1. Vitamin D se sintetiše u koži pod dejstvom toplote i ultravioletnog zračenja.

Postoje dva
hemijski različita oblika čistog vitamina D, prirodnog jedinjenja:
a) vitamin D3, vitamin D2
b) holekalciferol, ergokarciferol
c) oba odgovora su tačna

2. Optimalni, serumski nivo vitamina 25(OH)D iznosi:

a) >75 mmol/L (30 ng/mL)
b) >50 mmol/L (20 ng/mL)

3. Prema Američkoj asocijaciji endokrinologa, preporučen dnevni unos vitamina D od 1000 -

2000 IU/dnevno, je potrebno, kako bi nivo 25(OH)D u serumu bio optimalan.
a) Tačno
b) Netčno

4. Bez rizika od neželjenih efekata može se dati doza od 4000 IU/d.

a) Tačno
b) Netačno

5. Značaj primene vitamina D u terapiji osteoporoze:

a) Vitamin D je neophodan za apsorpciju kalcijuma
b) Nedovoljnost vitamina D je veoma zastupljena među postmenopauznim ženama
c) Pokazano je da suplementacija vitaminom D smanjuje rizik od preloma i padova
d) Komplijansa sa terapijom vitaminom D doprinosi većem smanjenju rizika od preloma
e) Svi odgovori su tačni

6. Koji je glavni izvor produkcije vitamina D?

a) Izlaganje suncu
b) Unos hranom
c) Uzimanje suplemenata
7. Unos vitamina D hranom predstavlja jak izvor ovog vitamina
a) Tačno
b) Netačno

8. Koliko procenata Vitamina D se može stvoriti putem izlaganja suncu?

a) 20-40 %
b) 40-80 %
c) 50-90 %
9. Nivo vitamina D u serumu koji je manji od 30 ng/ml se smatra za nedovoljnost vitamina D.
a) Tačno
b) Netačno
10. Serumska koncentracija 25(OH)D, glavnog cirkulišućeg metabolita vitamina D, je tačan
funkcijski indikator statusa vitamina D
a) Tačno
b) Netačno
11. Receptori za vitamin D (VDR) se nalaze u gotovo svim tkivima u organizmu.
a) Tačno
b) Netačno
12. Komplikacije povezane sa nedostatkom vitamina D su:
a) Frakture
b) Padovi
c) Kardiovaskularna oboljenja
d) Karcinom
e) Kognitivne funkcije
f) Dijabetes melitus
g) Depresija
h) Imunitet i infekcija
i) Sve navedeno
13. Da li kreme sa zaštitnim faktorom mogu umanjiti produkciju vitamina D u koži?
a) Da
b) Ne
14. Na deficit vitamina D pomisliti kod osoba sa:
a) Dijarejom
b) Povraćanjem
c) Krvarenjem
d) Frakturama
15. Da li sa starenjem koža ima povećanu mogućnost sinteze vitamina D?
a) Da
b) Ne
16. Da li je komplijansa uzimanja vitamina D kroz suplemente kod pacijenata:
a) Dobra
b) Loša
17. Vitamin D i imunitet:
a) Vitamin D ima ulogu da modulira aktivnost urođenog i stečenog imuniteta
b) Receptori za Vitamin D (VDR) se nalaze na površini ćelija imunog Sistema
 c) Oba odgovora su tačna
18. Brojnim studijama je dokazano da se suplemetacijom vitaminom D smanjuje rizik od akutnih
respiratornih infekcija.
a) Tačno
b) Netačno
19. COVID-19 nastaje, pored virulencije virusa i oslobađanjem pro-inflamatornih citokina –
Vitamin D modulira odgovor makrofaga, sprečavajući ih da oslobode previše inflamatornih
citokina i hemokina.
a) Tačno
b) Netačno
20. Vitamin D i COVID 19:
a) Vitamin D neće sprečiti infekciju virusom COVID 19, ali može uticati na tok i ishod bolesti
b) Vitamin D hoće sprečiti infekciju virusom COVID 19

21. Niski nivoi vitamina D povećavaju rizik od visokih vrednosti CRP-a, koji je povezan sa težinom
kliničke slike
a) Tačno
b) Netačno

22. Vitamin D modulira prekomernu aktivaciju stečenog imuniteta, što ublažava citokinsku oluju
i smanjuje rizik od komplikacija, naročito kod starijih pacijenata
a) Tačno
b) Netačno

23. Vitamin D i Covid 19: Vitamin D modulira ekspresiju ACE2 receptora. Pojačana ACE2
ekspresija štiti od akutnog oštećenja pluća.
a) Tačno
b) Netačno

24. Postizanje optimalne koncentracije kalcijuma zavisi od nadoknade vitaminom D i postizanja

odgovarajućeg nivoa u cirkulaciji

a) Tačno

b) Netačno

25. Osteoporoza predstavlja:

a) sistemsko metaboličko oboljenje skeleta koje dovodi do gubljenja mineralne gustine

kosti (smanjenja kostne mase) i poremećaja njene mikroarhitekture do kritičnog nivoa, a
predisponira nastanku spontanih tj. patoloških preloma.

b) Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (WHO), osteoporoza je bolest kod koje
kosti postaju krhke i slabe, što dovodi do povećanog rizika od nastanka fraktura.

c) Svi odgovori su tačni

26. Procenjeno je da u svetu osteoporotične frakture nastaju:

a) Svaka deseta žena dobije prelom kao posledicu osteoporoze

b) Svaka treća žena i svaki peti muškarac posle 50. godine života dobije prelom kao
posledicu osteoporoze

c) Svaki drugi muškarac posle 50. godine života dobije prelom kao posledicu osteoporoze

27. Osobe sa osteoporozom mogu doživeti prelom tokom svakodnevnih aktivnosti, čak i nakon
blagog pada ili pada sa stojeće visine.

a) Tačno

b) Netačno

28. Kod pacijenata sa osteoporozom:

a) ne postoje specifični simptomi i znaci dok ne dodje do pojave patološke frakture zbog
čega je i dobila naziv tzv “nema bolest” (silent disease).

b) Postoje specifični simptomi i znaci

29. Najčešća mesta nastanka patoloških fraktura su:

a) ručni zglob, nadlaktica, kuk, vrat butne kosti i kičma

b) skočni zglob, prsti šake,

30. Kao posledica patoloških fraktura dolazi do:

a) pojave jakog bola,

b) onesposobljavanja odredjenih funkcija,

c) lošijeg kvaliteta života,

d) a povremeno čak i smrtnog ishoda

e) svi odgovori su tačni

31. Nalaz i vrednost T scora za osteopeniju (zaokruži tačan odgovor):

a) T score od -1 do -2.5

b) T score od -2 do -2.5

32. Nalaz i vrednost T scora za osteoporozu (zaokruži tačan odgovor):

a) T score <-2.5

b) T score <-3.5
33. Nalaz i vrednost T scora za tešku osteoporozu (zaokruži tačan odgovor):

a) T score <-3.5 sa postojećom frakturom

b) T score <-2.5 sa postojećom frakturom

c) T score <-3.5 bez postojeće frakture

34. Prema etiologiji osteoporoza se deli na primarnu, sekundarnu i urođenu:

a) Tačno

b) Netačno

35. PRIMARNA OSTEOPOROZA može biti:

a) Postmenopauzalna (tip I)

b) Senilna (tip II)

c) Idiopatska osteoporoza (kod dece i kod odraslih)

d) Svi odgovori su tačni

e) Tačni su odgovori pod a) i b)

36. SEKUNDARNA OSTEOPOROZA se javlja:

a) U okviru endokrinih bolesti

b) Jatrogena (upotrebom određenih lekova)

c) Hronična zapaljenska oboljenja (reumatoidni artritis, ankilozirajući spondilitis)

d) Hematološka oboljenja

e) Dugotrajna imobilizacija

f) Hronične bolesti creva i gastrektomija

g) Svi odgovori su tačni

37. Koje su ključne osobine osteoporoze:

a) standardni laboratorijski testovi koji odstupaju od referentnih vrednosti

b) ukupna aktivnost alkalne fosfataze u normalnim granicama

c) podmukli gubitak koštane mase i jačine najčešće je povezana sa frakturama i rezultira

hroničnim bolom, gubitkom autonomije i povećanim mortalitetom
38. Faktor rizika za osteoporozu nije:

a) deficit estrogena

b) rana menopauza (< 45 god.);

c) terapija acetil salicilnom kiselinom

d) terapija kortikosteridima (7,5 mg/dan 12 meseci ili više);

e) mala telesna masa

f) dugotrajna imobilizacija,

g) Cushingov sindrom

39. Žene u postmenopauzi nisu izložene visokom riziku za razvoj osteoporoze

a) Tačno

b) Netačno

40. Deficit kog hormona se javlja kako menstrualni ciklus prestaje, pa razgradnja kosti počinje da
prevazilazi formiranje kostiju?

a) Estrogen

b) Parathormon

c) Tireoidni hormon

41. Svi stariji od 50 godina koji su prethodno imali prelom su u:

a) dvostruko većem riziku od budućeg preloma u odnosu na nekoga ko nije imao prelom .

b) Trostruko većem riziku od budućeg preloma u odnosu na nekoga ko nije imao prelom

c) Nisu u većem riziku

42. Porodična anamneza. Ako su roditelji imali frakture kuka ili im je dijagnostikovana
osteoporoza:

a) Postoji veći rizik za osteoporozu

b) Postoji manji rizik za osteoporozu

43. Terapija kojim lekovima je najčešći uzrok osteoporoze izazvane lekovima:

a) Glukokortikoidima
 b) NSAIL

c) Imunosupresivi

44. Što se ranije dogodi menopauza, to će biti manja gustina kostiju kasnije u životu.

a) Tačno

b) Netačno

45. Denzitometrija je jedini pouzdani način u ranoj dijagnostici osteoporoze

a) Tačno

b) Netačno

46. Dvoenergetska apsorpciometrija X-zracima (DEXA):

a) procenjuje vrednosti BMD-a, odnosno mineralne koštane gustine i izračunava T scor

b) procenjuje stepen oštećenja koštane strukture

47. T scor je:

a) procena koštane gustine u odnosu na koštanu masu kod zdravih žena sa 25 godina života

b) procena koštane gustine u odnosu na koštanu masu kod zdravih žena sa 45 godina života

48. Merenje koštane gustine pomoću osteodenzitometrije (DXA) :

a) traje samo nekoliko minuta, bezbolno je i neinvazivno

b) traje 30 minuta, bezbolno je i neinvazivno

c) je invazivna metoda merenja koštane gustine

49. Dxa ili osteodenzitometrijom standardno se snima:

a) levi kuk i predeo slabinske kičme od 1. do 4. lumbalnog pršljena.

b) predeo vratne kičme i butna kost

50. Sve žene starije od 65 godina i muškarci preko 70 godina treba da urade Dxa scan, nevezano
od faktora rizika za prelom, kao i postmenopauzalne žene i muškarci starosti 50-69 godina sa
prisutnim faktorima rizika, bez preloma, radi postavljanja dijagnozu osteoporoze.

a) Tačno

b) Netačno