ETIKA

Poreklo etike
Traganje za opravdanjem
Odakle dolazi etika?
◦ U ovom pitanju sadržana su dva: prvo je vezano za istorijske činjenice, a drugo je pitanje o autoritetu.
◦ Ova dva pitanja oblikovala su mnoge tradicionalne mitove o poreklu sveta. Oni objašnjavaju i
početak ljudskog života i objašnjavaju zašto je pun sukoba.
◦ Prvobitne protivrečnosti nastale su objašnjavanjem zašto ljudska bića moraju živeti po pravilima koja
mogu da osujete čovekove želje.
◦ Pojedinačne dužnosti u svakoj kulturi mogu biti jedna u sukobu sa drugom zato je potrebno da
uspostavimo dublje, opštije pravilo. Ali zašto mi treba da se pokoravamo pravilima koje propisuje
etika? (Još treba imati u vidu da moral ne čine samo ta pravila).
◦ Da bismo odgovorili na ovo pitanje neophodno je da zamislimo na šta bi život ličio bez njih, ovo nas
vodi do porekla ovih pravila.
Traganje za opravdanjem
Odakle dolazi etika?
◦ Ljudi su skloni da se okenu prošlosti pitajući se da li je postojalo neko bezgrešno ili
beskonfliktno stanje u kome pravila nisu bila potrebna jer niko nije želeo da učini ništa loše. I
onda se pitamo da li možemo da se vratimo u to stanje.
◦ U našoj kulturi uglavnom su prihvaćena dva temeljna odgovora.
◦ 1) Prvi dolazi prvenstveno od grka i Hobsa koji etiku objašnjavaju kao sredstvo egoističke
promišljenosti: mit o društvenom ugovoru. Preetičko stanje je stanje usamljenosti, problem
nastaje kada su ljudi počeli da opšte jedni sa drugima. Onda nastaje rat svih protiv sviju. Sam
opstanak bio je moguć jedino uspostavljanjem pravila postignutim upornim pogađanjem. Mit
o društvenom ugovoru ne treba shvatiti doslovno. On je samo hipotetički- pomaže nam da
bolje sagledamo stvari. On je simboličan prikaz koji nam pomaže da shvatimo šta je etika.
Traganje za opravdanjem
Odakle dolazi etika?
◦ 2) Drugo tumačenje je hrišćansko prema mome našu nesavršenu prirodu treba uskladiti sa
Božijom voljom.
◦ Ova dva odgovora na pitanje su jednostavna i time postaje komplikovano objasniti složenije
probleme. Nama i dalje ostaje nejasno zašto moramo da se pokorimo Bogu. Ovo pitanje je
pitanje o autoritetu i na njega nije lako odgovoriti.
◦ Hrišćanski odgovor ne može da proizvede našu dužnost pokoravanja Bogu iz teze o božijoj
svemoćnosti. Ljudi su slobodna bića. Zamislimo da je Bog zao i da nas je stvorio za rđave
ciljeve mi ne bismo imali dužnost da slušamo i poštujemo takvo biće. Ideja Boga nije ideja
takvog bića on u sebi sadrži čitavu masu ideala i standerda koje leže u osnovi moralnih pravila
i daju im značenje. Autoritet tih stavova je i dalje ostao upitan. Pitanje i dalje ostaje otvoreno.
Traganje za opravdanjem
Odakle dolazi etika?
Shvatanje da je etika samo ugovor zasnovan na egoističkoj promišljenosti nailazi na sledeći
problem:
Ljudi su nastojali da se pristojno ponašaju, često su ih pokretali sasvim različiti motivi, koji
direktno slede iz uviđanja potreba drugih. Ovi postupci zbog osećaja pravde , zbog prijateljstva,
sažaljenja, lojalnosti, zahvalnosti, velikodušnosti su motivi osoba koje su u većini ljudskih
društava priznate i poštovane.
Hobs kaže da su različiti motivi samo prazne reči, ali onda je teško videti kako su prazne reči za
nepostojeće motive uopšte bile izmišljene i priznate.
Traganje za opravdanjem
Odakle dolazi etika?
◦ Moralni činjenički argument
◦ Moglo bi se od nas tražiti da prihvatimo ekstremni individualizam kao činjeničko otkriće na
čisto naučnim razlozima.
◦ Ona predstavljaju skup tvrđenja kako su ljudska bića zaista konstituisana.
◦ Najuobičajnija forma ovog argumenta je teorija evolucije kao postupka produženja svih vrsta.
◦ Opstajali su samo najsposobniji u borbama među jedinkama. Ovako je jedinka postala
potpuno egoističan socijalni atom.
◦ Za razliku od prethodna dva mita o nastanku etike, ovo objašnjenje se uzima kao naučna
činjenica.
Traganje za opravdanjem
Odakle dolazi etika?
◦ Razmotrimo sledeći prigovor ovakvom shvatanju etike :
◦ Treba razlikovati čistu činjenicu prirode od motiva koje imaju svesna ljudska bića. Kažemo
da su dva organizma u borbi kada oboje žele nešto što ne mogu oba dobiti.
◦ Oni nisu u stanju borbe sve dok se svesno ne upuste u borbu i pokušaju da poraze jedan
drugog. Bube i biljke nisu svesne, one ne mogu da promišljaju i da namerno podstaknuti
mišlju uđu u borbu. Šta više svest je retka pojava u prirodi. Takođe treba imati u vidu da nije
sve borba u prirodi nego da nam je potrebna i stoga su vrlo česti harmonični odnosi saradnje u
prirodi. Oni su neophodni za izgradnju složenih sistema u prirodi. Tako je i sa svesnim bićima,
njih najpre odlikuje saradnja, a ne međusobna borba.
Traganje za opravdanjem
Odakle dolazi etika?
Dualističke maštarije:
Dualizam predstavlja duh i telo kao dve odvojene supstancije. Opšte prihvaćeno je stanovište da
ljudska vrsta proizilazi iz onih vrsta koje nazivamo životinjskim. Ovo se shvata granicom
moralne oblasti. Kod hrišćana i antičkih mislioca možemo naći ove dualističke pretpostavke. U
samoj duši odvija se borba između nagona i svesti. Nagoni su često predstavljeni kao životinjski
ili animalni deo duše, dok je razum poistovećen sa svešću. Krajna instanca dualističkog
shvatanja je da je Bog usadio primate svest i da ih to čini savršenijim od drugih koji je nemaju.
Ova pretpostavka ide i dalje misleći da su vanzemaljci ugradili svest u čoveka i tako
potkrepljuju naučno-fantastičnu tezu da je poreklo čoveka van zemlje.
Traganje za opravdanjem
Odakle dolazi etika?
Veza između prirodnih dispozicija i morala
Bihejvioristička teza- ljudski um je neispisana tabla, nemamo nikakve urođene sklonosti.
Kritika ove teze:
Ideja čisto pasivnog deteta nema smisla. U osnovi ovog preterivanja nalazi se jak moralni razlog protiv
ideje o urođenim sklonostima koje proizvode rasizam, ropstvo i opravdanje rata.
Što se socio- biologije tiče jedini je problem u načinu izražavanja. Reč sebičan oni koriste na veoma
čudan način- kako bi označili grub promociju gena-podobnu da uveća budući opstanak i širenje
organizmovih gena. Upotreba reči sebičan dovela je ovu bezazlenu tezu u vezu sa pseudodarvinističkim
mitom jer je izraz sebičan opis motiva, a ne kao što je ovde slučaj posledice. Socio-biolozi naglašavaju
da je ovo samo tehnčka upotreba reči, ali uprkos tome možemo videti slučaje gde se pod uticajem
uobičajenog značenja reči ova teorija sebičnog gena dovodi u vezu sa egoizmom.
Traganje za opravdanjem
Odakle dolazi etika?
Odnos sklonosti i morala:
Sklonosti ne konstituišu moral, ali doprinose njegovom postojanju.
Da li one pružaju „sirov“ materijal za moralni život, opštu motivaciju koja vodi ka njemu i daje
mu njegovo grubo usmerenje kome su potrebni razum i govor da bi se organizovao i dobio formu
morala. (Darvin)
Prema ovom objašnjenju odnos urođenih socijalnih motiva i morala bio bi nalik prirodnoj
radoznalosti prema nauci.
Naše sklonosti se sukobljavaju jedna sa drugom i potrebna su nam pravila da ih razvrstamo. Mi
uspostavljamo prioritete među sklonostima i motivima i time formulišemo trajne principe ili
pravila. Neljudska bića ovaj konflikt rešavaju, kaže Darvin drugostepenim prirodnim sklonostima.
Traganje za opravdanjem
Odakle dolazi etika?
◦ Iz ovoga vidimo da Darvin pravi razliku između umnih i neumnih bića. Imamo primer laste
koja gaji svoje mlade, pa kadi oni dovoljno odrastu, ona ih napusti čim njeno jato krene u
seobu. Neko ko ima duže pamćenje ne bi mogao ovo da uradi bez snažno konflikta. Razlika je
između sledeća dva motiva: seoba – kratkotrajan, jak podsticaj suprotstavljen trajnom ali
slabijem podsticaju koji leži u karakteru. Darvin predlaže da biramo tajne ali slabije motive jer
ukoliko ih ne bismo sledili imali bismo jaku grižu savesti. Razumna bića, smatra Darvin,
stvaraju pravila koja bi očuvala prioritete ove grupe.
◦ Zlatno pravilo: čini drugima ono što želiš da oni čine tebi. To je dugo bio osnov morala.
Traganje za opravdanjem
Odakle dolazi etika?
◦ Problem pristrasnosti:
Tvrđenja koja je izrekao Darvin ne mogu se empirijski dokazati, zato treba da se bavimo
upoređivanjem slučaja. Ovakav stav je zastupljen u lovačko-sakupljačkim društvima, koja su
najbliža prvobitnim ljudskim uslovima. Ljudi koji su rasli u takvoj sredini bili su okruženi
svojim rođacima i zato je normalan stav da jedni prema drugima gaje simpatije i širi obzir.
Ova sklonost ne nestaje u razvijenim civilizacijama. Moderni roditelji koji bi više pažnje
poklanjali tuđoj deci nego svojoj smatrali bismo ih monstrumima. Mi trošimo dobrovoljno
mnogo sredstava da bismo ugodili i najmanje želje bližnjima pre nego što bismo pomogli
strancu u nevolji.
Traganje za opravdanjem
Odakle dolazi etika?
◦ Problem pristrasnosti:
◦ Kako ispravno naglašavaju socio- biolozi nasledne altruističke sklonosti ne nestaju sve dok se ne
obezbede naslednici koji će dalje preneti te gene. Onda se one dalj šire kroz selekciju srodnika. Tako
da priča o stalnim međusobnim borbama pada u vodu.
◦ Da li je moral drugačiji od kulture do kulture?
◦ Nije, jer različita ljudska društva imaju zajedničke mnoge duboke strukturalne elemente, kad ih ne bi
imali onda ne bi postojala mogućnost uzajamnog razumevanja i mnoge nauke poput antropologije ne
bi mogle da postoje. Racionalni egoizam onakav kakvim ga Hobs smatra nikada ne bi mogao da nam
da kulturu. Sva društva se oslanjaju na zlatno pravilo i ono nam omogućava nastanak i opstanak
kulture. Zajednički standerdi, ukusi i prioriteti omogućavaju nam postojanje morala, oni počivaju na
zajedničkim radostima i tugama i svi zahtevaju aktivnu simpatiju.