Test pitanja 99

XI
BOLESTI ENDOKRINOG SISTEMA
100 Bolesti kopitara

Zaokružite tačan odgovor (max. 1 poen)

1. Diabetes insipidus se karakteriše polidipsijom i poliurijom, pri

čemu je specifična težina urina:
a) normalna
b) veća od 1,040
c) neznatno ispod 1,030
d) manja od 1,010

2. Za vreme testa uskraćivanja vode kod konja sa diabetes insipi-

dusom dolazi do:
a) povećanja specifične težine urina
b) smanjenja specifične težine urina
c) povećanja koncentracije ADH
d) koncentracija ADH se ne menja

3. Lečenje diabetes insipidusa se svodi na:

a) nadoknadu tečnosti i elektrolita
b) supstituciju dopamina
c) primenu dezmopresina
d) primenu insulina

4. Kod pacijenata sa psihogenim diabetes insipidusom za vreme te-

sta uskraćivanja vode dolazi do:
a) ispoljavanja nervnih simptoma
b) povećanja specifične težine urina
c) smanjenja specifične težine urina
d) specifična težina urina se ne menja

5. Glavni glukokortikosteroidi kod konja su:

a) kortizol i kortikosteron
b) kortikosteron i deksametazon
c) prednizon i prednizolon
d) kortizol i metilprednizolon

6. Simptomi insuficijencije kore nadbubrežne žlezde su relativno

nespecifični. Laboratorijskim pregledom krvi se kod obolelih ko-
nja otkriva:
a) hiponatriemija, hipohloremija, hiperkaliemija i hipoglikemija
b) hipernatriemija, hiperhloremija, hipokaliemija i hipokalciemija
c) hiperglikemija, hiperkaliemija i metabolička acidoza
d) hiperkaliemija, hiperglikemija i hiperfosfatemija
 Test pitanja 101

7. U dijagnostici insuficijencije kore nadbubrežne žlezde koristi se:

a) test uskraćivanja vode
b) test opterećenja adrenokortikotropnim hormonom
c) test opterećenja antidiuretičkim hormonom i kosintropinom
d) deksametazon supresioni test

8. U terapiji insuficijencije kore nadbubrežne žlezde koristi se:

a) supstitucija ACTH
b) supstitucija ADH
c) primena prednizolona
d) intravenska nadoknada kalijuma

9. Uzrok hiperadrenokorticizma kod konja je uglavnom:

a) dugotrajna terapijska primena glukokortikoida
b) tumor srednjeg režnja hipofize
c) tumor zadnjeg režnja hipofize
d) tumor nadbubrežne žlezde

10. U kliničkoj slici hiperadrenokorticizma se:

a) uglavnom uočavaju nespecifični simptomi: apatija, letargija i mr-
šavljenje
b) pored nespecifičnih simtoma uočava polidipsija, poliurija, hiper-
glikemija i glukozurija
c) pored nespecifičnih simptoma uočava polidipsija, poliurija i hi-
poglikemija
d) uočavaju samo promene na koži, hirzutizam, intenzivan svrab i
hiperhidracija

11. U dijagnostici hiperadrenokorticizma veliki značaj ima:

a) bazalna koncentracija kortizola u krvnom serumu
b) deksametazon supresioni test
c) ACTH stimulacioni test
d) test uskraćivanja vode

12. U dijagnostici hiperadrenokorticizma, pored uobičajenih testova

dodatni značaj ima:
a) test opterećenja glukozom
b) test opterećenja insulinom
c) test opterećenja vodom
d) test opterećenja adrenokortikotropnim hormonom
102 Bolesti kopitara

13. Terapija hiperadrenokorticizma se svodi na:

a) hirurško uklanjanje tumora
b) primenu dopaminergičnih lekova
c) primenu blokatora kalcijumovih kanala
d) primenu beta-blokatora

14. Privremeno poboljšanje i usporavanje toka bolesti kod konja sa

hiperadrenokorticizmom postiže se:
a) primenom imipramina
b) primenom ciproheptadina
c) primenom kosintropina
d) primenom vinkristina

15. Lek izbora u terapiji hiperadrenokorticizma konja je:

a) cimetidin
b) pergolid
c) prednizolon
d) enalapril

16. Feohromocitom je:

a) melanom sa izuzetno retkim metastazama
b) tumor srži nadbubrežne žlezde
c) tumor hipofize
d) tumor kože koji se karakteriše hiperpigmentacijom

17. Funkcionalni feohromocitom se karakteriše:

a) parasimpatikotoniijom
b) pojačanom produkcijom kateholamina
c) pojačanom produkcijom mineralokortikosteroida
d) nespecifičnim kliničkim simptomima

18. Insulin-zavisni dijabetes konja najčešće je opisivan u vezi sa:

a) juvenilnom atrofijom pankreasa
b) tumorom β-ćelija pankreasa
c) migracijom larvi Strongylus equinus i Strongylus edentatus
d) sistemskim lupus eritematozusom

19. Tipičan primer insulin-nezavisnog dijabetesa opisan je:

a) kod konja sa hroničnim pankreatitisom
b) kod konja sa urođenim nedostatkom glukozo-6 fosfataze
c) kod gojaznijih ponija
d) kod anorektičnih kvotera
 Test pitanja 103

20. Terapija primarnog dijabetesa se svodi na:

a) primenu dopaminergičnih lekova
b) primenu insulina
c) uklanjanje uzoka
d) dijetalni režim ishrane

21. Najčešći oblik dijabetes melitusa kod konja je:

a) primarni dijabetes
b) sekundarni dijabetes u vezi sa tumorima srednjeg režnja hipofize
c) sekundarni dijabetes u vezi sa hipofunkcijom nadbubrežne žlezde
d) gestacioni dijabetes

22. Gestacioni dijabetes se javlja kao posledica:

a) iscrpljivanja organizma u toku graviditeta prvenstveno kod kahe-
ktičnih životinja
b) fiziološke adaptacije organizma na povećane potrebe fetusa u po-
slednjem trimestru graviditeta
c) povećane produkcije fetalnog kortizola u poslednjoj trećini gravi-
diteta
d) povećano oslobađanja fetalnog hormona rasta u poslednjoj
trećini graviditeta

23. Bez obzira na tip dijabetesa, kod konja sa šećernom bolešću se u

kliničkoj slici najčešće zapaža:
a) hiperglikemija, polidipsija, poliurija i polifagija
b) polidipsija, poliurija i smanjena specifična težina urina
c) glukozurija, hematurija, anoreksija i mršavljenje
d) hipoglikemija, hipodipsija i polakiurija

24. Kao komplikacija dijabetes melitusa i hiperadrenokorticizma kod

konja se ponekad zapaža
a) osteoporoza sa osteomalacijom
b) osteomijelitis
c) laminitis
d) idiopatski sinovijalitis

25. U dijagnostici dijabetes melitusa pored određivanja koncentracije

glukoze u serumu veliki značaj ima:
a) test uskraćivanja vode
b) test opterećenja glukozom
c) kosintropin stimulacioni test
d) ultrazvučni pregled pankreasa
104 Bolesti kopitara

26. Insulin nezavisni dijabetes izazvan feohromocitomom može se

uspešno lečiti:
a) pergolid mesilatom ili ciproheptadinom
b) protamin cink insulinom
c) vinkristinom
d) hirurškim uklanjanjem feohromocitoma

27. U terapiji insulin nezavisnog dijabetesa u vezi sa adenomom

srednjeg režnja hipofize indikovana je:
a) primena pergolid mesilata ili ciproheptadina
b) primena protamin cink insulina umesto običnog insulina
c) primena vinkristina i zračenje
d) hirurško uklanjanje adenoma

28. Terapija insulin zavisnog dijabetesa obično počinje:

a) promenom režima ishrane i uskraćivanjem ugljenohidratnih
hraniva
b) primenom insulina u dozi od 0,5-1 IJ/kg telesne mase uz kasnije
povećanje doze u slučaju potrebe
c) primenom insulina u dozi od 8-10 IJ/kg telesne mase uz kasnije
smanjivanje doze u slučaju potrebe
d) infuzijom 10% rastvora glukoze u dozi od 2-10 ml/kg telesne
mase, uz dodataka B vitamina

29. Primarna hipotireoza konja obično se javlja kao posledica:

a) degenerativnih i/ili inflamatornih promena u tireodinoj žlezdi
b) adenoma hipofize
c) smanjenog oslobađanja TSH
d) odsustva TRH

30. Sekundarna hipotireoza najčešće se javlja kao posledica:

a) nedostatka joda i selena
b) poremećaja stvaranja TSH i/ili TRH
c) autoimunog tireoiditisa
d) degeneracije štitaste žlezde usled migracije larvi strongiloida

31. U kliničkoj slici hipotireoze kod odraslih konja obično zapažamo:

a) gojaznost, nezainteresovanost i bradikardiju
b) hiperaktivnost, nervozu i mršavljenje
c) miksedem, tahikardiju, aritmije
d) polidipsiju, poliuriju, polifagiju
 Test pitanja 105

32. U dijagnozi hipotireoze uz određivanje bazalne koncentracije T3

i T4 veliki značaj ima:
a) određivanje koncentracije joda u krvi
b) TSH stimulacioni test
c) ACTH stimulacioni test
d) ultrazvučni pregled tireoideje

33. U terapiji hipertireoidizma kod konja indikovana je:

a) tireoidektomija
b) primena karbimazola
c) primena ciproheptadina
d) primena jodiranog kazeina

34. Sa pojavom strume kod konja dovode se u vezu glikozinolati,

sastojci biljaka iz familije:
a) Caryophylaceae
b) Brasicaceae
c) Ranunculaceae
d) Poaceae

35. Pojava strume kod konja se često dovodi u vezu sa primenom:

a) karbimazola, trimetoprima i salicilne kiseline
b) tiouracila, sulfonamida i paraaminobenzojeve kiseline
c) kalijum jodida, kobalamina i folne kiseline
d) rifampicina, bacitracina i citozina

36. Gušavost novorođene ždrebadi obično se dovodi u vezu sa:

a) deficitom joda u ishrani gravidnih kobila
b) viškom joda u ishrani gravidnih kobila
c) ishranom ždrebnih kobila strumogenim biljkama
d) malformacijama hipofize kod novorođene ždrebadi

37. U slučaju potvrđene hipotireoze indikovana je:

a) supstitucija joda i selena
b) supstitucija T3
c) supstitucija tiroksina
d) primena lekova koji povećavaju oslobađanje TRH i TSH

38. Osnovna uloga parathormona je:

a) da obezbedi normalno deponovanje kalcijuma u kostima
b) da održi koncentraciju kalcijuma u krvi u normalnim granicama
c) da održi normalan odnos između kalcijuma i fosfora u krvi
d) da omogući adekvatnu apsorpciju kalcijuma iz digestivnog trakta
106 Bolesti kopitara

39. Milerova ili vodeničarska bolest – tzv. velika glava (big head),
kod konja se obično dovodi u vezu sa:
a) primarnim hiperparatireoidizmom
b) sekundarnim hiperparatireiodizmom
c) ishranom hranom koja sadrži višak kalcijuma u odnosu na fosfor
d) deficitom vitamina D

40. Višak fosfora u odnosu na kalcijum u ishrani konja dovodi se u

vezu sa periostalnim avulzijama i subepifiznim mikrofrakturama,
koje se obično opisuju kao:
a) šinbajn
b) osteohondroza
c) osteoporoza
d) sekundarni hiperparatireoidizam

41. Bolno žvakanje konja zbog resorpcije lamine dure koja okružuje
zube, sa bilateralno simetričnim facijalnim oteklinama, ukazuje
na:
a) zazubice
b) primarni hipotireoidizam
c) sekundarni hiperparatireoidizam
d) periodontitis

42. Primarni hiperparatireoidizam je poremećaj kod konja koji se ka-

rakteriše povećanom produkcijom PTH. Uglavnom se dijagno-
stikuje na osnovu:
a) perzistentne hipokalciemije i hiperfosfatemije
b) perzistentne hiperkalciemije i hipofosfatemije
c) perzistentne hipomagneziemije i hiperkalciemije
d) testa opterećenja tireotropnim hormonom

43. Povećanjem dužine dnevnog svetla kod kobila se podstiče:

a) povećano oslobađanje melatonina
b) povećano oslobađanje GnRH
c) smanjeno oslobađanje FSH i LH
d) skraćivanje polnog ciklusa

44. Hipofunkcija jajnika se kod kobila najčešće karakteriše:

a) anestrijom i povećanom koncentracijom progesterona u krvi
b) povećanim oslobađanjem estrogena i odsustvom progesterona
c) povećanim oslobađanjem gonadostimulina
d) apsolutnim odsustvom gonadostimulina i estrogena
 Test pitanja 107

45. Hiperfunkcija semenika kod pastuva obično se karakteriše:

a) mršavljenjem, hiperhidrozom i hirzutizmom
b) povećanim apetitom i hipertrofijom mišića
c) ubrzanim rastom mišićne mase, pojačanim libidom i aspermijom
d) nervozom, razdražljivošću, mršavljenjem i agresivnošću

46. Metabolički sindrom konja se karakteriše:

a) oboljenjem koronarnih krvnih sudova i dijabetes melitusom tip 2
b) polidipsijom, poliurijom i polifagijom
c) regionalnim deponovanjem masnog tkiva, rezistencijom na
insulin i predispozicijom za pojavu laminitisa
d) hiperadrenokorticizmom, hiperinsulinemijom, hiperglikemijom i
glukozurijom

47. Regionalno deponovanje masnog tkiva kod metaboličkog sin-

droma konja podrazumeva pojavu potkožnih masnih naslaga:
a) u predelu vrata i oko korena repa
b) u predelu slabina, sapi i na stomaku
c) u predelu grudi, na grebenu i prsima
d) u predelu leđa, na sapima i butinama

48. Najkorisniji parametri za dijagnozu metaboličkog sindroma konja

su:
a) koncentracija triglicerida i ukupnih lipida
b) koncentracija lektina, adiponektina i rezistina
c) koncentracija glukoze i insulina
d) koncentracija tiroksina i fruktozamina

49. Na metabolički sindrom konja, pored ocene telesne kondicije,

ukazuje ocena regionalnih naslaga masnog tkiva po Karteru od:
a) 0-1
b) 2-5
c) 4-6
d) 7-9

50. Kod konja sa metaboličkim sindromom potvrđeni su terapijski

efekti:
a) levotiroksina i metformina
b) insulina i fluniksin meglumina
c) pioglitazona i rosiglitazona
d) sulfoniluree, repaglinida i nateglinida
108 Bolesti kopitara

Zaokružite tačne odgovore (max. 2 poena)

51. Kod odraslih konja se pojava strume često dovodi u vezu sa (4):
a) traumatskim faktorima – prvenstveno zatezanjem ulara
b) trombozom v. jugularis
c) ingestijom biljaka iz famiije Brassicaceae
d) trovanjem tiouracilom i paraminobenzoevom kiselinom
e) trovanjem glikozinolatima
f) dugotrajnom primenom ili predoziranjem sulfonamida

52. Kod odraslih konja se pojava strume ne dovodi u vezu sa (2):

a) traumatskim faktorima –preteranim zatezanjem ulara
b) trombozom v. jugularis
c) ingestijom biljaka iz famiije Brassicaceae
d) trovanjem tiouracilom i paraaminobenzoevom kiselinom
e) zrovanjem glikozinolatima
f) dugotrajnom primenom ili predoziranjem sulfonamida

53. Sa hipotireozom se često dovodi u vezu (3):

a) prevremeno rađanje avitalne ždrebadi
b) neonatalna septikemija
c) sindrom narušene adaptacije novorođene ždrebadi
d) prognacija i kontrakture tetiva na prednjim ekstremitetima
e) malformacije karpalnih i tarzalnih kostiju
f) retencija mekonijuma kod novorođene ždrebadi

54. Karakteristični znaci metaboličkog sindroma konja su:

a) hipotireoidizam, hiperglikemija i laminitis
b) prisustvo regionalnih naslaga masnog tkiva u korenu repa i oko
vimena i prepucijuma
c) prisustvo regionalnih naslaga masnog tkiva na vratu (kresta) i
iza ramenog zgloba
d) gojaznost, hiperinsulinemija i predispozicija za laminitis
e) gojaznost, bačvast abdomen i široke cepane sapi
f) hiperkortizolizam, hiperglikemija i glukozurija

Upišite ispuštene reči u rečenici (max. 2 poena)

55. Diabetes insipidus se karakteriše ____________, ____________

i specifičnom težinom urina koja ne prelazi_________________.
 Test pitanja 109

56. Izostanak povećanja specifične težine urina u testu uskraćivanja

vode kod konja ukazuje na_____________________________ili
____________________________________________________

57. Za potvrđivanje hipoadrenokorticizma kod konja koristi se

____________________test, za razliku od hiperadrenokorticizma
koji potvrđujemo testom________________________________.

58. Pojava strume kod konja se obično dovodi u vezu sa ingestijom

biljaka iz familije______________ ili primenom _____________
i ___________________________________________________.

59. Izostanak povećanja specifične težine urina u testu uskraćivanja

vode nakon aplikacije ADH ukazuje na____________________ i
__________________________________tip diabetes insipidusa.

60. Kušingova bolest kod konja se funkcionalno karakteriše

_________________, kao posledica tumora ________________.

Povežite pitanja i odgovore (max. 2 poena)

61. Povežite simptom sa poremećajem endokrinog sistema konja

1. Poliurija i polidipsija Hipertireoidizam

2. Gojaznost Diabetes mellitus
3. Hirzutizam Diabetes insipidus
4. Nervoza i hiperaktivnost Hiperadrenokorticizam

62. Povežite nalaz sa poremećajem endokrinog sistema konja

1. Hiperinsulinemija Hiperparatireoidizam
2. Hiperkalciemija Hiperadrenokorticizam
3. Hipofosfatemija Diabetes melitus
4. Hiperglikemija Diabetes insipidus

63. Povežite poremećaj endokrinog sistema i test kojim se potvrđuje

1. Diabetes insipidus Test opterećenja glukozom

2. Hiperadrenokorticizam Test uskraćivanja vode
3. Hipoadrenokorticizam ACTH stimulacioni test
4. Diabetes mellitus Deksametazon supresioni test
110 Bolesti kopitara

64. Povežite poremećaj endokrinog sistema i način kojim se leči

1. Hipotireodizam Karbimazol
2. Hiperadrenokorticizam Prednizolon
3. Hipoadrenokorticizam Levotiroksin
4. Hipertireoidizam Ciproheptadin

65. Povežite poremećaj endokrinog sistema i način kojim se leči

1. Diabetes mellitus tip 2 Metformin

2. Hipoadrenokorticizam Prednizolon
3. Feohromocitom Hirurška intervencija
4. Sekundarni hiperparatireoidizam Korekcija obroka

66. Povežite poremećaj endokrinog sistema koji se dovode u vezu sa

poremećajem lokomotornih funkcija – pojavom hromosti konja

1. Hipoadrenokorticizam Laminitis
2. Hipotireoidizam Urođene anomalije
3. Hiperinsulinemija Rabdomioliza
4. Sekundarni hiperparatireoidizam Promene na kostima

67. Povežite metabolički poremećaj sa kliničkim simptomima

1. Metabolički sindrom Gojaznost

2. Hipotireoidizam Polidipsija
3. Hiperadrenokorticizam Poliurija
4. Diabetes mellitus Laminitis

68. Povežite nazive istog značenja

Dijabetes tip 1
Primarni diabetes Insulin zavisni diabetes
Sekundarni diabetes Insulin nezavisni diabetes
Dijabetes tip 2

69. Povežite endokrino oboljenje sa kliničkom slikom bolesti

1. Diabetes insipidus Kolike, ileus

2. Hipertireoidizam Polidipsija
3. Feohromocitom Poliurija
4. Kušingova bolest Tahikardija
 Test pitanja 111

XII

BOLESTI KOŽE
112 Bolesti kopitara

Zaokružite tačan odgovor (max. 1 poen)

1. Epidermolysis bullosa se karakterišu pojavom plikova po koži

nakon najmanjih trauma, čijim pucanjem nastaju erozije. Javlja se
najčešće kod:
a) arabera
b) belgijskog hladnokrvnjaka
c) engleskog punokrvnjaka
d) albino konja

2. Epitheliogenesis imperfecta je nasledno oboljenje kože ždrebadi,

koje se karakteriše defektom epidermisa najčešće:
a) na mukokutanim prelazima, naročito u uglovima usana
b) na unutrašnjoj strani i vrhovima ušnih školjki
c) na nogama ispod karpalnog i tarzalnog zgloba
d) na plantarnoj strani kičica

3. Lavender sindrom je nasledno oboljenje koje se karakteriše:

a) urođenim nedostatkom pigmenta na usnama kod lipicanera
b) bledo ljubičastom dlakom kod ždrebadi rase araber
c) svetlo krem bojom dlake kod palomino konja
d) tzv. overo belim poljima na stomaku kod pinta

4. Letalna dilucija dlačnog pokrivača (engl. coat color dilution

lethal – CCDL) je nasledno oboljenje ždrebadi:
a) pinta i apaluza
b) šagija arabera
c) egipatskih linija arabera
d) belgijskog hladnokrvnjaka

5. Leukoderma (hipopigmentacija kože) i leukotrihija (hipopigmen-

tacija dlake) najčešće se zapaža kod:
a) arabera
b) andaluzijskih konja
c) pinta
d) šetland ponija

6. Fotodermatis se prvenstveno karakteriše promenama na:

a) koži i sluzokožama, naročito očima
b) koži leđa i sapi
c) nepigmentiranim delovima nogu i glave
d) delovima kože izloženim kontaktu sa fotodinamičkim materijama
 Test pitanja 113

7. Fododermatitis se javlja kao posledica izlaganja kože ultravio-

letnim zracima u vezi sa akumulacijom fotodinamičkih supstan-
cija u koži. U najvažnije fotodinamičke supstance spadaju:
a) fenotiazin, tijazidi, sulfonamidi i tetraciklini
b) metilensko plavo, bromsulfalein i indocijanin grin
c) žučne boje i soli žučnih kiselina
d) tilozin, linkozamidi i keratin

8. Fotodermatitis se često dovodi u vezu sa ingestijom fotodina-

mičkih biljaka kao što su:
a) hajdučka trava
b) kantarion
c) pijani ljulj
d) grahorica

9. Za pojavu fotodermatitisa kod konja sa insuficijencijom jetre

odgovoran je:
a) hlorofil
b) filoeritrin
c) pirolizid
d) urobilinogen

10. Glavni uzročnik folikulitisa kod konja je:

a) Streptococcus equi
b) Streptococcus zooepidemicus
c) Staphylococcus aureus
d) Pseudomonas aeruginosa

11. Ukoliko topikalni tretman folikulitisa ne dovede do očekivanih

efekata, preduzima se sistemska terapija:
a) ketokonazolom
b) prokain penicilinom
c) enrofloksacinom
d) virazolom

12. Gnojno zapaljenje kože poznatije kao blatna groznica (engl. mud
fever) ili kišne kraste (engl. rain scald) izaziva:
a) Staphylococcus piogenes
b) Dermatophilus congolensis
c) Corynebacterium pseudotuberculosis
d) Streptococcus equi
114 Bolesti kopitara

13. Uzročnik ulceroznog limfangitisa je:

a) Histoplasma farciminosum
b) Corynebacterium pseudotuberculosis
c) Corynebacterium equi
d) Burkholderia mallei

14. U terapiji dermatofiloze konja indikovana je primena:

a) penicilina i streptomicina
b) ketokonazola
c) glukokortikosteroida
d) sumpornih šampona

15. Terapija dermatofitoza konja se najčešće svodi na primenu:

a) enilkonazola
b) penicilina i streptomicina
c) grizeofulvina
d) deksametazona

16. U hroničnim micetomima konja najčešće se mogu naći:

a) aktinomicete
b) anaerobne bakterije
c) Streptococcus zooepidemicus
d) Staphylococcus intermedius

17. Saprofitne gljivice Curvularia spp., Madurella spp., Acremonium

spp. i Scedosporium apiospermum se obično nalaze u:
a) dlačnim folikulima konja sa dermatofilozom
b) dlačnim folikulima konja sa demodikozoma
c) eumicetomima konja
d) botrimikomima konja

18. Blaži oblik mikrosporoze konja izaziva:

a) Microsporum equinum
b) Microsporum canis
c) Microsporum gipseum
d) Microsporum bovis

19. Trichophyton equinum var. equinum se obično dovodi u vezu sa:

a) pruriginoznim promenama po glavi, u korenu repa i na grivi
b) pruriginoznim promenama u predela kolana i sedla
c) nepruriginoznim promenama na distalnim delovima ekstremiteta
d) nepruriginoznim alopecijama na vratu, po leđima i sapima
 Test pitanja 115

20. Malassezia (M. furfur, M. slooffiae, M. obtusa, M. globosa i M.

restricta, obično se dovode u vezu sa:
a) alopecijom na vratu, po leđima i sapima konja
b) pruriginoznim promenama u korenu repa i na grivi konja
c) pruriginoznim promenama na stomaku, u korenu repa i oko
mlečne žlezde kobila
d) nepruruginoznim promenam na donjim delovima ekstremiteta,
prvenstveno na plantarnoj strani kičica konja

21. Koitalni egzantem je virusno oboljenje konja koje se prenosi pol-

nim putem. Uzročnik je:
a) Konjski herpesvirus tip 1
b) Konjski herpesvirus tip 3
c) Konjaski arterivirus
d) Goveđi poxvirus

22. Ušni plak se karakteriše pojavom beličastih naslaga na unu-

trašnjoj površini ušne školjke. Uzročnik je:
a) Equine papillomavirus
b) Bovine papillomavirus
c) Taylorella equigenitalis
d) Dermatophilus congolensis

23. Šugu konja sa promenama na nogama izaziva:

a) Chorioptes bovis
b) Psoroptes equi
c) Sarcoptes scabiei
d) Psoroptes cuniculi

24. Promenama na grivi i repu kod konja uglavnom se manifestuje:

a) parafilarioza
b) Psoroptes šuga
c) Sarcoptes šuga
d) Chorioptes šuga

25. Šuga je hronično pruriginozno oboljenje konja se najčešće leči

topikalno primenom:
a) organofosfornih preparata i piretrina
b) ivermektina i fipronila
c) hlorheksidina i povidon jodida
d) kortikosteroida
116 Bolesti kopitara

26. U terapiji kožne habronemoze koriste se kombinacije:

a) ivermektina i kortikosteroida
b) penicilina i streptomicina
c) hlorheksidina i mikonazola
d) piretrina i salicilne kiseline

27. Sarkoidi su benigni tumori kože koji povoljno reaguju na:

a) prednizolon
b) vinkristin
c) cimetidin
d) ekstrakt mikobakterija - Equimune

28. Kožni melanom povoljno reaguje na primenu:

a) prednizolona
b) cimetidina
c) kolhicina
d) D-penicilamina

29. Hipersenzitivna reakcija na ubod insekata uglavnom se zapaža:

a) tokom cele godine
b) u letnjim mesecima
c) u zimskim mesecima
d) neposredno nakon uboda insekata

30. Idiopatska seboreja se karakteriše:

a) promenama na nogama
b) promenama na grivi i repu
c) promenama u uglovima usana
d) promenama na unutrašnjoj površini ušnih školjki

31. Najčešći uzročnici hipersenzitivne reakcije na ubod insekata su:

a) obadi i konjske muve
b) komarci
c) kulikoidi
d) papatači

32. Zverinjac je dermatoza koja se karakteriše promenama na koži

prvenstveno na mestima izloženim kvašenju:
a) gornjim delovima leđa i sapi
b) donjim delovima ekstremiteta
c) glavi, posebno usnama
d) palmarnoj i plantarnoj strani kičica
 Test pitanja 117

33. Hipersenzitivna reakcija na ubod insekata je sezonska dermatoza

koja se karakteriše:
a) promenama po nogama i ventralnom delu abdomena
b) promenama na glavi i ušima
c) promenama u korenu repa, duž leđa i na grivi
d) promenama na mestima koja su izložena lokalnoj iritaciji i
znojenju

34. Pemfigus foliaceus i lupus eritematozus su autoimune bolesti koje

se u prvom redu manifestuju:
a) promenama na usnama i nozdrvama
b) promenama na koži i sluzokožama
c) promenama na donjim delovima ekstremiteta
d) promenama na koži perinealnoj regiji i prepucijumu

Zaokružite tačne odgovore (max. 2 poena)

35. Sa čestim promenama po nogama obično se dovode u vezu (2):

a) Chorioptes bovis
b) Psoroptes equi
c) Streptococcus zooepidemicus
d) Dermatophilus congolensis
e) Microsposrum gipseum
f) Trichophyton equinum

36. U gljivičnim micetomima konja obično se mogu naći (4)

a) Scedosporium apiospermum
b) Malassezia pachidermatis
c) Microsporum gipseum
d) Curvularia spp
e) Madurella spp.
f) Acremonium spp.

37. U letnjim mesecima se na koži konja često javljaju rane koje

krvare zbog čega se opisuju kao “letnje rane konja”. Najčešće se
dovode u vezu sa prisustvom parazita (3):
a) Hypoderma lineatum
b) Stomoxis calcitrans
c) Parafilaria multipapillosa
d) Habronema muscae
e) Draschia megastoma
f) Sarcoptes scabiei
118 Bolesti kopitara

38. Equine papillomavirus se dovodi u vezu sa pojavom (2):

a) paketa bradavica na njušci mlađih kategorija konja
b) pojedinačnih bradavica na sluznici usta i njušci starijih konja
c) papularnog dermatitisa konja
d) koitalnog egzantema konja
e) sarkoida konja
f) ušnog plaka konja

39. Equine papillomavirus se ne dovodi u vezu sa pojavom (3):

a) paketa bradavica na njušci mlađih kategorija konja
b) pojedinačnih bradavica na njušci starijih konja
c) beličastih naslaga u unutrašnjosti ušnih školjki konja
d) papularnog dermatitisa konja
e) koitalnog egzantema konja
f) sarkoida kod konja

40. Penicilin je lek prvog izbora u terapiji (3):

a) folikulitisa
b) botriomikoma
c) dermatofiloze
d) dermatofitoze
e) eumicetoma
f) nodularne nekrobioze

Upišite ispuštene reči u rečenici (max. 2 poena)

41. Mikrosporozu konja izaziva ____________________________ i

______________________ a trihoficiju __________________ i
___________________________________________________ .

42. Kod akutnih oblika urtikarije u terapiji se obavezno koriste

_______________________, a kod hroničnih i ______________,
poput _______________________________________________.

43. Ako je hirurško uklanjanje teško, melanomi konja dobro reaguju

na medikamentoznu primenu ___________________ a sarkoidi
na medikamentoznu primenu____________________________ .

44. Uzročnik dermatofiloze konja je _________________________,

za razliku od dermatofitoza koje izazivaju__________________ i
____________________________________________________.
 Test pitanja 119

45. Ulcerozni limfangitis izaziva ___________________, za razliku

od epizootskog limfangitisa koji izaziva____________________.

46. Navedite četiri leka koji se koriste u terapiji šuge konja:

1. ________________________
2. ________________________
3. ________________________
4. ________________________

47. Navedite tačan naziv najmanje tri uzročnika parazitskih der-

matoza konja:
1. ________________________
2. ________________________
3. ________________________

48. Navedite tačan naziv najmanje tri uzročnika gljivičnih der-

matoza konja:
1. ________________________
2. ________________________
3. ________________________

49. Navedite tačan naziv najmanje tri uzročnika bakterijskih der-

matoza konja:
1. ________________________
2. ________________________
3. ________________________

Povežite pitanja i odgovore (max. 2 poena)

50. Povežite simptome bolesti i oboljenje kože kod konja

1. Svrab u predelu repa i Horioptes šuga

grive
2. Kraste na distalnim Dermatofiloza
delovima ekstremiteta
3. Kraste duž leđa i sapi Hipersenzitivna reakcija na
ubod insekata
4. Sitni čvorići ispod kolana Folikulitis
i sedla
120 Bolesti kopitara

51. Povežite oboljenje kože i lek prvog izbora u terapiji

1. Dermatofiloza Ivermektin
2. Dermatomikoza Penicilin
3. Horioptes šuga Enilkonazol
4. Habronemoza Flumetrin

52. Povežite oboljenje kože i lek prvog izbora u terapiji

1. Urtikarija Ivermektin
2. Hipersenzitivna reakcija Hidroksizin
na ubod insekata
3. Parafilarioza Penicilin
4. Furunkuloza Deksametazon

53. Povežite oboljenje kože i lek prvog izbora u terapiji

1. Sarkoidi Antibiotici
2. Melanom Ekstrakt mikobakterija
3. Micetom Cimetidin
4. Eozinofilni granulom Kortikosteroidi

54. Povežite oboljenje kože i uzročnike bolesti

1. Sarkoidi Mikrosporum gipseum

2. Ušni plak Dermatophilus congolense
3. Dermatofitoza Equine papilloma virus
4. Streptrotrikoza Bovine papilloma virus
 Test pitanja 121

XIII
ALIMENTARNE INTOKSIKACIJE
122 Bolesti kopitara

Zaokružite tačan odgovor (max. 1 poen)

1. Rastavić (Equisetum arvense), konjska žuka (Equisetum palustre)

i paprat (Pteridium aquilinum) sadrže antitiaminske faktore koji
su odgovorni za ozbiljna trovanja životinja. Kod konja se u pr-
vom redu zapažaju:
a) hipersalivacija, jaki količni bolovi, tenezmi, ponekad krvavi pro-
livi i šok
b) poremećaji kretanja – gubitak ravnoteže, zanošenje i mišićna
slabost
c) poremećaji svesti – nadiranje na prepreke, škrgutanje zubima,
prazno žvakanje, manježno kretanje
d) oligurija i hematurija, grčevite kontrakcije skeletnih mišića, u te-
žim slučajevima koma

2. Potvrda dijagnoze trovanja rastavićem i konjskom žukom, pored

karakterističnih simptoma i nalaza otrovnih biljaka, predstavlja i:
a) nalaz veoma niskih koncentracija vitamina B1 u krvi
b) nalaz veoma niskih koncentracija vitamina E u krvi
c) hiperamonijemija i povećana serumska aktvnost jetrinih enzima
d) dokazivanje toksina u krvi

3. Semenke pijanog ljulja (Lolium temulentum) sadrže alkaloid te-

mulin, koji se smatra ključnim toksičnim principom. U kliničkoj
slici dominiraju:
a) hemolitička anemija sa hemoglobinurijom i hiperbilirubinemi-
jom, brzo zamaranje i posrtanje
b) poremećaji centralnog nervnog sistema - gluvoća, vrtičavost,
zanošenje, pospanost, midrijaza i znaci žuravosti
c) oligurija i hematurija, grčevite kontrakcije skeletnih mišića, u
težim slučajevima koma
d) hipersalivacija, količni bolovi, tenezmi, ponekad krvavi prolivi,
progresivna slabost i posrtanje

4. Cvet i seme mrazovca sadrže kolhicin koji deluje kao kapilarni

otrov. Simptomi trovanja kod konja su: salivacija, količni nemiri,
meteorizam creva, krvavi proliv, pojačana diureza, proteinurija i
hematurija, znojenje, depresija i koma. Uzrok smrti je:
a) paraliza kapilara i distributivni šok
b) dehidracija i hipovolemijski šok
c) paraliza disanja
d) azotemija i uremična koma
 Test pitanja 123

5. Listovi hrasta lužnjaka sadrže relativno veliki procenat taninske

kiseline, koja je najverovatnije odgovorna za ozbiljna trovanja
konja. Klinička slika obuhvata sledeće simptome:
a) apatiju, zatvor i docnije krvav proliv, pojačanu diurezu
b) hemolitičku anemiju sa hemoglobinurijom i hiperbilirubinemijom
c) oligurija, hematuriju i proteinuriju
d) količne bolove, znojenje, tahikardiju i šok

6. Kukolj (Agrostema githago) sadrži toksične saponine: gitagin i

gitaginglikozid. Toksični sindrom se manifestuje salivacijom, su-
zenjem, otežanim gutanjem, količnim nastupima i prolivom. U
teškim slučajevima nastupa smrt zbog:
a) paralize disanja
b) intravaskularne hemolize, hemoglobinurije i oštećenja bubrega
c) dehidracije, hipovolemije i metaboličke acidoze
d) iskrvarenja

7. Plavi jedić (Aconitum napellus) sadrži akonitin, veoma otrovan

alkaloid. Trovanja konja se karakterišu:
a) pojačanom salivacijom, količnim bolovima i prolivom, sa zna-
cima šoka
b) lokalnim nadražajem u početku, kasnije nastupa midrijaza, pa-
raliza, bradikardija, aritmije i smrt
c) intravaskularnom hemolizom i iskrvarenjem u roku od 24 sata
d) prolaznom depresijom, somnolencijom i znacima žuravosti

8. Klinička slika trovanja makom (Papaver somniferum) obuhvata

snažne centralne nadražajne simptome nalik na ludilo, grčeve,
salivaciju, docnije pospanost i gubitak svesti. Od digestivnih
simptoma javlja se opstipacija koja se smenjuje sa prolivom,
ponekad i krvavim. Za pojavu ovih simptoma odgovorni su:
a) morfin, kodein, tebain, papaverin itd.
b) u prvom redu heroin
c) papaverin
d) skopolamin

9. Tzv. detelinska bolest ili trifolioza, izazvana švedskom detelinom

(Trifolium hybridum) i sličnim biljkama, karakteriše se:
a) nervnim simptomima, pre svega depresijom i somnolencijom
b) brzim razvojem meteorizma creva sa jakim količnim bolovima
c) dijarejom, dehidracijom i hipovolemijom
d) crvenilom kože i pruritusom
124 Bolesti kopitara

10. Fotodermatitis je kod konja opisan posle ingestije:

a) heljde, bogorodičine trave, švedske i crvene deteline
b) hajdučke trave, kamilice i nevena
c) livadarke i ljulja
d) bunije i velebilja

11. Latirizmus je trovanje leguminozama (Lathyrus sativus – gra-

horica), koje se kod konja karakteriše:
a) simptomima koji liče na paralizu rekurensa, ređe mišićnim kon-
vulzijama
b) dermatozama – intenzivnim crvenilom kože i svrabom
c) akutnim meteorizmom creva sa snažnim količnim bolovima
d) serohemoragičnim gastritisom i znacima akutnog proširenja
želuca

12. Lupinoza ili trovanje lupinom (Lupinus luteus, Lupinus albus,

Lupinus angustifolius) kod konja se dovodi u vezu sa:
a) cerebralnim sindromom kao kod encefalitisa, potkožnim edemima
b) policitemijom i hemokoncentracijom (hematokrit 0,6 i viši)
c) serohemoragičnim gastritisom i akutnim proširenjem želuca
d) akutnim meteorizmom creva sa snažnim količnim bolovima

13. Trovanje ricinusom (Ricinus communis) kod konja se mani-

festuje:
a) digestivnim poremećajima – jakim prolivom i kolikama, prezno-
javanjem i dehidracijom, zatim nervnim simptomima koji idu od
stanja depresije do ekscitacije
b) nervnim poremećajima – koji pored stanja ekscitacije i nemira
podrazumavaju i paralizu peristaltike
c) oligurijom sa izraženom proteinurijom i hematurijom, koju sledi
potpuna anurija i smrt
d) hemoragijskom dijatezom – petehijalnim krvarenjima po vidlji-
vim sluznicama, ređe epistaksom i melenom

14. Trovanje bunikom i tatulom (Hyoscyamus niger i Datura stra-

monium) kod konja se manifestuje prepoznatljivom kliničkom
slikom koja se pripisuje delovanju:
a) atropina i morfina
b) hiosciamina i skopolamina
c) papaverina i kodeina
d) pirolozidina
 Test pitanja 125

15. Seno koje sadrži mlečiku (Euphorbia cyparissias), crevce ili mi-
šnjakinju (Stellaria media) i različak (Centaurea picris) može da
dovede do teških trovanja hranom kod konja. Klinički sindrom se
karakteriše:
a) hipertermijom, ubrzanom peristaltikom, znacima vazomotornog
kolapsa, polakiurijom i poliurijom, zatim nervnim simptomima
b) hemoragijskom dijatezom – petehijalnim krvarenjima, epistaksom
i melenom, zatim izraženim edemima na glavi i nogama
c) apatijom, anoreksijom i ikterusom, u težim slučajevima znacima
hemoragijske dijateze
d) jakim količnim napadima koji ne odgovaraju na terapiju spa-
zmoliticima i nesterodinim antiinflamatornim analgeticima, po
čemu podsećaju na ileus

16. Barska kukuta (Cicuta virosa) sadrži materiju gorkog ukusa –

cicutoxin koji deluje na:
a) nervni sistem izazivajući grčevite kontrakcije mišića
b) lokalno na digestivni sistem, izazivajući hipersalivaciju i količne
bolove
c) kardiovaskularni sistema izazivajući tahikardiju i po život opasne
aritmije
d) bubrege, izazivajući teško oštećenje tubula sa azotemijom

17. Pelin (Artemisia absinthium) sadrži neurotoksin tujon, koji do-

vodi do trovanja konja:
a) tokom cele godine
b) u jesen i zimu
c) u rano proleće, zbog ingestije mladih listova pelina
d) tokom leta, zbog ingestije sparušenih listova pelina

18. Veliki kostriš (Senecio jacobea) i slične biljke koje sadrže piro-
lizidin, kod konja se uglavnom dovode u vezu sa pojavom:
a) nervnih simptoma
b) kolika
c) oštećenja jetre
d) oštećenja bubrega

19. Trovanje hipoglicinom iz semena javora karakteriše se:

a) anurijom, brzim razvojem uremije i komom
b) oligurijom bez proteinurije
c) mioglobinurijom
d) hemoglobinurijom
126 Bolesti kopitara

20. Aflatoksini su mikotoksini koje proizvode gljivice iz roda Asper-

gillus flavus i Aspergillus parasiticus. Prvenstveno spoljavaju:
a) hepatotoksično, karcinogeno i teratogeno dejstvo
b) nefrotoksično dejstvo u manjim i hepatotoksično dejstvo u većim
dozama
c) neurotoksično delovanje u većim i hepatotoksično dejstvo u
manjim dozama
d) lokalno iritantno dejstvo na sluznice usta, usne i nozdrve

21. Ohratoksini su produkti gljivica Penicillium viridicatum, Asper-

gillus ochraceus, Aspergillus ostiianus i sl. Najznačajniji predsta-
vnik ove grupe mikotoksina je okratoksin A, koji kod konja
dovodi do:
a) akutnog oštećenja bubrega
b) oštećenja jetre
c) encefalomalacije
d) nekrotičnog stomatisa

22. Fuzariotoksini su kompleksna grupa mikotoksina iz grupe triho-

tecena, koje produkuju gljivice iz roda Fasarium, pre svega Fu-
sarium tricinctum i Fusarium verticillioides. Najvažniji je Fuza-
riotoksin T2, koji kod konja prvenstveno dovodi do:
a) ulceracija na sluznici usta
b) teškog oštećenja jetre
c) oligurije, proteinurije i hematurije
d) fotodermatitisa

23. Fumonizin B1 i B2, koje produkuju gljivice iz roda Fasarium,

pre svega Fusarium verticillioides, prvenstveno dovode do:
a) ulceracija na sluznici usta
b) teškog oštećenja jetre
c) teškog oštećenja mozga
d) teškog oštećenja bubrega

24. U prvoj fazi satratoksikoze javljaju se:

a) količni bolovi – kopanje nogom, zagledanje na stomak i učestala
defekacija
b) hipersalivacija, crvenilo sluznice usta sa pojavom fisura na
uglovima usana
c) zanošenje u hodu, ponekad nadiranje na prepreku i manježno
kretanje
d) nespecifični simptomi – apatija, anoreksija i depresija
 Test pitanja 127

25. Satratoksikoza je jedan od najčešćih oblika trovanja mikotoksi-

nima kod konja. Uzrok je toksin koji produkuje gljivica:
a) Stachybotrys chartarum
b) Aspergillus flavus
c) Penicillium viridicatum
d) Fusarium moniliforme

26. Simptomi trovanja organofosfornim jedinjenjima se mogu pode-

liti na muskarinske, nikotinske i centralne holinergičke efekte.
Kao posledica inhibicije acetilholinesteraze i produženog delova-
nja acetilholina na muskarinske holinergičke receptore javlja se:
a) hipermotilitet creva, kolike, salivacija, znojenje, bronhijalna hi-
persekrecija i bronhospazam, zatim mioza
b) hiperstimulacija sa lokalnom fascikulacijom mišića, koja može da
se razvije u generalizovane kloničke spazme, adrenalinska apneja
i asfiksija
c) duboka depresija centralnog nervnog sistema i koma
d) midrijaza, gubitak kornalnog refleksa i smrt

27. Simptomi trovanja organofosfornim jedinjenjima se mogu pode-

liti na muskarinske, nikotinske i centralne holinergičke efekte.
Kao posledica inhibicije acetilholinesteraze i produženog delova-
nja acetilholina na nikotinske holinergičke receptore javlja se:
a) hipermotilitet creva, kolike, salivacija, znojenje, bronhijalna hi-
persekrecija i bronhospazam, zatim mioza
b) hiperstimulacija sa lokalnom fascikulacijom mišića, koja može da
se razvije u generalizovane kloničke spazme, adrenalinska apneja
i asfiksija
c) guboka depresija centralnog nervnog sistema i koma
d) midrijaza, gubitak kornealnog refleksa i smrt

28. Simptomi trovanja organofosfornim jedinjenjima se mogu po-

deliti na muskarinske, nikotinske i centralne holinergičke efekte.
Kao posledica centralnih holinergičkih efekata javljaju se:
a) hipermotilitet creva, kolike, salivacija, znojenje, bronhijalna hi-
persekrecija i bronhospazam, zatim mioza
b) hiperstimulacija sa lokalnom fascikulacijom mišića, koja može da
se razvije u generalizovane kloničke spazme, adrenalinska apneja
i asfiksija
c) duboka depresija centralnog nervnog sistema i koma
d) midrijaza, gubitak kornealnog refleksa i smrt
128 Bolesti kopitara

29. Kao specifični antidoti kod životinja trovanih organofosfornim

jedinjenjima koriste se:
a) atropin i oksimi
b) diazepam i nalokson
c) pralidoksim i obidoksim
d) metskopolamin i dipiron

30. Akutna trovanja organohlornim pesticidima obično nastaju ve-

oma brzo. Simptomi su:
a) hiperestezija, podrhtavanje mišića, salivacija, ataksija, prolazno
agresivno ponašanje, konvulzije sa periodima remisije i smrt
b) hipermotilitet creva, kolike, salivacija, znojenje, bronhijalna hi-
persekrecija i bronhospazam, zatim mioza
c) duboka depresija centralnog nervnog sistema i koma
d) midrijaza, gubitak kornalnog refleksa i smrt

31. Kao antidot u lečenju trovanja antikoagulantnim rodenticidima

koristi se:
a) vitamin K1
b) vitamin K3
c) heparin
d) pralidoksim

32. Terapija trovanja piretrinima kod konja je:

a) simptomatska
b) bazirana isključivo na priomeni specifičnog antidota
c) bazirana na primeni sedativa i antikonvulziva
d) bazirana an kupanju životinje kod topikalne primene piretrina, ili
davanju laksativa kod peroralnog unosa otrova

33. Kod trovanja piretrinima i piretroidima dominiraju:

a) prolazni nemir životinje, ubrzano disanje i količni bolovi
b) simptomi poremećaja gastrointestinalnog i neuromuskularnog si-
stema
c) simptomi akutne insuficijencije bubrega
d) crvenilo kože i intenzivan svrab

34. Kao antidot kod trovanja digitalisom može se koristiti:

a) zeolit
b) digoksin
c) kalcijum hlorid
d) kalijum hlorid
 Test pitanja 129

Zaokružite tačne odgovore (max. 2 poena)

35. Fotodermatitis se najčešće dovodi u vezu sa ingestijom foto-

dinamičkih biljaka kao što su (4):
a) švedska detelina
b) livadski ljulj
c) kantarion
d) heljda
e) crvena detelina
f) prosinac

36. Antidoti u slučaju trovanja digitalisom su (4):

a) kalcijum hlorid
b) kalijum hlorid
c) atropin sulfat
d) difenilhidantoin
e) propranolol
f) detomidin

37. Atropin i oksimi se koriste kao antidote kod trovanja (2):

a) organohlornim pesticidima
b) organofosfatnim pesticidima
c) piretrinima i piretroidima
d) inhibitorima holinesteraze
e) acetilholinesteraznim insekticidima
f) parasimpatikoliticima

38. Zaokružite ono što je tačno (3):

a) Mak, rosopas ili zmijsko mleko (Papaver somniferum) sadrži
preko 20 alkaloida, od kojih je najvažniji pirolizidin.
b) Plavi jedić (Aconitum napellus) sadrži akonitin, veoma otrovan
alkaloid koji u ranoj fazi bolesti dovodi do kolika i proliva.
c) Trovanje heljdom i bogorodičinom travom obično se dovodi u
vezu sa fotodermatitisom konja.
d) Toksični efekat ricina se bazira na poremećaju grušanja krvi i
nadražujućem lokalnom delovanju na sluznice.
e) Pelin (Artemisia absinthium) sadrži neurotoksin tujon, koji je
odgovoran za trovanja konja početkom proleća.
f) Trovanje fumonizinom B1 i B2 se dovodi u vezu sa pojavom
nigropalidalne encefalomalacije konja.
130 Bolesti kopitara

Upišite ispuštene reči u rečenici (max. 2 poena)

39. Fumonizin B1 i B2, toksin gljivice_____________________,

dovodi se u veza sa pojavom ________________________konja.

40. Tzv. detelinska bolest ili trifolioza dovodi se u vezu sa pojavom

______________ kod konja izloženih delovanju_____________.

41. Pojava fotodermatitisa kod konja najčešće se dovodi u vezu sa

ingestijom biljaka kao što su____________________________,
_______________________ i ___________________________.

42. Kao posledica delovanja acetilholina na muskarinske holiner-

gičke receptore, kod konja trovanih organofosfatima se najčešće
javljaju _____________________,________________________,
___________________________ i _______________________ .

43. Kao posledica delovanja acetilholina na nikotinske holinergičke

receptore, kod konja trovanih organofosfatima se najčešće
javljaju _____________________,________________________,
___________________________ i _______________________ .

44. Navedite najmanja tri otrovne biljke koje dovode do količnih

napada kod konja:

1. _____________________________
2. _____________________________
3. _____________________________

Povežite pitanja i odgovore (max. 2 poena)

45. Povežite kliničke simptome bolesti sa potencijalnim uzročnicima

trovanja:

1. Crvenilo i kraste na nepigmenti- Ohratoksin

ranim delovima nogu i glavi
2. Kolike, salivacija, lakrimacija, Satratoksin
znojenje, cijanoza, mioza…
3. Hipersalivacija, otok limfnih čvo- Organofosfati
rova, fissure u uglovima usana
4. Anoreksija, polidipsija, poliu-rija, Bogorodičina trava
azotemija, glukozurija
 Test pitanja 131

46. Povežite otrov sa specifičnim antidotom

1. Organofosfati Nalokson
2. Inhibitori acetilholinesteraze Protamin sulfat
3. Heparin Pralidoksim
4. Morfin Atropin

47. Povežite otrov sa specifičnim antidotom

1. Arsen i živa D-penicilamin

2. Bakar Dimerkaprol
3. Barbiturati Fizostigmin
4. Atropin Doksapram

48. Povežite otrov sa specifičnim antidotom

1. Bakar D-penicilamin
2. Gvožđe Atropin
3. Olovo Kalcijum dinatrijum edetat
4. Živa Deferoksamin

49. Povežite otrovnu biljku ili materiju sa kliničkim sindromom

1. Hipoglicin A Leukoencefalomalacija
2. Fumonizin B Nigropalidalna encefalomalacija
3. Centaurea solstitialis Sezonska pašna miopatija
4. Senecio jacobea Megalocitna hepatopatija
132 Bolesti kopitara

XII
BOLESTI NOVOROĐENE ŽDREBADI
 Test pitanja 133

Zaokružite tačan odgovor (max. 1 poen)

1. Urođene anomalije predstavljaju veliki problem u uzgoju konja.

Najčešće se mogu registrovati kod:
a) belgijskog hladnokrvnjaka
b) albino konja i kvotera
c) punokrvnih i visokoselekcionirani konja
d) ždrebadi čije su majke u graviditetu bile izložene mutagenima

2. Najčešći uzrok neonatalnih infekcija ždrebadi su:

a) gram-negativne bakterije
b) respiratorni virusi
c) Streptococcus zooepidemicus
d) Rhodococcus equi

3. Najčešći uzrok septikemije novorođene ždrebadi je:

a) Streptococcus zooepidemicus
b) Escherichia coli
c) Psudomonas aeruginosa
d) Serratia marcescens

4. Neonatalna septikemija se uglavnom javlja u slučaju:

a) rađanja ždrebadi u nesterilnim uslovima
b) teškog porođaja i rađanja ždrebadi bez imunoglobulina
c) nedovoljnog transfera imunoglobulina
d) teške kombinovane imunodeficijencije T i B limfocita

5. Enzootske dijareje kod novorođene ždrebadi obično izaziva:

a) konjski koronavirus
b) konjski rotavirus
c) konjski parvovirus
d) Campylobacter jejuni

6. Ždrebe staro 2 dana, rođeno sasvim zdravo, sve duže leži – nakon
ustajanja se stalno napinje i vrti repom... Sumnjate na:
a) atreziju anusa ili kolona
b) retenciju mekonijuma
c) zatvaranje urahusa
d) sindrom narušene adaptacije
134 Bolesti kopitara

7. U slučaju retencije mekonijuma preporučuje se:

a) primena dubokih klizmi pod epiduralnom anestezijom
b) primena parafinskog ulja – sondom i/ili per rectum
c) primena ricinusovog ulja sondom direktno u želudac
d) primena parasimpatikotonika

8. Potpuni izostanak transfera kolostralnih imunoglobulina je stanje

kada se u krvnom serumu ždrebadi dokaže:
a) apsolutno odsustvo imunoglobulina
b) prisustvo imunoglobulina u koncentraciji manjoj od 2 g/l
c) prisustvo imunoglobulina u koncentraciji manjoj od 4 g/l
d) prisustvo imunoglobulina u koncentraciji manjoj od 8 g/l

9. Potpuni izostanak transfera kolostralnih imunoglobulina kod no-

vorođenog ždrebeta starog dva dana, čija je majka uginula na po-
rođaju, može se rešiti:
a) davanjem kvalitetnog kolostruma od druge kobile
b) intravenskom infuzijom konjske plazme
c) transfuzijom krvi
d) preventivnom primenom antibiotika tokom prvih 7 dana života

10. Pojava nervnih simptoma kod novorođene ždrebadi u prvih neko-

liko dana života može da ukaže na:
a) intrauterinu infekciju herpesvirusom tip 3
b) intrauterinu infekciju arterivirusom
c) sindrom narušene adaptacije (NMS)
d) neonatalnu septikemiju

11. Estrusna dijareja ili ždrebeći žar (foal heat diarrhea) javlja se kod
ždrebeta na sisi:
a) u vreme prvog estrusa kobile
b) za vreme svakog estrusa kobile
c) u slučaju indukcije estrusa prostaglandinima
d) u slučaju povećanog prisustva estrogena u mleku

12. Ako fosfatna klizma i klizma od sapunice ne pomognu, kod

ždrebadi sa retencijom mekonijuma je indikovana:
a) acetilcisteinska klizma
b) duboka klizma pod epiduralnom anestezijom
c) primena parasimpatikotonika poput neostigmina
d) laparotomija i resekcija creva
 Test pitanja 135

13. U zapatima sa letentnom EHV-1 infekcijom, infekcije novoro-

đene ždrebadi se mogu prevenirati:
a) isključivanjem inficiranih pastuva iz priploda
b) obaveznom vakcinacijom svih grla u zapatu dva puta godišnje
c) trokratnom vakcinacijom kobila u 5, 7. i 9. mesecu graviditeta
d) uskraćivanjem kolostruma majke u prvih 24 sata nakon rođenja

14. Neonatalna izoeritroliza se može sprečiti:

a) preventivnom primenom glukokortikoida u prvih 24 sata života
b) napojem majčinim kolostrumom u prvih 6-12 sati života
c) uskraćivanjem kolostruma majke u prvih 24 sata nakon rođenja
d) zamenom krvi - transfuzijom krvi oca pre uzimanja kolostruma

15. Zbog viška ekstracelularne tečnosti i manjka masnog tkiva, kod

novorođene ždrebadi je:
a) indikovano uskraćivanje tečnosti u prvih 24 sata života
b) neophodna intravenska infuzija glukoze u prvih 24 sata života
c) delovanje lekova koji se distribuiraju u ECT skraćeno
d) delovanje lekova koji se distribuiraju u masnom produženo

16. Neonatalna izoeritroliza se kod novorođene ždrebadi karakteriše:

a) anafilaktičkom reakcijom i uginućem ubrzo nakon uzimanja ko-
lostruma
b) razvojem anemije, slabošću, bledim i/ili ikteričnim sluznicama u
prvih 12-72 sata života
c) anoreksijom, ikterusom i povećanom koncentracijom konjugova-
nog bilirubina u krvi
d) intrahepatičkom holestazom, hiperbilirubinemijom i hiperbiliru-
binurijom, uz povećanje serumske aktivnosti ALP i GGT

Zaokružite tačne odgovore (max. 2 poena)

17. Pojava nervnih simptoma kod novorođene ždrebadi koja tokom

prvih dana nisu ispoljila simptome bolesti može biti (2):
a) posledica urođene hipoplazije malog mozga
b) posledica intrauterine infekcije herpesvirusom 3
c) posledica anemije
d) znak sindroma neprilagođene ždrebadi
e) simptom retencije mekonijuma
f) simptom neonatalne izoeritrolize
136 Bolesti kopitara

18. Zaokružite tvrdnju koja tačna (4):

a) lavender sindrom je nasledno oboljenje egipatskih linija arabera
b) nasledni hidrocefalus je potvrđen kod frizijskog konja
c) u nedostatku kolostruma majke, pasivni transfer antitela se može
obezbediti kolostrumom druge kobile u prvih 48 sati života
d) retencija mekonijuma se obično javlja kao posledica unošenja
nedovoljne količine kolostruma
e) pre uzimanja kolostruma ždrebad mogu imati imunoglobuline u
tragovima
f) koncentracija gamaglobulina od 1,8 g/l u krvnom serumu ždre-
beta potvrđuje izostanak pasivnog transfera antitela

19. Zaokružite tvrdnju koja nije tačna (3):

a) estrusna dijareja je uslovljena visokim sadržajem estrogena u
mleku kobile
b) najčešći uzročnici neonatalne sepse ždrebadi su Escherichia coli,
Klebsiella pneumoniae i Actinobacillus sp.
c) Strongyloides westeri se često dovodi u vezu sa pojavom dijareja
kod novorođene ždrebadi
d) na neonatalnu septikemiju najčešće ukazuje hipergamaglobuline-
mija, leukocitoza i neutrofilija
e) konjski herpesvirus 1 može izazvati sistemski inflamatorni odgo-
vor nalik na sepsu
f) sindrom neprilagođene ždrebadi se po pravilu javlje u vezi sa
intrauterinom infekcijom konjskim herpesvirusom 1

20. Estrusna dijareja ili ždrebeći žar (foal heat diarrhea) najčešće se
dovodi u vezu sa:
a) pojačanim lučenjem mleka u vreme estrusa kobile i prežderava-
njem (presisanjem) ždrebadi
b) povećanom koncentracijom estrogena u mleku tokom prvog
estrusa kobile
c) visokim sadržajem kortizola u mleku kobile za vreme trajanja
estrusa
d) povećanim brojem bakterija i somatskih ćelija u mleku za vreme
prvog estrusa
e) uspostavljanjem normalne bakterijske flore u intestinalnom tra-
ktu ždrebeta
f) njuškanjem po majčinoj hrani i izmetu i unošenjem bakterija iz
spoljašnje sredine u intestinalni trakt ždrebeta
 Test pitanja 137

21. Ždrebe rođeno noću bez komplikacija, drugog dana je prestalo da

sisa, ispoljivši izraženu apatiju i depresiju. Pregledom ste usta-
novili tahikardiju, pooštreno vezikularno disanje i blago povišenu
telesnu temperaturu. Preduzeli ste simptomatsku terapiju, da bi
narednog dana saznali da je ždrebe uginulo. Sumnjate na (2):
a) retenciju mekonijuma
b) neonatalnu septikemiju
c) neonatalnu izoeritrolizu
d) poremećen transfer kolostralnih imunoglubulina
e) urođenu srčanu manu
f) piogranulomatoznu pneumoniju

22. Ždrebe rođeno u noćnim satima, ne zna se da li popilo dovoljno

kolostruma, drugog dana je ispoljio izraženu apatiju, napinjanje i
zagledanje na stomak. Sumnjate na:
a) retenciju mekonijuma
b) neonatalnu septikemiju
c) neonatalnu izoeritrolizu
d) poremećen transfer kolostralnih imunoglubulina
e) atreziju kolona
a) piogranulomatoznu pneumoniju

23. Ždrebe rase engleski punokrvnjak rođeno ujutru bez kompli-

kacija, posisalo kolostrum, drugog dana je prestalo da sisa, ispo-
ljivši u isto vreme izraženu apatiju i depresiju. Pregledom ste
ustanovili tahikardiju, pooštreno vezikularno disanje i žuto pre-
bojavanje konjunktiva. Sumnjate na:
a) retenciju mekonijuma
b) neonatalnu septikemiju
c) neonatalnu izoeritrolizu
d) poremećen transfer kolostralnih imunoglubulina
e) urođenu srčanu manu
f) inkopatibilnost krvnih grupa između ždrebeta i kobile

Upišite ispuštene reči u rečenici (max. 2 poena)

24. Neonatalna septikemija najčešće nastaje kao posledica infekcije

gram-negativnim bakterijama, kao što su___________________,
________________________ i __________________________ .

25. Od ukupno 9 konjskih herpesvirusa, kod ždrebadi klinički značaj

imaju_____________________ i_________________________.
138 Bolesti kopitara

26. Kriterijum za dijagnostikovanje sindroma neprilagođene ždrebadi

je laboratorijski nalaz _______________________ i isključivanje
____________________________________________________.

27. Nevedite po jednu vrstu gram pozitivnih i gram negativnih

bakterija, virusa i parazita, koji igraju važnu ulogu u etiologiji
neonatalnih dijareja ždrebadi:
1. _____________________________
2. _____________________________
3. _____________________________
4. _____________________________

Povežite pitanja i odgovore (max. 2 poena)

28. Povežite terapijske postupke sa oboljenjem kod koga se pre-

poručuje:

1. Transfuzija krvi Neonatalna izoeritroliza

2. Parafinsko ulje Omfalitis
3. Infuzija plazme Retencija mekonijuma
4. Antibiotici Neonatalna sepsa

29. Povežite oboljenje sa preporučenom terapijom:

1. Neonatalna dijareja Transfuzija krvi

2. Estrusna dijareja Supstitucija imunoglobulina
3. NMS sindrom Fluniksin meglumin
4. Neonatalna izoeritroliza Infuzija tečnosti i elektrolita

30. Povežite laboratorijski nalaz sa oboljenjem ždrebadi:

1. Anemija Neonatalna sepsa

2. Neutropenija Poliartritis
3. Leukocitoza NMS sindrom
4. Hipoproteinemija Nedovoljan transfer IgG
 Test pitanja 139

XIV
BOLESTI MAGARACA
140 Bolesti kopitara

Zaokružite tačan odgovor (max. 1 poen)

1. Magarci su kopitari koji se od konja razlikuju po mnogim bio-

loškim i fiziološkim osobenostima:
a) magarci imaju veći broj hromozoma
b) magarci imaju veći broj slabinskih pršljenova
c) magarci su diestrične životinje
d) graviditet magarica traje duže nego kod kobila

2. Za razliku od konja, magarci imaju:

a) ključnu kost
b) 5 slabinskih pršljenova
c) 6 vratnih pršljenova
d) kastanjete samo na prednjim nogama

3. Za razliku od konja, magarci nemaju:

a) 62 hromozoma
b) 5 slabinskih pršljenova
c) 7 vratnih pršljenova
d) kastanjete

4. Za razliku od kobila, graviditet kod magarica traje:

a) nešto kraće od 300 dana
b) 315-345 dana
c) oko 360 dana
d) varira između 300 i 390 dana

5. Uprkos razlikama u broju hromozoma, ukrštanjem magaraca i ko-

nja mogu se dobiti hibridi koji se odlikuju izuzetnom otpornošću
i izdržljivošću:
a) mule koje nastaju parenjem magarca i kobile
b) mazge koje nastaju parenjem magarca sa brdskim kobilama
c) mule ili mazge koje nastaju parenjem magarica i poni paastuva
d) mule ili mazge, u zavisnosti od trajanja graviditeta

6. U slučaju pojave lokalnih masnih naslaga ispod kože kod goja-

znih magaraca, preporučuje se:
a) postepeno korigovanje obroka
b) drastično smanjenje obroka do nestanka masnih naslaga
c) uskraćivanje hrane i primena insulina
d) primena levotiroksina i insulina
 Test pitanja 141

7. Gojaznost se zapaža:
a) kod magaraca oba pola u uslovima nekretanja i ishrane uglje-
nohidratnim hranivima
b) ćešće kod magarica u uslovima nekretanja i ishrane ugljenohi-
dratnim hranivima
c) najčešće kod kastrata u uslovima nekretanja i ishrane ugljenohi-
dratnim hranivima
d) izuzetno retko kod magaraca na bujnoj zelenoj travi

8. Hiperlipemija je najvažnije oboljenje magaraca, koje se javlja sa-

mostalno ili kao sekundarna komplikacija različitih oboljenja re-
spiratornog, digestivnog, mišićnoskeletnog sistema i sl. Zapaža se
prvenstveno kod:
a) kahektičnih magaraca posle dužeg gladovanja
b) pregojenih magaraca u vezi sa skrivenim dijabetes melitusom
c) magaraca hranjenih visokoenergetskim hranivima
d) magaraca sa hipotireoidizmom

9. Osim komplikacija osnovne bolesti, do uginuća magaraca sa

hiperlipemijom može da dovede:
a) tamponada srca perikardijalnim naslagama sala
b) sistemska inflamatorna reakcija (SIRS) inicirana adipokinima
c) ruptura jetre
d) masna embolija

10. Pored izražene lipemije i povećane koncentracije ukupnih lipida,

triglicerida i neesterifikovanih masnih kiselina, značajan nalaz za
potvrdu hiperlipemije magaraca je:
a) povećana koncentracija HDL holesterola
b) povećana koncentracija VLDL holesterola
c) povećana koncentracija LDL holesterola
d) smanjena koncentracija žučnih kiselina

11. Terapija hiperlipemije magaraca svodi se na lečenje primarne bo-

lesti i korekciju energetskog i metaboličkog disbalansa:
a) uskraćivanje hrane u trajanju od 24-48 časova
b) uskraćivanje proteinskih hraniva i i.v. infuzija rastvora alifatič-
nih aminokiselina za preveniranje hepatičke encefalopatije
c) intravensku infuziju rastvora glukoze i elektrolita, uz istovremeno
dodavanje insulina
d) primenu levotiroksina
142 Bolesti kopitara

12. Prvi znak pozitivnog odgovora na terapiju kod hiperlipemije je:

a) normalizacija glikemije
b) vraćanje apetita
c) živahnije ponašanje
d) nestanak zadaha na aceton

13. Respiratorne bolesti predstavljaju relativno ozbiljan problem kod

magaraca, koji često uginjavaju od pneumonija. Razlog za to je:
a) povećana prijemčivost magaraca za respiratorne viruse
b) urođena imunodeficijencija
c) često prisustvo Dictyocaulus arnfieldi u disajnim putevima
d) teže otkrivanje respiratornih bolesti

14. Respiratorne bolesti se kod magaraca po pravilu ispoljavaju:

a) Jakim i učestalim – tzv. magarećim kašljanjem
b) izraženom dispnejom uz neretko disanje na usta
c) frktanjem i kijanjem uz neobično često njakanje
d) nejasnim simptomima bolesti

15. Najčešći oblik kolika kod magaraca su:

a) spastične kolike
b) opstipacija debelog creva
c) ileus
d) tromboembolične kolike

16. Kod magaraca se pored čestih deformiteta kopita, relativno često

zapažaju degenerativne promene na zglobovima i:
a) zverinjac
b) wobbler
c) stringhalt
d) subluksacije

17. Za razliku od konja, kod magaraca obolelih od ždrebećaka se:

a) zapaža veći stepen morbiditeta
b) uočava duži period febre
c) ne zapaža apscediranje podviličnih limfnih čvorova
d) ne uočavaju respiratorni simptomi bolesti

18. Kod magaraca su, za razliku od konja, često prisutni paraziti:

a) Strongylus edentatus
b) Strongiloides westeri
c) Dictyocaulus arnfieldi
d) Hypoderma lineatum
 Test pitanja 143

19. Doze lekova za magarce nisu iste kao kod konja. U praksi se naj-
češće preporučuje da se magarcima doza leka:
a) smanji za 50%
b) smanji za 20%
c) poveća za 20%
d) poveća za 50%

20. Magarci su, za razliku od konja, osetljiviji na neke lekove, zbog

čega se izbegavaju ili primenjuju sa oprezom. To se odnosi na:
a) fenilbutazon
b) ksilazin
c) guifenesin
d) ketamin

Zaokružite tačne odgovore (max. 2 poena)

21. Zaokružite tvrdnje koje su tačne:

a) spastične kolike su posle tromboemboličnih najčešće količne bo-
lesti magaraca
b) magarci su osetljiviji od konja i burnije reaguju na infekciju vi-
rusom influence
c) magarci su osetljiviji od konja na infekcije konjskim herpes-
virusom 1 i 4
d) ždrebećak se kod magaraca ne manifestuje apscediranjem pod-
viličnih limfnih čvorova
e) magarci su otporniji od konja i ne oboljevaju od maleusa
f) stringhalt je ralativno česta pojava kod magaraca

22. Zaokružite tvrdnje koje nisu tačne:

a) spastične kolike su posle tromboemboličnih najčešće količne
bolesti magaraca
b) magarci su osetljiviji od konja i burnije reaguju na infekciju
virusom influence
c) magarci su osetljiviji od konja na infekcije konjskim
herpesvirusom 1 i 4
d) ždrebećak se kod magaraca ne manifestuje apscediranjem
podviličnih limfnih čvorova
e) magarci su otporniji od konja i ne oboljevaju od maleusa
f) stringhalt je ralativno česta pojava kod magaraca
144 Bolesti kopitara

Upišite ispuštene reči u rečenici (max. 2 poena)

23. Ždrebećak _________________________, kod magaraca se ne

manifestuje ______________________________ kao kod konja.

24. Kod magaraca sa hiperlipemijom, uz anoreksiju, u kliničkoj slici

dominiraju znaci oštećenja _____________, pri čemu do uginuća
najčešće dolazi zbog___________________________________.

25. Kod gojaznih magaraca se uz rezistenciju na _______________,

veoma često uočava hromost kao posledica _________________.

26. Magarci, mule i mazge su za razliku od konja osetljiviji na

______________________________ koje se često javljaju kod
konja, zbog čega se preporučuje vakcinacija protiv ___________,
_____________, ______________, a po potrebi i drugih bolesti.

Povežite pitanja i odgovore (max. 2 poena)

27. Povežite patološka stanja sa vrstom i kategorijom kopitara kod

kojih se smatraju specifičnim:

1. Gojaznost Magarci
2. Hiperlipemija Punokrvni konji
3. Laminitis Poni konji
4. Diktiokauloza Mule i mazge

28. Povežite patološka stanja sa vrstom i kategorijom kopitara kod

kojih se smatraju specifičnim:

1. Spastične kolike Magarci

2. Opturacija creva enterolitima Punokrvni galoperi
3. Deformiteti kopita
4. Šuga, vašljivost i trihoficija

29. Povežite anatomske specifičnosti sa vrstom kopitara:

1. 7 cervikalnih pršljenova Magarci

2. 6 lumbalnih pršljenova Konji
3. Duži graviditet
4. Kastanjete na nogama
 Test pitanja 145

XV
POREMEĆAJI PONAŠANJA KONJA
146 Bolesti kopitara

Zaokružite tačan odgovor (max. 1 poen)

10. Pored vrlina, konji imaju i mane. Najčešće se radi o stereotipija-

ma koje nastaju kao posledica:
a) neadekvatne selekcije
b) držanja u većim grupama različitih kategorija konja
c) dužeg boravka na slobodnim pašnjacima
d) boravka u individualnim boksevima

11. Kada nenormalno ili neželjeno i beskorisno ponašanje postane

uobičajena pojava koja se ponavlja bez razloga, govorimo o:
a) stereotipiji koja se više ne može ukloniti
b) stereotipnom ponašanju koje se može korigovati samo primenom
antidepresiva poput fluoksetina
c) poremećaju ponašanja koji se može korigovati promenom režima
ishrane i držanja
d) poremećaju ponašanja koji se može korigovati samo nakon otkla-
njanja uzroka koji su doveli do razvoja mane

12. Najpoznatije oralne stereotipije konja su:

a) ujedanje
b) samoujedanje
c) griža drveta
d) hiperfagija

13. U najpoznatije lokomotorne stereotipije konja spadaju:

a) tkanje
b) propinjanje
c) ritanje
d) bežanje

14. Griža drveta je česta mana koja se zapaža:

a) kao nagonska aktivnost u vreme zamene zuba
b) kod konja koji su duže gladovali
c) kod starijih priplodnih pastuva držanih u izolaciji
d) kod konja oba pola i različitih uzrasta

15. Žvakanje drveta se često opisuje kao posledica:

a) deficita proteina u obroku
b) manjka celuloze u obroku
c) gutanja vazduha
d) zazubica konja
 Test pitanja 147

16. Odvikavanju od griže drveta doprinosi:

a) lečenje zazubica
b) držanje na slobodnim pašnjacima
c) korekcija obroka i uslova držanja
d) stavljanje korpe na usta

17. Trajno odvikavanje od gutanja vazduha se:

a) postiže uklanjanjem predmeta iz okruženja na koje konj može da
nasloni zube
b) postiže korišćenjem specijalnih kožnih okovratnika sa jastučetom
c) postiže korišćenjem ogrlica sa elektrošokovima
d) najčešće ne može postići

18. U postupku odvikavanja od gutanja vazduha, u praksi se najčešće

preporučuje:
a) puštanje konja na slobodu u društvo drugih konja
b) korigovanje ishrane – povećanje udela kabastih hraniva
c) korigovanje ishrane – davanje više obroka u kraćim intervalima
d) držanje konja u vlastitom boksu uz korišćenje okovratnika

19. U postupku odvikavanja od koprofagije najčešće se preporučuje:

a) redovno izđubravanje i stavljanje korpe na usta posle obroka
b) puštanje konja na slobodu u društvo drugih konja
c) korigovanje uslova držanja i ishrane i hranjenje sa zemlje
d) korigovanje uslova držanja i ishrane uz dodavanje proteina

20. Neprekidno hodanje, klimanje glavom i tkanje može biti posle-

dica organskih poremećaja:
a) bolova u abdomenu
b) hipertireodizma
c) hipoadrenokorticizma
d) tumora adenohipofize

21. Drmanje i mahanje glavom (engl. headshaking), za razliku od

stereotipnog klimanja glavom i tkanja:
a) javlja se neposredno u vezi sa delovanjem nekog stimulusa
b) javlja se isključivo kod vezanih konja
c) karakteriše se ritmičkim pokretima glave levo-desno
d) karakteriše se ritmičkim pokretima glave gore-dole
148 Bolesti kopitara

22. U dijagnostici drmanje i mahanja glavom (engl. headshaking),

prvo treba isključiti:
a) prisustvo insekata u okruženju
b) zategnutost ulara i eventualnog okovratnika
c) oboljenja unutrašnjeg uha i malog mozga
d) wobbler sindrom

23. U odvikavanju od nekih stereotipija pozitivno utiče društvo dru-

gih životinja i ljudi u cilju smanjivanja dosade:
a) držanje više konja na konjovezima, uz jasle
b) držanje po dva konja u istom boksu
c) držanje koza u istom boksu sa konjem
d) držanje pasa u istom boksu sa konjem

24. Agresivnost priplodnih pastuva se obično kontroliše:

a) držanjem u blizini kobila bez drugih pastuva u vidokrugu
b) prskanjem mlazom vode iz pištolja ili creva
c) odlučnom upotrebom korbača
d) primenom hormonskih preparata na bazi progesterona

25. Guranje i sabijanje uz zid kao vid agresivnosti sprečava se:

a) glasnom komandom „mesto“
b) odlučnom upotrebom korbača
c) bockanjem oštrim štapom
d) kockom šećera ili šargarepom

26. Odvikavanje od najagresivnijih akcija prema čoveku se prven-

stveno bazira na:
a) odlučnom kažnjavanju agresivnog ponašanja
b) nagrađivanju neagresivnog i kažnjavanju pretnje - pokušaja
ispoljavanja agresivnosti
c) kastraciji ili hormonskoj kontroli agresivnosti
d) samo hemijskom obuzdavanju, primenom trankilajzera i/ili suk-
cinil holina

27. U kontroli agresivnosti konja ohrabrujući rezultati su dobijeni

primenom:
a) fenobarbitona i benzodiazepina
b) buspirona i fluoksetina
c) opioidnih antagonista poput naloksona i naltreksona
d) dopaminergičnih lekova poput pergolid mesilata
 Test pitanja 149

28. Agresivnost konja može biti inicirana strahom. Uplašen konj se

prepoznaje po:
a) cičanju, šibanju repom i ušima slepljenim uz telo
b) ušima okrenutim u stranu i repom položenim uz telo
c) podrhtavanju mišića i glasnom rzanju
d) otimanju i propinjanju

29. Ako konj odbije da ustane, nakon isključivanja fizičkih razloga

može se naterati:
a) odlučnim udarcem korbačem
b) bockanjem električnim goničem
c) sipanjem vode u uši
d) zatvaranjem obe nozdrve

Zaokružite tačne odgovore (max. 2 poena)

30. Oralne stereotipije se najčešće javljaju kao posledica (3):

a) imitiranja drugih konja
b) bolnih promenama u ustima
c) izbijanja i zamene zuba
d) dosade - držanja bez društva u zatvorenim boksevima
e) grešaka u ishrani - nedostatka kabastih hraniva
f) grešaka u hranjenju – retkim obrocima i viškom celuloze

31. U postupku odvikavanja konja od gutanja vazduha može se pre-

poručiti (3):
a) puštanje na pašnjak zajedno sa drugim konjima
b) korekcija obroka – povećanje udela koncentrovanih hraniva
c) korekcija obroka – povećanje udela kabastih hraniva
d) korišćenje kožnog okovratnika sa jastučetom
e) korišćenje šuplje cilindrične žvale
f) odlučno kažnjavanje svakog pokušaja gutanja vazduha

Upišite ispuštene reči u rečenici (max. 2 poena)

32. Napadačka agresivnost pastuva koji se ne koriste u priplodu

efikasno se kontroliše _______________________ ili primenom
____________________________________________________.

33. U postupku odvikavanja od koprofagije preporučuje se korekcija

obroka:____________________, za razliku od griže drveta i dla-
ke kod kojih se preporučuje_____________________________.
150 Bolesti kopitara

34. Navedite najmanje 4 načina ublažavanja dosade kod konja drža-

nih u individualnim boksevima:
1. ______________________
2. ______________________
3. ______________________
4. ______________________

35. Navedite najmanje 4 farmakološka preparata koji se mogu ko-

ristiti u kontroli agresivnosti konja:
1. ______________________
2. ______________________
3. ______________________
4. ______________________

Povežite pitanja i odgovore (max. 2 poena)

36. Povežite poremećaj ponašanja i moguće uzroke:

1. Griža drveta Manjak proteina u obroku

2. Gutanje vazduha Manjak celuloze u obroku
3. Koprofagija Imitiranje drugih konja
4. Agresivnost Usamljenost i dosada

37. Povežite poremećaj ponašanja i način lečenja:

1. Griža drveta, grive i repa Buspiron

2. Gutanje vazduha Nalokson
3. Agresivnost pastuva Progesteron
4. Samoujedanje Fluoksetin

38. Povežite poremećaj ponašanja i način lečenja:

1. Griža drveta, grive i repa Korišćenje elektrošokova

2. Gutanje vazduha Korišćenje sprava za

ubijanje dosade
3. Klimanje glavom i tkanje Korekcija obroka, povećanje
udela kabastih hraniva
4. Samoagresivnost Puštanje na pašnjak sa
drugim konjima