Из Русије с љубављу

Руско-украјински сукоб тема је која последњих годину дана у потпуности заокупља наш
живот, посао, наше џепове и скоро све дијелове нашег живота. Скоро да не постоји
човјек на планети до кога данас није не само дошла вијест о овом рату, него који није
осјетио на сопственој кожи посљедице тог рата. Становници територија захваћених
ратом, без поговора пропатили су највише. Војници, добровољци, плаћеници и једне и
друге стране такође. Привреде и једне и друге земље осјетиле су промјене у свим
секторима. Неке на боље, неке на горе. Али шта је са нама?

Са почетком сукоба наше су ионако нестабилне економије преко ноћи подивљале.

Гориво више ни не знамо колико нам кошта, сваког дана осванемо са другом цијеном
нафтних деривата. За литар уља и килограм меса ускоро бисмо могли подизати кредит,
ако их у продаји уопште буде било јер је овог љета осим украјинске кризе наша села
похарала и афричка куга. Цијене свега скачу уз сада већ универзално оправдање Знате
рат је у Украјини! .

Ситуација у самој Русији, земљи која је практично и званично у рату, ипак, сасвим је
другачија. Све што сте горе прочитали, у Русији се не дешава. Руска рубља, наравно
варира и вриједи другачије у односу на период прије почетка сукоба, али са свим
осталим параметрима живота, ситуација у овој земљи је потпуно другачија, скоро
сасвим обрнута у односу на горе прочитано.

Занемаривши Москву која је под теретом епитета престоница, те као и већина главних
градова на свијету, није релевантна за приказ реалног живота грађана, живот
просјечног руског човјека анализирали смо у Нижњем Новгороду. Овај град, налази се
на неколико сати удаљености од Москве и заиста је прототип руског града о коме смо
читали у књигама. Живот људи у овом граду у многоме се разликује данас од живота
наших грађана. Цијене животних намјерница попут хљеба, млијека, уља и меса
јефтиније су и неколико пута у односу на наше тржиште које није у рату. Брендови који
су тако помпезно почетком прошле године напустили Русију уредно продају своју
одјећу, сатове, накит, храну сакривени под руским именима. Ресторани и тржни центри
у свако доба дана пуни су људи, као и ноћни клубови викендом. Људи живе, крећу се,
купују, посјећују позоришта, биоскопе, галерије, шетају покрај ријеке и брину своје
свакодневне бриге.
Једино што одскаче од уобичајеног пејзажа великог града јесу понеки војни шатор
разапет у центру града као мјесто пријаве добровољаца за фронт и понеки билборд који
исте добровољце позива да се како кажу упишу у историју своје домовине или да се
одазову позиву домовине која их треба.

Ништа сем тога, никада не би дало ни наслутити да се ова држава налази у ратном
стању. А код нас...Човјек се просто не може не упитати како?! Како то да наши џепови
пате више због рата, од џепова руских грађана чија је земља у рату? Страх сваког
грађанина наше земље за егзистенцију све је већи и оправданији јер ратови изгледа тек
започињу.

Јована Мишикић