U ratu se ne gube samo zivoti vec satiru i mnogo ljudske vrline

Svetska desavanja su prepuna dogadjaja , dozivljaja , raznih ratova, bitaka i bombardovanja. Nasa
istorija je prepuna stranicama o istorijskim ratovima kao i ljudima i ljudskim vrlinama koju su ginuli za
otadzbinu. U ratu se gube mostovi , pruge, putevi, zgrade, kuce, industrije i sve se to moze iznova
izgraditi aliono najvaznije i najvrednije sto se gubi ljudski zivot ne moze se nadoknaditi. Imala sam
samo dve godine kada sam i ja bila svedok jednog ratnog desavanja – bombardovanja. Nisam bila
svesna takvog desavanja , ali sada kroz iscitavanje istorije shvatam sta je moj narod preziveo. Mnogo
ljudskih zrtava izgubljenih porodica , srusenih gradova, more prolivenih suza, sve to donose hladni
ratovi, i odnose ljudske zivote , u kojima se vrlo cesto satire mnoge ljudske vrline. Svi smo mi svedoci
da su svi ti ljudi izgubili zivot u ratu braneci otadzbinu. Ali , mnogima od njih to nije priznato. Ostali
su u senci javnosti, bez da se njihovo ime pomene ,ko su oni , sta su bili , gde su ratovali i kako su
izgubili zivot. To samo znaju napacene porodice. Milos Crnjanski je lepo to opisao u mnogim svojim
delima. U mnogim svojim delima kao i udelu seobe. Govorio jeo tome kako se u ratu ne gube samo
ljudski zivoti vec satire i mnoge ljudske vrline.