se njen proizvod prilagodi
i upotrebi za te svrhe. Nova kompjuterska tehnologija
nudi joł jednu potencijalnu moguşnost parapsiholozima, a to je
da upotrebe VR (virtuelnu stvarnost) za testiranje psihokineze.
Ova moguşnost udaljenija je od koriłşenja FRP igrica, ali
mi predviČamo da bi u roku od pet godina moglo doşi do prvih
testova ove vrste. Naravno
da şe biti potrebno joł duše vreme da se sagledaju
zbirni rezultati rada nekoliko razlićitih istrašivaća. Našalost,
cena VR opreme sada je nedohvatno visoka za veşinu parapsihologa.

U virtuelnoj stvarnosti, kompjuter stvara okrušenja koja deluju na

sva ćovekova ćula. Korisnik ne samo łto gleda u ekran nego se maltene
"nalazi" tamo. Njemu se omoguşava
da oseti dodir, pomoşu majułnih vibratornih naprava (koje
su obićno ugraČene u takozvanu "informacionu rukavicu" łto se
nosi na jednoj ruci). Zato ćovek ima fizićki oseşaj da je nełto
uzeo u ruku i da ono łto vidi moše i da dohvati, dodirne. Na
glavi su slułalice koje daju zvuke sasvim u skladu sa tom
imaginarnom okolinom. Mi mošemo iz lićnog iskustva kazati da je
VR jedan vrtoglavi došivljaj koji ćoveka naprosto ponese; to
je izuzetno moşno dostignuşe kompjuterske tehnologije. Ćovek brzo
sasvim uČe u taj VR
svet, iako su ekranske slike iz tog virtuelnog sveta
zasad prilićno primitivne. U VR okrušenju obustava neverovanja
je potpunija i neodoljivija nego igde drugde. Ako je verovanje
vašno za manifestovanje PK moşi, onda treba krenuti putem
virtuelne stvarnosti. Zamislite da ste usred najezde poltergajsta u
VR, ali da jedna REG małina tajno kontroliłe te fenomene, a da vi
igrate ulogu istrašivaća koji pokułava da registruje, kontroliłe ili
suzbije poltergajste. Maltene svaki zadatak, ili test vełtine, u
virtuelnoj stvarnosti mogao bi se naşi pod znaćajnim uticajem REG
małine, na koju bi psihokineza mogla delovati. Moguşnosti su ovde
neogranićene. Oćekujemo izuzetno dobre rezultate
od istrašivanja koja budu zasnovana na ovoj tehnologiji.

Pre nego łto razmotrimo nału poslednju veliku oblast istrašivanja,

a to je bio-PK, bilo bi
dobro da razmotrimo joł neke stvari iz veş preČenih oblasti (a to su
ogledi sa kockicama, REG małinama i PK igricama), a naroćito
da razmotrimo nała znanja o uticajima verovanja (ili
neverovanja), lićnosti, drułtvenog okrušenja i tako dalje. Našalost,
kod PK nemamo onakvo bogatstvo dokaza kakvo postoji kod vanćulnog
opašanja. U dosadałnjoj
ESP literaturi moše se naşi preko sto pedeset ogleda o
verovanju i neverovanju, o
ekstrovertnosti i introvertnosti, i o delovanju anksioznosti; ali za PK
broj izvedenih ogleda daleko je manji. To, neizbešno, znaći da şe nałi
zakljućci o PK biti manje pouzdani.

83
Verovanje i PK. Dokazi o ovome prilićno su tanki i
nedosledni. U nekim studijama prijavljeno je da su oni koji
veruju postigli u ogledima PK bolje rezultate nego oni koji ne
veruju, ali naćin na koji je taj ćinilac (ne)verovanja
meren ne moše se neposredno uporediti sa onim u Łmajdlerovim
ESP ogledima. Bar u dve studije predoćeni su visoki rezultati
ljudi koji su se izjasnili da prihvataju moguşnost postojanja ESP.
Kod nekih merenja mošda je bio prisutan jedan tehnićki problem
poznat kao "efekat poda" (kad nevericu iskazuje odjednom toliko
veliki broj ljudi da oni nikako ne mogu biti homogena grupa),
ali mošda i nije bio prisutan; ne mošemo pouzdano znati. Zapravo
je prilićno iznenaČujuşe, ako se ima u vidu prediktivna moş
ćinioca "ovca-koza", to jest "oni koji veruju-oni koji ne veruju u
ESP", da ista podela ućesnika nije standardno primenjivana i
u PK testiranju.

Uloga verovanja najłire je istrašivana jednim sasvim drugaćijim

pristupom. Na osnovu sugestija Keneta Baćeldora iz Britanije, a i
drugih, istrašivaći su pokułavali da stvore, na seansama PK
testiranja, vrlo jaku atmosferu verovanja. Umesto da mere verovanje
kod pojedinaca - dakle, verovanje kao odliku koja je kod nekog
zastupljena viłe ili manje - oni su hteli da manipuliłu tim
ćiniocem, da "suspenduju neverovanje" i da stvore
pozitivnu atmosferu u kojoj svi iłćekuju uspeh - pojavu PK efekta.

To je pokułavano na nekoliko razlićitih naćina. Jedan pristup je

"psihokinetićka šurka" gde ćitava grupa prisutnih pokułava da
savija metal, u vrlo jakoj atmosferi uzajamnog ohrabrivanja i
podršavanja, uz klicanje "Hej ! Krenulo je !" dok kafena kałićica
pokazuje znake klonuşa i povijanja nadole. Našalost,
ovaj rad nije napredovao dalje od neformalnih pokułaja, tako
da se o njemu ne moše niłta viłe reşi sa naućnog stanoviłta.

Kudikamo je zanimljiviji neposredan napredak Baćeldorove prvobitne

radne grupe. Tvrdi
se da su ti ljudi postizali PK efekte tako łto su stvorili
imaginarnog duha ! Jedna grupa u Torontu, u Kanadi, izmislila je
lik po imenu "Filip", njegovu prołlost i istoriju, a onda pustila
da taj "Filip" bude odgovoran (ako se tako moše reşi) za
naginjanje stolova, levitaciju i druge efekte koji su viČeni, a
poneki od njih i zabelešeni instrumentima. Zanimljivo je da je
ta grupa u Torontu poćela da dela u isto vreme kad i Baćeldor,
ne znajuşi za njegov rad toliko srodan njihovom.

Ovaj pristup, na prvi pogled bizaran, temelji se na zamisli da

şe neverovanje biti lakłe odstranjeno ako je na raspolaganju
nekakav "Filip" kao navodni izvor svih efekata. Osim toga, nijedan
ućesnik nije, kao pojedinac, morao da se suoći sa moguşnołşu da
bał on,
ili ona, izaziva psihokinetićke efekte; ućinjen je, dakle, pokułaj
da se savlada takozvani
"otpor vlasnika", a to je otpor pojedinca kome je mošda nelagodno
da bude uzroćnik takvih pojava, paranormalnih. Poznato je da ljudi
umełani u pojave poltergajsta poriću
da ih oni izazivaju, ili, u najboljem slućaju, imaju neki
dvosmislen stav o tome. "Filip" je
bio, da se tako izrazimo, prizvani poltergajst, ali bez ijedne fokusne
lićnosti.

U takvim ogledima presudno je da PK dogaČaji budu snimljeni, i

to snimljeni na takav naćin da nema ni najmanje moguşnosti da je
sve bilo samo grełka u snimanju ili da je neko iz pristrasnosti
namestio rezultat i tome slićno. Da bi se, na primer, efekat levitacije
mogao prihvatiti i da bi se moglo reşi da je stvarno dokazan,
morao bi biti snimljen sa barem dve kamere istovremeno. Izgleda
da je grupa u Torontu nełto belešila nekakvim instrumentima, ali
mi to ne znamo pouzdano. Nała rezervisanost prema radu grupe u
Torontu proistiće iz sasvim drugih razloga.
Iako studije ove vrste mogu biti dramatićne, one nam, zapravo, ne
mogu mnogo reşi. Suviłe su nekontrolisane, tako da, ako
primetimo neki psihokinetićki efekat, ne mošemo izdvojiti ćinilac
ili ćinioce koji su ga izazvali. Osim toga, kod ove vrste rada
izuzetno je tełko uporeČivati razlićite grupe ućesnika, a zbog
toga je, dalje, tełko dati ikakvu pouzdanu formulu za
ponovno dobijanje istih takvih efekata. A oni mogu nastati upravo
zahvaljujuşi mełavini ljudi, to jest taćnom sastavu grupe
koji se toga dana zadesio

84
(zdrav razum nam kaše da ljudi koji şe se satima truditi da stvore
imaginarnog duha nisu tipićan uzorak populacije), a ne samo
zahvaljujuşi veşem ili manjem stepenu neverovanja. TakoČe je
moguşe sinergistićno delovanje dva ćinioca (njihovih lićnosti i
njihovog verovanja) koji şe samo u tom spoju dati šeljeni efekat.
Dalje seanse tog tipa mogu biti intrigantne, ali şe
ostati marginalne; neşe znaćajno unaprediti nałe razumevanje
psihokineze. Joł jednom şemo reşi, znajuşi da se ponavljamo :
potrebna su, i u ovoj oblasti, nova istrašivanja, potrebna je veşa
kolićina dokaza.

Lićnost i PK. Bilo je veoma malo PK istrašivanja u

kojima je lićnost ispitanika procenjivana pomoşu dobro poznatih
i łiroko prihvaşenih merila za to. U Argentini su Miło i Vajs
obavili jedno izućavanje koje sugeriłe da da je drušeljubivost
povezana sa uspehom u PK zadacima, a drušeljubivost je
bitna komponenta ekstrovertnosti. Brautonove studije su,
kao łto smo pomenuli, povezale anksioznost u razdoblju pre
vrłenja testova sa slabim PK rezultatima, a jedan od nas dvojice
nałao je, takoČe, nełto malo dokaza da postoji negativna veza
izmeČu PK i neuroze. Dokazi kojima raspolašemo
do neke skromne mere su konzistentni i ćini se da su po vrsti
slićni onima koji su naČeni
u ESP istrašivanjima. MeČutim, u mnogim drugim studijama nije
naČena nikakva veza izmeČu PK i lićnosti, pa zato moramo priznati
da je ta veza, ako uopłte postoji, prilićno nejaka.

Izmenjena stanja i PK. Rajn je lićno nałao da hipnoza nema

uticaja na PK rezultate; koliko je nama poznato, niko nije
obavljao dalja istrašivanja u toj oblasti. Znamo za samo tri
ogleda sa PK i spavanjem, ali nijedan od ta tri nije dao
znaćajne rezultate. Ne znamo da je izveden ijedan PK gancfeld
ogled, ali znamo za neke oglede sa meditacijom koje su obavili Łmit,
Braud i drugi, a rezultati su buili da meditacija moše uticati povoljno
na PK, ali ne na bilo koji pouzdan ili kontrolisan naćin. Tu
mošda postoji neki slošeniji odnos.

Łmit i Merilin Łlic nałli su da razićito prezentovani PK

zadaci dovode do razlićitih obrazaca PK uspeha i neuspeha kod
meditatora i ne-meditatora (dakle, kod ljudi sklonih, odnosno
nesklonih da se upułtaju u duboko, dugotrajno razmiłljanje).
Razlićiti testovi odgovaraju raznim ljudima. U vezi s tim nije se
dobila nikakva dosledna slika. Postoji ozbiljna potreba da novi
istrašivaći krenu na posao po slićnim linijama. U mnogim PK
testovima koristi se standardna laboratorijska praksa koja
podrazumeva opułtanje ispitanika, ali ta oblast naprosto vapi
za veşim brojem uporeČenja koja bi bila kontrolisana poput
onih kod Braudovih ESP testova : treba uporeČivati
opułtenost i napetost, i rezultate. Postoji jedan PK ogled
u kome su se poredili napetosti i opułtenosti, ali rezultati
nisu nimalo jednostavni.

Ćarls Honorton prijavio je da opułtanje daje PK rezultate ispod

verovatnoşe (ispod nivoa puke slućajnosti), dok napetost daje
rezultate iznad verovatnoşe. Testirao je i samoga sebe kao
subjekta, i dobio upravo te iste rezultate - samo joł ćistije i
jasnije izrašene nego kad je testirao druge osobe. To ukazuje na
moguşnost da je i rezultate svih tih drugih ispitanika u stvari
postizao sam Honorton - dakle, da je to bila "ispitivaćeva
psihokineza". Otud i potreba za daljim nezavisnim studijama,
naroćito od kad je Braud ustanovio znaćajno bolje PK rezultate kod
ljudi u opułtenom psihićkom stanju nego kod onih koji su
rełavali matematićke i logićke zadatke (iako je priroda
"ometanja zbog
drugog zadatka" verovatno izuzetno slošena).

Jedna srodna oblast istrašivanja, koja je neko vreme ostavljala

utisak da dosta obeşava, odnosila se na takozvano
"rastereşenje od napora". Ovakve oglede izvodili su Reks
Stanford i drugi. Od ispitanika se traši da svim silama
pokułavaju da utiću na rad Łmitove małine, pomoşu svoje PK
sposobnosti, a onda, po zavrłetku testa, kad ispitanici prestanu da se
trude, istrašivaći potajno puste Łmitvu małinu da nastavi rad joł
neko vreme. I tada, iako viłe nema nikakve povratne sprege,
"zaostali" efekat bude mnogo
jaći, odnosno dogode se daleko jaći psihokinetićki rezultati nego
dok su se ispitanici
svesno upinjali. To je mošda bilo zbog opułtanja, a mošda
naprosto zato łto ljudi nisu

85
znali da ih neko i dalje testira, iako viłe nisu ulagali napor
! Kasniji testovi pokazali su nedosledne rezultate kod tih
"pritajenih" PK ogleda, tełke za tumaćenje. U bar jednome od njih,
paranormalna moş samog eksperimentatora mogla je znaćajno uticati na ishod.
Sve u svemu, dakle, nemamo jasnu sliku o psihologiji
psihokineze. Ono malo łto se saznalo u skladu je, po svemu
sudeşi, sa ESP dokazima. Rad sa PK u izmenjenim stanjima
nije dao jasne rezultate, pa je potrebno obaviti joł ogleda, i
to po ujednaćenijoj metodologiji. U ovom smislu, PK ne ispoljava
onu doslednu razvrstanost u obrasce, koja predstavlja vrlo jak
dokaz da ESP zaista postoji; ili, bar, ne pokazuje razvrstanost
po istim psiholołkim ćiniocima. MeČutim, PK istrašivanja imala su i
svoje uspehe, kao łto je pokazalo i Łmit-Dšanovo istrašivanje o
kome smo govorili u treşem poglavlju. Spremni
smo, sada, da izvestimo o joł jednom takvom uspehu.

Tradicija isceliteljstva je prastara, uporno prisutna u

istoriji ćovećanstva. Tvrdnje o
ćudesnom izlećenju ćesto su sasvim ekstravagantne, a ujedno liłene
ćvrstih dokaza. U sułtini, tvrdi se sledeşe : da neki pojedinci
imaju sposobnost da ublaše ili sasvim izleće neku bolest kod
drugih ljudi ćistim ćinom svoje volje, bez upotrebe lekova ili ma
kakvog medicinskog znanja. Iz perspektive jednog parapsihologa,
svaka navodna moş uma da menja fizićki svet (a i ljudsko telo
je, dabome, sastavni deo fizićkog sveta) predstavlja moguşe PK
delovanje. MeČutim, da li je moguşe naućno istrašiti isceljivanje
? Mošemo li ustanoviti da li je psihokineza igrala ikakvu ulogu u tim
navodnim ćudesnim izlećenjima ?

Za poćetak, moramo biti svesni ogromne uloge stava pacijenta,

njegovog verovanja (ili njegovih verskih, religijskih ubeČenja),
i, ukupno uzevłi, ogromne uloge psiholołkih ćinilaca u
etiologiji bolesti. Postoje iznenaČujuşi, sasvim dobro dokazani
slućajevi u medicini koji şe nam pokazati da se
delovanjem ćisto psiholołkih ćinilaca, dakle
"konvencionalnim" psiholołkim delovanjem, postiglo gotovo isto
ono łto iscelitelji
navodno postišu paranormalnim putem.

U ćasopisu British Medical Journal dr A. A. Mejson izvestio je o

izlećenju, putem hipnoze, jedne tełko uhvatljive genetske bolesti.
Pacijent je bio dećak oboleo od jednog ušasnog košnog oboljenja
koje se naziva ihtiozis ("riblja koša"). Koša bude tvrda ali krta, vrlo
lako prsne, a na tom mestu nastane gnojna rana. Ne postoji lek
za ihtiozis; nijedan poznati naćin lećenja ne deluje uspełno na tu
bolest. Deca obolela od "riblje koše" obićno umiru
u ranoj mladosti, zbog stalnih infekcija. Probalo se sa svakojakim
tretmanima, ali bez uspeha. Probao je i Mejson da leći tog svog
pacijenta na sve poznate naćine, uzalud.

Pre nego łto je poćeo tretman hipnozom, Mejson je savrłeno dobro

znao da şe, u slućaju uspeha, skeptici pokułati na sve moguşe naćine
da dokašu ili nagoveste da je dećak u stvari izlećen na neki
drugi naćin, a ne hipnozom. Znao je da şe oni prvo pokułati da
ospore dijagnozu (to jest, da kašu da dećak uopłte i nije bio
bolestan od ihtiozisa), a zatim da şe tvrditi da jeste bolovao
od ihtiozisa, ali da se konaćno izlećio zbog delovanja nekog
drugog, ranije upotrebljenog sredstva. Optušbe da je dijagnoza bila
od poćetka lašna proganjale su mnoge iscelitelje kao prava "zla
kob" te delatnosti. U ovom slućaju, Mejson se prvo postarao da
dijagnoza bude potpuno pouzdano i neoborivo dokazana.

Ljudi koji se okrenu neortodoksnim terapijama obićno prvo

oprobaju sve łto im ortodoksna medicina moše ponuditi. Upravo
zato skeptici mogu tvrditi da se izlećenje konaćno dogodilo zbog
zakasnelog delovanja nekog konvencionalnog leka. Mejson je
nałao domiłljato rełenje i za taj problem. Hipnotisao je
dećaka, a onda mu, pod hipnozom, sugerisao da şe mu koša
ozdraviti na samo jednoj ruci. I desilo se taćno tako. Naprosto, ne
bi bilo uverljivo ako bi neki skeptićni kritićar tvrdio da su prethodni
pokułaji lećenja delovali samo na jedan jedini deo dećakovog tela,
i to bał na onaj deo koji je u hipnozi pomenut ! Bilo je
sasvim jasno i neosporno da je dećakova ruka izlećena
hipnozom. Mejson je posle toga sugerisao dećaku izlećenje drugog
dela tela, pa treşeg, i svaki put je uspelo. Na taj naćin
uklonjen je ihtiozis sa preko devedeset odsto
86
pacijentovog tela; Mejson je ostavio da koša bude i dalje
bolesna samo na nekim delovima pacijentovih leČa. Zakljućak je
neizbešan : delovanjem hipnotićke sugestije uspełno je lećena jedna
"neizlećiva" bolest.

Trebalo bi da pomenemo i izuzetno upećatljiva istrašivanja Stivena

Griera u bolnici Kingz Koledša u Londonu o vezama izmeČu odlika
lićnosti i raka dojke. Grier i njegove kolege dokazali su da
postoji podudarnost izmeČu nekih osobina lićnosti pacijentkinje i
pojave malignih şelija kod nje, pa i njene rane smrti. Ćinioci
kao łto je silovita šelja da se protiv bolesti vodi bitka izgleda da
su bitno uticali na trajanje daljeg opstanka pacijentkinje. U isti
mah, lićnost koja u sebi prigułuje i suzbija mnogo gneva - po
svemu sudeşi umreşe od raka dojke mnogo ranije. Ovo moše biti
zbog delovanja imunoglobulinskog sistema
koji posreduje izmeČu psihićkog stanja i telesnog stanja.

Sasvim je izuzetan (ali slabo primeşen u javnosti) rad

nemaćkog istrašivaća koji se preziva Grosart-Matićek. Tu nalazimo
joł jednu naznaku o znaćaju psiholołkih ćinilaca u bolesti.
Populacija koju je Grosart-Matićek odlućio da proućava nalazila se
u jednom selu
u (bivłoj) Jugoslaviji i imala je vrlo nisku drułtvenu
pokretljivost - ljudi su od kolevke pa
do groba ostajali u tom istom svom selu, nisu se odseljavali,
niti je bilo doseljavanja. Zato je bilo vrlo lako ponoviti istu
studiju na istim ispitanicima i kroz godinu dana, i kroz dve
godine, i tako dalje. Grosart-Matićek koristio je ogroman kompleks
testova lićnosti,
ali i telesnog zdravlja. Proućavao je razvoj raka pluşa i pokazao
da su nastanku bolesti doprinosili fizićki uzroćnici (pułenje),
ali i psiholołki ćinioci kao łto je anksioznost i
istovremeno nesposobnost da se anksioznost (obuzetost brigama)
iskaše, ispolji; ovo drugo veoma je slićno ćiniocu neurotićnosti kod
Katela i Ajzenka. Pułaći koji nisu imali te crte karaktera nisu
dobili rak pluşa; ali ni nepułaći koji su imali te crte
karaktera nisu dobili rak pluşa. Bila je to studija
kolosalna po obimu posla, brilijantno voČena i besprekorno
saopłtena naućnoj javnosti, veoma dugotrajna; malo je takvih u
istoriji medicine. Rezultati su veoma jasni, zaista.
Grosart-Matićek proućio je i pojavu niza drugih bolesti u tom
selu, i nałao odlićne dokaze da su psiholołki ćinioci bar isto
toliko vašni u razboljevanju kao i fiziolołki (visok krvni
pritisak, visok nivo holesterola i tako dalje). Sada imamo na
raspolaganju i mnołtvo drugih studija u kojima je dokazano da
mentalni ćinioci, kao łto je potiłtenost, mogu uticati na
slabljenje imunitetnog sistema organizma, i to promenom nivoa kortizola,
a i posredstvom drugih mehanizama.

Joł mnogo primera bismo mogli dodati ovim prethodnim. Evo

samo joł jednog. Ošalołşenost zbog smrti neke bliske i
voljene osobe suzbija, i to veoma mnogo, proizvodnju
izvesnih vrsta belih krvnih zrnaca u organizmu. Ovo suzbijanje
traje i po nekoliko meseci. Ishod je da ošalołşena osoba postane
mnogo podlošnija infekcijama i bolestima. Dakle, ona stara narodna
mudrost da posle smrti jednog braćnog druga i onaj drugi "vrlo
brzo ode" sadrši, mošda, jedan deliş istine u sebi; moguşe je
umreti od tuge. Um silovito deluje na telo. Iz tog razloga
proizvoČaći lekova, kad god isprobavaju neki novi lek, izdvoje neku
kontrolnu grupu pacijenata kojoj daju samo placebo pilule, dakle
lašne, u kojima se ne nalazi bał nikakva lekovita supstanca.
Lekari itekako dobro znaju
da i u toj kontrolnoj grupi mnogi pacijenti pokašu
poboljłanje stanja, iako su sve supstance u placebo piluli
sasvim neaktivne. I lašne pilule pomognu ponekome - tolika je moş
verovanja i oćekivanja.

Tełkoşe koje prate svaki pokułaj naućnog proućavanja navodnih

ćudesnih isceljenja (u
banji Lurd, na primer, ili znatno odvratnijim putem -
preko televizijskih łou-emisija amerićkih "TV-evangelista") velike
su i prevelike. Ima koliko god hoşete netaćnih dijagnoza
i efekata lekova uzetih ranije, a ima i nebrojeno mnogo
poboljłanja koja potraju samo kratko vreme. Niko se joł nije
izborio sa tim tełkoşama. Ali postoje mnogo jednostavniji naćini
da se proućava isceljenje. Bernard Gred, profesor
psihijatrije na Univerzitetu MekGil u Kanadi, zaslušuje posebna
priznanja zato łto je razvio osnovni

87
postupak iz koga su proistekli neki od najuzbudljivijih rezultata
u
celokupnoj parapsihologiji.

Gred je miłevima, pod anestezijom, pravio male zaseke na koši,

dakle rane. Zatim je te miłeve lećio jedan poznati isceljtelj,
Oskar Estebani. Miłevi su bili podeljeni u dve grupe. Jedna je
bila kontrolna grupa, prepułtena sebi; to znaći da je tim
miłevima koša zarastala bez ikakvog upliva ljudi. Druga grupa
miłeva bila je ona koju je Estebani lećio. Połto je dobro
poznato da glaČenje i pipanje koše moše fizićki da utiće
na proces zarastanja, Estebaniju je bilo dozvoljeno samo da drši
kavez sa miłevima, a ne i miłeve same. Rane na koši i jednih i
drugih miłeva merili su laboratorijski tehnićari koji nisu znali
koji je mił iz koje grupe. Prema tome, iskljućena je
bila moguşnost da se u oćitavanje rezultata umeła pristrasnost
u korist jedne ili druge grupe. A miłevi, inaće, nisu poznati
kao podlošni ljudskom ubeČivanju niti sugestijama, pa ako bi se
pokazala neka razlika izmeČu dve grupe, niko ne bi mogao tvrditi
da je miłeve neko u nełto ubeČivao ili da je na njih delovao placebo
efekat !

U ovom ogledu rane na miłevima koje je iscelitelj lećio zarasle

su znaćajno brše nego rane na onima u kontrolnoj grupi. Ali u
drugom ogledu miłevi koje je trebalo lećiti bili su ne samo u
kavezu, nego i u hermetićki zatvorenoj plastićnoj vreşi;
njima koša nije zarastala znaćajno brše nego nelećenima. Dakle,
ne moše se sasvim iskljućiti moguşnost
da je Estebani ipak ostvarivao neki posredan fizićki dodir sa miłevima.
MeČutim, Gred je organizovao i druge linije istrašivanja. Pripremio
je dve grupe biljaka. Biljke su bile uzgajene u hranljivim
vodenim rastvorima, i to neke u slatkoj vodi, a neke
u slanoj (koja bi trebalo da im omete razvoj). Ove druge,
ometene, davane su Oskaru
Estebaniju da ih leći, ali bile su u staklenim epruvetama koje su bile
hermetićki zatvorene
i zapećaşene. Estebani je dršao epruvete u rukama, ali, oćigledno,
nije mogao da ostvari nikakav fizićki kontakt sa biljkama koje su
ostale unutra. Gred je ustanovio da je slana voda znatno manje
ometala razvoj onih biljaka koje su bile "tretirane" tako
łto je Estebani dršao njihove epruvete. A kad su epruvete
otvorene i kad je salinitet rastvora analizovana, pokazalo se da
je ostala i u jednim, tretiranim, i u drugim, netretiranim
epruvetama savrłeno ista, łto znaći da razlika u ponałanju biljaka nije
nastala zbog neke promene u salinitetu.

Iako ovi ogledi nisu niłta konaćno dokazali, Gred je nastavio da

smiłlja nove, u kojima su mnogi problemi rada sa organskim sistemima
odstranjeni.

Sestra Justina Smit, koja je na ćelu Odeljenja za fiziku i

hemiju u Rozari Hil koledšu u gradu Bafalo u amerićkoj saveznoj
dršavi Njujork, izvela je takoČe jednu izvanrednu seriju ogleda
opet sa istim isceliteljem, Oskarom Estebanijem. Cilj je bio da
se vidi moše
li Estebani paranormalno delovati na neki veoma jednostavan
organski sistem. Na
primer, na aktivnost ljudskih enzima. Poznato je da su enzimi
jedna od bitnih kategorija belanćevina u ljudskom telu. Oni
obavljaju mnoge poslove koji su od presudnog znaćaja
za šivot ćoveka. Enzimi, u sułtini, utiću na brzinu hemijskih
reakcija, neki enzimi ih ubrzavaju, a drugi ih usporavaju. Tu
postoji sistem ravnoteše i protivteše. Evo jednog podatka o
znaćaju funkcije enzima u telu : kad bi samo desetak najvašnijih
enzima u vałem telu prestalo da deluje ovoga trenutka, vi biste
verovatno umrli pre nego łto biste stigli da proćitate joł jednu celu
stranicu.

Justina Smit testirala je Estebanijevu sposobnost da utiće na

rad jednog konkretnog ljudskog enzima : digestivnog enzima koji se
naziva tripsin. Za tu studiju odabran je bał tripsin zato łto
je lako pripremiti ga u ćistom stanju i zato łto su biolołka
merenja potrebna za ocenjivanje aktivnosti tripsina srazmerno
jednostavna. Smitova je nałla da
je Estebani pojaćao dejstvo rastvora tripsina - naime, pojaćao je
aktivnost tog enzima,
ali bez ikakvog neposrednog dodirivanja. Pomno je merena
temperatura, kao i magnetno polje oko aparata u kome se nalazio enzim
(zato łto je poznato da oba ta ćinioca utiću na aktivnost tripsina, pa
je bilo vašno odstraniti ih kao moguşe mehanizme kojima
bi

88
Estebani mogao delovati na tripsin). Nije se promenila temperatura,
a nije se promenilo
ni magnetno polje. Ali jeste se promenila aktivnost tripsina, i to u tako
velikoj meri da je, po izraćunavanju Smitove, neko eventualno
magnetno polje moralo delovati snagom od
13.000 gausa da bi izazvalo taj efekat.

Oglede kojima se bavila sestra Justina Smit ponovio je, delimićno,

Hojt Edš, koji je radio
sa drugim isceliteljem. Ali efekti koje je on dobio bili su manje
ujednaćeni i po intenzitetu
i po vrsti promena u ponałanju tripsina. Da li je to
iznenaČujuşe i razoćaravajuşe ? A u jednoj od kontrolnih studija
Edš je ustanovio da magnetne promene, koje bi morale na taćno
odreČeni naćin delovati na tripsin, nisu delovale. Dakle, ćak nijedan
odlićno poznat, snašan fizićki ćinilac, kao łto je magnetno polje,
ne deluje na enzime uvek potpuno predvidljivo niti ponovljivo.
Ovaj nalaz trebalo bi da imamo na umu kad se pitamo da li
su ogledi u parapsihologiji ponovljivi ili nisu.

Iz ovih poćetaka razvilo se nekoliko razlićitih linija istrašivanja

"biolołke psihokineze". Mošemo ih, grubo, podeliti u tri grupe :
istrašivanja o PK delovanju na krvna zrnca i hemijske sisteme;
istrašivanja PK efekata na ljudske telesne funkcije; i istrašivanja
PK delovanja na druga stvorenja. Iz svih tih linija istrašivanja pristišu
zanimljivi rezultati.

U modernoj hrani vrebaju mnoge opasnosti. U pilişima se pojavi

salmonela, u sirevima
listerija, a u kuvanoj svinjetini botulizam (godine 1992. bio je
jedan takav ušasavajuşi slućaj), pa ćovek danas mora pomalo i da
zazire od onoga łto şe pojesti. Botulizam je pojava koju ni u
kom slućaju ne smemo shvatiti olako. Iz tog razloga, pet-łest
dosad izvedenih ogleda sa navodnim delovanjem psihokineze na male
organizme (kvałćane gljivice, salmonelu i na ełerihiju koli koja se
hrani "zajedno sa nama" tako łto stanuje u ljudskim crevima)
imaju izvesnu aktuelnost. U jednom nedavnom pregledu Gertruda
Łmajdler pronałla je łest takvih studija. Svaku su obavljali
drugi, razlićiti istrašivaći i svaka je pokazala znaćajno delovanje
na kulture jednoşelijskih organizama. Ispitanici su bili pojedinci
koji su se trudili da svojim navodnim psihokinetićkim sposobnostima
utiću
na aktivnost tih jednoşelijskih organizama. U tim studijama pokazalo
se, sa zaćuČujuşom
doslednołşu, da ljudska volja moše da ometa ili podstiće
rast takvih organizama. U
poslednje vreme pojavilo se joł nekoliko takvih studija; nivo
uspeha ostaje veoma visok,
a predostrošnosti koje se preduzimaju (uklanjanje ma kakvog
telesnog dodira izmeČu ispitanika i ciljnih organizama, prepułtanje
svih merenja saradnicima koji ne znaju da li rast organizama treba
da bude podstican ili sputavan i u kojoj grupi) izgleda da su
bile dosledno stroge. Taj naućni rad veoma snašno sugeriłe
da PK moše uticati na jednostavne biolołke organizme. To,
opet, ima duboke implikacije, jer su u nekim slućajevima
jednoşelijski organizmi moşni prenosioci bolesti.
Rad sa drugim şelijskim sistemima pokazao je da PK moše uticati
na krv. U tri takva
ogleda Vilijem Braud proućavao je raspadanje crvenih krvnih zrnaca
stavljenih u rastvore koji su imali drugaćiji salinitet nego
normalna krvna plazma. Kad se crvena krvna zrnca stave u takve
slane rastvore, poćnu se raspadati, a taj proces poznat je kao
hemoliza. Dok taj proces odmiće, rastvor postaje sve providniji,
sve lakłe propułta svetlost; iz tog
razloga, lako je meriti koliko je proces hemolize odmakao.
Dovoljno je usmeriti zrak
svetlosti iz nekog postojanog izvora tako da pada u
rastvor, i meriti kolika kolićina svetlosti prolazi na drugu
stranu. Postoji za to jedan vrlo jednostavan merni instrument.
U tim ogledima oćitavanja sa mernog instrumenta vrłio je tehnićar koji
nije znao da neka
osoba, negde daleko, ulaše napor da "załtiti" ta crvena
krvna zrnca od raspadanja.
(Takav napor analogan je isceliteljskom delovanju iz daljine,
a daljina oćigledno odstranjuje svaku, pa i najmanju moguşnost
da ispitanik deluje na ta krvna zrnca ma kojim mehanizmom koji
fizika poznaje.) U dva od tri takva ogleda daleki ispitanik uspeo

89
je da znaćajno uspori hemolizu; sve ta tri ogleda,
sagledana zajedno, daju veoma znaćajan rezultat.

Delovanje PK na krvne sisteme merili su, u jednoj izvanrednoj

studiji, takoČe Snel i Van der Sidje u gradu Bilhovenu u
Holandiji. Upotrebili su pacove zarašene parazitom zvanim
"babesija" (babesia rodhani) koji napada crvena krvna zrnca.
Od jednog iscelitelja oćekivalo se da pokuła da ojaća "odbranu"
ovih zarašenih pacova, ali dobio je samo njihove fotografije -
tako da, opet, nije postojala ni najmanja moguşnost da on nekim
fizićkim naćinom deluje na njih. Iscelitelj je ostao kod svoje
kuşe, trideset kilometara daleko od tih pacova, i nije dobio ćak
ni neki pisani materijal, niłta, samo slike tih stvorenja kojima
je trebalo da pomogne. Mereno je stanje krvi tih pacova, ali postojala je
i kontrolna grupa jednako zarašenih pacova kojima niko nije
pokułavao da pomogne.
Merenja su obavljali istrašivaći koji nisu znali koja je
koja grupa. Jedno merenje obavljeno je posle 14, a drugo
posle 28 dana. Oba merenja pokazala su da je procentualni
udeo inficiranih crvenih krvnih zrnaca kod "paranormalno lećenih"
pacova znaćajno manji nego kod nelećenih. Istrašivaći su prijavili
intrigantnu ćinjenicu da su ipak
i nelećeni pacovi prołli daleko bolje nego łto bi se normalno
moglo oćekivati. "Pacovi
inficirani parazitom babesia rodhani normalno ne bi ostali šivi
tako dugo kao ovi u ovom ogledu", stoji u izvełtaju. Utisak je da
se isceliteljeva pomoş prołirila sa ciljnih šivotinja i
na one druge, kontrolne - dakle, na sve šivotinje ukljućene u
ovaj ogled. To i nije ćudno, jer njemu su date samo
fotografije, a svi pacovi izgledaju, barem nama ljudima, otprilike
jednako, naroćito ako su iste vrste (łto je u ovom ogledu bio
slućaj). Mošda je iscelitelj,
u svojoj dobroti, šeleo da pomogne svima njima ! Ali razlika
izmeČu glavne i kontrolne
grupe ipak je bila znaćajna.

To su zapanjujuşi rezultati. Oni znaće da ljudska volja

moše neposredno uticati na osnovne procese u krvi i naroćito u
imunitetnom sistemu, pa prema tome i na ćovekovu otpornost prema
raznim oboljenjima. Ako PK moše uticati na stanje ljudske krvi, to
znaći
da moše uticati na svaki organ, svako tkivo, svaki sistem u
organizmu. To, dabome, moše znaćiti isceljenje.

Veş viłe od deset godina Vilijem Braud i njegovi saradnici u Zadušbini za

nauku o umu, u
gradu San Antonio u Teksasu, obavljaju obimne, mnogobrojne oglede
o PK delovanju na ljudska bişa. To su pionirski napori koji zadiru u
dosad nedirnute oblasti. Kao ciljevi za PK delovanje birani su razlićiti
sistemi u organizmu, ali pojedine odlike bile su svim tim
pokułajima zajednićke. Razni subjekti pokułavali su da utiću,
psihokinetićki, na neki vid ljudskog ponałanja ili na neku
aktivnost, daleko od njih samih. U razlićitim serijama ogleda
Braud i njegove kolege nastojali su da otkriju da li
ljudi mogu uticati na elektrodermalnu aktivnost, a to je jedan
indeks aktivnosti autonomnog nervnog sistema, łto znaći da je u
vezi sa anksioznołşu i sa drugim emocionalnim stanjima - Braudova
ekipa izvela je 15 ovakvih ogleda sa ukupno 323 seanse, svaki
put mereşi samo ovu jednu jedinu velićinu; zatim, na ideomotorne
reakcije, a to su fine nevoljne promene u miłişnim kretanjima
ruke, łake i prstiju, u vezi sa razmiłljanjem; zatim na
muskularne tremore, to jest miłişna podrhtavanja - to je
kretanje muskulature pod nełto jaćim svesnim uticajem; i, najzad, na
krvni pritisak.

Braud i njegova ekipa obavili su i neke druge studije (kao łto

su ogledi sa hemolizom),
ali nama şe ovde biti dovoljno da se zadršimo na gore pomenute
ćetiri vrste. Moramo naglasiti neke odlike koje su se dosledno
ponovile u sve ćetiri vrste. Kao prvo, Braud je do detalja za svaki
ogled u celosti opisao łta je i kako bilo rasporeČeno u laboratoriji, i mi
u tim opisima vidimo da su ispunjena nała oćekivanja kako
ozbiljan naućni ogled treba
da bude obavljen. Fizićka razdvojenost ispitanika (ljudi koji treba
da izvrłe PK uticaj) i ciljnih ljudi (onih na koje je trebalo
da deluje PK) bila je potpuna. Merenja su vrłili tehnićari koji
nisu znali da li iko preduzima, i kad, pokułaje da na nełto
utiće kod ciljnih ljudi. Ostvarena su uporeČenja onih razdoblja kad
je uticaj vrłen i drugih razdoblja, kad

90
nije vrłen, a ta razdoblja odreČivana su nasumićnim
procesom, ponekad je umesto jednog ubacivano drugo, ostvarivana
je ravnoteša izmeČu jednih i drugih, i na razne druge naćine
onemoguşavano je bilo kakvo namełtanje i podvaljivanje u tom
pogledu. Ciljni fiziolołki sistemi (ta ćetiri) odabrani su upravo
zato łto je kod njih tipićno to da su labilni i da lako, u
kratkim razdobljima, pokazuju fluktuacije; to je vašno, jer ne bi
se ni moglo stvarno oćekivati da jedno prefinjeno paranormalno
dejstvo zaćas izmeni neku osobinu organizma koja ostaje (u normalnim
uslovima) dugoroćno ista. I tako dalje.

Opłti znaćaj ovih studija je ogroman. Sumirali smo nalaze 655

testova iz prebogate raznovrsnosti ogleda i dobili smo sledeşi
ukupan rezultat : verovatnoşa da se sve to, łto
se tokom ogleda desilo, dogodi samo pukim slućajem iznosi
manje od jedan prema trideset hiljada milijardi. Znaći, dokazi
da volja jednih ljudi moše delovati na ponałanje i nesvesnu
aktivnost drugih ljudi ovde su kristalno jasni, a nalazi su u
dugim serijama ogleda ostajali konzistentni. Ni govora nema o
statistićkim igrarijama koje bi omoguşile nekome da u jednoj
seriji ogleda "izvuće ni iz ćega" ili "nategne" nekakve
tobošnje rezultate, u drugoj seriji druge rezultate i tako dalje,
a sve to bez osnove u stvarnosti. Dovoljno je da proućimo samo
elektrodermalne studije, kojih je bilo 15, i da se uverimo kakva
je doslednost u njima pokazana i naućno dokazana.

Braud i njegova glavna saradnica Merilin Łlic napisali su opłiran

prikaz celokupnog ovog rada. U tom prikazu razmotrili su i deset
glavnih suparnićkih hipoteza koje bi mogle poslušiti da se
rezultati objasne, a da se ne prizna nikakvo paranormalno
delovanje. Jedna od tih hipoteza jeste pristrasnost
"ugraČena" u samu opremu; druga, da je statistika voČena na
neki problematićan naćin; treşa, da su ciljni ljudi bili pod
udarom nekih drugih, fizićkih stimulusa koje niko nije merio niti
uopłte uzimao u obzir; sledeşa,
da se naprosto zadesilo da biolołki ritam nekih ljudi bude
podudaran sa onim łto se psihokinetikom šelelo postişi; zatim, da su se
potkrali placebo efekti, ili efekti iłćekivanja,
i tako dalje. Braud je dokazima srułio svako pojednino od
tih deset alternativnih objałnjenja - dakle, pokazao je da su
neodršiva i da ne mogu, ni pojedinaćno ni zajedno, osporiti opašene
efekte.

Uzeta zajedno, ova istrašivanja dokazala su, po svemu sudeşi, da

ćovek moše ćistim naporom svoje volje uticati na telesno delovanje
nekog drugog ćoveka. Opašeni su i smirujuşi i uznemirujuşi
efekti. Delovanje na krv, enzime i na krvni pritisak
snašno sugeriłe da se i isceljenja mogu postişi.

Mi smatramo da je Braudov program bio dugotrajan, pašnje vredan,

izvrstan istrašivaćki poduhvat. Priznati se mora da joł niko nije uspeo
da ponovi te Braudove sjajne rezultate,
ali treba imati na umu da to moše biti naprosto zato łto niko nije
uspeo da uloši u bio-PK toliku kolićinu vremena, materijalnih sredstava
i toliku odlućnost; nije se nałao niko da tako mukotrpno, a
tako uspełno, izvede tako obimne naućnoistrašivaćke poduhvate u ovoj
oblasti. Bilo je, itekako, drugih ogleda iz oblasti biolołke
psihokinetike, na primer sa jednoşelijskim organizmima; ti ogledi,
koliko se moše videti, podršavaju Braudove nalaze. Dakle, ne bi
bilo istinito reşi da su Braudovi ogledi bez podrłke; ali istina je da su
nedostignuti po obimu. Pa, kad se ima u vidu da su itekako
podršani drugim, makar i skromnijim ogledima iz iste oblasti, oni doista
pred skeptika stavljaju snašan izazov.
Ovo je bilo dugaćko poglavlje. Nadamo se da şe ćitaoci zakljućiti da se
isplatilo polaziti na
taj put. Joł je Danijel Danglas Houm, u devetnaestom veku, dao
dokaze da PK postoji; dokazi za to dobijeni su i
Łmit-Dšenovom małinom, i to dokazi itekako snašni; a
Braudovim radom nałe znanje bitno je dopunjeno u nekim oblastima.
Ne mogu se olako odbaciti ni najbolji od dokaza o poltergajstima,
a ne moše se sasvim zanemariti ni jezgro onih nalaza koji su
dobijeni u istrašivanjima o psihokinetićkom savijanju metala. Pa ipak,

ostaje nejasna psihologija psihokinetike - kako ljudi to postišu i

da li neki ćinioci naroćito
povoljno deluju na PK moş. Ova istrašivanja dala su rezultate
koji su vredni pašnje,

91
podstiću na razmiłljanje, a jednoga dana mogla bi imati i veliki
praktićni znaćaj. Sasvim
je oćigledno da bi moglo biti koristi od biolołke psihokinetike;
ali i małinski PK efekti, iako su tako mali, mogli bi biti od
koristi. Robert Moris, Din Radin i drugi objavili su hipoteze da
bi PK mogao biti uzrok pojedinih padova sistema kod kompjutera,
naroćito tamo gde je kompjuterista bio pod stresom (nije mogao da
stigne da obavi neki vašan posao na vreme ili je bio izlošen
nekim drugim dramatićnim pritiscima na poslu). Po njihovom
miłljenju, ćak i veoma maleno PK dejstvo bilo bi sasvim dovoljno
da mnogi kompjuterski sistem "padne". A kad pomislimo koliko u tehnologiji
mikroćipova ima stvari
za koje po navici verujemo da "moraju" uspełno delovati, a u
stvari su veoma osetljive,
lako je videti da pomenutu hipotezu treba shvatiti ozbiljno.

U kasnijim poglavljima uhvatişemo se ukołtac sa nekima od

temeljnih pitanja o paranormalnim moşima. Kako ona deluje ? Da
li je opstanak ljudske lićnosti posle smrti tela moguşnost koja
zaslušuje ikakvo naućno istrašivanje ? Ali pre toga imaşemo jednu
zanimljivu digresiju.

Dosad smo razmatrali gotovo iskljućivo oglede u kojima pojedinac

svesno pokułava da upotrebi svoju eventualnu paranormalnu moş ili,
barem, zna da ućestvuje u ogledu koji
se odnosi na paranormalnu moş. Ali iz iskustva znamo da se u
normalnom šivotu, izvan
laboratorije, ispoljavanje paranormalnih moşi skoro nikad ne dełava
namerno. Za poneke snove ćini se da su prekognitivni, za neke
dogaČaje izgleda da su telepatija, ali to se nikad ne dogodi zato
łto je neko odlućio da mu se to dogodi; nego, reklo bi se -
uvek nekako "samo od sebe", neoćekivano. A to, dakako, nagovełtava
da postoji izvestan diskontinuitet izmeČu onoga łto pokułavamo
u laboratoriji i onoga łto se dełava u stvarnom šivotu.

U poslednjih dvadeset godina bilo je nekih istrašivanja koja su

iłla za tim da se ovaj jaz premosti, i to tako łto bi bila
ispitivana sposobnost ljudi da svoju paranormalnu moş upotrebe
sasvim nesvesno i nenamerno - łtaviłe, (u veşini slućajeva) nemajuşi
pojma da
su se nałli usred ogleda o paranormalnoj moşi. Upravo u takvim
ogledima dołlo se do
nekih vašnih rezultata koji su veoma bliski onim ispoljavanjima
paranormalnih moşi koja se dogaČaju u obićnom šivotu, kao łto şemo sad
videti.

92
) !

Mnogim ljudima koji su u stvarnom šivotu imali neko spontano ESP

iskustvo tełko je da sagledaju vezu tog iskustva sa rezultatima
raznih naućnih istrašivanja o paranormalnoj moşi. "Sva ta
istrašivanja... imaju li ona ikakvu vezu sa onim łto se desilo meni
?" pitaju oni. Pa, dobro : i laboratorijski istrašivaći umeju da
"uhvate prikljućak" na svagdałnju,
obićnu paranormalnu moş. Tim naćinom nesumnjivo su otkriveni neki
izvori grełaka i
zabuna. A laboratorijski ustanovljen fenomen ESP promałivanja
sigurno nam kaše nełto
o ćoveku za koga se u obićnom šivotu kaše da je "baksuz" !

U stvarnom šivotu paranormalna moş tek tako iskoći niotkud, dogodi

 se sama od sebe. Oni koji su došiveli ESP stvari, nisu prethodno
odlućili niti "krenuli" da ih došive. Tu nema nikakvih namera. Kao łto
je istakao parapsiholog Reks Stenford, bilo bi logićno oćekivati
da snaga evolucije, to jest prirodno odabiranje u borbi za opstanak, deluje
protiv ideje da
paranormalna moş nastupa samo kad to neka osoba svesno pošeli.
Stenford je bio pionir
u koriłşenju testiranja nesvesne paranormalne moşi. Reć je o
laboratorijskim testovima u kojima ispitanik nije svestan da se od njega
oćekuje neki paranormalni efekat.

Ovakvi testovi kašu nam viłe o naćinu na koji paranormalna moş

deluje u stvarnom šivotu. Osim toga, oni redukuju ono łto se
testira. Ne moše ispitanik da padne u tełku zabrinutost u smislu
"Hoşu li uspeti ? Ili şu podbaciti ?" ako uopłte ne zna da je
testiran. Naravno, tu se otvaraju neka etićka pitanja. Da li je
u redu da eksperimentator bukvalno
vara ljude, da im ne govori istinu o onome łto se dełava u
laboratoriji ? Stenford je veoma osetljiv na takva pitanja; o njima je
raspravljao opłirno. U ogledu sa "nesvesnom" paranormalnom moşi
postoji pasivno zavaravanje, naime, ispitaniku se ne kaše
cela istina o opremi u toj laboratoriji; ali ne postoji aktivno
zavaravanje - naime, niko, bał, ne govori ispitaniku laši. To je
kljućna razlika, pa bi ćitalac (ili ćitateljka) trebalo da ima na
umu, dok razmatra oglede koje şemo sada opisati, da oni nisu
bili ni u kom smislu neetićni.

Pre nego łto razmotrimo Stenfordove oglede, pogledaşemo kakva

teorija stoji iza njih, jer teorija je bila formulisana pre ovih
ogleda, a istrašivaći su se, ćak, njome rukovodili i usmeravali.
U tom pogledu, Stenfordov rad spada meČu najelegantnije u
naućnoj parapsihologiji. Stenford je nedavno objavio jednu opłirnu,
revidiranu i modernizovanu varijantu svog modela; mošete je naşi u
bibliografiji. Pozivamo svakoga ko se zanima za ovo polje da
proući tu knjigu. Pisana je eruditski i tako valjano da
bi zadovoljila i prikazivaće u prestišnim ortodoksnim ćasopisima
kao łto je Psychological Review. Kamo sreşe da se veşi broj psihologa
i drugih naućnika potrudi da razmotre Stenfordove spise.

Stenfordov radni model teorije o delovanju paranormalnih moşi u

svakodnevnom šivotu
ima pomalo zastrałujuşi naziv : "Posredovana ESP instrumentalna
reakcija", odnosno, u skraşenom obliku, PMIR. U prvobitnoj formulaciji,
sułtina PMIR-a sastoji se u sledeşem.

Ljudi koriste paranormalnu moş, a da toga nisu ni svesni.

Koriste ESP da skeniraju
(pretrašuju) okolinu i da u njoj nalaze, u skladu sa svojim potrebama,
korisne informacije koje ne mogu dobaviti ni na koji drugi naćin.
A kad pribavi neku informaciju koja je od znaćaja za njega,
ćovek reaguje, normalnim naćinima, ali ako je to bał
nemoguşe, eventualno i paranormalnim naćinima.

Ovaj model ima tri komponente : pojam ESP kao mehanizma za

skeniranje, zamisao da paranormalna moş radi u skladu sa
ćovekovim potrebama, i ideju da ESP detekcija relevantnih
informacija moše dovesti do raznih, pa i psihokinetićnih, ljudskih
reagovanja. Ove tri komponente treba razmatrati odvojeno.

93
Stenford je prvu od tih komponenti brzo napustio : izostavio je
skeniranje. Dołao je do uverenja da je pretpostavka o aktivnom
skeniranju nerazumna, jer bi se takvim skeniranjem mogle
pribaviti ogromne kolićine informacija, koje bi zahtevale
odgovarajuşi
(a to znaći ogroman) obim obrade podataka. Ćak i ako bi
se pretpostavilo da je skeniranje ogranićeno samo na one
dogaČaje koji su ćoveku vašni, korisni ili potrebni, poplava
informacija mogla bi biti ogromna, łto ćini celu ideju slabo
verovatnom : mozak
bi tełko uspevao da deluje pod tim okolnostima. Zato je Stenford
stavio jaći naglasak na orijentaciju paranormalne moşi ka cilju
: naime, paranormalna moş deluje u pravcu ostvarenja nekog
cilja, a taj cilj je da se zadovolje neke potrebe.

Pa i tako ostaju neki problemi. Teorije o svrhovitom, odnosno

upravljenom ka nekom cilju ponałanju prolazile su dosad, u
psihologiji, i dobro i lołe; u ovom trenutku nisu bał
u modi. Time łto je odustao od pretpostavke o aktivnom
skeniranju, Stenford je samo naćinio veliku prazninu u svojoj
teoriji; a kakvo je to orijentisanje ka cilju moguşe u PMIR, on
nije precizirao.

U jednom trenutku Stenford je, u šelji da premosti tu

prazninu, predlošio model
"konformiteta", ali nama ta zamisao nije jasna; u
parapsihologiji nije doćekana s odułevljenjem. Ako bismo o njoj
poveli raspravu, to bi nas odvelo na neke opskurne i apstraktne
poboćne stazice, pa şemo se, za sada, usmeriti na nełto drugo -
naime, na razmatranje eksperimentalnih dokaza koji bi nas mogli uveriti u
to da uopłte ima ikakvog razloga da ćitavu ovu oblast u istrašivanjima
paranormalnog uzimamo ozbiljno.

Kao prvo, nema sumnje da je bilo mnogo ogleda u

parapsihologiji u kojima je na subjekte, dok je test trajao,
delovao i neki element koji ispitanicima nije bio poznat, to jest
ostao je skriven od njih. Sada govorimo samo o svesnom
testiranju, dakle o onim testovima gde ispitanici znaju da su na
testu; ali poenta koju treba shvatiti jeste da ti elementi testa
koji su skriveni i koje ispitanik moše da nasluti
samo ako ima paranormalnu moş, itekako utiću na rezultate.
Evo jednog jednostavnog primera.
Psiholog Dšejms Karpenter testirao je ispitanike podeljene u dve
grupe : one koji su
visoko neurotićni i one koji pokazuju vrlo malo neurotićnosti, to
jest smireni su. Bio je to standardni ESP test sa zatvorenim
kovertama u kojima se nalaze karte; ali Karpenter je
"propustio" da im kaše da se u nekim od serija testova u svakoj
koverti nalazila, uz kartu, joł i po jedna pornografska
slika ! Kad je analizovao rezultate, Karpenter je ustanovio
da su neurotićni postizali bolje rezultate sa obićnim kovertama, a
lołije sa onim gde je bila i slika, dok je kod smirenih bilo obratno.
Drugim rećima, ljudi su razlićito reagovali na taj element, za koji
pojma nisu imali da je dodat, a njihove reakcije zavisile
su od jedne kljućne karakterne osobine koja, poznato je,
ima veliku ulogu u ESP
pogaČanju. Ovi ogledi, kao i drugi, slićni njima, pokazali su da
ljudi ne koriste ESP samo
da bi pogaČali ono łto im je rećeno da pogaČaju, niti ćak da
bi postigli ono łto misle da šele da postignu !

U jednom ogledu pred kraj łezdesetih godina Stenford je

trašio od dobrovoljaca da odslułaju magnetofonski snimak na
kome jedna osoba prića svoj san, a zatim da odgovaraju
na pitanja o tome. Nigde nije pomenuto da sve to ima
ikakve veze sa paranormalnim. Kamuflirani deo ogleda sastojao se
u tome łto su izvesni odgovori bili ciljni (šelelo se da ih ispitanik
kaše), dok neki drugi nisu bili ciljni (šelelo se da ih ispitanik ne
kaše). Stenford je šeleo da vidi da li şe nehotićna
paranormalna moş pomoşi dobrovoljcima da pogode ciljne i da
promałe ne-ciljne odgovore. Da bi dobrovoljci to postigli, morali
bi putem svoje paranormalne moşi da naslute łta treba
malćice
"zaboraviti", a ćega se treba malo pomnije, taćnije setiti.
Rezultati ovog ogleda pokazali
su vrlo jasno da je delovanje pamşenja kod dobrovoljaca
bilo pod uticajem njihove paranormalne moşi, iako oni nisu znali da
se upravo to testira.

U proteklim godinama prijavljeni su joł mnogi ogledi slićne

prirode. Da bismo se u njima snałli i razabrali, povešimo ih sa
glavnim uporiłnim taćkama Stenfordove teorije.

94
# #

Jedna od kljućnih komponenti modela PMIR jeste pojam "potrebe".

Kod Stenforda taj
pojam ostaje nedefinisan, a u nekim svojim spisima on
umesto "potreba" kaše
"dispozicija", łto je mošda bolji termin. Taj deo njegove teorije
koristi znanja pribavljena
u konvencionalnoj psihologiji o potrebama i dispozicijama. O ta
dva termina vode se rasprave (łta su potrebe, a łta su
dispozicije, i koje su od njih vašnije), ali o nekim potrebama
sporenja nema - hrana je potrebna, voda je potrebna,
skloniłte takoČe; bezbednost, bliskost, drušenje, sve su to
potrebe. Kakvim dokazima raspolašemo da potreba (bez obzira na
to kako je definiłemo) jeste vašan element u aktiviranju nećije
paranormalne moşi ?

Jedan pravac istrašivanja koji bi ovde mogao biti znaćajan

sagledaşemo kroz seriju ogleda koje su u Utrehtu obavili Vilijem
Braud, Reks Stenford i i Martin Dšonson, a i drugi. Ovi ogledi
bişe naroćito zanimljivi mlaČim ćitaocima. Svi su u sułtini bili
varijacije
na istu temu : ispitanici su bili Čaci, situacija akademska
(dakle, kao u łkoli), dobijali su
upitnike, pa je trebalo da zaokruše taćan odgovor izmeČu nekoliko
ponuČenih, ili su dobijali listove hartije na kojima je trebalo da
piłu esej o nećemu, ali u svešnju drugih papira ispod toga bio
je sakriven, bez znanja tih ispitanika, i jedan list u kome su
bili taćni odgovori na neka pitanja, ili bitne informacije potrebne
za pisanje jednog dela tog eseja. Dakle, Čaci sede i rade, a taćno
ispod njihovog nosa su i odgovori, ali tako skriveni
da oni za to niti znaju niti mogu u njih da zavire. Naravno,
Čaci kao Čaci - imaju jaku dispoziciju da odgovore łto bolje,
łto taćnije, ili da napiłu łto bolji pismeni sastav.
Rezultati su sledeşi : Čaci su zaista primetno bolje odgovarali
na pitanja (ili pisali eseje) kad su im na takav skriveni naćin
priblišavani taćni odgovori ili potrebni podaci. Da li je
to bilo pribavljanje znanja pomoşu ESP, zasnovano na potrebi ? Da
li je uspehom ovih ogleda podršan model PMIR ?

Ni sam Stenford nije ćvrsto ubeČen u vrednost nekih od tih

ogleda. On napominje, na primer, da je etićnost pojedinih ogleda
bila problematićna; u nekim slućajevima bilo je i tehnićkih
problema koji bacaju sumnju na prihvatljivost zakljućaka. Ali ovde
naprosto nemamo prostora da opisujemo o kakvim je problemima
reć; zato şemo naprosto zakljućiti da je i sam Stenford bio
rezervisan u vezi sa njima. Evo ipak jednog primera. Stenford
kaše da se u PMIR teoriju ne uklapaju dobro Braudovi nalazi da je
uspeh Čaka u
"izvlaćenju" informacija iz skrivenog papira obrnuto srazmeran
uspehu tih istih Čaka u
odgovaranju na ona pitanja za koja im, ni u skrivenom materijalu,
nije data nikakva pomoş. Ali Braud je tvrdio da upravo taj
nalaz snašno podršava PMIR teoriju, a evo kako : Čaci koji bał
ne vole mnogo da uće, ili nisu osobito pametni, slabo odgovaraju
na pitanja koja su u upitniku data. Bał zato je veşa, jaća
njihova potreba za ESP, pa oni posešu za svojim paranormalnim
moşima i, dabome, uspełnije pogaČaju odgovore na ona pitanja za
koja u skrivenom papiru odgovori jesu dati. Ovo zvući
razumno, ali Stenford kaše da, zapravo, nije razumno. Jer neki od
lołih Čaka lołi su zato łto beše sa ćasova ili ih sve to skupa
ne zanima mnogo. Na drugoj strani su odlićni Čaci; neki od njih
su zaista "bubalice", ali barem se iskreno i veoma trude da
postignu uspeh. Dakle, slika niti je jednostavna, niti jasna. Jedan
eksperimentalni nalaz koji, na prvi pogled, podršava PMIR teoriju,
zapravo je, bał, ne podršava, po miłljenju samog autora te
teorije, Reksa Stenforda. Stenford je ukazao na ćinjenicu da su
se mnogi Čaci sigurno zapitali łta je to prilošeno ispod
formulara, kakvi su to zatvoreni papiri koje ne mošeł prelistati.
Łta ako
su naslutili da se tu nełto "muva" ? Da li su testovi bili
zaista bez svesnog pokułaja
ućesnika da koriste ESP ?

Oćigledno da bismo dobili jaću potvrdu za PMIR teoriju ako bismo obavili
studije u kojima
bi varirala jaćina neke potrebe i u kojima bi, mošda, i uspeh
ispitanika varirao taćno tako, u skladu sa jaćinom potrebe. Ali tu
je potrebno jedno upozorenje. Psiholozi (a i obićni ljudi) dobro
znaju da ćovek kome je do nećega premnogo stalo poćinje
da pokazuje lołije rezultate na testovima. Taćni naćini na koje do toga
dolazi zavise od vrste testa, od okolnosti i od vrste potrebe koja ćoveka
goni, ali naćelo je uvek isto : ćovek koji
95
oćajnićki pokułava da uspe poćinje, tako uznemiren i pod
stresom, da grełi. Znaći, odnos izmeČu ispitanikove potrebe i
nivoa njegove paranormalne moşi mošda neşe biti jednostavan. Kad bi
bio jednostavan (u smislu : łto veşa potreba, to jaća
paranormalna moş), onda bi najsiromałniji ljudi uspełno koristili
svoju paranormalnu moş da dobijaju
na lutriji ili na sportskim kladionicama. Imajuşi na umu ovo upozorenje,
razmotrimo malo
podrobnije jedan od Stenfordovih ogleda.

Stenford je testirao dobrovoljce, mułkarce, po

najjednostavnijem sistemu asocijacije reći : ispitanik ćuje jednu
reć, a tada treba da kaše neku svoju reć, prvu koja mu padne
na um. Zatim ćuje drugu reć (a pripremljen je niz takvih), pa
opet kaše svoju, prvu koja mu padne na pamet, i tako dalje. Ali
samo oni koji su odgovarali neobićno brzo, ili neobićno sporo,
pozivani su da ućestvuju u drugom "ogledu". Niko im nije rekao
da şe iłta zavisiti od brzine njihovog reagovanja, i zato je to
bio test nesvesne paranormalne
moşi.

Drugi "ogled" sastojao se u tome da ispitanici (sve mułkarci)

gledaju slike mladih šena koje se svlaće i da biraju najzgodniju. Za
veşinu mułkaraca to je bał prijatan naćin da se provede izvesno, kraşe,
vreme ! Stenford je ovako raćunao : ako neki od ispitanika
naslute, paranormalnim naćinom, da şe se drugi "ogled" sastojati
samo u preturanju po tim fotografijama, bişe motivisani da se
dosete i łta se u prvom ogledu trašilo (veoma brzi odgovori ili
odgovori sa veoma dugim oklevanjem), pa şe u skladu s tim i
postupiti.
Osim toga, Stenford je odredio da ispitivaći - dakle, osobe koje
rade sa ispitanicima - u prvom testu budu u jednoj polovini
slućajeva mułkarci, a u drugoj polovini slućajeva šene. Załto ?
Zato łto šena u toj (ispitivaćkoj) ulozi moše pobuditi
kod ispitanika
(mułkarca) neke seksualne pomisli ili oseşanja, a to bi trebalo
da dovede do jaćeg ESP
efekta.

I łta se dogodilo ? Broj onih koji su odgovarali veoma

hitro, ili sa veoma velikim oklevanjem, bio je upadljivo veşi
u slućajevima kad je u ulozi ispitivaća bila šena ! A jedini
naćin na koji su ispitanici mogli da dokuće ćitav sistem
i stignu do drugog, prijatnijeg "ogleda" bilo je vanćulno
opašanje, jer nikako drugaćije nisu mogli da saznaju
łta se, u stvari, traši i łta se sprema. A na jaćinu njihove
potrebe da stignu do prijatne
nagrade uticao je pol eksperimentatora.

Hitno su nam potrebne nove studije ove vrste. Do danas, ovu

Stenfordovu studiju nije ponovio nijedan istrašivać; iz tog
razloga, ma koliko da su Stenfordovi rezultati primamljivi i
zanimljivi, mi ne znamo sigurno da li su i taćni. Kad joł
nekoliko drugih naućnika pokuła isto, i kad vidimo njihove rezultate,
znaşemo zasigurno.
Łta reşi o PK strani PMIR modela ? Imamo izvesne dokaze da se
ESP moše koristiti za
otkrivanje informacija koje su u nekoj vezi sa potrebama osobe i
da jaćina ESP moše zavisiti od jaćine tih potreba. A imamo li
ikakve dokaze da ćovek moše da pribegne upotrebi svoje PK moşi da
bi zadovoljio neku potrebu, ako su mu svi drugi kanali za to
zatvoreni ? Mošemo govoriti i u terminima PMIR modela : ako PMIR
moše postişi svoje ciljeve samo koriłşenjem "paranormalne
reakcije", da li şe se to i desiti ? U gore opisanom
ogledu, bila je dovljna jedna sasvim normalna reakcija -
naime, bilo je dovoljno da kandidat zabrza ili veoma odugovlaći
sa odgovorima, pa da se njegova šelja ispuni. U jednom od
najupećatljivijih Stenfordovih ogleda nije bilo tako.

Testirano je ćetrdeset mułkaraca. Svaki je na test izlazio sam.

Svaki ispitanik je na poćetku dobio da svesno radi jedan
kratak test psihokinetićke moşi, sa Łmitovom małinom. Posle
toga ispitaniku je rećeno da predstoji ogled iz psihologije, i to
iz oblasti koordinacije pokreta. A taj test bio je takozvano
"praşenje sredine trake", vrlo dosadan posao. Naime, ispitanik ima
pred sobom jednu traku koja se pomiće malo levo, pa malo desno,
i stalno tako; pomoşu jednog indikatora on treba da pokazuje uvek
taćno na

96
sredinu te trake. Stenford je podesio da traka veoma sporo ide
ulevo i udesno, da bi sve bilo joł dosadnije. Svakom
ispitaniku je rećeno da oćekuje ćetrdeset pet minuta te
gnjavaše.

Ali dobrovoljci nisu znali da je na izvesnoj daljini od njih

Stenford namestio jednu REG małinu koja je u razmacima od po
deset sekundi proizvodila po deset impulsa, a usmeravala
ih u łest razlićitih kanala. Ta małina je radila svoj posao,
dok se svaki dobrovoljac trudio da na ekranu "drši sredinu". Ako
bi se u bilo kom trenutku desilo da małina od proizvedenih deset
usmeri sedam impulsa u jedna isti kanal (a verovatnoşa za
to je mala; umemo je veoma taćno izraćunati), time bi bio
aktiviran signal da doČe drugi
eksperimentator, oslobodi ispitanika daljnjeg "praşenja sredine" i
povede ga u drugu sobu, na drugi zadatak, koji se sastojao
(pogodişete) od pregledanja fotografija oskudno odevenih mladih dama.

U sułtini, dakle, ogled se sastojao u tome da ljudi rade nełto łto

je do besvesti dosadno,
s tim da ako u jednoj udaljenoj prostoriji jedna małina
ućini nełto ćudno i slabo verovatno, oni pobegnu od te dosade
i preČu na mnogo zabavniju aktivnost. MeČutim, ako se małina
ponała onako kako je normalno da se ponała, oni şe biti osuČeni
na ćetrdeset pet minuta dosade. Njihova potreba u ovom slućaju je
sledeşa : izvuşi se, izbeşi tu dosadu. To je bilo izvodljivo -
trebalo je samo na neki naćin da utiću na małinu,
ali połto im niko nije rekao za njeno postojanje, morali su je
prvo pronaşi pomoşu svog
ESP. Połto je verovatnoşa da se małina poćne ćudno ponałati bila
mala, jedini naćin uticaja bio je upotrebiti neku svoju
psihokinetićku moş i malo "pogurati" małinu da ućini neuobićajen,
malo verovatan postupak. Iz ovog razloga, ogled je veoma dobro
usklaČen
sa PMIR modelom : pojavljuje se ESP detekcija podstaknuta jednom
potrebom, kao i ispitanikovo PK reagovanje u slušbi te potrebe.

Rezultati ogleda bili su jasni i nesumnjivi. U onoj prvoj etapi,

a to je bio svesni PK test, dobrovoljci su, kad ih gledamo sve
zajedno, postigli rezultat samo malćice iznad puke slućajnosti. Ali
na testu nesvesne primene psihokineze postigli su rezultate daleko
iznad onoga łto bi ćistom slućajnołşu mogli. Da je zaista
delovala samo puka slućajnost, nekih
7,2% njih bi se izvukli od dosadnog dela posla; a u stvarnosti, u
ogledu, ćak 20% njih se
izvuklo. Ovo snašno podršava PMIR teoriju. TakoČe je zanimljivo da
su ti ljudi postigli mnogo veşe rezultate nesvesno nego svesno.
Mošda su paranormalni efekti u stvarnom šivotu daleko snašniji od
onoga łto mošemo izmamiti iz ljudi u laboratoriji.

# #

Za Stenfordov model postoje i anegdotski dokazi. Teorija PMIR

sugeriłe da şe ćovek
samo izuzetno biti svestan da je pomoşu ESP pribavio neku
informaciju, a u veşini slućajeva neşe biti toga svestan.
Moguşe je da ESP utiće na ponałanje jedne osobe, a da
ta osoba ćak ni ne sluti da se iłta paranormalno dogodilo.
Probuditi se ujutru i reşi :
"Auh, ovo je bio prekognitivan san !" ili videti duha jedne
osobe u trenutku kad ta osoba umire, to su dogaČaji koji mošda
samo ćine vrh ledenog brega. Upotreba paranormalne moşi mošda je
mnogo ćełşa.

Uzmimo dva jednostavna primera. Prijatelj jednoga od dvojice autora

ove knjige imao je naviku da se łeta po gradu Kembridšu, i to
uvek istom putanjom, koja je njemu bila omiljena, a duš koje je
mogao razgledati znamenitosti grada i lepe predele. Jednom prilikom
premiłljao je o moguşnosti da sam, kod kuşe, proizvodi vino, a
onda je krenuo
joł jednom u łetnju. Za vreme łetnje nastavio je razmiłljati o
pravljenju vina. I tada je - prvi put, jer to nikada ranije
nije radio - skrenuo sa uobićajene staze, zanet u
razmiłljanja, ne mareşi stvarno kuda ide, i prenuo se tek kad su ga noge
donele, takoreşi same, pred jednu prodavnicu vina. I gle, pukim
slućajem zadesilo se da su toga dana u prodavnici imali izvestan
broj sanduka sa praznim bocama; nameravali su da ih sve bace. Pitao je
prodavce i oni su mu istog ćasa dozvolili da te boce odnese
kuşi. Posle ih je

97
upotrebio za svoj poduhvat pravljenja vina. Podudarnost, naravno.
Ili "sreşa" ? Łta ako
je "sreşa" samo sinonim za efektno koriłşenje paranormalne moşi ?

Stenford je lićno naveo drugi primer. On i njegova supruga

vraşali su se jedne noşi kolima kuşi iz opere i trebalo je da
na jednom mestu siČu sa autoputa. Neposredno pre
tog zaokreta, obuzela ga je vrlo jaka šelja da ne skrene tamo
nego da produši pravo i vozi do jednog zaliva gde bi gledao
patke i guske. Iako su i Stenford i njegova šena pasionirani
posmatraći ptica, ova šelja bila je oćito nerazumna u to doba
noşi - blizu ponoşi. Stenford se zapitao nije li to delovanje
PMIR, pa je odlućio da ipak skrene prema kuşi, ali da vozi
sasvim polako i oprezno, za slućaj da je malopreČałnja iracionalna
šelja bila paranormalno upozorenje na nełto. I zaista, nedaleko
od tog mesta naiłli su na vrlo opasnu situaciju na drumu.

U oba ova slućaja ćinilac koji je u vezi sa potrebom nije bio

svesno prepoznat. Nał prijatelj nije iznenada pomislio "Aha ! U
jednoj prodavnici mogu se besplatno dobiti neke prazne vinske boce
!" i połao tamo, a Stenford nije osetio kakve je prirode ta
opasnost
na drumu. Nełto je opašeno putem ESP i ta detekcija izazvala je
kod pojedinca reakciju
koja mu je pomogla da se pribliši, ili izmakne, onoj stvari koja je
bila u vezi sa njegovom potrebom (vinskim bocama, opasnoj situaciji
na drumu). Kao łto Stenford ukazuje, da je poslułao svoju naglu
šelju i produšio do zaliva, nikada ne bi ni doznao za onu
opasnu situaciju na drumu. Koliko puta nas paranormalna moş
usmeri da zaobiČemo nełto opasno ? I obratno : kazati da je
neko "baksuz", da je malerozan, sklon nezgodama, to
je mošda samo drugi naćin da se ustvrdi da ne uspeva da koristi
paranormalnu moş.

Pojedinosti Stenfordove teorije omoguşavaju nam da naćinimo

mnoge prognoze o najverovatnijim i najćełşim pojavama ove posredne
vrste paranormalne moşi. Mi ovde nemamo prostora za razmatranje
svih postulata PMIR teorije, ali navełşemo samo nekoliko
primera, da bi ćitalac osetio "aromu" toga.

Stenford sugeriłe da şe paranormalno izazvane misli, utisci i

ponałanja biti slićni onima koji nastaju zbog normalnih, ali
podsvesnih ili, taćnije rećeno, predsvesnih, nasluşivanja
o nećem. U ogledima to znaći da şe ispitanik reagovati na svoje
ESP opašanje onako kako bi reagovao i na neki nadrašaj koji je
primio normalnim putem, ali ne svesno nego subliminalno.
Subliminalni stimulusi su oni koji su izlošeni nałem, recimo,
pogledu tako kratko (mošda jedan stoti deo sekunde) da ih ćovek
ne moše svesno prepoznati, a ipak deluju na nału svest, nałe uspomene
i nałe ponałanje.

Staviti na proveru ovu zamisao nije nimalo jednostavno

zato łto je testiranje subliminalne percepcije, i u obićnoj
psihologiji, pravo minsko polje. MeČutim, Stenford je razmotrio
rezultate desetak dobrih ogleda te vrste (koje su izvodili
drugi
eksperimentatori) u kojima je uporeČeno kako şe se
ljudi ponałati kad dobiju subliminalne stimuluse, a kako u
slućaju ESP saznanja; nałao je da postoje neke opłte slićnosti
izmeČu ta dva. Konkretno : oni pojedinci koji su postizali dobre
rezultate na testovima subliminalnog opašanja takoČe su postizali
dobre rezultate i na ESP testovima, kad je priroda tih testova bila
slićna. Korelacija je bila slaba, ali je nadmałivala puku
slućajnost, a to podršava Stenfordovu teoriju. Izgleda da postoji
neki jasan kontinuitet izmeČu naćina na koji reagujemo na
stimuluse koje svesno primetimo, na one koje primetimo, ali
samo subliminalno, i na one koje primetimo iskljućivo pomoşu
vanćulnog opašanja.

Stenford dalje sugeriłe da postoje odreČeni tipovi reakcija koji

bi mogli biti uspełniji od nekih drugih kad podsticaj doČe
paranormalnim putem; bile bi to neke reakcije koje
"spremno ćekaju" i ćim naiČe informacija pribavljena kroz ESP one
otpoćinju. Kao primer
iz stvarnog šivota, Stenford navodi slućaj ćoveka koji je hteo da
telefonira prijatelju, ali
je grełkom okrenuo pogrełan broj i dobio vezu sa jednom osobom
kojoj je bila potrebna hitna medicinska pomoş. Ta osoba uspela je
da dozove sebi nekoga ko şe pogrełiti broj
(a dovoljno je bilo samo da se jedna brojka u telefonskom broju
pomakne za 1, to jest

98
promeni za toliko) i uspostaviti spasonosnu vezu. Takve
grełke "ćekaju spremno u nama", a verovatnoşa da şe se
desiti je osrednja. Mošda paranormalne informacije najlakłe
izazovu takvu, veş "spremljenu" reakciju. Neku podrłku za
to daju izvesni testovi koji su obavljeni, a u kojima se
trašilo asociranje reći u uslovima skrivenog ESP delovanja, ali
nalazi su takvi da se o njima moše razgovarati samo u ćisto
tehnićkim terminima, a trebalo bi ih i proveriti dodatno, tako da
ovde neşemo ulaziti u pojedinosti. Ali, ukratko, to je bio joł
jedan slućaj u kome se sitni detalji Stenfordove teorije dobro
"drše" prilikom sofisticirane naućne provere.

# #

Stenfordova teorija sadrši i neka predviČanja o ogranićenjima koje

bi, po PMIR, trebalo
da postoje u paranormalnom delovanju. Kao prvo, okolnosti
mogu sputavati ljude i onemoguşiti paranormalna ispoljavanja.
Pretpostavimo da je neko kupio vrlo skupu avionsku kartu i
da onda, malo pre poletanja, oseti jaku šelju da putuje ipak vozom, a ne
avionom. Pretpostavimo da şe se taj avion srułiti i da taj
ćovek prima panićno ESP obavełtenje da ne ulazi u tu letelicu.
MeČutim, połto je veş potrołio tolike pare, a połto, osim toga,
verovatno i ima vrlo ozbiljnu potrebu da na svoje odrediłte
stigne na vreme, sasvim je mala verovatnoşa da şe on otkazati
kartu. Ćak i ako paranormalna upozorenja budu veoma jaka, on şe ih
verovatno sebi objasniti kao "slabe nerve" ili nełto slićno. Ima
tu joł nekih okolnosti koje ga mogu dodatno sputavati : na primer, on
mošda ima naviku
da sve svoje obaveze proverava i po nekoliko puta, da vrlo
temeljito obezbedi prevoz do aerodroma i stizanje na vreme, tako
da nema mesta za "slućajnu" grełku, bez obzira na
to łto bi mu ta grełka spasla šivot. Vidimo, dakle, da ponekad
okolnosti naprosto neşe dozvoliti da se ispolji ona reakcija na
paranormalno upozorenje koja bi bila najkorisnija.
Postoje i mnogi drugi psiholołki ćinioci koji bi
mogli da ometaju ispoljavanje paranormalnih pojava. Ranije smo
govorili o jaćini, to jest silovitosti potrebe. Ako, u svakodnevnom
šivotu, jedna osoba oseşa suviłe jaku potrebu za
nećim, mošda paranormalna moş neşe delovati, a moše poćeti da se
dogaČa ćak i ESP promałivanje. Sukobi dveju ili viłe razlićitih
potreba, kao i pojedine odlike lićnosti, takoČe mogu imati
inhibirajuşe delovanje na paranormalnu moş. Mošda şe neki
neurotićan mułkarac iskoristiti svoju paranormalnu moş da uprilići
susret sa nekom zgodnom šenom, ali ne na takav naćin da bi stvarno
"dołlo do nećega", to jest do seksualne veze; jer on se u dubini dułe
toliko plałi seksa da ga, zapravo, i ne šeli iskreno.

Ima i drugih ćinilaca koji su takoreşi odveş upadljivi. Elementi

rigidnosti u ćovekovom ponałanju inhibiraşe ispoljavanje
paranormalne moşi (po PMIR teoriji); onaj ko se nepromenljivo
drši svojih rutina i svojih ranije saćinjenih planova
neşe ni pod ESP uticajem promeniti niłta. (Za ovo Stenford
navodi jedan neozbiljan primer. Neka osoba kaše : "Ma neşu ni da
ćujem za odlazak sa tobom na umetnićku izlošbu; joł pre łest
meseci sam isplanirala da danas vodim mog psa na łamponiranje.")
Jake preokupacije takoČe şe inhibirati paranormalnu moş; ako si dogurao do
trideset treşeg poglavlja nekog veoma uzbudljivog romana koji ima
ukupno trideset pet poglavlja, niłta te neşe odvuşi
od njega dok ga ne zavrłił !

Sam zdrav razum sugeriłe nam takve stvari; za neke od njih

dobijeni su eksperimentalni dokazi u laboratorijama, ali njihova
najveşa snaga oseşa se izvan laboratorije. Uostalom, PMIR teorija
i jeste smiłljena sa namerom da se skladno uklope u
jednu celinu laboratorijski nalazi i dogaČaji iz šivota.

Stenfordov model baca zanimljivu svetlost na dokaze sa kojima smo

se veş, do sada,
upoznali. Na primer, nudi alternativno objałnjenje zbog ćega
izmenjena stanja svesti, kao łto su hipnoza, san i gancfeld,
mogu pojaćati paranormalnu moş. Umesto da taj efekat pripisuje
smanjenju unutrałnje i spoljałnje "buke", Stenford nudi
drugo

99
tumaćenje, u terminima spontanosti i labilnosti (otvorenosti za
promene). Vilijem Braud razradio je ovo glediłte.

Stenford sugeriłe da izmenjena stanja svesti opułtaju, to jest

slabe delovanje upravo onih ćinilaca koji, reklo bi se,
generalno deluju protiv paranormalne moşi. Ljudi u izmenjenim
stanjima nisu obuzeti obavezama u smislu : ovo moram danas, sad,
ili posle ogleda, ono moram iduşe nedelje i tako dalje; ne
suzbijaju ih one ogranićavajuşe okolnosti koje smetaju
delovanju paranormalne moşi. Ćini se da izmenjena stanja
redukuju jedan specifićni ćinilac koji je poznat kao stereotipija.
Stereotipija je strućni,
tehnićki termin, ali lako je ilustrovati łta znaći. U jednostavnim
ogledima sa pogaČanjem
karata, ljudi pokazuju odreČene osobene naklonosti pri odgovaranju.
Vrlo retko kašu isti simbol ili odgovor dva ili viłe puta
uzastopce; dakle, naklonjeni su alterniranju, naizmenićnom
kazivanju jednog, pa drugog odgovora. (Ova sklonost ka alterniranju
vrlo snašno se ispoljava kod veşine ljudi, u mnogim psiholołkim
okrušenjima.) Skloni su da uspostave ravnotešu, da svakom tipu
simbola poklone otprilike jednaku svoju pašnju, to
jest jednak broj puta da ih kašu, ali takoČe su skloni da neke
simbole malćice viłe vole i
ćełşe kazuju nego neke druge, naroćito simbole koji su na neki
naćin krušni (ako bi bio upotrebljen ceo łpil karata za kartanje,
kec-pik bişe pominjan ćełşe nego jednom u 52 pokułaja). Postoje
dokazi da ove naklonosti, to jest predrasude popułtaju u
izmenjenim stanjima svesti. Stenford sugeriłe da to, a ne snišenje
nivoa buke, vodi ka pojaćanju paranormalnih efekata. On lićno
analizovao je rezultate jednog ESP ogleda sa kartama, i nałao da
su oni ispitanici koji su pokazivali neku stereotipnu naklonost
(na primer, da svaku od ponuČenih moguşnosti kašu otprilike jednak
broj puta) pokazivali manji ESP uspeh nego oni koji su se pri
odgovaranju prepustili spontanosti i manje uravnotešenom nagaČanju.

Moguşe je da Honortonov model (redukcija buke) i Stenfordov model

(spontanost) nisu nespojivi. Honortonov model iskazan je terminima
spoljałnje buke i unutrałnje, telesne
(miłişne i visceralne) buke; a Stenfordov model to moše
dopuniti jednim dodatnim razumevanjem onoga łto se dełava u
mozgu. Stenford je vrłio neke visoko strućne, tehnićke oglede sa
gancfeldom da vidi koji bi od ta dva modela mogao biti taćniji.
Nije dobio izrazite rezultate u prilog jednog, a na łtetu drugog
modela; kasniji ogledi davali
su samo varijacije u okvirima ćiste slućajnosti. Ako ih neko ne
bude, nezavisnim radom, ponovio, neşemo ih moşi protumaćiti jasno.
Prema tome, pitanje koja od te dve teorije je taćnija ostaje nerełeno.

U PMIR modelu imamo jedan sofisticiran prikaz kako bi paranormalna moş

mogla delovati
u svakodnevnom šivotu. Model PMIR daje predviČanja koja su dobila
umereno snašnu eksperimentalnu potvrdu - iako, avaj, moramo
opet, po ko zna koji put, reşi da je potrebno obaviti
joł mnoga dodatna istrašivanja. Teorija PMIR pokułava da
pribliši laboratorijsku paranormalnu moş i paranormalnu moş iz
stvarnu šivota. Ona, łtaviłe, nudi mnoge łiroke puteve za
dalja istrašivanja. Ali mi sada moramo ostaviti takve
perspektive za sobom i posvetiti pašnju jednom temeljnom pitanju :
"Ako paranormalna moş postoji, na koji naćin deluje ?"
100
* %

Skeptici ćesto tvrde da je paranormalna moş nemoguşa zbog toga

łto je nespojiva sa poznatim zakonima fizike. Ovo glediłte,
dabome, oslanja se na uverenost da su fizićki
"zakoni" istiniti, i to bał 100,00 % istiniti, i istiniti za sva
vremena. Ovo verovanje, kad
ga pogledamo naspram istorije naućne misli, pokazuje se kao
prilićno nepouzdano, kao pretpostavka kojoj se ima łta zameriti.
Osim toga, kao łto şemo videti, ima modela koji tvrde da je
paranormalna moş barem saglasna sa onim łto danałnja fizika zna, ako nije
i ukljućena u to. Pre toga pogledajmo sa stanoviłta fizike łta je
o paranormalnoj moşi, po uverenju parapsihologa, dosad pouzdano
utvrČeno.

U srcu nałeg znanja, avaj, leši jedna tajna : mi ne znamo

kako paranormalna moş deluje. S druge strane, ogledi su dali
rezultate koji ne mogu biti razumno objałnjeni delovanjem
slućajnosti, a ni podvalom (ovu tvrdnju joł jednom şemo temeljito
razmotriti
u nałem zavrłnom poglavlju), rezultate koji po pravilima
metodologije naućnog rada moraju biti prihvaşeni kao istinske
anomalije, kao stvarni efekti. Mi uspełno merimo jaćinu tih
efekata, kao i delovanje (na njih) drugih merljivih ćinilaca kao
łto su odlike lićnosti, uverenja i izmenjena stanja svesti.
Ustanovili smo da takvi efekti mogu biti pojaćani procedurama kao
łto su izjałnjavanje ponavljano mnogo puta, da bi se na kraju odlućilo
"veşinom sopstvenih glasova" (kao łto je Rizl omoguşio Stepaneku),
kao i nełto egzotićnije uzimanje uzoraka po proceduri koju je ingeniozno
smislio Din Radin. Nalazimo
da radni modeli teorija koji nastoje da objasne ove efekte - i
to Honortonov model sa
smanjenjem łuma (buke) i Stenfordov model zvani PMIR - imaju
naućnu koherentnost i daju predviČanja koja se mogu eksperimentalno
potvrditi. Na paranormalnu moş moše se delovati pomoşu ljudskog htenja
(pozitivno, ali i negativno), makar i da ućesnici toga nisu
svesni. MeČutim, ima nekih slućajeva kad je zaista vrlo
tełko sagledati paranormalne pojave kao delovanje ma kog i ma
kakvog ljudskog ćula; oćigledan primer
za to jeste prekognicija, znanje o nećem łto se joł nije desilo.

Ako je paranormalna moş nełto kao signal, łto je

implikacija naroćito modela sa redukcijom łuma, koji bi poznati
izvor energije mogao davati snagu za prenołenje tog signala ?

Poćnimo razmatranjem jednog radnog modela pomoşu koga su

naućnici objałnjavali
ljudsko opašanje i ljudsko delovanje : to je kibernetski
model, "ćovek kao małina",
"mozak kao kompjuter". Taj model kaše da informacije ulaze kroz ćula i tako
dospevaju u mozak. Do svakog nałeg ćula informaciju donosi
neki fizićki prenosnik signala - na primer, zrak svetlosti
koji padne na mrešnjaću nałeg oka i u njoj izazove odreČene
hemijske promene. Onda mozak dekodira te, tako dobijene, informacije
(i, nesumnjivo je dokazano, izvrłi filtraciju, to jest odbaci mnoge
koje su mu nevašne i nepotrebne; a kolika je taćno aktivnost
mozga u tumaćenju primljenih informacija i u utvrČivanju
njihovog znaćenja - o tome psiholozi imaju razlićita miłljenja).
Ako postoji potreba da se
na osnovu pristiglih ili na osnovu nekih ranije prikupljenih
informacija deluje, to jest da
se stupi u akciju, mozak şe ozganizovati poruke i poslati ih
nervnim putevima, i to upravo onim nervnim putevima koji su
prikladni za akciju łto je mozak šeli da preduzme :
informacije şe poteşi iz mozga u poprećno-prugaste miłişe,
ili u druge organe, u šlezde, one mogu uticati na nał
hormonalni status i tako dalje. Izrazişemo se pojednostavljeno :
ljudski organizam je tu viČen kao primalac informacija, koje mu
stišu posredstvom nekog fizićkog transmisionog medijuma, primalac
koji informacije obraČuje,
a onda na osnovu njih deluje onako kako mu je pošeljno.

Da li je moguşe sagledati paranormalnu moş kao joł jednu funkciju

ovako viČene ljudske małine ? Rajn je tvrdio da je paranormalna moş
"nefizićka", a time je hteo da kaše da paranormalna moş nikako
nije deo tog robota-ćoveka; ali upravo on je skovao termin

101
vanćulno opašanje, a kakav je ogroman vrednosni sud veş ugraČen u
te reći ! Tu nas sam jezik kojim govorimo prisiljava da mislimo
o ESP kao o jednoj naroćitoj, posebnoj vrsti opašanja i, u manjoj
meri, o psihokinezi kao o nekoj naroćitoj, posebnoj vrsti akcije,
delovanja. Kod ESP, nała prva nagonska pomisao jeste da je tu
posredi jedan opašajni proces, łto nas obavezuje da potrašimo
nekekav fizićki prenosni medijum za ESP, nełto
łto bi bilo analogno zracima svetlosti koji padaju u nałe oći i
donose nam informacije.
Ima ironije u okolnosti da se time postiše upravo suprotno od
onoga łto je Rajn šeleo i mislio kad je saćinio termin "vanćulno
opašanje".

MeČutim, ima vrlo jakih razloga da zakljućimo da je nemoguşe (ili

da je, barem, krajnje neverovatno) da bi ma koji fizici
poznat prenosilac informacija mogao pronositi ESP signale. Da ne
bismo zamarali ćitaoca obiljem podataka o izvesnim
(potpuno neuspełnim)
ogledima u kojima su pokułana povezivanja elektromagnetizma
i
paranormalne moşi, preşi şemo odmah na sułtinu.
Pogledajmo samo oglede sa koriłşenjem psihokineze da se
deluje "na slepo". U tim ogledima ljudi šele da baćene kockice
padaju tako da ostane okrenuta na gore jedna odreČena, šeljena
strana, ali niko im ne kaše koja je to strana. Dakle, oni
naprosto moraju prišeljkivati da kockica padne
"kako treba", iako ne znaju kako je to. Drugim rećima, po
kibernetskom modelu, da bi ćovek ipak doznao kako to kockica treba
da padne (koji broj se šeli dobiti), morao bi da
se posluši vanćulnim opašanjem, a połto ono sigurno nije jednako
pouzdano kao kad ćoveku jasno i glasno kašemo koji broj se šeli,
onda je, po kibernetskom modelu, jasno
da bi trebalo da postišu veşe psihokinetićke rezultate sa
kockicama oni ispitanici kojima
je rećeno koju stranu kockice treba da prišeljkuju. Ali ogledi nisu to
pokazali.

Pašljivi ćitalac verovatno je veş razabrao da se ogledi

opisani u ovom poglavlju nastavljaju, odnosno da su neki i sad
u toku. U ogledima sa nehotićnim koriłşenjem paranormalne moşi
ispitanici uopłte ne znaju da ih neko testira u vezi sa
njihovom eventualnom paranormalnom moşi. Kad se stvari
posmatraju sa kibernetske taćke gledanja, ogled u kome neko mora
da upotrebi ESP da bi dokućio łta se u ogledu zaista hoşe, a
zatim mora da upotrebi PK da bi to łto se hoşe ostvario, jeste jedan
otešan ogled
(jer ima tako mnogo da se uradi), pa prema tome ne bi trebalo da
ispitanici postišu neke
velike uspehe. MeČutim, snaga paranormalnih efekata ispoljena u
ovakvim testovima jednaka je, pa i veşa, nego kad ispitanici znaju koje
se delovanje od njih oćekuje.

Postoji jedan moguşan naćinza spasavanje kibernetskog modela i

teorije o postojanju nekog prenosioca signala. Taj naćin je sledeşi
: kašemo da mošda postoji neki drugi ćinilac koji kompenzuje
łtetu koju ćinimo kad ispitaniku ne kašemo łta se, zapravo, od
njega oćekuje. Recimo da neznanje da je uopłte u toku nekakav ESP
test, ili prepułtanje mutnoj uopłtenoj nadi da şe pasti "ona
prava" strana kockice, pa ma koja to bila, oslobaČa
ispitanika svake treme, svake brišnosti. A brišnost i trema rČavo
deluju na paranormalnu moş. Moše li taj ćinilac delovati
kao protivteša onom negativnom, a negativno je valjda kad ćovek ne
zna da nełto treba da uradi ili ne zna łta taćno treba da uradi ?

Ovo je slab argument i moše se zaćas poniłtiti

rezultatima jednog od Łmitovih mnogobrojnih małinskih PK ogleda.
Ispitanicima je govoreno da treba da utiću na jednu REG małinu da
postane pristrasna, to jest naklonjena pojedinim, a ne nekim
drugim, rezultatima. A u stvari su bile namełtene dve REG
małine naporedo; jedna je bila jednostavan binarni aparat, a
druga, mnogo slošenija, stvarala je mnogostruke impulse i
tek posle njihovog, u sułtini, "glasanja" (dakle, na osnovu
dobijene veşine meČu njima)
emitovala je binarne signale. Ispitanici su podjednako uticali na
obe. Drugim rećima, psihokineza je delovala jednako na oba
małinska sistema, iako je jedan bio mnogo slošeniji od drugog.
To je, sa stanoviłta kibernetskog modela, sasvim neoćekivano, a
połto su psiholołki uslovi bili isti za obe małine, nema
moguşnosti da neko tvrdi da su psiholołki ćinioci (brišnost i slićno)
pomogli jednoj małini, a ne i drugoj.
102
Dakle, kibernetski radni model percepcije i akcije nailazi na
izvesne probleme kad ga pokułamo preneti na oblast
paranormalnih moşi.
Ima joł nekih osobenosti paranormalnih moşi koje te probleme ćine joł
tešim, łto şemo sada videti.

Dozvolişemo sebi da budemo malo nestałni : poćeşemo nećim łto

teoriji o fizićkom
prenosiocu ESP signala ne smeta nimalo, iako su neki skeptici
tvrdili da smeta. Mnogi ogledi pokazali su, naime, da nema
nikakvih dokaza da ESP deluje slabije ako se poveşava
razdaljina izmeČu osobe i predmeta (ili dogaČaja) koji ta osoba
pokułava da oseti. Najdramatićnija potvrda za tako nełto
ostaje, dabome, ESP ogled u kome je ućestvovao amerićki
astronaut Ed Mićel iz programa "Apolo"; on je sa ogromne daljine,
ćak sa Meseca, pokułao da połalje telepatske poruke ispitanicima
na planeti Zemlji i postigao rezultate koji sugeriłu ESP.

Prema tome, veoma je mali broj izvedenih ogleda iz oblasti

paranormalnih moşi u kojima
je uticaj udaljenosti sistematski meren, a uticaj drugih ćinilaca,
kao łto je psiholołko oćekivanje uspeha ili neuspeha,
odstranjen. Najpoznatiji izuzetak predstavlja obimna studija koju
je izveo Karlis Osis, ćlan Amerićkog drułtva za istrašivanje
paranormalnih moşi. U tim ogledima Osis je obezbedio da primaoci
telepatskih poruka ne znaju gde je koji połiljalac, a neki od
połiljalaca bili su udaljeni ćak 1.600 kilometara. Da su primaoci
znali gde je koji połiljalac, to je moglo, putem dejstva
verovanja, uticati na njih (mogli
su postizati lołije rezultate kad je udaljenost veşa iz ubeČenja
da tako "mora" biti), ali
połto nisu znali gde je koji połiljalac, ta moguşnost je
odstranjena. Postignuti su sledeşi rezultati : sa poveşanjem
udaljenosti połiljaoca, efekat je zaista slabio, ali samo veoma
malo. U drugim studijama postizani su veoma dobri rezultati pri
udaljenosti od sto milja
ili hiljadu milja, pa i znatno viłe. Pomenuti astronaut
Edgar D. Mićel łetao se po
brdovitim visijama Meseca, jušno od kratera Fra Mauro, januara
1971. godine. Njegovi pokułaji da połalje telepatske poruke ljudima
na Zemlji, koji su u tom trenutku bili od njega udaljeni
384.000 kilometara, postigli su izvestan uspeh. Na
osnovu tog svemirskog, kao i mnogih zemaljskih ogleda, zakljućujemo da
udaljenost nije prepreka za vanćulno opašanje.

Da li to predstavlja problem za teorijski model u kome postoji

signal i fizićki prenosnik signala ? Ne; ni najmanje. Skeptici koji to
tvrde naprosto nisu u pravu. Pomislite samo na vał radio. Ako je signal
dovoljno jak, primaşete šeljenu stanicu otprilike jednako uspełno
i kad ste na deset, ali i kad ste na sto kilometara od nje; a
ako je prijemnik dovoljno
osetljiv, taćno podełen, i ako ima ugraČenu opremu za optimizaciju
signala, primaşete tu stanicu otprilike isto tako uspełno i kad ste
mnogo viłe od sto kilometara udaljeni od nje
: postojaşe neki gubitak na kvalitetu prijema, ali vi to neşete mnogo
osetiti. Neosetljivost
ESP na poveşanje udaljenosti nije problem ! Neke druge stvari,
meČutim, jesu problem
za model sa fizićkim prenosnikom ESP signala. Naravno,
sasvim druga stvar je psihokineza; ako je i ona nezavisna
od dejstva udaljenosti (a ima dokaza o tome, dovoljno da
nas navedu na ozbiljno razmiłljanje o toj moguşnosti), onda je zaista
tełko i zamisliti koja bi fizićka osnova mogla postojati za te aktivne PK
efekte.

Istrašivanja su pokazala da fizićka priroda ciljnih predmeta (dakle, onih o

kojima ispitanik
treba nełto da dozna pomoşu svojih paranormalnih sposobnosti) u
ESP ima vrlo malo ili nimalo uticaja na rezultate (ako se izuzmu
psiholołki ćinioci koji se kod ćoveka javljaju zbog fizićke prirode
ciljnih predmeta). Bilo je izvełtaja o uspełnom ESP otkrivanju
stvari koje su bile samo na mikrofilmu, na primer. Joł od najranijih dana
ESP testiranja belešen
je uspeh u postupku poznatom kao DT u kome osoba treba da
pogodi koje su karte u zapakovanom, dobro zamotanom łpilu
karata za igranje - i to dvadeset pet karata redom,
odozgo. Tełko je zamisliti ikakvu vrstu ćulnog opašaja ili
fizićkog prenosnog

103
signala koji se ne bi spetljao pri takvoj krajnjoj primaknutosti
dvadeset pet razlićitih ciljeva.

Ako se okrenemo psihokinetici, nailazimo na slićne probleme. Na

primer, u PK ogledima
sa bacanjem kockica ispitanici postišu jednako dobre rezultate i
kad im se podmetnu mnogo lakłe ili mnogo teše kockice, ili
kockice napravljene od sasvim drugog materijala. Dodajmo tome i
"slošenu nezavisnost" Łmitove udvojene REG małine, pa şemo videti
da
se problemi za pristalice modela sa fizićkim prenosom signala nagomilavaju
veoma brzo.

Od svih ESP fenomena, prekognicija je onaj koji zadaje najveşe

glavobolje. Poznato je da
su pojedini fizićari javno izjavljivali da za njihov naćin
razmiłljanja telepatija nije problem, ali da je prekognicija
nełto sasvim, sasvim drugo. Ako jedan dogaČaj prethodi sopstvenom
uzroku - ako se nalazi ranije u vremenu od svoga uzroka
- dakle, ako informacija o uzroku leši negde u buduşnosti -
onda je, reklo bi se, veoma nerazumno trašiti ma kakve fizićke
prenosioce takvog "signala". Koji bi to materijalni
prenosnik mogao da nam donese signal iz buduşnosti ? Ne
raspolašemo valjanim poreČenjima o uspełnosti prekognicije kada je
 reć o dogaČajima u buduşem vremenu, u razlićitim vremenskim
razmacima; neka saznanja o tome postoje, ali su nedovoljna i
nepouzdana. Ali veş i sama ćinjenica da prekognicija postoji
dovoljna je da nas zaboli glava. Osim ako...

Osim ako je to łto nama izgleda kao prekognicija, zapravo, samo

PK. Łta ako ispitanik, umesto da predoseti kakav şe biti
raspored karata u buduşnosti upotrebi svoju psihokinetićku
moş da izmanipuliłe rad one osobe (ili małine) koja şe kroz neko
vreme poćeti da meła te karte ? Drugim rećima, ispitanik bi
mogao psihokinetićki da narułi predstojeşi proces slućajnog
rasporeČivanja karata; izazvao bi pojavu odreČene naklonosti ka
nekom odreČenom redosledu karata. Rajn je, u svojim istrašivanjima
o prekogniciji, bio svestan ovog problema, pa je smislio takozvani
"meteorolołki kljuć", a
to je nasumićno odreČivanje ciljnih sadršina na osnovu toga kolika
şe biti temperatura u
nekim udaljenim predelima u nekom buduşem trenutku. Ali nałli su
se ipak neki kritićari koji su sugerisali da je ispitanik uspevao,
svojom psihićkom paranormalnom snagom, da utiće na vremenske
prilike u krajevima koji su stotinama ili hiljadama kilometara
daleko.
MeČutim, to je pomisao stvarno vrlo daleko od pameti.
T
akva alternativna objałnjenja su moguşa, ali mi smo skloni da ih
odbacimo, i to zbog spontanih slućajeva prekognicije. Łta şemo sa
mnogobrojnim predoseşanjima katastrofe
u Aberfanu ili eksplozije u Fliksborou ? Priznati se mora da
takvi slućajevi joł nisu dokaz
da prekognicija postoji, ali ni sama nauka ne moše dati takav
dokaz (nego samo bolje nalaze u prilog toj tezi). Objasniti
prekogniciju tako da pojedinac u stvari nije raspolagao
prekognitivnom sposobnołşu nego je svojim htenjem izmenio
temperaturu Zemljine atmosfere ili izazvao odron nekog brda, to
zapravo znaći progutati kamilu, a ne moşi progutati komarca. Nije
logićki nemoguşe, samo je do krajnosti neverovatno. Ako
prekognicija postoji, ona postavlja nerełive probleme pred svaku
teoriju o prenołenju ESP signala pomoşu nekog fizićkog prenosnika
koji bi sa sobom nosio i neku odreČenu kolićinu energije.

Na sreşu, postoje i nove teorije za koje se ne moše uoćiti da

pate od onih problema koji
smetaju kibernetskom modelu. Te teorije razvili su fizićari,
oslanjajuşi se veoma na kvantnu mehaniku, iz koje su uzimali
pojedine modele, ali i opłti kvantnomehanićki naćin miłljenja. Vreme je,
sada, za dva upozorenja.

Kao łto smo pomenuli, skeptici kao łto je psiholog Ć.

E. M. Hansel tvrdili su da paranormalna moş ne moše
postojati jer bi bila suprotna zakonima fizike. Mi smo

104
psiholozi i nismo kvalifikovani da dajemo tako kategorićne
izjave o fizici. Otvoreno priznajemo da ne umemo proceniti
vrednost ili taćnost nekih finijih poenti u fizićkim teorijama o
kojima şe sada biti reći. Ali mošemo razmotriti njihovu logiku (u smislu :
jesu
li razlošne) i mošemo razmotriti da li su naućne (da li prušaju neka
predviČanja koja bi se mogla testirati).

Drugo upozorenje je sledeşe. Iako şemo se mi usredsrediti na

logićnost ovih zamisli, a nastojati da se ne zaglibimo u strućne
i tehnićke detalje fizike, ovo poglavlje sadršaşe i neke delove
koji şe biti poprilićno naporni za ćitanje. To je zato łto
şemo se baviti izvesnim idejama koje su u ponećemu ćudnovate
maltene "do nenormalnosti". Teorije i modeli u oblasti subatomske
fizike ponekad zvuće doista kao Alisa u zemlji ćuda, do te mere
da telepatija izgleda, u poreČenju s njima, ćak i "pitoma",
banalna stvar. (Ovo su neki atomski fizićari eksplicitno rekli.)
Ako ovo łto şemo govoriti bude zazvućalo kao ćudnovatost koja se
protivi zdravom razumu, vi zavirite u fiziku - u njoj je to
tako ! Sam Albert Ajnłtajn rekao je sledeşe : "Kvantna teorija
pomalo me podseşa na sistem opsena nekog izuzetno inteligentnog
paranoika koji ju je smuşkao od nepovezanih elemenata svojih
misli." Ali sreşom za nas, logika fizike, koliko god da je "uvrnuta",
ipak nije sasvim nerazumljiva. U "kvantnoj ludnici", kako je tu
oblast nauke nazvao Pol Dejvis, ipak ima sistema.

& #% #

Poćnimo jednim kratkim, pojednostavljenim objałnjenjem

naćina na koji fizićari
razmiłljaju o Vaseljeni. Vekovima se verovalo da je atom
najosnovniji, najmanji komadiş materije, i da je sva materija
saćinjena meČusobnim povezivanjem atoma. Tek sasvim nedavno poćelo
je istrašivanje na subatomskom nivou - otkriveno je, naime, da se
atom sastoji od nekih joł manjih delova. (Kašemo "nedavno"
u istorijskim razmerama, naravno.) Dokazi da te ćestice
manje od atoma zaista postoje svuda su oko nas : atomsko
naorušanje, na primer, pa Ćernobilj u Rusiji, a u Americi Ostrvo Tri Milje
(gde se zbio udes slićan Ćernobilju) i tako dalje. Mnogi od nas
su u łkoli ućili da se atom sastoji
od tri razlićite subatomske ćestice. To su protoni, pozitivno
naelektrisane ćestice koje se
nalaze u jezgru atoma; neutroni, nenaelektrisane ćestice koje se
takoČe nalaze u jezgru atoma; i elektroni, negativno
naelektrisane ćestice koje su mnogo sitnije (proton ili
neutron veşi su od njih oko 1.800 puta) i koje hitro lete u
krug, u krug... oko jezgra. Atomi razlićitih hemijskih elemenata
sastavljeni su od razlićitog broja protona, neutrona i elektrona.
Jedan hemijski element je, na primer, kiseonik, to je
onaj element koji moramo udisati da bismo ostali šivi; jedan
atom kiseonika sastoji se od odreČenog broja protona, neutrona i
elektrona. I gvošČe je hemijski element, ali ima sasvim drugi
broj protona, neutrona i elektrona u svome atomu. Ali,
vidite, i aluminijum je hemijski element, a ima, opet neki
drugi, svoj broj protona, neutrona i elektrona u svome atomu;
i tako dalje. E, sad, mlaČi ćitaoci su mošda ćuli da je kasnije
otkriveno postojanje i
subsubatomskih ćestica - joł manjih. Znaći, proton se sastoji od nekih
joł manjih delova.
I neutron se sastoji od nekih joł sitnijih delova. Neke od tih
ćestica nazivaju se hadroni, druge leptoni, a najpoznatije meČu
njima jesu kvarkovi (ima ih nekoliko vrsta...). Cela stvar
podseşa, zar ne, na one ruske lutke-babułke : u velikoj je
manja, u toj manjoj je joł manja, i tako dalje. Samo, mi se neşemo
daleko upułtati u to jer nam nije potrebno.

Lako je zamisliti atom kao mali sunćev sistem : u

sredini miruje jedno minijaturno
"sunce" (to je jezgro atoma) naćinjeno od protona i neutrona koji
su se nagurali u jednu grudvu, a oko njega se šustro okreşu
"planete" (to su elektroni). Našalost, ova slika prijatna za oko
veoma je daleko od istine.

Sad, zazvućaşe neverovatno, ali istinito je : nauka je dokazala

da elektroni, bał, i nisu ćestice. Jer, kad bi bili ćestice, u
trenu bi dołlo do nekih sasvim besmislenih posledica. Prihvaşeno
je u fizici da se elektroni ponekad ponałaju kao ćestice, ali ponekad,
nasuprot tome, kao talasi. Kašimo to joł preciznije : ponekad je
korisno zamiłljati ih kao ćestice,
ali za neke druge poslove viłe nam se isplati da ih sagledavamo kao
talasanja.

105
Sledeşa nevolja sastoji se u tome łto u onoj staroj, klasićnoj
fizici svaki komad materije ima sasvim odreČene odlike, pa ima i
neki svoj pološaj (taćno mesto gde se nalazi), ali i neko svoje
kretanje (na primer, miruje na jednom mestu, ili se kreşe u
nekom pravcu nekom brzinom) - a u atomskoj fizici ne. Stara
fizika videla je vasionu kao (daşemo jedno dobro znano
poreČenje) ogroman bilijarski sto na kome se nalaze kugle.
Ova moderna kvantna mehanika (koja, zajedno sa teorijom
relativnosti, ćini osnov danałnje nauke) to ne priznaje, nego nam
kaše : pre nego łto se izvrłi merenje - dakle, pre nego łto
neko uzme da osmatra jedan sistem ćestica - odlike tih ćestica
su neodreČene. Istina
je, bukvalno, bał ova : ćestica pokriva u isti mah jedan veliki
raspon mesta gde mošda
jeste (mogla bi biti), a mošda i nije. Isto tako ona je
razvućena i rałirena po jednom velikom rasponu brzina : mošda se
kreşe ovom brzinom, ili onom, ili nekom veşom, ili manjom... Sve
te moguşe brzine istinite su za nju jednovremeno. Tu je na delu
jedna fluktuacija, jedno razlivanje po velikom broju moguşnosti.
Zato se kaše da su osobine jedne subatomske ćestice "fuzi" -
razlivene su, razmrljane, kao oblaćiş saćinjen od mnogih
sişułnih taćaka moguşnosti. Jedna analogija potiće od
fizićara Evana Harisa Vokera : ako neki ćovek stoji na ulaznim
vratima jedne kuşe i jednom nogom je veş unutra, a drugom nogom
je joł napolju, onda su istinite obe tvrdnje, i da je unutra, i
da
je napolju. Obe te izjave istovremeno su taćne. Analogno tome,
elektron je u svakom trenu u mnogim vratima, mnogim svojim
"nogama" : i jeste na mnogim mestima, i nije
na njima, ima mnoge (razlićite) brzine, ali i nema ih.

Ovu "razmrljanost slike" bilo koje ćestice u kvantnom svetu mi

mošemo napisati pomoşu jednog matematićkog izraza koji se naziva
"talasna funkcija". To je funkcija vremena i osobina ispitivane
ćestice. Bilo koju ćesticu mogli bismo pogledati u bilo kom
trenutku i dobili bismo saznanje o moguşem, to jest verovatnom
rasponu njenih brzina. To se onda moše nacrtati na papiru kao
funkcija koja izgleda, stvarno, kao jedan talas sa zaobljenim vrhom -
takozvana kriva normalne distribucije.

Ova talasna funkcija znaći da kad bacimo pogled na jednu ćesticu,

tada je najverovatnije
da şemo je zateşi u nekoj srednjoj ili prosećnoj vrednosti. Ali
moglo bi se desiti da je uhvatimo i u nekoj manjoj ili veşoj
vrednosti. Łto je veşe rastojanje od sredine tog nacrtanog talasa,
u levu ili desnu stranu, to je manja verovatnoşa da şemo
ćesticu tamo opaziti. Tu se opet pojavljuje naćelo rasipanja kao u
testiranju paranormalnih moşi i statistićkom proućavanju rezultata
nałih ogleda o ESP, PK i slićnom. Uistinu, za fiziku ćestica moše
se reşi da je po svom karakteru temeljno statistićka. Bał kao
łto teorija statistike daje veoma precizne jednaćine pomoşu kojih
izraćunavamo łta je najverovatnije da se desi pukim slućajem ili za
koliko su rezultati nekog ogleda odstupili od te ćiste, puke
slućajnosti (recimo, neko je pogodio taćnu kartu ćełşe nego łto
bi po ćistoj verovatnoşi trebalo oćekivati da nasumce "potrefi",
ili je kockica ćełşe padala bał šeljenom stranom nagore, i tako
dalje), tako isto mošemo taćno izraćunati koliko je verovatno da
kod posmatrane ćestice ustanovimo neku veşu ili neku manju
brzinu kretanja (veşu ili manju od one prosećne, to jest srednje) i
tako dalje. Drugim rećima, da statistićki iskašemo kolika je
verovatnoşa da se izmerena vrednost naČe na nekom
odreČenom mestu na toj krivoj normalne distribucije.

Uistinu, ako izmerimo brzinu jedne ćestice, pa neke druge, pa

treşe... stote, hiljadite... i ako sve te izmerene vrednosti
stavimo na papir, od tih taćkica dobişe se opet grafikon, i
to ponovo jedna kriva linija u obliku talasa. Ona şe se
otprilike podudariti sa malopre
pomenutom krivom linijom koja je oznaćavala za samo jednu ćesticu
koliko je verovatno
da ona ima ovu ili onu odreČenu (moguşu) brzinu. MeČutim, to łto
şe se ukupan oblik kriva podudariti, ne znaći da mi za jednu,
bilo koju, ćesticu mošemo predvideti gde şe se ona, na toj krivoj,
naşi. Moše se naşi bilo gde. Dakle, kad se latimo posla i
izmerimo brzinu jedne ćestice, onda je pred nama jedna
istinska nasumićnost, jedna prava nepredvidljivost : moše se
pokazati da je ona negde na sredini te talasne funkcije, ili
negde malo levo ili malo desno, ili mnogo levo ili mnogo desno.
Ne postoji naćin da se to
za jednu ćesticu predvidi, predskaše, da se zna unapred, pre
merenja. Tu imamo, dakle,
sistem koji je istinski slućajan, nasumićan u svom ponałanju. I
naravno da je to upravo

106
ona osobina prirode koju su iskoristili Łmit i drugi za pravljenje REG
małina koje sluše za proizvodnju nasumićnih signala. Konkretan
nasumićni prirodni proces koji su uzeli bilo je radioaktivno
raspadanje stroncijuma 90.

Sledeşa kljućna poenta koju ovde treba shvatiti jeste : dok mi nismo taćno
izmerili brzinu jedne ćestice, ta ćestica zaista nije ni imala neku
odreČenu brzinu. Dakle : ćestica se kretala, da, ali je
fluktuirala preko celog svog raspona moguşih brzina, a nijedna nije bila
njena stvarna brzina. To znaći da posmatrać utiće na ono
łto posmatra. A tek kad pogledamo kako se ta merenja vrłe, stvari
postaju joł mnogo ćudnije.

Razmotrimo jedan elektron koji leti kroz prostor. Spremili smo se da mu

izmerimo brzinu.
Za to imamo jedan merni ureČaj koji şe to zabelešiti. Zdrav
razum nam kaše sledeşe : merişemo, kazaljka şe pokazati jednu
taćno odreČenu vrednost, i gotov posao. Na nesreşu, ne mora
biti tako. Jer i nał detektor, nał merni instrument, sagraČen je
od atoma; sagraČen je, dakle, od velikog broja ćestica; prema
tome, moše se opisati (ceo merni instrument !) kao jedna talasna
funkcija mnołtva ćestica. Ćudan naćin gledanja na stvari, ali nema
bešanja od toga, to vam je logićna ekstrapolacija logike fizike.
Ako je brzina ćestice neodreČena (a to je aksiom, od toga
polazimo), onda je i pološaj kazaljke neodreČen. Brzina nałeg
elektrona je fluktuirajuşa i "razmrljana po celom rasponu
moguşnosti" (ona je "fuzi"), pa, prema tome, i kazaljka (igla)
nałeg mernog instrumenta svakako mora biti razmrljana : i tamo, i
ovamo, i malo na nekom treşem, ćetvrtom, petom mestu... svuda
pomalo. Ali to je besmislica. Mi dobro znamo da se ta igla nalazi na
jednom mestu, posmatrać je vidi i ona jeste tu gde jeste. Miruje
na nekoj pojedinaćnoj, odreČenoj vrednosti. Tu vrednost oćitavamo.

Evan Haris Voker je za objałnjavanje ovog problema parafrazirao

dobro znani paradoks
sa Łredingerovom maćkom. Mi pomoşu nałeg mernog
instrumenta nastojimo da izmerimo brzinu jednog, "nałeg"
elektrona. Ali pretpostavimo da se vrlo blizu kazaljke mernog
instrumenta, levo, nalazi jedna šićica. Ako se kazaljka pomakne samo malo
na tu stranu, dogodişe se kontakt i okidanje jednog mehanizma sa
ćekişem. Ćekiş se nalazi u vazduhu, iznad glave jednog zarobljenog
pacova (mi smo ga uhvatili) koji je zbog toga veoma nesreşan. U
slućaju okidanja mehanizma, ćekiş şe se sjuriti pravo u glavu tog
ubogog glodara. I - ubişe ga. Brzina nałeg elektrona je
neodreČena, łto znaći da bi i kazaljka morala zauzimati
istovremeno mnogo raznih mesta u prostoru (na svom moguşem
rasponu kretanja). Znaći, neizbešno zakljućujemo da je pacov veş
mrtav (jer igla zauzima mnoge pološaje malo levo, i malo viłe
levo, i tako dalje, a sve to pacovu,
podjednako, znaći kraj). Ali pacov je svakako i šiv, jer igla
se, istovremeno, nalazi i
negde desno, i malo viłe desno, i joł viłe desno, i tako dalje.
Pacov tako ostaje i šiv i mrtav sve dok konaćno ne izvrłimo
oćitavanje, dok se ne uverimo gde igla jeste, to jest dok ne
ustanovimo koju smo brzinu nałeg elektrona oćitali. A tada
je, tek, pacovu stvarno presuČeno. Ovo izgleda kao smełna
kojełtarija, ali to je dobro poznati "problem merenja" koji nije
rełen. On ostaje pred fizikom i pred fizićarima. Mošemo ga
iskazati i ovako : na koji naćin se jedan razmrljani sistem
izołtri u taćnu vrednost prilikom ćina merenja ?

Od te taćke poćinju razlićita miłljenja samih fizićara. Dakle -

neslaganja u miłljenjima u fizici samoj. Najviłe pristalica ima (to
jest, najpopularniji je) stav Nilsa Bora i njegovih saradnika. To
je "kopenhagensko tumaćenje". Ono kaše da makroskopski sistemi (kao
łto su merni ureČaji) naprosto ne mogu biti razmatrani na isti
naćin kao mikroskopski sistemi (elektroni, protoni i tako dalje),
pa se zato o njima i ne moše razgovarati u kvantnim terminima.
Kad se kroz tu priću proČe sasvim do dna, do njene sułtine, to
glediłte znaći : merenje je merenje, ćin merenja se naprosto
dogodi, i gotovo. Nema se
łta dalje analizovati. Merenje naprosto bude kako bude; naprosto
jeste. Nema naćina da
obrazlošimo kako se jedno pojedinaćno merenje izołtrilo, ali
mošemo govoriti o ogromnom broju merenja odjednom kao o jednoj
statistićkoj celini.

107
Ovo glediłte ima neke svoje probleme. Kao prvo, pojedini
fizićari (meČu kojima se naroćito istakao fon Nojman) prionuli
su na posao i opisali, zaista, kvantnomehanićkim terminima pojedine
merne instrumente; to im je prilićno dobro połlo za rukom, tako
da
je to poduhvat koji zavreČuje svako połtovanje. Nema sumnje da pod izvesnim
uslovima, naroćito pri ekstremnim temperaturama, makroskopski
dogaČaji postaju opisivi bał kvantnomehanićkim terminima. Drugi
problem je u tome łto kopenhagensko tumaćenje
u sułtini zakucava nasred puta jedan koćiş sa tablicom na kojoj
piłe : "Odavde viłe nema shvatanja". Takvo glediłte po svoj
prilici neşe većito ostati na snazi. Tu kao da se nasluşuje
prisustvo onog Raderfordovog tutora.

Ima drugih, alternativnih objałnjenja. Postoji teorija Evereta

i Vilera, ali ona je najneobićnija od svih, jer kaše da se,
pri ćinu merenja, "kolabiranje talasne funkcije"
(sušenje i izołtrenje talasa tako da se on od mutnog raspona
raznih moguşnosti pretvori
u jednu jedinu vrednost) ne dełava uopłte. Iza toga stoji zamisao
da se sva moguşa oćitavanja, to jest oćitavanja svih moguşih
vrednosti, zaista dełavaju... negde. A połto mi u nałoj Vaseljeni
izvrłimo samo jedno (oćitamo samo jednu konkretnu vrednost, na
primer brzinu tog elektrona), onda, znaći, postoji i beskonaćan
broj drugih vaseljena i u svakoj se izvrłi, u isti mah,
oćitavanje po jedne (ali ne iste) vrednosti : bezbroj
oćitavanja. Dakle, ostvare se svi moguşi pojedinaćni, konkretni
ishodi. Mi ne mošemo doznati za njih, ali oni postoje; a taj
beskonaćni (ili neizraćunljivo veliki) broj vaseljena
mnoši se svake sekunde sa beskonaćnostima sve novih i novih moguşnosti.

Ovaj model prihvaşen je dovoljno ozbiljno da ga u raznim naućnim

ćasopisima uzmu u razmatranje, ali kao łto je napisao jedan
komentator : "To je potpuna i konzistentna slika, ali poprilićno
uznemiravajuşa, a naćina da je proverimo nema." Bizarna je ironija

da je upravo Dšon Viler, fizićar koji je svoje ime

povezao sa ovim modelom, imao drskosti da se pismeno obrati
Amerićkom udrušenju za unapreČenje nauke (AAAS), zahtevajuşi
(neuspełno) da Parapsiholołko drułtvo bude izbaćeno iz ćlanstva,
jer "iz radionica nauke treba ukloniti ćudake". U toku te
svoje kampanje Viler je sasvim neutemeljeno napao Dš. B. Rajna,
a kasnije mu se za to izvinio. A vi pokułajte da igde u
parapsihologiji naČete iłta tako "otkaćeno" kao łto je
ova pomenuta teorija o beskonaćnom daljem mnošenju beskonaćnog
mnołtva vaseljena !

Sa nałeg glediłta, teorija o mnołtvu vaseljena nema mnogo

znaćaja za izućavanje paranormalnog, jer nema praktićno
nikakvog naćina da se proveri niti da doprinese nałem
razumevanju paranormalnih moşi. MeČutim, za kolabiranje talasne
funkcije postoji i treşa kategorija objałnjenja, koja se ponekad
pominje kao kolabiranje vektora stanja i koja nam moše
biti zanimljivija. Mnogi fizićari su u svojim dubokim
razmiłljanjima zakljućili da negde u kvantnom sistemu sigurno ima
i nekih "skrivenih varijabilnih ćinilaca", nekih promenljivih velićina
ćije postojanje mi zasad ne opašamo, ali koje şemo morati da
otkrijemo da bismo upotpunili opis kvantnog sveta i
razrełili problem merenja. Koje bi to varijabilne velićine mogle
biti ? Na fizićkom nivou za njima
se tragalo mnogo godina, uzalud. Onda se poćela javljati sumnja
da bi te varijabilne
velićine mogle biti naČene u delovanju same ljudske svesti. Godine
1961. amerićki fizićar Judšin Vigner predlošio je to, ali samo kao
neobaveznu spekulaciju, a 1967. godine i na ozbiljniji naćin. Ta
łkola miłljenja ostaje u fizici heterodoksija, vera jedne usamljene
manjine, ali manjine ljudi koji su, ipak, razumni i ozbiljni teoretićari
fizike.

Ima razloga da verujemo da se tu moše naşi neki afinitet sa

parapsihologijom. Jer svaki sistem ideja koji prihvata da
posmatrać, vrłilac merenja, moše presudno uticati na
posmatrani dogaČaj, i da svest tog posmatraća moše sama po sebi
biti presudno oruČe
tog delovanja, otvara vrata paranormalnih moşi. S tim u vezi
mošemo razmotriti joł
jedan, dalji, ćudnovati vid merenja.

Zamislimo dve ćestice, A i B, koje su povezane nekom

unutaratomskom ili vanatomskom spojnom silom. E, sad zamislimo da
se dogodi neka eksplozija koja şe rascepiti ovaj par tako da A
odleti na jednu stranu, a B da bude baćena na suprotnu
stranu, daleko.

108
Zamislimo, dalje, da smo namestili dva detektora (dva merna
instrumenta) tako da izmerimo brzinu jedne, a i druge ćestice.

Kad opazimo ćesticu A u letu, tom prilikom şemo "videti" jednu

odreČenu, konkretnu, njenu brzinu; to şe biti jedna konaćna
vrednost, recimo - 4 cm/sec. Dakle, vektor stanja ćestice A
kolabiran je u procesu merenja. Ali zakon o odršanju energije
kaše da şe, pod
tim uslovima, i ćestica B morati da ima zamah jednak kao A, ali
u suprotnom smeru. To znaći da je merenjem ćestice A ujedno
kolabiran i vektor ćestice B, połto onoga trena kad smo izmerili
A mi odmah znamo taćno koliki je zamah (momenat sile) ćestice B,
łto
şe merenje, zatim, i dokazati. To je delovanje na daljinu. Ovo
"kolabiranje iz daljine"
vektora stanja B osmatranjem koje je izvrłeno nad A (dakle,
prostorno dalekim, a ta udaljenost moše, u ovom paradoksu, biti
ogromna, bilo kolika) ilustruje problem koji se sastoji u tome łto
kvantnomehanićki vektor stanja nije lokalni vektor, a to znaći da
nije ogranićen na jedno malo podrućje prostora. Po jedan takav daleki
kolaps dogodişe se kad god jedan posmatrać izmeri nełto u jednom
sistemu ili u viłe sistema koji su u prołlosti bili zajedno, bili
jedan sistem (za takve se kaše da su "u korelaciji"). U nałem
primeru,
korelacija je uspostavljena tako łto su ćestice A i B u jednom
ranijem vremenu bile
spregnute u jedan par.

To je slavni EPR paradoks. Skraşenica EPR dolazi od prezimena

trojice fizićara koji su ga otkrili : Ajnłtajn, Podolski i Rozen.
Implikacije EPR paradoksa su jednostavne, ali sešu duboko. Jedan
posmatrać moše, u naćelu, da utiće na dogaČaj koji se nalazi na bilo
kojoj udaljenosti od njega. Ćim opazi ćesticu A i time izvrłi
uticaj na nju, automatski je izvrłio uticaj i na B, ćiji vektor
istog trena jednako kolabira. To znaći da je kolabiranje vektora
stanja prostorno invarijantan dogaČaj - odnosno, udaljenost u
prostoru savrłeno je beznaćajna. U izvesnim vidovima ovog
paradoksa pojavljuju se i elementi temporalne invarijantnosti, a to
znaći da ni udaljenost u vremenu nema nikakvog uticaja. Załli
smo, dakle, u oblast efekata koje fizika itekako moše da osmotri
i dokaše, ali koji nisu vezani
ni prostornim ni vremenskim ogranićenjima. Sve to,
dabome, ima jak prizvuk paranormalnog; nalazi se u jednoj
oblasti razmiłljanja koja je daleko od svakodnevnog zdravog razuma i
one intuicije na koju se veşina ljudi oslanja.

To je, otprilike, granica do koje su spremni da idu oni

fizićari, a ima ih znatan broj, za koje parapsihologija nije
oblast izvan dopustivog naućnog razmiłljanja. Oni bi sugerisali
sledeşe : (a) kvantna mehanika je tako neizvestan "posao" da
nijedan ESP efekat ne mošemo odbaciti kao potpuno nemoguş, a
pogotovo łto efekti prostorne i temporalne invarijantnosti ukazuju na
izrazitu moguşnost da se ESP dogaČaji stvarno mogu dełavati;
(b) klasićni "problem merenja" u u kvantnoj mehanici mošda neşe
biti rełen sve dok ne
steknemo bolje razumevanje pojma "posmatrać", a u tome mošda i
svest moše imati neku ulogu (ali veş kod reći "svest" mnogi
fizićari poćnu da se oseşaju nelagodno). Neki fizićari su se,
ipak, drznuli da zakoraće i malo dalje. Dobitnik Nobelove nagrade
za fiziku Brajan Dšozefson izjavio je da, ćak i da niko na svetu
nikada nije prijavio nijedan ESP dogaČaj, teorijski fizićar bi uz
malo małte mogao, na osnovu stećenih znanja o kvantnoj fizici,
predskazati da şe se neki ESP dogaČaji desiti kad-tad ! Fizićar
Olivije Kosta De Boregard otiłao je joł dalje svojim saopłtenjem
da najosnovniji aksiomi kvantne fizike nalašu da do ESP efekata
mora doşi (to jest, mora ih biti) zbog prostorne i temporalne
invarijantnosti u EPR paradoksu.

Veş te dve tvrdnje bile bi dovoljno zanimljive, ali Evan Haris

Voker postavio je teoriju koja je jednim delom pouzdana fizika, jednim
delom verovatna intuicija, ali jednim delom
i prilićno "razmahano" nagaČanje; teorija daje neka jasna
predviČanja o paranormalnim fenomenima. Nema nikakve sumnje da su
kvantnomehanićki teorijski modeli paranormalnih moşi pomogli da
pojedine zbunjujuşe ESP efekte shvatimo na nove, jednostavne
naćine; takoČe su doprineli da postignemo barem jedan sasvim nov,
zaista zapanjujuşi tip ESP efekta. Eksperimentalne potvrde tih
kvantnomehanićkih teorija dale
su intrigantne rezultate. Krenuşemo joł malo po Vokerovoj liniji
razmiłljanja (koju su
razvijali, ali sa izvesnim varijacijama, i drugi teoretićari,
nekoliko njih), a onda şemo

109
pomenuti neke dobijene rezultate koji sugeriłu da ta teorija,
mada naizgled
ekstravagantna, moše dati nove i zanimljive uvide.

Vokerova teorija pokułava da obuhvati tri kljućna promenljiva

elementa u ESP ogledu :
posmatraća, posmatranje i posmatrani sistem. U ovom modelu
oni postaju : svest, povratna sprega i nasumićnost. Kako ?

Kao prvo, Voker ima jednu teoriju o meČudejstvu izmeČu telesnog

mozga (u ćovekovoj lobanji) i nećeg łto oćigledno izmiće svakom
pokułaju merenja, a to je um, ili svest
(Voker tu upotrebljava i termin "volja", ali şemo ga mi izbeşi
jer nosi izvesne konotacije
koje nam ne bi bile od pomoşi). Nasumićnost ulazi u sliku zato
łto mozak, koji je jedan zapanjujuşe slošen organ, sadrši u sebi
veoma veliki broj nasumićnih ili kvazinasumićnih procesa ili
elemenata procesa. Svest je sposobna da moşno utiće na delovanje
mozga, naprosto tako łto kolabira mnoge vektore stanja (mnoge
talasne funkcije) u njemu ! Prema tome, po Vokeru, meČudejstvo
svest-mozak simetrićno je sa meČudejstvom svest-kvantni sistem.
Razlika je samo u tome łto se jedno dełava u
ćovekovom organizmu, a drugo izvan njega.

Ovo moše zvućati bizarno. Nismo navikli da razmiłljamo o svom

sopstvenom mozgu kao
o REG małini - generatoru nasumićnih dogaČaja (osim, mošda, kad
sanjamo ili kad se neko malo šełşe napije). MeČutim, Vokerov
model postulira samo nekoliko takvih osnovnih procesa, meČu kojima
je najistaknutiji proces kvantnomehanićkog
"elektronskog tunelovanja" na sinapsama (sastavcima gde nervni
signal treba da preskoći iz jedne nervne şelije u drugu). Ovo
je dovoljno verovatno, ili barem nije jasno neverovatno, ako
imamo u vidu fizićka ogranićenja sinapsnog sistema. Mogli
bismo obratiti pašnju na ćinjenicu da jedan drugi nobelovac, ser
Dšon Ekls, koji je Nobelovu nagradu za medicinu dobio za svoj rad
u oblasti delovanja centralnog nervnog sistema, ima slićne ideje
o meČudejstvima izmeČu svesti i mozga. Dovoljno je da svest
izvrłi samo mali uticaj na nekoliko nasumićnih dogaČaja u mozgu,
pa da to povuće za sobom, lanćano, prave kaskade efekata u
milionima nervnih şelija u mozgu. Dakle, svest moše moşno da
utiće na ćovekove mošdane procese, na delovanje njegovog
sopstvenog mozga. Nismo bał sigurni da li Voker o ovom efektu
kaše iłta drugo osim da se on dełava; ali imamo pravo da
postavimo pitanje da li to ima neke implikacije na oblast
paranormalnih moşi.

Povratna sprega je u ovoj teoriji naprosto skraşeni naziv,

naznaka, za sve one naćine na koje je svest spregnuta sa ćinom
posmatranja, u terminima priticanja (u svest) onih informacija koje
se posmatranjem pribavljaju. U pojedinim varijantama
kvantnomehanićke
teorije o paranormalnoj moşi, taj ćinilac presudno
ogranićava paranormalne dogaČaje, tako da, ako nema povratne
sprege, nikakvog ESP efekta neşe moşi da bude jer on neşe imati
ćime da bude aktiviran. (Nedostajaşe "okidać".) O tome şemo joł
nełto reşi kasnije.

Najzad, u Vokerovoj teoriji pojavljuje se, iz tehnićkih razloga,

kao bitan zahtev i to da svest mora imati sposobnost ne-lokalnog
delovanja. A to znaći da svest mora imati moş
da deluje i izvan mozga u kome ima uporiłte : mora imati moş
da stupi u meČudejstvo
sa posmatranim fizićkim sistemom.

To je, dakle, osnovna priroda ovog teorijskog modela. Po njemu,

svest moše da utiće na nasumićne dogaČaje neposredno, i to na dva
mesta : u telu i izvan tela; u oba slućaja na taj naćin łto
opaša nełto i time kolabira vektor(e) stanja u posmatranim
dogaČajima.
Pogledajmo, sada, koje konkretne prognoze, a time i testovi, odatle
proistiću.

110
!

Gotovo svi kvantnomehanićki modeli paranormalnih moşi odlikuju

se jednom
jednostavnom prognozom : ako ćovek ne opazi jedan sistem,
ne moše na njega ni uticati. Ako svest nije povezana sa
procesom kolabiranja jedne talasne funkcije, onda neşe imati
nikakvu ulogu u tom kolabiranju, pa neşe nimalo ni uticati na
njega. To u slućaju ogleda sa paranormalnom moşi znaći da ako
jedna osoba ni na koji naćin ne doznaje rezultate nekog ogleda,
ne moše ni upotrebiti svoju paranormalnu moş da utiće
na njih. Ovo predviČanje vodi ka ponovnom tumaćenju nekih starih
ogleda, rałćiłşava
neke prividne probleme u vezi sa paranormalnom moşi, pravi jasna
predviČanja, ali usput
i stvara neke trnovite paradokse.

Ponovna tumaćenja. Ko, zapravo, proizvodi ESP efekte u ESP ogledima ?

Odgovor se sam po sebi nameşe : ispitanici, dabome. Ali
kvantnomehanićke teorije kašu da to ne mora biti tako; ako
ispitanici ne vide i ne doznaju rezultate, to znaći da nisu mogli ni
uticati na njih. Kao primer uzmimo daljinske ESP studije Karlisa
Osisa koje smo veş pominjali.
Połto ispitanici nikada nisu doznali rezultate, a ispitivaći jesu (jer su
ih posle proveravali i
ocenjivali) kvantnomehanićka teorija sugeriłe da ispitanici nisu mogli
izazvati ESP efekte. Dakle, jedino su ih mogli izazivati - ispitivaći !
Drugim rećima, eksperimentatori.

MeČutim, stvari nisu tako jednostavne. Razmotrimo opet oglede

Reksa Stenforda po PMIR teoriji. U tim ogledima ispitanici nisu
mogli primati povratne informacije o svojim sopstvenim reakcijama
na tajnim (nesvesnim) testovima paranormalnih moşi, ali jesu dobili
informacije u obliku posledica svog PK dejstva (naime, oni koji
su postigli uspeh, posle toga su dobili daleko prijatnije
zadatke). Sad u prvi plan izbija pitanje : łta, zapravo,
znaći reć "merenje" i kako, zapravo, deluje "povratna
sprega" ? Teorije kvantnomehanićke paranormalne moşi daju opłtu
predstavu prema kojoj bi optimalna povratna sprega izgledala ovako
: ispitanik nełto nagaČa, onda mu se saopłti łta je stvarno
trebalo da kaše. Zatim pokuła da pogodi ponovo, i odmah mu se,
opet, kaše da
li je pogodio i łta je trebalo da kaše. I tako redom, gaČa jednu po
jednu metu i svaki put
sazna celu istinu o svom ućinku. Tako ceo ogled, deo po deo, paradira
pred ispitanikovim oćima. Kudikamo slabija povratna sprega bila bi
ako ispitanik sazna samo zbirni ućinak svog truda (svoj ukupni
postignuti ishod za ceo test) ili ako mu ispitivać makar samo
malo namigne u smislu "Dobro si postigao" (ili : postigla).

Kvantnomehanićke teorije paranormalnih moşi daju izvestan broj vrlo

jasnih prognoza o tome koji şe ispitanici postizati koliko visoke
rezultate iznad nivoa slućaja u testovima, a
te prognoze su funkcije tipa i kolićine ostvarene povratne sprege;
ali kvantnomehanićke teorije to ćine na jednostavan
matematićki naćin, a informaciju takoČe definiłu
matematićki. To je lepo, ali mošda ne pokriva sve izvore, niti
sve staze i stazice, kojima povratna sprega moše da "procuri" u
stvarnom eksperimentalnom okrušenju. Neşemo se zaglibiti u jednaćine;
sułtina je da svojim insistiranjem na povratnoj sprezi
kvantnomehanićke
teorije zaołtravaju pitanje ko je bio, a ko, zapravo, nije bio
izazivać efekata, odnosno da li su ESP i PK efekti bili
pripisivani pogrełnim ili pravim ljudima. Połto je za uspeh
ogleda svakako vašno da se izoluju pravi izazivaći, da bi se
potom efekti mogli kontrolisati i ponovo dobijati negde
drugde, uviČamo da
nam kvantnomehanićke teorije mogu pomoşi da u buduşnosti postišemo
veşu ponovljivost rezultata.

Voker je uspeo da ponovo protumaći rezultate nekih slošenih ranih

ogleda sa kockicama i psihokinezom, i to u terminima upravo njegove
lićne verzije kvantnomehanićkog modela. Zanimljivo je znati da je
iste rezultate postigao nekoliko godina ranije jedan łvedski
inšenjer koji je imao neke svoje zamisli o tome łta je u takvim
studijama trebalo da se dełava. Efekti u ovim ogledima bili su
istanćani i slošeni; ne šelimo da se zapetljavamo u tehnićke pojedinosti
(a zainteresovani ćitaoci neka proćitaju relevantne izvore o tome,
koji su u bibliografiji navedeni), veş şemo samo reşi da su
kvantnomehanićke teorije bile
111
vrlo produktivne, tako da su dale alternativna objałnjenja za
izvesne podatke za koje smo mislili da smo ih ispravno protumaćili iz
prvog pokułaja.

Objałnjenja. Kvantnomehanićke teorije uspele su da objasne izvesne

eksperimentalne nalaze koji su do tada bili do krajnosti zbunjujuşi
za parapsihologe. Jedan od klasićnih primera za tako nełto jeste
takozvani "efekat belešnika".

U tri klasićne serije ESP ogleda sa pogaČanjem karata,

Robert Brajer i Sara Feder
(Rajnova kşer) opazili su da osoba koja vodi evidenciju o
rezultatima (upisuje podatke, sabira ih i tako dalje) ima jak
uticaj na te iste rezultate. Kad su se menjali belešnici,
dobijali su se veoma razlićiti obrasci pogaČanja, iako
ispitanici nisu niłta znali o belešnicima, niti o rezultatima, niti
su belešnici iłta znali o ispitanicima.

Ovaj zbunjujuşi fenomen kasnije su temeljito istrašivali drugi

parapsiholozi u Zadušbini
za istrašivanje prirode ćoveka, dršeşi se tradicije Federove i
Brajera. Razlog łto su ti efekti belešnika morali biti tako
ozbiljno shvaşeni sastojao se u tome łto su se veome dosledno,
uporno ispoljavali u tim dugim serijama ogleda. To, dakle,
nisu bila post festum preturanja po statistićkim beznaćajnostima na
silu izvućenim iz prołlosti. Naroćito uznemirujuşi vid "efekta
belešnika" sastoji se u tome łto se ispoljavao i u slućajevima
kad su belešnmici stupali na scenu mnogo, mnogo kasnije, pa ćak
i godinama posle ogleda ! Naime : neko je obavio oglede, neko
drugi je zapisao sve rezultate (jedan po jedan rezultat, za svako
pojedinaćno pogaČanje zapisano je łta je ispitanik rekao, a koja
je karta stvarno bila), a kroz nekoliko godina jedan belešnik
uzeo je da sabere i obradi
neke od tih rezultata, drugi je uzeo druge i - pokazao
se "efekat belešnika", ovih naknadnih.

Sa konvencionalnog stanoviłta, moramo proşi kroz neke vrlo ćudne

mentalne akrobacije
da bismo objasnili tako nełto. Kako moše neko ko se ukljućio u
projekat tek godinama kasnije, neko ko je ućesnicima bio potpuno
nepoznat, i to se ukljućio samo da bi veş zapisane podatke
sreČivao i sabirao, da utiće na tok ogleda ? Zar
posezanjem iz buduşnosti ? Ali za Vokerovu teoriju tu nema
problema. Ta moguşnost proistiće iz temporalne i prostorne
invarijantnosti u mernom vidu kvantnomehanićke teorije.
Posmatrać koji gleda jedan ogled iz buduşnosti moše da utiće na
njega jer je proces temporalno invarijantan. Dakle, problem koji je
za konvencionalnu analizu vrlo tełko rełiv, za kvantnomehanićku
analizu postaje lako rełiv. (Ali razlićiti kvantnomehanićki modeli
razlićito tumaće naćin na koji posmatrać iz daleke buduşnosti moše
uticati na kolabiranje vektora; to şemo videti kasnije.)

PredviČanja. Stišemo do jednog od velikih trijumfa

kvantnomehanićkog modela. Temporalno-invarijantni element kolapsa
vektora stanja nadahnuo je istrašivaće da potraše jednu
zaista zapanjujuşu pojavu, retro-PK, to jest psihokinetićko
delovanje unazad kroz vreme.

Objasnişemo łta to, zapravo, znaći tako łto şemo razmotriti jedan od
Łmitovih izuzetnih, divnih ogleda na ovu temu. Łmit je uredio da
jedna REG małina proradi i da proizvede seriju nasumićnih
binarnih brojeva koji su snimani na magnetnu traku, i to
na dva razlićita kanala, i koji su na njoj i ostajali, a da ih
bał niko nije tada video niti na ma koji naćin doznao. Satima ili
danima kasnije Łmit je dovodio ispitanike i postavljao im na
glavu slułalice. Iz leve slułalice dopirala je serija pucketavih
zvukova. Iz desne slułalice dopirala je druga, zasebna serija
pucketavih zvukova. Naravno, to su bili zvuci dobijeni tako łto je
pułtana ona traka. Od svakog ispitanika se trašilo da se
usredsredi i da svojom voljom utiće da pucketanje u jednoj
slułalici bude ućestalije nego u drugoj. To znaći da se na jednom
kanalu moralo naşi nełto viłe signala nego na drugoj; a to bi
bilo moguşe jedino ako bi ispitanik mogao samim svojim htenjem,
svojom voljom, da utiće
na REG małinu unazad kroz vreme - dakle, da utiće na odavno
zavrłeni proces snimanja
trake.

112
Rezultati su bili izrazito iznad nivoa puke slućajnosti. Kasnije
je joł nekoliko istrašivaća prijavilo jake retro-psihokinetićke
rezultate. Sad je retro-PK efekat veş solidno dokumentovan,
a to znaći da su kvantnomehanićke teorije paranormalnih moşi
ispoljile klasićnu vrlinu dobrih naućnih teorija - predskazale su neke
sasvim nove eksperimentalne rezultate o kojima dotad niko niłta nije
ni slutio, a koji su potom zaista dobijeni. Ova vrsta ogleda ne
bi nikako pala na um onima koji bi se oslanjali na druge,
ranije teorije paranormalnih moşi.

Vokerov kvantnomehanićki model (a, verujemo, i veşina drugih

kvantnomehanićkih modela) daje joł jedno predviČanje. Pretpostavimo
da je neko merio psiholołko stanje ispitanika u vreme kad je REG
małina radila i nabacivala na traku pucketave zvuke, i da
je, mnogo kasnije, opet izmerio psiholołko stanje tih istih
ljudi u vreme kad su im
stavljane slułalice na glavu i kad im je prvi put rećeno łta
treba da rade. Bilo bi vašno samo njihovo psiholołko stanje u ovo
kasnije vreme. A mi bismo mogli uprilićiti razne postupke da tada
manipuiliłemo njihovim psihićkim stanjem : na primer, da poveşavamo
ili smanjujemo nivo brišnosti kod tih ljudi kako bismo testirali
ovu prognozu. Nije nam
poznato da je do danas taj vid kvantnomehanićkih teorija
testiran kako treba, ali predviČanje je jasno i moše se
testirati lako, pa bi, prema tome, zaista trebalo da se neko
angašuje oko toga.

Paradoks. Element prostorne i temporalne invarijantnosti u

kvantnomehanićkim modelima ne samo łto je izvor njihove
velike snage i vrednosti (łto se pokazalo generisanjem
retro-PK testova) nego je, u isti mah, i njihova Ahilova peta.
(Ali to je viłe unołenje nekih opłtih nedoumica kvantne fizike u
parapsihologiju, nego łto je odlika parapsihologije same.) Tełkoşa
je sledeşa : ako posmatrać iz buduşnosti moše uticati na dogaČaje
koji su se dełavali u prołlosti (kao łto je bilo u
ogledima sa "efektom belešnika") onda se moramo zapitati - koji
posmatraći, iz koje buduşnosti ? Ima li taj proces ikakve granice ?

Razmotrimo joł jedan Łmitov pionirski ogled. U jednoj kasnijoj

studiji retro-psihokineze on je nekim ispitanicima pułtao istu traku
sa pucketanjima ćetiri puta ispoćetka, a da oni
to nisu ni znali niti primetili. Zahtev je bio isti : uticati
da na jednoj slułalici pucketanje bude ćełşe. I stvarno se na
jednom kanalu nałlo pucketanje znatno ćełşe : efekat je bio mnogo
jaći nego kad je traka pułtana samo jednom. Drugim rećima,
postoji kumulativni efekat : pokułaj ponavljan ćetiri puta uzastopno
izvrłio je snašnije delovanje na prołlost. Ali to otvara "problem
divergencije" : ako se u joł daljoj buduşnosti dogodi
novo preslułavanje (a to moše da znaći i ukljućivanje novih
posmatraća, drugih ljudi) oni bi takoČe mogli da se umełaju u
kolabiranje vektora stanja.

Razlićiti kvantnomehanićki modeli imaju razlićita rełenja

za ovaj problem. Jedna strategija sastoji se u tome da se
kljućna uloga prepusti povratnoj sprezi. Razlog łto, na primer,
ćitaoci strućnih ćasopisa imaju vrlo malo uticaja na tok ogleda
koji su u tim ćasopisima prijavljeni jeste to łto ne dobijaju
mnogo povratne sprege; doznaju mošda samo ukupan, objedinjen
statistićki rezultat ogleda. Bez povratne sprege koja bi
obuhvatala jedan po jedan detalj celog toka ogleda oni na taj
tok ne mogu uticati. Voker tvrdi da postoji jedno
prostorno-vremensko invarijantno "povezivanje" posmatraća dogaČaja
koje je takvo da su posmatraći iz buduşnosti veoma
sputani u svakom eventualnom pokułaju da kolabiraju vektore
stanja u prołlosti; ali bişemo połteni i priznaşemo da
Vokerovu logiku u ovom pogledu nismo uspeli da pratimo. Rvanje sa
problemom divergencije razlićitih uticaja iz buduşnosti ostaje
vrlo tešak problem za kvantnomehanićke teoretićare paranormalnih
moşi. Ne bismo šeleli tvrditi da kvantnomehanićki modeli nemaju
svoje
veoma ozbiljne probleme : imaju ih. Ali imaju i dodatnu podrłku iz
novog pravca.

113

Nasumićnost je, po Vokeru, kljućna odlika one małine koja se

naziva ćovek. "Tunelsko"
zadiranje elektrona kroz prepreke u sinapsama u mozgu i ESP
uticaj svesti na nasumićne kvantnomehanićke dogaČaje izvan tela, jesu
dva presudna nasumićna fenomena. Bez takve nasumićnosti ne bi (po
Vokeru) moglo biti nikakve paranormalne moşi.

Ovaj deo teorije sugeriłe da psihokinetićka moş ne moše uticati

na dogaČaje koji su samo pseudo-nasumićni. Generator
pseudo-nasumićnih dogaČaja je małina koja koristi neki algoritam da
generiłe niz dogaČaja koji şe lićiti na nasumićnost. Voker tvrdi
da PK ne moše delovati na rad takvih generatora. Ogledi su, meČutim,
pokazali da PK utiće i na pseudo-nasumićne małine, mada slabije nego
na one sa istinskom nasumićnołşu. Zbog ćega je to moguşe ? Zbog
toga łto i kao poćetak datog algoritma mora da postoji neki
dogaČaj koji je "okidać" - naime, mora postojati poćetna taćka za
koju se ponekad kaše
da je "broj-semenka". Połto se taj broj-semenka odabira zaista
nasumce, podlošan je PK delovanju ! Zasad niko nije
smislio postupak koja bi poniłtio to jezgro prave
nasumićnosti u pseudo-nasumićnoj małini. (Ili, bar, parapsiholozi
nisu doznali za to.) Vokerov model ovde daje jedno predviČanje
koje se svakako moše testirati, i mi sa nestrpljenjem oćekujemo
dan kad şe neko uraditi taj posao. Vašno je da model bude u
naćelu podlošan testiranju.

Vokerova teorija takoČe predviČa da slošenost procesa koji

dovodi do generisanja nasumićnih dogaČaja nije vašna kao ćinilac.
(Pod nekim okolnostima, slošeniji sistemi mogu, zapravo, davati
veşe moguşnosti za kolaps talasnih funkcija, kao u slućaju
"tumbanja" viłe kockica odjednom ili u Dšanovoj nasumićnoj
mehanićkoj kaskadi, gde nastaje veşi broj zaista nasumićnih
dogaČaja). Ovo predviČanje podršano je, opet, Łmitovim radom sa
jednostavnim i slošenim REG małinama.

Uzgred, ovaj postulat nasumićnosti pomaše da odbacimo jednu staru

zamerku skeptika u vezi sa PK, koju je Hansel ponovio. Załto
psihokinetićari, pita Hansel, ne mogu upotrebiti svoju moş da proizvedu
silu kojom bi makar samo malćice pomakli kazaljku apotekarske vage
? Ćemu kockice ? Odgovor je, po Vokeru, oćigledan : mnogo je
lakłe uticati na jedan dinamićki sistem (na kockice koje se
prevrşu leteşi kroz vazduh ili na opaljivanje impulsa u REG
małini) nego na neki statićki sistem u kome nema mnogo nasumićnih
kvantnih dogaČaja (apotekarska vaga sa tasovima u ravnoteši).
Dinamićki sistemi imaju, veş po svojoj prirodi, mnogo veşu
nasumićnost, pa je zato lakłe uticati na njih. To ne znaći da su
"makro-PK efekti", kao levitacija nepomićnih predmeta, nemoguşi ili
da se nikad ne dełavaju, nego samo znaći da şe biti daleko reČi
i da şe ih biti daleko teše izmamiti od subjekta. Ovaj
element u Vokerovoj teoriji takoČe je u saglasnosti sa
belełkama Vilijema Brauda o dinamićkoj prirodi ciljnih sistema kao
kljućnoj varijabilnoj velićini u bio-PK istrašivanju. TakoČe nam
pokazuje da raniji istrašivaći, koji su tvrdili da fizićke osobine
ciljeva u PK ogledima ne utiću na rezultate, naprosto nisu
gledali one prave osobine. Da su proućavali odnos statićkog i
dinamićkog, da su razmatrali koji ciljevi su labilni, nałli bi razlike
(Voker kaše da su ih, zapravo, i nalazili, ali da nisu uviČali znaćaj tih
svojih uoćavanja.)

Bał kao łto ova teza "smiruje" Hanselovo pitanje, ona takoČe
uspeva da se udruši sa Stenfordovim sugestijama o razlozima zbog
kojih su izmenjena stanja svesti povoljna za ispoljavanje
paranormalnih moşi. Kad se mozak u takvim izmenjenim
stanjima "de- strukturiłe" (a to se primeşuje po halucinacijama,
ćudnim i bizarnim slikama i naćinima razmiłljanja, i tako dalje),
onda, po Vokerovom modelu, treba oćekivati poveşanje broja zaista
nasumićnih dogaČaja u njemu, a time i veşu moguşnost svesti da
utiće na kolaps talasnih funkcija, to jest vektora stanja.
Ovde postoji jasno podudaranje fizike i fiziologije.

114

Tako stišemo do same svesti. Filozof Dšilbert Rajl svojevremeno se

podsmevao pojmu
svesti, tvrdeşi da je to samo "duh u małini". Po Vokerovom
miłljenju, meČutim, to je veoma delotvoran duh.

Prema Vokeru, kljućni element jeste cilj svesti. Łta posmatrać šeli videti
? Łta prišeljkuje, kakva je njegova (kako bi to Stenford rekao)
dispozicija ? Svest je jedan parametar koji utiće na kolaps
talasne funkcije. Sada smo na ćisto psiholołkom nivou istrašivanja,
jer istrašivać jedino moše da postavlja pitanja subjektu, ako šeli
saznati łta je u njegovoj svesti (ili moše ućiniti neki pokułaj da
manipuliłe njegovim šeljama ili dispozicijama).

MeČutim - tu stvari postaju zanimljive - Vokerova teorija

tvrdi da postoji odreČeno ogranićenje sposobnosti svesti da utiće
na fizićke sisteme. U veşini kvantnomehanićkih teorija postoji, kao
łto smo videli, neki oblik ogranićenja povezan sa jaćinom
povratne sprege, ali Voker predlaše i ogranićenje u pogledu
kolićine informacija (u matematićkom smislu) koju svest moše
predati (to se kaše : "saopłtiti") jednom fizićkom sistemu.
Pojedinosti Vokerovih derivacija ovde nas ne zanimaju;
vašno je znati da njegovi postulati o "kapacitetu kanala"
svesti (svesti kao ćinioca koji deluje na svet) daju neka
konkretna predviČanja koja se mogu testirati.

Najvašnije od njih jeste predviČanje da şe razmera

signal/łum u ogledima sa paranormalnim moşima biti nezavisna
od osnovnih verovatnoşa za uspeh ili neuspeh. Razmotrimo neke
oglede o kojima smo veş govorili. U nekom Łmitovom ogledu
sa binarnom REG małinom "osnovna verovatnoşa" za postizanje
uspeha jeste 50%, a to znaći 1 :2. Drugim rećima, postoje dve
podjednake moguşnosti, pa su izgledi da pukim slućajem "nabodeł"
onu pravu taćno jedna polovina. U ESP ogledu sa
pogaČanjem karata, ako na njima ima pet moguşih simbola, izgledi
da nasumce pogodił onu šeljenu
je 1 :5, ili, 20%. Za pokułaje psihokineze sa baćenom kockicom
za kockanje, znamo da izgledi da šeljena strana padne ćistom
slućajnołşu nagore iznose 16,67 odsto, jer svaki put şe pasti
samo jedna od łest moguşih - 1 :6. Dakle, ukratko
rećeno, osnovna verovatnoşa jeste ona da se nełto "potrefi"
potpuno slućajno, pukim slućajem. Voker tvrdi da, ako su svi drugi
elementi isti, nema razloga da se pretpostavlja da şe svest
saopłtiti viłe informacija jednom od tih sistema nego bilo kom
drugom. Razmera izmeČu
(korisnog, šeljenog) signala i (nekorisnog) łuma, to jest
buke, merena statistićki i
iskazana kao stepen neverovatnoşe da se nełto postigne pukim
slućajem, bişe ista i za velike i za male osnovne verovatnoşe - za
bilo kolike.

Pa łta ? Pa, to da je ovo predviČanje sasvim razlićito od onoga

łto kašu drugi modeli, to jest druge teorije o moguşim naćinima
delovanja paranormalnih moşi. Razmotrite, na primer, jedan privlaćan
model paranormalnih moşi koji kaše da prilikom jednog ogleda,
ponovljenog izvestan broj puta, paranormalna moş proradi
ponekad, a kad proradi,
izazove kolaps talasne funkcije takav da se postigne upravo onaj
šeljeni ishod. Koliko
ćesto şe proraditi, to je stvar koja bi trebalo da ostaje prilićno
postojana tokom vremena. Recimo da şe proraditi u 10% slućajeva
(poprilićno visoka vrednost, ali neka nam posluši
kao ilustracija). Kad bi to tako bilo, onda bi se razmera
signal/łum menjala dramatićno prilikom promene osnovne verovatnoşe.

Załto je to tako ? Razmotrite jedan binarni REG ogled. Neka

paranormalna moş uspełno deluje u 10% slućajeva. Znaći, u svakih
sto pokułaja ispitanik şe deset puta uspełno ukljućiti svoju
paranormalnu moş i time obezbediti pogodak (šeljeni
rezultat). U preostalih 90 slućajeva neşe. To znaći da u tih 90
slućajeva ostaje vladavina ćiste, puke slućajnosti, tako da şe on
pogoditi u 45, a promałiti u 45 slućajeva. Znaći ukupno şe imati
55 pogodaka, a to je 1,1 puta viłe nego łto bi puka slućajnost
dala. A zamislimo sada ogled u kome je udełeno da REG małina
połalje svaki puls u samo jedan od 10 moguşih kanala. Zahvaljujuşi
paranormalnoj moşi, ispitanik şe od svakih 100 pogoditi u
10 pokułaja, a u preostalih 90 slućajeva njegova
paranormalna moş neşe ni biti

115
ukljućena. A tu şe (zato łto ima 10 kanala niz koje signal moše
da otputuje) pukom slućajnołşu pogoditi samo 9 puta. Promałişe
81 put. Ukupan broj pogodaka u 100 pokułaja bişe 19, łto
je ćak 1,9 puta viłe od stope uspeha koja se mogla oćekivati da
je ispitanik nagaČao zaista naslepo. Tih 1,9 daleko su veşi uspeh
nego 1,1 a to znaći ne samo uspełnije nagaČanje nego i
mnogo veşu razmeru signal/łum (veşu u korist signala).

Model sve-ili-niłta predviČa da şe razmera signala prema łumu,

kao i iznos
neverovatnoşe da se uspeh "nabode" slućajno, zavisiti od osnovne
verovatnoşe. Vokerov model kaše da neşe nimalo. Dokazi kojima
raspolašemo sugeriłu da je Vokerov model taćniji, iako ovde ne
mošemo u celosti odbaciti psiholołke ćinioce (ljude mošda viłe
obeshrabruju testovi sa paranormalnim u kojima je verovatnoşa
pogotka mala, a kad su obeshrabreni oni, mošda, gube motivaciju).
U svakom slućaju, ono łto je ovde vašno jeste nełto łto je
donedavno bilo tełko i zamisliti : postojanje preciznih
matematićkih iskaza o tome kako bi paranormalna moş trebalo da deluje.

Pokułajmo da svedemo jake i slabe strane ovih tełkih,

kontraintuitivnih,
kvantnomehanićkih modela paranormalnih moşi i da vidimo u kom
pravcu se kreşe ta oblast izućavanja, u kojoj se protivurećnosti
nastavljaju.

Jake strane kvantnomehanićkog modela jasno su vidljive. Logićki su

dobro utemeljene. Fizika iza njih neobićna je zato łto na
neobićan naćin tumaći izołtravanje talasne funkcije, ali nije
besmislena. Ovi modeli daju predviČanja koja se mogu u praksi
proveriti
i nude razumna objałnjenja za neke ćinjenice koje veş dugo
zbunjuju parapsihologe. Ovi modeli su generisali barem jednu sasvim
novu liniju istrašivanja, a mogli bi ponuditi mnoge nove magistralne
pravce istrašivanja.

Ipak, ostaju tełkoşe. Teorija je kontraintuitivna, ali to je,

donekle, zato łto neki od problema povezanih sa njom (kao łto je
problem divergencije) jesu neposredno uneseni,
to jest preneseni iz same fizike - a to je jedna poenta koju
neki Vokerovi kritićari nisu shvatili. Ponajmanje je jasna,
naravno, relevantnost kvantnomehanićkih modela za spontane
paranormalne dogaČaje, ali objałnjavanje takvih dogaČaja i
nije osnovni zadatak teoretićara kvantne mehanike.

Preostaju joł neki problemi koji izazivaju neslogu i razdor

kad su
u pitanju kvantnomehanićke teorije. Mi ne znamo da li je svest, sama po
sebi, dovoljna da kolabira jednu talasnu funkciju. Godine 1989. Edvin
Mej je prijavio jedan ogled koji je, po nałem uverenju, od
kapitalnog, prekretnićkog znaćaja, a koji sugeriłe da svest, mošda,
ipak nije potrebna za kolabiranje talasne funkcije; to je
presudno pitanje, pa smo zaista zaćuČeni da niko u fizici,
koliko znamo, do danas nije izvrłio ponavljanje ovog ogleda. Osim
toga, istina o danałnjim fizićarima je sledeşa : veşina njih i
danas je vezana za kopenhagensko tumaćenje problema merenja,
tumaćenje koje (ma koliko oni prićali o prirodi mernih sistema
i o meČudejstvima mernih sistema sa kvantnomehanićkim svetom)
ostaje, u sułtini, jedan prazan ne-odgovor, jedna proizvoljna
izjava da na tom mestu postoji zapreka koja onemoguşava dalje
razumevanje.

Postoje dva glavna naćina da se razmatraju Vokerov model i modeli

drugih teoretićara nadahnuti kvantnom mehanikom.

Jedan naćin sastoji se u tome da se u njima vide precizne

formulacije podlošne preciznoj eksperimentalnoj proveri, posle ćega
şe se taćno znati łta je taćno a łta je netaćno. Ali ako şemo
biti pragmatićni, to nije najpametniji prilaz. Pametnije je, i
korisnije, pogledati od kojih modela ima koliko koristi. Da li neki
model omoguşuje predviČanja koja se mogu testirati ? Da li objałnjava
podatke kojima veş raspolašemo ? Da li nas vodi nekim novim magistralnim
putevima istrašivanja ? Presudna proba vrednosti ili bezvrednosti
svake

116
teorije jeste : da li sugeriłe nove oglede i da li podstiće istrašivaćke
poduhvate koji vrede truda. U tom pogledu, kvantnomehanićki modeli
imaju łta da ponude parapsihologiji. Mi
ne kašemo da su istiniti; łtaviłe, kašemo da je to besmislen
naćin razgovora o njima. Kašemo da su korisni. U tom smislu, oni su
uvašavanja dostojna nauka.

U tom pogledu, kvantnomehanićki teorijski modeli bitno se razlikuju od

spekulacija Dšona
Hejsteda o objałnjavanju paranormalnih dogaČaja pomoşu fizićke
teorije Evereta i Vilera
o postojanju viłestrukih vaseljena. Hejsted sugeriłe da se
paranormalni efekti dogaČaju onda kad se uz pomoş nećije
paranormalne moşi otvori komunikacija izmeČu svetova, izmeČu
uporednih vaseljena, tako da dogaČaj koji je u ovoj Vaseljeni
slabo verovatan
"proČe kroz kapiju" iz neke druge vaseljene, gde je aktuelizovan,
to jest desio se, u nału Vaseljenu, tako da se desi ovde. (Ili :
i ovde.) To, da se razumemo, nije u skladu sa najosnovnijim
postulatom fizike - da razlićite vaseljene jedna drugu
iskljućuju; osim toga, ne vodi nas ni prema kakvim
proverljivim ekskluzivnim predviČanjima. (To
"ekskluzivnim" bi znaćilo : predviČanja koja proistiću samo i
jedino iz Hejstedove teorije,
ni iz jedne druge, pa, prema tome, ako bi se dokazalo da su
taćna, time bi i taćnost bał Hejstedove teorije, za razliku od
svih ostalih, bila dokazana.) Vidimo, dakle, koliko su nadmoşni
pojedini kvantnomehanićki modeli, kao łto je Vokerov.

Da li se kvantnomehanićke teorije kreşu u nekom pravcu ? Tu

šivot postaje zanimljiv. One nisu, poslednjih godina, nadahnule
mnogo novih ogleda. To je delimićno, sumnje nema, zbog toga łto
su ogledi koji iz kvantne mehanike proistiću ćesto slošeni, ćudni
i suprotni ljudskoj intuiciji. Veşina parapsihologa diplomirani
su psiholozi i oseşaju se nelagodno kad se naČu u blizini
ćudnovatih kvantnomehanićkih modela (koji su takvi zato
łto je kvantna fizika, iz koje su izvedeni, veoma ćudnovata
nauka). Iz tih razloga mnogi
parapsiholozi radije se drše dobrih starih naćina ESP i PK
testiranja. Joł dva ćinioca ovde
su od znaćaja. Prvo, iako kvantnomehanićki modeli kašu da su
psiholołki ćinioci kod posmatraća od kljućnog znaćaja za kolabiranje
vektora stanja (a to znaći i za pojavu i prirodu ESP efekata),
oni te efekte ostavljaju, sasvim opravdano, u domenu psihologije.

Iz tog razloga i parapsiholozi teše da se pridršavaju psihologije;

ona je, ipak, nauka koju
su proućavali. Drugi ćinilac jeste taj da je u poslednjih desetak
godina u parapsihologiji postignut dramatićan napredak pomoşu
jednog postupka o kome şemo govoriti u zavrłnom poglavlju, a
koji je poznat kao "metaanaliza". Bał kao łto su Breid i
Eliotson imali taj peh da svoju hipnotićku anesteziju ponude
javnosti upravo u vreme kad je naiłlo nełto mnogo bolje
(hloroform), tako i kvantnomehanićki modeli mošda ostaju
potisnuti zato łto je, koliko vidimo, naiłlo nełto joł bolje.

Vratişemo se kasnije pitanju da li je parapsihologija nauka ili

pseudo-nauka, koje smo dodirnuli tvrdnjom da su kvantnomehanićke
teorije dostojne naućnog uvašavanja. U nałem sledeşem poglavlju
iskoraćişemo iz granica nauke i istrašişemo jednu temu koja
je zaokupila veş pionire parapsihologije. Smatramo da je to
tema koju ne mošemo
prenebregavati i o kojoj su se mošda i mnogi ćitaoci zapitali : šivot posle
smrti.

117
+ !

Nał glavni posao u ovoj knjizi bio je, do sada, razmatranje sve
obimnijih naućnih dokaza
da odista postoje anomalije koje se moraju oznaćiti terminima
"paranormalna moş" ili
"paranormalno", kao i navoČenje teorija o tome kako bi ta
paranormalna moş mogla delovati, kada bi mogla delovati najbolje,
ko bi je mogao najdelotvornije koristiti, łta bi
se njome moglo postişi i tako dalje. Ali za sve to vreme smo
prenebregavali ono "veliko pitanje" koje je raspaljivalo małtu prvih
sistematskih istrašivaća paranormalnih moşi : mogu li ljudska
bişa da opstanu i posle svoje fizićke smrti ? Britanski
istrašivaći u devetnaestom veku nisu se ogranićavali na puko
verovanje u to; okrušeni trijumfalnim materijalizmom svoje epohe,
teorijom evolucije i naućnim ateizmom, oni su bili rełeni da
svakako potraše i dokaze.

Za upułtanje u ovu temu nisu bał svi parapsiholozi podstaknuti religijom

(kao łto su neki kritićari netaćno tvrdili). Mi şemo se u tu
temu upustiti iz nekoliko razloga, uprkos ćinjenici da şe nas
ta tema prisiliti da napustimo granice naućnog metoda i naućnog
vrłenja ogleda. Prvi razlog je istorijski : šivot posle
smrti bio je vašno pitanje u razmiłljanjima nałih najranijih
kolega. Ne kašemo da su oni bili, niti da nisu bili, ćasni i
nepristrasni u svojim nastojanjima da doČu do odgovora; samo
kašemo da ne bi bilo sa nałe strane korektno da se odrićemo
istorije svoje sopstvene discipline. Drugo, ova tema pojavljuje se
u došivljajima mnogih ljudi. Mnogi je i smatraju znaćajnom, jer
da nije tih mnogih, ne bi ni danałnji spiritistićki medijumi imali
tako postojano, stalno tršiłte za svoje usluge, to jest tako
postojan priliv klijenata. Kao treşe, mi imamo utisak da najbolji dokazni
materijal kojim raspolašemo zaslušuje i zavreČuje naućno razmatranje
zato łto
je veoma visokog kvaliteta. Ne mošemo bešati od ćinjenica samo
zato łto nam nije po
volji jedna oblast. Lićno govoreşi, nemamo bał mnogo
volje da raspravljamo o implikacijama raznih istrašivanja iz
oblasti reinkarnacije, ali ipak neşemo prenebregavati,
a ni ismevati dokazni materijal koji o tome postoji.

Postojanje paranormalnih moşi kao da sugeriłe da um, ili svest,

moše da deluje izvan
tela. To je najoćiglednije u slućaju psihokineze, gde ljudska
volja, po svemu sudeşi, deluje na udaljene objekte i
dogaČaje. Svest, ako šelite da se tako izrazite, nije
lokalizovana, ona nije ogranićena na fizićku zapreminu nałeg mozga.
Pa, ako je tako, onda je logićno da potrašimo i neke dalje
dokaze o izdvojenosti uma od tela. Nała prva luka u koju şemo
doploviti jeste vantelesno iskustvo, VTI, poznato i kao
astralna projekcija, astralni let ili astralno putovanje - takve
izraze koristili su neki autori, malo viłe skloni okultnom, kad su
pisali o VTI. Mi şemo sve te njihove astralne svetove sasvim izostaviti
iz nałih razmatranja i posvetişemo pašnju, prvo, pitanju kako je
to kad vam
se dogodi VTI. Ovde je tipićna, mada vrlo kratka, izjava jednog
osmogodiłnjeg dećaka o VTI : "E, da znate samo łta mi se desilo.
Lešao ja na krevetu i ćitao nełto, i odjedanput kao poćnem da
se dišem u vazduh. Podignem se ja sve do blizu plafona. Onda
pogledam dole i vidim sebe kako lešim na krevetu. Onda se
spustim polako. Posle toga sam pozvao..."

Da li se takvi dogaČaji zaista dełavaju ili su samo halucinacije

? Ako bi um mogao na ovaj naćin da isplovi iz tela, zar ne bi
mogao i trajno da ga napusti, a ipak da oćuva svoj integritet i
svoju koherentnost, pa i posle smrti tela ? Ova
moguşnost naroćito se izołtrava kod jedne posebne vrste VTI, koja
je poznata kao "iskustvo blizine smrti" ili IBS. Pojedini ljudi koji
su bili vrlo blizu smrti, na primer klinićki mrtvi neko vreme, a onda
reanimacijom vraşeni u šivot, prijavili su da im se ćinilo da
njihov um plovi nekud, izlazi
iz tela, u to vreme.

Nał sledeşi korak bio bi da pogledamo kakvi dogaČaji sugeriłu da

bi um mogao nastaviti
da deluje posle smrti tela. Ti dogaČaji bili bi : priviČenja
(prikaze, aveti, sablasti) mrtvih

118
ljudi, razgovori sa njima posredstvom spiritista (medijuma), dokazi
o navodnim "ranijim šivotima" prikupljeni tokom takozvane hipnotićke
regresije, kao i neposredno proućavanje pojedinaca koji ostavljaju utisak
da su reinkarnirani iz nekih ranijih šivota.

Moše li se dati konaćna naućna presuda o pitanju šivota posle

smrti ? Tu postoji jedno trnovito pitanje. Pretpostavimo da jedan
medijum poćne da saopłtava podrobne podatke
o nekome ko je umro, i da mi onda ustanovimo, na
osnovu dokumentacije ili kroz razgovore sa ljudima koji su tog
pokojnika ili pokojnicu poznavali, da je medijum sve taćno rekao.
Pretpostavimo da su dokazi toliko jaki da mi, bez ikakve razlošne
sumnje, zakljućimo da medijum ni na koji naćin osim
paranormalnim putem nije mogao doznati
sve to o preminuloj osobi. Pa i tada neşemo imati nikakav dokaz
da je umrla osoba na neki naćin duhovno prešivela i dostavila
informacije spiritisti. Jer, ako smo mi mogli da proverimo
informacije (da pogledamo dokumentarne izvore, da razgovaramo sa ljudima),
onda je i spiritista mogao, pomoşu ESP, da dokući sadršinu
upravo tih istih dokumenata
ili pomoşu telepatije da nasluti ćega se seşaju prešiveli poznanici
umrlog ćoveka. Za to je medijum mogao upotrebiti izuzetno jaku vrstu
vanćulnog opašanja, takozvanu super- ESP. Na ovu moguşnost
vratişemo se kasnije, ali u teoriji super-ESP je
alternativa pomoşu koje mošemo osporiti svaku tvrdnju i priću o
komunikaciji sa mrtvima.

Uprkos tome, kao i uprkos ćinjenici da veliki deo dokaznog

materijala koji şemo uzeti u razmatranje zaista nije plod nikakvog
naućnog vrłenja ogleda, mi ipak mošemo doşi do nekih razlošnih
zakljućaka o šivotu posle smrti. Ovde treba da usvojimo naćelan
stav francuskih "istrašnih sudija", a to vam je, u Francuskoj,
slušbeno lice koje ne sudi nego samo prikuplja i analizuje sve
moguşe podatke i dokaze koji bi mogli biti u vezi sa
poćinjenim krivićnim delom. Treba da koristimo svoju racionalnost,
svoje oseşanje za verovatnost i za razlošnu sumnju, i pomoşu
toga da procenjujemo koliko ubedljivo izgleda ovaj ili onaj
prijavljeni slućaj. Nema ni govora o konaćnoj naućnoj presudi, ali
se moše doşi do provizorne naućne razumne procene.

"Bila sam vrlo umorna, i to fizićki premorena, zaista, ali

moj um bio je bał veoma
aktivan. Prilegla sam da se malo odmorim, bilo je kasno po
podne. Osetila sam neko ćudnovato peckanje u rukama i nogama,
onda sam zaćula neko zujanje... Bila sam svesna da mi se
stvara neki pritisak oko glave ili u glavi, a onda kao da me
je nełto ponelo kroz neki mraćan tunel, velikom brzinom... To se
zavrłilo, pogledala sam oko sebe i po svemu stekla utisak da
lebdim metar ili dva iznad postelje, joł u toj istoj sobi.
Bacila sam pogled nadole i videla svoje telo tamo, ispod mene.
Iz nekog ćudnog razloga zagledala sam se sa velikom pašnjom
u jedan ćudan pramen paućine na vrhu mog ormana za odeşu...
To me je pomalo uplałilo, pa sam se uprla snagom volje da se vratim
u svoje telo. Kao da me je povukao neki kanap ili nit, vratila
sam se, i to putanjom
(mada u ovo nisam sigurna) kroz svoju glavu. Malo sam se trgla
i pridigla se u sedeşi pološaj. Sve to bilo je savrłeno
neoćekivano. Kad sam se malo pribrala, pogledala sam
łta ima na tom ormanu. I zaista, ona paućina je bila tamo i izgledala je
bał tako."

Ovakva VTI nisu retkost. Bilo je raznih anketa o tome, pitanja

su postavljana na razlićite naćine, ali ćini se da je nekih deset
 ili dvadeset posto od ukupnog stanovniłtva imalo nekada u svom
šivotu barem jedno slićno iskustvo. Jedna veoma mala
manjina prijavljuje dva ili viłe VTI. Dakle, takve stvari ne
govore samo neki ćudaci, niti samo oni drugari koji vole da se
rasprićaju o "astralnim" putełestvijima.

Da li se tokom VTI koristi ESP ? Osoba iz gornje priće "videla"

je nełto łto iz normalne ljudske perspektive nije bilo dostupno
pogledu; to otvara moguşnost da je um isplovio iz tela i
paranormalnim putem postigao jedno opašanje.

Ćarls Tart je prijavio jedan zanimljiv ogled u kome se šeleo

proveriti upravo taj efekat. Jedna šena koja je veş imala
vantelesna iskustva lešala je na krevetu u jednoj sobi. Na

119
njenu glavu bile su prikljućene elektrode EEG małine,
da bi se snimao njen elektroencefalogram. Ona je iz tog
pološaja uspela da proćita, taćno, petocifreni broj ispisan na
papiru pološenom na vrh ormana u drugoj, susednoj sobi. Karl Osis
izveo je
joł domiłljatiji ogled u kome je ispitanik lešao u jednoj sobi
dok se u drugoj sobi nalazio jedan izuzetan ESP ciljni predmet.
Bila je to małina koja je projektovala slike na takav naćin da
ih nije mogao videti niko osim neke osobe koja bi dołla i stala
taćno ispred te małine. Ispitaniku je rećeno koje su to slike,
on ih je, dakle, znao, ali trebalo je da pogodi kojim şe se
redosledom one pojaviti. Niko nije pułten da uČe u tu drugu
sobu; dakle, te optićke informacije nije mogao primiti niko. Pa
ipak, ispitanik je nepogrełivo pogodio kad je koja slika pułtena.
Za sebe je tvrdio da oseşa veliko pouzdanje da şe taćno pogaČati.
Ogled je ponovljen joł dvaput, i svaki put je taj subjekt
nepogrełivo pogodio redosled tih slika. Neverovatnoşa da on to
pogodi pukim slućajem bila je veoma velika.

Osisov ogled je, prividno, naroćito povoljan za nałe

sadałnje razmatranje zato łto stićemo utisak da je neki deo uma
tog ispitanika doplovio pred projektor i video kad se prikazuje
koji optićki efekat. Ali to je samo prividno; zasnovano je na
pogrełnoj logici. Ako se pomoşu ESP mogu otkriti podaci koji su
samo na jednom mikrofilmu i nigde drugde, i ako se opet pomoşu
ESP moše u ogledu "nadole skroz" pogoditi koje su karte ispod
kojih u ćvrsto zapakovanom łpilu, onda znamo da je naivno svako
razmiłljanje o vanćulnom opašanju kao o nećem łto je vezano za
lokalizovano ćulo. Osisov pomenuti rezultat mogao bi biti
najnormalnija ESP. Łtaviłe, moguşe je tvrditi da vantelesna
iskustva nisu niłta drugo do ESP efekti praşeni halucinacijama.

Ovaj opłti zakljućak podršavaju dva ogleda Dšona Palmera. U tim

ogledima on je uspeo
da izazove VTI kod dobrovoljaca. U prvom ogledu upotrebio je
vizuelno polje sa spiralom koja rotira. U drugom ogledu obezbedio
je gancfeld uslove, a ispitanicima je govorio da treba da došive
vantelesno iskustvo koje bi im omoguşilo da saznaju nełto o
ciljnoj slici koja se nalazi u drugoj sobi gde je gleda jedan
ćovek. U prvom ogledu ukupni rezultati bili su ispod slućajnosti,
a oni ispitanici koji su došiveli VTI postigli su znaćajno ESP
promałivanje. U drugom ogledu desilo se sve suprotno. Ukupni postignuti
rezultati bili su
iznad nivoa slućajnosti, a kod onih koji su postigli VTI, izrazito iznad
tog nivoa.

Poenta je ovde to da su to upravo isti oni rezultati koje je

Palmer postizao u svojim obićnim ogledima sa gancfeldom i sa
izmenjenim stanjima, gde niko nije ni pominjao, a
ni prijavljivao nikakva vantelesna iskustva. Najizrazitiji ESP
rezultati dobijeni su od onih kandidata kod kojih su se razvila
najjaće izmenjena stanja svesti. To nam sugeriłe da je VTI jedna
suviłnost, beznaćajnost, nełto łto samo moše eventualno
naznaćiti da je ispitanik dospeo u izmenjeno stanje svesti. Mi
to izmenjeno stanje svesti mošemo, u svakom slućaju, meriti i na druge
naćine. Nije nimalo vašno da li se ispitaniku prićinilo da izlazi iz svog
tela, vašno je samo da je dospeo u izmenjeno stanje svesti. Ali da bismo
bili połteni, priznaşemo da su ispitanici u Palmerovim ogledima,
oni koji su prijavili VTI, dali kudikamo drugaćije opise te pojave
nego ljudi kojima se to u šivotu desilo neoćekivano;
kvalitet došivljaja nije bio isti.

Da li su ogledi sa VTI prušili neki bolji uvid u tu pojavu ?

Godine 1976. parapsiholog Robert Moris prijavio je jedan ogled sa uvešbanim

ispitanikom po imenu Stjuart Hareri. Moris je sugerisao da bi
jedan dobar naćin da se testira da li tokom VTI zaista nełto
izlazi iz Harerijevog tela mogao biti sledeşi : da se u blizini
naČe neki monitor, dakle nadzornik, mošda ćovek, a mošda i šivotinja, koji
bi mogao reagovati
na to nełto. Za taj posao odabrana je šivotinja,
Harerijev kuşni ljubimac - njegovo
omiljeno maće. Maće je stavljeno u jedan zatvoren prostor u
drugoj sobi dok je Hareri pokułavao, u nasumićno odabranim
periodima (koji su zahvatili otprilike jednu polovinu ukupnog
vremena ogleda) da "mentalno putuje" ka svom maćetu. Tokom onih
razdoblja kad je Hareri pokułavao da bude u VTI (ako se tako
moše reşi), maće je sedelo mirno, bez ikakvog mjaukanja, i
odavalo utisak da se oseşa dobro i zadovoljno. Tokom druge

120
polovine eksperimentalnog vremena ponałalo se nemirno i mjauknulo
je 37 puta. Ali kad
je isti ovaj ogled ponovljen sa drugom maćkom sa kojom Hareri
nije bio ni u kakvoj dotadałnjoj bliskosti, nije primeşen nikakav
znaćajan efekat.

Da li je, dakle, to malo stvorenje na neki naćin oseşalo Harerijevo

mentalno prisustvo i iz
tog razloga sedelo u miru i tiłini ? Jedan od posmatraća
isprićao je da mu se u jednom trenutku prićinilo da vidi neku
ljudsku sen u blizini maćke; kasnije se ispostavilo (jer to tada
posmatrać nije znao) da je to bilo tokom jednog od razdoblja kad
je Hareri, po svome tvrČenju, došivljavao vantelesno iskustvo.
Ali Hareri je mogao psihokinezom uticati i na maćku i na
tog posmatraća u drugoj sobi, tako da cela stvar ostaje
nedokazana. Isto se moše reşi i za nedavne Osisove studije u
kojima je uspeh na testu prepoznavanja optićke ciljne slike bio
praşen signalima iz ureČaja za merenja napetosti u metalnim predmetima
(kao u Hejstedovim studijama o savijanju metala). Metalni
predmeti bili su u blizini projektora slika. To je,
dabome, moglo biti istovremeno delovanje ESP i PK.

Dšon Palmer izlošio je zamisao da bi jaći dokaz za VTI bio ako bi se moglo
pokazati da su
ESP efekti koji stoje u vezi sa VTI nekako razlićiti po vrsti od
onih bez veze sa VTI. Ali on
je to sugerisao poodavno, a niko dosad, koliko znamo, nije takve
naporedne oglede pokułao da izvede. Aktivnost mozga nadzirana je
tokom VTI, ali bezuspełno; razlićiti eksperimentatori prijavili su
rezultate koji se izmeČu sebe ne slašu.

Mi sada nemamo dobre dokaze na temelju kojih bismo mogli oceniti

da li je VTI stvar ćisto subjektivna ili nije. Ali znamo da su
VTI oseşanja bila ćesto prijavljena u vreme kad
su ispitanici postizali jake paranormalne rezultate, a to moše
znaćiti da je došivljavanje raznih VTI utisaka dobar pokazatelj da
je osoba dospela u psihićko stanje povoljno za ESP delovanje.

Rani hronićari VTI zapazili su da je veliki deo takvih iskustava

bio indukovan velikim
strahom, jakim stresom ili ranjavanjem; ali nastojali su da łto
manje naglałavaju tu istinu, plałeşi se da şe neko reşi da
su sve to bile halucinacije izazvane takvim nevoljama, a
ne "prava" vantelesna iskustva. MeČutim, okolnosti su se
promenile u poslednjih dvadesetak godina, ispoljeno je veliko
zanimanje za VTI indukovana stresom.
Za jednoga od pionira u istrašivanjima na ovom polju smatra se
Rejmond Mudi, ćovek koji je prikupio nekoliko stotina izvełtaja o
slućajevima spontanih VTI i IBS.

Osobeni elementi iskustva blizine smrti

· Neiskazivost. Veoma je tełko rećima opisati sve vidove takvih došivljaja.

· Svest o drugima. Neki ljudi u dubokoj nesvesti kao da

ipak opašaju govor i postupke ljudi oko sebe.
· Smirenost. Izrazito oseşanje spokojstva i mira.
· Zvuci. Ćuju se ili prićinjavaju zvuci kao : zujanje, jaka
zvonjava, fijuk nalik na vetar, ćesto neugodni.
· Mraćni tunel. Oseşaj brzog kretanja kroz mraćni tunel ili
dugaćku peşinu, odnosno dolinu. (Da li je tu poreklo metafora o "dolini
senke smrti" ?)
· VTI vid. Oseşaj posedovanja joł jednog tela, izvan svog fizićkog
tela. Ovo ćesto doČe kao veliko iznenaČenje.
· Susreti sa drugima. Susreti sa "duhovima" ljudi koje je subjekt
poznavao a koji su umrli.
· "Zbunjeni duhovi". (Neuobićajeno.) Bilo je izvełtaja da su
viČeni ljudi koji su
umrli, ali su vezani za neki predmet, osobu ili naviku; ćinilo
se da ih razdire neki sukob ili neka muka. Ostavljaju utisak
da su viłe humanizovani nego drugi
"duhovi".
121
· Bişa od svetlosti. Pojave bişa koja izgledaju kao osobe, ali
sazdana od blistave svetlosti. Ta svetlost, ipak, ne zaseni oći,
to jest ne zaslepi posmatraća; iz takvog svetlosnog bişa kao da
isijavaju silna radost, ljubav i toplina. Izrazita neopisivost
rećima. Takvo bişe ćesto bude sagledano kao vodić ili izaslanik.
· Pregled ućinjenog. Svetlosno bişe skrene umiruşem ćoveku pašnju
na protekli
šivot, na ućinjena dela i na posledice tih dela, ali sve to bez
i jedne jedine reći. Ovo sa ciljem da se uspomene evociraju i
da se o njima razmisli, a ne da se umiruşoj osobi sudi i
presudi. "On (stvor od svetla) pokułavao je kroz svaku od
tih uspomena da mi pokaše nełto. Neprestano je naglałavao znaćaj
ljubavi... Ali
bez ijedne optušbe protiv mene."
· Vizije znanja. (Neuobićajeno.) Kratkotrajna sagledavanja
jednog sasvim
izdvojenog podrućja postojanja, gde kao da sveukupno znanje o
svemu uporedo postoji u nekom bezvremenom stanju. Vrlo izrazita
neiskazivost rećima.
· Gradovi svetlosti. (Neuobićajeno.) Ponekad se viČeni prizor
opisuje, maltene
biblijskim rećima, kao Raj; reke su kao staklo, graČevine od
kristala, a sve je to prošeto i natopljeno svetlołşu.
· Granica. Neka velika voda ili jedna crta na tlu, kapija,
ograda, vrata, ili siva
izmaglica; preşi tamo znaći prihvatiti smrt.
· Spasenje ili pomilovanje. (Neuobićajeno.) Verovanje da stvor od
svetlosti, ili neko drugi, daje pomilovanje za poćinjena dela,
ili spasava umiruşeg od smrti. U takvim slućajevima umiruşi
se ćesto plałi za neku drugu osobu koja je joł u
šivotu, na Zemlji : za braćnog druga kome moše biti slomljeno
srce, ili za dete koje neşe moşi da bude odgajeno onako kako bi to
umiruşi šeleo.
· Povratak. Ćesto se došivi kao razoćaranje, u prvim trenucima,
naroćito kod onih
koji su reanimacijom vraşeni iz klinićke smrti.
· Delovanje na kasniji šivot. Veoma jako pozitivno delovanje.
Nestane svaki, pa i najmanji strah od smrti, poneko prijavi i
poveşanu sposobnost da "oseti" druge ljude (ili ćak ispolji
paranormalnu moş). Ojaćano oseşanje svrhe, cilja. Manje
brišnosti zbog svakojakih šivotnih problema.
· Nerado saopłtavanje drugima. Okolina ćesto reaguje
negativno, sa
nerazumevanjem ili odbacivanjem, kad onaj koji je bio nadomak
smrti prića o ovim stvarima. Zato onaj ko je došiveo IBS naući da o tome
ne prića rado.

Evo jednog prilićno tipićnog izvełtaja o IBS. To je prićao

jednome od nas dvojice, autora ove knjige, jedan ćovek. Pridodali
smo brojeve u zagradama, koji ukazuju na mesta gde
se pojavljuju neki od pobrojanih 17 elemenata.

"Meni je vrlo tełko da to objasnim, tełko je naşi reći za to...

bilo je tu nekih svojstava koja stvarno ne mogu lako
iskazati (1). Dogodila mi se saobraşajna nesreşa. (Prića
pojedinosti o sudaru.) Bio sam nejasno svestan da se oko mene
odvija burna aktivnost,
da ljudi nełto viću, ali sam to vrlo slabo zapamtio (2). Oseşao
sam se ćudno miran, vrlo
spokojan, kao da mi viłe niłta nije vašno (3). Postepeno
sam postajao svestan da putujem kroz nekakvu dugaćku cev (5),
idem sve dalje i dalje, oko mene je to bilo zamuşeno. Mislim
da nisam imao pojma łta sam bio. Ali u daljini sam
video jedno svetlo... jednu grudvu, kuglu svetlosti. Kretala
se meni u susret, polako, a kad se primakla, bila je tako
blełtava. Ćista svetlost, ali ne zasenjujuşa (9)... To svetlo, ja
naprosto ne mogu da izrazim łta je znaćilo... ne Boga, niti
Hrista, niti iłta tako, ali to je bio neko, neki agens, neka
sila...
Imao sam zapanjujuşe oseşanje potpune dobronamernosti te svetlosti. Iza
te lopte svetlosti bile su, morao bih se tako izraziti,
graČevine, nekakve graČevine, sve u svetlosti (12)... Bilo
je okolo i raznih drugih
svetlosti, pretpostavljam da bih sad rekao da su to bili duhovi ili
tako nełto, ali ne seşam
se da sam tada u njima prepoznao ljude, ikoga koga sam
poznavao... Svetlo je iznenada ućinilo neku kretnju ka meni.
Pokazalo je, zapravo, kao da se orijentisalo na neki naćin prema
dole... Shvatio sam da şu se vratiti sebi, u svoje telo, da
šivim... Iako ovo moše zvućati bizarno, u onom trenutku nisam bio
zbog toga bał zadovoljan. Ta svetlost bila je toliko puna svega
łto je dobro da sam maltene šeleo da ostanem. Ali ona je
izbledela,

122
postepeno, i nestala... a ja sam posle nekog vremena dołao svesti
(15). Bio sam u toj nesreşi vrlo tełko ranjen."

Taj ćovek nikada nije ćuo za Rejmonda Mudija niti za njegove studije, ali
paralele izmeČu
ove ispovesti i nekoliko Mudijevih elemenata IBS (od ukupno 17)
veoma su upadljive. Jedan bitan element koji se kod ovog ćoveka,
koji umalo łto nije poginuo, nije pojavio jeste "saslułanje" pred
bişem od svetlosti. Kod Rejmonda Mudija to je deveta stavka.
Drugi stradalnici prićali su da im je to bişe usmerilo pašnju ka
proteklom šivotu, sa pitanjem (bez ijedne reći) otprilike u smislu
: "Łta si uradio (uradila) sa svojim šivotom ? Jesi li spreman
(spremna) da umreł ?" Ljudi koji su sa Mudijem razgovarali
tvrdili su da
to pitanje nikad nije zazvućalo kao optušba. Navodno su bili
jasno svesni da svetlosno bişe ima za njih bezgranićnu i
bezuslovnu ljubav. Usled toga (kašu), prestali su se plałiti smrti,
mada je nisu poćeli prišeljkivati. Za ogromnu veşinu njih
to je bilo veoma dragoceno iskustvo, sa moşnim pozitivnim uticajem
na njihov kasniji šivot.

Naznake da je opstanak moguş i posle smrti jesu i susreti sa

ljudima koji su umrli ranije,
a koje je za šivota poznavao ćovek u VTI, kao i ćinjenica da
VTI ne prestaje trenutkom klinićke smrti. (U jednom od Mudijevih
slućajeva, ćovek je imao VTI joł minutima posle klinićke smrti, sve
do trenutka kad je reanimacija uspela.) Likovna sadršina VTI moše biti
veoma slićna vizionarskim spisima mistika; neki stradalnici su
kasnije prićali o "svetu zbunjenih duhova" - naime, bişa koja nisu
ostvarila svoju svrhu u šivotu ili koja su poćinila samoubistvo.
Pregled ućinjenog (10) moše ukljućiti i utisak da se
dogaČa otkrovenje, to jest ćudesno uviČanje posledica ućinjenog.
Razmiłljajuşi o nacistima koji
su poćinili velika zverstva, Rejmond Mudi zapisao je da su ta
dela poćinjena za šivota
morala imati za posledicu "nebrojene pojedinaćne tragedije...
bezbrojna polagana umiranja, kao i brza i okrutna... ušasne
degradacije, godine gladi, suza i muka kod šrtava. Ako se
nacistićkim zlikovcima desilo isto ono łto su došiveli moji VTI
subjekti, onda ja zaista nikako ne mogu zamisliti pakao ušasniji,
nepodnołljiviji od toga." Moguşe je, mošda, naslutiti u tim VTI
došivljajima zaćetke zamisli o raju i paklu.

Naravno da je Rejmond Mudi potrašio i normalna objałnjenja za

VTI. Ćovek koji je tełko ranjen ili pod tełkim stresom došiveşe,
neminovno, i krupne psiholołke promene. Kao prvo, takav pacijent ima
bitno smanjen ili i sasvim prekinut dotok krvi u mozak, łto znaći
da mozak ostaje bez snabdevanja kiseonikom. Usledi i ćulna
izolacija i tako dalje. Neke
od osobina VTI sreşu se, itekako, i drugde, izvan VTI.
Tako, na primer, oseşanje putovanja kroz kanal ili tunel ćesto
imaju i epileptićari, bolesnici od migrene, a ponekad i ljudi kojima
neposredno predstoji utonuşe u san. (Jedan od nas dvojice,
autora ove knjige, moše iz lićnog iskustva da potvrdi da narkoza kod
zubara takoČe moše izazvati taj efekat.) Droge i anestetici itekako
mogu izazvati neke od nejjednostavnijih pojava vezanih za
VTI, ali ima u izobilju slućajeva stradalnika koji nisu bili
drogirani niti pod bilo kakvim uticajem lekova niti bilo koje medicinske
intervencije, a ipak su došiveli VTI.

Psihijatar Ronald Sigel iz Los AnČelesa napisao je opłiran

kritićki prikaz o VTI, tvrdeşi da
se sva takva iskustva mogu objasniti jakim psiholołkim
potrebama i jakim šeljama kombinovanim sa medicinskim traumama.
Veşinu osobina VTI, kaše on, prijavili su i mnogi ušivaoci LSD
i drugih halucinogenih droga. Sigel, meČutim, mošda previČa
sułtinu. Ako postoji neki kontinuitet izmeČu VTI i IBS, załto
bismo oćekivali da IBS bude
u celosti razlićit od izvesnih iskustava šivih i zdravih ljudi ?
Osim toga, ako ostavimo po
strani neke izuzetno sumnjive tvrdnje o paklenim došivljajima
koje su objavljivali pojedini religijski angašovani pisci, vidimo
da su izvełtaji o negativnim, ušasavajuşim sadršinama IBS veoma
retki, dok su negativna i ušasavajuşa halucinogena iskustva
ćesta, łto se ne uklapa dobro sa tezom o VTI i IBS kao reakcijama na
traumu.

Onaj deo Sigelove teorije u kome on govori o ispunjavanju šelja

takoČe nailazi na veliki problem. Naime, fenomenologija IBS (priroda
samog tog iskustva) izgleda da nije ni u kakvoj vezi sa
ćovekovom pripadnołşu ovoj ili onoj kulturi i civilizaciji. Ćini
se da je savrłeno svejedno da li neko veruje ili ne veruje u
anČele i duhove, Hrista, Viłnu ili
123
Budu, ili u nełto drugo. Stereotipni izvełtaji o raju ili paklu
zapravo su veoma retki u
IBS. TakoČe ni łkolska sprema, socijalna ili klasna pripadnost, pa
ni ekonomsko stanje, ne utiću nimalo na ućestalost ili prirodu IBS.

S vremena na vreme neko ko ima malo ili nimalo prakse u ovoj

oblasti istrašivanja istupi
sa nekom svojom zamiłlju. Tako je ćuveni popularizator nauke,
astronom Karl Segan, izjavio da univerzalnost IBS moše biti u
nekoj vezi sa jednim došivljajem koji je svima nama zajednićki, a
to je roČenje, to jest prolazak kroz proces poroČaja. Taj
"mraćni kanal" mogao bi biti poroČajni kanal, a izlazak iz
svoga tela mogao bi biti samo priseşanje na izlazak iz
majćinog tela - ponovno prošivljavanje tog dogaČaja. Ova
zamisao (koja je dobila sasvim nekritićnu podrłku u jednom delu
javnosti) mošda je proistekla iz "nju-ejdš" terapija, kao łto je
ona sa "ponovnim raČanjem". Iz ćega god da
je proistekla, dovoljno je samo ovlał je razmotriti, pa da se
raspadne. PoroČajni kanal
uopłte ne lići na tunel. Mentalni kapacitet novoroČenćeta nije
takav da bi dete moglo da zapamti svoje roČenje tako dobro da
iz toga proisteknu podrobne, produbljene slike i drugi oseşaji u
vantelesnim iskustvima i u iskustvima bliske smrti. Osim toga,
naČeno je
da su VTI i IBS jednako ćesti kod "normalno" roČenih i kod onih
roČenih putem carskog
reza. To prilićno delotvorno rułi ideju da je tunelski
efekat u IBS odraz ili odjek poroČajnog došivljaja.

Bilo je pokułaja da se iz dosad prikupljenog znanja o vizuelnom

korteksu u ljudskom mozgu izvuku, ekstrapolacijom, naznake o
tunelskim slikama u IBS. Na primer, ovako : poveşanje kortikalne
pobudljivosti, sposobnosti pobuČivanja nervnih şelija u vizuelnom
korteksu moglo bi u njemu aktivirati "trake" koje bi davale privid
koncentrićnih prstenova
ili spirala, a to bi vodilo ka prividu tunela. Połto je veşi broj
neurona (po jedinici povrłine
vidnog polja) usredsreČen na sredini vidnog polja nego na
periferiji, pacijent bi mogao imati privid da je ispred njega
mutna kugla svetlosti. Ove spekulacije mošda bi mogle objasniti
najjednostavnije elemente IBS i VTI fenomena, mošda nekih 5%, ali
nikako ne onih preostalih 95% - jer je fenomenologija VTI i IBS slošena.
Nema razloga da verujemo
da şe ova pojednostavljena neurofiziolołka objałnjenja voditi nekom
napretku u ovoj
oblasti.

"Moram priznati : kad sam prvi put ćitao knjigu Šivot posle
šivota mislio sam da su svi ti
došivljaji samo izmiłljotine pojedinaca koji su šeleli da
zloupotrebe lakovernost autora, doktora Rejmonda Mudija, ili da je
sam Mudi "ukrałavao" istinu da bi se njegova knjiga łto bolje
prodala. Ali, evo, posle pet godina i 116 razgovora sa
pacijentima, uveren sam,
iz mnogih razloga, da te moje poćetne sumnje nisu bile opravdane."
Ovo je bio pasus iz odlićne knjige Uspomene na smrt koju je
napisao Majkl Sabom, kardiolog iz Atlante. Ono po ćemu se
doktor Sabom razlikuje od mnogih drugih medicinara koji su sa
istim tolikim stepenem podozrenja ćitali Mudijevu knjigu jesu dve
osobine : prvo, dr Sabom bio je voljan da uloši trud i potraši
istinu o toj oblasti i, drugo, pre nego łto je pristupio tom
poslu on je jasno i precizno razradio metodologiju za tako nełto.
Priznaje da nije oćekivao da şe njegovi pacijenti govoriti o IBS
ili o bilo ćemu slićnom. Ipak, preduzeo je niz razgovora sa onima
koji su se oporavili od vrlo tełkih srćanih udara i slićnih
neposrednih opasnosti po šivot, kao i sa onima kojima je tokom
neke velike operacije, na hirurłkom stolu, srce bilo zaustavljeno
neko vreme, pa ponovo pokrenuto. On je sa njima vodio razgovor
veoma pašljivo ali "najnormalnije, kao da je to
deo uobićajenog prikupljanja podataka o toku bolesti".
Sabom beleši da mu je pacijentkinja posle jednog od prvih
njegovih takvih intervjua rekla : "Doktore, u poćetku razgovora vi
kao da ste svim silama nastojali da mi dokašete da ja nisam
došivela to łto sam došivela." Doktor Sabom je kod velikog broja
pacijenata koji su se izvukli sa samog praga smrti naiłao na
otpor, na oklevanje da se o IBS govori : pacijenti su mislili
da je bolje o tome ne prićati, neki iz straha da şe im biti
pripisano da govore gluposti ili da su im to bile samo
halucinacije. Ali mnogi su progovorili o IBS, i pokazalo
se da je

124
iznenaČujuşe veliki postotak njih imao IBS. Nalazi dr Saboma
podudaraju se, u opłtim crtama, sa nalazima Rejmonda Mudija, Keneta
Ringa, Rasela Nojisa, i drugih istrašivaća
na ovom polju. Mi smatramo da je, u poreČenju sa svima njima,
rad dr Saboma najbolji, najkvalitetniji.

Sabom je svoju knjigu pomno dokumentovao i tablicama prikazao sve

nalaze prikupljane pet godina. Posvetio je znatan prostor
razmatranju raznih moguşih objałnjenja IBS u terminima svesnog ili
podsvesnog stvaranja uobrazilja, ili psiholołkih fenomena kao łto
je depersionalizacija (iłćezavanje lićnosti), autoskopska
halucinacija (privid gledanja
sebe), i slićni sindromi; zatim, dejstvo ranijih oćekivanja
(pokazalo se da neobićno veliki broj ljudi zna poprilićno o IBS i
pre nego łto im se dogodi, odnosno, znaju i oni kojima se IBS nikada nije
dogodio); dalje, dejstvo raznih lekova i droga; dejstvo mošdanih
udara u raznim podrućjima mozga; oslobaČanje mošdanih hemikalija
koje su poznate kao endorfini; acidoza (prisustvo prevelike
kolićine ugljendioksida u mozgu) i tako dalje. Dr Sabom temeljito
ilustruje slabosti svih tih alternativnih objałnjenja, uzetih pojedinaćno
ili
u kombinacijama. Ali mošda najizrazitiji od svih doprinosa dr
Saboma sastoji se u tome
łto je on domiłljato istrašivao taćnost izvełtaja IBS subjekata o tome
da su, tokom svoje najteše krize, bili navodno svesni okoline.

Sabom je razgovarao sa mnogima koji su tvrdili da su tokom IBS došivljaja

bili svesni łta
se oko njih dogaČa - to jest, da su došivljavali nełto nalik na
 vantelesno iskustvo (VTI). Pacijenti kojima se dogodio srćani
udar i na kojima je primenjena tehnika poznata kao
kardio-pulmonarni restart (CPR) ćesto su opisivali ko je łta radio
tokom CPR, iako su za vreme tog dogaČaja bili, dakako, u
dubokoj nesvesti. Sabom kaše da su to "autoskopski IBS", łto
bukvalno znaći : gledanje sebe tokom IBS došivljaja. Razgovarajuşi
sa tim ljudima Sabom je uspeo da "izvuće" iz njih vrlo konkretna
priseşanja na razne dogaČaje
koji su se odigravali tokom reanimacije. Nisu to bili retki
uspesi; u 32 slućaja postignuto
je uspełno priseşanje.

Onda je dr Sabom razgovarao sa dvadeset pet kardiolołkih pacijenata koji

nisu došiveli ni
IBS ni VTI tokom reanimacije, ali koji su bili (kako ih on
naziva) "iskusni kardio-pacijenti
sa prosećnim bolesnićkim stašom od nełto preko pet godina". Tih
dvadeset pet ljudi on
je analizovao tako łto ih je delio u grupe prema polu, starosti,
rasi i drugim varijabilnim ćiniocima; svaku tako dobijenu grupu
uporeČivao je sa podudarnom grupom autoskopskih IBS ispitanika. Onda je
postavljao tim "iskusnim" pacijentima pitanja o kardio-monitorima
koji se prikljućuju na pacijenta u krizi, o izgledu
kardio-defibrilatora koji se koristi u CPR, o drugoj opremi za
CPR, kao i o opłtoj opremi i opłtim postupcima
u kardiolołkom odeljenju. Cilj je bio da se ustanovi da li ono łto
autoskopski IBS subjekti
znaju takoČe zna svaki iskusan pacijent. Ćak je obezbedio
da svi koji su ułli u tu kontrolnu grupu budu osobe sklone
redovnom gledanju televizije - zato łto je šeleo da sazna da li
razlićita konkretna znanja kod pripadnika glavne (ne kontrolne)
grupe mogu biti pripisana, ipak, samo gledanju televizijskih drama
sa medicinskom sadršinom, nićem
ćudnijem od toga.

Sabom je ustanovio da su ispitanici u kontrolnoj grupi pravili

osobene grełke kad je trebalo opisati CPR postupak; od 23
ispitanika koji su o tome pristali da govore, 20 je naćinilo bar
jednu krupnu grełku. Najćełşa grełka bila je verovanje da se
pacijentima kojima je stalo srce daje vełtaćko disanje usta na
usta. Bilo je i zabluda o naćinu na koji
se obezbeČuje da grlo i dułnik ostanu otvoreni tokom CPR, kako
se daje masaša srca
(ljudi su mislili da udarac u leČa, ispod pleşke,
moše u tome da pomogne), nerazumevanje kako defibrilator
radi (mnogi su, na primer, mislili da one ravne povrłine koje se
pritisnu pacijentu na prsa imaju u sebi neke ventile za uvlaćenje
vazduha, to jest sisaljke koje navodno obezbede da defibrilator "dobro
prianja" uz telo), zapravo grełili su
u pogledu gotovo svakog vida CPR postupka. Ali za razliku od
njih, oni koji su bili u glavnoj grupi - dakle, oni koji su
prijavili autoskopni IBS - nisu naćinili nijednu krupnu grełku.
Prema tome, ćini se da ovi autoskopski IBS subjekti nisu
samo nagaČali na osnovu ranijih znanja, kao łto je Sabom
podozrevao. To ćini uverljivijom zamisao da su

125
oni, na neki naćin, zaista taćno uoćavali i pamtili łta im se
dełavalo tokom reanimacije, iako su bili u nesvesti. Postoje,
dodułe, izvesni nalazi da i pacijenti pod anestezijom, ali vrlo
daleko od opasnosti po šivot (dakle, oni koji nikako nisu
kandidati za IBS), zadršavaju neki deliş svesti, pa i zapamte
ponełto o svom tadałnjem okrušenju, ali to je mnogo reČi slućaj;
osim toga, za takve pacijente tipićno je da su njihove uspomene
fragmentarne i minimalne.

Fenomen IBS mnogo je viłe zbunjujuşi nego VTI. Nije lako

objasniti, terminima poznate psihologije, łta bi to moglo da se
dełava nadomak smrti, pa da stvori takve utiske. Mošda bi se moglo
tvrditi da pacijenti koji imaju paranormalnu moş naknadno proćitaju iz
svesti okolnih lekara łta se i kako radilo, pa onda
neistinito tvrde da je to bila
"autoskopija u nesvesti". Ako nije to, onda je tu reć o
neverovatnoj izołtrenosti ćula,
pojavi koja bi bila poprilićno ćudo sve i da je pacijent bio
budan i svestan; psihologija za sad nema objałnjenja za tako
izołtreno opašanje, ali ne samo łto nema objałnjenja nego i ne
priznaje njegovo postojanje. Ima nekoliko (vrlo mali broj)
izvełtaja u kojima ljudi koji su umrli opisuju sam proces umiranja; ovi
izvełtaji su u ponećemu slićni IBS.

Najzad stišemo do iznuČenog poteza : moramo se upustiti u

razmatranje o slućajevima u kojima se, mošda, dogodila neka komunikacija
sa
onima koji nisu nikakvom reanimacijom vraşeni u šivot nego su umrli
i ostali mrtvi. Dakle, komunikacija sa onima koji su prełli stvarno
"na drugu stranu"... ako takva postoji.

Da li su duhovi - dakle, priviČenja umrlih ljudi - ćiste

halucinacije ? Mnogo je ljudi koji su
"videli duha"; priće o tome stare su koliko i civilizacija. Evo
jednog prilićno tipićnog primera.

Radila sam u jednom velikom šenskom internatu u pokrajini Kent.

Imala sam dvadeset devet godina, bila sam odlićnog zdravlja i
vida, normalnog temperamenta, nesklona nekim posebnim uzbuČenjima.

Jedne noşi silazila sam niz stepenice, sa Aladinovom lampom (sic) u

ruci. Svetiljka je bila podełena da svetli prilićno slabo... Stigla
sam na jedno odmoriłte od koga se nadole prušao dugaćak, prav niz
stepenica. Tada sam ugledala jednu priliku. Ćinilo se da je to
neki stari ćovek koji silazi ispred mene, niz te iste stepenice.
Bio je pet-łest stepenika odmakao kad sam ga prvi put ugledala.
Bio mi je okrenut leČima, kosa mu je bila siva. Jednom rukom
pridršavao se za rukohvat.

Stala sam i ostala tako, nepomićna. Gledala sam ga kako silazi.

Kad je stigao do dna tog niza stepenika, iłćezao je. Nisu se
ćuli njegovi koraci, nijednog trenutka, iako na tim stepenicama ne
postoji tepih. Taj ćovek kao da je bio odeven u nełto crno i dugaćko.

Znala sam od prvog trenutka da je to "duh", ali nisam

oseşala niłta osim ogromne radoznalosti. Ta zgrada bila je veş
veoma stara i govorilo se za nju da je opsednuta; naravno, u
njoj je tad stanovalo mnogo šena, ali pretpostavljam da su u to
doba noşi gotovo sve spavale.

Iako sam tamo stanovala ćetiri godine, to je bilo moje jedino

takvo iskustvo u toj zgradi. Neke druge stanarke viČale su "duhove",
ali razlićite od tog starog ćoveka na stepeniłtu."

Ima dobrih razloga da pretpostavimo da je ovo bilo svedoćenje o

jednoj najobićnijoj, ćistoj halucinaciji. Kao prvo, uslovi za
posmatranje bili su lołi - bilo je mraćno, a posmatrać
je imala samo jedan slab fenjer u ruci i nikakvo drugo
svetlo. Drugo, ta zgrada je veş imala reputaciju opsednute -
seşate se Kornelovog "duha" iz nałeg prvog poglavlja ?
Iłćekivanje da şe se nełto desiti, i verovanje da hoşe,
mogu uticati na ćovekovo opašanje. Treşe, ostali posmatraći
videli su drugaćije navodne "duhove".

126
Dodułe, normalno je da razlićiti posmatraći daju o istom dogaČaju
iskaze koji se uveliko razlikuju - proćitajte samo izvełtaje nekoliko
svedoka o jednoj istoj saobraşajnoj nesreşi; razlikovaşe se znatno
izmeČu sebe, ali to naravno ne znaći da se nesreşa nije desila,
da
je bila samo privid. Pa ipak, niko drugi nije video tog starca
na stepeniłtu. Najzad, u ćitavoj prići nema nićega łto bi dokazalo njenu
autentićnost.

A u kakvim drugim okolnostima bi se moglo pomisliti da je prića

o prikazama ipak nełto viłe od halucinacije ? Predlašemo ćetiri
ćinioca, odnosno ćetiri tipa slućaja gde izvełtaj ne bismo mogli tako
spremno odbaciti kao ovaj navedeni.

Kolektivno viČenje. Ako jedno isto priviČenje vidi nekoliko osoba

u isti mah, na istom mestu, i ako svi daju otprilike jednak iskaz o
tome.

Viłegodiłnje pojavljivanje. Isto priviČenje pojavljuje se na istom

mestu posle mnogo godina, pa joł jednom posle mnogo godina, i
tako viłe puta, a to vide i prijavljuju razlićite osobe.

PriviČenje u trenucima kobne krize. Ćovek umire ili je sasvim

blizu smrti; bał u tim trenucima priviČenje koje lići na njega
pojavljuje se nekom šivom ćoveku.

Informativna priviČenja. PriviČenja koja daju neku odreČenu, konkretnu

informaciju osobi
koja ih vidi, informaciju koju ta šiva osoba nije mogla ni na
koji drugi naćin doznati.
(Predsmrtno pojavljivanje, to jest u trenucima kobne, predsmrtne
krize, samo je jedan poseban slućaj ove vrste, naravno.)

Prve dve kategorije retko se sreşu, ali ima ipak i takvih

slućajeva, u dovoljnom obimu za nałe potrebe. Evo jednog tipićnog
primera viłegodiłnjeg pojavljivanja : "Šiveo sam u Trondhajmu
ćetiri godine, a godine 1938. otiłao sam iz tog grada; ipak, u
kasnijim godinama ćesto sam ga poseşivao. Veoma su me zanimali
graČevinski radovi koji su izvoČeni u tamołnjoj katedrali. Jednog
sunćanog jutra ułao sam u katedralu. Krenuo sam severnim prolazom...
Bacio sam pogled dijagonalno, ka jušnoj dvorani, i primetio jednu
kaluČericu kako sedi tiho i mirno u jednoj od mnogih niła u tom
zidu... Zapitao sam se
łta şe ona tu u to doba dana. Pomislio sam da joj priČem i da joj se
obratim, ali kad sam bio na samo dva i po ili dva metra od nje,
ona je nestala ! Izbledela je i viłe je nisam video. Moram
priznati da me je to zbunilo. Otiłao sam u zapadni deo katedrale
i tamo video šene koje su ćistile crkvu. Rekao sam im :
"Ućinilo mi se da vidim jednu katolićku kaluČericu tamo, na
zapadnom kraju; sedela je u niłi, a kad sam ja priłao bliše,
ona je nestala. Kako moše to biti ?" Jedna ćistaćica mi je
odgovorila : "A, to. Pa, mi nju ćesto vidimo." Ovo su mi potvrdili i
drugi."

Takvi slućajevi, kad je posmatranje izvrłeno pod povoljnim uslovima

(sunćan dan, sunce
u katedrali) i kad je istrašivać razgovarao sa
nezavisnim svedocima i proverio pojedinosti, ne moše se olako
odbaciti.

MeČutim, od veşeg su znaćaja priviČenja u trenucima kobne krize i

priviČenja koja daju neku informaciju. Ćini se da su slućajevi sa
kobnom krizom prilićno ćesti. Postoje neke, makar i male,
moguşnosti da se njihova istinitost proveri. Ako ćovek prijavi da
je video neku osobu koja, daleko odatle, umire, onda mošemo
saslułati svedoke i proveriti da li
se to desilo u isto vreme. Ako se potvrdi vremensko podudaranje,
onda veş mošemo
obrazovati neko nałe miłljenje ili ocenu o tom slućaju, ali uvek imajuşi
na umu probleme koje smo pomenuli u prvom poglavlju - ta smrt bi
trebalo da bude neoćekivana i tako dalje

Najvašnije objavljeno delo u ovoj oblasti ostaje, do danałnjeg

dana, jedna knjiga s kraja devetnaestog veka, koju su objavili
pioniri Britanskog drułtva za ESP istrašivanja. U izvesnom smislu
istrašivanje je tad bilo lakłe nego danas. Ako je neko godine
1893. sanjao da neki njegov roČak umire u nekoj dalekoj zemlji,
imao je vremena da to isprića

127
mnogim ljudima pre nego łto vest o toj smrti na bilo koji naćin
stigne, odnosno pre nego
łto bude potvrČena. Danas imamo telefone, telefaks małine,
komunikacije su trenutne. Naşi nezavisnog svedoka koji bi potvrdio
da je neko video priviČenje umiruşeg, a da nikako drugaćije nije
mogao biti obavełten o krizi, vrlo je tełko zato łto obavełtenja
putuju tako brzo.

Monumentalno delo Statistika o halucinacijama koje su

prikupili ti davni aktivisti pomenutog britanskog Drułtva sadrši
iskaze nekih sedamnaest hiljada ljudi o raznim halucinacijama koje
su im se dogodile, pa i o priviČenjima, to jest "duhovima".
Nekih
2.300 ljudi reklo je da su u nekom trenutku u svom šivotu imali
neku vrstu halucinacija;
kad odbacimo ona halucinantna iskustva koja su bila snovi ili
koja bi se mogla pripisati drogama, lekovima, visokoj temperaturi
i tako dalje, ostaje u toj knjizi oko 1.700 slućajeva
koji zaslušuju dalje razmatranje. Od tnjh, bilo je oko 80
slućajeva sa kobnom krizom, u kojima se "duh" umiruşeg ili umrlog
pojavio pred nekim šivim ne viłe od dvanaest sati pre ili posle
smrti. Ondałnji istrašivaći postavljali su takvim ispitanicima
mnołtvo dodatnih pitanja, a osim toga pašljivo su proveravali
podatke, tako da mošemo danas izdvojiti 32 slućaja u kojima smrt
nije mogla biti oćekivana ni zbog starosti, niti bolesti, niti iz
drugih razloga, i gde je (osim u dva-tri slućaja) bilo nezavisnih
svedoka. Takvi "jaki" slućajevi ćinili su dakle oko 1,5% od
ukupnog broja ispitanika koji su po nałem miłljenju dolazili
ozbiljno u obzir. Na osnovu centralne matićne knjige Velike
Britanije za ona vremena, ustanovili smo da je verovatnoşa da
jedna osoba umre bał u neki odreČeni dan iznosila 1 prema,
priblišno, 19.000. Ovih na kraju izdvojenih 32 ispitanika
pogaČali su, dakle, nełto łto je bilo tako malo verovatno. Reklo bi se :
rezultati izrazito iznad nivoa slućajnosti.

Na nesreşu, metodologija tih davnih istrašivaća nije stvarno

prihvatljiva nama danas. Premnogo je pretpostavki bez dokaza bilo
pravljeno i premnogo subjektivnih procena o jaćini slućajeva. Toliko
je toga ostalo nedorećeno da se podaci ne mogu sabrati i
iskazati
kao jedna vrednost o statistićkoj verovatnoşi. Pa ipak, i
kad se sve protumaći na najstrošiji danas poznati naćin,
ostaje nelagodna ćinjenica da je moguşnost da su to trideset
dvoje ispitanika pogodili vreme nećije smrti sasvim slućajno
bila manja od
1:250. A to je, drugim rećima, i uz sve rezerve, veoma visok stepen
neverovatnoşe.

Ako bismo prihvatili, rasprave radi, da ne mogu sva ta priviČenja

biti objałnjena kao halucinacija, optićka varka ili podudarnost, da
li bismo se primakli glediłtu o šivotu dułe posle smrti tela ?
Ili bi prikladnija bila objałnjenja o super-ESP saznavanju łta se
sa nekim desilo ? Jer priviČenje nećijeg lika i tela moglo bi,
naravno, da bude telepatsko znanje da neko umire, plus jaka
halucinacija koja se u svesti primaoca telepatske poruke javlja kao
reakcija na łokantnu, stresnu sadršinu poruke (ovo je prilićno
nategnuta, ali ipak logićki odršiva hipoteza; neki istrašivaći su je veş
postavljali).

Primer naćina na koji bi istrašivanje moglo na ovom frontu ipak

napredovati jeste jedan domiłljat ogled Gertrude Łmajdler i
njenih kolega. Połto su proveli izvesno vreme istrašujuşi
navodno opsednute kuşe, sastavili su spiskove łta je koji "duh"
radio kad je bio viČen. Posle toga, male grupe osoba obdarenih
paranormalnom moşi upuşene su u te
kuşe da "pogledaju" łta se dełava; dati su im spiskovi i taćnih
i sasvim lašnih podataka,
nasumićno izmełanih. Łmajdlerova je ustanovila da su neke
od tih paranormalno obdarenih osoba uspele da pogode, i to
znatno iznad nivoa slućajnosti, koji se "duh" pojavljivao gde i
łta je taćno radio kad se pojavljivao. Łmajdlerova je
isti zadatak poverila i grupama skeptika i ustanovila da su njihovi
rezultati ostali taćno na nivou puke slućajnosti - dakle, zaista
nasumićnog nagaČanja. To je zanimljivo. Ako su priviČenja nełto
łto se moše pripisati optićkim varkama u slabo osvetljenim
delovima kuşe, ili slićnim okolnostima, onda bi bilo logićno da
skeptici otkriju takva mesta i da postignu bolje rezultate nego
oni koji su obdareni paranormalnim moşima ili, barem, da postignu
rezultate bar malo iznad nivoa slućaja; ali oni ih nisu postigli.

128
Naravno, ti paranormalno obdareni istrašitelji koje je
Łmajdlerova dovodila na takva mesta mogli su se poslušiti
jednostavnim vanćulnim opašanjem da proćitaju istinite podatke
iz uma nekoga ko je podatke znao; nisu morali hvatati "vibracije"
graČevina, kako su to neki od njih rekli. Ali, svejedno,
uhvatili su nełto, neki signal, ćime izlazimo
na teren koji je barem malo pouzdaniji od pukih prića i prićancija
kojih u ovoj oblasti ima
toliko.

U drugom poglavlju razmotrili smo karijeru Danijela Danglasa Houma,

PK medijuma - a
to znaći, ćoveka u ćijem prisustvu kao da se dogaČala psihokinetićka vrsta
paranormalnih efekata. MeČutim, za ispitivanje eventualnog šivota
posle smrti potreban je mentalni, a ne PK medijum. Mošemo
govoriti i o duhovnom (mentalnom) posredniłtvu. Mentalni medijum
saopłtava informacije koje je, navodno (po svojoj sopstvenoj
tvrdnji), pribavio paranormalnim putem od duhova umrlih ljudi. Kao
łto smo napomenuli, uvek postoji moguşnost da on (ili ona) te
iste informacije pribavi pomoşu super-ESP. Ali pre ma kakvih
razgovora o tome trebalo bi da vidimo da li ćitava ta oblast
zavreČuje ma i trun nałe pašnje.

Ogromna veşina tih spiritistićkih, dakle mentalnih medijuma jesu

ljudi blagi i nezlobivi, tako da bi bilo okrutno reşi im da
lašu; ali ljudi koji iskazuju samo neodreČene, uopłtene fraze koje
nijedan iskusan istrašivać ne moše primiti ozbiljno. Usluge ovih
spiritista blaše tugu i bol onih kojima je neko blizak i drag
nedavno umro; mnogi spiritisti ne traše honorar, ili uzimaju samo
simbolićan honorar. To nisu komercijalno usmereni łarlatani rełeni
da "oderu" lakoverne i zgrnu bogatstvo. Naprotiv;
mnogi su ljubazni i dobronamerni. Pa ipak, njihov łou je
ćisto zavaravanje ili samozavaravanje; niłta viłe.
Uz samo malo vešbe, svako moše da ovlada tehnikom koja se naziva "ćitanje
na hladno".
Ona se sastoji u tome da spiritista prića uopłtene fraze koje bi
mogle svałta i kojełta znaćiti ili ne znaćiti, ali koje
provociraju posetioca da nełto kaše, da neke podatke o sebi
i o pokojniku otkrije; upravo te podatke, koje je tako
izmamio, spiritista posle
slavodobitno saopłtava posetiocu. Zapanjujuşe je koliko su ljudi
skloni da zaborave, da smetnu s uma, łta su sami rekli
sagovorniku pre samo pola sata. Joł jedan "vic" u toj tehnici
"ćitanja na hladno" sastoji se u tome da spiritista naprosto
pašljivo gleda i sluła mułteriju i izvlaći odreČene zakljućke na
osnovu rase, pola, starosti, imovnog stanja, stila i naćina
govora, izbora reći, odeşe, nakita i tako dalje. Majstorsko
"ćitanje ćoveka", nagaČanje na osnovu takvih stvari i na
osnovu izmamljenih informacija, moše dati izuzetno uverljiv
"razgovor sa mrtvima" - naime, uverljiv kad se gleda iz
perspektive posetioca. Pa, połto znamo da je to tako, preČimo odmah na neke
dokaze bolje od toga.

Moglo bi se reşi da je "zlatno doba" spiritizma bilo priblišno izmeČu

1880. i 1940. godine. Tokom tog razdoblja naroćito temeljitom
istrašivanju bilo je podvrgnuto łest šena, vrlo uglednih
spiritistkinja. Nakupilo se podosta izvełtaja i dokaza koji jesu
intrigantni. Ali od tada, niłta. Viłe nijedan tako dobro dokumentovan
slućaj nije se pojavio. Zbog ćega je to tako ? Skeptik bi rekao :
zbog toga łto su moderni istrašivaći veoma pašljivi i pametni,
pa zaćas prozru sve trikove i prevare, tako da niłta nije
ostalo, nijedan dokaz, połto je
sve od poćetka bilo samo trik i prevara. Ima i drugih
objałnjenja. Jedno od njih kaše da danałnji istrašivaći naprosto
nemaju para, vremena ili nemaju jake pokrovitelje -
naprosto, nisu sposobni da temeljito istraše rad makar i
jednog pravog duhovnog medijuma.

U svakom slućaju, ćak i iskljućivi skeptik ostavio bi bled utisak

u poreČenju sa Rićardom Hodšsonom, koji je bio "car" neverice i
podozrenja, zaista arheskeptik. RoČen u Australiji, Hodšson je prvi
proućavao karijeru velike, mošda i najveşe spiritistkinje svih
vremena, gospoČe Leonore Pajper. Uistinu, pojedinosti njene
karijere otkrişe nam viłe i daşe nam vrednije podatke nego opłti, ali
plitak prikaz medijumstva.

129

Godine 1884. gospoČa Pajper bila je sasvim obićna domaşica u

Bostonu, u amerićkoj
saveznoj dršavi Masaćusets. Njena obićnost okonćala se kad
je otiłla kod jednog iscelitelja i kad je tamo, u toku
seanse, pala u trans i primila "poruku" upuşenu jednoj drugoj
osobi koja je takoČe ućestvovala u toj seansi. Od tada je poćela
da drši seanse za svoje prijatelje, a na tim seansama redovno
se pojavljivao kao dramatis persona jedan
"kontrolni duh", Francuz koji je sebe zvao imenom "doktor
Finui". Taj Finui bio je posrednik izmeČu mułterija Pajperove
i "duhova" sa kojima su mułterije šelele da razgovaraju.
Govorkanja o ovim seansama stigla su do ułiju psihologa Vilijema Dšejmsa i
pobudila njegovu radoznalost u tolikoj meri da je on dołao na
jednu od njenih seansi i ućestvovao kao mułterija, godine 1885.
Posle toga slao je i druge istrašivaće da se tako
"ubacuju" na seanse kod gospoČe Pajper, ali svako pod pseudonimom.
Mnogi od njih
kasnije su svedoćili da im je gospoČa Pajper davala informacije,
ćesto veoma lićne i prisne prirode, koje, po njihovom
uverenju, nije mogla o njima pribaviti nikakvim normalnim
putem. Jedan od tih kolega kasnije je napisao pismo Dšejmsu i u pismu
rekao
da je gospoČa Pajper "otušna proroćica". Ona zaista nije imala
veliko obrazovanje, niti
veliku erudiciju, niti je ikad tvrdila da to ima.

Godine 1887. u Boston je stigao Rićard Hodšson i preuzeo mesto

sekretara Amerićkog drułtva za istrašivanje paranormalnih moşi. I,
prirodna stvar, morao je otişi na poneku od seansi Pajperove. Iz
pisama koja je pisao sam Hodšson, kao i iz onoga łto su drugi
o njemu pisali, vidimo da je Hodšson bio grozan kao lićnost,
inteligentan, ali bezoseşajan, nasrtljiv i sklon da vreČa.
Tełko je zamisliti ćoveka koji bi bio dalji od lakovernog

dobrićine koga łarlatani mogu da nasamare. Pa ipak, posle

izvesnog vremena taj
Hodšson dołao je do uverenja da gospoČa Pajper poseduje
paranormalnu moş i da njene poruke izgovorene u transu jesu
autentićne poruke onih koji su prešiveli svoju telesnu smrt.

RoČen godine 1855, Hodšson je studirao na Pravnom fakultetu u

Melburnu, a onda je nastavio obrazovanje tako łto je studirao u
Kembridšu predmet "nauka o moralu". Zatim
je postao jedan od ćlanova-osnivaća Britanskog drułtva za
ESP istrašivanja. Godine
1884. ovo Drułtvo poslalo ga je u Indiju da proceni rad
spiritistkinje po imenu gospoČa Blavacki i "teozofijskog" kulta
koji je ona osnovala. Hodšsonov izvełtaj bio je porazan po nju :
saopłtio je da je Blavacki najobićnija opsenarka, a da su njeni
teozofisti svi, ili gotovo svi, jadne prevarene budale. (Ma łta mi
o teozofiji mislili, ne moše se reşi da je taj izvełtaj bio
stalošen, połten ili objektivan.) U drugim istrašivanjima, on je
temeljito uniłtavao kredibilitet svedoka koji su jemćili autentićnost ove
ili one spiritistkinje; pri tom
je kao argument koristio i svoju znatnu maČionićarsku
vełtinu - naime, on je sam
uspevao da obmane te iste svedoke i time da dokaše da su
nepouzdani. Sve u svemu, Hodšsonova jaka strana bila je da prema
spiritistićkim medijumima nastupa agresivno i neprijateljski i da
raskrinkava jednog po jednog, pokazujuşi, redom, da su to prevaranti
i prevarantkinje.

Hodšson je pristupio slućaju gospoČe Pajper organizovano, sa

celom grupom svojih pomagaća i sa temeljitołşu koja je za njega
bila osobena. O toku gotovo svake seanse pravljene su belełke, u
kojima su doslovce zapisivane i sve izgovorene rećenice; kad god
su okolnosti dozvolile, od drugih ućesnika u seansama uzimane su
i pismene izjave.
Organizovana su i ućełşa preko posrednika, a to je
sredstvo od kljućnog znaćaja u testiranju spiritistićkih medijuma.
Naime, na seansu se uputi jedan posrednik, neko kome
se kaše da zatraši izvesne informacije, ali ne za sebe nego za
nekog treşeg ko uopłte nije tu i koga posrednik ne poznaje niti
iłta zna o njemu. Sułtina je u tome łto şe spiritista uzalud
motriti na starost, obrazovanje, imovno stanje i druge
osobine posrednika - na taj naćin neşe saznati bał niłta o
pravom pitaocu; i zalud şe pokułavati
da izmami iz posrednika bar neku informaciju o pitaocu - neşe
uspeti, jer posrednik ne
zna niłta o pitaocu, ne zna ni ko je to.

130
Godine 1889. Hodšson je uspeo da "izveze" gospoČu Pajper u Englesku.
Tamo je, takoČe, organizovano mnogo testova sa ućesnicima koji su
bili samo posrednici za neke druge, odsutne osobe. Kad je stigla
u kuşu svog domaşina, a to je bio istrašivać ser Oliver Lodš, ćitav
njen prtljag su pretresli da vide ima li tu ikakvih zaliha
informacija pribavljenih unapred o moguşim mułterijama, to jest
moguşim ućesnicima buduşih seansi. Nije naČeno niłta. Hodšson
je ćak unajmio detektive koji su pratili Pajperovu i ćlanove
njene porodice da vide da li neko od njih zalazi u biblioteke,
matićne kancelarije ili se druši sa onima koji poznaju buduşe
mułterije, u cilju doznavanja informacija koje bi onda
tobošnji "Finui" mogao nuditi na seansama. U tom pogledu, zadatak
ovih detektiva bio je mnogo lakłi tada, pre stotinu i viłe
godina, nego łto bi bio danas. Jer sada se u kompjuterima
svuda oko nas nalazi takvo more informacija o svima nama, da
svaki spiritista moše i ne izlazeşi iz sobe mnogo toga da sazna
o svakoj zakazanoj mułteriji, pre seanse; a joł i viłe uz pomoş nekog
prijatelja koji ume da "njułka" po podacima.

Da nastavimo nału priću. U vreme kad je gospoČa Pajper dołla u

posetu iz Amerike, u Lodšovoj kuşi bilo je mnogo slugu, ali su
svi bili nedavno zaposleni, tako da joj nijedan nije mogao dati
veşu kolićinu vrednih informacija, ćak i da je ona uspela da
izmakne kontroli i ispituje te ljude (pri ćemu bi rizikovala da
bude raskrinkana nełto kasnije, naravno). Na seanse su dovoČeni
pojedinci odabrani "sa velikom merom slućajnosti", kako je to
Hodšson napisao. U nekim slućajevima Hodšson je ćekao da gospoČa
Pajper padne u trans, pa je tek onda donosio odluku koga şe pozvati
na seansu. U jednoj seansi Lodš je dao gospoČi Pajper jedan ćasovnik sa
poklopcem, na lancu. Taj ćasovnik pripadao
je jednom njegovom ujaku sa kojim se Lodš drušio u detinjstvu,
ali u kasnijim godinama
vrlo malo ili nimalo. Javio se "duh" tog ujaka Dšerija, rekao je
ime svog brata, izjavio da
je sat njegov. Lodš je uzvratio da şe u to moşi da veruje tek
ako ćuje i neke dodatne informacije, stvari koje mu nisu poznate
sad, ali koje bi mogao proveriti kod Dšerijevog brata koji je
joł šiv. Informacije su stigle. Lodš je zapisao : "Taj "ujak
Dšeri" prisetio se nekih epizoda iz njihovog dećaćkog drušenja -
na primer, kako su plivali po jednoj rećici
u kojoj su se lako mogli i udaviti; kako su ubili
maćku u Smitovoj njivi; kako su posedovali jednu malu pułku;
i ne samo pułku, nego i jednu neobićnu dugaćku košu, valjda
zmijsku, koju je ujak Robert (onaj koji je duše šiveo) kasnije
zadršao u svom vlasniłtvu, ali ne dugo." Sve te ćinjenice su,
kaše Lodš, kasnije proverene "manje ili viłe potpuno". Mošda
ponajviłe intrigira priroda tih uspomena. To su one male
stvari iz detinjstva koje su tako neobićne da bał po tome nasluşujemo da
su autentićne.

Dodułe, Lodš nije prijavio da su ta taćna pogaČanja bila izmełana

sa velikim kolićinama uopłtene, prazne priće, kao i sa
mnołtvom netaćnih nagaČanja. Kad ćitamo puni transkript ovih
seansi gospoČe Pajper, vidimo da je u izobilju pogrełnog i
nevašnog ona, ipak, davala i jednu znatnu razmeru taćnog i
konkretnog. Neko bi mogao reşi : pokułavala je nasumce,
mnogo puta, pa je ponełto i pogodila, ćistom slućajnołşu. Ali u
suoćenju sa mnogobrojnołşu njenih pogodaka, taj argument ne zvući
osobito ubedljivo. Opisana seansa sa Lodšom nije bila "preko
posrednika", ali u sułtini i jeste, jer su davane informacije koje nisu
bile poznate nikome od prisutnih. (Lodš je posle morao połtom da

se raspituje kod ujaka Roberta o taćnosti onoga łto je od gospoČe Pajper

ćuo).

Koincidencija se moše joł pouzdanije iskljućiti kao objałnjenje za njene

uspehe u jednom kasnijem nizu ogleda, uraČenom posle njenog povratka
u Ameriku. Navodni "Finui" se uglavnom prestao pojavljivati, ali
na njegovo mesto dołao je "Dš. P.", navodno duh jednog mladog
ćoveka, Dšordša Pelua, koji je poginuo u nekoj nesreşi 1892. godine. Pred
gospoČu Pajper dovedeno je sto pedeset ljudi, i ona je posle
seansi sa svima njima izdvojila sve one i samo one koji su tog
Pelua poznavali - taćno trideset ljudi, bez ijedne grełke. To
sigurno nije postigla slućajnim nagaČanjem. Tu o slućajnosti ne
moše biti ni govora. Ako je na neki naćin "proćitala" iz njihovog
ponałanja da su poznavali Pelua, to
je zaista izuzetan nivo preciznosti u posmatranju. Druga poenta,
teša za kvantifikaciju,
ali ne sporedna, sastojala se u tome łto se Dš. P. ponałao prema svakome
od tih 30 ljudi malćice drugaćije, uvek na naćin prikladan za tu
osobu; oni su tvrdili, svi do jednog, da Dš. P. (dakle, "duh")
ima prema svakome od njih taćno onaj isti stav, i upotrebljava

131
taćno isti naćin govora, kao kad su se drušili u šivotu. U
razdoblju kad je Dš. P. bio "na vlasti" kod gospoČe Pajper,
Hodšson je bio praktićno organizator i nadzornik svih seansi;
postigao je da bude zapisano sve łto se na tim seansama
dogaČalo, svaka izgovorena reć.

Kod gospoČe Pajper pašnje vredno je naroćito to łto su svi oni

istrašivaći koji su dołli i posvetili se proućavanju njenog rada
zakljućili, posle izvesnog vremena (bez obzira na to kakav im je
bio poćetni stav) da ona zaista poseduje paranormalnu moş.
Zapisnici o njenim seansama su obimni, to je nekoliko hiljada
stranica teksta. Nas dvojica smo, iz
tog razloga, bili vremenski u moguşnosti da proćitamo samo mali deo toga.
Samo po neki
skromni uzorak, tu i tamo. To je jedna planina dokaznog materijala
koja je tada prkosila,
a i sada prkosi, neverici. Hodšson, a i druge "neverne Tome" od kojih su
neki bili maltene isto toliko neprijateljski nastrojeni u
poćetku, na kraju postadołe sasvim uvereni u
autentićnost paranormalnih rezultata gospoČe Pajper. Hodšson je
otiłao i korak dalje, poćeo je verovati da je njeno
spiritistićko informisanje dokazalo da šivot posle smrti stvarno
postoji. Ova njegova uverenost zasnivala se na nekom dokazu koji je on
navodno dobio, ali nije ga hteo objaviti. (Eto koliko su
netaćne glasine da se izbegava objavljivanje neuspeha, i samo
neuspeha, paranormalno obdarenih ljudi, odnosno da se svaki njihov
uspeh publikuje.) U ono vreme bilo je govorkanja da mu je
gospoČa Pajper saopłtila izuzetno poverljive informacije, lićne
prirode, o jednoj pokojnoj šeni. Da li ga je
to konaćno opredelilo da poveruje ?

Kakve zakljućke mošemo izvesti o gospoČi Pajper ? Połto smo i

sami mukotrpno prołli
kroz jedan deo arhiva o njoj, mošemo samo zakljućiti da se tu
dełavalo nełto izuzetno, łto ne moše ni priblišno biti objałnjeno
prevarama i łarlatanstvom, autosugestijama i
"ćitanjem na hladno", a ni delovanjem ćiste slućajnosti.

&

Da li su uistinu duhovi mrtvih prosledili i jednu jedinu

informaciju gospoČi Pajper ? Ili je
ona sve to doznavala vanćulnim oćitavanjem podataka oko
sebe ? Neki od njenih
(nekoliko) "kontrolnih duhova" zaista mnogo viłe liće na
varijante njene sopstvene lićnosti, a ne na bestelesne dułe nekih
drugih ljudi. To su, dakle, lako mogli biti njeni alter ego-i,
njeno drugo ja, treşe ja i tako dalje. (U tom pogledu samo je
Dš. P. bio donekle izuzetak zato łto je poznato i dokazano da je
jedan ćovek sa tim imenom doista postojao i poginuo.) Mošda
je ona, prebacujuşi se u te svoje druge uloge, lakłe
dospevala u psihićko stanje povoljno za ESP. Mošda su te uloge
ćak bile mera njenog uspeha u postizanju ESP stanja.

MeČutim, hipotezu o super-ESP tełko je uskladiti sa nalazima dr

Alana Goulda, naućnika koga smo veş pominjali zbog njegovog
rada na istrašivanju poltergajsta. Gould je istrašivao i
slućajeve u kojima je informacije navodno dobijene od "duhova"
moguşe danas proveriti u istorijskim izvorima, kao łto su arhive.
Gould je imao sreşe da pronaČe fascikle sa arhiviranim
materijalom - velikim kolićinama materijala - jedne grupe
entuzijasta koja je dvadeset godina pre toga odršavala, i to duše vremena,
svoje seanse i sve pomno belešila. Gould je proveravao i nałao je
nekoliko informacija koje su o svojim šivotima "duhovi" dali taćno,
a koje su u ondałnjim izvorima bile objavljene netaćno ! U
takvim slućajevima, nije moguşe da su ućesnici seansi potrašili i nałli
taćnu informaciju u tim normalnim izvorima i onda je samo ponovili
na seansi. Da bi u tom slućaju ESP objałnjenje moglo da se
odrši, moramo pretpostaviti da su ućesnici, koristeşi ESP,
naslutili da su publikovani podaci netaćni i da su zato
preskoćili na druge, autentićne podatke, koje su pribavili iz nekih
drugih izvora; ali u to je malo teše poverovati.

Navełşemo jedan izuzetno dobar primer slućaja te vrste.

Glavna lićnost tu je jedan momak koji nam je poznat kao "Hari
Stokbridš", łto je pseudonim - Gould nije hteo da navede pravo
ime i prezime tog mladişa, jer njegova porodica nije šelela da
bude na taj naćin prisutna u javnosti. Duh poginulog Harija
Stokbridša pojavio se na jednoj seansi,

132
nepozvan i nenajavljen, i dao sledeşe podatke o svom šivotu (a
podaci koje je dvadeset godina kasnije ustanovio Gould dati su u
zagradi).

"Potpor. u Nortamb. fusilerima. Pogiboh ćetrnaestog jula łesnaeste."

(Zaista je postojao potporućnik sa tim imenom, u britanskoj
diviziji koja se naziva "Nortamberlendski fusileri" i zaista
je poginuo 14. jula 1916, mada je datum njegove pogibije
netaćno naveden u slušbenim spisima britanskog Ministarstva rata.)

"Sa Łkotima od Tajna." (Taj mladi ćovek zaista je slušio, u

okviru te divizije, u bataljonu koji je oznaćen kao "onaj sa reke
Tajn", i to prvo u irskoj, a kasnije u łkotskoj ćeti -
ćinjenica koja nigde nije bila objavljena.)

"Visok, mrłav, crnokos. Oći krupne, smeČe." (Ovo su

potvrdili roČaci, a postoji i fotografija koja to potvrČuje, ali
nije objavljeno, koliko smo mogli ustanoviti, ni u jednom łtampanom
izvoru.)

"Sa drugarima u Lesteru." (Taćno, izlazio je u grad sa kolegama tamo.)

(Na pitanje łta voli i łta ne voli.) "Probleme svake. Pipsovo

ćitanje. Vodene boje." (Na fakultetu je proućavao matematiku i
fiziku. Postojali su łtampani izvełtaji da je student,
ali ne i ćega. /Reć "problemi" verovatno se odnosila na
matematićke probleme./ Njegove poslednje dve napomene nisu bile jasne ni
rodbini.)

(Na pitanje da li zna za izvesnu "ulicu Povis", o kojoj je

sanjao jedan siter.) "Dobro je znam." (Kasnije se ispostavilo da
se ulica pod tim nazivom nalazi nedaleko od mesta gde
je roČen.)

Bilo bi lepo, naravno, imati o nekima od ovih stvari viłe

pojedinosti. Moglo je biti rećeno viłe o ulici Povis, na primer; bilo
je bolje da je "duh" rekao precizno da voli matematićke,
a ne neke druge probleme, ili da je bar rekao "brojćane
probleme". Ali nalazimo tvrdnju
da je rekao ime, datum smrti, izgled, regimentu, bataljon - vrlo
konkretno; sve to je provereno i taćno je, ćak i ono łto je u to
doba bilo objavljeno netaćno ili uopłte nije bilo objavljeno. Podudarnost
je ovde neubedljivo objałnjenje. Tełko bi bilo poverovati i da
je bila podvala. Zar treba stvarno da verujemo da je jedna grupa
amatera sklona seansama ulošila ogroman trud i preturala po starim
matićnim knjigama, novinama i slićno, pa ćak pribavljala i
neobjavljene informacije o jednom poginulom vojniku Prvog svetskog
rata,
samo da bi prevarila istrašivaća koji şe se pojaviti na sceni
dvadeset godina kasnije -
łtaviłe, istrašivaća koga niko nije pozvao niti je iko mogao
predskazati njegov dolazak ?
A ako su se oslanjali, zaista, na podatke łtampane u doba Prvog
svetskog rata (to bi im bila prva pomisao, ako bi šeleli da
organizuju obmanu), onda kako to da nisu naseli na netaćnosti
koje su u łtampanju promakle u vreme kad je taj mladi ćovek
šiveo ? Nije verovatno da je to bilo łarlatanstvo i "namełtanje".
Najverovatnije i najekonomićnije
objałnjenje za tu priću jeste paranormalna moş.
Nełto nalik na spiritizam opstaje i danas, u takozvanom
"kanalisanju" i slićnim
aktivnostima, ali doba velikih spiritistićkih medijuma oćigledno je
davno prołlo; za ovo verovatno postoje dobri psiholołki razlozi.
Bał kao łto je "Filip" izmałtan da bi poslušio kao katalizator za
PK efekte, tako su i "kontrolni duhovi" raznih spiritistkinja
(navodni
"doktor Finui", zatim "Dš. P.", ili indijanski mudraci koji
su sad toliko u modi kod amerićkih medijuma belaca)
najverovatnije, u veşini slućajeva, samo psiholołka pomoşna
sredstva.

Reks Stenford i drugi uoćili su da paranormalni efekti (a

naroćito oni snašni) jesu strani egou. To znaći : ne oseşamo se stvarno
prijatno sa njima, pa su zbog toga nałi izgledi da postignemo uspełno
ESP dejstvo veşi ako se nekako "izvućemo" od lićne odgovornosti za

133
to; ako imamo utisak da je odgovoran neko drugi. Moguşe je da,
kad prevalimo "krivicu"
za ESP efekte na nekog drugog ili na nełto drugo, nał kapacitet
za ESP delovanje biva osloboČen. Otud se pojavljuju "duhovi" koji su
taćno taj neko drugi ili nełto drugo.

Ako nastavimo ovom linijom razmiłljanja, koja nije neverovatna,

bişe nam jasnije załto
su veliki spiritistićki medijumi stvar prołlosti. Małtanja o
duhovima bila su civilizacijski prihvatljiva u vremenima gospoČe
Pajper; moda spiritualizma bila je u punom zamahu, narod je
naprosto "ludovao" za duhovima. Danas su takva małtanja
mnogo manje prihvatljiva. Mnogi ljudi smatraju da je tradicionalna
slika spiritistićkog medijuma koji oslułkuje svoje "kontrolne duhove"
zastarela, banalna, ćak da je "blamaša" verovati u
ma łta slićno. Promenila se nała kultura, a ljudi se sad
verovatno ispomašu nekim drugim pomoşnim psiholołkim sredstvima,
mošda jaćim. Hajde da zamoćimo samo jedan prst jedne noge u izvesne
veoma opasne vode i da pogledamo koja bi to jaća sredstva mogla
biti.

Dva takva pomagala sama se nude nałoj pašnji. Jedno su

"neidentifikovani leteşi objekti" - NLO. Postoje ljudi koji to
proućavaju : "ufolozi". Oni su prijavili veliki broj spontanih
ispoljavanja paranormalnih moşi kod onih ljudi koji tvrde da su
videli NLO ili ćak tvrde (eto mode koja postaje sve jaća) da su
ih vanzemaljci oteli, kidnapovali, uvukli
u svoje NLO. Vremena su sada takva da je lakłe pripisati ESP
efekte nekom "ćoveku u
crnom" koji je navodno doleteo iz neke druge, daleke galaksije, nego
bestelesnoj sablasti koja navodno zastupa nekog pokojnika. Niko nije
formalno testirao paranormalnu moş onih ljudi koji tvrde da su
imali neka posla sa predmetima i bişima iz svemira, ali takva
istrašivanja mogla bi biti preduzeta.
Drugo takvo psiholołko pomagalo jeste astrologija. Stvarno nema
naućnih dokaza da tradicionalna astrologija ima ikakvu vrednost ili
istinitost, ali obavljene su neke studije koje sugeriłu da ono
łto astrolozi zakljućuju na osnovu svojih izraćunavanja (polazeşi od
nećijeg dana i sata roČenja) ipak sadrši nełto malo viłe
informacija o tom ćoveku nego łto bi se pogodilo pukom
slućajnołşu, prićanjem sasvim "bez veze", sasvim nasumce. Astrolozi
mošda imaju najbolje psiholołko sredstvo za
potpomaganje svojih ESP
sposobnosti; taj njihov sistem za navodno oćitavanje nećijih
sklonosti, sposobnosti i
sudbine bar pokułava, ili u naćelu šeli, da bude naućno
zasnovan, a mogao bi se i testirati. U veku nauke tełko je i
zamisliti bolje psiholołko pomoşno sredstvo. Ako je to tako, onda
u redovima astrologa mošda postoji poneki pojedinac
koji raspolaše zanimljivim paranormalnim moşima. Neşe biti lako
staviti na probu ove hipoteze, jer astrolozi, parapsiholozi i
ufolozi ćesto zaziru jedni od drugih i nastoje da se "ne
mełaju";
ali testiranje je moguşe, pa se iskreno nadamo da şe ga neko, nekad, i
obaviti !

Okreşemo se sada poslednjoj liniji istrašivanja koja je od znaćaja

za pitanje opstanka posle smrti, a to je : reinkarnacija.
Oćigledno, ako bi se proućavanjem te oblasti mogli naşi jaki
dokazi da je reinkarnacija moguşa, onda bismo, po logici, morali
prihvatiti da
"nełto" od ćoveka moše da šivi i posle njegove telesne smrti. U
prvom izdanju ove nałe knjige razmotrili smo dve vrste dokaza :
"hipnotićku regresiju" u prołle šivote i tvrdnje o reinkarnaciji
kod dece. U ovom izdanju razmatraşemo samo ovo drugo; dakle,
idemo odmah pravo u srediłte stvari, tamo gde se nalaze najjaći raspološivi
dokazi.

Godine 1977. ugledni Journal of Nervous and Mental Diseases objavio je dva
strućna rada
o reinkarnaciji. Autor oba rada bio je psihijatar dr Jan
Stivenson koji je tada radio na Univerzitetu Virdšinija. Veş
sama ćinjenica da je jedno takvo glasilo dalo publicitet
radovima o tako neuobićajenoj temi pokazuje koliko je rad dr
Stivensona cenjen i meČu skepticima.

Postoje dva razloga zbog kojih je ovo istrašivanje mnogo moşnije od

"hipnotićke regresije
u prołlost" sa odraslima. Kao prvo, Stivensonovi ispitanici bila
su mala deca, u nekim

134
slućajevima vrlo mala deca - od tri, ćak i od dve godine. Onda
naprosto padaju kao neuverljive sve zamerke koje bi sugerisale da
je ispitanik "konstruisao" svoje navodne uspomene iz ranijeg
šivota tako łto je kombinovao pojedinaćne podatke do kojih je
dołao ćitanjem knjiga, novina i magazina kao i gledanjem filmova i
TV programa. Drugo, Stivenson je ova istrašivanja obavljao uglavnom
 u takozvanim "zemljama u razvoju" gde
i nema mnogo takvih izvora informacija. Ukratko, daleko je
problematićnija "regresija",
navodno priseşanje, odraslog i pismenog ćoveka u zapadnoj
civilizaciji koja je natopljena informacijama, nego regresija malog
deteta u polupismenoj sredini.

Osobena odlika rada dr Stivensona jeste dosledni, ćisti,

ćak pomalo zastrałujuşi profesionalizam. On ima kontakte sa mnogim
ljudima; pa kad od nekoga od njih ćuje nagovełtaje da se mošda
pojavio slućaj reinkarnacije, on kreşe na posao. Skoro uvek je reć
o vrlo malom detetu (u priblišno jednoj polovini njegovih
slućajeva to su deca od dve godine ili ćak i mlaČa) ćije
ponałanje i govor sugeriłu da je to dete osoba koja je veş
jednom, ranije, šivela. Stivenson otputuje gde god je potrebno :
na Aljasku, u Liban,
Indiju, Łri Lanku, Brazil i tako dalje. Osim engleskog on vrlo
dobro zna i francuski i
nemaćki, a u ostalim slućajevima koristi prevodioce u koje
ima poverenja - naime, ispituje to dete, a i svedoke, uz
pomoş prevodioca. Sa gotovo svakim svedokom obavi posle izvesnog
vremena joł jedan razgovor, da bi proverio da li şe se sve
podudariti; osim toga, kod svakog pojedinog slućaja koristi usluge
bar dva prevodioca, a ponekad i viłe, da bi prevod bio sasvim
pouzdan, svaka reć taćno protumaćena. Poseduje ogromnu biblioteku
traka na kojima su ti razgovori. Izrećene tvrdnje kasnije
proverava u dokumentima, arhivima, matićnim knjigama. Stivensonove
knjige
prepune su pojedinosti, on do sitnica opisuje svoj istrašivaćki rad.

Razmotrişemo prvo jedan slućaj koji ima znatnu dokaznu

vrednost, a u kome je Stivenson bio u moguşnosti da razgovara
prvo sa jednom porodicom, a kasnije sasvim zasebno sa drugom, pre
nego łto su se te dve porodice susrele i upoznale, zahvaljujuşi
ćemu nije postojala opasnost da svedoćenja prvih budu kontaminirana
razgovorima sa drugima - sa rodbinom preminulog koji se
navodno reinkarnirao u detetu u prvoj porodici.

Stivenson je doputovao u Liban godine 1964, kad je joł

bilo moguşe koliko-toliko bezbedno boraviti u toj dršavi. Dołao je zato
łto je ćuo od jednog mladog Libanca, koji je dve godine ranije radio
kao njegov asistent u jednom istrašivanju u Brazilu, da u Libanu
ima mnogo slućajeva reinkarnacije. Postoji tamo jedan narod koji se zove
"Druzi" i koji je svojevrsna manjinska islamska sekta; Druzi veruju u
reinkarnaciju - łtaviłe, to je glavno uporiłte njihove religije.
Ipak, mnogi Druzi vrlo skeptićno reaguju na pojedine priće o
reinkarnaciji; nisu lakoverni.

Połavłi u posetu Libancu koji ga je pozvao kod sebe, Stivenson je

doznao za jedan slućaj
u selu Kornajel u kome se obreo, desetak kilometara istoćno od
Bejruta. Pokazalo se da
je otac dotićnog deteta Mohamed Elavar, roČak Stivensonovog mladog
asistenta. Prvog dana boravka u Kornajelu, Stivenson je razgovarao
sa Elavarom i njegovom šenom i o tome saćinio pomne belełke.
Tom prilikom bio je na raspolaganju samo jedan
neuvešbani prevodilac; sledeşa ćetiri dana Stivensonovog
boravka bila su tu dvojica drugih, uvešbanih prevodilaca. Pet
meseci kasnije Stivenson je opet dołao u to selo (sa novim
prevodiocem) i proverio veliki deo materijala prikupljenog u prvoj
poseti; ujedno
je i prikupio nove informacije.

Pri prvoj poseti Stivensonu je rećeno da je Mohamedov sin Imad

roČen decembra 1958. Prva reć koju je to dete u svom šivotu
progovorilo bila je "Dšamileh". Tada to ni roditelji nisu znali,
ali to je bilo ime ljubavnice izvesnog Ibrahima Boumhaza, ćoveka
koji se kroz
to dete (Imada) navodno reinkarnirao. Ćim se osposobio da
sastavlja reći u rećenice, mali Imad je poćeo da prića o svom
ranijem šivotu. Otac ga je grdio łto laše, ali je Imad ostajao
uporan. Kad je imao dve godine, Imad je spontano prepoznao, na
ulici, jednog Boumhazijevog komłiju. TakoČe je isprićao mnoge
pojedinosti o Boumhazijevoj kuşi,

135
rodbini i šivotu. Pa ipak, porodica Elavar nije pristupila
nikakvom proveravanju svega toga. Pokojni Boumhazi šiveo je i umro
u drugom selu, koje se naziva Kribu; Mohamed Elavar (otac) samo
je jednom bio u tom selu, na nekoj sahrani, ali nije susreo
nijednog ćlana porodice Boumhazi.

Razdaljina izmeČu ta dva sela, Kornajel i Kribu, iznosi samo oko

trideset kilometara, ali
Druzi u tim krajevima nisu (tada) bili skloni da mnogo putuju;
pripadnici dvaju porodica
(Elavari i Boumhaziji) kategorićno su tvrdili da se nikada nisu
sreli. Kad je prikupio sve informacije koje je mogao o Imadu,
Stivenson je krenuo u selo Kribu da sakupi łto viłe podataka i o
porodici Boumhazi.

Posle toga je poveo Imada i Imadovog oca Mohameda Elavara u selo

Kribu, gde se Imad upoznao sa porodicom Boumhazi. Mnoge od
tih ljudi Imad je spontano prepoznao i svakome se obratio na
prikladan naćin. Boumhazijevi su bili zapanjeni nadasve Imadovim
ponałanjem, a to u ovakvim slućajevima nije svejedno. Dete od pet
godina ponałalo se, rekli su ćlanovi te porodice, bał onako kako se
njihov Ibrahim ponałao za šivota.

Imadovi iskazi o njegovom prołlom šivotu ukljućivali su prisna i

precizna opašanja o kuşi
i porodici Ibrahima Boumhazija, na primer :

- voleo je lov;
- imao je smeČeg psa, a jednom prilikom je pretukao drugog psa;
- kuşa je imala dva bunara, jedan pun, a jedan suv;
- u vreme njegove smrti porodica je gradila novu bałtu;
- imao je mali, šuti automobil i jedan minibus;
- alat za automobil dršao je na tavanu.

Bogatstvo i specifićnost informacija dobijenih od ovog dećaka

iskljućuju, reklo bi se, svaku moguşnost da je pogaČao
pukom slućajnołşu. Stivenson je proverio 57 pojedinaćnih
dećakovih tvrdnji; 51 je potvrČena kao istinita.

Slućaj Imada Elavara jedan je od mnogih koje je Stivenson

istrašio i o njima savesno izvestio. Suoćeni smo sa veşim
brojem takvih slućajeva. Kakva objałnjenja, osim reinkarnacije,
mošemo dati za njih ?

Konicidencija. Niko nikad nije pretpostavio da su svi ti

ispitanici pukim slućajem rekli
("tek onako, desilo se da kašu") to łto su rekli. Neşemo to pretpostaviti
ni mi.

Lołe pamşenje. U slućaju Imada Elavara, obe porodice

kategorićno su tvrdile da se nikada ranije nisu upoznale. Iz
tog razloga, informacije nisu mogle biti ni u kakvim susretima
razmenjene, a posle ponovljene za inostranog slułaoca. Ako bismo
pretpostavili da je ipak bilo nekih uzgrednih susreta, ili preko
nekog posrednika, ili da je bilo neposrednih susretanja, ali su to
obe strane zaboravile, ne bismo, ipak, mogli na taj naćin
objasniti bogatstvo, konkretnost i taćnost Imadovih iskaza. U
raznim drugim slućajevima dogaČalo se da istrašivaći dokašu da
se porodice dveju umełanih strana nikako nisu mogle sresti, ni na
koji naćin. U pojedinim slućajevima uzimanje iskaza od deteta je
zavrłeno, a tek mnogo kasnije je otkriveno ko je bio i gde je
i kada šiveo preminuli o ćijem se negdałnjem šivotu dete
izjałnjavalo. Tu nema ni pomena o slabom pamşenju.

U mnogim kulturama u kojima je Stivenson nalazio ovakve slućajeve,

komunikacija i socijalna pokretljivost veoma su ogranićeni;
ljudi se raČaju, šive i umiru na jednom veoma ogranićenom
prostoru, kako fizićkom tako i drułtvenom. U takvim
uslovima slućajno łirenje informacija mnogo je manje verovatno
nego u nałem, zapadnom drułtvu koje je zasişeno informacijama i
veoma pokretno.
Prevara. Ćovek bi se mogao razumno zapitati : iz kog razloga bi
dve libanske porodice
(ukupno sedamnaest ljudi sa kojima je Stivenson razgovarao)
preduzele jednu takvu

136
urotu da nasamare jednog inostranog istrašivaća koji şe rezultate
posle objaviti u nekoj stranoj zemlji ? Tu nikakvog dobitka nije
bilo za njih. Łtaviłe, neki vidovi Imadijeve reinkarnacije oćigledno
su im bili neprijatni (na primer, da se jedan petogotiłnjak priseşa
kako se dobro provodio sa svojom ljubavnicom). Osim toga, nije ni moguşe
"naućiti" dete tako mlado (ili joł mlaČe) da laše tako dosledno i
uverljivo.

Bilo je i slućajeva u kojima je prevara neverovatna zbog toga

łto je dete tvrdilo da je reinkarnacija nekog kriminalca, ćak i
ubice. U nekim slućajevima bilo je vidljivo da se porodica ćak
trudila da prikrije łta se dełava, da ćak ni komłije ne naćuju niłta o
tome.

Drugi istrašivać, Antonija Majls, koja je obavila tri zasebna

putovanja u Indiju od 1987.
do 1989. godine, dokumentovala je dvadeset łest
slućajeva reinkarnacije meČu muslimanskim porodicama u onim
sektama gde verovanja o reinkarnaciji nisu rado gledana niti
prihvatana. Dokumentovala je, łtaviłe, deset slućajeva u kojima je
dete bilo pripadnik hindu religije, a pokojnik Musliman, ili
obratno. Odnosi izmeČu Hindusa i Muslimana razlićiti su u
raznim delovima indijskog potkontinenta, u zavisnosti od lokalne
istorije, ali po pravilu nema mełovitih brakova izmeČu te dve
vere, a u nekim gradovima
(velikim i malim) nema ni mełovitog stanovanja, nego se
taćno zna ko u kojim
kvartovima (ili pokrajinama) šivi. U nekim pokrajinama verske
razlike sluše kao povod, i izgovor, za ogromno meČusobno
nasilje, nebrojena ubistva, i tome slićno. Nema ni najmanje
moguşnosti da bilo koja muslimanska, ili bilo koja hinduistićka
porodica smisli neku "łarenu lašu" u kojoj bi njihovo dete bilo
prikazano kao pripadnik one druge vere. TakoČe je nezamislivo da
bi pripadnici neke viłe kaste Hindusa smislili neku lagariju koja
bi znaćila da je jedno njihovo dete reinkarnacija nekoga iz neke
niše kaste. Pa ipak, kod
Stivensona nalazimo i takve slućajeve.

ZaČimo joł malo dublje u ovu intrigantnu oblast. Stivenson je prijavio

mnoge slućajeve u kojima su dokazi ne samo psihićki nego i
fizićki. Dete se, na primer, rodi sa istim rasporedom
mladeša, ili ćak sa istom uroČenom manom kao pokojnik. Bilo je
slućajeva
da je ćovek ubijen sa nekoliko hitaca iz vatrenog orušja, a da se
uskoro rodi dete koje ne samo łto ima njegove uspomene, nego na
leČima ima po jedan veliki mladeš tamo gde
su pokojniku bile ulazne rane od metaka, i to taćno na tim
mestima. Postoji izvełtaj i o
jednom slućaju albinizma gde je pokojnik bio albino, a dete u
koje se reinkarnirao - to isto. (Stivenson je nedavno objavio
seriju zanimljivih, informativnih knjiga o tome; navedene su u
bibliografiji.) Na osnovu medicinskih statistika moguşe je
proceniti koliko ćesto se pojavljuju mladeši razlićitih vrsta; zato
bi bilo moguşe taćno iskazati koliko su malo verovatne podudarnosti
nekoliko mladeša, tako taćne; tu bi brojke bile, po svemu sudeşi,
astronomske - verovatnoşa bi iznosila jedan prema mnogo milijardi.
Połto su mladeši i uroČene mane materijalne stvari i ne mogu se
falsifikovati, onda podvala nije ni teorijski moguşa, za razliku od ćisto
verbalnog svedoćenja gde jeste.

Godine 1991. istrašivać Jirgen Kajl, onaj isti koji

je radio sa Stivensonom u eksperimentalnim studijama sa
Stepanekom dvadeset godina pre toga, prijavio je svoje prve studije
reinkarnacije koje je obavio u Burmi, na Tajlandu i u Turskoj.
Kajl radi u Tasmaniji; tamo je njegova baza. On jasno kaše da se
u ovakvo istrašivanje nije ukljućio zbog neke svoje eventualne vere
da şe šiveti opet : "Ja smatram da je verovanje u konaćnost
smrti razumno." O svojim istrašivanjima on kaše, skromno, da su
"istrašivanja pojedinaćnih slućajeva na terenu, ponovljena
nekoliko puta". Dokumentovao je 16 slućajeva reinkarnacije,
meČu kojima je i nekoliko slućajeva u kojima su porodice
oćigledno šelele da prikriju stvar, da se ne sazna.
(Jedna porodica zahtevala je anonimnost, plałeşi se navale stranaca,
ali i svojih zemljaka ako bi se saznalo kakvo dete imaju.) Kvalitet
dokumentacije i provere u ovih 16 slućajeva je dobar, pa se zato nadamo
da je Kajlov rad tek poćetak mnogo obimnijih studija u kojima bi
 Stivensonovi nalazi
mogli biti provereni.

137
Mošemo samo nagaČati koliko se ućestano reinkarnacija dogaČa. (U
nekim kulturama na snazi je verovanje da je reinkarnacija
sveopłta, a to bi znaćilo da je svako od nas reinkarnacija
nekog ko je šiveo ranije; ali i u tim kulturama smatra se da
je svesno priseşanje svog ranijeg šivota retka pojava.) Ima
nagovełtaja da onaj ko okonća šivot kao šrtva nasilja, a naroćito
onaj ko bude nepravedno ubijen, mnogo ćełşe "dolazi opet",
to jest reinkarnira se, nego drugi pokojnici. Ćini se, osim toga,
da postoji tešnja da
izmeČu smrti i reinkarnacije proČe izvesno, ne mnogo dugo vreme
(nekoliko nedelja ili meseci). MeČutim, to moše naprosto znaćiti da
u slućajevima kad protekne nełto duše vreme, reinkarnirana lićnost
ima slabije izglede da se svesno priseti svog ranijeg šivota.
Ćinjenicu da mnogi slućajevi reinkarnacije dolaze iz onih kultura
u kojima se u takve stvari veruje mošemo objasniti na ovaj naćin
: pripadnici takvih kultura spremniji su da javno priznaju, pred
istrašivaćima, łta se dełava. Ima i pet-łest slućajeva
reinkarnacije otkrivenih u zapadnim zemljama. Dodajmo, najzad, da
deca koja su navodno nećije reinkarnacije postaju normalni
ljudi, nije primeşeno da kao mladi, ili kad odrastu,
ispoljavaju neku neprilagoČenost; stiće se utisak da veşina njih,
sazrevajuşi, postepeno zaboravi svoj raniji šivot - dakle, da te uspomene
izblede.

! !

Ćitaoci su do sada verovatno zakljućili, taćno, da mi

smatramo da su slućajevi
dokumentovani kod Stivensona, Milsove, Kajla i joł
nekolicine istrašivaća daleko ubedljiviji i kvalitetniji od ma
kojih drugih za koje se zna (ako izostavimo spiritistkinju gospoČu
Pajper). Proćitali smo nekoliko stotina stranica Stivensonove
dokumentacije, a videli smo i prve nezavisne potvrde ili bar
poćetke nezavisnog potvrČivanja, pa se ne mošemo oteti utisku da
se tu pred nama otkriva nełto istinski znaćajno. Jedan od nas
dvojice (Karl Sardšent) šeli da izdvoji miłljenje i da
saopłti da mu se zamisao reinkarnacije nimalo ne dopada. Evo załto
: ako pogledamo projekcije stanovniłtva sveta
u predstojeşim vekovima, zatim projekcije o buduşoj
degradaciji ćovekove šivotne
okoline i noviju istoriju Evrope, stvarno nije mnogo privlaćna
ideja da şe onaj ko šivi sada, morati u bliskoj buduşnosti da
šivi joł jednom, pa joł jednom, i tako dalje. Ali ovakve lićne
i emocionalne preferencije nisu razlog za odbacivanje dokaza;
drugim rećima, moramo gledati, dokaze pa ma koliko nam oni bili, zbog
raznih svojih implikacija, neprijatni.

Mi verujemo da şe praktićno svaki ćitalac, kad proćita Stivensonov

materijal i njegove obazrive ocene, zakljućiti da tu postoje
zapanjujuşe stvari, pa pozivamo ćitaoce da pogledaju
bibliografiju i da se uvere sami.
Naravno, uvek ostaje hipoteza o ESP ćitanju podataka o pokojniku
iz svesti šivih, ali treba imati u vidu da bi dete sa
tako ogromnim paranormalnim moşima verovatno ispoljilo ESP i na
razne druge naćine, ne bi se usredsredilo samo na oponałanje
nekog umrlog ćoveka. Drugim rećima, trebalo bi da u svim takvim
slućajevima bude i obilje drugih manifestacija paranormalnih moşi.
Osim toga, pribaviti informacije o nekome je jedno, a oponałati
tog ćoveka je sasvim druga stvar; hipoteza o ESP objałnjenjima za

"reinkarnaciju" ne tumaći załto se ta deca ponałaju tako. U

slućaju Imada Elavara, ona
druga porodica (Boumhazi) bila je ponajviłe impresionirana
ponałanjem tog deteta. Ponekad ćlanovi porodice sasvim
spontano, zapanjeni, prepoznaju taćne obrasce ponałanja
preminulog. Alan Gould je veoma podrobno proućavao šivot i rad
mnogih davnih spiritista, tako da se zaista moše reşi da o njima
zna viłe nego łto bi se moglo razumno oćekivati da iko nasluti
pomoşu vanćulnog opašanja, pa ipak - on priznaje da ni slućajno ne bi
umeo da oponała te davno umrle ljude, njihovo dršanje i
ponałanje; a reinkarnirana deca postišu bał to, u uzrastu kad
glumaćke sposobnosti mogu biti vrlo slabo razvijene. Treba i to
ozbiljno uzeti u obzir.

Antonija Mils razmatra i jedan slućaj u kome je Hindu dete po imenu Nareł
Kumar Rajdas kategorićno tvrdilo za sebe da je roČeno kao Musliman,
i to sin nekog starog fakira; a da
je njegova majka bila druga šena tog Muslimana. Veş sa dve
godine to dete je poćelo

138
redovno da izvodi islamski obred poznat kao "namaz" u trenucima
kad je verovalo da ga niko ne gleda. Taj mali dećak je na
ulicama pronałao tog starog fakira, pa je poćeo da ide za njim.
TakoČe je prosio i molio se za one koji mu nełto udele, na
naćin na koji to muslimanski fakiri ćine. Poginuli sin staroga
fakira zvao se Mułir. Kad je konaćno odveden u Mułirovu
porodicu, dećak je prepoznao ostalu decu staroga fakira (to jest,

"svoju" braşu i sestre) i upustio se u razgovor o naćinu na

koji je poginuo (dok je vozio
zaprešna kola). Razgovarao je i sa Mułirovom majkom. Mułir je u
pogibiji zadobio jednu veliku ranu, a dećak je roČen sa velikim
mladešom bał na tom mestu. Pre susreta sa malim Narełom Kumarom
Rajdasom taj fakir nije verovao u reinkarnaciju, ali kasnije,
razgovarajuşi sa Antonijom Mils, bio je vidno potresen, sav obuzet
emocijama. Połto ga
je poćela mućiti nesanica, u ponoş se molio Alahu i postavljao
pitanje : "Kakva je, Boše, ovo tajna ?"

Neko mošda šeli, ili ne šeli, da se moli nekom

bošanstvu, ali tajna u vezi sa tom
"reinkarniranom" decom postoji i ne bi je trebalo prenebregavati.
139

Smatramo da ogledi i ćinjenice sašeto izlošeni u ovoj knjizi

predstavljaju, sveukupno,
jake argumente u prilog verovanju da odista postoje
znaćajne anomalije u oblasti ljudskih sposobnosti. Zaista
ima razloga za uverenje da ljudska bişa raspolašu
sposobnostima da uzvesne stvari doznaju i mimo svojih
"konvencionalnih", nauci poznatih pet ćula, kao i sposobnostima da
utiću na daleke predmete i dogaČaje samo svojom voljom, ćistim
htenjem.

Ali mnogim naućnicima tełko je da prihvate metode i nalaze

parapsihologije. Oni ili prenebregavaju sve raspološive dokaze ili
izriću povrłne, uopłtene komentare u smislu :
"Sve su to laši, pojedinaćne i grupne podvale, naućno nepouzdani metodi
vrłenja ogleda, nijedan od tih efekata nije moguş, niłta od toga
nije se stvarno desilo niti se moše desiti." Postoje bar dva razloga
za tako nełto.

Jedan je istorijski. Uz parapsihologiju se i danas "lepi" i vuće

uspomena na nebrojene slućajeve łarlatanstva i obmane, lašnih
spiritistićkih medijuma, lašnih materijalizacija
"ektoplazme"; uspomena na nebrojene prevarante koji su "povukli za
nos" lakoverne graČane. Zato je ćitava oblast parapsihologije
kontroverzna, pa je i normalno da naućnici
na nju gledaju podozrivo. Ali taj istorijski razlog ne
opravdava
odbacivanje
parapsihologije kao nauke, u celosti. Jedna nauka moše imati
itekako sumnjivu prołlost,
pa ipak biti prava nauka danas ! Pogledajte samo hemiju -
poćela je kao alhemija. Pogledajte astronomiju - poćela je kao
astrologija. Pa i sam Johan Kepler, jedan od prvih velikih
astronoma, bavio se takoČe astrologijom i bio joj je veoma sklon.

Drugi razlog je od łireg znaćaja. Nauka se ćesto ponała veoma

rČavo kad naiČe na neku stvarnu inovaciju. Setite se samo kakva
se oluja mršnje, gneva i opakih pogrda srućila
na pionire vakcinacije, takoČe na one koji su prvi tvrdili da
postoji kretanje kontinenata,
to jest da kontinenti "plove" po povrłini zemaljske kugle,
zatim na one koji su prvi izvodili anesteziju putem hipnoze, i
na druge koji su prvi istupili sa nekim zaista novim naućnim
otkrişem. Nauka je, u dubini svoje "dułe", strałno
konzervativna. Naravno, neko şe reşi da su naućnici samo mudro
oprezni, ne šele da se zalete, da olako, bez dovoljno dokaza,
prihvate nełto novo; ali time se ne moše objasniti šestoka
uzbuČenost, taj iracionalni bes kojim neki naućnici reaguju na svaki
novi dokaz o stvarnom postojanju anomalija.

U ovom poslednjem poglavlju zalazimo nełto dublje u tu pojavu, u

iracionalnost koju nauka ispoljava kad se mora suoćiti sa
takvim novim dokazima. Sułtina onoga łto imamo da kašemo
prilićno je gruba; ali najgrublji şemo biti prema onim
pripadnicima naućne zajednice koji su izdali ćak i temeljna
naćela svog poziva - dakle, naućnog istrašivanja.

# #

U Sjedinjenim Amerićkim Dršavama postoji jedna organizacija koja se

naziva "Odbor za
naućno istrašivanje tvrdnji o paranormalnom". Skraşenica za to je
"Csikop". U Izvrłnom odboru Csikopa ima vrlo malo naućnika,
ali je zato ta organizacija prilazila mnogim naućnicima i
vredno se trudila da ih pridobije da stupe u ćlanstvo. Time je
sebi pribavila privid naućne organizacije, privid koji do krajnosti
koristi kad god njeni ćlanovi krenu u
lov na duhove. Zanimljivo je da Csikop kao organizacija nikada ne
preduzima nijedno
svoje naućno istrašivanje. Razlog ovome je jednostavan : jedanput,
i samo jedanput, to
je pokułala. Ishod je bio takav da zaista zaslušuje mesto u istoriji nauke.

Od 1976. do 1980. godine jedna grupa starijih ćlanova Izvrłnog odbora

Csikopa ispitivala
je nalaze dve francuske istrašiteljke koje su se zvale Miłel i
Fransoaz Gogelan. Te dve šene prikupljale su podatke godinama i
zakljućile da izvesne grupe u ljudskom drułtvu

140
(istaknuti naućnici, umetnici, sportski asovi i tako dalje) imaju
tu odliku da su mnogi njihovi pripadnici roČeni u "znaku"
pojedinih planeta - to jest, kad su pojedine planete zauzimale
neka odreČena mesta na nebu. Jedan od nas dvojice
(Ajzenk) odavno se zanimao za tu studiju Miłel i Fransoaz
Gogelan, pa ju je i posebno proućio i dołao do zakljućka da je
raČena odlićnom naućnom metodologijom. Grupa iz Csikopa istrašivala
je samo jedan od nalaza Gogelanovih, i to takozvani "efekat
Marsa", koji bi se sastojao u tome da meČu istaknutim
sportistima ima srazmerno viłe (nego meČu populacijom uopłte)
onih koji su roČeni kad je planeta Mars bila taćno u zenitu ili
blizu istoćnog horizonta.

Jedan od ćlanova te Csikopove grupe bio je statistićar Marvin

Zelen. On nije prihvatio tvrdnje Gogelanovih o podudaranju
sportskog uspeha sa ućestalołşu pojavljivanja pojedinih planeta
u pojedinim sektorima neba. (Pojavljivanje planeta na tim mestima
je ćisto tehnićka, astronomska stvar i moše se do savrłenstva
taćno ustanoviti.) Zato je predlošio "izazov" nalazima Fransoaz i
Miłel Gogelan, i tom izazovu dao ime "Zelenov test". Cilj je bio da
se mala grupa vrhunskih sportista koji su odista roČeni u dan i sat kad
je Mars bio na takvim pološajima uporedi sa vrlo
velikom kontrolnom grupom
neistaknutih sportista, roČenih u istim zemljama i gradovima i u
slićnim razdobljima godine. Saćinili su troćlanu grupu za ovo :
predsednik Csikopa Pol Kurc, Marvin Zelen, i astronom Dšordš
Abel. Skraşenica za tu grupu bila bi : KZA. Krenuli su,
dakle, u prikupljanje dokaza.

Rezultati "Zelenovog testa" bili su potpuno jasni. Statistika

Gogelanovih bila je ispravna i istinita. Kod njihovih istaknutih
sportista "efekat Marsa" bio je jasno vidljiv, a kod preko
16.000 drugih sportista nije - jer je tih 16.000 osoba
ostalo u okvirima prosećne i slućajne distribucije u skladu
sa taćnim astronomskim tablicama. Dakle, i zakljućci
Gogelanovih morali bi, na osnovu toga, biti prihvaşeni kao korektni.

Posle toga nastupilo je vreme petljanja i zbunjivanja. Grupa KZA

poćela je iznalaziti svakojake zaćkoljice pomoşu kojih su
nastojali da ipak obore zakljućke Gogelanovih, njima oćigledno
nepodobne. Poćeli su da "presecaju" podatke o vrhunskim sportistima na
nove naćine, mimo ustanovljenog statistićkog postupka. Izbacili su
iz razmatranja sve istaknute sportistkinje sa bizarnim obrazlošenjem
da "njih i ne treba uraćunati, jer nisu imale jednake izglede
da se istaknu u sportskom šivotu kao mułkarci". Sakupili
su podatke o nekim drugim vrhunskim sportistima, po svom
izboru, i to bez ikakve dogovorene procedure koja bi obezbedila
da im uzorak bude zaista nasumićan i połten.
Pa ipak se "efekat Marsa" joł jednom pojavio; ali je grupa KZA
onda osporila i svoje
sopstvene nalaze, i to ovog puta argumentima koji su i sami bili pogrełni,
i tako dalje.

Mnoge od tih stvari ćisto su tehnićke i mi za njih ovde nemamo

prostora. Ćitalac koji šeli
da se lićno uveri, neka potraši dokumentaciju o tome u
bibliografiji. Ali navełşemo kako su reagovali skeptici iz redova samog
Csikopa.

Prvi koji je otkazao poslułnost bio je Denis Rolins, bivłi ćlan Csikopa,
koji je ostao veoma skeptićan prema navodnom efektu Marsa na bebe,
ali koji je ipak izjavio da grupa KZA napada efekat Marsa na
naćine koji nisu naućno zasnovani niti legitimni. Ukazivao im je
na oćigledne, grube grełke koje su u svom radu pravili; uzalud.
Grupa KZA terala je po svome. Pokułavao je da saopłti te
svoje primedbe ćlanstvu i javnosti, ali ga je organizacija
Csikop poćela sistematski ometati u tome. Oduzimali su mu
reć na sastancima, nisu hteli niłta njegovo objaviti u
svom ćasopisu, sprećavali su da se njegove primedbe objave
ma gde, a za to vreme uporno su objavljivali neistinite
i netaćne nalaze i zakljućke, svoje sopstvene. Glas upozorenja je,
dakle,
prvo prenebregavan, a zatim silom uşutkan. Najzad su ga
izbacili iz Csikopa. Poćelo je sistematsko suzbijanje vesti o tome.

Ali neki od ćlanova Csikop primetili su łta se dełava i poćeli su

(łto je svakako pozitivno)
da se raspituju o njegovim primedbama. Ubrzo su shvatili da su
sad i oni u nemilosti : i

141
njima je oduzimana reć, a i sprećavano svako objavljivanje. U
meČuvremenu su sve Csikopove publikacije nastavile łtampanje
hvalospevnih izvełtaja o "uspesima" grupe KZA. Jedan od ljudi koji
su naglo pali u nemilost "moşnika" bio je Rićard Kaman, profesor
psihologije, koautor veoma znaćajnih radova iz oblasti
parapsihologije. Kaman je opłirno zabelešio i objavio kako je sve
grupa KZA pokułavala da ga uşutka, da ga "sredi", i kako
je za te svrhe upotrebljen Csikop. Posredi je zapanjujuşa knjiga;
ako şete iz sve nałe
bibliografije, od svih knjiga i dokumenata, proćitati samo jednu knjigu,
proćitajte bał nju.

Kaman je proućio ćitavu tu stvar sa efektom Marsa, od samog

poćetka. Njegovi zakljućci
su da je grupa KZA "godinama uporno nudila javnosti jedan
skup oćigledno rČavih statistićkih argumenata protiv "efekta
Marsa", iako je iz godine u godinu bilo sve viłe upozorenja i
dokaza o nelogićnosti i netaćnosti njihovih tvrdnji... Zapanjuje ne
samo to
da su se oni sasvim odvezali od svih sidriłta logike, nego i
ćinjenica da njihov odlutali
brod nije mogao biti potopljen ćak ni viłegodiłnjim
bombardovanjem kompetentnih statistićara kao łto su Miłel Gogelan,
Elizabet Skot, Denis Rolins i Rej Hajmen." Hajmen
je psiholog, a Skotova je bał statistićar; oboje su tada bili povezani
sa Csikopom. Kaman
nastavlja : "Kao ni drugim ćlanovima Csikopa, ni meni nije bilo
lako da poverujem da u celom devetoćlanom Savetu ove organizacije
(a ćlanovi tog Saveta su i Martin Gardner, Emejzing Rendi i
Kendrik Frejzier) samo jedan jedini ćlan, Denis Rolins, ćasno i
połteno govori istinu o ovom slućaju. Posle sedam meseci
istrašivanja ustanovio sam da je to, ipak, tako. Trojka KZA
pretrpela je potpuni fijasko u slućaju "efekta Marsa"; organizacija
Csikop, rełena da brani nełto nebranjivo (naime, svoje argumente),
załla je korak po korak, bespovratno, u propagandnu kampanju protiv
Denisa Rolinsa, u suzbijanje istine o njegovim dokazima, u sprećavanje da
bilo koji drugi kritićar grupe KZA objavi ili kaše bilo łta, bilo gde."

Kaman podrobno nabraja i opisuje kako su i njega lićno, i

Rolinsa, i sve druge kritićare u sastavu Csikopa suzbijali,
ismevali, łta je organizacija preduzimala da se njihovi tekstovi
nigde ne objavljuju, kakva je upornost moşnika ispoljena u tome.
Tełko je i zamisliti šełşu osudu organizacije Csikop, pogotovo kad
se ima u vidu da ju je izrekao ćovek neospornog integriteta,
skeptićan i prema "efektu Marsa", a uz to i (tada) ćlan Csikopa.
Jedan od drugih ćlanova Csikopa, holandski novinar Pit Hajn
Hebens, napisao je da po njegovom miłljenju Kamanov prikaz tih
dogaČaja sa KZA grupom predstavlja "izrazito
fer, uravnotešen izvełtaj, veoma ćitljiv, i - ako se ima u vidu
pod kojim uslovima je
nastajao - zaista vrlo uzdršan; izvełtaj jednog uglednog skeptika
koji je ulošio gotovo neverovatnu kolićinu svog truda da pomogne
organizaciji Csikop da se izvuće iz te svoje zlosreşne afere sa
Marsom."

Ali ćak ni grupa KZA nije mogla da blokira istinu zauvek. Sedam
godina posle prvog pominjanja Zelenovog testa, potpuno nezavisni
britanski naućnik Patrik Kari objavio je svoj prikaz u kome je
sumirao ćitavu tu kontroverzu. Tek tada je i ćasopis Sceptical
Inquirer, interna publikacija Csikopa, objavio ćlanak pod naslovom
"Preispitivanje". U tom ćlanku grupa KZA priznala je svoja naknadna
brljanja po statistikama i podacima; priznali su da im je to
bila grełka; priznali su da je trebalo da sa Gogelanovima
usaglase protokol rada, da bi mogli i sami proveravati kakva
predviČanja bi trebalo da proistiću iz njihovih podataka po
njihovoj sopstvenoj metodologiji. Ali to je bilo priznanje
kroz stisnute zube, zlovoljno, prošeto gunČanjima, bez ikakvog
izvinjenja Rolinsu (ćije ime su izostavili sa spiska onih koji su "bili
povezani sa /nałim/ ogledima"), bez izvinjenja Miłel i Fransoaz Gogelan
zbog neosnovanih insinuacija o istinitosti, to jest netaćnosti
njihovih podataka, bez ikakvog pominjanja lavine kritike koja
je godinama stizala iz redova samog Csikopa.

Razlog łto smo ovako podrobno opisali ovu bruku i sramotu jeste
sledeşi : Csikop - iako
se viłe ne bavi samostalnim istrašivanjem bilo ćega, mošda imajuşi
u vidu ocenu Patrika Karija da KZA debakl "neizbešno dovodi u
sumnju svako dalje angašovanje Csikopa u istrašivanju o "efektu
Marsa", a verovatno i o bilo kojoj drugoj paranormalnoj oblasti"
- nastavlja da deluje kao organizacija i da koristi sav svoj
uticaj da napada sve u nauci łto

142
je Csikopu nepodobno, da zlostavlja i uşutkuje istrašivaće
u mnogim kontroverznim oblastima rada. Najnoviji neslavni primer bilo
je neobićno ponałanje Emejzinga Rendija u laboratoriji francuskog
istrašivaća po imenu Šak Benvenist. Benvenist je
objavio biohemijske nalaze koji, ćini se, podršavaju homeopatske
medicinske teorije; objavio je
to u veoma uglednom ćasopisu Les Comptes de l" AcadQmie des
Sciences. To je glasilo
Francuske akademije nauka. Ćasopis Nature poslao je jednu
istrašivaćku ekipu da ispita
te veoma kontroverzne nalaze, a jedan od istrašitelja u toj grupi
bio je i Emejzing Rendi. Ali Benvenistova laboratorija pretvarala
se u Rendijevom prisustvu bukvalno u cirkus, i to
je ostajala sve dok je on bio prisutan tamo. Neşemo zamarati
ćitaoce pojedinostima;
naprosto şemo zabelešiti da je ovog puta ćak i na stranicama
Sceptical Inquirer-a bilo ćlanaka u kojima je osporavana vrednost
takvog rada istrašiteljske grupe i u kojima je napomenuto da je
"kritika bila nemarna", "kredibilitet rasipan uludo", da se
"polazilo od predrasuda". Rendi je dršao javna predavanja o
tom istrašivanju, tokom kojih je podsmełljivo oponałao
Benvenistov francuski izgovor engleskog jezika i grubo vreČao
"francusku nauku" kao celinu. Mnogi slułaoci nalazili su da je to
uvredljivo i za prisutne u sali.

Sasvim jednostavno rećeno, Csikop nije naućna organizacija. U

njegovom rukovodstvu preovlaČuju maČionićari i medijski łoumeni.
Csikop je jedan propagandni pokret, koji se posvetio svojim
"isterivanjima duhova", ali i "raskrinkavanju" svega łto
rukovodstvu izgleda iracionalno. Na nesreşu, zbog svog vełtog
manipulisanja medijima i zbog naklonosti mnogih akademskih
lićnosti koje imaju nejasan utisak da je pošeljno da neko,
negde, raskrinkava nełto (mada te lićnosti ostaju
blašeno nesvesne ćinjenica o napadnutim oblastima rada) Csikop
nastavlja da uspełno nanosi łtetu parapsihologiji. Ili, bar, donedavno
uspełno.

Sreşom, bio je u Csikopu i jedan pojedinac kome se mora priznati

da je nałao u sebi volje da pogleda dokaze i da ih pokuła oceniti i
proceniti barem koliko-toliko nepristrasno
i odmereno. Veş po tome, on je u Csikopu izuzetak, zaista "retka
ptica". Njegov dijalog
sa Ćarlsom Honortonom o gancfeld istrašivanjima omoguşio je
parapsihologiji da stvarno zakoraći napred, tokom poslednjih
nekoliko godina. Bio je to, meČutim, tešak put; skeptike
ubediti da odustanu od neistinitih i neispravnih naćina kritike -
to je bio zaista spor posao.

%
Godine 1982, u Kembridšu, u Engleskoj, na konferenciji
povodom stogodiłnjice rada
Britanskog drułtva za ESP istrašivanja i dvadesetpetogodiłnjice
osnivanja Udrušenja za parapsihologiju, Rej Hajmen je u svom
ekspozeu dao jednu verziju teksta (koji je kasnije objavljen) o ESP.
U tom tekstu Hajmen je kritikovao dotad objavljene oglede sa ESP
u uslovima gancfelda. Smatra se da su istrašivanja sa gancfeldom
mošda ono najjaće łto parapsihologija moše da ponudi, ali Hajmen
je upravo ta istrašivanja zasuo kritikom, osporavajuşi korektnost
u statistici, ali i u metodologiji vrłenja ogleda, i tvrdeşi da
je
zbog toga celokupan dosadałnji rad na gancfeldu nepouzdan.

Odbacivanje podrłke koju gancfeld studije daju hipotezama o ESP

bilo bi ozbiljan udarac
za parapsihologiju. Iz tog razloga Honorton i Hajmen zapoćeli su
dijalog, nastojeşi da u borbi argumenata doČu do jasnijih ocena o
vrednosti ili bezvrednosti pojedinih ogleda. U decembru 1986. godine
objavili su zajednićki kominike u kome su naveli do kojih su
nalaza dołli i koje su njihove preporuke za buduşnost.

Prva poenta ovde sastoji se u tome łto je Hajmen odustao od

svojih ranijih tvrdnji da iz statistićkih razloga treba odbaciti
gancfeld oglede u celosti. Pojedini ogledi, i to vrlo mali broj
njih, zaista se mogu osporiti primedbama da je statistićka
obrada bila loła; ali Hajmen je najzad prihvatio ćinjenicu da kod
ogromne veşine gancfeld ogleda, kad se posmatraju svi ukupno (kao
jedna grupa) nije moguşe takvim zamerkama opovrgnuti izrazite
rezultate iznad nivoa slućajnosti, to jest ogromna odstupanja od
onoga łto bi

143
ispitanici postizali pukom slućajnołşu. TakoČe je prihvatio
ćinjenicu da nema nikakvog smisla tvrditi da su publikovani samo
oni ogledi u kojima se zadesio, slućajno, neki jak rezultat, a da
su mnogi drugi ogledi u kojima nije bilo nićega jednostavno prikriveni.
Lako
se moše izraćunati da bi za tako nełto bilo potrebno mnogo
stotina ogleda u dubokoj tajnosti. A kad pogledate koliko treba
truda oko samo jednog ogleda, ćak i oko samog ocenjivanja njegove
vrednosti kad je okonćan, i koliko malo eksperimentatora postoji
u celoj parapsihologiji, jasno je (i svi se slašu) da to nije uverljiva
linija kritićkog napada. A łto se tiće statistićkih zamerki, joł i
pri prvom ćitanju Hajmenovih ranijih tvrdnji bilo je jasno (ili je
trebalo da bude jasno) da su neosnovane; a on je to priznao
tek posle toliko vremena. Pa ipak, treba mu odati priznanje kao
ćoveku koji je, ipak, sposoban da izmeni svoja poćetna uverenja kad
se pokaše da za to ima razloga.

Hajmenova druga grupa kritićkih argumenata odnosila se na

eksperimentalni metod koriłşen u gancfeld istrašivanjima. Da li
su "ćulni nagovełtaji" bili stvarno potpuno odstranjeni ? U
nekoliko (ali samo u malom broju) ogleda sa slobodnim reagovanjem
sudijama nisu bili dati duplikati ciljnih slika, nego originali, koji su
posle iłli ispitanicima u ruke (a na slikama bi mogli ostati otisci
prstiju). Da li je nasumićnost redosleda slika zaista bila korektno
postignuta ? Takve stvari ne mogu uvek biti zakljućene jednostavno i
objektivno i onda doturene nekom Hajmenu da ih "samelje" kao
nedvosmislene brojke. Kad se odlućuje da li je metod rada
u nekom ogledu besprekoran ili ne, ćesto ima prostora i za
"slobodno sudijsko uverenje" onoga ko o tome odlućuje. Navełşemo
jedan primer iz konvencionalne psihologije da bismo pokazali da je to tako.

U toj studiji istrašivaći su naprosto izmislili jedan ogled iz

astrologije i napisali ćlanak o njemu. U ćlanku stoji da nije
naČeno niłta - da su rezultati ostali na nivou puke
slućajnosti. Umnošili su ga u deset primeraka i poslali
na adrese deset vodeşih akademskih ćasopisa. Ali napisali su i drugu
verziju istog ćlanka. U njoj stoji da su naČeni uverljivi rezultati u
prilog astrologije. To su takoČe umnošili i poslali na adrese
deset drugih naućnih ćasopisa. Potrudili su se da dve grupe
ćasopisa budu otprilike jednake po stepenu ugleda i po postotku
radova koje prihvataju (ili odbacuju) od ukupnog broja radova
koji im se łalju. Onu "pozitivnu" verziju odbacili su
svih deset, a njihovi recenzenti (ćitaći ponuČenih radova)
pronałli su mnoge zamerke "upotrebljenoj" metodologiji. Onaj
negativan ćlanak, łtetan po astrologiju, prihvatilo je za
objavljivanje ćak devet od deset ćasopisa, a recenzenti su hvalili
upravo iste one metode koje su oni drugi odbacivali ! Stvar je
jasna : njihove ocene o tome koji su metodi valjani, a koji su
neispravni bile su zasnovane na tome da li su im rezultati bili po şudi ili
ne.

U vreme kad je Hajmen istupao sa kritikama, jedan od nas

(Sardšent) prijavio je sedam gancfeld ogleda. Hajmen je za samo
jedan od njih priznao da je tu ciljna slika bila izmełana sa
drugima zaista nasumićno. A ta jedna studija za koju je to
priznao bila je bał ona u kojoj su postignuti najslabiji rezultati,
najbliši pukoj slućajnosti, najnepovoljniji po hipotezu da ESP
postoji. A svih sedam izvedeni su potpuno istim postupkom
nasumićnosti u redosledu ciljeva. Time pokazujemo i
dokazujemo da je Hajmenovo tadałnje rasuČivanje bilo pod uticajem
njegovih predrasuda, to jest şudi. Jer jedino je mogao osporiti
svih sedam ili podršati svih sedam; logićki je nekoherentno podršati samo
jedan postupak od sedam istih.

Na sreşu, ljudi mogu i da prevaziČu takve svoje lićne naklonosti

i nenaklonosti. Sada ulazimo u jednu novu oblast statistićke
analize koja se naziva metaanaliza. Taj termin mošda zvući "opasno",
ali stvar je, zapravo, zasnovana na vrlo jednostavnoj logici.

U prvom poglavlju ove knjige objasnili smo pojmove slućajnosti,

proseka i rasipanja rezultata na primerima pojedinaćnih
ogleda, kao i na primerima nagaČanja ili pokułavanja u
tim ogledima. Ono łto metaanaliza radi jeste, u sułtini,
sledeşe : posmatra ceo jedan ogled i njegov ukupni konaćni
rezultat kao jedan pokułaj. Dakle, jedna jedinica koju uzimamo u
obzir jeste ceo jedan ogled; neki drugi ogled je, ceo, opet samo
jedna jedinica; i tako dalje. Statistika je naućna, matematićka
disciplina koja uvek

144
posmatra distribuciju eksperimentalnih rezultata. Konkretno : zadatak
statistike u nałem poslu jeste da ustanovi koliki bi bili
prosećni slućajni rezultati - odnosno, kakvi bi se rezultati
dobijali ako ne postoje ni ESP, ni PK, niti bilo łta
paranormalno. Primenjujuşi metaanalizu na gancfeld oglede, vidimo da
je njihova prosećna uspełnost bila 38%, łto
se oćigledno razlikuje od 25% koliko bi se oćekivalo na osnovu puke
slućajnosti.

Statistika bez metaanalize naprosto potvrČuje ono łto smo i

ranije znali : rezultati
gancfeld ogleda takvi su da se ne mogu pripisati samo pukoj
slućajnosti. MeČutim, połto
je metaanaliza mnogo moşnije statistićko oruČe, sa njom mošemo
krenuti i mnogo dalje.
Na primer, mošemo pribaviti jednu meru koja se tehnićki naziva
velićina efekta. To nije samo ona maloćas pomenuta vrednost od 38%
uspełnih ogleda. Velićina efekta zavisi, izmeČu ostalog, i od
broja pokułaja u svakom ogledu ponaosob. Ako neko prikupi
ogromne kolićine podataka, on moše dokazati da su njegovi nalazi
statistićki znaćajni
(jer, zaista, oni to i jesu), iako je, zapravo, reć o vrlo, vrlo malom
preovladavanju uspeha
nad neuspesima. Velićina efekta dobar je nagovełtaj koliki
je praktićni znaćaj nekih rezultata, za razliku od ćiste
statistićke velićine tih istih rezultata. Dakle, kad trašimo
velićinu efekta, mi ne pitamo samo "Da li je ovo bilo pukom slućajnołşu
?" nego i : "Da li
je ovo stvarno od nekog znaćaja ?"

Kod gancfeld podataka, efekti su veoma krupni, njihova velićina je

velika. To znaći da oni imaju i veliki praktićni znaćaj. Robert
Rozental, psiholog koji je ućinio viłe nego iko drugi
na uvoČenju metaanalize u łiroku upotrebu u parapsihologiji,
dokazao je da su u gancfeld istrašivanjima dobijene veşe
velićine efekta nego u nekoliko znaćajnih oblasti konvencionalne
psihologije.

Metaanaliza nam takoČe omoguşava da procenimo koliko su

znaćajne pojedinosti eksperimentalnih postupaka. Grupe sudija mogu
procenjivati jedan po jedan ogled tako łto şe za svaki ustanoviti
"broj pogrełaka" - naime, davaşe za svaki vašan metodolołki vid
procenu od samo jedne reći, da ili ne. (Da, ispravno se radilo;
ne, nije se ispravno postupalo.) Kad se sudije uvešbaju u svome
poslu, pokazuje se veoma visok stepen podudarnosti, to jest
saglasnosti u njihovom suČenju, pa i kad svaki radi potpuno sam,
i kad su meČusobno veoma razlićiti u pogledu skeptićnosti. Brojanje
pogrełaka ukljućuje i ovakve stvari : da li su svi vidovi
metodologije jednog ogleda prijavljeni i potpuno opisani; da
li je belešenje podataka bilo u celosti objektivno (a to znaći :
małinsko ili fotografsko - na primer, da li su kockice svaki put
kad se umire fotografisane da bi postojao dokaz o tome kako su
pale; da li su ispitivanici imali jedan komplet slika, a
ispitivaći drugi komplet, duplikat (u ogledima slobodnog reagovanja)
i tako dalje. Svi elementi koje treba na ovaj naćin vrednovati
jasno se odrede, do najsitnije pojedinosti, tako da viłe nema
nikakvog prostora za mutna globalna ocenjivanja łta je "dobro", a
łta
je "lołe" po nećijem opłtem utisku. Zato se o svakom
ogledu dobija izołtrenija,
pouzdanija ocena. Nijedan ogled nije savrłen; takvih nigde u nauci nema.

Sada postavljamo sledeşe pitanje : da li postoji ikakav odnos

izmeČu kvaliteta ogleda i velićine efekta, to jest jaćine
paranormalnih rezultata postignutih u njima ? Mogao bi postojati,
na primer, negativan odnos. To bi znaćilo : łto se kvalitetnije
radilo, to su slabiji rezultati utvrČivani; a u najkvalitetnijim,
naućno najozbiljnijim ogledima, onima koji nose "plavu traku"
izvrsnosti, dobijani su najslabiji rezultati. To bi
sugerisalo zakljućak da su u pravu oni koji kašu da skraşenica ESP znaći
"grełka na nekom mestu".

Za razrełenje ove nedoumice bilo je potrebno mnogo viłe vremena

nego za razrełenje one prethodne, koja se odnosila na
jednostavnu statistiku; ali konaćno je usaglałen zakljućak, kad
je reć o gancfeld istrašivanjima, da nije naČen nikakav znaćajan
odnos izmeČu broja grełaka u ogledima i jaćine dokaza u prilog
ESP u tim istim ogledima. Nije
to samo saglasnost Hajmena i Honortona; o tome su se
izjasnili i mnogi nezavisni

145
analitićari. Tvrdnje da su dokazi o ESP u gancfeld ogledima
naprosto posledica aljkavog vrłenja ogleda nisu uspele da se odrše.

Sa metaanalizom moše se işi joł dalje. Da li su razni

istrašivaći dobijali razlićite rezultate ? Mošemo ustanoviti
objedinjene eksperimentalne rezultate jednog istrašivaća, zatim
nekog drugog, treşeg i tako dalje, i pomoşu metaanalize ih
osmotriti. Trebalo bi da
se pokaše kolika je homogenost tih rezultata - da li je, u
jednoj istoj oblasti, svako dobio otprilike iste rezultate. Suprotno
od homogenosti bila bi heterogenost, koja bi znaćila da neki
istrašivać dobija jake rezultate, a neki slabe. Ustanovljena je,
odista, heterogenost,
ali u malom stepenu - neki istrašivaći stalno postišu nełto bolje
rezultate, a neki nełto
slabije. To nema nikakve veze sa ispravnołşu ili
neispravnołşu njihove metodologije rada ! TakoČe ne znaći da
su neki manje ćasni i połteni nego neki drugi. Kao łto
Rozental primeşuje : "U raznim oblastima psihologije poznato je da
şe razlićiti istrašivaći postizati rezultate znaćajno razlićite."
Kao dokaz navodi istrašivanja kojima su istrašivaći hteli da
ispitaju uslovni refleks treptanja kod ispitanika. Jedna ekipa
psihologa dobila je
oćekivane rezultate u 94% slućajeva a druga u samo 62% slućajeva.
Ćinjenice, zapravo,
govore da je heterogenost rezultata u parapsihologiji znatno manja
nego u velikom delu obićne psihologije. Mogli bismo ćak
prenebregavati sve łto su radila dvojica istrašivaća koja su u
oblasti gancfelda postigla ponajviłe (Honorton i Sardšent), i opet
bi nam ostalo
na raspolaganju obilje rezultata, sa visokim stepenom znaćaja. Rezultati u
parapsihologiji
ne zavise presudno od bilo kog pojedinca ili od bilo
koje dvojice pojedinaca. Malo- pomalo, sve smo bliše "ponovljivom
ogledu".

Postoji joł mnogo toga łto nam metaanaliza kaše. Na primer, iako
je srednja stopa uspeha gancfeld ogleda bila daleko iznad nivoa
slućajnosti, metaanaliza predviČa da şe neki ogledi ostati, ipak,
sasvim u okvirima puke slućajnosti. Łtaviłe, predviČa da şe, kod
ogleda sa vrlo malim brojem uzoraka, veşina ogleda ostati
u okvirima slućajnosti. Metaanaliza kaše istrašivaću taćno koliko
ispitanikovih pokułaja treba da bude u jednom ogledu da bi
organizator ogleda bio manje-viłe siguran da şe (ako paranormalnog
efekta zaista ima) pribaviti statistićki jak rezultat; pokazalo se da je
taj broj mnogo veşi od onog stvarno ostvarenog u mnogim
dosadałnjim ogledima sa paranormalnom moşi ! Metaanaliza
nam pokazuje da su mnoga "neuspela ponavljanja" ogleda
morala biti neuspela, naprosto zato łto istrašivaći nisu testirali
dovoljno veliki broj subjekata.

Statistićarka Dšesika Ats, koja, kao i Rozental i drugi, vidi

parapsihologiju kao odlićan teren za oprobavanje moşi metaanalize
(discipline koja danas pretenduje, ne bez osnova,
da uzdigne ćitavu psihologiju ka novim nivoima razumevanja),
ukazuje da metaanaliza
moše pomoşi parapsihologiji i na joł jedan, zapanjujuşi
naćin. Atsova je uzela u razmatranje Hajmenovu graČu - taćno
iste one oglede na ćije razmatranje se ogranićio i Hajmen. Zatim
je izbacila sve one u kojima je postignut statistićki visok
rezultat (dakle, odsekla je ćitav onaj gornji, uspełan deo statistićke
krive). Po metaanalizi, ako je velićina jednog efekta zaista velika,
onda nełto od toga treba da se pronaČe i u takvim uslovima, kad
se najuspełniji ogledi odbace; efekat (naginjanje ka onih 38%
uspeha, za razliku od statistićke slućajnosti koja u toj vrsti
ogleda iznosi 25%) treba da "prosijava" i tada. Atsova je uzela
u obzir samo trinaest ogleda koji su se zavrłili neuspehom.
Pokazalo se, meČutim, da kad se u statistićki postupak uzmu svih
trinaest zajedno, kao jedna celina, onda sve ono łto je u
njima postignuto ipak daje statistićki znaćajan rezultat iznad
nivoa slućajnosti, u prilog postojanja ESP ! Mnogi propali ogledi
bili su, kad se bolje pogleda, gotovo uspeli, ali to se moše
matematićki iskazati tek kad se pogledaju zbirno.

Mi smatramo da je usponom metaanalize parapsihologija dobila

dramatićno ojaćanje. Sada smo onoliko blizu dokaza koliko nauka
uopłte dozvoljava da se bude blizu dokaza
da je u hiljadama ogleda, tokom mnogo decenija rada, naČena
tolika kolićina istinskih anomalija da to ni u kom slućaju ne
moše sve biti odbaćeno kao rČav i nevełt rad ili prevara. Proboj
je, konaćno, pred nama. To pokazuje i zanimanje takvih lićnosti
izvan parapsihologije kao łto su Robert Rozental, Daril Bem i
Dšesika Ats. Bilo bi, meČutim, naivno oćekivati da şe sve
proşi bez protivudara iz redova onih koji su danas u

146
odstupanju - iz redova onih ljudi koji se tako tvrdo drše svojih
 unapred "zabetoniranih" miłljenja da jednostavno odbijaju da
menjaju svoje predstave o naćinu na koji svet deluje.

Decembra 1987. Nacionalni savet za istrašivanje pri Amerićkoj

nacionalnoj akademiji
nauka (ANAS), objavio je jedan izvełtaj pod naslovom "Pojaćanje
ljudskih sposobnosti". Tu je sumiran napredak u mnogim
oblastima, pa i u mnogim oblastima psihologije. Pomenuta je
i parapsihologija. Izvełtaj je, inaće, pripremljen za
amerićku vojsku. Predsedniłtvo saveta piłe da je "mošda
najjaći nał
zakljućak bio u vezi sa parapsihologijom... Sagledan je naućni rad koji u
toj oblasti traje veş sto trideset godina i
nije naČen nikakav naućni osnov za verovanje da parapsiholołki fenomeni
postoje."

Ako bi ovo bila objektivna presuda, bila bi zaista

katastrofalna po parapsihologiju. MeČutim, kad pogledamo imena,
kad vidimo ko je (tada) pisao izvełtaj za NRC, odnosno kome je
bilo povereno da ocenjuje celu parapsihologiju, stvari postaju kudikamo
jasnije : Rej Hajmen i Dšejms Olkok, obojica ćlanovi
predsedniłtva Csikopa. Nije konsultovan nijedan parapsiholog, niti iko
"neutralan".

Taj dokument NRC po mnogo ćemu je neobićan spis. Izostavlja neka

od najubedljivijih istrašivanja do tad obavljenih u parapsihologiji,
ali ne navodi załto ih izostavlja. Upitana
o tome, obojica autora javno su priznala da ne mogu obrazlošiti
zbog ćega su izostavila
najvašnija parapsiholołka istrašivanja, i da se, łtaviłe, ćak i ne
seşaju zbog ćega su to ućinila. U to doba Hajmen je veş bio
javno priznao da su njegovi prvobitni napadi na statistićku
valjanost gancfeld ogleda bili neosnovani, a takoČe je javno
priznao da je znatan broj istrašivaća postigao veoma jake, naućno
potvrČene rezultate tom tehnikom,
ali, gle ćuda, ni jedno, a ni drugo priznanje nije se
probilo u tekst NRC izvełtaja.
Naprotiv : u izvełtaju je gancfeld naprosto sasećen. Osim toga,
NRC izvełtaj poslušio se strategijom "klevete pomoşu spajanja sa
ozloglałenim". Ta strategija koristi se mnogo i ćesto na stranicama
Csikopovih publikacija, a sastoji se u sledeşem : oni predmet o
kome je reć "strpaju u istu vreşu" sa nećim drugim, łto je u
javnosti veş odbaćeno i uvaljano u blato. U ovom slućaju, gotovo
isti prostor dat je navodnoj "psihologiji biljaka" kao i
gancfeldu, rame uz rame. Ćak je napisano da su autori lićno
posmatrali to sa biljkama u nekoj, nekakvoj, "parapsiholołkoj
laboratoriji", iako je obojici autora bilo odlićno poznato da
ćovek koji je radio to sa biljkama nije nikad imao nikakve veze
sa parapsihologijom i da su ga upravo parapsiholozi raskrinkali
kao autora prića bez ikakve naućne osnovanosti. Zaprepałşuje
ćinjenica da je taj odlazak u prostoriju sa biljkama bio jedini pokułaj
obojice autora da se, u toku pripremanja svog izvełtaja, lićno
uvere u bilo łta, bilo gde; njihov, bukvalno, jedini odlazak igde, u vezi
sa pisanjem tog izvełtaja.

Izvełtaj NRC u meČuvremenu je sasvim diskreditovan, kritikama mnogo

šełşim nego łto
je ova nała. Ima i razloga za to; jer taj izvełtaj na mahove
postaje maltene nepovezan govor, niz besmislica. Łta li je dvojici
autora znaćila ova rećenica, koju su u izvełtaju, govoreşi o
uspełnim ESP ogledima, napisali : "Ne, nije naČen zadimljeni
piłtolj, niti smo
mi bili u moguşnosti da demonstriramo verovatnu alternativu" ?
Stvarno, rećenica koja
potpuno zbunjuje. Danas NRC, kad łalje połtom primerke tog svog
izvełtaja, prilaše i fotokopiju prve stranice jednog vrlo ołtrog
kritićkog prikaza o onom delu izvełtaja koji se odnosi na
parapsihologiju. Oćigledno - nekome, negde u NRC cela ta stvar sa
napadom
na parapsihologiju lići sve viłe na blamašu.

Ima i zlonamernog prikrivanja u pomenutom izvełtaju NRC. Robert

Rozental i njegova saradnica Monika Haris napisali su jedan łiri,
informativni strućni rad o parapsihologiji i metaanalizi. U ovom
radu izvrłena je uporedna analiza łest oblasti
istrašivanja pokrivenih NRC izvełtajem (dodajmo da ni Rozental ni
Harisova nikada nisu bili aktivni u parapsiholołkom istrašivanju niti
su ikad javno izricali bilo kakve ocene o parapsihologiji). Glavni
zakljućak do koga su to dvoje istrašivaća dołli metodom

147
"brojanja grełaka" bio je sledeşi : najmanje grełaka, dakle
najpouzdaniju naućnu metodologiju, imali su parapsiholozi, dok su
ostalih pet oblasti (sve u konvencionalnoj psihologiji) imale (i
prihvatale) daleko niše metodolołke standarde. Taj strućni
rad pomenut je na viłe mesta u izvełtaju NRC, kad god je bilo
reći o psihologiji, ali nije pomenut nijednom u izvełtaju o
parapsihologiji; bukvalno je prikriven zato łto ono łto u njemu
piłe nije bilo po şudi NRC-ovim skeptićnim autorima. Dšon Svets, predsednik
NRC, ćak je telefonirao Rozentalu i zahtevao da Rozental povuće
(to jest, izbriłe) taj deo - zakljućak u kome se kaše da
je parapsihologija radila metodolołki najpouzdanije. Rozental se
pokazao kao ćovek od ćasti : odbio je. Połto nisu znali kako
da potisnu u stranu taj strućni rad koji im je bio trn u oku,
a nisu imali hrabrosti ni da krenu u napad
na Rozentala, oni su odlućili da se tiho "prave ludi", da u
parapsiholołkom delu izvełtaja
NRC prenebregnu rad Rozentala i Monike Haris... naprosto, kao da ne
postoji.

Sramno je da neko tako postupa prema jednom potpuno

ispravnom naućnom radu istaknutih psihologa. A kad neko od autora
zatraši da povuće sopstvene nalaze o istini, samo zato łto nisu
po şudi nekome ko je unapred odlućio łta istina "mora" da bude,
onda je to cenzura u slušbi ideologije - dakle, nełto łto bi
svakom połtenom ćoveku trebalo da bude odvratno.

Na sreşu, umełao se senator Klerborn Pel; na njegov

zahtev, Ured za ocenjivanje tehnologije (OTA), koji amerićkom
Kongresu daje savetodavna miłljenja o nauci i tehnici, odršao je svoju
diskusionu "radionicu" ubrzo posle objavljivanja NRC izvełtaja. Sada
su funkcioneri OTA upravljali tokom sastanka i pripremali svoj
izvełtaj za Kongres. Govorila
je diskusiona grupa saćinjena od devet ućesnika, meČu
kojima su bila i dvojica
parapsihologa, Dšon Palmer i Ćarls Honorton. Ocene koje su
donete na ovoj panel- raspravi bile su daleko uravnotešenije.
One su opovrgle i potisnule NRC izvełtaj, pa bi svakako trebalo
viłe da utiću na vladu Sjedinjenih Amerićkih Dršava nego taj
zlosreşni NRC-ov dokument.

! & %

Juna 1990. godine Ćarls Honorton i łestoro koautora prijavili su

niz od jedanaest ogleda
koji su se sastojali od ukupno 355 gancfeld sesija, u kojima je
broj ispitanika bio ukupno
241. Eksperimentalni postupci bili su hotimice isplanirani tek posle
podrobnog razmatranja svih dotadałnjih kritika gancfeld metodologije.
Selekcija i prezentacija ciljnih slika bila je pod iskljućivom
kontrolom kompjutera. Sobe su bile potpuno izolovane od zvuka.
Sudije koje su ocenjivale da li je primalac pogodio, i koliko je
pogodio, radile su potpuno "na slepo". Svi podaci automatski su
snimani i ćuvani. Tełko da je ikad ijedna obimna serija ogleda u
parapsihologiji, ili u ma kojoj drugoj oblasti psihologije, voČena sa tim
stepenom ekspertize i kontrole. Hajmen je, kao ćastan ćovek,
priznao da se broj grełaka u toj seriji ogleda primakao nuli -
onoliko koliko je to ljudskim bişima u jednom poduhvatu te vrste
uopłte moguşe. Bilo je, dakle, 355 sesija i u svakoj od njih
ispitanici
bi savrłeno nasumićnim pogaČanjem "potrefili" 25% taćnih odgovora.
Oni su, meČutim,
postigli 34% taćnih odgovora. To nije odveş daleko od 38%
koliko se na osnovu prethodnih metaanaliza moglo oćekivati.
Verovatnoşa da 355 ljudi pukim slućajem postignu tako dobre
rezultate iznosi 1 :20.000. Ukuipno je radilo łest
eksperimentatora; jedan od njih bio je i sam Honorton. Razlike u
njihovim rezultatima bile su beznaćajne; nije ustanovljen nikakav
"efekat eksperimentatora". Rezultati ovog ogromnog naućnog truda
potpuno su jasni. Hajmen je preşutno, implicitno, priznao
da su valjani. Do danałnjeg dana jedini Hajmenov eksplicitni
komentar glasio je da bi on šeleo da vidi joł ogleda tako
voČenih. Ali nije kazao łta joł treba da se desi, pa da i on
izrićito prizna postojanje paranormalne moşi.

Honortonova auto-gancfeld istrašivanja toliko su se primakla

savrłenstvu, da je tełko verovati da şe biti nadmałena. Bila
je to besprekorno voČena serija ogleda, dala je statistićki
znaćajne rezultate i pokazala je velićinu efekta veoma blisku
onoj koja se

148
metaanalizom mogla predvideti na osnovu svih prethodnih
ogleda (onih u ranijim vremenima). Eto, dakle, dokaza koji su zaista
veoma ćvrsti.

# #

Postoji u Italiji jedna organizacija koja se naziva Comitato

Italiano per il Controllo delle
Affirmazione sul Paranormale (Italijanski odbor za kontrolu
izvełtaja o paranormalnom). Ova organizacija ima slićne
ciljeve kao Csikop, ali kudikamo bolje oseşanje za
uravnotešenost. Godine 1992. ovaj odbor pozvao je troje
parapsihologa kao i troje skeptika da napiłu ćlanke koji şe biti
objavljeni u njegovoj publikaciji. Trebalo je da svaki skeptik napiłe
kritike o to troje parapsihologa, ali i svaki parapsiholog da
napiłe kritike o
to troje skeptika. Ta vrsta rasprave nama treba !

Tekst Reja Hajmena napisan za ovu italijansku organizaciju naroćito

je znaćajan. Od njega su zatrašili "desetak" kucanih strana; uspeo
je da napiłe samo ćetiri. Odustao je od ma kakvog daljeg
pominjanja onih njegovih statistićkih i metodolołkih kritika kojima

je obelešio prethodnih deset godina svog rada. Ali zato je krenuo

sa jednom sasvim
novom linijom kritike : parapsihologija nije nauka zato łto nije
progresivna. Jer, napisao
je on, umesto da svako sledeşe pokolenje gradi na ćvrstim temeljima
onoga łto su ranija pokolenja postigla, dełava se nełto sasvim
drugo -
svako sledeşe pokolenje parapsihologa pliva kroz neke druge vode,
juri za nekom novom modom. Nabacuju se tvrdnje da je paranormalno
primeşeno sad tamo, sad onamo. To je jedno leprłanje : ovde !
Tamo ! Ali nikad na istom mestu. Zato i nema stvarnog porasta znanja,
napretka.

Ova kritika ćista je besmislica jer postoje modeli sa redukcijom łuma,

kao łto smo videli,
a to su modeli koji nastoje da integriłu laboratorijske nalaze sa
drevnim tekstovima o meditaciji, sa dokumentacijom iz
devetnaestog i dvadesetog veka o spontanim ispoljavanjima
paranormalnih moşi, kao i sa efektima raznih psiholołkih (kod
lićnosti ispitanika) varijabilnih ćinilaca na ESP i PK rezultate,
efektima koji su tokom ćetrdesetih godina, i u kasnijem radu,
primeşeni. Teorijski modeli sa redukcijom łuma iskoriłşeni su
za razvijanje novih eksperimentalnih tehnika koje nude potpuniju kontrolu i
omoguşavaju
taćniju manipulaciju "łuma" koji mošda sputava ESP. Tu
oćigledno imamo jednu dugotrajnu, neprekidnu liniju istrašivanja.
Tu postoji porast znanja o redukciji łuma, porast koji se
nastavlja i danas. Dodułe, priznati se mora, modeli "łuma" treba
joł da se doraČuju i razraČuju, jer su sada isuviłe
pojednostavljeno koncipirani; predstoji im rafiniranje. Ali smo
sigurni da neşe biti "leprłanja" i skakutanja ka nećem drugom jer
modeli sa redukcijom łuma nisu prolazna moda.

MeČutim, ćinjenica da je Hajmen, posle deset godina bitke

protiv najjaćih snaga parapsihologije, imao tako malo da kaše,
veş sama po sebi mnogo govori. Za razliku od Hajmena, Honorton je
italijanskom simpozijumu prilošio obiman i obimno dokumentovan rad
pod naslovom "Viłe retorike nego sułtine : osiromałenost
skeptićnosti danas". To je polemićki naslov, ali mi pozivamo svakog
naućnika da proćita kako Hajmenov tekst tako i Honortonov, pa da ih
uporedi i da samostalno izvuće zakljućke o njihovom kvalitetu i
njihovoj ubedljivosti.

Da bi nałi ćitaoci mogli da steknu neposredan uvid

 u to "osiromałeno stanje skeptićnosti", malo şemo
prislułkivati : prepisaşemo neke dijaloge sa tonske trake koja
je snimljena tokom panel-rasprave (ranije pomenute) u amerićkoj
kongresnoj
organizaciji OTA. Prvo govori Rej Hajmen. On nastupa sa tvrdnjom
da je parapsihologija dopustila pravu najezdu "efekta
eksperimentatora"; da pet-łest uspełnih eksperimentatora
postišu
efekte koje mnołtvo drugih eksperimentatora naprosto ne dobija
- dakle, oni ne mogu biti reprodukovani; i da je to
problem koji mući samo parapsihologiju, nijednu drugu naućnu
oblast; mući, i viłe nego mući - razara i obara. Ponełto od
tog razgovora łtampano je kurzivom; na taj naćin smo hteli da
istaknemo pojedine reći njih dvojice.

149
HAJMEN : "...jasno je da na ovom polju neki eksperimentatori
postojano dobijaju bolje rezultate nego neki drugi. Ni na jednom
drugom polju nauke koje je meni poznato ne dełava se niłta slićno.
Ili praktićno niłta slićno."
HONORTON : "A placebo istrašivanja ?" HAJMEN : "Łta vam je to ?"
HONORTON : "Łta şemo sa medicinskim istrašivanjima placebo efekta ?"
HAJMEN : "Pa, ja ne znam mnogo o medicinskim placebo
istrašivanjima. Ali recimo u fizici..."
HONORTON : "Moramo li se porediti sa fizikom ?"
HAJMEN : "Pa, dobro, da li postoji efekat
eksperimentatora i tamo, u tome istrašivanju placeboa ?"
HONORTON : "Postoji, i veoma je veliki."
HAJMEN : "U redu. Ali kad se tim drugim poljima pojavi efekat
eksperimentatora, smatra se da je to ćista grełka u radu, zar ne ?"
HONORTON : "Ne. To je Rozentalov efekat." HAJMEN : "Da, ali u
parapsiohologiji nije..."
HONORTON : "U psihologiji je svakako bilo nastojanja nekih
ljudi da se nekako otarase efekta eksperimentatora pri davanju
placeboa pacijentima. MeČutim, oni time... kad pogledate malo bolje,
oni time nastoje da zaobiČu nełto. Hajde da pogledamo : kako
to da jedan lekar daje kontrolnoj grupi lašni lek, placebo, recimo za
ublašavanje bolova, i
stvarno bolovi kod mnogih pacijenata u toj grupi popuste; a neki
drugi lekar daje nekoj drugoj kontrolnoj grupi taj isti placebo sa
istim naumom, a bolovi ne popuste ? Ako njih dvojica rade u
okvirima jedne iste studije, ako govore istim jezikom i kašu iste
reći, na koji se to naćin pojavljuje efekat lićnosti jednog od njih
dvojice, samo jednog ?"
HAJMEN : "U redu. Dobro, efekat eksperimentatora postoji i u drugim
oblastima..."

Da smo samo malo nestałniji nego łto jesmo, rekli bismo

posle ovog navedenog dijaloga : "Hvala doktore Hajmen, sve ste rekli,
laku noş."

Iako smo o tom ćoveku videli to łto smo videli (iz gonjeg
prepisa razgovora), ipak je Rej
Hajmen lićnost koja zaslušuje mesto u istoriji nauke; neki
istorićari nauke sigurno şe šeleti da analizuju njegov doprinos
podrobno (a neki su to veş i poćeli da rade). Jer Hajmen je
imao dovoljno integriteta da zavrne rukave i pogleda
dokaze, dok veliko mnołtvo skeptika naprosto odbacuje sve
dokaze, i svaki dokaz, jednim jedinim nemarnim, opłtim
negiranjem, bez gledanja. To łto je Hajmen bio prisiljen da
odustane od uobićajenih argumenata skeptika i łto je konaćno zauzeo
stanoviłta o kojima njegove kolege skeptici sada ćitaju i ne mogu
da veruju svojim oćima, jeste znaćajan uspeh za parapsihologiju.
Istovremeno, njegove kritićke šaoke prinudile su parapsihologe
da pritegnu i poprave svoje oglede, da rade pouzdanije i bolje.
Sada iz meseca u mesec pristišu metaanalize ranije pribavljenih
korpusa nalaza; u tome pomašu naućnici izvan nałeg polja, naućnici
koji su i sami iznenaČeni vrednostima nałih podataka, nałih nalaza.
Parapsihologija se bliši krupnim prekretnicama. Primenjujuşi pojedine
metaanalize, nałli smo nesluşenu snagu u nekim starim ogledima. Navełşemo
jedan primer.

Kada su Ćarls Honorton, Dijana Ferari i Deril Bem obavili metaanalizu

odnosa izmeČu ESP
i ekstrovertnosti ispitanika, dobijeni rezultati iznenadili su
jednog od nas dvojice
(Sardšenta), koji je u nekim svojim ranijim ogledima sa slobodnim
reagovanjem merio
ovu odliku lićnosti ispitanika. Metaanaliza je obuhvatila rad
ćetiri eksperimentatora. Pokazalo se da su korelacije za sve
ćetvoro veoma slićne, velićina efekta homogena. Veşinu ogleda
obavio je Sardšent; u ono vreme mislio je da nisu osobito vašni
(u veşini
tih ogleda ispitanik je ostajao, statistićki, u okvirima puke
slućajnosti, to jest ćistog
nagaČanja naslepo). Zaprepastio se, godinama kasnije,
saznavłi da je prosećna korelacija i kod ostala tri
istrašivaća bila maltene istovetna sa njegovom. Uzeti zajedno,
njegovi i rezultati ostale trojice bili su veoma znaćajni, daleko iznad
nivoa slućaja !

150
Honorton i njegov tim naknadno su sproveli joł jednu
seriju auto-gancfeld ogleda i replicirali sopstvene rezultate
veoma dosledno, sa veoma slićnom velićinom efekta.
Metaanaliza je otkrila red i poredak, a i slićnost, u starim
podacima; i pokazalo se da su
te odlike u tim podacima daleko snašnije nego łto je iko onda
shvatao. Novi ogledi su, onda, preduzeti; replicirali su rezultate
starih. To je dołlo kao iznenaČenje. Bio je to, bez ikakve
sumnje, napredak. Jer pokazao se jedan zakonomerni efekat koji deluje
postojano tokom ćetrdeset i viłe godina (od ćetrdesetih do
osamdesetih godina dvadesetog veka) u radu petoro razlićitih
istrašivaća, u tri veoma razlićite kuilture (Amerika, Britanija,
Jušna Afrika). Takva ponovljivost efekta ne postiše se lako ni u
konvencionalnoj psihologiji.

Mi smatramo da je parapsihologija nauka. Ako şemo se

gaČati izrazom "Vi ste nenaućni !" onda treba taj izraz da
bacimo prema onim slabije ili najslabije obavełtenim kritićarima
nałe oblasti, jer oni i zaslušuju da im se to kaše.
Parapsihologija je nauka zato łto pokazuje razvoj kako svoje
teorije, tako i svoje metodologije. Ona, takoČe, pokazuje
progresivno pomeranje sa jednih problema na druge koje je, po
filozofu Imreu Lakatołu, jedna od odlika naućne misli. Ona je
nauka koja bi mogla imati znaćajne implikacije za rad nekih
drugih nauka, od fizike do psihologije - vreme şe pokazati. Ona
je nauka koja zaslušuje jaću budšetsku podrłku dršave nego łto ju
je dosad dobijala. Parapsihologiji je nadasve potrebno ukljućenje
mladih naućnika ćiji je um otvoren prema istini i koji su
spremni da jurnu ka dokazima, ka bitnim temama, ka
samostalnom naućnom istrašivanju. Too je nauka koja se bavi
znaćajnim pitanjima; u mnogim laboratorijama łirom sveta
trołe se ogromna sredstva na srazmerno beznaćajna
istrašivanja, dok parapsihologija sa minimalnim sredstvima
napreduje ka saznanjima koja bi mogla biti od kapitalne vašnosti
za svakoga. I to kako od praktićne vašnosti
(inaće załto bi ćuvena firma za elektroniku "Soni" nedavno u Japanu
otvorila svoju veliku
laboratoriju za parapsihologiju ?), tako i teorijske, jer bi
jednog dana mogla iz temelja izmeniti naćin na koji razmiłljamo o sebi
i svom šivotu.

Nismo mi "oni koji veruju u paranormalnu moş". Nema tu łta da

se veruje ili ne veruje. Treba samo pronalaziti valjane,
stamene dokaze o onim ljudskim sposobnostima i vełtinama koje
do sada nismo ni priblišno dobro shvatili. U tom pogledu,
parapsihologija
je na domaku velikih uspeha. Postoji jedan standardni
udšbenik psihologije (Uvod u psihologiju) koji se veoma łiroko
koristi u Sjedinjenim Amerićkim Dršavama, ali i u drugim
zemljama; studenti tu knjigu nazivaju jednostavno "Hilgard i
Atkinson" zato łto
su to bila prezimena dvojice prvobitnih autora tog udšbenika
(mnogo pokolenja prołlo je
od tad, bilo je mnogo izdanja, pridrušili su se novi autori). I
kad je nedavno neko pitao jednog skeptićnog psihologa, neupuşenog u
parapsihologiju, pod kojim bi uslovima on prihvatio da je
parapsihologija nauka, odgovorio je : "Kad je vidim u
Hilgardu i Atkinsonu".

Pa, dobro; godine 1990. ta "Biblija" psihologije iziłla je

u joł jednom, najnovijem izdanju, sada sa poglavljem o
parapsihologiji. To poglavlje ima sedam stranica. Prikazuje
i glediłta skeptika, ali podjednako i parapsihologa; argumente
jednih, ali i drugih. I donosi ovaj zakljućak : "Veliki deo
skeptićnosti nekih psihologa prema parapsihologiji potpuno je
opravdan. Ali jedan deo i nije. Kao łto smo napomenuli,
neki naućnici proglałavaju da je paranormalna moş nemoguşa i da
je parapsihologija nelegitimna; to
su presude a priori, a takvima, po nałem uverenju, nema mesta u
nauci. U navedenoj anketi samo 4% univerzitetskih profesora koji
nisu psiholozi tvrdilo je da paranormalna moş sasvim sigurno ne
postoji - ali tu istu tvrdnju potpisalo je ćak 34%
univerzitetskih profesora psihologije. Pre dve stotine godina, isti
takvi skeptici bili bi jednako sigurni da Bog ne baca kamenje sa
neba na nas." Parapsihologija brzo sazreva. Iako je hronićno u
najskromnijim materijalnim prilikama, ona ima svoju buduşnost; pred njom
je, kao i pred svima nama, jedan novi vek, veoma uzbudljiv. Vreme
je da veşi broj naućnika ozbiljno primi dosadałnja parapsiholołka
otkrişa i pašljivije pogleda ponuČene dokaze, jer lako moše biti
da najćvrłşi dokazi u parapsihologiji stoje rame uz rame
sa najćvrłşim dokazima u njihovoj sopstvenoj oblasti nauke, koja god to
bila.

151
%

Neka od najvašnijih istrašivaćkih otkrişa navedenih u ovoj knjizi

zapravo su objavljena samo u specijalizovanim, strućnim ćasopisima.
Połto je mali broj biblioteka koje imaju komplete svih vašnijih
ćasopisa parapsihologije, mi smo nastojali da damo łto manji broj
takvih referenci, ali ćitaoci koji šele da ćitaju u originalu
izvełtaje samih parapsihologa, bez ićijeg preprićavanja, ćesto şe
morati da nalaze upravo te ćasopise, jer drugog naćina nema.

Knjiga Rićarda Brautona Parapsihologija - kontroverzna nauka

(Richard Broughton,
Parapsychology - Controversial Science, Ballantine Books, 1991)
korisna je zato łto prikazuje parapsihologiju i daje mnoge
reference za dalje ćitanje. Britansko drułtvo za ESPistrašivanja
objavilo je povodom stogodiłnjice svog rada obimnu knjigu
Istrašivanje
paranormalnih moşi : vodić kroz istoriju, naćela i praksu
te discipline
(Psychical Research : a Guide to its History, Principles
and Practices, prvo izdanje,
Grattan-Guinness, Aquarian Press, 1982) koja pokriva łirok
raspon tema, naućnih i opservacionih. Kvalitet ćlanaka je
neujednaćen, ali kao opłti vodić ova knjiga izuzetno je korisna.
Lujza Rajn objavila je knjigu ESP u šivotu i u laboratoriji
(Louisa Rhine, ESP in Life and Lab, Macmillan Books, 1967) koja
daje fini opłti pregled ranih godina autora i njenog kasnijeg
razvoja; knjiga je dobro napisana, prijatno je ćitati je. Ista
autorka objavila je kasnije knjigu Nevidljiva slika : studija ESP
iskustava (The Invisible Picture : a study of psychic experiences,
McFarland Books, 1981) koja je izvrsno łtivo za one koji se zanimaju
za spontana ispoljavanja paranormalnih moşi. Za ćitaoce koji šele
podrobno upoznavanje sa razvojem parapsihologije kao nauke prava
stvar su łest tomova pod prireČivaćkim nadzorom Stenlija
Kripnera, a pod zajednićkim naslovom Napredak u parapsiholołkim
istrašivanjima (Advances in Parapsychological Research,
prireČivać Stanley Krippner, Plenum books tomovi 1-3, McFarland Books
tomovi 4-6).

Opłirne izvełtaje oćevidaca o radu Danijela Danglasa Houma

imate u ćlanku koji je
napisao erl od Danrejvena, pod naslovom "Iskustva u spiritualizmu
sa D. D. Houmom"
(Earl of Dunraven, "Experiences in Spiritualism with D. D. Home"),
a koji je objavljen u strućnoj publikaciji pod naslovom Spisi
Drułtva za istrašivanje paranormalnih moşi
(Proceedings of the Society for Psychical Research, 1924, tom 35,
str. 1-285). Kao opłti, veoma šivopisan pregled Houmovog
šivota preporućujemo izvrsnu knjigu Elizabete Dšenkins Senka i
svetlost (Elisabeth Jenkins, The Shadow and the Light,
Hamish Hamilton Books, 1981). Ali kao tipićnu skeptićnu
analizu pogledajte delo T. H. Hola Enigma Danijela Houma (T.
H. Hall, The Enigma of Daniel Home, Prometheus Books,
1984). U vezi sa Kruksovim ogledima mošete videti delo ćiji su
prireČivaći bili R. Dš.
Medherst i drugi, a ćiji je naslov Kruks i svet duhova (R. G.
Medhurst i drugi, prireČivaći, Crookes and the Spirit World,
Taplinger Books, 1972). O Stepaneku treba pogledati ćlanak Dš.
G. Prata u ćasopisu Spisi Amerićkog drułtva za istrašivanje
paranormalnih moşi (J. G. Pratt, in : Proceedings of the American
Society for Psychical Research, 1973, tom 30, str. 1-78. Sašetiji
ćlanak o istom ćoveku moše se naşi u Pratovom poglavlju u knjizi
prireČivaća Dš. Belofa Novi pravci u parapsihologiji (J.
Beloff, editor, New Directions in Parapsychology, Paul Elek
Books, 1974). Gardnerova knjiga nosi naslov Kako ne testirati
osobu sa paranormalnom obdarenołşu (How Not to Test a Psychic,
Prometheus Books, 1989); videti i kritićki prikaz te
knjige, iz pera Jirgena Kajla, u Ćasopis za parapsihologiju
(Jurgen Keil u Journal of Parapsychology, 1990, tom 54, str.
151-167).

152

Najjednostavnija Łmitova REG małina opisana je u

njegovom ćlanku "anomalna
predviČanja kvantnih procesa od strane nekih ljudskih subjekata" u
izdanju firme "Boing"
(dr Helmut Schmidt, "Anomalous prediction of quantum
processes by some human subjects" u : Boeing Scientific Research
Laboratories Document DI.82.0821). Łmit je objavio mnogo ćlanaka
u Ćasopisu za parapsihologiju (njegov prvi izvełtaj u tom
ćasopisu pojavio se 1969. godine, sveska 33, stranice 91-108) i u
Ćasopisu Amerićkog drułtva za istrašivanje paranormalnih moşi
tokom poslednjih dvadeset pet godina. Istrašivanje Dšanove grupe
sumirano je u knjizi koju su priredili R. Dš. Dšan i B. Dš. Dan
pod naslovom Margine stvarnosti (R. G. Jahn and B. J.
Dunne, Margins of Reality, Harcourt Brace Jovanovich Books,
1987). Tehnićki bilteni grupe PEAR u izvorniku su tako
"zabaćeni" da ih nije lako naşi, ali u ovoj knjizi izlošeni su
sa obiljem pojedinosti. Din Radin i Dšesika Ats objavili su svoj
ćlanak u Ćasopisu naućnog istrašivanja (Dean Radin and Jessica Utts u
: Journal of Scientific Exploration, 1989, tom 1, str. 65-79).
Iako zastarelo, poglavlje Dšona Palmera o verovanju i
paranormalnu moşi, u knjizi
prireČivaća B. B. Volmana Prirućnik parapsihologije (John Palmer
u : B. B. Wolman, prireČivać, Handbook of Parapsychology, Van
Nostrand Reinhold Books, 1977), i danas je odlićan primer kako se
analizuje taj efekat. O ekstrovertnosti vidi Sardšentov ćlanak u
ćasopisu Personalitet i individualne razlike (Carl Sargent u :
Personality and Individual Differences, 1981, tom 2, str.
137-143). O anksioznosti i neurotićnosti vidi gore pomenuto
Palmerovo poglavlje. Ćinioci kulture kojoj ispitanik pripada
razmatraju se u knjizi A. Anglofa i D. Barta Parapsihologija
i antropologija (A. Angloff and D. Barth, prireČivaći,
Parapsychology and Anthropology, Parapsychology Foundation Books, 1974).

U ovoj oblasti klasićna ostaje knjiga koju su napisali M. Alman,

S. Kripner i A. Von pod
naslovom Telepatija sna (M. Ullman, S. Krippner and A. Vaughan,
Dream Telepathy, Turnstone Books, 1973). Honortonovi raniji strućni
radovi o toj oblasti sumirani su u gore pomenutoj Volmanovoj knjizi, u
kojoj, u referencama za jedanaesto poglavlje, mošete naşi i mnoge
druge materijale o gancfeld ESP istrašivanjima.

Honortonovo poglavlje u Volmanovoj knjizi Prirućnik

parapsihologije pokriva i studije
hipnoze, relaksacije i meditacije, a formalni pregled proućavanja
hipnoze napisali su i objavili Honorton i Kripner u pomenutom
Ćasopisu Amerićkog drułtva za istrašivanje paranormalnih moşi, 1984,
sveska 78, str. 1-27. Vilijem Braud dao je pregled aktivnosti
autonomnog nervnog sistema i ESP u istom tom ćasopisu, 1981,
sveska 75, str. 1-35, i sugerisao da se odnos ta dva moše
izraziti jednom krivom ne mnogo razlićitom od onih koje se drugde
pominju u vezi sa efektima motivacije na paranormalne rezultate
kod ispitanika (vidi osmo poglavlje).

Izuzetno kvalitetna akademska studija o poltergajstima delo je A.

O. Goulda i A. D.
Kornela Poltergajsti (A. O. Gauld and A. D. Cornell, Poltergeists,
Routledge and Kegan Paul Books, 1981). O savijanju metala vidi
delo : Dš B. Hejsted, Savijaći metala (J. B. Hasted, The Metal
Benders, isti izdavać, 1980). TakoČe tekst Rićarda Brautona kojim
se ašuriraju podaci o opłtim trendovima u ovoj oblasti, u łestom
poglavlju njegove gore pomenute knjige Parapsihologija -
kontroverzna nauka. Opłti pregled nedavnih PK izućavanja daje
Gertruda Łmajdler u pomenutom naućnom delu u łest tomova Napredak
u parapsiholołkim istrašivanjima, tom 6, str. 11-53. U tom pogledu od
koristi su i neki od
153
strućnih radova u ranijih pet svezaka istog ćasopisa. Bio-PK
istrašivanja Vilijema Brauda sumirana su u strućnom radu koji
je on napisao zajedno sa Merilin Łlic u ćasopisu Delikatne
energije (William Braud and Marilyn Schlitz u : Subtle Energies,
1990, tom 2, str. 146); oglede sa hemolizom opisao je
podrobno Braud u pomenutom Ćasopisu Amerićkog..., 1990, sveska 81,
str. 1-25.

Stanfordov najnoviji opis i procenu mošete naşi u pomenutom

delu Napredak u
parapsiholołkim istrašivanjima, tom 6, str. 54-167. Ovo je
dobro argumentovan, samokritićan prikaz, koji odlićno sumira sva
relevntna PMIR istrašivanja do danas.

Jedno od prvih popriłta za raspravu o fizićkim modelima jesu

radovi dati u knjizi Andrije
Puharića Islandski tekstovi (Andrija Puharich, prireČivać, The
Iceland Papers, Essentia Associates Books, 1979). Fizićar Dejvid
Bom istrašuje meČudejstva uma i materije u ćlanku u pomenutom
Ćasopisu Amerićkog... , 1986, sveska 80, str. 113-135. Vokerova
teorija izlošena je u delu Psihoenergetski sistemi (Evan Harris Walker u :
Psychoenergetic systems, 1979, tom 3, str. 259-299). On je
to kasnije dopunio sa dva ćlanka u pomenutom Ćasopisu za
parapsihologiju, 1984, sveska 48, str. 227-332, i u pomenutom
Ćasopisu Amerićkog..., 1987, sveska 81, str. 333-369. U ta dva
ćlanka on osnašuje neke vidove svog kvantnomehanićkog modela i
odgovara na kritike. Samo, budite oprezni : ti ćlanci su "tełka
kategorija" fizike i matematike !

Materijale o VTI imate u knjizi S. Dš. Blekmora Onostran tela

(S. J. Blackmore, Beyond
the Body, Heinemann Books, 1982). O IBS videti knjigu R. A.
Mudija mlaČeg Šivot posle šivota (Raymond A. Moody junior, Life
After Life, Mockingbird Books, 1975), a naroćito Sabomovu izvrsnu
knjigu Priseşanja na smrt : jedno medicinsko istrašivanje (Michael
Sabom, Recollections of Death : a medical investigation, Harper &
Row Books, 1982). Dva ćlanka A. O. Goulda (jedan u pomenutoj
Volmanovoj knjizi Prirućnik parapsihologije,
a drugi u pomenutim Spisima Drułtva..., 1971, sveska 55, str.
273-340) razmatraju
spiritualistićko medijumstvo. O reinkarnaciji vidi ćlanak
I. Stivensona "Dvadeset slućajeva koji sugeriłu reinkarnaciju" u
pomenutim Spisima Amerićkog..., 1966, sveska
26, str. 1-362), kao i njegovo ćetvorotomno delo Slućajevi nalik
na reinkarnaciju (I.
Stevenson, Cases of the Reincarnation Type, University of Virginia
Press, 1975, 1977,
1980, 1983). Strućni rad Milsove u dva dela objavljen je u pomenutom
Ćasopisu naućnog istrašivanja, 1990, sveska 4, str. 171-188 i
189-202; a Kajlov rad u istom ćasopisu,
1991. godine, sveska 5, str. 27-59.

Rolinsov ekspoze nalazi se u ćasopisu Sudbina (Dennis Rawlins u :

Fate, oktobar 1981).
U brojevima 9, 10 i 11 ćasopisa Tragalaćki ućenjak imate
ćlanke Karija, Kamana, Hoebensa i drugih (Curry, Kammann,
Hoebens u : Zetetic Scholar, 1982-1983) o skandalu sa "bebama
pod uticajem zvezda", to jest Marsa. Kamanova razorna kritika
koja je zaista "razbila" protivnu stranu nalazi se u
broju 10, iz 1982. godine. To
"preispitivanje" stavova grupe KZA o astrolołkom pokułaju u vezi
sa Marsom nalazi se u
ćasopisu Skeptićni istrašivać (Skeptical Inquirer, proleşe
1982, str. 77-82). Pregled delovanja organizacije Csikop u
kasnijim godinama imate u ćlanku Dš. P. Hansena u pomenutom
Ćasopisu Amerićkog..., 1992, sveska 86, str. 21-63. Łneurov ćlanak
kojim
se kritikuje Rendijevo ponałanje u slućaju Benvenist imate u
pomenutom Skeptićnom istrašivaću, 1989. godina, sveska 14, 91-95.

154
Rasprava izmeČu Hajmena i Honortona prenesena je u
pomenutom Ćasopisu za parapsihologiju, 1985, sveska 49, str. 3-49
(Hajmen) i 51-91 (Honorton), a zajednićki kominike je u istom
ćasopisu, 1986, sveska 50, str. 351-364. Nałi metanalitićki podaci
uzeti su iz joł neobjavljene studije Ćarlsa Honortona. Izvełtaj
NRC objavljen je kao knjiga D. Drakman i Dš. A. Svets
Pojaćavanje ljudskih sposobnosti (D. Druckman and J.
A. Swets, prireČivaći, Enhancing Human Performance, National Academy
Press, 1987);
kritiku tog rada dali su Dš. A. Palmer, Ćarls Honorton
i Dšesika Ats u pomenutom Ćasopisu Amerićkog..., 1989, sveska
83, str. 31-49. Panel-rasprava u radionici OTA sumirana je
u pomenutom Ćasopisu Amerićkog..., 1989, sveska 83, str. 316-339
(ali mi raspolašemo i potpunim snimkom svake izgovorene reći
na tom sastanku, pa smo i naveli dijalog Hajmen-Honorton iz
tog nałeg materijala). Dalje šustre rasprave o gancfeld
istrašivanjima mošete naşi u radovima S. Dš. Blekmora, K. L.
Sardšenta, a takoČe T. A. Harlija i Dš. R. Metjusa u pomenutom
Ćasopisu Drułtva..., 1987, sveska 84, juli 1987; pojavişe se i
"italijanske" rasprave Rajmen-Honorton, ali u ovom trenutku našalost
ne znamo taćno gde şe biti objavljene. Metaanaliza ekstrovertnosti
uzeta je iz
joł neobjavljenog rada Ćarlsa Honortona, Dijane S. Ferari i Darila
Bema. O metaanalizi u
parapsihologiji uopłte vidi ćlanak Dšesike Ats u ćasopisu
Statistićka nauka (Statistical Science, 1991, tom 6, str. 363-403)
i prilošene komentare. Dalji primeri metaanalize u istrašivanju
paranormalnih moşi, ali primeri za koje se nije nałlo
prostora u nałem poglavlju, bili bi sledeşi : ogledi sa
prekognicijom (Honorton i Ferari u pomenutom Ćasopisu za
parapsihologiju, 1989, sveska 53, str. 281-308) i rad na
psihokinetićkim efektima sa REG małinama (D. I. Radin i R.
D. Nelson, u ćasopisu Temelji fizike
(Foundations of Physics, 1989, tom 19, str. 1491-1514).

155