Владавина уставобранитеља је други назив за владавину кнеза Александра
Карађорђевића (1842.-1858.). Уставобранитељи- политичари који су се залагали за поштовање Устава, а тиме и за ограничену власт српског кнеза. Уставобранитељи су деловали кроз Државни савет, са којим је према Уставу кнез морао да дели власт.
Истакнути уставобранитељи били су: Тома Вучић Перишић, Аврам Петронијевић, Илија Гарашанин и други.
Уставобранитељи су заслужни за одлазак са власти кнеза Михаила Обреновића и за долазак
на власт кнеза Александра Карађорђевића. Кнез Михаило Обреновић је протеран са власти након Вучићеве буне. (Буну је подигао Тома Вучић Перишић). Кнез Александар Карађорђевић влада у сенци уставобранитеља.
Одлике владавине уставобранитеља:
Модернизација Србије Београд постаје главни град уместо Крагујевца Основан је Народни музеј у Београду (културна институција од великог значаја) Основано је Друштво српске словесности (претеча Српске академије наука и уметности) 1844. донет је ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК, којим су утврђена права и обавезе грађана кнежевине Србије. 1844.- Илија Гарашанин пише НАЧЕРТАНИЈЕ. То је први српски спољнополитички програм. Начертанијем се као циљ српске политике задаје уједињење свих Срба у једну државу. То уједињење би подразумевало припајање Црне Горе, Босне и Херцеговине и Старе Србије већ постојећој кнежевини Србији. (Стара Србија обухвата територије Санџака, Косова и Метохије и северне Македоније са Скопљем.)