1.Nabroj organe koji čine respiratorni sistem.

Plućni parenhim, disajni putevi (nos, usta, ždrelo, grkljan, traheja, dušnice, alveole), pluća (levo I desno
plućnop krilo)

2.Uticaj fizičke aktivnosti na razvoj respiratornog sistema.

Pozitivni uticaji na respiratorni sistem: prilikom kretanja povećava se potreba za kiseonikom; mišići koji
učestvuju u disanju moraju intenzivnije da rade, što dovodi do njihovog jačanja; jači mišići mogu
snažnije da pokreću grudni koš, pa se tako povećava njegova elastičnost;

3.Opišite prenatalni period.

Prenatalni priod je period od začeća do rođenja.

Začeće: oplodnja ženske jajne ćelije spermatozoidom, početak ukupnog razvoja organizma.

Žene proizvode jednu jajanu ćeliju mesečno, dok muškarci proizvedu u proseku oko 300 miliona
spermatozoida u toku dana.

U prenatalnom razvoju plod prolazi kroz 3 tromesečja odnosno 3 stadijuma:

PRVO:

 zigot-prva I druga nedelja

 embrion- 3-8
 fetus- 9-12

DRUGO: 13-24

TREĆE: 25-40

4.Koji su faktori rizika u prenatalnom periodu?

Lekovi, droge, starost majke, infekcije, ponašanje majke, uticaji iz okoline, prihvatanje trudnoće.

5.Opišite postnatalni emocionlni razvoj.

Emocionalni razvoj je u vrlo tesnoj vezi s fizičkim, motornim i mentalnim rastom i razvojem. To je proces
tokom kojeg se formiraju osećanja deteta, kao i njegov odnos prema drugim osobama i stresnim
situacijama u životu.

6.Nabrojte najčešća oboljenja kože u detinjstvu.

Atopijski dermatitis, virusne bradavice, pelenski dermatitis, Impetigo contagiosa, šuga, koprivnjača
7.Mikoze se na osnovu lokalizacije oboljenja dele na:

Mikoze kože koja nije obrasla vlasima, mikoze šaka I noktiju, mikoze stopala, mikoze sluzokože (mlečac ili
sor

8.Koji su simptomi zarazne bolesti ovčije boginje?

Dve do tri nedelje po izloženosti iinfekciji pojavi se osip koji svrbi , najpre na trupu, a zatim I na ostalim
delovima tela. Osip se sastoji od ružičastih tačkica koje se pretvore u plikove ispunjene tačnošću. Posle
oko 5 dana nastaju krastice koje nestanu najčešće u roku od dve nedelje. Prvih dana obično dete ima
temperature.

9.Vakcinacija podrazumeva?

Vakcinacija je jednostavan, bezbedan i efikasan način da se deca zaštite od određenih bolesti.

Vakcina sadrži ubijene ili oslabljene mikoorganizme koji ne mogu da prouzrokuju bolest vakcinisanog
deteta, a obezbeđuju zaštitu da vakcinisano dete ne oboli od onih bolesti protiv kojih je primilo vakcinu.

10.Simptomi sunčanice.

Nakon 6-12 sati od izlaganja suncu, sunčanicu možemo da prepoznamo po vrtoglavici, bolu u glavi,
pojačanom znojenju, vrelim rukama i nogama, suvom kožom, crvenilo u licu, a može doći i do
povraćanja. Svakako, telesna temperatura je povećana.

11.Aktivna imunizacija šta znači?

Aktivna imunizacija sprovodi se vakcinacijom, odnosno revakcinacijom. Za aktivnu imunizaciju protiv

određenih zaraznih bolesti upotrebljavaju se vakcine proizvedene od živih, ali oslabljenih uzročnika
zaraznih bolesti ili mrtvih uzročnika ili njihovih delova i izmenjenih proizvoda, kao i vakcine dobijene na
bazi savremene tehnologije uključujući i genetski inženjering.

12.Protiv kojih bolesti se vakcinišemo?

Hepatitis B, Tuberkuloza, Difterija , Veliki kašalj (pertusis), Tetanus, Hemofilus influence B, Pneumokokna
bolest, Male boginje (morbili), Zauške (parotitis), Rubela (nemačke boginje, rubeola ili crvenka), Dečja
paraliza (poliomijelitis)

13.Gušenje hranom.

Postupak pomoći se sastoji od naizmeničnog udaranja bebinih leđa i pritiskanja grudne kosti. Udaranje
po leđima stvara jaku vibraciju i pritisak disajnih puteva koji je često dovoljan da se predmet izbaci i dete
počne ponovo slobodno da diše.

Jačina udarca treba biti prilagođena uzrastu bebe, ali ipak treba biti dovoljno jak da bude efektivan.
14.Zapadanje stranog tela u disajne puteve, šta uraditi? Koji su simptomi?

Pritisak na grudnu kost istiskuje vazduh iz bebinih pluća i takođe pomaže da se predmet pomeri i izbaci
napolje. Jačina pritiska treba da bude takva da prsti ulegnu u grudnu kost oko 2cm duboko. Simptomi su
da beba ne može da plače, kašlje ili diše.

15.Fizička I hemijska obrada hrane?

Fizička obrada hrane podrazumeva njeno sitnjenje zubima, natapanje sokovima, rastvaranje i kretanje
kroz digestivnu cev.

Hemijska obrada hrane vrši se uglavnom pod dejstvom enzima. Enzimi su po hemijskom svojstvu
belančevine, a deluju kao katalizatori tj. omogućavaju i ubrzavaju određene hemijske reakcije razlaganja.

16.Masaža kod dece.

Redovnom primenom masaže može se primetiti da beba brže zaspi, da bolje jede, a vrlo često je
oslobađa grčeva ili ih bitno ublažuje.

Kroz masažu roditelji ostvaraju bolju komunikaciju sa detetom i time postavljaju dobru osnovu za odnos
roditelj-dete posebno otac kome je to daleko teže nego majci koja je nosila bebu devet meseci u
stomaku.

17.Šta činni digestivni sistem?

Digestivna cev koju čine: usna duplja, ždrelo, jednjak, želudac, tanko i debelo crevo

Digestivne žlezde: pljuvačne zlezde, jetra, pankreas i mnogobrojne sitne žlezde u služokoži želudca i
creva

18.Šta čini krvotok?

Krvotok je zatvoren sistem počinje I završava se u srcu. Krv iz srca odvode arterije:

Arterija aorta izlazi iz leve komore

Arterija pulmonalis izlazi Iz desne komore

Krv u srce dovode vene.

Krvotok čine arterije, vene I kapilari(završetak arterija I početak vena).

19.Koji su simptomi bolesti bubrega kod dece?

Boja urina je drugačija, učestalo mokrenje, penušav urin, krv u mokraći, bol I peckanje tokom uriniranja.

20.Transportna uloga kardiovaskularnog sistema?

Prenosi kiseonik iz pluća u tkiva

Prenosi ugljen-dioksid iz tkiva u pluća

Hranljive materije iz digestivnog trakta

Hormone iz endokrinih žlezda

Produkte metabolizma

21.Kako se prepoznaje karijes?

Belo-žućkaste mrlje na zubima su prvi znaci oštećenja gleđi. Ne saniranjem istih, nastaje karijes.

22.Pet stavki kako sprečiti karijes?

Hranite se zdravo i jedite manje šećera

Jedite voće i čvrsto živo povrće (šargarepu, kupus..)

Zalivanje fisura zuba predstavlja jedan od najboljih stomatoloških tretmana u prevenciji karijesa. Češće
se radi kod dece a može i kod odraslih.

Ako ne možete da se odreknete “loše” hrane i pića, da bi očuvali zdrave i bele zuba od velikog je značaja
da dobro i detaljno perete zube najmanje dva puta dnevno (a najbolje bi bilo oprati ih posle svakog
obroka)

Menjajte četkicu za zube na 3 do 5 meseci ili čim pokaže deformitete.