You have downloaded a document from

The Central and Eastern European Online Library

The joined archive of hundreds of Central-, East- and South-East-European publishers,

research institutes, and various content providers

Source: Istorija 20. veka

The History of The 20th Century

Location: Serbia
Author(s): Milan Ristović
Title: BRITANSKA BALKANSKA POLITIKA I JUGOSLOVENSKO - BUGARSKI PREGOVORI -
NOVEMBAR 1944. - MART 1945.
BRITISH BALKAN POLICY AND YUGOSLAV - BULGARIAN NEGOTIATIONS -
NOVEMBER 1944 - MARCH 1945
Issue: 1/1985
Citation Milan Ristović. "BRITANSKA BALKANSKA POLITIKA I JUGOSLOVENSKO - BUGARSKI
style: PREGOVORI - NOVEMBAR 1944. - MART 1945.". Istorija 20. veka 1:69-94.

https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=803695
CEEOL copyright 2023

M ILAN RISTOVIĆ
Asistent Insitituta za s'avremenu istoriju
Beograd, Trg Marksa i EngeLsa 11

BR1TANSKA BALKANSKA POLITIKA I JUGOSLOVEN-

SKO — BUGARSKI PREGOVORI
(novembar 1944-mart 1945)
Originalni naučni rad 940.53154

Petog oktobra 1944. predsednik Nacionalnog komiteta Jugos­

lav! je Josip Broz Tito primio je u Kxajovi delegaciju bugarskog
Otečenstveno.g fronta, koju su predvodili ministri general Dobri
Terpešev i Petar Todorov. Tom prilikom postignuta je saglasnost
da jugoslovenska strana dopusti angažovanje bugarske vojske u
i-atnim operacijama protiv nemackih voj-nih snaga na teritoriji Ju­
goslavije. U saopštenju koje je о tom sastanku nelcoliko dana kas-
nije oibjavljemo, kaže se da su delegati vlađe Otečestvenog frointa
izrazili gotovost da Bugarska sa svoje strane učini sve da bi se ia-
pravile nepravde koje su od strane borisovske Bugarske nanesene
rmirodima Jugoslavije kao i da će „ . . , u punoj meri izgraditi nor-
malne odnose medu buigarskim narod'ima i narodima Jugoslavije u
duhu potpune bratske solidarnosti” .*1
Ovaj jugoslovenski akt dobre volje prema svom dojučerašn
njem neprijalelju, kao i kasmija zajednicka vojma dejstva, i pored
toga što su postupci bugarskih jedinica često dovodili do zategnu-
tosti i sumnje u savezničku dobronamemost2, doprineli su da per-
spektiva odnosa susednih južnoslovenskih narocLa dobije optimis-
tičkiju boju.3
Međutim, nekih desetak dana pre sporazuma u Krajovi kra-
jem septembra 1944, za vreme Titovog boravka u Moskvi, Staljin
je u razgovorima s jugoslovenskom delegacijom dao ideju, zapra-
vo preporućio sklapanje j ugoslovensko-bugarske iederacije, što je
podržao i Georgi Dimitrov.4
Ova Staljimova inicijativa je na jugoslovenskoj sIrani prihva-
ćena, ali bez posebnog oduševljenja. Ne može se reći da i na jugo-
1 A rh iv Vojnoistorijskog instituta (dalje: A V H ), aiihiva NOR-a, к 37-4,
reg. br. 6-13/1. Telegram Josipa Broza Tita Moši Pijade. Krajova. 7. oktob­
ra 1944. ...
1 О potecima zajedničkih dejstava vid.: Mihailo Apostolski, Zajednic­
ka dejstva jedinica NOV i PO i jedinica NOF Bugarske и Makedoniji (ok-
tobar-novembar 1944). Zbomik radova „Jugoskwensko-bugarski odnosi u
X X veku” , I, Beograd 1980. О tome vid, gradu u AVIiI. posebno izveSta.ie
GS NOV i PO Srbije i Makedoniie.
1 Bugarski man istar predsednik Kimon G eorgijev dva meseca kasniie
u liistu „Izg rev” 13. decembra 1944. izneo je mišljenje da će sponazum u
Krajovi postaviti osnovu za „kom.pl etne odnose7’ dve susedne zemlje. Pablic
Record O ffice (dalje: PRO), Foreign O ffice (dalje: FOJ. 371/48137/R619/6.1.
telegram Hjuston-Bosvel-a (Houstoun-Boswall) F. ofisu.
* Edvard Kardelj, Sećanja, Bmograd— Ljubljana 1980. str. 103.

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

70 М. Ristović

slovenskoj strani nisu bile prisutne u izvesnoj meri slime ideje о

mogućnosti ulaska Bugarske u jugoslovensku federaciju, ali ne u
neko dogledno vreme i ne po svaku cenu. Nepopularnost Bugarske,
što je bila lorgična posledica njene gotovo četvorogođišnje nečasne
uloge na jugoslovenskom prostoru, kao i dalje prisutan (zaodenutL
u novo propagandno ruho) stari način razmišljanja posebno о ma-
kedonskonskoj problematic!, koji je dovodio do čestih nesuglasica
i zategnutosti u međudržavnim i partijskim o'dinosima — sve to
nije moglo da ne ostavi traga na nevoljnom prihvatanju na jugo-
slovenskoj stami ove, može se reći, sa Staljinove strane nametnute
i isforsirane micdjative, A li momenat za izbegaVanje neugodnog
predloga nije bio ni malo povoljan.
Pregovori jugoslovenskih i bugarskih predstavnika započeli
su novembra 1944, da bi se ubrzo pokazalo da je realizacrja jugo-
slovensko-bugarske federacije problem koji se zbog svoje komplek-
nosti ne da rešiti „dekretom” ili donošenjem odluke ,,na najvišem
mestu” , što je malo kasnije dovelo do ,даciona.1izovanja” ideje о
obrazovanju federacije na pregovore о sklapanju ugovora о savezu,
odnosno sporazuma о političkoj, vojnoj i ekonomskoj saradnji, ko­
ji je , doduše, prihvatan i shvatan kao temeljac u obrazovan ju fe­
deracije i na strani njenih pristalica i na strani onih (kao Sto su
bili Britanci) koji su prema celoj stvaii imali negativan stav.5

Efekat koji je otvaranje pregovora na relaciji Beograd— So-

fija izazvalo u prestonici Ujedinjenog Kraljevstva bio je veoma ne-
povoljan. Može se sa sigurnošću reći da je vlada u Londonu — ko-
ja je po tradiciji pažljivo pratila balkanska zbivamja, bila svesna
da su njene ranije (predratne) pozicije na ovom prostoru bile —
posle direkteiog sovjetskog političkog i vojnog stupanja na tlo ew-
ropskog Jugoistoka — veoma ugrožene i bez imalo izgleda da se
u ranijem obirnu ofonove, Međutim, ulaze se veliki napor da se ši-
renje ovog uticaja pre konačnog svršetka rata zaustavi ili bar us-
pori. Po svaku cenu je trebalo Sovjetski Savez i susedne zemlje —
u kojima su komunisti irnaii odlučujući uticaj, a koje su po tadaš-
njim klasifikatorskim uzusima već svirstavane u .potencijalne ,,sov-
jetske komunističke režirne” — zadržati što dalje od Grčke.61
5 О tome detaljnije vid.: Živko Avramovski. Devet projekata ugovora
о iugoslovensko-bugarskom savezu i federaciji (1944— 1947). „Istoriia 20.
veka”, 1903. 2. Takođe, vid. E. Kardelj, n. d., str. 106— 111.
1 Vlada Velike Britanije uspela je da privoli vođatvo grčkog pokreta
otpora da sklopi kom.prom.is s predstavmcima grčke dzbegjiićke vlade u Ka-
zerti 26. septembra 1944. Pregovore je vodio bnitanski general Sirobi (Sco-
Ые). Ovaj sporazum omogućio je kradjevskoj vladi i njenim britanskim zaš-
titnieima da stekrvu prednosit. što im ie a kasraijim sukobima. ko.ii izbiiaiu
poćetkom decembra prvo u Atini, da bi se kasnije proširili na celu Grč-
ku. bilo od vetikog znae.aja,

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

Britanska balkanska poditika 71

U samoj Grčkoj, međutmi, Britanoi su već zagazili svajim voj-

nim angažovanjem u grčki građanski rat, stajući na stranu kraljev-
ske vlade u njemom nastojanju da suzbije levičarski pokret EAMj-
ELAS u kojern su mkovodeou ulogu imali grcki komunisti.*7 Po-
drška koju je amtifašistički -pokret EAM-ELAS irnao u susedndm
balkanskim zQmljama, pre svega u Jugoslaviji, bila je zasnovana
na nekoliko cinjenka. Nije samo u pitanju bilo raitno pairtizansko
savezništvo u borbi protiv okupatora, niti se to rnože svesti na sim-
patije jedne K P prema borbi koju je predvodila druga KP. U re-
dovirna ovog grčko.g pokreta otpora aktivno- učešće luzelo* je i rrya-
kedonsko stanovništvo grčkih severnih provincija (Egejske Make-
donije i Trakije), za koje je ta borba irnala i veliko emdncipatorsko
značenje i u čijem se vodenju oslanjalo na pomoć i iskustva svojih
sunarodnika s druge strane grantee.
Znaci о postojanju direktnih veza Makedonaca u Jugoslaviji
i Grčkoj, kao i pojava moguenosti da dode do olbrazovamja jugoslo-
vensko-bugarske zajednioe, primani su kao diirektna pretnja i ug-
roižavanje britanskih interesa.
Sve to dovelo je do pokretanja i brze reakeije britanskog
spoljnopolitičkog mehanizma, koji kreće u akoiju ne bi li blokirao
stvaranje ne samo južnoslovenske federaeije već i sklapanja jugo-
slovensko-bugairsikog saveznickog ugovora. Ona je bila okrenuta
prevashodno Moskvi, jeo: se računalo s potrebom da se očuvaju
dobri saveznički odnosi i rezultati već utvrdenih preliminamih do-
govora о „sferama uticaja” . S druge strane, pritisak je trebalo usi-
meriti i na vladu otečestvenofrodtovske Bugarske, clje su moguo-
nosti i izbor argumenata za odbijanje ovog političkog napada bili
skučeni samom cinjenicom da kasni prelazak Bugarske u drugi ta­
bor nije bio dovoljan da bi se ravnopravno uključila među države
pobedmice.
Početak jugoslovensko-bugarskih kontakata bila je razmena
verzija predloga ugovora о savezu u prvoj polovini novemibra 1944.
Britanska vlada je uspela da veoma brzo dode do informaeije о
Britanske trape su toikiam oktohra 1944. zapocele iskreavanie na gre-
ko tlo, da bi posle izbijanja oružamh sukofoa grokth fcomunista i kral.ievs.ke
polioije i vojske (koje su sukobe i isprovocirale), stale na stiranu kralievske
vlade. Ovakva uloga britanske vojske i vdade u grčklm dotgadaiima bila je
tumačena kao za&ttta ugovora iz Kazerte i legitimnih prava moniarhalje
u Grčkoj i kao neutralizovanje komunističkib uticaja koji dovode u pdtanje
položaj Ujedinjenag Kraljevstva -na ovim prostorima.
7 О Cerćilovim nastojanjima da suzbije delovanje pokreta ЕАМ/
ELAS vid. u: Vinston S. Cerčil, Drugi svetski rat, IV. Trijum f i tragediia,
Beograd (bez godine izdanja). Posebno poglavlja: V II (Rim. Grčka problem),
i XjiX (Božić u A t ini). О različitim aspektiina ove problematike naveš-
септо nekoliko novijih dela: S. Sarafis, ELAS, Greek resistance Army,
London, 1980: Mathias Eshe, Kommunistische Partai Grichenlands 1941—
— 1949. Ein Beitrag гиг Politik der KKE vom Beginn der Resistance bis
zu-rn Ende des Bugerkriegs, Miinchen 1982; Lawrence Witner, American In ­
tervenes in Greece 1943—1949, New York 1982; Andre Zapantis. Greek
-Soviet relations, 1917— 1945, New York 1980.

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

72 M. R istović

tome. Britanski ratni kabinet je 5. novembra bio upoznat jedniim

doikumentom sa situacijom u Makedoniji i sa stanjem jugosloven-
sko-biugai-skih odnosa, fčiji je autop bio Orm Sardžent (Orrne Sar­
gent)] о čemu je 11. novembra Lsto telo raspravljalo.“ Britanski mi­
nistar inastranih poslova je predložio da se о problemu jugosloven-
sko-bugarskih odnosa, čiji je autor bio Orm Sardžent (Orme Sar-
staviti na znanje da će se viada Velike Britanije odlučno suprot-
staviti tim kombinacijama ako je svrha tih menevara da omoguei
Bugarskoj da se dokopa grčkog podrueja ili dobije izalaz na Egej-
sko more. Britanski premijer je zastupao stav da će se komunistio-
ki uticaj i bez neke posebne sovjetske akcije proširiti po Balkanu,
„osim možda u Grčkoj", kao i da pre zapocinjanja razgovora s Mo-
skvom treba srediti stanje u Grčkoj.8 9
Britanski predstavnik u S ofiji Hjuston-Bosvel (Houston-Bo.s-
vell) je od Bevina (Ernst Bevin), 20. novembra 1944^ priimio tele­
gram s instrukcijama i stavom svoje vlade prema započetim jugo-
slovensko-bugarskim pregovorima, kojih se trebalo držati prilikom
intervencije na bugarskoj strani. Telegram je sadržao i stav da je
britamska viada spremna da pozdravi federaciju svih balkaoskih
zemalja, uključujući i one koje su imale status neprijateljskih, ali
da ne može dozvoliti „ekskluzivnu uniju Jugoslavije i Bugarske” ,
kao i da je protiv toga da se u budućoj državi obrazuje makedon-
ska država u koju bi bile uključene i grčke teritorije.101
Ambasadori Velike Britanije u Moskvi i Vašingtonu ser Arči-
bald Klark Ker (sir Archibald Clark Kerr) i erl od Halifaksa (Earl
of Halifax) primilf su 27. decemibra od svoje vlade naredenje da
obaveste dve savezničke vlade о britanskom zvaničnom stavu pre­
ma mogućnosti da đođe do uspostavljanja jugoslovensko-bugarake
federacije kao i obrazovanja „jedne uvećane nezavisne makedons-
ke države” .11 Identični telegrami upućeni su britanskim predstav-
nicima u Beogradu, Atini, Kazerti i Sofiji.
Skretala se pažnja da je na jugoslovenskoj strani pokreamta
i razmotrena ideja о stvaranju federacije, a da se u Sofiji potpo-
maže agitaeija za obrazovanje „velike Makedonije” na račun Grč-
ke. Upozorava se da Tito izbegava da po svome običaju govori ,,s
toplinoim о jugoslovensko-bugarskom prijateljstvu” , dok su neki od
njegovih bliskih saradnika, po misljenju Forin ofisa (Foreign Offi­
ce) u svojim javnim istupanjima bill veoma direkfcni; stavlja im se
na teret da su otvoreno postavljali zahteve za priključenjem grSke
Makedonije Jugoelaviji.12
8 Elisabeth Barker, Britanska politika na Balkanu и I I svjetskom ratu,
Zagreb 1978, str. 194.
9 lsto.
,0 PRO FO 371/48181/R1848/120. telegram Bevina H. Bosvelu. 20. de-
cembra 1944.
11 PRO FO 371/48184/iR11861/lil/67. Telegram F, ofisa Britanskoi am-
basadi u Moskvi i Viasingtomiu, 27. decembra 1944.
12 lsto.

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

Britanska balkanska politika 73

Među informacijama koje su hritanskim predstavniš tvima do-

stavljene „radi ravnanja” , navodi se i pisanje bugarske štampe о
tome da je u Beogradu u diskusijama о budućem ustrojstvu Jugo­
slav!je načelno prihvaoeno da ona bude obrazovana na federative
nom principu, čija će jedna federalna jedinica biti i Makedonija.13
Još jedanput je stkrenuta pažnja da je „makedoiniskim propagandis-
tima” dopušteno da u Sofiji održe zbor na к о т е je diskutovanoi о
obrazovanju „nezavisne Makedonije van slovenske federacije, koja
bi. obuhvatila bugarske teritorije i različite delove jugoslovenskog
naroda” .14
Insistiralo se da se maršalu Titu i bugarskoj vladi prenese
negativno gledanje vlade Velike Britanije na već pomenutu ,,eks-
kluzivnu slovensfcu verijantu” federacije, kao i surnnje da državna
veza Jugoslavije i Bugarske ne samo što- bi bila bez izgleda da po-
stane federacija (odnosno osnova za federaciju) svih balkanskih
naroda već bi dovela do izolovamja Groke, ugrozivši njen položaj
„kao balkamske države” . Na britanskoj strani je insistirano i na
krajnje nepoverljivom gledanju na Bugarsku, za koju bi federacija
sa svojim južnoslovenskim suaedima bila povoljna prilika da iz-
begne zaslužene posledice svojih postupaka prema susedima u oba
svetska rata. Ona bi „stapanjem” svog identiteta sa jednom od ze-
malja pobednica (Jugoslavijom) to mogla najuspešnije i da ostvari.15
A li smatralo se potrebnim da se učini izvesna ograda kada je
bilo u pitanju poismatranje budućnosti Makedonije .napomenom da
je britanska vlada spremna da pristane, bolje rečeno da se pomiri,
sa stvaranjem makedonske države, ali samo kao federalne jedinice
u buđućoj federativnoj Jugoslaviji. Sve to uz garaneiju da ta ma-
kedonska država ill Jugoslavia u njeno ime neće pripojiti ili pc-
stavljati zahteve za pripajanjem teritorija koje pripadaju bilo Bu­
garskoj b ib Grčkoj na osnovu toga što su etnički makedonske
on the ground that such teritories are ,Macedonian’ ” ).16 To
se može tumačiti i kao izraz nepoverenja prema jednoj ne samo
uvećanoj Makeđomiji već i prema snažnoj i uvećanoj Jugoslaviji, u
kojoj, po svim spoljašnjim znacima i pored svih nastojanja koja su
sa britamske strane činjena, nije bilo mnogo razloga za optimistič-
ko predviđanje renes'anse politiekog uticaja njihovih jugoslovenskih
političkih štićenika. Na drugoj strani, nalazi se i strahovanje od ug-
rožavanja svojih interesa u Grckoj, u kojoj je briitanskea „pacifika-
torska misija” , kojom je rukovodio general Skobi bila upravo u to-
ku, i koja je po sVaku cenu trebalo da spreci oibrazovanje komu-
nistioke vlade, koja bi uživala podršku Sovjetskog Saveza i njenih
balkanskih suseda. Britanski premijer i britanska vlada bill su miš-
ljenja da treba da kotriste poslednju priliku da bi sačuVali grcke
13Isto.
14 Isto.
15 Isto,
16 Isto.

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

74 М. Ristović

teritorije netaknute i presekli pretnje Egejsfooij Makeđoniji sa se-

vetra.17
Nervoza je na britanskoj strani pojačavana izborom vesti u
којеш se posebno mesto davalo već pomenutoj delatnosti make-
donskih propagandista u Bugarsikoj, kao> i „napadkna jugoslovens-
kih i bugarskih partizana na groku teritoriju” u vreme ikada su
Skobijeve trupe po teritoriji savezničke Grčke vodile svoj antiiko-
mimistički „mali rat” .
Stav na koji nailazimo u dokumentima Forin ofisa jeste da
se sve to đešava u vreme kada „ . . . ljuđ'i u Atini i većini đrugih
oblasti Grbke imaju da razmišljaju о (drugim stvarima), tako da ne
mogu da obraćaju pažnju na događaje na severu” , ali đa će morati
da razmisle о slovenskoj opasnosti po Grčku kao i da će „ . . . mo­
rati da rade snažnije protiv EAM-a, kao i u korist grčkog jeđmst-
va” !18 Ovde se kao komponenta girokog jedinstva navodi borba pro­
tiv „slovenske opasnosti” — koja je u Grčkoj imala stairu slavofob-
sku tradiciju — kao i borba protiv EAM-a. Ove dve opasnosti za-
jedno činile su osnovicu straha Atine od širenja komunizma i sov-
jetskog uticaj'a ka jugu.
U nagoveštajima nekakvog jugoslovensko-bugarsikog sporazu-
ma ili federacije u kojoj bi komunistički politiički uticaj bio preov-
lađajući, Britanci su nazirali i uticaje ponovo varskrslog panslaviz-
ma inspirisanog iz Kremlja. Po mišljenju koje se može uzeti kao
obrazac britansfcih pogleda na tu temu, a koje je u jednoj svojoj
poiruci početkom januatra 1945. izneo Džon Balfur (John Balfour),
panslavizam je postao važan instrument u izgrađivanju sovjetskog
sigumosnog sistema, koji je posle okončanja rata trebalo da posta-
vi u slovenskim zemljama Sovjetski Savez u neuporedivo povolj-
niji položaj u odnosu na velike zapadne saveznike — SAD i Veliku
Britan iju.19
Što se tiče mesta i uloge južnoslovenskih naroda i država u
ovom budućem sovjetskom siigurnosnom sistemu, Balfur je smat-
rao da one imaju veoma istaknuto mesto zbog toga što Sovjeti gle-
daju na područje Jugoistočne Evrope (ne manje nego na Poljsiku)
kao na sigurnosnu zon.u u kojoj je njihov prevashodni cilj da bude
faktor u sprečavanju eventualne obnove nemačkog „Drang nach
Osten” .20
To je, po Balfurovom mišljenju, bio deo jedne dugoročne „по-
ve slovenske politike” sa Staljinom kao njenim glavnim protago-
nistom, која vodi oživljavanju ruskog predrevolucionarnog irnpe-
rijalističkog pamslavizma kao oruđa za postizanje politiekog presti-
ža Moskve. U jeđnoj poruci Idnu (Anthony Eden) Balfur je poseb-
17 PRO FO 37l/4818l/ml255/4. Prime Ministers personal minute, 2.
januar 1945.
" Isto.
19 PRO FO 371/48217/R3459/. Pismo DŽ. Balfura Kristoferu Vorneru.
FO, 16. ianuara 1945.
20 Isto.

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

Brdtanska balkanska poddtika 75

no is t ic a o da je „ . . . s lu ž b e n o i s t ic a n je p o tre b e da se (d r u g !) s lo -
venski n a i'o d i okupe око S o v je ts k e R u s ije kao m oćne m a jk e па-
г о d a i sa s ta ln im p o z iv o m s v im m ir o lju b iv im S lo v e n L m a da se su -
p ro ts ta v e nem ačkom a g r e s o -r u , o č i t o is p la n ir a n o da bi se h a ir m o n i-
zovao ovaj m is t ic k i kon cept sa z a h te v im a K r e m l j a ” .21
Na b r it a m s k o j s tir a n i p r is u t n a je ta k o đ e i s tr e p n ja ocl m o g u -
ć e g s o v j e t s k o g u ć v r š ć i v a n j a u S o lu n u u z p o m o ć J u g o s i o v e n a i B u -
g'a ra . B r i t a n s k l p r e d s t a v n i k u S o f l j i H ju s t o n - B o f iv e l, p o r u ć i v a o j e
k r a je m ja n u a r a 1945. da je došan do in fo r m a c ija ,,iiz p o v e r ljiv o g
iz v o r a ” d a s u S o v j e t i n a g o v e s t i l i d a ć e z a h t e v i z a S o lu n o m k o ji o d
s b ra n e b u d u ć e j u g o s l o v e n s k o - b u g a r s k e f e d e r a c i j e b u d u p o s t a v l j a n i
u ž i v a t i n j i h o v u p o d r š k u . 222
* M a lo r a n ije , š e f s a v e z n ič k e V o jn e m is ije
3
u B e o g r a d u M a k le jn (F itz r o y M a c k ie a n ) o b a v e s tio j e F o r in o f is о
đ p g a đ a ju k o j i je p o m o g a o „ k o n k r e tiz a e iji” utisik a о p o s t o j a n j u o p a -
s im s t i p o G rćk u — о p o b u n i n o v o fo r m ir a n o g 15. k o r p u s a NOVJ u
S k o p lju p o ć e tk o m ja n u a r a 1 9 45 , k a d a s u is t ic a n i z a h t e v i d a s e u m e -
s to na S rem sk i fr o n t id e n a S o l u n .?J O b r a z o v a n j e b r ig a d e u ć ije m
su se s a s ta v u u v e lik o j v e ć i n i n a l a z i l i M a k e d o n e i iz E g e j s k e M a k e -
d o n ije , lc o ja j e b ila s ta c io n ir a n a u B ito lju , p ro tu m a č e n a j e u Lon-
donu kao o tvo ren a p r e tn ja G r c k o j, pa je Id n p r e d la g a o da se z/a-
h t e v a o d R u s d je i T i t a d a o t v o r e k a r t e V
M a k le jn je p o u p u ts tv im a d o b ije n im iz Londona k r a je m de-
o em b ra p o s ta v io T itu p ita n je о ovoj m a k e d o n s ik o j b r ig a d i. T ito je
da „p e rs o n a l assu ran ce” da J u g o s la v ija n e m a n e p r ija t e ljs k ih n a m e -
ra p re m a E g e js k o j M a k e d o n iji, k a o i d a o v a b r ig a d a n e ć e p r e la z it i
g r a n i c u . 25 T i t o j e j o e 12. d e c e m b r a n a r e d io G l a v n o m š t a b u N O V i
PO M a k e d o n ije d a m a k e d o n s ik o j b r ig a d i „ . . . ni u kom s lu č a ju ne
s m iju d o z v o lit i da . . . p re đ e n a tra g u G r o k u ” , š to b i b io . m e-
d u n a ro d n i sk a n d a l u o v o v r i j e m e ” .26

21 P R O FO 371/lNorthern 47940/T513. B a lfu ro v spis Soviet Attitude to

pan-slavism, upuoen Id n u 8. ja n u a ra 1945.
22 P R O F O 371/48Т81/Ш848/24. T e le g r a m H. B osvela F. ofisu . 24. ja -
D/LlcLl^cl 1945
23 P R O F O 371/48181/R 1223/6. T e le g ra m F. M akilejna F. o fis u od 17,
ian u ara 1945. О p o m e n u to m d o g a d a ju u s v o jim s eća n jim a S v e to z a r V u k m a -
n o v ić T e m p o p ise da se: „ . . . r a d i l o [ - . . 1 о d ije lo v im a b rig a d e fo r m ir a n e
u B ugarskoj p o s lije s e p tem b a rsk o g p revrata. B rig a d a ,ie b ila s a s ta v lje n a od
M ak edon aca kojii su č ita v ra t p r o v e li u Bugarskoij i n ijesu u čestvovala u
b o r b a m a . . (S. V u k m a n o v ić T e m p o , Revolucija koja teče, II. B e o g ra d 1971.
str. 5-6.)
S d ru ge sitrane, sam e T e m p o v o d e lo v a n je . n je g o v e iz.iave i v e z e k o ie
je još r a n ije s gr&kim p o k r e to m u sp ostavio britan sk om p re d s ta v n ik u i šefu
sa vezn ičk e V o jn e m is ije u B e o g ra d u M a k le jn u . o s ta v lja le su dosta m esta za
k a lk u la c ije о p o s to ja n ju n e k a k v o g ju g osloven sk og plana za a k c iju p re m a ju -
gu. О toime v id .: T ito-C hurchill, strogo tajno, Iza b ra o i prtiredio d r Dušian
Biiber, B e o g ra d -Z a g re b 1981, str. 392 (d a lje : Tito-Churchill), M a k le jn o v te ­
le gra m F. o fisu br. 2 od 7. d e c e m b ra 1944.
M E. B ark er, n.d. str. 193.
25 V id . nap. 11. Isto.
25 Josip B ro z T ito , Sabrana djela, to m 25, B eograd 1985. str. 103. T e le ­
gram G. Stabu M a k e d o n ije o d 12. d e ce m b ra 1944.

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

76 М. R istović

Planirano ođržavanje Slovenskog kongresa u Sofiji kao i о&-

nivanje Sveslovensikog komiteta u Beogradu britanskjjn posmatra-
čima izgledalj su takođe kao najava pođizanja novih sovjetskih po-
litičko-propaganđnih barikada aa Balkan u, postavljenih na uopšte-
nim parolama о slovenskoj solidaraosti.27
U jednom pismu koje je britanski ambasador u Moskvi upu-
tio Molotavu 1. jarmara 1945, a koje se odnosilo na problem jugo-
slovensko-bugarskih odnosa, napomenuto je da se garanciie dobi-
jene od Jugoslovena mogu prihvatiti kao zadovoljavajuće do dalj-
njega.25
Iz smeše različitih zvaničnLh i „poluzvaničnih” izjava, kao i
neproverenih glasma odabiraju se one najkarakterističnije, odnosno
one koje često sađrže najekstremnije stavove о jugoslovemsko-bu-
garskim odnosima. Forin ofis je na materijalu iz izveštaja Hjuston-
-Bosvela gradio sliku о smišljenoj akciji Sofije, koja je sprovodena
preko svih sredstava javnog informisanja, о propagiranju što bržeg
pristupanja ujedmjen ju s Jugoslav jjom. Clanovi bugarske vlade,
bez obzlra na partijsku pripadnost, nisu propuštali priliku da n
Kvojim istupima pred javnošću dotaknu i pitanja u vezi s paktom
ili federacijom sa svojirn zapadnim susedima. Dobar deo ovih jstu-
panja imao je kao „light motive” „nezavisnu makeđonsfcu drža-
vu” .29
Jugoslovenski predstavnik u Sofiji Vladimir Popović je u sva-
kodnevnim kontaktima s mnogim bugarskim političairima i javnim
radnieima takode došao do zakl jućka da se večina izjašnjavala u
prilog federacije, ali iz razloga sasvim pragmatične prirode. To je,
po njegovom shvatanju, činilo i rukovodstvo Bugarske komunis-
tibke partije motivisano mogućnošću da Bugarska u zajedničkoj
državi preuzme u svoje ruke odlučujnću ulogu,30*

17 PRO FO 371/48206 Southern General /R 1221. Maiklejnov telegram

F, ofisu, „AUslav Gominitte in Belgrad". 15. januara 1945. T.afeode. telegram
H.-Bosvela F. ofisu PRO FO 371/48206/R 3572 od 22. februara 1945.
* PRO FO 371/4818/(bez broja). Fism o A . K. Kera Molatovu od 1.
januara 1945.
в О tome opšlmije: PRO FO 371/4818/R 141/124. Izveštaj H.-Bosvela
о govoru bugarskog ministra propagande Kazasova (pripadao pculitickoj gru-
paciji olcupljenoj oko časopisa ..Zveno"), održanog na Radio-Sofiiti 3. ja­
nuara 1945. О izjavama bugarskog arhiepiskopa Stef ana u prilog federacije.
zatim ministra unutrašnjih poslova kao i pisanju bugarske štampe vid. ta­
kode izveštaj H.-Bosvela PRO FO 371/4188/R2076/124 od 27. januara 1945.
Britanski predstavnik prenosi i svoj razgovor sa bugarskim ministrom spol.i-
niih poslova о govoru Doibri Terpeševa koji je održao za vreme svoje posete
Jugoslaviji u prilog jugoslovensko-bugarskog ujedinjenja. Bugarski mindstar
spoljnih poslova pravdao se pred Hjustotn-Bosvelam da ie to učinjeno na
svoju ruku i „withouth authoriithy” . kao d dia ,<ako narod bude oidlučio da
se ujedini” , da će biti teško sprefiiti ga. ali da nlje vreme za davanje tak-
vih proignoza. PRO FO 371/4818/R 1636/124, Telegram H,.-Bo6vela F. ofisu
od 22. januara 1945.
30 2. Avramovski, n.d. 195.

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

Brdtanska balkanska politika 77

Takođe, i na drugoj strani, u Beogbadu, Britanci pažljivo pra­

te i beleže sve izjave vezane za makedonsko pitanje, koje svojom
kompleksnošću i razlikama u pristupu njegovom rešenju čini oiko-
snicu svih plamova vezanih za jugoslovensko'-bugarsko ujedinjenje.
Ovo ponekad ostavlja utisak policijskog prikupljanja dokazanog
materijala, što u isto vreme pokazuje koliko je bilo snažno nasto-
jamje da se sazna što vise poedataika ne bi H se bacilo vise svetla
na jugoslovenske stavove. U tom tragamju dob,ijam su, kada su u p:-
tanju razgovori ili pak javne izjave jugoslovenskih rukovodilaca,
veoma različiti rezultati.31
E. Banker iznoisi mišljenje da je Form ofis bio sklon da jugo-
slovensko-bugars'ke pregovore oceni kao „tipičnu makedonsku urot-
ničku spletku” .32
Maklejn je početkom januara razgovairao i s Edvardom Kar-
deljem о karakteru jugoslovensko-bugarskih odnosa, ali bez poseb-
nog uspeha, pa je о Kardeljevom pogledu na kairakter tih odnosa,
doneo zaključak na osnovu njegovog govora održanog na zaseda-
nju ASNOM-a.33 Maklejn navodi da je Kardelj govoreei о budućem
polozaju Makedonije izjavio da će ona biti deo federativne Jugo-
slavije, ne spomenuvši mogućnost obrazovanja federacije s Bugar-
skom ili proširivanja jugoslovenskih odnosno makedomskih granica.
S druge stirane, zaibeležane su i izjave koje su podgrevale b;ri-
tansike sumnje. Tako je Svetozar Vukmanović Tempo,, po svedoee-
nju britanskoig izvora, početkom januara 1945. izjavio da će ujedi-
njenje jugoslovenske Vardarsfce Makedonije s Egejskom i Pirins-
kom Makedonijom biti vrhunac prirodnih težnja makedonskog na-
ro'da.34 Nekim svojim izjaVama Tito je stavljao do znamja da se od-
nosi dveju susednih južnoslovenskih zemalja kreću pravcem kojii
ih vodi što tešnjem zbližavanju, ostavljajući pros tor za pretpos-
tavke da ne isključuje ni mogućnost sklapanja federacije.35
Maklejn je jednom prilikom iskoristio „trenutaik mdiskrecije”
jugoslovenskoig poverenika za sipoljne poslove dr Josipa Smodlake,
od koga je dobio informaciju da se „ . . . bugarska vlada konačno
složila da ustupi bugarsku [Pirinsku] Makedoniju Jugoslaviji” .36
Britamsika vojna misdja izveštavala je krajem januara о jav-
nim istupima Tempa, Apostolskog i Nedelkovskog uperenim protiv
31 E. Barker, n.d., str. 192— 193.
32 Isto.
33 PRO 371/4818/R 310/11/67. Telegram Maklejna, F. ofisu od 4. janu-
ara 1945.
34 PRO FO 371/4818/R 2448/11/67, 5. januar 1945.
35 J. B. Tito, Sabrana djela, tom 25, str. 40—41. Odgovori na pitanja
bugiarskog novinara Stojana Krsteva, druga potovina novembra 1944. U
istom smislu formula,sama .ie Titova novoigodišnja čestitka predsedniku vla-
de otečestvenofrontovsike Bugarske, u kojoi .ie izmedu ostalog staialo da .ie
„ ... Naša želja ... da 1945. postane takode godina stvaranja nerazrušive
veze između bugarskog i našiih naroda” , n.d.. str. 169.
36 PRO FO 371/4818/R 1627/6, Makleinov telegram F. ofisu od 21.
januara 1945.

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

73 М. ffistović

neodgovomih izjava da se okupira Egejska Makedonija.37

Britanska misija javila je 16. novembra iz Beogra-da о glasi-
nama о nekaikvom tajnom sporazumu Tita i bugarske vlađe koji se
odnosio na pripajanje Pirinske Makedonije Jugeslaviji.38
Sve ove u priličnoj meri protivrećne informacije koje su sti-
zale do britanslcoig Ministanstva inostranih pnslova činile su da ju-
goslovenski stav bude mnogo zagotaetniji nego što je bio bugarski.
U vreme kada su se jugoslovenska i bugansfca delogarija do pozivu
sovjelske vlade već nalazile u Moskvi, gde su razmatrani predlozi
naorta sporazuma, nailazimo u dokumentima Forin ofisa na miš-
l.ienje о pomenutim glasovima о pripajanju Pirinske Makedomje.
Stav Forin ofisa je bio da se ne može verovati da s ovim паје upo-
znata sovjetska vlada kao i da to nije s te strane odobreno, a da
što se tiče uveravanja koja je Tito dao da ne želi ruakedonske tfe-
ritorije које se nalaze van jugoslovenslđh granica, ima osnova da
se veruje u suprotno. Predviđa se da bi pripajanje Pirinske Ma-
kedonije dovelo i do postavljan ја zahteva za grčkom Makeđonijom.
koji će verovatno biti postavljeni posle zvaničnog sklapanja jugo-
slovensko-bngarskog saveza.38
Razumljivo je da so prihvatanje Staljinove ideje može smat-
rati ustupkom, koii je tada bilo teško ili gotovo nemoguoe izbeći.
S đruge strane, to је vladu nove Jugoslavije đovelo u složenu situ-
aeifu; pretnja pogoršavanja ionako nimalo idiličnih odnosa s vla-
dom Velike Britanije zbog pregovoira sa Sofijom čini razumljivim
Titov napoir da, upotrebljavajući svu svoju diplomatsku veštkm iu
razgovorima sa šefom savezničke Misije brigadarom Maklejnom ođ-
bije optužbe i britanska prebacivanja i pobuša da ga razuveri da
zbog pregovora s Bugarirna ne postoji opasnost da će posle skla­
panja saveza biti ugrožena Grčka.
U kontaktima ova dva sagovoimika tokom decembra 1944, јаг-
nuara i februara 1945. jugoslovensko-bugarska p-roblematika bila
je relativno često zastupljena, kao i njeno reflektovanje na stanje
u Grčkoj, naročito na kompleks odnosa sa EAM-ELAS-om i polo-
žajem makedonskoig življa u seveimoj Grčkoj.
Početkom deceimbra 1944. Maklejn je preneo Titn Cerčilfove
priigovore zbog jugoslovenskog nap'ada na grčku vladu (o' čemu sn.
Britanci obavestili Moskvu), ali je dobio od'govor da su ,, . . . Grci
počeli kavgu poLažući pravo na jugoslovenski teritoirij u Maikedoeiji
i da Jugosloveni jednostavno brane svoja prava” .40 Tito je takođe
37 PRO FO 371/4818/R 1956, Maklejnov telegram F. ofisu od 25. .iia-
nuara 1945.
3“ E. Barker, n.d., 192. Autor „kniviiou” za donešen.ie predloga da se
Pirinska Ma-kedonija pripoji federalnoj Makedonijii. stavlja na dušu Dobri
Terpeševa, za koga kaže da ga u Bugars'ko.i niko nije uaimao previše oz-
biljno, kao i da njegovo mi&ljemie nisu . dijeliili ozbi4.inii.id bugairskii ко-
munisti” !
35 PRO FO 371/4818/R 1848/6, 25. .fanuar 1945.
" Tito-Churchill, str. 392, Maklejnov telegram Čerčilu, br. 2 od 7.
decembra 1944. Britanski prigovor se ticao Đilasovog istupa na 2. zasedanju

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

Bnitanska balkanska podittka 79

primetio da je u tom pitanju „ . . . stav EAM-a jednako vrijedan

prigovora kao i stav Papandreua” . Na Maklejnovo otvoreno pitanje
da li postoje jugoslovenske ambicije prema (grčkoj) Makedoniji,
Tito je odgovorio da će svi jugoslovenski zahtevi u tom pođručju
biti postavljeni na Mirovnoj komferenciji, a nikako ranije. Britan-
ski predstavnik nije bio zadovoljan odgovorom i uzvratio je da ne
pridaje mnogo važnosti tom uveravanju, već da će „suditi po doga-
đajima’’.*41
Tito je 7. januara izneo svoj stav Maklejnu prema pianovima
za obrazovanje balkanske federacije. Nije isključivao mogućnost
eventualnog proširivanja jugoslovenske federacije ,,u neko vreme
u budućnosti” , ali da to sada ne dolazi u obzir stvaranje federalnog
saveza s Bugarskom i Albanijom.42 Naglasio je da nije spreman da
ueini jedan ta'kav korak s Bugarskom, pozivajući se na svoju izja-
vu koju je dao dan ranije bugarskoj delegaciji, о gorkim visekrat-
nim iskustvima, posebno srpskog naroda, s ugovoriima о „večnom
prijateljstvu” , koji nisu sprečavali bugarsku stranu da iskoristi sva-
ku prili'ku i pogazi te ugovore. Za zaboravljanje bugarsikih postu-
paka u tri poslednja rata srpskom narodu će trebati vremena, ali
da na tim lošim iskustvima ne treba stalno insistirati jer . ako
se mogu postići dobri o>dnosi bilo bi svima od koristi” .
Maklejn je о istom predmetu po zahtevu Form ofisa opet, 29.
januara, razgovarao s Titom, koji mu je ponovio svoj stav о fede-
raciji s Bugarskom ili ne'kim drugim od suseda, naime da nije vre­
me da se nešto taikvo pokuša u tadašnjim okolnostima, kao i da
nema nameru da traži pripajanje teritorija ođ Grčke ili Bugarske
pre Mirovne konferencije, kada oe . na propisani način izneti
sve zahteve koje bi mogao imati” .43
Ni ova izjava nije zadovoljila Maklejna, koji u zaključku spe-
kuliše iznoseći uverenje ,, . . . da su ta pitanja već rešena s Mosk-
vom i da Tito stoga jednostavno бека svoje vreme i u meduvre-
menu priprema ja/vno mišljenje na predložene pripreme. Da li će
ove uključivati neku vrstu balkanske federacije ili samo manje sipa-
janje s Bugarskom, ostaje da se vidi.” Ovo podozrenje bilo je pot-
hranjivano i nastarvljanjem razgovora jugoslovenske i bugarske de­
legacy e uz učešće i sovj<etske strane. U Mosikvi je, nekoliko dana
AVNO Srbije 7. novembra 1944, kada je u svom govoru optuždo Papandre-
uavu vladu za terorisamje Makedonaca u Grckoj. Zamereno je i Svetozaru
Vukmanoviou Tempu zbog izja ve kada je govoreoi о rešenju makedonskog
pitanja, rekao da makedonski nairod želi da se ujedini tako što bi se Egejs-
ka i Pirimska Makedomija ujedtiruile sa feder.alnom Makedonijom. Tafcode
vid.: E. Barker, n.d. 193.
41 Is to. Dvad'esetak dana ikasnije u razgovoru ,n,a istu temu Maklein
je „preporučio” Titu da se „ т т а grčkih poslova” (T ito-C hurchill, 398, Mak-
lejn F. ofiisu, br. 27. od 10. deoembra 1944).
42 Tito-Churchill, sitr. 415, Maklejnov telegram F. afisu, br. 21 od 8.
januara 1945.
43 Tito-Churchill, str. 44ft. Miaklejnov telegram F. ofisu, br. 120 od 29.
januara 1945.

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

80 М. Ristović

рте ovog razgovora, izrađena konaćna verzija ugovora о jugoslo-

vensko-bugarskom savezu koju je odobrilo i sovjetsko Ministarstvo
inostranih poslova. Nacrt ugovora nije sađržao formulaeije које su
se ticale federacije i ujedinjenja, ali je dogovoreno da dve vlade
prilikom njegovog potpisivanja razmene poverljiva pisma о tome
da .se ugovor smatra kao osnova za ubrzani rad na skla.panju fe ­
derative.44
Britanska vlada je 26. januara data Hj uston-Bosvelu uputstva
da bugarsku vladu ponovo upozori na Slav Londona prema plano-
virna za obrazovanje federacije, dok je tri dana kasnije britanski
ministar inostranih. poslova Idn uputio sličnu poruku Titu da bri­
tanska vlada ne bi gledala s odobravanjem na stvaranje „ekskllu-
zivme” jugoslovemske federacije, posebno ne pre svršefcka rata.45
Britanski otpravnik poslova u Moskvi je krajem januara po-
novin mišljenje svoje vlade о pitanju jugo&lovensko-bugarskih pre-
govora Zatraživši da čuje sovjetski stav. Njemu je stav sovjetsks
v!Lade — što je u lsto weme bio i odgovoir na već .'nekoliko puta
ponovljene britanske zahteve izložio Dekanozov (bivši sovjetski
amhasaidor u Berlinu) 31. januara 1945. On je tom prilikom jzjavio
dm je što se tide plaina za obrazovanje jugoslovensko-bugarske fe-
dedacije, po informacijama koje sovjetska vlada posedujs, u stanju
da potvrdi da su prgovori о sklapanju ugovora о saradnji i uza-
jamnoj pomoci u toku i da sovjetska vlada to prima sa simpatija­
ma. Međutim, kada je геё о pitanjima koja su u vezi s obrazova-
njem balkanske federacije i „delimicno jugoslovensko-bugarske” ,
sovjetska vlada je mišljenja da ,,za sada" nisu aktuelna i od prak-
tične važnosti.46 Sovjetska stran'a ее se u saobracanju sa svojim za-
padnim saveznicima po ovom pitanju sve vreme dok ta tema bude
prisutna u njihovim medusobnim kontaktima, čvrsto i do detalja
držati ove formulacije ne odstupajući ni od tvrdnji da pitanje „ni­
je aktuelno” i da „nije od praktične važnosti” .
Britanski ambasador u Vašingtonu Erl od Halifaksa obaves-
tio je američkog ministra inostranih poslova Stetinijusa (Edward
Stetinius) pooetkom januara о pregovorima koji su vođeni na re-
laciji Beograd— Sofija, zamolivši za mišljonje američkog partn era
radi orijentaeije i daljeg zajedničkog delovanja.47 A li amerieka vla­
da nije — koliko se to na osnovu dokumenata iz Forin ofisa može
zaključiti, sve do poeetka razgovora na Krimu udovoljila ovoj bri-
tanskoj molbi.48
44 2. Avramovskii, n.d., str. 95—96. T o je bila osma po redu verzija.
ad kojih je jednu, sedmu izradio Višinski.
45 PRO FO 371/4818/R 2848/11/67. Telegram F. ofisa H.-Bosveki. 26.
januara 1945. Takode, Tito-Churchill, str. 440. Telegram Maklina Idnu, br.
120 od 29. januara 1945.
46 PRO FO 371/48184/R 2361, Anex B. Telegram britanske ambasade
u Moskvi F. ofisu, 1. februara 1945.
47 PRO FO 371/4818l/R 224. Telegram Halifaksa F. ofisu od 3. janu­
ara 1945.
48 PRO FO 371/48181/R 2361. Strogo tajni (telegram F. ofisa Idnu od
6. januara 1945.

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

Britanska balkanska politika 81

Grčka kraljevska vlada je zatražila da britanska vlada zaštiti

Grčku od eventUalnog izdvajanja grčkog dela Makedonije od stra-
ne njenog sevemog suseda.49 Nota iste sadržine upućena je i ame-
ričkom predsedniku Ruzveltu (F. Delano Roosevelbh). Ova molba
bas nije bila neophodna; britanska vojna intervencija u Grčkoj već
je bila u punom zamahu pogađajući i krajeve s makedonskim slo-
venskim življem, što je po samom britanskom zapažanju, ostevlja-
lo veoma nepovoljan utisak u Jugoslaviji о britanskoj politici pre-
ma Jugoslaviji. Javljale su se otvorene sumnje da Velika Britanija
moiže da pokuša da grčki recept primeni na Jugoslavfju. To je, u
svakom slučaju, imalo za rezultat, kako stoji u jednom dokumentu
iz sredine februara 1945. upućenom Ormu Sardžentu u Form of is,
da ,, [. . .] i pored toga što su (jugoslovenske — prim. M. R.) izja-
ve uzdržane, nema sumnje da su simpatije paortizana, koji su ЬЩ
skloni da povuku paralelu između stanja u Grokoj i onog u JugO'-
slaviji, bile u potpunosti na strani EAM-ELAS-a” .50
U jednom kasnijem izveštaju britanskog oficira za vezu ma-
jora Dž. Henikera (J. Henniker), koji je upućen Maklejnovim pos-
redstvom Sardžentu u Form ofis 17. februara 1945, iznesena je
pretpostavka da „ [. . .] britansko iskrcavanje i politika u Grčkoj
[. . .] mogli bi da izazovu strah da [. . .] nameravamoi da primenimo
sličnu politiku u Jugoslaviji.” Takode, to je dovelo i do toga da
„ . . . svi odgovomi partizani javno govore da nemaju nikakvih za^
hteva prema grcko.j Makedoniji (i) da [je] sfcoro sigurno da [zahte-
ve] imaju, ili se nadaju da makedonski problem reše u okviiru b'al-
kanske federacije koja bi uključivala i Grčku” .51
I pored sumnji u jugoslovenske namere prema Grčkoj ко jo
su u redovima britanskog političkog vrha postojale, nije se smat-
ralo za potrebno da se ,gr6ka vlada upozna sa svim detaljima bri­
tanskog gledišta о jugoslovensko-bugarskim odnosima pre nego se
na čistinu ne istera jasan sovjetski stav.52
Razgovori u Jalti su već bili u toku kada je Idn kao odgovor
na svoj raniji zahtev upućen Form ofisu primioi 6. februara infor-
maciju о jugoslovenskom stavu i stanju pregovora izmedu Beogra-
da i Sofije.53 Sto se tiče Titovog držanja, navodi se da je on opre-
zan i da nije dao ni nagoveštaj O' vodenju pregovora,. ikao i da se
posle prigovora s britanske strane ograničio- na uveravanje da fe-
deraciju nije moguće uskoro ostvariti. A li u isto vrerne primećeno
je mnogo novih znakova prijateljstva između dveju zemalja, štjo

49 PRO FO 371/48181/R 420. Nota grofcog ambasadara u Londonu bri-

tansko.i vladi od 3. .ianuara 1945.
50 Vid. nap. 40. Isto.
51 PRO FO 371/48809/R 3361/6/92/3841,. Izvešta.i majora DŽ. Henikera
O. Sardžentu od 17. februara 1945.
52 PRO FO 371/48181/R 3655, 25. februar 1945.
53
Vid. nap. 48. Isto.

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

82 М. Ristović

s e Tia b r i t a n s k o j s t r a n i n e m o ž e s m a tra ti p o ž e ljn im , i d a s k la p a n je

fe d e r a c ije ne b i tr e b a lo da d ođ e kao iz n e n a đ e n je .
Poam'atranjem i analizom političkih krctanja i ođfnosa jugo-
slovenske i buganske vlade, koji su trebali da psrtanu ako ne po-
kriveni velom tajne, onda bar neupadljivi da ne bi izazvali nega-
tivnu reakciju (koju an već izazvali), Form of is je izveo zaključak
koji je rmao potvrdu u stvamim namerama dve balkanske zemlje,
na,ime da ugovor koji je raz matron n Moskvi, u slučaju da dođe do
njegovog ostvarenja, može da se simatra kao prvi konkretan korak
ka stvaranju federacije. Bugarska bi, po britanskom mišljenju, us-
pela da izbegne postupak koji je zasluživala kao poražena neprija-
teljska država, što bi ostavilo nepovoljne posledice na stanj-e u
Grckoj. Poručivalo se da se u Jalti stavi prigovor „tehničke pri-
rode” — о nelegalnosti bugarskog pristupanja pregovormia s Jugo-
slavijom zbog njenog tadašnjeg međunarodnog položaja, kao i da
se insistka na pitamju njenih repara cija Grckoj.54 Ovi elementi biće,
kao što ćemo videti, bez većeg improvizovanja s Idnove strane, za-
stupani i branjeni na ministarskom sastanku 10. februara.
Potreba da se dobiju politicke garantije које će bar izvesno
vreme — do kraja rata i konačnog raščišćavanja pitanja na Mirov-
noj konferenciji — držati na odstojanju SSSR ođ Balkana, stalno
je prisutna u britanskoj spoljnoj politici, ali je krajem 19-44. i po-
četkom 1945. postalo sve očiglednije da ovi napori imaju velikih
izgleda da ostanu besplodni.
U svakom sludaju, jugoslovensko-bugarska akcija na pribli-
žavanju i stvaranju zajednice trebalo je — po pomenutom britan­
skom {Baifurovom) „slovenskom modelu” , da se uklopi u okvire
sovjetske politicke ekspanzije i učvršćivanja na evropskom Jugo-
istoku. Sastanak „velike trojice” i njihovib najbližih sarađnika na
Krimu u prvoj polovini februara 1945. činio se kao dobra prilika
da se sovjetskoj strani postavi pitanje i о kaPakteru jugoslovensko-
-bugarskih odnosa.
Na ministarskom sastanku održanom 10. februara 1945. Idn
i Stetinijus zatražili su od Molotova da iznese svoj odnosno stav
sovjetske vlade.55
Molotov je ponovio' stav svoje vlade, koji je bio identičan us-
menoj izjavi koju je Dekanozov dao britanskom ambasadoru 27.
decembra 1944. da pitanje federacije još nije postalo aktuelno'. Sto
se tiče pregovora о savezu, sovjetska vlada ih, imajući u vidu 61-
54 Isto.
iJ PRO FO 371/48132/R 3500. Beleška о razgovoru mjnistara inostranih
poslova Velike Britanije, Sovjetskog Saveza i Sjedmjemh Ameriekih Dr/a-
va održanom 10. februara 1945. u Jalti. — Na listi pmblema о kojima j«
diskutovano (osim pomenutog). nalazila su se i sleđeća: pitanje austri isk o
-jugostovenske granice italijansko-jugoslovenske granice, bugarske repara-
oije Grčkoj, saveznieke komisij.e u Bugarskoj, pomoć u snabdevanju Evrcspe
i problem opreme za eksploaitaciju rumunske nafte. (PRO FO 371/48217/. Ja­
son N r. 363 od 12. februara 1945.)

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

Brdtanska balkanska politika 83

njenicu da Bugarska sada sarađuje s Jugoslavijom u borbama ko-

je se vode protiv nemačkih trupa na jugoslovenskom tlu, podržava
i smatra ih za prirodne i poželjne.56 Takode, sovjetski mmistar je
izjavio da je sovjetsku vladu začudilo pitanje о jugoslovensko-bu-
garskim odnosima koje se sada postavlja, jer je pre kratkogj vre-
mena primila hritansku notu којош se zagovaralo stvaramje opšte
balkanske federacije u kojoj bi se našlo mesta čak i za Tursku.
Britanski ministar inostranih poslova je u odgovoru na izla-
ganje svog sovjetsikoig kolege, rekao da se raduj e što čuje Moltov-
ljevo mišljenje da federacija nije aktuelna, ali je dodao da bi skla-
panje nekakvog jugoslovensko-bugarskog ugovora dovelo do oz-
biljnog izneveravanja dogovorenih n'ačela. Britanski je stav da je
neprijateljskoj državi, čiji je status regulisan ugovorom о primirju,
samim tim onemogućen ulazak u slime aranžmane. Takode je, po
britanskom shvatanju, bilo jasno da bez dozvole i saglasnosti po-
bedničkih sila, koje su nametnule uslove primirja ne mogu biti pred-
uzeti koraci koji bi doveli do sklapanja nekakvog medunarodnog
sporazuma, kakav je trebalo da bude jugoslovensfco-bugarski ugo>-
vor о savezu.
Britanski ministar je takođe izrazio zabrinutost zbog efekta
koji bi savez sklopljen između dveju južnoslovenskih drž'ava mogao
da izazove i na pitanje reparacija čiju je isplatu Bugarska dugo-
vala Grčkoj, a koje su već bile ugovorene. Tdn je tražio da se о to­
me sastavi poseban edmemoar.57
Molotov nije imao primeđaba na ovaj Idnov stav i složio se
da sve oibaveze koje je Bugarska po ugovoru о pri'mirju imala da
ispuni ostanu na snazi i da se ne mogu bez saglasnosti „okupacio-
nih snaga” menjati. Potvrdio je da je primio notu britanske vlade
kojom se izražavalo „principijelno” protivljenje uspostavljanja ugo-
vornih odnosa između bivših neprijateljskih đržava, ali se u o-vom
slučaju radi о ,,bivšem neprijatelju i jedgoj prijateljskoj državi” .58
Takođe se na osnovu podnešenog britanskog predloga о oibra-
zovanju balkanske federacije moglo zaldjuciti da britanski partner
nema ništa protiv jednog takvog ugovora.59
Idn se branio da se pod tim podrazumevalo zabrana sklaipa-
nja svih medunarodnih ugovora sa svim di'Ugim partnerima izuzev
kada postoji jasno odobrenje sila pobednica, a da ni britanski pred-
log о federaciji ne dolazi u obzk za razmatranje sve dok je režim
primirja na snazi.
Smatrao je (po Stetinijusovom svedočenju) da bi bilo poželj-
no da Jugoslavija i Bugarska „ .. . zasad pričekaju sa svojim ugo-
vorima” .60 U britanskom dokumentu koji о tome svedoči stoji da
56 Isto. Vid. i: PRO PO 37й/48217/Н 3168 od 27. februara 1945.
57 Isto.
58 Edward R. Stettinius, Roosevelt i Rusi, Zagreb 1952, str. 163.
59 Vid. nap. 55. let». (,,.. . indeed their assent to such treties might be
implied from their suggestion on federal scheme for the Balkans” ).
60 Stettinius, n.d-, str. 164.

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

84 М. R istović

se samo Bugarskoj predloži da privremeno ne preduzima dalje ko-

rake.61 Molotov je (po Stetiniju.su) izbegao da da jasan odgovor,
izjavivši da on ne može da govori u ime Jugoslavije i Bugarake,
na Sta ga je Idn podsetio da je .„Bugarska potpiisala primirje sa
Sovjetskim Savezom i nije slobodna da radi po svojoj volji” , stav-
ljbjući na znanje da smatra da u donošenju ođluka о tom pitamju
poslednju reč ima sovjetska strana.
Molotovljev predlog da se idućeg dana opet pokuša da рогз-
tigne sporazum Stetinijus je odbio zbog žurbe u kojoj se Ruzvelt
nalazio i koji je svom ministru prepoiručio da ubrza tok konferen-
cije.62*
Stetinijus je, složivši se u po'tpunosti s Iđnovim stavorn, pred-
ložio da se s Moltovom dalje о ovoj stvari posredstvom ambaisado-
ra Harimana i Kera u Moskvi nastave konsultacije, što je prihva-
ćesno.
S a sta n a k je z a k lju č e n , s a g o v o m i c i s u s e r a z i š l i a d a n i j e po-
s tig n u ta s a g la s n o s t о k a ra k te ru ju g o s l o v e n s k o - b u g a r s k ih odnosa,
š to j e z a b r it a n s k u s t r a n u z n a č ilo d a ć e m o ir a t i d'a n a s t a v i s a z a p o -
č e to m d ip lo m a ts k o m a k c ijo m na s p r e č a v a n ju đ a lje g v o đ e n ja p re-
gov o ra .

II

Pregovori u Jalti su 11. februara bili okončani, ostavivši spor­

no pitanje jugoslovensko-bugarakih odnosa neraščišćeno. To je ima-
lo kao „sporedan efekat” i pojačavanje nervoze kod bugarskih i
jugoslovenkkih suseda — Tm-ske i Grčke, koja se manifestovala i
u pojačanom „antislavizmu” u sredstvima informisanja. U njiho-
vom propagandnom rečniku je takođe izjednačavan pojam sloven-
stva s pojmom „boljševizma” .
Na turskoj strani u tome je pred'njačio „Tanin” , čiji je vllas-
nik i urednik bio najuticajniji turski žumalista Jalčdn (Jalgin Qe-
at), koga je Moša Pijade u jednom svom tekstu кзо reakciji na
seriju Jalčinovih antikomunističkih i antijugoslovenskih tekstova
njazvao „pašom od tri konjska repa zamočena u mastilo” .43 U „Та-
ninu” se bučno ukazivalo na opa&nost (po Tursku, pre svega) od
formiranja ruskog bloka.61
Turske novine su optuživale Bugarsku da svoju staru masku
zamenjuje novom, „slovemskom” , nadajući se da će na taj način izp
beći plaćanje odštete. Kao što je od Nemaca dobila Dobruđžu, sada
61 Viid. пар. 55. Isto.
“ Vid. пар. 60. Isto.
“ Moša Pijade Izabrani spisi, tom I, kn.figa 3. str. 263.
м PRO FO 371/48209/R 3070. Izveštaj britanskog ambasadora u An-
kari о pisanju itunske štampe od 13. febnuara 1945.

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

Britanska balkanska p olitika 85

se nada da će dobiti. Trakiju i Makedoniju, što daje za pravo Gro-

koj da traži garantije protiv buduće jugoslovensko-bugarske agre-
sije.65
Ova „odbrana” Grčke, inače starog i nepomirljivog turskog
suparnikia, znaeila je da Turskoj, koja je ulaisfcom u rat ,,u pet do
dvanaest” pretendovala da opet zaigra na svoju balkansku kartu;
perspektiva stvaranja jedne, bilo slovenske balkanske federacije
pod sovjetskim uticajem, bilo „pomilovanje” Bugarske i njeno
eventualno teritorijalno širenje pa makair i na grčki račun, nije iz-
gledala nimalo privlačno. Stampa u Ankari je dalje insinuirala da
će u slučaju da jugoslovensko-bugarska federacija bude realizova-
rta Balkan morati da bude podeljen, kao i da Tito' na taj načih
želi da izoluje Grčku i Tursiku.66
U isto vreme grčka vlada je preko svoje ambasade u Londo-
nu skrenula pažnju jednim edmemoarom Forin ofisu na pisanje
francuske štampe о sovjetskim balkanskim planovima za balkan­
sku fedexkciju, kao i о radu „Balkanskog kraniteta” čiji rad poma-
že bugatnska vlada, što sve ima za cilj da izloži opasnosti konačno
rešenje balkanskih problema.67
Britan,aka vlada je 16. februara dobila od grdke kraljevske
vlade edmemoar sadržinski sličan prethodnom s tom razlikom što
je u njemu stajalo da će se Grčka naći u inferiornoj poziciji, pa čak
i u slučaju da u federativnu kombinaciju udu i Turci.68
U Atini se smatralo da je inicijatiiva potekla s bugarske stra-
ne i da se na federaciji naročito insistiralo u Sofiji. Ovo amtibugar-
sko izlaganje zaključeno je tvrdnjom da je „сео grčki narod” pro-
tiv saxadnje s Bugarskom.
Na drugoj strani okeana, u Sjedinjenim Ameriekim Država)-
ma, javljaju se glasovi о potrebi primene nekakvog „ameriokog re-
cepta” za balkanska neprijateljstva i nesporazume. Tako je Nju
Jork Taj ms'’ (New York Times) objavio 18. februara iz pera izves-
nog Dž. Livaja (J. Levy) članak u kome se islice da su iz nacional-
nih i vers к ih razloga jedina sila prihvatljiva i sposobna da obnovi
jedinstvo Balkan'a (sic!) — Sjedinjene Američke Države!69
Krims'ki razgovori saveznickih ministara inostranih poslova
pokazali s,u da pre svega pozivanjem hritanske strane na razloge
foimalnopravne prirode nije bilo moguće raščistiti i skinuti s dnev-
nog reda pitanje jugoslovenskodaugarskog približavanja, pa je pred-
65 PRO FO 371/48209/R 3999/1629/67. Telegram Patersona (Ankara) F.
ofisu, 22. februara 1945.
66 PRO FO 371/48209/R 5067/162/67. Telegram Patersona (Ankara) F.
ofisu od 16. marta 1945.
67 PRO FO 371/48209/R 3267/16/29/67, Ed-memoar grčke ambasade
F. ofisu od 12. februara 1945.
6* PRO FO 371/48209/R 3268/1629/67. Ed-memoar grčke vlade vladii
Velike Britaniie od 16. februara 1945.
69 PRO FO 371/48209/R 4381/1629/67. Telegram erla od Halifaksa F.
ofisu od 22. februara 1946.

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

86 М. Ristović
*
log američkog đržavnog sekretara о nastavljanju razmene mišlje-
nja sa sovjetskim ministrom inostranih poslova posredstvom am-
hasadora d'veju zapadnih velikih sila koji su bili akreditoVani u
Moiskvi bio ipri'hvaćen kao privremeno jedino moguć. То je ostav-
ljalo mogućnost Britancima da nastave pritisak na blokiranju pre-
govora, a sovjetskoj strani da pokuša da oeuva po nju veoma po-
voljan razvoj odnosa na relaciji Beograd— Sofija.
Zvanično britansko mišljenje о pregovorima u Jalti о jugoslo*-
vensko-bugarskim problemima bilo je da je jedini praktični rezultat
saglasnoBt о nast’a vljanju razmene stavova.70
Čerčilova poseta Atini po povratku iz Jalte 15. februara tre^-
balo je da pokaže apsoTutnu podršku kraljevskoj vladi, koja ie uz
pomoć britansikih trupa usipela „čeličnom metlom” da, prolivši po-
toke krvi, suzibije fcomuniste u glavnom gradu Grčke, tumačena je
u „Tajmsu” (The Times.) kao „davanje garantije proti-v stupanja u
dejstvo određenih avanturiističkih pianova za stvaranje Veli'ke Ma-
kedonije sa Solunom kao glavnim gradom, što je [. . .] naišlo na na-
klonost u nekim bugarskim i jugoslovetnskim krugovima” .71
Britanska vlada је nastojala da podstakme svog američkog
partnera, debitanta na balkanskoj sceni, na aktivnije uključivanje
u svoje napore. U tu svrhu američkom Stejt departmen'tu uručen
je 20. februara 1945. edmemoar о daljiim britanskim namerama, u
kojem je, između ostalog, stajalo da je britanska viada, zabrinuta
za rešenje ovog pitanja, pozvala sovjetsku vladu da razmotri njen
predlog, kao i da bi trebalo zajednički abavestiti bugarsku i jugo-
slovensku vladu da ,,za sada” ne mogu nastavljati razmatranje
predloga za sklapanje saveza.72
Vlada u Londonu bila je mišljeaaja da je potrebno obavestiti
Jugoslovene о tom pitanju, kao i da će morati da protekne izvesno
vreme pre nego što će britanski ambasador modi u Beogradu da
preuzme u svoje truke vodeinje noamaliniih diplomatskih odnosa s
jugoslovenskom vladom.
Tako se, pored osnovnog zahteva britans'ke vlade da njen
diplomatski predstavnik ne otputuje u jugoslovnski glavni grad pre
oibrazovanja zajednicke jugoslovensbe vlade i naimenovanja re-
gentskog saveta, kao jedan od dodatnih razloga za politioku ocenu
politidkog vođstva nove Jugoslavije postavlja i zahtev za prekddom
pregovora s. Bugarsikom.
Amerikanci siu takođe obavešteni da je britanski ambasador
u Moskvi ser Arčibald Klark Ker dobio instrukcije da upozori sov­
jetsku vladu da će se britanska vlada na svaki nagoveštaj ili javnu
70 PRO FO 371/48182/R 3424, 20. februar 1945. Brigadir Maklejn j.e
dobio novu instrukoiju kojom mu je naloženo da prvom prilikom upozna
Tita sa stavom britanske vlade.
71 PRO FO 371/48206/R 3831/1629/67. „The Times” od 20. februara
1945.
72 PRO FO 371/48183/R 4325/51681. Ed-memoar vlade Velike Brita-
nije američkom Stejt departmentu od 20. februara 1945.

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

Bni'tansfea balkanska poMtika 87

aluziju na potrebu sklap'anja jugoslovensko-bugairskog pakta ose-

ćati obaveznom da svoje stanovište о tome ofoelodani.73
U istom dokumentu iznesen je i predlog vladi SAD о zajed>-
ničkom delovanju u slučaju da se stavovi obeju vlada podudaraju
— i to pre nego što njihovi diplomatski predstavnici zauzmu svoj'a
mesta i predaju a:k reditive u Beogradu. Želja biritamske vlade bila
je da Amerikanci s,a svoje strane preko Harimana Moskvi daju s'a-
o.pštenje sadržinski i po smislu slično britanskom, kao i da эд о
svemu obavesti jugoslovenski predstavnik u Vasingtonu, koji bi to
prosledio' Titu.
Odgovor Stejt departmenta usledio je 28. februara. Sadržao
je detaljno izložen'e elemente američkih pogleda na federativno
uređenje Jugoslavije i osvrt na jugoslovensko-bugarske pregovore.74
Amerikanci su zastupali mišljenje da se predratne granice u
makedonskim oblastima moraju i dalje uvažavati kaO' zvanične čija
izmena može biti dopuštenb samo ako bude postojala „slobodno
izražena saglasnost diirektno zainteresovanog naroda” (tih oblasti
— prim. M. R.) medunaorodno pravnO' sankcionisana kao dela op-
šteg miro'vnog ugovora. Dalje, što se tiče makedonskog pitanja, iz-
javljuje se da ako prilikom „ . . . reorganizacije Jugoslavije vlada i
narod odluče da uspostave regionalnu i decentralizorvanu admini-
straciju pod kojom će jugoistoična Jugoslavia (sic!) imati izvestan
autonomni karakter, neće biti osnova za prigovor od strane vlade
Sj'edmjenih Ameaičkih DržaVa” .75
Vašington je takođe bio saglasan s politikom koju je prema
buđućoj makeđonskoj državi bilo u okviru jugoslovenske federaci-
je, bilo kao nekakvoj nezavisnoj državi — vodila britanska strana,
izražaVajući saglasnost da „ . . . nema zakonite osnove za bilo- kak-
vim zahtevom učinjenim и korist [teritorijalnog] proširivanja Ma-
kedonije. . . grdkim makedonskim teritorijama zbog toga što su
„makedonske.” 76
Kada su и pitanju jugoslovensko-bugarske granice, bilo bi —
kaže se dalje и američkom odgovoru — poželjno zadržavanje sta-
rih [predratnih] granica, ali da vlada SAID neće imati nekih pri-
meda'ba na nagodbu dveju zemalja sracunatu na to da doprinese
miru, stabilnosti i opštem blagostanju regiona . ako se postig-
ne dobrovoljan sporazum izmedu ovih dveju zemalja и vreme ka-
da može da postane jasno da su obe vlade и poeiciji da predstav-
7J Isto.
74 PRO FO 371/48182/R 4051. Anex c. Telegram erJa od Halifaksa F.
ofisu od 28. februaira 1945. Takođe: PRO FO 371/48184/R 1186/14 27/6 od
28. februara 1945.
55 Isto.
74 Isto. U ovom, kao i nekim drugim dokumentlma iste provimiencue
izbegava se upotreba makedonskog imena. odnosno i kada se upotrebl.iava
ne piše se bez znakova navoda. Takode se upotrebl.iava termin ..oblasti iu-
goistočne Jugoslavije” . dok se. kada ie геё о Egejsko.i Makedoniji. koriste
term ini „Severne grcke ob lasti” , „G rčka M akedom la” i si.

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

88 М. R'istoviić

ljaju stvamu želju naroda kojih se (sporazum) tiče, uklaučujući i

stanovnike onih delova Jugoslavije koji su još pod neprijateljskom
okupacijom. Mišljenje je ove vlađe da promena granica Bugarske,
za vreme [. . .] 'koje prethodi generalnom zaseđanju [za sMapanje
mirovnog ugovora] ne može biti izvršena” .77
Možemo se zapitati ne nalazi li se u ovom stavu ugrađena
nada da će se „пекако pokazati” da tadašmje vlade Jugoidavije i
Bugarske u kojima su odlučujuću ulogu imali komunisti neće bi­
ti u mogućnosti da nakom završetka rate budu prihvaćene kao le-
gitimne i sposoibne da tumače „stvarne želje” naroda, što bi auto­
mated isključilo mogućnost daljeg razvoja odnosa iztrneđu Sofije
i Beograda, a u korist učvršćenja sovjetskog uticaja na B’alkanu?
U poslednjem paragrafu ovog odgovora na britanski ed-me-
moar iznesena je suština ameriekog poigleda, naime da vlad'a SAD
veruje da će odluika Bugarske i Jugoslavije da obrazuju savez Ш
zajednicu u datim okolnostima birti pre faktor đestabilizacije nego
sređivanja stanja u Jugoistočnoj Evropi, koja će od njihovih na-
slovenskih suseda (uključujući i Tursku) biti shvaćena kao ugroža-
vanje njihove sigurnosti: vlada SAD bi pre bila ispremna da so
saglasi s planom koji bi obuhvatio sve zemlje balikanskog prostora
u granicama jedne federativne zajednice nego što> bi prihvatila rao-
gućnost postojanja jednog „slovenskog bloka” , naravno ako buđe
postojala želja svib zainteresovanih država, uz odobrenje saveznič-
kih vlađa, da to grupisanje predstavlja prilog blagostanju i prog-
resu balkanskog prostara.787 0 Pošto verovatnoća da dođe do ostvare-
8
9
nja ovog plana nije postojala, to je služilo i vladi SAD, kao i u
britenskom slučaju, da apsolutno negativno gledanje na uspostav-
ljanje „slovenskog bloka” na Balkanu zamaskira malo „liberalnijom
brigom za blagostanje i slobodno izražavanje volje” svih balkanskih
naroda.
Nekoliko d’ana kasnije, nakon što je britanskoj vladi upućen
đokument s ođgovorom, Erl od Halifaksa preneo je Form otisu da
se Stejt department slaže s britanskim gledanjem na jugoslovens-
ko-bugarski pakt, ali da ne zna šta bi đalje valjalo preduzeti™
Britamki amb'asador je 8. marta još jeđnom preneo Forin ofisu
američko slaganje s britanskim stavovima, uz obaveštenie da је s
američkim negativnim stavom upoznata i Moskva, kao i da je 3.
maria stavljen na znanje i jugoslovenskom otpravniku poslova u
Vasin g Ion u.60
77 Vid. nap. 74. Isto.
78 Isto.
79 PRO FO 371/48183/R 4088, Southern. Telegram erla od Halifaksa F.
otfisu od 1. marta 1945.
80 PRO FO 371/48183/iR 4564/<3(. Telegram erla od Halifaksa F. ofisu
od 8. marta 1945. Jugoslovenskom otpravniku poslova u Vašingtonu Ivanu
Firangešu uručen ,ie 3. marta 1945. memorandum ameriekog Ste.it departmen-
ta u kojem je izneseno mišljenje о „nepovoljnom momentu” za ulazak Bu­
garske u ugovorne odnose s Jugoslavijom zbog njenog tadašnjeg međtuna-

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

Britanska balkanska p olitika 89

U pitanju dogovorenih konsultacija velikih saveznika о spolj-

noj politici Bugarske, Vašimgton je pređlagao čekanje i uzđržava-
nje do pokretanja pregovora s bugarskom vladom sve dok sovjet-
ska vlada ne iznese svoj stav.81
Hariman je 7. marta 1945. upoznao Molotova sa stavorn svo--
je vlade, za koji se kaže da je istovetan s britanskim, a da je oba-
veštenje Bugairima u zdkašnjenju zbog mišljenja u njegovoj vladi
da možd'a sovjetska vlada želi da bugarsku vladu prva obavesti о
svom stavu (i negativmom stavu saveznika).82
Po svedočenju Moše Pijade, iznesenom u njegovom govoru
u Saveznoj narodnoj sikupštini 28. decembra 1949, pregovori ilzme-
du dvej'u vlada, koji, i pored postignute saglasnosti о tekstu ugo>-
vora о savezu, nisu pokazivali znake da će do njegove realizacije
odmah doći „па traženje sovjetske vlade” zamrznuti su krajem
febru’ara.838
4E. Kardelj u svoj ion „Sećamjima” ne navodi tačan datum
prekida pregovora, već piše da je posle njegovog povxatka iz So-
fije „stigla depeša iz Moskve u kojoj je Staljin zahtevao da sve
razgovore о federaciji s Bugarskom prekinemo', jer, navodno, takvo
rešenje zapadne vlade neće prihVatiti i da cerno takvom federaci-
jom samo komplikovati međunarodne odnose. Tako se završila prva
faza razgovora о jugoslovensko-bugarskoj federaciji. Moram da ka-
žem da se mi zbog toga nismo osećali nesrećnim”
U dokumentima britanskog Ministarstva inostranih poslova
nal'azimo potvrdu da je nestrpljenje Britanaca od sredine februa-
ra bilo sve veće pa su pojaeali pritisak da se pregovori prekinu.
Nastavili su da se interesuju za sovjetski stav prema teritorijaT-
nom uvećanju jugoslovenske Makedomije, koji im nije bio sasvim
jasan.85 Britanski ambasador u Moskvi Arčiibald Ker je nekolifco
puta, u drugoj polovini februara, pođsećao Molotova na dogovor о
razmeni mišljenja i konsultacijama о jugoslovensko-bugarskim pre-
go vorima. Osirn uoibičajenog ponavljanj'a poznatih stavova britans-
ke vlade, 20. februara preneo je Idnov ultimatum Jugoslovenima
da je potrebno da sovjetska strana treba da zna da britanski amba­
sador u Jugoslaviji neće stupiti na svoju dužnost sve dok se ujedi-
njena (koaliciona) vlada i regentski savet ne konstituišu. To s'a-
rodnog statusa kao toivšeg satelita Osovine i joe neprijateiiske države” .
U diokumentu se naipominje da Bugarska za vreme dok se nalazi pod kont-
rolom saveznioke komieije ne .bi smela da ulazi u pregovwe — osim ako
ugovor, oko čijeg se nacrta vode pregovori. nije odobren od strane ......d a v-
nih savezmika i drugih zajnteresovanih vlada” , 'kao i da ne bi (Steit de­
partment) „ ... blagonaklono gledao" na zaktjučenje jugGslovensko-bugar-
skog pakta. Vad.: 2. Avramovski, n.d., 96, nap. 96.
81 Isto.
82 PRO FO 371/48183/51,681. Harimanovo pismo Molotovu od 7. marta
1945.
83 M. Pijade, n.d., str. 754,
84 E. Kardelj, n.d.. str. 105. ,
85 PRO FO 371/48183/R 5464/11/6. Idnov telegram A. K. Keru od 10-.
marta 1945.

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

90 М. Ristovdć

opštenje je učmjeno istog dana kada. je izvršena predaja edme-

moara američkom Stejt departmentu, koji je sadržao isti činjenič-
ki materijal.
Molotov je pisraom potvrdio 28. marta Keru da je njegova vlada
„primila к znanju” informaciju, a da je stav njegove vlade u tom
pitanju ranije [29. januara] iizneo Dekanozov kao i đa je sovjetska
vlada voljna da nastavi dogovbrenu diskusiju u Moiskvi.868 7
Sovjetski ministar je potvrdio da je upoznat i s namerom da
britanska vlada ргеко Maklejna obavesti Tita о svom negativnom
mišljenju.
U belešci napisanoj u Form ofisu na ovom dokumentu, koju
su potpisali Džon Edis (John Addis) i Hauard (D. Howard), visoki
činovnici tog ministarstva, kaže se da je najbolji način da se prob­
lem reši pregovorima između Molotova, Hartman a i К era.1,7 Izgleda
da britansku vladu niko nije zvanično mformisao о obustavljanju
daljih pregovora izmedu Beo;gi’ada i Sofije,
Bugarska vlada, kojoj se prigovaralo da suviše insistira na
svom planu о zbližavanju s Jugoslavijom, nije, po sverau sudeći,
dr> kraja februara davala nikakav odgovor na ranije hritansko pi-
tanje. Form of is nije bio zadovoljan ni Titovim odgovorima; Mak-
iejn nije dobio u propisnoj formi („zvaničan” ) odgovor о federa-
d ji i „uvećanoj Makedoniji” . Tito je bio „štaviše spreman da potvr-
di Maklejnu da projekt federacije nije aktuelan. Sto se tide pakta
sa Sofijom, njegov odgovor je bio . less satisfactory” . Edis je
bio mišljenja da se od Tita i ne može očekivati, рге svega zato što
je najčešće usmeno razmenjivao mišljenje s Maklejnom, da to u-
čini u nekoj „zvani&noj” form! koja bi odgovarala merilim'a britans-
ke visoke diplomatske birokratije.®
Edis je smatrao da bi kasnije možda bilo. pogođno zatražiti
od nove ujedinjene vlađe u Beogradu obećanje da neće preduzimati
nikakvu akciju prema Bugarskoj Ш u Makedoniji koju britanska
vlada ne bi odobravala. On takode nije imao informacije о obustav­
ljanju pregovora na j ugoslovenskoj strani, već je, sudeei po re-
zultatima Maklejnovih razgovora s Titom — a koji se nisu smatra-
li okončanim, a još maiije zadovoljavajuam zbog slabog rezultata
(po britansku stranu), pisao da u tadašnjrm okolnostima ne misli
da se može očekivati ili tražiti od Jugoslovena neka dalja objaš-
njenja о paktu. S druge strane, iz Sofije je Hjuston-Bosvel uspeo
da dode do pouzdanih informacija (verovatno od nekog iz rukovod-
stva Zemljoradničke stranke s kojim je održavao doibre odnose) о
tome da je bugarska vlada ođlučiLa da ostavi po strani ideju о fe-
deraciji s Jugoslavijom po prijemu diraktive iz Moskve.89
18 PRO FO 371/48183/R 4099/6. Pismo Molotova A. K>. Keru od 28.
febmara 1945.
87 Isto. Vid. i: PRO FO 371/48182/R 4051. 1. mart 1945.
88 Isto.
85 Isto.

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

Bmtainsfca balkanska р о Ш к а 91

Interesantno je navesti razgovor koji je hritanski predestavnik

u Savezničkoj kontrolnoj komisiji u Bugarskoj (Allied Control Com­
mission) imao s jugoslovenskim predstavnikom (šefom Jugosloven-
ske vojne misije u Sofiji) generalom Vladiimirom Popovicem. Po-
poivić je smatrao da za federaciju ni jedna ni druga zemlja nij©
spremna jer je prvo neophodmo da izvrše unutrašnju konsolidaciju
i reše akutna ustavna pitanja. U izveštaju se napominje da jugoslo-
venski vojni predstavnik nije želeo da se dalje detaljnije izjašnja­
va, ali je ipak naglasio da je insistiranje na pokretanju pitanja
stvaranja nekakve zajednice na bugarskoj strani „clearly stronger” .
Napomenuo je da jugoslovenska strana — dajući na znanje kakav
je karakter jugoslovensko-bugars'kih odnosa — to shvata kao i da
zlocini učinjeni od strane bugarskih okupacionih jedinica ni u kom
slučaju nisu zaboravljeni.90

£
%

Sedmog marta 1945. obrazovana je jedinstvena jugoslovenska vla-

da, čime je ispunjen zahtev saveznika iz Jalte. Britanska vlada je
uputila svog ambasadora R. S. Stivensona (Ralph Sfcrine Steven­
son) u Beograd, gde je stigao 14. marta. To je bio početalk uspos^
tavljanja normalnih diplomatskih odnosa izmedu dveju zemalja,
još jedan zvaničan čin priznanja nove Jugoslavia e, a ujedno i znak
da je ispunjen i jedan „sporedni cilj” britanskih višemeseenih nas-
toj.anja da ne dođe do> sporazu-ma vlada Jugoslavije i Bugarske, bi-
lo о federaciji bilo о paktu. Ali, kao po nekakvoj diplomatskoj in-
erciji, izvesno vreme i dalje nailazimo na mlaka nastojanja da se
zapocnu nekakve konsultacije о ovom balkanskom problemu. Ker
je Molotova obavestio da je zvanično ovlašćen da preuzme stvari
oko konsultacija s njim i Harimanom u što skorije vreme kada to1
bude odgovaralo obojici.91 Idn je od Kera zahtevao da, ako dode do
planiranih konsultacija s Harimanom i Molotovom — insistira na
iraženju odgovora na ranije postavljeno pitanje upućemo Moloto-
vu о Makedoniji O'dnosno о makedonskim granicama, kao i, pod
uslovom da se sovjetski ministar s tim složi, da unapred obavesti
bugarsku vladu о pitanjiima vezanim za protivljenje sklapanju pak-
ta. Ali u slucaju da pregovori počnu da se razvlače ovlašćuje ga
da saopšti Molotovu da; će se britanska vlada obavezati da sama
obavesti Bugare, mada bi bilo poželjno da njegov (Idnov) predlog
о zajedničkoj izjavi bude prihvaćen.92
90 PRO FO 371/48137/R 4407. Telegram foritanskog predstavnika u Sa-
vezniofcoj kontrolnoj fcamisiji u Bugarefco.i F. otfisu od 1. marta 1945.
91 PRO FO 371/48183/R 51681/122/43. Pismo A. K. Kera Molotovu od
13. marta 1945. Vid. i: PRO FO 371/48184/R 1189. Idnov telegram A. K. Keru
od 11. marta 1945.
92 Is to.

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

92 М. Ristović

Britanski minis tar inostranih poslova Entoni Iđn, pišući 18.

marta Cerčilu (u vrsme kada je na jugoslovenskoj i bugarskoj stra-
ni zbog naređenja Moskve već bilo obustavljeno pregovaranje о
sklaipanju pakta), napominje da se britanska strana nalazi „usi'ed
važnih rasprava sa sovjetskom vladoxn о jugoslovensko-bugarskim
odnosima ! i da problem prerasta svoje okvire i pretvara se u ras-
pravu ,,o ulozi Jugoslavije kao balkanske sile” .93
Sto se tiče politike koju prema Jugoslaviji vodi Velika Brif-
tanija, s.matrao je da je „ . . . realist iota i nije preterano ambicioz-
na'J, ali može da ima ođlučujući uticaj na celokupnu britansku
balkanslcu politiku.
On zahteva energičnije spoljnopolitičke zahvate preporueu-
jući da se u interesu zaStite pozicija u Grekoj, pa čak i u Xtaliji
od nadmoćni j eg sovjetskog uticaja od britanskog „polovičnog uti-
caja” u Jugoslav!ji („ ... koja se nalazi na rubu područja našeg
največeg interesa” ), ne dižu ruke, već da se ova pretvori, koriste-
ći „svojih 50%” u, „sto je vise moguće ,neutralno’ područje” .94
Ujpozorava da će se, zbog odricanja britanska strane od „ ... sva-
kog prava na savet ili iznošenje t • • •] pogleda na vođenje jugoslo-
venske politike izgubiti f . .. ] jedno od najboljih sredstava uticaja
na balkanske poslove u celini” .
Po Maklejnovoj oceni Jugoslavia zauzima ključno mesto u
sovjetskoj balkanskoj politick U jednoj svojoj poaruci upućenoj Or-
mu Sardženetu, Maklejn procenjuje da treba očekivati sve veće
padanje Jugoslavije, Poljske, Cehoslovačke, Bugarske, Rumunije,
Madarske i Albanije u virtlog politioke volje i delovanja Moskve,
koja će neposredno uticati na medusobne odnose ovih zemalja, do>-
vodeći to u sklad sa svojom „političkom linijom” .95
U tako koncipiranom planu Jugoslavia bi trebalo da postane
kičma sovjetskog bloka u Jugoistoičnoj i Istoenoj Evropi, izdvojena
da hi igrala važnu ulogu „bedema soyjetske modi” . U svetlu ove
svoje hipoteze brigadir Maiklejn posmatra i jugoslovensko-bugars-
ke odnose; bugarsko „popuštanje” i priistanak da se razmatra pri-
pajanje Pirinske Makedonije jugoslovenskoj Makedoniji, odnosno,
kaiko navo'di, odluka bugarske vlade da ustupi Jugoslaviji bugarsku
Makedoniju rezultat je delovanja „pax sovietica” .96
Kad se ovakvi stavovi nalaze u pozadini odbojnosti prema ju-
goslovensko-bugarskim političkim aaranžmanima, jasno je da su pri-
govori formalnopravne prirođe korišćeni u polemici о sporazumu
Sofije i Beograda bill samo maska koja je trebalo da pokrije pra-
vo iice nespokojstva jedne velifce sile koja je to bila sve manje.
Mogućnost da jedna nova državna formacija u kojoj ibi se i onih
fiktivnih 50°/o rasplinulo i u kojoj bi — po svoj prilici — sovjetski
93 Tito-Churchill, str. 496. Idn ovo pism o Cerčilu od 18. marta 1945.
94 Isto.
95 Isto, str. 465. MakAejnov telegram O. Sardžentu od 12. marta 1945;
u prilogu Maklejnova beleška о anglo-jugoslovenskim odnosima.
“ Isto.

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

Bnitanska balkanska p alitika 93

uticaj imao dobrih uslova da se čvrsto ukoreni — koristeći pre

svega kao povoljniji „medijum bugarski deo zajednice, koja bi,
snažna i samouverena, bila sposobna da zbriše i poslednje tragove
imperijalnog britanskog upliva na Balkanu i u poslednjoj odstup-
nici-Grčkoj nije mogla ni u kom slučaju da izazove ništa drugo
na britanskoj strani od onoga što je izazvala. Enengična aikcija Foi-
rin ofisa je dala rezultat posle višemeseonih pritisaka na Mosfcvu,
Beograd i Sofiju, ali se iz dokumenata Form ofisa ne vidi da je
iznudeno obustavljanje pregovora smatrano za vieliku diplomatsku
pobedu. Umesto toga, oeito je da je to prekidanje pregovora shva-
t'ano samo kao dobijanje manevarskog prostora koj;i bi eventual™
otvorio nove mogućnosti u borbi za očuvanje ostataka britanskog
političkog prestiža na balkanskom prostoru.97

” Razgovori u Moskvi о jugoslovensko-bugarskim odnosima nisu ni-

kad bili zapooeti. Kroz dokumente britanskog ministarstva spoljnih pos-
lova nazire se da je. po svemu sudeći. jedino bnitanska vlada barem for-
malno pokazivala interesovanje za njihovo otpocinjanje. Britanski predstav-
nik u Moskvi Roberts obaveštava da do sredine aprila američki ambasador
još nije bio primio instirukcije za vodenje konsultaoija (PRO FO 371/48183/R
6924. Southern. Telegram Robertsa F. ofisu od 17. marta 1945). Roberts je
tražio da ministar spoljnih poslova interveniiše kod svog američkog kolege.
ali kako о tome svedoči jedan kasniiji izveštaj iz Moskve datiran 13. avgus-
ta 1945, američki ambasador nije do jula dobio očekiivana uputstva. kao i
da je , , . . . sada odlučio da obustavi akciju pod izgovorom da neće biti daljiiih
(krajnjih) razgovora о ovom predmetu (u krajnjoj dnstanci)” . PRO FO
371/48184/R 11861/6. Telegram Robertsa F. ofisu od 13. avgusta 1945.

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

91 М. Ristović

Milan Ristović

SU M M A R Y

BRITISH B A L K A N POLICY AND

Y U G O S L A V — B U LG A R IA N NEGOTIATIONS
(November 1944 — March 1945)

During the Second World War some of the old Alliance’s po­
litical plans were activated, but also some new concepts were
conceived for establishment of the Balkan Federation or South-
-Slov Fe deration. These ideas were also supported among the An-
ii-Fashistic Forces, first of all Yugoslav and Bulgarian. Motives
that inspired the Great Powers to bring this subject forward were
various, as well as their political and ideological reasons, but their
ultimate object was the same: to set out the preliminary actions
for consolidating their position at this strategically important area.
In this article, based on the British diplomatic materials con­
cerned1 with the period from November 1944 until March 1945, the
problem is regarded as a part of the diplomatic and political game.
The Soviet Union supported these plans for Yugoslavia and Bul­
garia to make a contract for alliance and collaboration, and helped
the negotiations to take place as well. In the British Diplomatic
Services this was regarded as the first step towards creating the
„exclusive” South-Slov Federative State. This was to give the So­
viet Union an opportunity for further expansion to the South — to­
wards Greece, the last British South-Eastern strongpoint.
An action that was taken to prevent the creation of either
Alliance or Federation of Yugoslavia and Bulgaria lasted for several
months continually, from the end of 1944 until the beginning of
1945 and only brought partial results: the negotiations were tem­
porarily ceased, before all because the Soviet Union wanted to
avoid widening of the gap in relations between the East and the
West Alliance on the eve of the Peace Conference.
But, still, this attempt in no way succeeded in preventing the
action of bringing Yugoslavia and Bulgaria closer together. This
article also includes inquiries into various kinds of political pres
sure on Moscow, Belgrade and Sophia Diplomatic Services during
the Yugoslav— Bulgarian affair. USA, as a British alliance, also
made its appearance in this political event, although ostensibly not
very interested in British „Balkan concerns” .
Questions concerning this problem, arguments of the A lli­
ances, as well as the way they led this diplomatic game clearly
presented severance of the relations among the Great Powers.
Also, their political orientations and methods were obvious, especi­
ally towards „small countries” which were to remain only an ob­
ject of the policy of the Great Ones.

CEEOL copyright 2023