Šta je empirizam, koje su osnovne karakteristike i predstavnici ovog

pravca?

-Empirizam je pravac suprotan racionalizmu, poznat I kao ostrvska

filozofija jer se razvija u Velikoj Britaniji. Filozofi empirizma smatraju da
se celokupno naše saznanje zasniva na iskustvu. Kao I racionalisti,
empiristi se bave pitanjem mogućnosti, porekla I dometa saznanja.
Empiriste smatramo nominalistima, jer smatraju da su ideje samo
nazivi, svojstva stvari I ne postoje same po sebi. Predstavnici empirizma
jesu Džon (užasno ime) Lok, Džordž Barkli I Dejvid Hjum, ako ne
računamo Tomasa Hobsa, koji je bio prethodnik Džona Loka..

Ko govori o determinizmu i zašto?

O determinizmu govori Baruh de Spinoza. Smatrao je da naš razum

može da shvati samo 2 određenja, a to su mišljenje I protežnost, što su
atributi supstancije. Ta svojstva se u posebnim uslovima razvijaju u
moduse, pa se tako I mišljenje razvija u mnoštvo ideja. Svaki atribut
Ima sopstvene modifikacije, ali se oni međusobno ne mogu objašnjavati
jer, npr mišljenje, nema protežnost, a tako se ni predmet ne može
objasniti svojstvom mišljenja. Jedna stvar stiče određenja pomoću
ograničenja, zbog toga Spinoza govori da je svako određenje, ujedno I
ograničenje - Omni determinatio negatio est. Određenja koja nastaju od
pripadnika istog atributa determinišu i samim tim, ograničavaju jedni
druge. On zbog toga smatra da ne postoji slobodno delovanje, već je
sve unapred određeno, pa i sam bog ne može svojevoljno sebe
determinisati.

Za Barklija materija ne postoji, zašto?

Džordž Barkli, bio je empirista I smatrao je da svet koji postoji nije
materijalan. Govorio je da jedino postoje duh I njegova mentalna
stanja. Osnova njegove filozofije jeste da biti – znači biti opažen, dakle
za nas postoji jedino ono što smo svojim čulima opazili. Smatra da ono
što niko nikada nije čuo, video, opazio ne postoji. Apstraktne ideje je
smatrao nepostojećim, a samu materiju je video kao apstraktnu ideju,
jer mi materiju opažamo kao konkretne predmete, dok ona sama po
sebi ne postoji. Materija ne može da postoji, jer mi o njoj nemamo
pozitivnu ideju.

Ko govori o prestabiliranoj harmoniji i kako je opisuje?

O prestabiliranoj harmoniji govori Lajbnic. Lajbnic uvodi pojam monade

– supstancije koja ne zauzima prostor jer kada bi zauzimala prostor ona
bi bila deljiva. Primer monade je ljudska duša. Smatra da svaka monada
ima percepcije, pa I neživa priroda. Budući da svaka monada teži za
nečim višem (što on naziva žudnjom), čovek teži za saznanjima koji ga
čine bližim bogu, koji je najviša, najsvesnija monada. Monade su
zatvorene, njihovo delovanje je ograničeno na unutrašnjost same
monade. Prestabilirana harmonija je harmonija nastala delovanjem
monada. Smatra da one ne nastaju niti nestaju prirodno, već čudom.
One su raspoređene po hijerarhiji, gde je bog najsvesnija monada, jer
on vidi sve – dakle za njega sve postoji, a onda su dalje niže monade čija
nje svesnost manja.

Koja je razlika između apstraktnih i fantastičnih ideja?

Džon Lok je ideje po realnosti podelio na realne I fantastične, a po

složenosti na proste I složene – u koje spadaju apstraktne ideje.
Apstraktne ideje nastaju, logično, procesom apstrahovanja, davanjem I
pronalaženjem zajedničkih osobina određenim pojmovima kako bismo
ih mogli zamisliti. Ljudi (ili bilo šta drugo ali nemam vremena da
smišljam primere)- visoki, niski, plavi, zeleni (mislim da ima I takvih..).
Kada se te osobine otklone, ostaje samo pojam čoveka.

Fantastične ideje su nastale kombinovanjem postojećih I nepostojećih

ideja, one postoj u našoj svesti (možemo ih zamisliti), ali ne postoje u
realnosti (kentauri, vile, veštice…).