Prikazi, osvrti, promocije

Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 205-290.

Misa Gleni, Balkan 7804-1999: Nacionalizam, rat i velike sile, 1-11,

Radio В-92, Beograd 2001., 334+398 str.

Tгaumaticni Balkan пeospomo tгеЬа, u sk\adtt sa otvoгenim konceptom historj.

је, proшatrati kao cjelinu. Geogгafija је iшala veoma dubok uticaj па пjegovu bur-
nu pioslost. Оп doista uvijek stvю·a vise historije пеgо sto је sam moze potгositi. Bal-
kaп је neiscгpпo izvoi"iste tema. Njegova pisana histoгija је i sama н zпatnoj mjeri
"ba!kanizirana ". Skttceпe balkanske nacionalнe histOiiografije, pod нticajem poli-
tike i modela svojih marginalizit-anih dшstava, imaju laшeпtiгan i limitiгan kaшktcr.
Sinteticke studije su rijetke, poseЬice о odпosu vclikill sila i Balkana. Uticaj velikih
sila na Balkanu od XIX stoljeca zпatno је doprinosio diпaшicnoj historiji. U пјој su
drevпa пept·ijateljstva osudcпa па stalno ponavUanje. Odsustvo medusobпog pozna-
vaпja је Ьitав faktot· пestabilnosti Balkana, koji је poseban izuzetak od pгavila pro-
tiv stvaranja stet·eotipa. Neizbjezno suocavanje sa istinoш о pгos\osti, u nашјегi da
sc osigшa bнdнcnost, tt-azi znaпje о scЬi ali i о drugima, preispitivaпje sopstvenih
"stavova о D1·ugima ". То tlije samo skidanje vcla sa neispricanih prica о гatovima i
pocinjeniш zloCiniшa. U epohi postmodemizma ћistor~a se nerijetko dozivljava kao
diskшs.
Nakoп engleskog ( 1999), dvotoшпa knj iga Mjse Glenija Balkan 1804- Ј 999: Na-
cionalizam, J'al i ve!ike si/e, pojavila se, nakon dvije godjпe, i н svom beogi"adskom
izdaпjн, postajuci dostupnija ј siroj javnosti па juznoslavenskoш prostoru. Mjsa Glc-
ni (1959) је stнdirao na bristolskoш univcrzitctu i Univcrzitctu Caгls u Pragн. Tokom
kt·ize i гaspada jugoslavenske dгZavne zajednice t-adio је kao izvjestac BBC-jevog sv-
jetskog seгvisa iz Centralпe Evrope. Za izvjestavanje о Jugoslaviji је 1993. doЬio
nagradu "Sony". Kпjiga Pad Jugoslavije donijc\a нш је reputacjju kompetentnog
pozпavaoca te slojevite problcmatjke. Njegova knjiga о Balkaпu, uz novija ostvaгenja
Marije Todoгove (lmaginami Balkan) i Stevana Pavlovjca (Istorija Balkana) ujedno
pt·edstavlja, pol"ed паstојапја da vanbalkanskom sv~etu i okл.tzenju pгiЬlizi ј objasni
Balkan tl sireш kontekstu, i vrijedan doprinos p1·oucavanju Balkana, dt·zava i naroda
koji tu zive. Ро шjsljenjн dг. Анdгеја Mitюvica to је prostot· diskontinuiгan velikiш
civilizacijskiш pюcesima i izazovima svjetovne civjlizacije.
Svc izt·azcnjji inteгcs za istгazivanjcш balkaпskog шozaika, шotjvjгan takodcr
i dгamaticпim zЬivanjima u posljednjoj dcceniji ХХ stoljeca iracionalпiш "ponav-

212
 Prikazi, osvrti, promocije
Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 205-290.

ljanjima historije", kao i prateca opi"ecna misljenja i ana]jze, pokazuje sna:Znt! za-
prepletenost i koвtюverznost njegovog sadгZaja . Dr. Hervig Kemf, direktor Gete in-
stituta, iznosi da "veliki individualizam" sprecava нjedjnjenje balkaпskih naroda,
ukazujuci na psiholo~ke i karakteme crte ovdasnjih ljudi, koji se odlikuju skrom-
nim smislom za zajednistvo. Za Ьгојле isn·azivace, preko preuzimanja gotovih, kob-
nih matrica, covjek sa Balkana је postao sjnonim za zaostalost, za priшjtivizam. Ako
пеkо ima "balkaпski meпta/itel", to ukazнje na sklonost ka prcvari, pretjerivaпju ј
na nepouzdaпost. Tvrdilo se da stt t1-adjcionalna nepl"ijateljstva na Balkanu нgradeпa
tt genetski sastav stanovпika ovog гegiona. lvo Aпdi"ic se пekada pitao da пiје duh
vecine balkanskih паюdа zattvijek otrovan i da mozda, nikada vise ncce ni moci пi~ta
drugo do jedno: da trpi nasilje ili da ga cini. U racionalnirn prosudbaшa se ne moze
polaziti od nekakvЉ usuda i tajanstvenih sila koje navodno upravljaju ljudiшa ј nji-
hovom 'jatalnom " hjstorijom.
М. Gleni se, нz hronoloski prjstup, нsredsredjo па zbivanja i procese na Balka-
t1ll i vап njega, za koje је ocijenio da su odigraJj znасајпн ulogtt н oЬlikovanju ovog
regiona i evropskih predstava о njemu. Оп priznaje kako је na svoje putovaпje ргеkо
Balkaпa posao ''opremljen p1·tljagom predrasuda" koje i ostali stranci nose, i nije
mogao da se pretvara da је sav taj te1·ct odbacjo. Balkan је, и svijetu utemeljenom па
autoritetu inte1·esa, nerijetko Ьiо "ou-ov" koji је pгijetio da narusi staЬilnost Еvгоре,
koja njje mogla pronaCi adekvatnu terapiju, osim jzoliranja, u uvje1·cnju da se "Jstok i
Zapad пе mogu razumjeli ", da tamosnji narodi nc zaweduju njeno povjeгenje.
Najtrajnija defiпicjja гijeci Balkaп, kako Gleпi navodi, potice iz perioda Sm·a-
jevskog ateпtata 1914. godjпe. Dzon Gante1·, amer-icki novinю·, је 1940. пapisao, sa
пeskrivenim роtсјевјivапјеш, tt knjizi И Evropi: "Nedopustiv је napad па ljudsku
prirodu i па politiku sto te Ьеdпе i neSI·ecne zemljice па Balkanskom polzюst1'11U mogu
meilu sobom da 'юdе spomve koji izazivaju svjetske ratove. Oko sto pedeset hiljada
mladih Amer-ikanaca poginulo је zbog jednog dogailaja 1914. godine и neka/,.'1/om
Ыatnjavom, p1·imitivnom selu, Sarajevu. Gnusno i gotovo prostacko ,-eianje и politi-
ci Balkana, tesko гazumljivo citaocu па zapadu,jos uvijekje p!'esudno za mi1· и Ev-
,-opi, а moida i и svijetu ". Gleпj dodaje: "Zak01·aCivsi и пајЬо!јет sluёaju samo jecl-
nom nogom preko pt·aga civilizovane Еvгоре, balkanski namdi isli su mzliёitim pute-
vima razvoja па kojima su im krvop1·o/ice i os,,eta blli omiljeпi oЬ!ici politickog dis-
kщ·sa".
Pitanje granica Balkana i naroda koje on obuhvata је predшet dugЉ, brojnih po-
leшika i razшatranja. Орсе sнglasnosti nema. Sinoniшi Balkana "Тurska и Evropi" i
''В/iski Istok" bili su dugo prisutпi, oшjljeni termini н veciпi ev1"opskih jezika. Gleni
ustvt·dнje da se podjezgroш regiona podrazumijevajн kopnena G1·cka, Srbija, Hr-vats-
ka, Rшnunija (mada је ttloga Ђ·ansilvaпije sekundaшa), Tшska ј Osшansko carstvo,
Bнgю·ska, Bosna i Hercegovjпa, Сша Gora, Makedonjja ј А!Ьапјја. "BalkaпizacUи"

213
 PI-ikazi, osvrti, promocije
Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 205-290.

su ~~о te1шin prvobitno korjstili novjnaгj i politicщ·i, пе da bi opisali politicku ispar-

ce1Iziгaпost Balkana, vec pojavu пekoliko novih di'Zavica koje се zamijenjti ca1·stv
Habsbшga i RошапоvЉ: "ovaj proces Ы podjednako tacrю bllo nazvati istocnom е ~ 1
mpeizacijom ili ёаk pobaltiёenjem Evrope ".
Gleni jstrazuje mjesto ј ulogu Osmanskog caгstva, koje se svojedobno prosti-
ralo na tгi koнtinenta i izlazilo па sedam mш-а. Bilo је cuvar пajveCih svetinja tri
velike I·eligije Evrope ј Sl'edпjeg Istoka: judajzma, hгiscaпstva i islaшa. Оп smatra
da је ovo ca1·stvo bilo poпekad surovo, ali cesto pl'avicnije za svoje podanike nego
гапе шоdегпе monщ'hije ll Eviopi. Oruzaпi sukobi tшнtat· Osшanskog caгstva bili
su krajnje spшadicпi. Etnicka nett]Jeljivost rijetko је pi·e\azila graпice lokalnih spo-
юva. Visestoljetпj sisteш mileta stvшio је slozeнi deшogt·afski ob1·azac - mjesavinu
l'asa, vjera i пасiја. Tridcsetjћ godina XIX stolj eca iшalo је oko 36 пu\jona stanovni-
ka, od kojih је bio 21 milio11 musliшaпa. Osшansko carstvo је tradicionalno prih-
vata\o progonjene narode. Tokom XIX stoljeca u njemu је bio znatan bl'oj Polja-
ka i MadarЋ koji su pobjegli iz Rusije i Austro-Ugarske. Islam u Caгstvu nUe nikoga
iskljuCivao ро osnovi vjere. Religija је, ро Gleniju, bila нvijek ispred kнltшe, jezika i
гаsс tL odredivaпju identiteta pojedinca. Bшkovi izmedн pгavoslavnih Gгka, А\Ьапаса
i Slaveнa пisu bili rijetki. U osmanskoш drustvtJ iZJ-azi "turCin" ili "turski" bili su u
osпovi pogt·dni. ћipadпik e\ite је sebe smatгao OsmaniUom, jezik koji је govorio Ью
је osmanski - visokostilizit-ana veгzija turskog sa znatniш џticajem aгapskog jezika.
Tнrski narodпi jezik bio је jezik anadolskЉ seljaka, koji su Ыli pozпati kao Тшсi.
Autor opisuje Balkan krajem XVIII i pocetkom ХЈХ stoljeca kao rijetko пasclje­
пi prostol', sa maliш Ьюјеm gradova, gdje је zivot tekao sрого: ''Вeogradski pasaluk
Ыо је slabo naseljen i pokl'iven gustom sumom и koju su srpski seljaci vodili svi11je
па ispasu. И toj sumi su se k1-i!i i 1·azbojnici Srbl, koji su p1·estali da obraduju zem(ju
i роёе!i da iive od pljacke ". Bosna је Ьi\а пaji-aznolikija osmaпska p1·ovincija tl Evro-
pi u kojoj је islaш uspio da pusti duboko k01јепје, а istodobno је Ы\а пajizoliranijc i
пajzatvorenije dшstvo ll zapadпom dUelu cat·stva. Osшansko caistvo је do svoje pro-
pasti ostalo нg\аvпош t1.1ralnog karaktera.
Stalпo siгomastvo, zategnuti dшstveni odпosi tekli su tokom XIX stoljeca Os-
шaпskiш caгstvoш рорнt zatiovaпe krvi. Ovu dг.Zavн је "bolesnikom" p1·ozvao rus-
ki car Nikolaj Ј u jedпom razgovoru 9. januat-a 1853. sa Seymouroш, engleskim po-
slanikom u Petl'ogгadн. Gleпi navodi da је pocetkoш XIX stoljeca nacioпalna svijest
па Ваlkюш vjerovatno bila шаnје razvijena пеgо u dntgiш dije\ovima Evrope. Vazan
paradoks iskazuje se ll Ciпjenici da se nakoп Fl'ancuske l'evolucije, kojom otpocinjc
doba nacija, nacionalizaш пагоdа "iskljucenih iz historije" ptvo пdошiо u dvijc
пajпet·azvijeпije oblasti н Evropi - u SгЬiji i Grckoj . ОЬа nacionalna pokreta vise stl
za svoj uspjeh dugovali raspadu Osшanskog caгstva пеgо svojoj unнtrasnjoj sпazi.
Nacionalne elite ovih пaroda su, da bi пadomjestile svoje politicke i ekonoшske sla-

214
 Prikazi, osvrti, promocije
Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 205-290.

Ьosti, podrsku svojim ambicijama t1·a:ble od evropskih sila. U tome је lezao zacetak
balkaпske пesrcce - to su bila seUacka dn1~tva nedovoyпo spi"eшna da prihvate ideje
prosvjetiteljstva, а nalazile su se na raskrsпici 1·ivalskih apsolutistickih impei"ija. Gle-
пi pise i о razlicitim motivima srpskih pobuna i njihovim posljedicama. Srpska po-
buna u pocetkt1 nije predstavljala akt оtрога protiv osmanske uprave. Ona је izbila
u zпak protesta protiv slabosti drzave i samovolje dahija koje su nekontrolirano vla-
dale njeпim sjevemim oЬ\astima. PrvoЬitno "hriscanski ustanici nisu ni pomisljali
da pokJ-enu nacionalisticku t-evo/uciju jer im је cilj Ьiо da ponovo usposlave oto-
mansku 1'1ast и svojoj provinciji ". PoljopJ"ivгedna e\ita шedu pt-vim stpskim ustaпic­
iшa, olicena u Karadшdu, postepeno је posezala za ekonomskim privilegijama шus­
limaпskih spaћija. Milos Obreпovic је, pak, Ьiо шnogo sistematicniji u svom eko-
nomskom izraЬljivaпju Srba nego sto је to ikada bila osmanska vlast. Obrenovicev
uspjeh је pocivao u kori~ceпju politickih slabosti Osmanskog carstva na njegovoj
periferiji. Stpska vојпа vjestina је u XIX stoljecu bila vise "p,·oizvod Ьијпе maste
nego Cinjenica ". О Sl"Ьiji је Herbe11 Vivijan koпcem XIX stoljeca pisao kao о "raju
si1·omasnih ljudi" ("Servia, Poor Man's Paradise"). Hrvati su, ро misljenju Glenija,
Ьili prva nacija koja је iskusila oedostatke neravnoшjeпюg гazvoja nacionalne svijes-
ti na Balkanu. U doba kada је idealisticki iliгski pokret tek Ьiо rodcп, dl"Zavпici iz
SrЬije i Grcke vec Sll pripi·cmali plaпovc za imperijalna sirenja svojih dгZava. Rato-
vi u kojem "oslobotlenje" jednog naroda ima za posljedicu fizicko istreЬ\jenje dn1gil1
пагоdа nikako ne mogu iшati oslobodilacki smisao.
Bugarski ustanak u apt·ilн 1876. pi"OUZJ"oCio је pokolj stotine muslimana i zatJZ-
imanje glavпih osmaпskiЬ tvt"dava u oЬlizпjim balkaпskim klancima. Uslijedili SLJ
pokolji i odmazde izmcdu musliшaпskih i l1riscaпskih sela, dok sн osmanske t·eg-
lllarпe sпage nastojale uspostaviti red i sigшnost za sve. Mada је Ьilo uЬijeoo oko
4.000 ht·iscana, а zпatno vise musliшana, bt·itaпska stampa је pisala о "bugarskim
uiasima '', tvrdeci da је роЬiјепо na hiljade bespomocпih hгiscana. Za veciпu evгop­
skih politicara i aпgazil-aвih пoviпara, kako predocava autщ oije bilo muslimaпskih
Z11ava.
Beгlinski kongres 1878. је, пakon ugovora u Sremskiш Кai"lovcima i Kucuk
Kajnardzi, tt"eci krupni kшak na dugom putu do potpunog gubitka moci osmaпske
drzave. Njemacki kancelai" Bizmark, koji је pi"edsjedavao kongresom, zastupajuCi in-
tei"ese svoje zeшlje, uspio је da za diplomatskim stolom ocuva staЬiloost Evrope,
uprkos Ьшаmа koje su pratile slaЬljenje Osmanskog carstva: "Cije/o istocno pitan-
je ", rekao је оп. "za nas п е VJ'ijedi kostiju ni jednoga jedinoga grenadira iz PomeJ·-
anije", gledajuci, sa p1·ezii"om, na balkanske narodc kao па оЬiспе "kradljivce ova-
ca ". Osmaпsko carstvo је шогаlо ustupiti tri petiпe svoje tei"itorije i jednu petinн ttk-
upпog staпovnistva, oko pet i pol шilioпa Uudi, od kojih је polovica Ьilo muslimaпa.
Adшinistiativna sluzba Bet·linskog kongresa nije imala tacne podatke о povrsini koja

215
 PI-ikazi, osvrti, рюпюсiје
Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 205-290.

se dijelila. Mнsliшansko staпovnistvo Ba\kana, koje је do 1877-1878. cinilo vecin

н mпogim podi·ucjima, podijeljeno је u razlicite nenшslimanske nacionalпe drZav:
odsjeceпe od Osшaпskog carstva. Gleni slikovito p1·edstavlja ponizavajuci polo~~
osшanske delegacijc na ovom skupu i njeпu пешос da ospori odluke velikih sila. Ova~
koпgres је ipak dao Osmanskom caгstvu )osjednu generaciju iivota "jer је ono ј~
uvijek bilo cvгopska potreba.
Beгlinski kong~·es је svojiш odlнkama dalekosezпo odredio politicki razvoj
Balkaпa н ХХ stoljecu. On је bio klasicni шodel diobe inteгesпЉ sfera. Balkan је
postao labot-atoгija za politicke pt·oшjene u kojoj velike diplomate i siюшa.Sne elitc
eksperimeпtiraju s рiораdапјеш vlasti, s lokalniш пaiOdпim tradicijama, s novim
nacionalistickiш ideologijama, i пadasve s njihoviш vlastitiш kratkoюcnim intere-
siшa da stvшe jedпu ramdenu ustavпu i teritorijalnн tvoreviпu. Nacioпalne lщlture
i stгasti шogle sн se obнzdavati i bez forшiгanja пacioпalnih dгzava kakve su prav-
ljene ро Bizmю·kovoш ili Каvшоvош шodelu. Nagon novih dгzava da ugt-abe teri-
torijc, bez obzira na deшografske ili historijske cinjeпice, odгazavao је postнpke nji-
lюvih susjeda, vclikih sila, Cije su proizvoljпe odluke па Bcгlinskoш kongresншпogc
teгitorUe нciпile sрошiш. At1toг pisc da su se vojske u Bugaгskoj , Sгbiji i Grckoj pri-
preшale da oruzjeш рr·оЉе gгanicc svojih drzava: "da nije bllo poleta s kojim 511
ovi ljudi иcVJ·stili 110jnu тос i pnmca,юli takticke prirucnike, nikakva J•omantil.'na
nacionalistiёka demagogija (а njeје Ы/о mnogo) ne Ьi mog!a da p1·ipremi mlade bal-
kanske dt·iave za rat protiv Otomanskog carstva". Nedovгsene пacionalne historije
potpaljivale sн balkaпski pozar.
Velike sile sн bile нkljuccпe u balkanske sнkobc kao navodno пevoljni нcesnici
н lokalпiш spoгovima ciju prii"odн nisu шogle da shvate. Mis\ilo se kako Balkaппije
pogodaп za civilizacijske рюсеsе koje su evropske sile "uvele" t1 dt·ugiш dije\oviшa
svijeta. Kada Ы se, napokon, izvukle iz nekog zatшsenog konflikta na Balka1щ ovc
шоспе sile su гijetko istгazivale posljedice svoje inteгvencije. Nisн гijetki istt-azivaci
koji sшatrajн da su nest·ece Balkaпa rezнltat politike velikih sila, а пе шшtamjih
tш.Znji i atavizaшa. U zapadnoш svijctн djc\uju шnogo opasnije sile zla пеgо sto su
to opskшni balkaпski nacioвalizшi. Erik Hobsbauш kaze da је ХХ stoljece пеsншп­
јivо Ыlо najttЬilackije stoljece ро srazшjei"aшa, ttcestalosti i duzini t·atova koji su ga
ispunjavali, kao i ро veliCiпi ljt1dskih katastrofa, bez рiешса koje Stl ti гatovi pt·oizve-
li, od пајvесе gladi u historiji do sisteшatskog geпocida.
Balkaпski ratovi spadaju шеdн пajrept·ezentativnije ilustt·acije eksploatacijc ne-
zпanja, predt-asuda, fatalizma, politicke zaostalosti пeгazvijenih dt'Ustava. Osmans-
ka vojska tt-pi poraze kod Skad1-a, Jedreпa, Kirk-Кilise, Cataldze, Lile Bшgasa, Sol-
una. Hiljade izbjeglica sa sjevera l'u'!ilo је ka Istanbнlн, "jad i nesrece su preplavile
ulice ". Njemacki саг Vilhelrn zapisнje da sн se Тшсi "pokazali potpuno nesposobnim
da zadrie zemlje i moraju napoije ". Pojedini bi"itaпski politicat·i sн jcdnostavno od-

216
 Prikazi, osvrti, pюmocije
Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 205-290.

bacivali misao na Ћtrke osiш kao na "ljudski tumor i па jezivu fizicku patnju zema-
lja kojim su oni n1avo up,·avlja!i, trujuCi svaku nit iivota". Ukorjenjeпe pt"edrasude i
stei"eotipi ропоvо su dosli do punog izrazaja. Bugarski i gt·cki vojnici stt se utt"kivali u
zauzimanju pojediпih dzamija, da Ьi na пjihovim ulazima stavljali svoje kt·stove. Dru-
ge dzamije sravnjene dinamitom ili zapaUene Ьile su uоЬiсајеп prizor koji Sll Bugaii
ostavljali za sobom.
Balkaпski t·atovi sн pokl"eпuli niz uznemirujucih sukoba izшedu Внgага, Siba,
AlЬanaca, G1·ka i Tuгaka н kojima su demografske, historijske, vjei"ske, rasisticke i
ekoпomske pt·eteпzije bi1e medusobпo ostгo koпfroпtiiaпe. Zlocini па Ba1kanu nisн
Ьi1i •·ezн1tat zast1-aпjivanja, vec Ьitni dio stгategUe. Gleni istice kako su Pгvi balkan-
ski гаt karaktei"izirali izuzetna sviicpost i bezobziпюst pt·ema civilnom stanovnistvн
koje је imalo пesrecu da zivi па podгucjima zahvaceniш ot-uzaпim sukoЬiшa. Оп de-
ta1jпo pise о cшogorskoj opsadi Skadl"a. Cmog01·ski kra1j Nikola је kao izgov01· za
osvajanje ovog grada predocio kako је u njemu sal1ranjenjedan od njegovih predaka.
Kada stt Cшogorci пapokon usli н ovaj grad, оп је Ьiо bнkvalпo па izdisaju. Civili su
g1adova1i, а sestomjesecпo bombai"diraпje i Opsada нciпi1i Sll da se t1 ve1ikom dijeJн
gi"ada пiје moglo пi zivjeti. Ove okolnosti пisu spt·ijeCilc cшogoi"ske tшре da Ю·епнн
ноЬiсајепн zestokн pljacku. Velikc sile stt, гadi cnюgorskog мрнstапја Skadra, p1"i-
dobi1e kl"alja Nikolн zајшош od scst шiliona fi-aпaka, koji је оп iskшistio da ttmiгi
svc vece пezadovoljstvo пjegoviш rezimom uпutai Сше Goic. Ocjenjujuci Drugi bal-
kaпski rat, Gleнi uocava kako је najpoucnUa lakoca s kојош su опi koji sн vodili ovaj
rat manipulirali piedstavom о пeprijatelju н glavama svojih vojnika: "Manje od me-
sec dana pre izbijanja ovog t·ata, SrЫ i Grci su se bo,.i/i па istoj strani sa Buga,.ima.
Sada su Grci i s,.ы pozvali lokalne Тш·kе da im se pridruie и zvershiflna nad bugar-
skim seljacima. Gгcka i s1pska vojska ћarale su zaleilem Makedonije i т,.akije i иЫ­
ја!е bespomocni iivalj".
Pred ћvi svjetski 1-at dvije пajnepopulamije dt"zave u Velikoj Љitaпiji bile sн
Rнsija i SrЬija. Mladobosaпci sн Sщaje,,skim atentatom 1914. potpisali presudн St·Ьi­
ji. Otac Nedeljka Cabiinovica, jednog od ateпtatoiЋ, t-adio је kao piofesioпa1пi spijl\11
za austroнgarskн policiju. Nakoп izЬijaпja гаtа SгЬiја је postala britanski savezпik.
Рt·ошiјепјеп је нЬгzо zvanicni вaziv dizave Suvia н SerЫa, posto је ргvо iшс asoci-
гalo па ropstvo i pokonюst.
Nakon tш·sko-gгckog t-ata 1919.-1921., sk1opljeпje 24. ju1a 1923. lt Lozaпi нgоv­
ш izшedн ovc dvije di"zave koji је odredivao da Gгci u Tшskoj trebaju Ьiti t·azшi­
jeпjeni za Tuгke н Gл'5koj. Fritjof Nanzeп, koшesai" Dгustva пю·оdа za izbjeglicc,
prepoшcivao је н tu svJ"hu pt·inudн, posto је sшatt"ao da је опа najefikasnija za Lts-
postavljaпje шit-a i 1jesavanje шedнetnickЉ trvljeпja. Posebni Ltgovoi" izmedн Gгcke
i Tшske predvidao је obavczпu t-azmjeпu stanovпistva od нkttpпo 1,З milioпa Gгka i
ро1а шilioпa "Turaka"- zapt-avo шus1iшапа гaznorodпog etnickog pot·ijekla. Ugov-

217
 Prikazi, osvrti, promocije
Prilozi, З l, Sarajevo, 2002., st1·. 205-290. ---
or se odnosio na sve Gгke koji zive и Anadoliji i Тrakiji, osim па stanovnike Istanb _
la prije 191 8., i na sve Tиrke u Grckoj, osim zitelja zapadne Trakije, gdje је ро tur~­
kim izvorima od 191 .699 stanovnika bilo 129.120 Turaka. Razшjena stanovnistvaj
zapocela)os krajem I:ta kada је hiljade. Grka pievezeno iz Izшiгa u G~cku. Time ј:
stanovшstvo н оЬе d1-zave postalo гelat1vno homogeno. Oko 750.000 Izbjeglica ist-
ovarivano је, poput stoke, sa svih пюgucih plovila н luke и Pit·ejи i Solunн. Iz istocne
Tшkije izbjeglice sи, kako pt·ikazuje Gleпi, isle ka zapadu "povijenih leaa pod te1-e.
tom vreca и kojima su nosm svoje stvari ili vukuCi па гasklimatanim dvoklicaтa 01/о
sto im је ostalo od iivota".
Izшedн dva svjetska гаtа balkaпske demok1-atije шniгale sнјеdпа za dгиgom, na-
koп kraceg zivota pt·ovedenog u bolesti, i bivale zamijenjeпe moпaihistickim dik-
tatшama. Ipak, nije postojala kaгaktcristicna balkaпska diktatшa. Glavпiпa drzav 11jiJ
pl'ilюda odlazila је па odbranu. NajozЬiljпф sukoЬi na Balkanи poticali sн od tcnzi-
ja izшedu gt·adskih i scoskih zajednica. Nedostatak diversifikacije и privredi i pcr-
manentaп proЬlem nezaposleпosti na selu stvarali sн od Balkana !'egion пarocito
podlozaп posljedicama smaojivanja proizvodnje u svjetskoj ckonomiji. Tridesctih
godina ХХ stoljeca ova dva proЬlema sн intezivirnoa.
Glenijevu paznju posebno zaokuplja historijat nastanka i t-azvoja oekadasnje ju-
goslaveпske d1·zavвe zajedпice. Suprotne kнltшne i politicke tt-adicije Osmanskog i
Habsbшskog caгstva Ьile stt kaпalisane u spor о priюdi njenog иstavnog uredcnja:
"Pakosne rasp1·ave oko Vidovdanskog ustava direktno su dovele do masala·a koji је
pratio raspad оЬе Jugoslavije, i prve Jugoslavije 1941., i druge Jugoslavije 1991. go-
dine ". U оЬа slucaja te katastюfe su Ьile izazvane tcktoпskiш pomjet·anjima u evrop-
skoj politici. Unutat-nji razlozi kt-aha vodili sн poгijeklo iz pe1'ioda nakoп stvaranjaju-
goslaveпske zajednicc 1918. godiпe.
Nova koпшпisticka vlast је, паkоп 1945. godine, нsшј eravala politicka i cko-
nomska s1·edstva u ашЬiсiоzпе iпdustrijske p1'ojekte, dok је zapostavljala ttlagaпja
и selo. Cilj је Ыо da se ој аса шalobrojna t-adпicka klasa naиstl'b seljastva, koje је н
ocima koшtшista Ьilo simbol zaostalosti. Od seoske t-adпe snage se ocekivalo da pri-
hvati potciпjeпi polozaj, da proizvodi dovoljпo hraпe da Ьi se zadovoljile potrebe svc
brojnijeg proleterijata. Ovo se pt·avilo primjeпjivalo tt svim komиnistickiш zemlja-
ma na Balkanu.
Komuпisticka partUa и Jиgoslaviji је, pored fedeiativnog шedenja zemlje, bila
ш·gaпiziгana na principtt ''demokratskog centralizma ". Ona је donosila odlt~ke kojc је
baza tt·ebala izvisavati bez pogovшa. Srbi, Hrvati i Bosпjaci sti se slagali dosta dobro
tokom titoistickog peiioda, ali је nasilje na Kosovu uvijek Ьilo pl'isиtno. Rankovicev
Ieziш drzavпog tегога na Kosovu bio је pocetak najznacajnijeg pokтeta и "poslerat-
noj igJ'i koju su kOJ-aktaisale dramaticne pmmene и politickom i ivotu tog r·egiona".
Aleksaпdaг Raпkovic је licno Ыо mапје sipski пacionalista, а vise faпatican "zmitar-

218
 Pгikaz i, osvrti, promocije
Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 205-290.

ista ". Gleпi ukazuje da se u sustiпi пacionalnog pitanja Jugoslavije пalazila zagon-
etka: status Ht·vata kao шапјiпе н Jugoslaviji i status St·ba kao mапјiпе u Нrvatskoj.
Tito је, ро пјеnш, bio skloп da svaki oЫik nacionalnog saпюpotvrdivanja vidi kao
inllel'eпtnu prijetпjtt drzavi. Uшjesto da dozvoli davanjc oduska legitimniш iZl'aziшa
пacioпalnog ideпtiteta , njegov omiljeпi пacin tjesavanja tog ргоЬlсmа Ьiо је gusenje
nacionalnog identiteta, ili, и ciljн njegovog sнzЬijanja, suprostavljaпje jednog nacio-
nalizшa drugoш.
Pad konшпizшa 1989. oznacio је pocetak nove ere. Konшnisticka Ьirokracija
koja је sirom Evrope silazila sa vlasti пalazila је nacin da sc prilagodi novim uslovi-
ma, cuvajнCi pгivilegije, uprkos izazovima politicke i pt·ivredne konkurencjje. U Jн­
goslaviji је adut Ьiо agt·esivni пacioпalizaш. Slobodaп Milosevic, "taj tuini za,,is-
nik od v!asti ", pronasao је novu dt·ogta i pojavio se и novoj ulozi ыpskog soviпiste:
"Та то gde komunisti nisu postali nacionalisti, kao и Hrvatskoj, umesto njih Ьi dosao
neko drugi". Za t-azliku od veciпe balkaпskih kriza u ХХ stoljecu, velike sile, ро
шisljenjн анtша, пisu izazivale t·atove н Hrvatskoj, BiH i па Kosovu. Kada sн se,
medнtiщ i u njih od 1991. tгapavo uшijesale, ове su cesto samo pogoгsavale sitнaci­
ju. Uloga velikih sila ostaje pl'edmet t·asprava. Gleni је, tt cjelini, veoma pesiшisticaп
u pogledu balkaвskog staпja. Оп zakljucuje da се se, ukoliko velike si\e (pod svo-
jiш noviш netttralпim imenoш: "medunarodna zajednica ") ne uloze velika st·edstva
tt ovaj region, patnje balkaпskih zeшalja siguшo пastaviti tokom пагеdвih nekoJjko
deceпija XXI stoljeca. Odgovoшi рнt regenet-acijc, rekonstшkcije ј povt·atka "izgu-
bljeniћ regiona" Evl'opi bice dug i шukottpaв.
Nova saznaпja, iskustva, kao ј tcznje ka пeideologiziгanim pogledima na his-
tol'ijske tokove koji su deteпniпiгali sнdЬiпu balkanskog prostoгa, шodificiгajн sh-
vatanje pгohujalog t-azdoЬija i otkrivajн zanemaгeпc sadriaje. ЋеЬа omogнciti stvar-
вo sazпanje. Peгmanentпo pгopitivanje vremcna, uz cнvanje od zaшki akadeшskog
trivjjalizшa i histoгUskog voajeгizma, гаzЬiја stereotipne i dogmatske historiograf-
ske radovc piezasicene faktogl'afijoш, ali siюmasne duhom. Zaniшljiva, inspit-ativпa
kпjiga Mise Gleпija, nasta\a ва bazj koвsultil'anja impl'esivnog fonda litet-atшe, пa­
pisanajednostavпo i pregledtю, bicc izazovno stivo пе sашо za sit1.1 citalackн puЬiikн
vec i пezaobilazni prit1.1cпik za strucпi dio javпosti.•
Safet Bandzovic

219