ДОКТОР СВЕЗНАЛИЦА

Био једном један сиромашан сељак, по имену Рак, па је са своја два вочића
довозио у град кола дрва и продао их за два талира некаквом доктору. Кад су му
исплаћивали новац, доктор је баш седео за столом, и сељак виде како он лепо
једе и пије, па га обузе жеља да и сам буде доктор.
— Што да не, — рече доктор, — то је бар лако.
— А шта треба да урадим? — упита сељак.
— Прво и прво, купи буквар, онакав где је спреда насликан певац. Друго, продај
кола и волове и за тај новац купи одело и шта све још спада уз доктора. Треће, дај
да ти се нацрта фирма и на њој испише: „Ја сам доктор свезналица“, па је
прикуцај више капије.
Сељак учини све како му је речено. И док је он тако неко време докторисао, али
још не довољно дуго, некаквом великом богаташу украдоше новац. Рекоше му да
у том и том селу има некакав свезналица који ће свакако знати куд се део новац.
Господин нареди да му се упрегну кола и одвезе се у село па упита је ли он
доктор свезналица.
— Јесте, тај сам.
— Онда пођи са мном и прибави ми опет мој украдени новац.
— Хоћу, али мора да пође и моја жена Грета.
Господин пристаде и посади их обоје у кола па се заједно одвезоше. Кад стигоше
на спахиско имање, сто је већ био постављен, па најпре позваше сељака да с
њима једе.
— Добро, али и моја жена Грета, — рече он, па седе с њом за сто.
Кад је ушао први слуга са чинијом финог јела, сељак гурну своју жену и рече:
— Грето, овај је први, — мислећи притом да је то онај што уноси прво јело. Али
слуга помисли да он тиме хоће да каже: „Овај је први лопов“, па пошто је то заиста
и био, уплаши се и рече напољу својим друговима:
— Доктор све зна, зло нам се пише. Рекао је да сам ја први. Нато други уопште не
хтеде да уђе, али хтео не хтео, морао је. Кад је ушао са чинијом, сељак гурну своју
жену:
— Грето, ово је други.
И овај слуга се грдно уплаши па брже-боље изиђе. Ни трећи није боље прошао.
Сељак опет каза жени:
— Грето, ево трећег.
Четврти унесе покривену зделу и господин рече доктору нека сад покаже своју
вештину и погоди шта је унутра. А били су ракови. Сељак погледа зделу и не
знајући шта би, уздахну:
— Ах, сироти Раче!
Господин чувши то ускликну:
— Ето, погодио је, онда ће открити и у кога је новац. Слуга премре од страха, па
намигну доктору нека изиђе. Како је овај изишао, признадоше му сва четворица да
су они украли новац. Рекоше му да ће га радо вратити и још ће му дати велику
своту приде ако их не изда, јер им иначе одоше главе. И одведоше га онамо где је
био сакривен новац. Доктор је био задовољан; врати се унутра, седе за сто и рече:
— Господару, сад ћу да потражим у својој књизи, да видим где се налази новац.
Али пети слуга увукао се у пећ, не би ли чуо да ли доктор још штогод зна. А доктор
је сео, расклопио књигу и узео да је прелистава тражећи певца. Не могавши одмах
да га нађе, он узвикну:
— Ма знам да си ту унутра, па мораш да се покажеш!
Онај што је био у пећи помисли да се то тиче њега, па сав ужаснут искочи и викну:
— Тај човек све зна!
Тада доктор свезналица показа господину где је скривен новац, али не рече ко га
је украо, те са обе стране доби много новаца за награду и силно се прослави.

Браћа Грим