-Diuretici-

Lekovi koji sprečavaju tubularnu reapsorpciju natrijuma I povećavaju zapreminu izlučene mokraće.

Osmotski diuretici deluju tako što za sebe vezuju veću količinu vode i na taj način povećavaju zapreminu izlučene
mokraće

Podela: po hemijskom sastavu i farmakološkim karakteristikama

1. TIAZIDI :
 Hlorotiazid
 Hidrohlorotiazid
 Sulfonamidi: Indapamid, kinetazon *Nisu tiazidi ali su im slični po dejstvu
 Hemijski sastav: benzotiadiazidi tj. sulfonamidski diuretici
 Farmakokinetika: Indapamid se izlučuje preko bilijarnog sistema, pa se zbog toga može koristiti kod
bolesnika sa renalnom insuficijencijom
*Neki tiazidi tokom metabolizovanja doživljavaju otvaranje tia-dia-zinskog prstena tako nastali
metaboliti inhibiraju karboanhidrazu pa i oni deluju diuretički (samo drugačijim mehanizmom)
Svi tijazidi se izlučuju preko bubrega, mehanizmom koji učestvuje u izlučivanju mokraćne kiseline; tu
deluju kompetitivno pa se nakon njihove primene smanjeno izlučuje mokraćna kiselina –>
hiperuricemija
 Mehanizam i mesto delovanja:
Smanjuju reapsorpciju Na u distalnim tubulima –> natriureza –> povećano izlučivanje tečnosti
(gubi se I K!!)
 Dejstvo:
a) Diuretičko: pojačano izlučivanje Na, Cl, H20, K ali ne remete acido-baznu ravnotežu
b) Antihipertenzivno: posledica njihovog diuretičkog delovanja (smanjena zapremina plazme i
smanjena osetljivost glatkih mišića krvnih sudova na delovanje vazokonstriktora)

*Tiazidi kod bolesnika sa dijabetesom insipidusom deluju antidiuretički (paradoksalno!!!)

 Indikacije:
a) Hipertenzija (esencijalna)
b) Srčana insuficijencija – koriste se za smanjivanje edema i plućne vaskularne kongestije
c) Ostali edemi – nefritički, kod retencije Na izazvanim uzimanjem steroida (oralni kontraceptivi,
estrogeni, androgeni); takođe se koriste za smanjivanje edema.
d) Diabetes insipidus – tiazidi deluju antidiuretički i to posebno kod nefrogenog tipa koji ne reaguje
na primenu ADH! Paralelno sa smanjenjem poliurije, smanjuje se i polidipsija.
*Nefrogeni diabetes insipidus koji je izazvan litijumom takođe se može popraviti tiazidima
e) Idiopatska hiperkalciurija – smanjuje izlučivanje kalcijuma mokraćaom i time smanjuje i stepen
zasićenja mokraće kalcijumovim solima –> povoljno kod bolesnika koji stvaraju kalcijumske
konkremente
f) Nefrolitijaza – većina bubrežnih konkremenata sadrži kalcijum-fosfat ili kalcijum-oksalat
*kod njih postoji “curenje” kalcijuma u mokraću –> hiperkalciurija –> zato se koriste tiazidi jer
pojačavaju reapsorpciju kalcijuma.
  Neželjeni efekti:
a) Gubitak kalijuma
b) Hiperuricemija
c) Poremećaj tolerancije ugljenih hidrata – tiazidi remete toleranciju glukoze –> hiperglikemija
 Kontraindikacije: Insuficijencija bubrega, Aritmija, Dijabetes melitus, Giht , Hipokalijemija
2. DIURETICI SA SNAŽNIM I BRZIM DELOVANJEM – DIURETICI HENLEOVE PETLJE
Smanjuju reapsorpciju natrijuma u ascendentnom delu henleove petlje –> snažan I brz diuretički efekat
 Mehanizam delovanja:
a) inhibiranjem transportnog sistema Na/K/2Cl u ascendentnom delu henleove petlje smanjuju
reapsorpciju Na i Cl;
b) Povećano izlučivanje Mg i Ca
c) Indukcija sinteze prostaglandina u bubrezima
d) Pojačavaju protok krvi u bubrezima uz istovremeno smanjenje kongestije u plućima (Furosemid)
 Indikacije:
a) Akutni plućni edem – cilj terapije je brzo smanjivanje zapremine ECT i venskog pritiska, usled
čega se smanjuju MV desne komore i pritisak u plućnoj vaskularnoj mreži
b) Refraktarni edemi – korste se ovde kada se edemi ne mogu smanjiti restrikcijom soli i primenom
tiazida
c) Hiperkalcijemija – koriste se da bi pojačano izbacili Ca –> pojačano izlučivanje I K, NaCl I Mg
d) Trovanje jodidima, fluoridima I bromidima – budići da se svi oni reapsorbuju preko henleove
petlje, ovi diuretici mogu pojačati njihovo izlučivanje
e) Akutna insuficijencija bubrega – povećavaju diurezu
f) Hiperkalijemija
 Neželjeni efekti:
a) Hipokalijemijska metabolička alkaloza – usled pojačane renalne sekrecije K i H
b) Ototoksičnost – nakon snažne diureze nastaje reverzibilna gluvoća
c) Hiperuricemija – usled pojačane reapsorpcije mokraćne kiseline u proksimalnim tubulima –>
napad gihta
d) Hipomagnezijemija
 Kontraindikacije: preosetljivost na sulfonamide
 Lekovi:
I. FUROSEMID – ima snažno i brzo diuretičko delovanje pa se koristi u hitnim slučajevima
II. ETAKRINSKA KISELINA
III. BUMETANID – sličan furosemidu;
-Indikacije:
a. Kardijalni i bubrežni edemi
b. Ciroza jetre
c. Akutni edem pluća
d. Retencija tečnosti izazvana nekim lekovima

-Neželjeni efekti: hipokalijemija, hiperuricemija, hipohloremička alkaloza

-Kontraindikacija: hepatička koma, poremećaji ravnoteže elektrolita, anurija

*Kombinovana primena tiazida i diuretika Henleove petlje prouzrokuje sinergističke efekte!ž

3. DIURETICI KOJI ŠTEDE KALIJUM
Diuretici koji prouzrokuju pojačano izlučivanje natrijuma, ali pri tome štede kalijum
Dve grupe lekova:
I. ANTAGONISTI ALDOSTERONA:
 Spironolakton
 Prorenon
 Mehanizam dejstva: direktna blokada aldosteronskih receptora
 Indikacije:
a) Primarni hiperaldosteronizam (Konov sindrom)
b) Sekundarni hiperaldosteronizam
c) Ciroza jetre sa edemima
 Neželjeni efekti:
a) Hiperkalijemija
b) Hiperhloremijska metabolička acidoza
 Kontraindikacije: Hronična insuficijencija bubrega
II. TRIAMTEREN I AMILORID – nisu aldosteronski antagonisti ali prouzrokuju iste efekte kao oni
 Indikacije:
a. Edemi
b. Arterijska hipertenzija
4. OSMOTSKI DIURETICI
Povećavaju izlučivanje vode;
Najpoznatiji je Manitol
 Mehanizam dejstva: ne reapsorbuje se u tubulima, izlučuje se u nepromenjenom obliku i sa
sobom osmotskim mehanizmom povlači znatnu količinu tečnosti
 Primena: isključivo intravenski
 Indikacije:
a. Za sprečavanje anurije posle hemolitičke reakcije, velikih trauma, hirurških zahvata i
krvarenja
b. Trovanje barbituratima i salicilatima
c. Povećani intrakranijalni pritisak
d. Smanjivanje intraokularnog pritiska
5. INHIBITORI KARBOANHIDRAZA
 Acetazolamid
 Mehanizam dejstva: inhibira karboanhidrazu –> otežano stvaranje slobodnog jona vodonika koji
ima ulogu u procesu reapsorpcije elektrolita –> pojačana diureza + gubitak bikarbonata I kalijuma
 Indikacije:
a. Terapija glaukoma – smanjuje sekreciju humor aquosus-a
b. Diuretički – izlučivanje vode
c. Akutna visinska bolest – profilaktiči

6. OSTALI DIURETICI – preparati žive i amonijum-hlorida (ne koriste se više)

*Po jačini dejstva diuretici se dele na:

 a. Jaki – furosemid, etakrinska kiselina –> dovode do izbacivanja I Na I K
b. Umereni – tiazidi
c. Slabi – spironolakton, triamteren –> dovode do izbacivanja samo K

*Interakcija diuretika sa drugim lekovima:

i. Sa oralnim antidiabeticima –> tiazidi umanjuju njihovo dejstvo

ii. Antiinflamatorni lekovi –> oni umanjuju delovanje diuretika
iii. Digoksin –> tiazidi mu povećavaju toksičnost (naročito oni koji prouzrokuju gubitak kalijuma)
iv. Aminoglikozni antibiotici (gentamicin) –> tiazidi im smanjuju klirens I na taj način im povećavaju toksičnost