МЕТОДИКА МАТЕМАТИКЕ

(Први колоквијум, скрипта)

1. Објасните мултидисциплинарност МРПМП

-Методика наставе математике је мултидисциплинарна
наука, јер користи резултате истраживања других
наука. Повезана је са дидактиком, психологијом
(примереност садржаја психофизичком узрасту деце),
филозофијом, логиком, рачунарством (управљање
процесом учења помоћу компјутера)...
Мултидисциплинарност представља њихово
функционално обједињавање на вишем стваралачком
нивоу. Овом везом остварује се утицај других наука на
развој методичких сазнања, али и утицај методике
математике на развој других наука.

2. Наведите предмет и задатке методике развијања

почетних математичких појмова
-Предмет су садржаји и законитости процеса развијања
почетних математичких појмова код деце
предшколског узраста.
Задаци су:
 Одређује циљ, задатке, технике, методе и
инструменте за своја истраживања;
 Утврђује везе са другим наукама и научним
дисциплинама, чије резултате користи у својим
истраживањима;
  Сређује, систематизује и припрема резултате
својих истраживања за практичну примену;
 Проучава законитости процеса формирања
почетних математичких појмова;
 Изграђује нове и усавршава постојеће методе при
процесу развијања и усвајања математичких
појмова;
 Обликује наставни предмет методика развијања
математичких појмова, користећи резултате својих
истраживања и досадашњих искустава.

3. Шта је циљ методике развијања почетних

математичких појмова као наставног предмета?
-Циљ је:
 Студентима омогућити проучавање теорије и
праксе методике развијања математичких појмова;
 Студенти овладавају системом поступака за
ефикасно и професионално превођење дечјег
непосредног искуства о квантитативним,
квалитативним и просторно-временским
својствима и односима у реалном свету у
математичке појмове.

4. Објасните основне појмове процеса мишљења

-За процес мишљења карактеристично је оперисање
искуственим информацијама (опажај, представа, реч,
појам) што омогућава да се сазна више од непосредног
 искуственог доживљаја. Мишљењем се сазнају
различите стране објекта, врши се упоређивање по
сличности, уочавају се разлике, успостављају се односи
међу објектима, групишу се предмети по уоченој
заједничкој особини, уочава оно што је константно и
променљиво.

5. Наведите фазе когнитивног развоја деце по

мишљењу Пијажеа
-Пијаже разликује 4 фазе од рођења до зрелости:
 Сензомоторна фаза (до 2. године)
 Преоперациона фаза (од 2. до 6. године)
 Фаза конкретних операција ( од 7. до 11. године)
 Фаза формалне операције (од 11. до 16. године)

6. Објасните са примером појам конверзације броја

-Оглед са дужином и оглед са два штапа. Дете које није
овладало појмовима конверзације не може да схвати:
 да се број предмета не мења ако се промени
распоред тих предмета;
 да се количина течности не мења самим тим што
је пресипано у већу или мању чашу или посуду;
 да се дужина неког предмета не мења тиме што
је премет променио положај;

7. Објасните са примером појам конверзације дужине

-На столу се поставе два паралелна штапа којима су
крајеви поравнати. Затим се повуче један штап и
 наруши равнотежа. Ако дете и даље трвди да су
штапови исте дужине, каже се да конзервира,. Деца до
7. године не могу да децентрирају и логички закључују,
односно да изводе закључке да:
а) Штапови су били исте дужине
б) Ништа није учињено што би променило дужину
штапова.
Закључак је да су штапови исте дужине иако другачије
изгледају. Деца центрирају један крај, јер се
усредсређују на једну битну особину и занемарују
остале битне особине. Једно дете ће рећи да је горњи
штап дужи, јер извирује лево, а друго ће рећи да је
доњи штап дужи, јер извирује десно.

8. Објасните са примером појам конзервације

запремине течности
-У две исте чаше се сипа иста количина воде, што
значи да је ниво воде у обе чаше исти. Наком што дете
констатује и уочи да има једнака количина течности
воде у обе чаше, вода се из једне чаше (пред дететом)
пресипа у другу чашу која је таковог облика да је ниво
течности у њој нижи, или виши у односу на прву чашу.
Дете треба да процени да ли је иста количина течносто
и пбе посуде. Предшколска деца сматрају да у обе чаше
нема иста количина течности. Деца се ослањају на
перцепцију нивоа течности, те за њих има више
течности у посуди где је ниво виши.

9. Пример количине материје

 - Пред дететом се од пластелина направе две једнаке
куглице и констатује се да и у једној и у другој има
иста количина пластелина, односно да има једнако
материје. Затим се једна куглица спљошти или се
обликује као ваљак. Деца која нису израдила појам
конзервације материје, сматрају да се променила и
количина материје. Док деца са изграђеним појмом
конзервације сматрају да је количина материје остала
иста, иако је дошло до промене облика.

10. Које су битне карактеристике деце у

сензомоторој фази развоја?
-Сензомоторна фаза траје од рођења до краја друге
године. У овом периоду дете сазнаје стварност ма
сензорним (чулном) пријему и моторном (мишићном)
извршавању, тј. дете сазнаје свет преко својих акција
које врши на предметима из непосредне околине. Већ у
овом периоду дете овладава чулним искуствима,
битним за развој математичких појмова а то су:
 Овладава говором, ходом, дохватањем и
координацијом покрета у простору, проналази
скривени предмет,
 На себи може да покаже 5 делова, односно органа,
 Може да успостави 1-1 коресподенцију (свакој
тацни се придружује по једна шољица)
 Да из гомиле извлачи једа предмет који му је
тражен од стране васпитача,
 Врши почетне видове класификације,
  Учи увиђањем и доводи предмете у међусобну
везу.

11. Које су битне карактеристике деце у

преоперационој фази?
- Ова фаза траје од друге до шесте године.
Преоперациону фазу карактерише интуитивно
мишљење, а то значи да дете до сазнања долази
наслуђивањем, односно предосећањем. Дете је
способно да предвиди резултат акције коју не
извршава механички (шпорет, утичница). Дете
манипулише симболима који репрезентују средину.
Дете у своје сећање може да позове предмете и особе
које му нису тренутно у видокругу и размишља о
предметима који су удаљени временски и просторно.
Током овог периода развија се појам класа и
укључивање у класе (опажајна сличност, не логички
однос). На овом узрасту деца не могу да схвате
конзервацију, тј. не схватају да се квантитативна
(количинска) својства предмета (дужина, маса, број
елемената у скупу, запремина) не межају ако се
промени изглед предмета. Центрација представља
усредсређивање дечије пажње на један упадљив
аспект предмета или ситуације и занемаривање
осталих.

12. Направите компарацију између учења

Виготског и Пијажеа
 -Пијаже сматра да је когнитивни развој деце условљен
само биолошким чиниоцима и да не зависи од учења.
Виготски сматра да учење не мора бити пратиља
развоја, нити мора ићи упоредо с биолошком зрелошћу,
већ мора да иде испред, тј. треба да подстиче и убрзава
развој. Виготски сматра да учење треба да иде испред
развоја личнчности због тога што је емоционални и
ментални развој деце остварљив само преко умног
напора.

13. Шта се подразумева под математичким

појмом?
-Под математичким појмом се подразумева мисаони
одраз (замисао) битних особина скупа објеката (појава,
предмета, процеса). За појам је карактеристичан скуп
својстава која га одликују. О једном појму говоримо
онда када известан број објеката или догађаја, на основу
извсних заједничких карактеристика, бива означен
заједничким именом.

14. Наведите фазе у процесу формирања

математичког појма
-Сазнајни процес о појму-Процес стицања знања о
математичком појму одвија се у две фазе:
*Чулна-искуствена фаза (опажај и представа о појму)
*Мисаона фаза (мисаона обрада чулног сазнања)
15. Опишите чулно-искуствену фазу у процесу
изграђивања математичког појма и наведите
пример
-У овој фази разликујемо две етапе сазнајне активности
и то: етапа у којој настаје опажај и етапа у којој се стиче
представа о појму.
Опажање је активност непосредног сазнавања предмета
и појава чулима.
Посматрањем објеката деца уочавају неке њихове
заједничке особине и одржавају их у тој свести. То
одржавање је опажај или перцепција.
Неке особине посматраних објеката с задржавају у
свести деце, остављају некакав траг (ментална слика) и
представљају заједничке особине свих појединачних
примера. Сматрамо да је дете стекло представу о неком
појму ако може да препозна сваки предмет који у себи
садри разматрани појам.

16. Опишите мисаону фазу у процесу изграђивања

математичког појма и наведите пример
-Мисаона фаза започиње мисаоном обрадом чулног
сазнања, односно од низа особина добијених у чулној
фази. Математичким мишљењем одабирамо битне
карактеристике математичке особине које задржава
појам, а одбацујемо небитне и нематематичке особине.
Сазнање о појму, које се непосредно заснива на
опажању и пролази кроз фазу мисаоне обраде, назива се
изграђивање математичког појма. Процес сазнања код
кога се у мисаоној обради користи чулно искуство
 (представе, сећања), односно чулно искуство којим деца
већ располажу , назива се формирање математичког
појма.

17. Опишите процес изграђивања математичког

појма за појам троугао
-У првој фази деци показујемо различите предмете
троугаоног облика изграђених од различитих
материјала, различитих боја, различитих величина и
врста с обзиром на однос страница и углова. Деца
описују шта посматрају и шта уочавају. У другој фази
тражимо од деце да уоче шта је заједничко за све
посматране објекте (предмете, слике, апликације,
цртеже). Та заједничка карактеристика за све уочене
објекте је троугаони облик, а то значи да свака фигура
има три темена, три дужи и три угла. У трећој фази,
васпитач истиче назив појма и каже: „То што је
заједничко за све посматране објекте зове се троугао“.

18. Опишите прцес изграђивања математичког

појма за појам квадрат
-Исто као и за троугао само се користи појам квадрат.

19. Наведите и објасните мисаоне операције у

процесу формирања математичког појма
 Анализа- је мисаоно рашчлањавање објеката на
њихова својства добијена чулно искуственим
сазнањем.
  Компарација- је мисаона операције којом се
успостављају сличности и разлике међу
посматраним објектима. Могу се упоређивати само
појмови који имају везу један са другим. Можемо
на пример упоређивати коцку и квадар, троугао и
четвороугао, али нема смисла упоређивати квадрат
и јединицу запремине течности.
 Синтеза- је мисаоно спајање уочених својстава у
погодне целине.
 Апстракција- је мисаоно издвајање суштинских,
битних својстава која су садржана у појму и
истовремено одбацивање небитних и
нематематичких својстава. Апстраховањем се
задржавају само својства која одржавају
квантитативне односе и просторне облике. То
значи да математички појам, коме се занемарују
(одбацују) својства материјалне природе, постаје
апстрактан појам који у реалности не постоји.
 Идентификација- је мисаоно поистовећење свих
објеката са задржаним карактеристичним
својствима.
 Генерализација (уопштавање)- је мисаоно
преношење идентификације и изван посматраних
објеката.

20. На конкретном примеру математичког појма

показати примену мисаоних операција
-Пример изградње појма броја три.
Васпитач деци показује скупове конкретних објеката
међу којима има највише оних који садрже три
елемента. Затим васпитач прави од апликација скупове
који су подесни за то. Деца посматрају приказане
скупове, описују премее појединачних скупова и на тај
начин пролазе кроз прву фазу сазнајног процеса броја
три.
Анализом наведених скупова уочавају природу
елемената и бројност сваког скупа.
Упоређивањем скупова уочавају особине по којима се
скупови разликују и уочавају заједничке особине неких
скупова.
Синтезом особина формирају се две групе скупова.
Једну групу чини особина „једнакобројни скупови“, а
другу групу све остале особине.
Апстракцијом се одстрањују природу елемената
скупова и задржавају суштинско својство а то је
„једнакобројност скупова“.
Идентификацијом се издвајају све једнакобројни
скупови.
Васпитач истиче да групи скупова (приказаних
апликацијама) са истим бројем елемената придружујемо
број три као особину њихове бројности.
На крају деца врше генерализацију уочавањем и
навођењем скупова у радној соби и ван ње, којима
одговара број три (дете, мама и тата; крушка, јабука и
поморанџа; три столице, три лопте, итд).
21. Опишите битне карактеристике слободних
активности (није временски ограничена)
-Основна карактеристика слободних активности је та
што у њима долази до изражаја слобода и машта деце.
За слободне активности феца се опредељују према
сопственим потребама, интересовањима, доживљајима
и мотивима. Давањем одговарајућег дидактичког
материјала и средстава деци, могу да се подстакну и
усмере на разноврсне практичне активности, где ће се
мисаоно усмерити на рашчлањавање различитих
проблемских ситуација.

22. Опишите битне карактеристике усмерених

активности (временски обраничена)
-Усмерена активност представља планско и систематско
остваривање васпитно-образовних циљева, предвиђених
програмом и осварује се под непосредним
руководством васпитача. Свака усмерена активност
обухвата појединачне активности деце усмерене према
одређеном циљу који секонкретизује кроз одговарајуће
задатке. Задаци морају бити крајње
операционализовани и унаптед утврђени за сваку
усмерену активност.

23. Објасните образовне, васпитне и функционалне

задатке
-У образовне задатке спада знање које дете треба да
научи, односно појмови који треба да се формирају код
деце. У истицању ових задатака користимо речи:
 упознати, уочити, разумети, схватити, научити,
овладати.
Функционални задаци се односе на способност деце
које треба развијати као што је нпр. развијање
мишљења, опажања, маште, закључивања, сликовитог и
усменог изражавања, практичних способности.
Васпитни задаци се огледају кроз морално подручје
(истрајност, упорност, стрпљење, дисциплинованост,
дружељубљивост, навике за живот у колективу,
уредност, толеранција), естетско подручје (осећај за
лепо, хармонија, симетрија).

24. Опишите етапе кроз које пролази усмерена

активност
-У уводном делу активности треба привући пажњу деце
и усмерити их на садржај који ће „обрадити“ у главном
делу усмерене активности. Уводни део представља
психолошку, мотивациону и емоционалну припрему
деце за „сусретање“ са новим математичким
појмовима, ситуацијама и проблемима. (прича, бајка,
рецитација, игра, песма, позоришна представа)
У главном делу усмерене активности васпитач „увлачи“
децу у активно учествовање у извођењу закључака.
Деца дају одговоре на постављена питања, објашњавају
одређене ситуације користећи своја чулно-осећајна
искуства и изводе закључке применом мисаоних
операција.
У завршном делу треба извршити допунску активност и
отклонити уочене слабости, уколико их је било у
 главном делу усмерене активности. У овој етапи треба
извршити примену математичких појмова и садржаја
који су деца упознала у главном делу усмерене
активности (цртање, бојење, доцртавање, прецртавање,
издвајањем, игром и сличним активностима).

25. Која је улога васпитача у реализацији

усмерених активности?
-Васпитач треба да осмисли форму и садржај усмерене
активности, да створи услове како би сва деца у групи
била максимално активна. Треба да осмисли активност
тако да у њој дође до изражаја иницијатива деце, њихов
истраживачки и сваралачки дух да би свакодете могло
да осети задовољство и сигурност у сопствене снаге
током активности. Васпитач треба да буде сарадник и
партнер деци у игри и да прати интересовање и
активност сваког детета.

26. Објасните принцип очигледности

-Налаже да се развијање математичких појмова и
стицање математичких знања заснива на чулном
опажању и дечјем искуству. То се остварује директиним
манипулисањем и посматрањем предмета реалне
стварности или индиректно, преко раније стеченог
искуства. На крају се дете потпуно ослобађа везивања за
конкретно и прелази на апстрактно, појмовно
мишљење.

27. Објасните принцип научне усмерености

 -Овај принцип захтева да васпитач деци саопштава
математичке садржаје који су базирани на научном
тумачњу, али тако да матматички садржаји морају бити
поједностављени да деци буду разумљиви, без велике
математичке строгости.

28. Наведите примере у којима је нарушен принцип

научне усмерености:
 Када се поистовећују појмови: једнаки и
једнакобројни скупови; странице и стране; маса и
тежина; кружно и лоптасто; дуж и права; угао и
рогаљ.
 Када се рачунарска операција сабирање узима као
скуповна операција
 Када се рачунска операција одузимање узима као
скуповна операција.

29. Објасните принцип активности, самосталности

и индивидуалности
-Принцип свесне активности подразумева да деца под
руководством васпитача, сходно својим способностима,
сама, сопственим мисаоним активностима схвате,
разумеју и усвоје математичке садржаје који треба да
постану њихова трајна својина. Улога васпитача је да
добрим средствима и материјалима, проблемском игром
подстакну децу на размишљање, истраживање, увиђање.
Поред стицања знања, деца морају да стичу
самопоуздање, самоувереност, да откривају и развијају
 своје способности, склоности, као и низ позитивних
особина личности: упорност, стрпљење.

30. Објасните принцип поступности и

систематичности
-Математичка знања се стичу постепено и морају
чинити логички систем појмова. Свако ново знање мора
се логички надовезати на одговарајућа претходна знања
и искуства. Ново знање стиче се једино помоћу
претходних већ усвојених знања. Овај принцип
подразумева да се у развијању математичких појмова
иде од познатог ка непознатом, од једноставног ка
сложеном, од ближег ка даљем, од лакшег ка тежем.

31. Објасните принцип одмерености садржаја

према узрасту
-При избору програмских садржаја и конкретних
задатака, мора се поставити принцип одмерености, јер
мишљење и интелектуалне способности предшколске
деце су недовољно развијене. Превише тешки захтеви,
који подразумевају већу зрелост детета у неком
тренутку могу више да штете него да користе детету.
Ако су захтеви претешки дете губи интересовање и
самопоуздање, а превише лаки захтеви нису
подстицајни и немају развијени значај. Ниво се подиже
у зависности од узрасних и индивидуалних
карактеристика.
32. Објасните принцип корелације програмских
садржаја
-Математичко знање изграђује се повезивањем
математичких појмова у јединствен логички систем.
При развијању и формирању новог појма обнављају се
раније усвојени математички појмови и повезују се са
новим. Тесна корелација мора да постоји и између
програмских садржаја свих васпитно-образовних
области. Да би се деца што боље мотивисала и
припремала за усвајање нових математичких појмова,
они се могу представити кроз занимљиву и маштовиту
причу или песму, кроз неку физичку активност, уз
певање праћено музичким инструментом или игром.

33. Објасните принцип трајности знања

-Битан услов за трајност знања је да се формирани
појмови међусобно повезују, систематизују и да се
често понављају и користе. При сваком понављању
математичког појма или математичког садржаја треба
користити нови дидактички материјал, нова средства,
нову дидактичку игру и у свакој погодној животној
ситуацији повезати га са програмским садржајем других
васпитно-образовних области.

34. Објасните принцип забаве и задовољства

-На предшколском узрасту деца уче да спонтано и
најчешће кроз игру. Све циљеве и исходе могуће је
једино остварити кроз игру која представља водећу
дечију активност. Све активности са математичким
 садржајима морају бити организоване тако да буду
занимљиве за децу, забавне, добровољне...

35. Извршите поделу метода и објасните методе у

којима је активност васпитача израженија (методе
рада)
-Методе код којих је активност васпитача израженија:
 Метода усменог излагања
 Демонстративна метода
 Илустративна метода
Метода усменог излагања- код активности са
децом предшколског узраста користи се у облику
показивања, објашњавања, описивања, давања
упутстава, причања и слично. Описивањем се
исказују најважније појединости појмова, релација,
садржаја. Математички појмови описују се помоћу
модела, цртежа, предмета, итд. Нпр. у процесу
формирања појма „правоугаоник“, васпитач
показује и описује предмете правоугаоног облика
(Лист папира, врата, табла, зид)
Демонстративна метода- заузима централно
место при формирању математичких појмова.
Демонстрација подразумева манипулисање
реалним предметима у циљу давања информација
деци. Нпр. да би деца схватила структуру неког
природног броја, рецимо броја 7, васпитач једну
целину разбија на делове, подскупове (6 и 1, 5 и 2,
3 и 4). Средства за демонстрацију морају бити
усклашена са узрастом деце. То морају бити
 предмети довољно велики и уочљиви, са
израженим особинама које дете треба да уочи.
Илустративна метода- допуњава демонстративну
и подразумева давање информација преко
графичких илустрација (цртеж, слика, апликација и
другог графичког материјала). Користе се често
бројевне слике (цртежи са одговарајућим бројем
елемената чија је бројност приказана одговарајућем
бројем тачака).

36. Извршите поделу метода и објасните методе код

кога су ангажована и деца и васпитач
-Метода разговора и метода решавања проблема.
Метода разговора- подразумева вођење разговора са
децом у циљу подстицања на размишљање. Добро
постављења питања и примедбе изазивају код деце већу
концентрацију и пажњу. Питања која васпитач
поставља захтевају откривање скривеног, тражење
непознатог, разјашњавање нејасног, исправљање
погрешног)
Метода решавања проблема-спада у методе које
највише стимулишу дечији развој. Дете се ставља у
проблемске ситуације које га тера да само открива
путеве и начине решавања проблема. Проблемске
ситуације код детета изазивају потребу да истражује,
открива, проверава, а самим тим кроз те активности
развија мишљење, расуђивање, закључивање , машту и
друге мисаоне операције.
37. Извршите поделу метода и објасните методе где
су деца активнија од васпитача
- Методе где су деца активнија од васпитача су:
Проналазачка метода која представља такав начин
рада са децом где садржај активности изазива код
деце емоције за проналажење нових или сличних
сазнања. Најчешће се користе слике, цртежи,
апликације. Нпр. од деце се тражи да доцртају оно
што недостаје, допуне, да издвоје оно пто је вишак, да
утврде односе елемената између скупа...
Игра као начин самосталног учења деце- има
предност у односу на друге методе, јер омогућава
детету да учи на свој начин и при томе се максимално
ангажује и активно сарађује са другом децом. Игра је
водећа активност у детињству, а посебнп на
предшколском узрасту, те као таква има централно
место у предшколској установи. Игру можемо
сматрати основном методом и обликом учења. У игри
деца уче да се концентришу, те теже једном циљу, без
обзира на тешкоће, покренута жељом да буду
одрасли. Деца кроз игру стичу знања, не само о свету
који их окружује, већ и о себи, својим способностима
и могућностима. Дете активно кроз игру сарађује и са
вршњацима и са одраслима.

38. Који се облици најчешће користе у усмереним

активностима? Објаснити фронтални облик рада.
-Фронтални облик рада је нешто што би требало
најмање да буде заступљен, јер су деца стављена у
 пасивну позицију и рецептивно усвајање знања.
Васпитач своју активност усмерава на целу групу и
настоји да успостави интеракцију у комуникацији са
децом. У овом облику рада доминантна је једносмерна
комуникација која може бити допуњена повратним
информацијама васпитачу. Може да се примењује у сва
три облика (уводни, главни и завршни).
Применом у уводном делу, деца се ангажују на стицање
математичких сазнања, односно, када је потребно
извршити интелектуалну, емоционалну припрему деце
за активност. У главном делу је то демонстративно
описивање. Завршни део се користи за сумирање рада,
ту треба да проверимо шта су деца усвојила.

39. Који се облици најчешће користе у усмереним

активностима? Објаснити групни облик рада.
-Групни облик рада подразумева поделу деце на групе
које по бројности не морају бити једнаке. Најбоље је
радити у малим групама (од четворо до шесторо).
Предност је зато што је велики број деце активан,
социјлизују се, дете осећа припадност. Васпитач је
активан у првој фази активности када се расподељују
задаци и дају упутства, а затим по потреби помаже
групама. Коритећи овај облик рада код деце се
успоставља такмичарски однос при чему се такмичари
међусобно помажу.
40. Који се облици рада најчешће користе у
усмереним активностима? Објаснити индивидуалан
облик рада.
-Индивидуалан облик рада подразумева самосталан рад
сваког детета у оквиру истих задатака и активности.
Свако дете је максимално ангажовано, стиче
дисциплину, самоконтролу и самопоуздање.
Комбинација групног и индивидуалног облика рада је
најбоља опција.

41. Опишите предности и недостатке сваког облика

рада.
-Фронтални облик рада:
*Предности: рационални начин учења, најкраћи пут до
знања, лака примена, економичност.
Недостаци: Ученик је стављен у пасивну позицију, не
води се рачуна о различитости темпа рада и
напредовању деце, претежно је активан само васпитач.
Групни облик рада:
Предности: Комуникацијске вештине, уче се
изражавати, слушати, радити на заједничком циљу,
занимљивије им је.
Недостаци: може да се појави лидер у групи, односно
вођа групе. Такође деца из јаче групе могу да се
уобразе, што може довести до лошијих односа међу
децом. Док деци слабије групе може да опадне
самопоуздање. Недостатак је да не одговара сваком
ученику и да постоји проблем с дисциплином.
Индивидуалан облик рада:
 Предности: Омогућава индивидуализацију, рад на
задацима у властитом темпу, развија самосталност.
Недостаци: Често заморан за децу ако се предуго
примењује, недостатак комуникације, недостатак
помоћи уколико не успева решити проблем.

42. Наведите најмање 6 специјализованих

дидактичких средстава и опишите њихову намену
 Мала математика- кутија са разноврсних предмета
(лутке, животиње, геометријски облици у 4 боје).
Широка им је примена, може да послужи за
класификацију по разним својствима, за упоређивање
скупова, појма броја и друго.
 Мала геометрија – налазе се искључиво
геометријске фигуре у 4 боје.
 Модели геометријских облика- подразумева св
фигуре у простору и њихове делове, различите
моделе фигура и тела са којима се сусрећу било од
дрвета или пластике. Уочавање геометријских тела из
којих уче геометријске фигуре.
 Логички блокови- Пластични облици изграђени у 4
облика (кружни, троугаони, правоугаони и
квадратни). Сваки од наведених облика изграђен је у
3 боје (црвена, плава и жута). Две величине и две
дебљине (48 елемената). Користи се за формирање
појма геометријских фигура, образовање скупова,
разне вежбе.
 Бројевни низ- је дрвена плоча са 10 стубића. На
стубићима се нижу обручи у 4 боје. Може послужити
 за уочавање количине скупова, бројевног низа, места
броја у бројевном низу.
 Бројеви у сликама и фигурама- су картончићи са
сликама и одговарајућим бројем кружића који
показују број предмета на картици.