You have downloaded a document from

The Central and Eastern European Online Library

The joined archive of hundreds of Central-, East- and South-East-European publishers,

research institutes, and various content providers

Source: Istorija 20. veka

The History of The 20th Century

Location: Serbia
Author(s): Ladislav Deák
Title: ČEHOSLOVAČKI DOKUMENTI О UNUTRAŠNJOJ I SPOLJNOJ POLITICI JUGOSLAVIA
(1935.)
CZECHOSLOVAK DOCUMENTS ON YUGOSLAV DOMESTIC AND FOREIGN POLICIES
(1935)
Issue: 1/1987
Citation Ladislav Deák. "ČEHOSLOVAČKI DOKUMENTI О UNUTRAŠNJOJ I SPOLJNOJ POLITICI
style: JUGOSLAVIA (1935.)". Istorija 20. veka 1:163-173.

https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=803354
CEEOL copyright 2023

DOKUMENT1

LADISLAV DEAK

ČEHOSLOVAČKI DOKUMENTI О UNUTRAŠNJOJ

I SPOLJNOJ POLITICI JUGOSLAVIA (1935.)

D'ofaumenti koje prezentiramo nastali su za vireme redovnog

zasedanj'a mdndstara spoljnih poslova djržava Male antante na Ble-
diu, odiržairaoim 29— 30. avgusta 1935. godine. Čehosliovaaka politika
je za iovio isaveitovanje bila osohito zainteresovana, i to iz više raz-
loga. Prvohitao zasedanje Stalnog saveta Male antamte planirano
za jium 1935. godine nije održano, jer je u Jugoslaviji došlo do 'kri-
ze vlade fcoja je bila nagla i neočekivana. Do pada kabineta Bogo-
ljuba Jeftića je, i pored pobede vladine (Jeffićeve) partije, došlo
neposredno pre sazivanja fconferencije Male antante na ikojoj je
trebalo da se rešavaju ključna pitanja politike Made antante (pre
svega odrms Jugoslav!je prema SSSR-u)f i ubrzo pošto je Herman
Gering, pruski predseđnik vlade, posetio Jugoslav!ju d vodao raz-
govore sa najvišim pređstavnicima zemlje. Sve ove okolnosti iza-
zvale su opravdane procene da pad Jeftićevog ikabineta dma dublje
котепе i da signalizuje ozbiljne promene u jugoslovenskoj spolj по­
ре! itickogj orijentaoiji. Do najosetljivijeg reagovanja na skidanje
Jeftića isa politiSke scene je, pored Franouske, došlo u Cehoslovač-
koj, gde je za njegovu ličnost vezivana tradicionalna d čvrsta oni-
jentacijia jugoslovenske politike na Franousku d Maliu arutantu. B.
Jeftić je u Bragu uživao ne samo veliko poverenje, -već i raziume-
vanje za evoju unutrašnju politiku, i to čak i onda kada je ito šte-
tilo čehoslovačkdm interesima u Jugoslavdjd. Tamošnja opozicija se
vrlo kritički izražavala na adresu čehoslovačfeih zvamenih kmgova
koji nisu imali negativan odnos prema Jeftićevo-m urmtrašnjem re-
žimu. Tvrdila je da se čehoslovačka politika uvek servilno postav-
Ijala prema prakisi zvanične vlade i prebacivala joj je da je sa kiri-
tikom diktatorskog režima 'krenula tek kad to vdše nije bilo aktu-
elno.1
I pored toga što su u Pragu pažljivo registrovald j.ugosloven-
sku zvamcnu verziju о imutrašnjim razlozdma Jeftićevog pada i sa
zadovoljstvom prdhvatili izjavu nove Stojađinovićeve vlade о ne-
pro-mebdjiivosti jugoslovenske spoljne politike u buđruonosti fcoju je
1 Arhiv Federalnog ministarstva spoljnih poslova, Prag (u daljem
tekstu samo AFMZV), III sekcija, kaseta 7i5, br. 15970/35, IzveStaj H. Ri-
peka о boravku и Jugoslaviji juna 1935; Pritomnost, Praha 1937, br. 9, s.
133.

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

164 L. Deak

navi ipremiijer dao iu Slkupštini i diplomat'skim putem saveanicima2,

nije bilo moguće dzbeai bojazni. Tim pre sto je strana stampa mao-
go pmsfcora posvećivala komentarima iu kojima je dr Milana Sto-
jadinovđća prikazivala kao germanoitila koji neće dći itradicionalmm
putem, jer inklinira ebonomsttcoj i politiokoj saradmji sa Nemačkom.
Ova glasovi su bili tako jalkfi da je čehoslovaoko Mindstamstvo ino-
stirandh poslova dalo instrukcije štampi da se izbegrau sve vesti
,,prema kojima će promena vlade u Jugoslaviji imati za neposred-
mt fposledaou odstupanje od diosadašnje spoljne poliidke i po kojima
odlaganje isastanika predstavnika Male antante piredstavlja slablje-
nje Male antante”3. U Čehoslovačkoj su, naravnn, oaajosetijivije re-
agovali na aluzije о novim tendemoijama M. Sfojadinovićeve vlade
da se zibLiži sa Nomaekom. što ne bi ostalo bez posledica po spolj-
nopolitičtou orijentaeiju zemlje. Ovakve vesti, medutim, nisu pred-
stavljale novirru d čehoslovačka politika ih je registrovala i pre to­
ga, ali je u Jeftićevo vreme bila uvcrena da će nijegova vlada jed-
noznaenom orijemtacijom na Franousku i Malm antantu odoleti ne-
mačkim pirimamljivanjima i ponudama, i pored toga što su u od-
redenim jugoslovenskim krugovdma rasle simpatije pi'ema Nemač-
knj4. Ova veira u nepromenljdvost j'ugoslovenske politi'ke je u ve-
likoi meri. načet'a dolaskom novog predsednika vlade M. Stojadi-
novića. U novoj situaciji se na ceboslovaSkoj strand osećala preka
notreba za ličnim kontaktom i razmenom rmšljenja sa novim pred-
stavnikom jugoslovendke vlade, za šta je Edvard Beneš želeo da u
nrvoim redu idbonisti predstojeoi susret mimistara Male antante na
Bledu, tim pre sto je na Stojadinovica trebalio da pirede fiunkcija
prsdisednilka Sialmog saveta u narednom periodu.
U trajnju ikonistantu čeboslovačke noldtiike spadao je i razvoj
unutrašnjih ođnosa <u Jugoslaviji. Naročito posle izbora za Skupš-
tdmu i foormiiranja nove vlade, Ikoja se na uniitrašnjem plan« osla-
rajala na Jugoslovensku radikalmi zajedniou m fotrrmranju, čehoslo-
va9ki ministar spotiniih poslova želeo je da zna i u loom pravou će
dći dalji trend, na fcojim osnovama leži M. Stojadinovićeva vlada
i do koje mere će Iknez namesnik Pavle uticarti na spoJjnlopoldtičikiu
boncerocijn zemlje.
Znaeajno pitanje koje je dtajalo <u centru pažnje Piraga, i koje
je čekalo na definitivmio rešenje, bilo je i pitanje iregiulisanja od-
rnoisa dzimeđu Jngoslavije i Sovjefekog Saveza de jiuire. S obzdrom na
novu situaciju stvoremi posle poipisivanja Ietočnog palkta u oblikiu
franousiko-isovietdko-čeboslovačkog savezništva, čeboslovačka stra­
na je očetoivala da se Jugoslavija na narednom sastanlku Stalnog
! Stenografske beteške Narodne skupStine Kraljevine htgoslavije 1935,
Beograd 1935. s. 115; AFMZVj Politički iz\rešta ji, br. 32 Beograd, 12. jul
1935; Zaliranicni politika. Praha 1935, s. 390—391.
3 Centralni đržavni arhiv, Praha, .Tugoslavica. karton 766/255, bez broja.
4 OrszAaos Leveltar, Budapest, Kiim. pol. 1935-7-1995. Izveštaj iz Pra-
ga 14. jun 1935.

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

Češki dokumenti о Jugoslaviji 165

savefta definitivno odl'uči i sa saveznioima usaglasi svoju političk-u

linijfu prema SSSR-u. E. Beneš je jiuna 1935. godine .posetio Mosk-
vu, gde je vodiio značajne razgovore u ime cele Male antanite i dmao
je poziiitivne izveštaje о staviu sovjetiske vlade prema Jfugosjaviji.
Kafco je Benešoviu čvirstu rešermst da jiugioslovensfke predstavnike
uveri u neizbežnost promene jugoslovensfce politike pirema SSSR-u
podržavao i mmunski ministar spoljiniih poslova N. Titulesco, mog-
lo se pretpostaviti đa će susret na Bledu pređstavljait'i preokret u
pogledu radnosa Jugoslavdje prema SSSR-u.
Rafco proizlazi iz zaklj'učaka mindstara država Male antante,
suaretii E. Beneša sa fenezom Pavlom i predseđriilkom vlade M. Sto-
jadinovdćeim na Bleđu nisu ispunili očekivanja. О važmm pitanju
umfilkovanja politilke Male antartte prema SSSR-iu, nije došlo nd
do kakve promene и jiugoslovendkom 'stavm. К. Knofta, zamendik če-
hoslovadkog mJiniistra iniostiranih poslova, 12. 9. 1935. gođine na mar-
gini zapisnika о rezultatbima bledskog sastanfka zalbeležio je: „Pod
Jefitićevim rezimrom se još li obećavaio da će doći do regulisanja
odnosa J/ugoslavije sa SSSR-:om, izgleda da će sada Stojadinovdć
to odložitd za kasmije”5. Navedeno pitanje se čak, s obzirom na ju-
gosliovemski stav, tnije ni pomenulo и zajedndčkoim komimkeu6.
Milan Stojadmovdc je zbog svoje pronemačke inklinacije и
čehoslovačfeim zvaničndm kimgovdma od početka izazivao nepove-
renije Ikoje je raslo d već krajem 1935. godine se и vezi isa krizom
vlade izazvaniom ostavlkom dvojice radikala и Pragu očekivalo da
će M. Stoj admovdćeva vlada pasti. Zbog toga siu se prema njoj po-
našali irezervisano d smatrali su je prelaznom, i pored toga što je
M. Stojađinoviić, radd jačanja svoje pozdcije, piofeušavao da nađe po-
dršiku i и Pragu. Rri tom čehoslovačka štampa nije uopšte skrivala
da Ibi joj 'bilo drago kad bi došlo do povratka B. Jeftićeve vlade7.
Kako je pofcazao razvoj ocena čehoslovaSkdh zvaničndh krugova ni­
je b'ila realna. M. Stojadmovdc je, zahvaljujući poverenju i podršci
kojiu je uživao fcod Ikneza namesnika Pavla, uispešruo isavladao mno-
ge uniutrašnje i spoljne probleme.
Tri prijkazana dokumenta nalaze se и fondo'vdma Arhiva fe-
deralniog Mdnistanstva inostranih poslova и Pragu d saouvani su и
obliiku fototoopija.

5 AFMZV, K roftin a izlaganja na savetovanjima br. 25, 12. septembar

1935.
6 Zahranični politika, Praha 1935, s. 487— 488.
7 Arhiv Jugoslavije, Fond M. Stojadinoviđ, F. 12, bez broja. Stojadi-
novićevo pismo V. Protiću, jugoslovenskom ambasadoru и Pragu od 23. no-
vembra 1935; T. Stojkov, čehoslovačko-francuska aktivnost protiv M. Sto-
jadinovića (1936— 38). U: Časopis za suvremenu povijest 1979/1, s. 48— 49.

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

166 L. Deak

BELEŠKA О HAZGOVORU MINISTARA DR EDVARDA BENESA

SA KNEZOM NAMESNIKOM PAVLOM U NJEGOVOJ VILI NA
BOH1NJSKOM JEZERU POSLE RUČKA DANA 29. 8. 1935. GOD.

Ministra M[ale] a[ntante] pozvani su na ručak ikod kneza na-

mesniika u Bohinj; 'гибки su prisustvovali d amfoaisador dr Girsa5 i
ambasador Guranesco5 sa suprugama.
Posle гибка knez namesnik je izdvojiio dr B[ene.ša] na stiranu
sa obrazloženjem da želi da mu kaže neke sbvairi iz umitrasnje po-
litike. Knez je počeo sa padom Jeftica8 101
9 . Konstatovao je da je bio
prijatelj sa Jefbićem, da ga je lojalno podržavao, imenovao ga je
predsednikom vlade, ali и poslednje w a n e je bio prinuden na pro-
menu. U uruuitrašnjoj situaoiji Jeftić nije imao ispravna sagledava-
nja, lose je shvatio sibuaoiju, okružio se ličnostnma koje nisu imale
pozitivan Urticaj, a pare svega nije sagledavao razvoj odnosa. Zeleo
je jednostavno da nastavi sa AJeksandrovim režimom, sproveo je
iz.bore kojd su bili ,,un eohec complet” 11 i pripremao je neke tiemo-
guće mere, kao npr. novo intemiranje polibičara, naročito Mačeka,
na dalmatinska ostrva. Osdm toga, predlagao je otpuštanje 2.000
činovnilka, jednom reči, bio je za što autoritabivnaji režim и сети
ga Pavle nije mogao praibiti. P[avle] želi da 'dr B[eneŠ] bo zna, ka-
ko bi shvatio razloge Jeftićevog odlaska, s obzirom na to da je J[ef-
tića] znao i pomagao mu. Sve to knez je saopšlio и poverenju i za-
molio je da to ostane tajna. Mora se shvatiti da je autoritativni re­
alm bio mogue pod Aleksandram kojd je predstavljao роШлбага sa
auitoritetom i prestižom i koji je imao za sobom —- računa li se и
bo i period njegovog prestolonaslednikovanja — 20 godina vlada-
vine, veliko Mono iskiusbvo, tri pobednička 'balkamska rata i ceht
armiju и rukama. Zbog svega toga Aleksandar je i mogao sebi da
dozvoli da bude diktator. Knez je nastavio: „Ne želim i ruisam po-
zvan da sudim, on je svakako postigao uspehe, ali kada me je bra-
gičan događaj postavio na ovaj položaj, bilo mi j,e jasno da ja ne-
mam sve ove preduslove. To ne odgovara ni mom temper amentи
ni moj i,m gledištima. Nisam mogao a da polako i postepeno ne poč-
nem da menjam realm. Ja sam za konstilbutivm liberalm režim, ma-
da nemam nikakvih iluzija о moguonostima zapadnoevropskog re-
žima kod nas, ali želim da idem koli'ko je najdalje mogmce".

8 V. Girsa, čehoslovački ambasador и Jugoslaviji.

9 A. Guranesco, rumunski ambasador и Jugoslaviji. Rumunska lična
imena koja se završavaju na ,,cu" — Titulescu, Guranescu — ostavili smo
onako kako su и prvobiinom tekstu sa francuskim načinom pisanja sa „со".
10 Kabinet B. Jevtića podneo je ostavku 20. juna 1935.
11 . . . totalnim ncuspehom ...

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

Češki dokumenti о Jugoslaviji 167

Sa blagom aluzijam na 2ivkovića12, knez je napomenuo da je

neophodno dapolitizovati armiju d da će zahtevati osmivanje rad'i-
kalne parbije i raditi na pomirenju hrvatskih i snpskih partija. To
će ići teško, aid krenuo je tim putem odmah posle promene vlade.
Bilo je neophodno da pozove Mačeka; razgovarao je s njim otvo-
reno i reaiko mu je da ga pmiikaziujiu kiao probivnika države i dinas-
bije i kao rađikala. Rekao mu je da on, knez, veruje u sporazum i
pita kafco Maček vidi daljd iposbupak. Na kneževo dznenađenje, Ma-
če'k je zahtevao da spirovede jalku difctaburu, ukine poMtičlke par-
tije, raspusti sađašnju vladu i da je zameni nekom nautiralnom vla-
dom. Preporučio mu je da u njiu izabere istakmiute Ijiude Ikoji Ы se
saistali, napravdli novi poređak i ustav, i da ih knez ne pusti dok se
ne dogovore. Pavle je ođgovorio da to tako ne ide i da ga uverava
da želi sporaaum i da će početi sa liberalnim režimram. Želi da po­
stepeno pripremi mogućnosti za uzajamno izjašnjavanje, novi us­
tav, izbore, a onda sporazum. (Maček je ograndčeni seljak skuče-
nog viđokmga, ne zna šta hoće, svestan je đa je opozicija nejedin-
sfjvena i da je on ne drži u rukama.) Knez je razgovor sa Mačekom
naveo kao dokaz tešlkoća i zamolo dr Bfenesaj, za kioga zna da je
provereni prijatelj i da Jugoslaviji pomaže i na unutrašnjem i na
spoljimom plarn.1, da da svoje mišljenje.
Dr Bfeneš] je odgovomio da je video kaiko je Jeifitić postupao
na unutrašnjem planu, da je s nj'im lojalno saraddvao, da njegov
odnios prema njemu ostaje isti kao i raniije, ali da je predosecao da
će on na unutrašnjem planu pravitd gneške. Dr Bfeneš] shvata kne-
žev posbupak; Jugoslavija može izaći iz teškoća samo putem libe-
ralnog razvoja u pravcu konstitucionalizma i par 1amentartzma. Sia-
že ise sa ponovrdm oživiljavanjem političkih ipairbija i rado će pru-
žiti svoju pomoć u ovom procesu. Kod spoljnopolitioldh pitanja dr
Bfeneš] je konstatovao da Musolinijevo ponašanje u Etiopiji može
otići daleko i da treba ЬЫд spreman na sve. Izneo je knezu svoje
mišljenje о toj stvari, slično kao i pfredsedmku] -vflade] Stojadino-
viou, dakle u bitd zadržati rezerve, ali držati se D [iruštva] nfaroda],
nastojati da Framctuska i Etngleska ostarnu na is'toj lirnijd i držati se
fronta Engleiska—Francuska— Mala ant anta i Balkaniaki sporazum
i iSovjetsfca Rusija. Knez je piltao da Id bi to bilo mogiuce sa Ru-
sijiom. Dr В femes] je odgiovoriio da mdsli da je neophodno ujediiniti
našu politiku po pitanju SSSR-a. Jugoslavija тага da rešd svoj
problem. Cinjenica je da SSSR u pogledu medunaimdne politike
ide u istom pravcu kao i star a Rusdja — moramo ga imati na svo-
joj strand. Ne ibi bilo ispna-vno stvaraiti dluzdje о unutrašnjem nus-
kom režimu d о tome da će se on možđa razvdj ati u pravcu buržo-
askffih uzora. Ovde je knez nabacio opasnost od sovjetske propa-
12 Radi se о Petru Živkoviću koji je bio podrška kralju Aleksandru
u vreme diktature, a u Stojadinovićevoj vladi je u početku zauzimao po-
ložaj ministra vojske i mornarice.

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

168 L. Deak

gande. Dr B[eneš] je reagovao ukazujue; na to da Musolini virši j.os

gam propaganda, a Hitler prema nama još goru. A dpak s njirna
vodimo razgovore. Bilo bi apsurdno na sovjetsfeu đržavu primenji-
vati rigoroznije metode, kad nam je ona potrebna za nentrails anje
Musolinijevih i Hitlerovih metoda. Jedno treba neutralisati dim-
gim. Knez je jednostavno dao za pravo dr BJenešu], Dr B[eneš] je
istak&o 'da treba nastaviti kao i do sada, ne tražirti nikakve nove
kombinacije, dći sa Sovjetskom Rusijom a biti solidaran. Pavle je
sa zadovoljstvom pirimio к znanj'u da ne itreba da tražimo nikalkve
nove kombinacije i napomenuo je da će razmišljati о SSSR-u. Knez
je srećan što dr Bfeneš] smatra ispravnim da se držinno anglo-iran-
cuskog bloka, jer sumnja u dskrenost Miusolinija prema Jugosla­
vsji; Musolini će prvom prilikom opet iei sa Nemačkom; moramo,
dakle, ostati na dosadašnjoj liniji. Dr B[eneš] je imao utisak da je
knez, govoreći о novim kombinacijama, prvenstveno imao na umu
to da Uugoslavija ne treba ni u šta da se 'Uipušta sa Nemaokom.
Pire rastanka knez je zamolio dr Bjeneša] da aruu dozvoli da
mu povodom 15-godisnjice Male antamte 1 kao do'kaz prijateljstva
i zahvalnosti preda ,,un petit souvenir”13 (platindku safirima opto-
čenu dugmad za manžetne) i da dr B[eneša] zamoli da u tom smis-
lu suvenir iprimi i s vremena na vreme ga upotrebi. Dr Bfenes] je
zahvalio, konstatovao je da svoju politioku lindju, princitpe i ose-
ćanja neće menjati i da Jugoslavia može i dalje rabufiati s njim.
Na kneževo pitanje о zdravlju gospodina predsednika Repub­
like i о tome do koje mere je istina da se pripremajiu predsednički
i abort, dr В [ones] arm je гекао kako stvari stoje. Da je fizički g[os-
podlmu] predsedniku bolje141 , međutim, da je zdiravstvena situacija
5
takva da bi u relativno skoro vreme mogla da postavi pitanje iz-
bora.13 Knez je zatim pitao šta bi u tom slučajiu bilo sa čehoslovač-
kom spoljnom politikom, jer prema inf ormacijama kojkna knez
raspolaže, može se smatrati sigurnim da bi bio dzabran dr BfenešJ.
Smatra to neophodnim, a oni, Jugosloveni se, medutim, pitaju da
ili če u toj situaciji 'dr Bfenes] biti u stanju da u rukama drži i
vodenje spoljne politike. Dr B[eneš] je odgovonio da će sigurno biti
tako, ufcolifco bude izabran. Moguća su dva kandidata za resor ino-
stranih poslova: dr Krofta16 i Osuisk^17; prema onome šta je dr B[e-

” ... mali poklon za uspomenu ...

14 Reč je о zdravstvenom stanju čehoslovačkog predsednika Republike
T. G. Masarika koji je već im ao 85 godina.
15 Predsednički izbori su u čehoslovačkoj održani decembra 1935.
46 К. K rofta se u tom trenutku nalazio na položaju zamenika minist-
ra spoljnih poslova.
17 Š. Osusky je bio čehoslovački ambasador u Francuslcoj.

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

Češki dokumenti о Jugoslaviji 169

neš] dogovarao sa politiQkim partijama, bio bi to dr Kirotfta čija je

sairaićtaja sa dir B[enešom] izuzetno bliska.

APMZV, Kahinet ministra 1936, br. 6174, kucano mašinom,

prapis.

2
BELEŠKA О RAZGOVORU MINISTRA RD EĐVARDA BENEŠA
SA PREDSEDNIKOM VLADE I MINISTROM SPOLJNIH POS-
LOVA DR MILANOM STOJADINOVlCEM NA BLEDU D ANA 29.
8. 1935. GODINE U 10 ČASOVA PRE PODNE U HOTELU
„BELVEDERE”

Pirvii sastanak godišnje konferencije Staking saveta Mfale] a[n-

tante] dogovoren je za 10,30 časova рге podne. Dr B[eneš] je svra-
tiio do pfredsednika vflade] Sftojadinovića] na koga u naređnoj go-
dini prelazl predsedavanje Stalnim savet.om, ka!ko bi ustanovio nje-
gove disipozioije i stavove po pojeđinim pitanjima, kako bi na os-
novu toga mogao postupati na plemmiu savetovanj-a.
U uvođ-u dr B[eneš] je pfredsednifcu] vflađe] Sftojađinoviću]
izneo koTfistatac-iiiu da moramo odlučiti о tri značajna pitanja: 1. stav
о italijianisko-dtiiopskom sporu i naš stav u pogledu predstojećeg za-
sedaruja Saveta d Skupšftne Dfruštva] nfarođa] u Zenevi ukoliko
buidu vezani za ovo pitanje, 2. Dunavski palkt, 3. odnos nas svih
pirema SSSR-u. U sva tri pitanja moramo biti preoiizni i jasni.
Aid 1) Dr Bfeneš] i pfredseđmk] vflade] Sftojađinović] su se
brzo dogovorili. Dr Bfeneš] je izloaio razloge našeg uzdržanog sta-
va u iitalijanisko-etiopskoj stvari: odluku moramo prebaciti na ve-
like sile i imati na umu interes Mfale] afntante] m sređnjoevrops-
kom pdtanju. Radi $е о toime da ne sasečemo italijanski interes, da
ne provociramo Italiju i da ne preduzimamo iinicijativu, naravno,
pod uslovom da stojimo na principima Dfruštvia] nfarođa]; uikoliko
se Engleska dogovari sa Francuskom — a u pravou tog sporazuma
treba raditi — priključdćemo im se bez posebmh đeklaracija j ini-
cijative. Ukoliko se đonese rezoluoLja, dr Bfaneš] će glasati sa Eng-
leskom i Francuskom, ali bez deklaracija i manifestacija. Sftojadi-
nović] se složio, u atiop&koj stvari je bio najblaži i potpuno .isprav-
nio je od sva tri ministra Mfale] a[ntante] bio najoprezniji, iistice
striktniu jiugosiovenSku neutralnost.
Ajd 2) Dr Bfeneš] je ukazao na neophodnost iskazati dobm
voljiu, biti pozitivan, spireditd da nas učime odgovocmiim za optere-
ćenije ill razbijanje palkta. Brzo su se dogovonili. Sftojadinovać] je
tek dan randje dobio teikst nacrta pakta. Komtatovao je da рге to­
ga iropšte nije dobio nacirt, da nije informisan i da je u Pairiz po-

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

170 L. Deak

slao oštar telegram da odbija da razgovara о ipaktu.13 Dir B[eneš]

je napomenuo da се о toj stvari razgovarati sa Tituleskuom i da
će se incident dzgladiti. U pogledu merituma pakta uglavnoni su se
složili.
Ad 3) Dr B[eneš] je zatim bez uvijanjia S [toj adinovdou] izneo
pitanje SSSR-a. Konstatovao je da dosadašnji stay Jugoslavdje one-
mogućava da nastavimo sa našom politdkom, da to slabi M[alu] a[n-
tantu] i da moramo naći izlaz za ponovnu lunifikaciju politike Ma­
le antanite; predstoji nam tezak zadatak da nađemo formukt koja
će pred javniošou ukazivati na jeđinstvo naše zajedničke politike.
S[tojadiniovdć] je bio iznenađen odiuonim tonorn dr B[eneša]
i isfaremo je refcao da imaj.u teškoća, da to neće modi da urade i
da dim je potrebno wetme. Uglavnom je dao doisita negativnu forimu-
lacdjfu. Dr B[eneš] je inisistdarao, isticao je nemogućnost ovakve od-
vojene politike. Sptojađinović] je popuštao i dr B[eneš] je sdivatio
— što se u dialjim razgovorima potvrdilo — da je Sftojadinovie]
oprezan i protiv svog ubeđenja samo zbog interesa kneza names-
nika Pavla i da još nije dovoljno jak u vladi, a ni u pogledu svog
unuitrašnjeg položaja. Kao glavni razing je navodio i mogućnost
komumstioke agitacije. Kada ga je dr B[eneš] pobiio u tome, S[to-
jadinović] je ukazao na poteškoće s Pavlom i njegovom porodicom
i molio je dir Bfenesa] da mu u toj Btvard pomogne. Već tu je dr
Bfenešu] postalo jasno da je to prvenstveno pitanje kneza names-
nika. Dr B[eneš] je ponovio da je smatrao neophodnim da S[toja-
dinovića] о tome obavesti kao prijatelj, u interesu Jugoslavdje; da
je do sada sa jugoslovensldm državnieima razgoyarao iskreno kao
sa siopstvetnim. Rešen je d spreman da to kaže i kneziu namesniku.
Ne zna sa čiime dolazi Titulesko, aid dr В [eneš] mold S[tojadinovi-
ća] da potriazmisli u kojoj form! bi se javnosti mogla dati formula-
cdja koja bi ipak izrazavala jedinstvemd nastup. Dr Bfenes] je na
krajiu napomeruuo da je još u Pragu pnirpemio naort kominikea kao
„1 ’nine des directions”**19 za olakšanje vođenja razgovora i predao
je S[tojadinoviou] jedan primerak kako bi prounio stvar. Zatim je
stigao mindistar Titulesko i započela je konferencija.

AFMZV, Kablinet ministra 1936, br. 6173, pisaćom mašdnom,

prapis.

" Radi se о modifikovanom projektu plana Dunavskog pakta iz 1935.

k o ji je nastao kao kompromisni predlog francuske i italijanske vlade. I
pored toga što je ova modifikovana verzija ignorisala suštinske postavke
Male antante, Francuska je nastojala da je sprovede na konferenciji ze-
m alja Male antante na Bledu.
19 ... izvesnu orijentaciju ...

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

Češki dokumenti о Jugoslaviji 171

3
BELEŠKA О RAZGOVORU MINISTRA DR EDVARDA BENESA
SA DR MILANOM STOJADINOVlCEM DANA 30. 8. 1935. GO-
DI'NE U 10 ČASOVA PRE PODNE NA BLEDU U HOTELU
„BELVEDERE”
Dr B[eneš] je ponovo svratio kod SJtojađinovića] ,pre plenar-
nog sastanka kako bi s njim ponovo porazgovarao о SSSR-u, Dan
rtanije u popođnevniin časovima Titulesko i dr Bjeneš] govarili su
Sftojaddnovuću] о zajednačkoj politici sa SSSR-om i о neophodno-
sti da joj se pnilagodi i jaigoslovenska politika. Izložili su Sjtojađi-
noviou] s/e arguimente 1 Titulesko je ito i bez prethodnog dogo-
v.ora sa dr Bfenešom] uverljivo dokazivao, taiko da je Sftojađmo-
vić] azjavio da sifcuiaciju vadi u novom svetlu. Ipak je dr B[eneš]
želeo da s njim govori nasamo i da đopuni ono što nije baš bilo
moguće tdkom zajedniičke diskusije u Titulekkuovom prisustiviu. Dr
B[eneš] je naveo рге svega da je goddnama, do(k naš odnios sa
SSSR-om mje bio ufivršćen, zabrmuto iščekiivao kako ćeimo mi i
Jugosloveni jednom izvesti tu stvar, jer je alijamsni režkn bio ne-
ophodan. Dr B[eneš] je strahovao da kad jednom prianamo Rusij'U
i prihvatkno savezništvo s njom, ne skočd protiv toga cela Evropa
'uikazujući na opasnost od panslavizma. A sa aspekta M[ale] a[n-
tante] dr Bfeneš] je smatrao da će to značdti njeruu dubokiu kriau
i verovatno i razlaz, јег za Riummiju će to bill nepribvatljivo. Si-
tuaoija je danas talkva da je dr B[eneš] sa tog азреМа smatra sreć-
norn. U Nemaokoj je Hitlerov režira, кода za celu Eviropu predistav-
lja veću opasnost qd Rusije, i zbog toga sasvim neočekivano Eng-
leska, Francuska i Italdja, коде bi inače sigurno stvarale teškoće,
našu saradnjm sa SSSR-om smatraju samu po sebi .razumljdvom.
U Raimuniji, zahvaljtujući Tituleskuu koji stvari razume i shvata
da Rumunija i и budućirosti mora ići s nama i sa Ruaijom, situa-
cija je, takođe, neočekivano povoljna. Medutim, и Ruimuniji ne po-
stojd još jedan takav điržavmk. Nemci i Poljaoi to dobro znaju
i zat'o žele po svaku сегаи da Tfituleslkuaj zbace. Jugoslavija ne sme
da zaboravi da se Hitlerov režim klima, a da и Ruommiji vlada
vrlo Iični irežim Kairolov. Tfitulasko] je Sam relkao da je pre dva
meseca, pod uticajem domaćih i inostraniih faktora, Karol hteo da
T[ituleskua] odstram iz viade. Zbog toga me smemo da izgubiimo
ovaj psiholokki moment, odlaganje je izuzetno opasno. To je reče-
no sa puraom odgovorno.šou i Jugosla via a nema mnogo vremena za
razmišljanje.
Izlaganje je ostavilo jak utisak na Stojadinovdca. Dr B[eneš]
miu je zatim saopštio svoj razgovor sa Vorošilovim20, о zairatereso-
vanosti S’SSR-a za Jugoslaviju i zamoldo je S[tojadinovića] da ova
lična dskuistva prenese knezu Paviu, jer dr B[neš] nije jnče iimao
20 K. J. Vorošilov, sovjetski maršal i državnik koji se и periodu 1934
— 1940. nalazio na položaju narodnog komesara odbrane SSSR-a.

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

172 L. Deak

dovoljoo vremena da mu sve kaže. Sjtojadinović] se složio i priz-

nao je da je on ličmo u potpunosti i iz ubeđonja za priznavanje.
Uikazdvanje na komumistieku propagandu nlije ono najbitnije, radi
se u sfcvari о kraljevskoj porodici. Dr Bfenes] i Tituleisku su u pra-
viu, Sjtojajdinović] se slaže sa njima, učiniće sve, ali potrebno mu
je weime. Posebno važmim smatra argument dr B[emeša] о Rurnu-
niji. Dr B[eneš] je još konstatovao da poznaje s-ituaoiju u Jugosla-
viji gide su svi: Hrvati, Radikalna stranka, srpska opozicija ,,za” ,
ergo S[tojadmović] se ne mora plašiti javnog mnenja i poMtičfcih
parti]a. Sjtojadmović] je to potvrdio. Izrazio je, medutian, bojazan
da ukoliko bi išao suviše brzo, unutrašnjd protivnici bi se postavili
pirotiv njega. Već sad mu pirebaouju da je izdao Aleksandrovo na-
sleđe u unutrašnjoj politiei i priznavanje SS'SR-a bi im dalo izgo-
vocr da ga optuže za izdaju i u spoljnoj politiei.
To je u stvani i Sftojadinovićev] i Pavlov argument, obojica
su uvereni da tireba uispostaviti odnose, ali obojica se plaše: Pavle
svoje okoline, određenih političara, erkve i nekiih vojnih lica. S[to-
jadinović] se paik plaši iraznih poldtičkih faktora, jer još ne oiseća
da je sasvim u sedlu i ispravno ocenjuje da bi to zlouipotrehiM pro-
tiv njega na unuibrašnjem planu, i oni koji to inače smatraju is-
pravnim. Ipak S[tojadinović] je ponovio ono što je obećao u četvr-
tak, da će uoindti sve kafco bi do uspostavljanja odniosa došlo što
pre. Posle toga je S[tojađinović] izloždo unuitrašnjiu situaeijiu. Dos-
ta iskreno je govorio о svojkn teškoćama i anolio je dir Bfeneša] za
podršku. Potwdto je onio što je knez pre toga rekao dr Bjenesu] о
razvoju u biuduanosti. Konstatovao je da će veoma podržavati stva-
ranje poMtiokih p-airtija, naročito radilkalne, a posle izvesnog okle-
vanja se rasprieao о Živkoviou; bu je problem. S[tojadinović] želi
da deipiolitizjuje airimiju, isto kao i radikalna parltija i Pavle; nada
se da će izdržalti i da će to sprovesti. Potvrdio je dr В[enešu] ono
sto mu je nedavno u Sezimovom TJsti rekao Ninbić21 о daljem raz-
voju u pravau osnivanja radikalne parti je22 i vlade sa postepenim
obuhvatanijem Hrvaita i hrvatdkim pomirenjem, isto kao i о dru-
goj evenbualnosti, tj. о razvoju u pravcu Živkovića Ikoji bd želeo
da u nukama drži vlast i armiju, da i dalje vodi politiiku, i da dode
do poetepenog sporazuma sa Hkvatima na svojoj liniji. Plri tom
Živfcović pokireće pitanje Pavla i Pavlove porodicne linije sa jedne
strane i Petra, Alefcsandrovog sina, sa drnge strane, kao da u Ju-
gaslaviji dolazi do dinastdjskog rivalstva između Pavla i Aleksand-
roviiih nasi ednika.

21 О okolnostima susreta E. Вепека sa M. Ninčićem, bivšim ministrom

spoljnih poslova SHS, u čehoslovačkoj nam ništa n ije poznato, jer je odr-
žan u tajnosti i sa čehoslovačke strane do sada nije nađena beleška о sus-
retu.
21 Radi se о Jugoslovenskoj radikalnoj zajednici koja je nastala pos­
le form iranja Stojadinovićeve vlade.

CEEOL copyright 2023

CEEOL copyright 2023

Češki dokumenti о Jugoslaviji 173

Zatim je S[tojadinowć] pitao dir В [eneša] о irazgovoru sa kne-

zom Pavliom i zahrvalio se što je đr Bfeneš] s njdm tako otvm’eno
razgovarao, i naročito što je svojim gleđanjem na unutrašnj оpoli­
tick i razvoj učvrstio Sfbojađmovića] na njegovoj liniji.
Oipštd ultisaik dir Bfeneša] iz ragovara sa Pavlorn i Stojadlino-
vićem je bio da je umitrašnja situacija u Jugoslavdji iauzeitno teš-
ka. Ni Pfavle] ni Sftojadinović] se ne osećajiu đovoljno јаккп d za
sada će se uzajamno podržavati. Obojica se plaše Živkovića, ali
obojicia će iz različitih razloga podržavati n ow radikalmi partiju,
naročito ako Pavle krene da gura u 'prvi plan пеке druge generale
ili ukoliko neke generale ne iisfcoristi u politicke svirhe. Ukolako
Sftoijadamovać] savlada teškoće i sproveđe izbore, izđržaće još ne-
koliko meseoi. To je u svakom slucaju zđrav razvoj. Iz razgovora
sa Pavlom dr Bfeneš] ima utisak da su različite arabicije i namere
koje mn se impntirajru daleko manje; Pfavle] je deprimiiran svo-
iim fiizi6kirn sbanjem, što je naimanie moguee eksponiraće se, že-
leći da đospe u potpunosfci na liniju ustavnog viladaira, on prebacu-
ie odeovornost na vlađu i ministre i u eelini ise pratavlja talko da
ima što marrje ličndh teškoća. Stojadinovićev oprez i uzđržanost na
uniuitr-ašn/ieim i sroolimom pianu proisliou iz nesaguimiosti njegovog
noložaja i iz osećania zavđsniostii od volje narmesnfflka; za sada radi
tako da pirošM i pjača podršiku u političkim kmgoviima. Postupa
sasvim iapravno. Inaee dr Bfeneš] ima utisak đa se Jugoslavija na-
lazi u fazi razvoja; najdublja tačka fcrize je, izgleda, pirevaziđena i
čini se da se ne fcreba plašiti katastrofe.

AFMZV, Pond Mala antanita, kucano mašinom, prepis.

Sa češkog i slovačfcog Vladislava Stamenfeović

CEEOL copyright 2023