1.

Feud – koristio bih pojmove koji se vezuju sa zemljoradnju, a za koje je većina učenika već
čula. Ukoliko se radi o osnovcima, onda je ovaj pojam za njih potpuno nov i treba im
najprostije objasniti kako je feud parče zemlje, odnosno zemlja koja je sačinjena od pašnjaka,
njiva, kuće, možda ponekog zamka. Gazda te zemlje je kralj, ili neki plemić/princ, koji je
dozvolio nekom vitezu ili nekom drugom čoveku da tu zemlju koristi i obrađuje, a da zauzvrat
pomaže kralju, plaća mu „kiriju“ i po potrebi ide u rat. Većina ovih pojmova se mogu naći u
svakodnevnici i sa njima su deca upoznata i razumeju njihovu ulogu i funkciju. Pojmovi kao
što su kralj, plemić, rat, iako kompleksni, se često susreću u dečijim pričama i deca bi imala
neki dojam o tome u šta ti pojmovi znače, tj razumeli bi ih „dovoljno dobro“ za potrebe
osnovnog obrazovanja. Na kraju bih demonstrirao ceremoniju prihvatanja vazalnog odnosa
kroz imitaciju, kako bih vizuelno približio sam pojam. Za srednjoškolce bih upotrebio više
kompleksnijih naučnih termina koji su prethodno usvojili.

2. Kolonizacija – Krenuo bih od objašnjavanja značaja mesta stalnog boravka. Objasnio bih
deci kako njihovi roditelji žive u određenom stanu ili kući, u određenom gradu i kako imaju
svoj posao na kome zarađuju novac, kojim plaćaju račune. Dakle, pošao bih od stvari sa
kojima se deca svakdonevno susreću i koja su im poznata. Tu imaju prijatelje, komšije, možda
porodicu itd. Onda bih naveo primer nekog obližnjeg mesta koje je većina dece verovatno
posetila. Rekao bih da to mesto ima lepu prirodu, ima plodnu zemlju, lepo vreme, veliki broj
izvora i dosta pijaće vode. Pored toga ima dosta posla i plate su dobre. Onda bih rekao deci da
zamisle da njihovi roditelji dobiju otkaz na svom poslu i da njihovo mesto ostane bez vode.
Zbog toga bi roditelji morali da napuste svoje mesto i presele se u obližnje mesto koje je
povoljnije za život. Zatim bih celu priču podigao na viši nivo i uključio neke naučne pojmove
sa kojima su se učenici verovatno do tada susreli i umrežio bih sve te pojmove u jedan
organizovan sistem.

3. NATO agresija – Prvo bih pitao učenike šta misle o ovom kompleksnom pojmu. S
obzirom da je događaj skorašnji, sigurno su čuli dosta toga o bombardovanju Jugoslavije od
svojih roditelja. Onda bih prolazio kroz primere, izvlačio bih određene naučne pojmove koje
su učenici pomenuli i tražio bih od njih dodatna objašnjena tih pojmova kako bih uvideo nivo
razumevanja učenika. Zatim bih odveo učenike do obližnjeg mesta koje je bilo bombardovano
i onda bismo na tom mestu govorili više o samom događaju, njegovim uzrocima i
posledicama. Ovako kompleksan pojam zahteva viši nivo znanja, stoga je neophodno utvrditi
sa kojim su se naučnim pojmovima do tada učenici susreli. Treba obratiti pažnju da učenicima
ne dajemo previše komplikovana objašnjenja, jer postoji verovatnoća da to nije u njihovoj
zoni narednog razvoja, te stoga naša lekcija neće do njih dopreti.

Aleksa Kitić