ZAPALJENJE

1. Zapaljenski proces je praen sledeim patofiziolokim promenama (1):

A. prestanak rada znojnih lezda
B. poviena telesna temperatura*
C. nita od navedenog nije tano
D. smanjen bazalni metabolizam
E. bradikardija zbog smanjenog bazalnog metabolizma

2. Za akutno zapaljenje karakteristine su sledee laboratorijske promene (1) :

A. hiper-alfa-2 globulinemija
B. leukocitoza
C. sve navedeno je tano*
D. ubrzana sedimentacija eritrocita
E. poveanje koncentracije C-reaktivnog proteina

IMUNOLOGIJA

1.U procesu fagocitoze uestvuju (3):

A. histiociti i monociti*
B. neutrofilni granulociti*
C. elije mete (target cells)
D. enterociti
E. endotelne elije*

2. U procesu fagocitoze ne uestvuju (4):

A. elije zone glomeruloza nadbubrega*
B. podociti bubrega*
C. retikulociti*
D. elije RES-a*
E. bazofilni granulociti

3. Uloge makrofaga u imunolokim reakcijama su (1):

A. fagocitozom i deliminom razgradnjom makrofag ini Ag imunogenim
B. svi odgovori su tani*
C. uklanjanjem Ag ne bi dolo do blokade imunolokog sistema
D. fagocitoza mikorganizama i drugih Ag
E. vri sekreciju monokina meu kojima je i interleukin 1

4. Prekomerna aktivnost pomonikih T-helper ly najee dovodi do (1):

A. pada opte otpornosti organizma
B. malignih tumora
C. imunodeficitarnih bolesti
D. autoimunih bolesti*
E. idiopatske trombocitipenijske purpure
5. elije u kojima se vri sinteza komplementa su (3):
A. hepatociti*
B. bazofilni granulociti
C. makrofagi*
D. epitelske elije creva*
E. plazmociti

6. Organ specifine autoimune bolesti mogu nastati (2):

A. promenom sopstvenih Ag*
B. zbog smanjene aktivnosti pomonikih T-helper ly
C. smanjenom aktivnou makrofaga
D. pojavom skrivenih Ag*
E. poveanom aktivnou supresora

7. U organ nespecifine sistemske autoimune bolesti ubrajaju se (2):

A. miastenia gravis
B. goodpausterov sindrom*
C. autoimuna hemolizna anemija
D. reumatoidni artristis*
E. idipoatska trombocitpenijska purpura

8. Mogui mehanizmi ukljueni u nastanak autoimunih bolesti su (4):

A. poliklonska aktivacija B-ly*
B. povean odgovor B-ly na poruke supresora
C. defekt timusa
D. prisustvo unakrsnih antigena*
E. kontakt sa sekvestriranim antigenima*

9. Autoimune bolesti mogu biti uslovljene (3):

A. genetskim poremeajima*
B. promenom sopstvenih antigena*
C. nereagovanjem sa sopstvenim antigenima
D. promenon funkcionalnosti imunolokog sistema*
E. uklanjanjem zabranjemih klonova imunokompetetentnih elija

10. Za anafilaktini tip reakcije tano je (1):

A. esto se javlja u atopijskoj konstituciji
B. imunoglobulini ispoljavaju citotropizam za tkivne mastocite i bazofilne granulocite
C. svi odgovori su tani*
D. sporo reagujua supstanca odgovara leukotrijenima
E. eozinofilni granulociti imaju zatitinu fagocitnu ulogu

11. Koji od navedenih poremeaja nisu posledica citotoksine tip II reakcije (2):
A. bronhialna astma*
B. hemolizna anemija
C. goodpausterov sindromu
D. polenska kijavica*
E. transfuzija inkopatibilne krvi
12. Za patogenezu reakcija preosetljivosti (tip III) tane su sledee tvrdnje (4):
A. agregacija trmbocita sa stvaranjem mikrotomba su prisutni u ovoj reakciji*
B. aktivacija komplementa je deo ove reakcije*
C. ako su At u viku javlja se Arthusova reakcija*
D. ako su Ag u viku javlja se serumska bolest*
E. u ovoj reakciji uestvuju At klase IgE

13. ta do navedenog za reakciju kasne preosetljivosti (tip IV) nije tano (1):
A. reakcija se razvija na mestu kontakta sa Ag za 24-72h
B. oteenja tkiva u ovoj reakciji mogu biti posledica stvorenih limfokina
C. ...*
D. ova reakcija se odvija preko senzibilisanih T-limfocita
E. granulomatozne upale su posledica ove reakcije

14. Za sistemski eritemski lupus je karakteristino sledee (4):

A. da su u bolesnika pristna anti-globulinska At (gama)*
B. da su anti-RNK antitela*
C. da je specifina autoimuna bolest
D. da su anti-DNK antitela*
E. anti-nuklearna antitela

15. Nasledni gubitak imunitet vezan za elije praen je sledeim infekcijama (4):
A. bacilom tuberkuloze*
B. pneumocistis carini*
C. candida albicans*
D. virusima*
E. biogenim bakterijama

16. Dominantan deficit humoralnog imuniteta postoji u (2):

A. eksudativnim enteropatijama*
B. ataksija teleangiektazije
C. autoimunim bolestima
D. plazmocitomu*
E. AIDS-u

17. Sindrom steene imunodeficitarnosti (AIDS) tana je sledea tvrdnja (1):

A. sve navedeno je tano*
B. u krvi je prisutna limfopenija
C. virus uzronik bolsti (HIV) oteuje iskljuivo Th1 limfocite
D. postoji potpuni gubitak imuniteta vezanog za elije
E. bolest je praena infekcijama sa pneumocysitis carini i malignim tumorima
 POREMEAJI METABLOZMA BELANEVINA

1. Uravnoteen bilans azota postoji ako je (1):

A. dnevni unos proteina oko 50 g/l
B. dnevni unos proteina oko 30 g/l
C. dnevni unos proteina jednak gubitku proteina
D. urinarna ekskrecija metabolita oko 50 g
E. eliminacija stolicom oko 30 g/l

2. Negativan azotni bilans postoji u (2):

A. rekonvalescenciju
B. povredi*
C. toku rasta
D. starosti*
E. trudnoi

3. Fenilketonuriju karakterie (4) :

A. povraanje*
B. preterana razdraljivost*
C. mentalna zaostalost*
D. generalizovani ekcem*
E. hiperurikemija

4. Za fenilketonuriju je karakteritino (3):

A. da se fenil pirogroana kiselina poveano izluuje mokraom
B. da nastaje usled nedostatka enzima koji fenilalanin pretvara u tirozin*
C. da nije praenja oteenjima centralnog nervnog sistema
D. da je praena poveanom pigmentacijom koe
E. da se nasleuje sutozomno recesivno*

5. Za poremeaje metabolizma aminokiselina je tano (2):

A. albinizam nastaje zbog nedovoljnog unoenja tirozina
B. cistinurija se javlja zbog tubulskog defekta reapsorpcije*
C. u alkaptonuriji je blokirana sinteza hidroksifenilalanina
D. u fenilketonuriji nedostaje enzim homogentinaza
E. u muskularnoj distrofiji se javlja poveana kreatinurija*

6. Proteini slue za (1):

A. izgradnju enzima
B. izgradnju inilaca koagulacije
C. izgradnju hormona
D. skladitenje energije
E. sve navedeno je tano*

7. Smanjenje belanevina dovodi do (4) :

A. osteoporoze*
B. edema*
C. slabije obnove elija
D. hipertenzije*
E. poremeaja varenja*
8. Hipoproteinemija u povredama posledica je (3):
A. hipoalbuminemije*
B. poveane konc. insulina
C. poveane glikoneogeneze*
D. ubrzane lipolize
E. poveane konc. interleukina 1*

9. Hiperproteinemija nastaje zbog (1):

A. poveanja alfa2globulina iznad 1 g/l
B. poveanja albunima iznad 35 g/l
C. nita od navedenog nije tano*
D. poveanja beta globiluna iznad 2 g/l
E. poveanja gama globulina iznad 1,5 g/l a ispod 5 g/l

10. Za albumine u krvi tane su sve tvrdnje osim (2):

A. poveano se gube u nefrotskom sindromu i eksudativnoj enteropatiji
B. pad koncentracije sa 75 na 30 g/l obavezno je praen pojavom edema*
C. bitno utiu na odravanje koloidno osmotskog pritiska u krvi
D. izrazito su smanjeni u bisalbuminemiji*
E. smanjuju se u oreenju jetre

11. Za serumske albumine tane su sledee tvrdnje (3):

A. hipoalbuminemija je ea pojava od hiperalbuminemije*
B. hiperalbuminemija moe biti samo apsolutna zbog pojaane sinteze
C. njihova apsolutna koncentracija u serumu iznosi 36-56 g/l*
D. hiperalbuminemija moe biti samo relativna (zbog hemokoncentracije)*
E. svi serumski albumini sintetiu se u plazma elijama (plazmocitima)

12. Smanjenje koncentracije albumina plazme postoji u (4):

A. poremeajima funkcije jetre*
B. analbuminemiji*
C. sidromu loe apsorpcije*
D. malignom neoplazmama*
E. bisalbuminemijom

13. Hipoalbuminemija sa poliklonskom hipergamaglobulinemijom postoji u (1):

A. akutnom zapaljenskom procesu
B. hroninom zapaljenskom procesu
C. cirozi jetre*
D. nefrotkom sindromu
E. plazmocitomu

14. Hiperalbuminemija postoji u:

A. hiperhidraciji
B. nefrotskom sindromu
C. krvarenju
D. dehidraciji*
E. hroninoj infekciji
15. Za koncentraciju fibrinogena u plazmi tane su sledee tvrdnje (4):
A. hipofibrinogenemija moe nastati zbog gubitka fibrinogena mokraom
B. hipofirbinogemija moe nastati zbog poveane potronje fibrinogena*
C. hiperfibrinogenemija se javlja u sklpou zapaljenskog procesa*
D. hipofibrinogenemija moe nastati zbog smanjene sinteze fibrinogena*
E. hiperfibrinogenemija u sklopu reumatske groznice*

16. Odreivanje fibrinogenemije (2):

A. se koristi za praenje toka diseminovane intravaskularne koagulacije (DIK)*
B. se ne koristi za praenje toka reumatske groznice
C. odreivanje fibrinogenemije danas vie nema znaaja u dijagnostici
D. se koristi za preenje toka reumatske groznice*
E. se ne koristi za praenje toka diseminovane intravaskularne koagulacije (DIK)

17. Prisustvo proteina koji se u serumu normalno ne nalaze naziva se (1):

A. Bruttonov sindrom
B. neoprotenemija
C. nita od navedenog nije tano
D. paraproteinemija*
E. Morbus Giarke

18. Za serumske globuline tane su sledee tvrdnje (2):

A. u globuline ne spadaju gama globulini
B. oni ine elektroforetski nehomogenu frakciju*
C. elektroforezom na papiru ostaju u odnosu na albumine blie startnoj liniji*
D. oni elektroforetski ine homogenu frakciju
E. elektroforezom na papiru putuju dalje od albumina

19. Steena hipogamaglobulinemija nastaje u (4):

A. neselektivnoj proteinuriji*
B. sindromu loe apsorpcije*
C. malnutriciji*
D. opekotinama*
E. gojaznosti

20. Hipergamaglobulinemija dovodi do (2):

A. disproteinemije*
B. hipertrigliceridemije
C. hiperproteinurije*
D. hiperglikemije
E. hipoproteinemije

21. Monoklonsku hipergamaglobulinemiju nalazimo u (3):

A. autoimunim bolestima
B. plazmocitomu*
C. Walderstrumovoj makroglobulinemiji
D. hroninim infekcijama
E. krioglobulinemiji*
22. Hipergamaglobulinemija poliklonskog tipa se nalazi u (4):
A. autoimunim bolestima*
B. u toku infektivnih bolesti
C. gama(?) tipu plazmocitoma
D. nakon vakcinacije*
E. hronina zapaljenja*

23. U sindromu diseminovane intravaskularne koagulacije nalazi se snienje (3):

A. koncentracije fibrinogena*
B. koncentracije rastvorljivih kompleksa fibrinskih monomera
C. X inioca koagulacije*
D. koncentracija razgradnih proizvoda fibrina
E. broja trombocita*

24. Za nefrotski sindrom su tane sledee tvrdnje (2):

A. proteinurija*
B. proteinurija je uvek selektivna
C. proteinurija dovodi do povienja koloido-osmotskog (onkotskod pritiska)
D. edemska tenost je bogata belanevinama (preko 30 g/l)
E. ...*

25. Glomerulski tip proteinurije nalazi se u (3):

A. analgezinoj nefropatiji
B. lupusnom nefritisu*
C. hroninom glomerulonefritisu*
D. hroninom pijelonerfitisu
E. akutnom glomerulonefritisu*

26.Za proteinuriju su tane sledee tvrdnje (2):

A. selektivnu proteinuriju odlikuje pojava proteina velike molekulske mase (alfa-2-makroglobulina, IgM
imunoglobulina) u mokrai:
B. neselektivna proteinurija oznaava vei stepen oteenja glomerulskog filtra od selektivne*
C. nita od navedenog nije tano
D. masivna proteinurija uvek oznaava veliki stepen stukturnog oteenja glomerulskog filtra
E. u selektivnoj proteinuru mokraom se gube preteno proteini*
 POREMEAJI METABOLIZMA UGLJENIH HIDRATA

1. Galaktozemiju karakterie (4):

A. duevna zaostalost*
B. hiperglikemija
C. katarakta*
D. hipoglikemija
E. ciroza jetre

2. Glukoza se u tkivima koristi se za (3):

A. glikogenolizu
B. sintezu triglicerida*
C. sintezu glikogena*
D. sintezu belanevina
E. glikolizu*

3. Efekti insulina ispoljavaju se (1):

A. na membrani elije
B. u plazmi
C. sve navedeno je tano*
D. u eliji
E. na hormonsku aktivnost

4. Metaboliki efekti insulina su (3):

A. lipoliza
B. glikogenoliza
C. glikoliza*
D. sinteza proteina*
E. transport glukoze u elije

5. Nedostatak insulina dovodi do (1):

A. smanjenog stvaranja glikoze
B. poveane potronje aminokiselina
C. sve navedeno je netano*
D. poveane potronje glukoze
E. smanjenja nivoa slobodnih masnih kiselina

6. Vani antagonisti insulinu su (2):

A. vitamini
B. glukagon
C. gonadotropni hormoni
D. aminokiseline
E. slobodne masne kiseline

7. Anabolzam podstiu sledei hormoni (3):

A. insulin*
B. progesteron
C. kortizol
D. testosterin*
E. hormon rasta*
8. Katabolizam podstiu sledei hormoni (3):
A. glukagon*
B. adnrogeni
C. tireoidni hormoni u viku*
D. kateholamini*
E. estrogeni

9. Insulin zavisnu eernu bolest (tip 1) karakteriu (3):

A. prisustvo insulinskih At*
B. prisustvo anti-insularnih At
C. nedostatak insulina*
D. odgovarajui HLA DR3 i/ili DR4*
E. neosteljivost na insulin

10. Za insulin zavisni dijabetes (tip I) tane su sledee tvrdnje (2):

A. postoji genetska predispozicija za nastanak ovog poremeaja*
B. to je organ nespecifina autoimuna bolest
C. u bolsnika su prisutna antitela na receptore na insulin
D. u bolesnika su prisutna antiinsulinska antitela
E. u bolesnika su prisutna antiinsularna antitela*

11. Insulin nezavisnu eernu bolest (tip 2) karakteriu (4):

A. promena osteljivosti ciljnih tkiva na insulin*
B. izmanjena struktura insulina*
C. prisustvo nehormonskih antagonista*
D. nedostatak insulina
E. prisustvo hormonskih antagonista*

12. Akutne komplikacije eerne bolesti su (3):

A. hiperlipoproteinemija
B. dijabetesna mikroangiopatija
C. laktatna acidoza*
D. dijabetesna ketoacidoza*
E. dijabetsna hiperosmolalna koma*

13. Hronine komplikacije svojstvene eernoj bolesti posledica su (3):

A. poremeaja metabolizma elektrolita
B. neenzimske glikozilacije proteina*
C. hipoglikemije
D. hiperglikemije*
E. pojaanog nagomilavanja fruktoze i sorbitola u elijama i njihovog bubrenja

14. Razlog za poveanje slobodnih masnih kiselina u krvi kod dijabetes melitusa je (1):
A. nedovoljno preuzimanje lipida od strane hepatocita
B. smanjena potronja masnih kiselina u miiima
C. pojaana lipoliza*
D. poveana apsorpcija masnih kiselina u crevima
E. smanjenje oksidativnih procesa u organizmu
15. Uzrok nastanka sekundarne hiperlipoproteinemije u prvoj fazi insulin nezavisne eerne bolesti moe biti
(2):
A. poveano stvaranje HDL u jetri
B. smanjena razgradnja VLDL zbog smanjene aktivnosti lipoproteinska lipaze
C. reaktivna hiperinsulinemija koja indukuje poveano stvaranje VLDL u jetri*
D. poveana sinteza holesterola zbog hiperinsulinemije
E. hiperholesterolemija zbog smanjenog vezivanja LDL estica za receptore*

16. U dijabetesnoj ketoacidozi postoji (3):

A. intraelijska glikopenija*
B. dehidracija*
C. hiperkalijemija*
D. hiperhidracija
E. hipervolemija

17. U neleenoj eernoj bolesti prisutno je sve navedeno osim (1):

A. hipertrigliceridemija
B. alkaloze*
C. hiperglikemije
D. poliurije
E. glikozurije

18. Patoloka krivulja OGITT koju karakterie niska poetna vrednost glikemije uz gotovo potpuni izostanak
porasta glikemije nalazi se u (2):
A. hiperinsulinizmu*
B. latentnom dijabetesu
C. hiperkorticizmu
D. dijabetes melitusu tip 1
E. hipokorticizmu*

19. Kojem stanju odgovara sledei set nalaza glikemije(UK) i insulinemije(IRI)?

OGTT-min: 0/60/120/180, UK 4,2/ 8,4/ 6,2/ 3,9 mmol/l IRI; 12/ 80/ 54/ 25 mJ/L
A. hipersekrecija beta elija pankreasa
B. normalan odgovor beta elija pankreasa*
C. rezistencija na insulin
D. smanjena skeretorna sposobnost beta elija pankreasa
E. odsustvo sekretorne sposobnosti beta elija pankreasa

20. Kojem stanju odgovara sledei set nalaza glikemije(UK) i insulinemije(IRI)?

OGTT-min: 0/60/120/180, UK 7,9/ 17,0/ 16,2/ 15,9 mmol/l IRI; 4,0/ 4,8/ 5,2/ 3,9 mJ/L
A. hipersekrecija beta elija pankreasa
B. normalan odgovor beta elija pankreasa
C. rezistencija na insulin
D. smanjena skeretorna sposobnost beta elija pankreasa
E. odsustvo sekretorne sposobnosti beta elija pankreasa*
21. Kojem stanju odgovara sledei set nalaza glikemije(UK) i insulinemije(IRI)?
OGTT-min: 0/60/120/180, UK 5,5/ 13,0/ 8,2/ 7 mmol/l IRI; 25/ 140/ 120/ 81 mJ/L
A. hipersekrecija beta elija pankreasa
B. normalan odgovor beta elija pankreasa
C. rezistencija na insulin*
D. smanjena skeretorna sposobnost beta elija pankreasa
E. odsustvo sekretorne sposobnosti beta elija pankreasa

22. Koje od navedenih stanja daje patoloku krivulju u oralnom glukoza tolerans testu (2):
A. renalni dijabetes
B. hiperkorticizam*
C. ... dijabates
D. hiperparatireoidizam
E. insuficijencija jetre*

23. U toku oralnog glukoza testa (OGTT) u zdravih osoba glikemija nakon 120 min treba da ima vrednost
manju od (1):
A. 3,33 mmol/l
B. 12,22 mmol/l
C. 5, 55 mmol/l
D. 8,88 mmol/l
E. 6, 66 mmol/l*

24. Koji od navedenih testova se moe koristiti za dokazivanje latentne eerne bolesti (1):
A. oralni test optereenja glukozom OGTT
B. postprandijalni test
C. test optereenja kortizolom i glukozom*
D. test gladovanjem
E. leucinski test

25. Koji od navedenih testova se koriste za dokazivanje hipoglikemijskoh stanja (3):

A. leucinski test*
B. test gladovanja*
C. test opreenja kortizolom i glukozom
D. glukagonski test*
E. oralni glukoza tolerans test (OGTT)

26. Laktatna acidoza u eernoj bolesti nastaje u osoba (4):

A. sa hiperglukagonemijom*
B. sa oteenjem jetre*
C. leenih bigvandinima
D. sa oteenjem bubrega
E. sa alkoholnom intoksikacijom*

27. Hiperglikemija moe da se javi u (3):

A. feohromocitomu
B. hipopituitarizmu*
C. hiperinsulinizmu*
D. hipertireoidizmu
E. hroninoj insuficijenciji jetre*
28. Sekundarana hiperaminoacidemija sree se u (4):
A. hiperkorticizmu*
B. hipofunkciji jetre*
C. hipertireoidizmu*
D. hipoinsulinizmu*
E. hipergonadizmu

29. Hiperaminoacidemija nastaje zbog (1):

A. insuficijencije jetre*
B. hiperaminoacidurije
C. nedovoljnog unosa aminokiselina
D. poveanog katabolizma belanevina
E. poremeaja ureogeneze

30. Poremeaj metabolizma ugljenih hidrata u hiperkorticizmu posledica je (4):

A. periferne neosetljivosti na insulin*
B. poveanog anabolizma proteina
C. potenciranja efekta drugih hormona antagonista insulina*
D. ubrzane glikogenolize*
E. poveanje glikoneogeneze*
 POREMEAJI METABOLIMA MASTI

1. Uloga apoproteina u metabolizmu lipoproteinskih estica su (2):

A. zatvaraju elijske meuprostore endotelih elija
B. svojim koloido-osmotskom pritiskom bitno reguliu metabolizam vode
C. da omogue ttansport lipida u plazmi*
D. izgrauju membranu elija*
E. slue kao kofaktori enzima za metabolzam lipidskih sastojaka

2. Sledei navodi za holesterol su tani (3):

A. ugradnjom holesterola u molekulu LDL nastaje VLDL
B. smanjena funkcija tireoideje dovodi do hiperholesterolemije*
C. u jetri se delom metabolie u une kiseline
D. LDL-holesterol ima izrazito aterogeno dejstvo*
E. hilomikroni i VLDL su glavni nosioci holesterola*

3. Snien nivo HDL holesterola se nalazi u (3):

A. koronarnoj bolesti*
B. dijabetes melitusu*
C. sportista
D. pothranjenih osoba
E. osoba sa smanjenom fizikom aktivnou

4. Kojoj od navedenih lipoproteinskih frakcija izvojenih ultracentrifugiranjem odgovara pre-beta

lipoproteinska frakcija dobijena elektroforezom:
A. VHDL
B. VLDL*
C. IDL
D. LDL
E. HDL

5. Kojim od navedenih hiperlipoproteinemija odgovaraju sledei nalazi:

holesterol lako povien, trigliceridi jako povieni, posle 24h, ep na povrini epruvete
A. tip IV
B. tip III
C. tip I*
D. tip IIb
E. tip IIa

6. U kojem tipu hiperlipoproteinemije postoji najvei rizik od nastanka atreoskleroze (1):

A. tip IV
B. tip V
C. tip I
D. tip IIb
E. tip IIa*

7. Povien holesterol uz normalne trigliceride i dominaciju beta lipoproteinske frakcije je nalaz kar. za (1):
A. tip V
B. tip IIa*
C. tip III
D. tip IIb
8. Koje od navedenih tvrdnji za esencijalnu (porodinu) hiperholesterolemiju (tip II) nisu tane (2):
A. pored hiperholsterolemije nema oteenja arterijskih krvnih sudova*
B. vrednosti triglicerida u plazmi su obino poviene*
C. izgled seruma posle stajanja je bistar
D. u patogenezi ovog poremeaja vaan je nedostatak elijskih LDL-receptora
E. nasleuje se autozomno recesivnim putem

9. Kojem od navedenih tipva hiperlipoproteinemije odgovaraju sledei nalazi:

holesterol povien, tigliceridi normalni (1):
A. tip I
B. tip IIa
C. tip IIb
D. tip III
E. tip IV

10. Kojem tipu hiperlipoproteinemije odgovaraju sledei nalazi: holesterol i trigliceridi povieni, serum
zamuen posle stajanja
A. tip IV
B. tip III*
C. tip IIb
D. tip IIa

11. Za endogenu hipertrigliceridemiju (tip IV) su tane sledee tvrdnje (3):

A. testovi tolerancije glukoze su uvek u granicama normalne vrednosti
B. postoji porast VLDL*
C. serum je zamuen ili mlean*
D. prenosi se autozomno dominantno*
E. nivo holesterola je uvek povien

12. U kojoj od navedenih hiperlipoproteinemija kao preteni patogenetski mehanizam deluje poveano
stvaranje lipoproteinskih estica (2):
A. endogena hipertriglicerinemija (tip IV)*
B. dis-beta-hiperlipoproteinemija (tip III)
C. porodina kombinovana hiperlipoproteinemija (tip VI)*
D. esencijalana hiperholesterolemija (tip IIa)
E. hiperhilomikronemija (tip I)

13. U procesu aterogeneze najvee aterogeno dejstvo imaju (1):

A. LDL holesterol*
B. HDL holesterol
C. lipoproteinske estice IDL
D. lipoproteinske estice VLDL
E. estice hilomikrona

14. Povienje hilomikronske i prebeta frakcije lipoproteina nalazi se u (1):

A. tipu I hiperlipoproteinemije
B. tipu IIa hiperlipoproteinemije
C. tipu IIb hiperlipoproteinemije
D. tipu IV hiperlipoproteinemije
E. tipu V hiperlipoproteinemije
15. Koji od navedenih steenih faktora rizika za razvoj ateroskleroze deluju putem poveanja koncentracije
LDL estica i poveane filtracije u endotelu (2):
A. hormonska disfunkcija*
B. puenje (nikotin i hipoksemija)
C. ponavljani stresovi
D. necelishodna ishrana, gojaznost*
E. smanjen fiziki rad

16. Koji od navedenih steenih faktora rizika za razvoj ateroskleroze deluju putem poveanja koncentracija
LDL estica u krvi (2):
A. smanjen fiziki rad
B. hormonska disfunkcija*
C. ponavljani stresovi
D. puenje (nikotin i hipokalijemija)
E. necelishodna ishrana i gojaznost*

17. Koji od navedenih naslednih faktora rizika za razvoj ateroskleroze deluje putem oteenja endotela
krvnog suda (1):
A. arterijska hipertenzija*
B. dijabetes melitus
C. muki pol
D. endogena hipertrigliceridemija
E. porodina hiperholesterolemija

18. U kom oragnu nastaje poremeaj usled ateroskleroze njihovih arterija (1):
A. krvni sudovi retine
B. mozak
C. koronarna cirkulacija
D. bubrezi
E. svi odgovori su tani*

19. Indeks ateroskleroze se izraunava preko kolinika (1):

A. beta i prebeta frakcije lipoproteina
B. HDL i VLDL holesterola
C. HDL i LDL holesterola
D. LDL i HDL holesterola*
E. LDL i VLDL holesterola

20. Hiperlipoproteinemija, povien krvni pritisak i puenje za nastanak ateroskleroze predstavljaju (2):
A. faktore rizika*
B. sekundarne etioloke faktore*
C. patoloke promene kao posledice bolesti
D. primarne etioloke faktore
E. simptome

21. Posledice ateroskleroze nastaju zbog (3):

A. prelaska kiseonika iz krvi u ateromske ploe
B. uticaja ateromskih ploa na eritrocite koji prolaze kraj njih
C. pucanja ateromatozno promenjenih krvnih sudova*
D. smanjenja elastinosti ateromatozno promenjenih krvnih sudova*
E. suavanja arterijskih krvnih sudova i ishemije tkiva koje oni snabdevaju*
22. Uzrok nastanka sekundarne hiperlipoproteinemije u tokun bubrenih bolesti moe biti (2):
A. smanjenje izluivanja svih lipoproteinskih estica zbog insuficijencije bubrega
B. poviena sinteza VLDL i LDL u nefrotskom sindromu zbog hipoprteinemije*
C. smanjena sinteza receptora za LDL estice u bubrenoj insuficijenciji
D. poveana sinteza triglirecida i holesterola u akutnom glomerulonefritisu
E. smanjen katabolizam VLDL estica u hroninoj bubrenoj insuficijenciji*

POREMEAJI METABOLIZMA VODE, ELEKTROLITA I

ACIDOBAZNE RAVNOTEE

1. Najvaniji anjoni plazme su (3):

A. hlor (Cl)*
B. vodonik
C. bikarbonati*
D. magnezijum
E. fosfati*

2. Najvaniji katjoni plazme su (3):

A. proteini
B. bikarbonati
C. vodonik*
D. kalijum*
E. natrijum*

3. Najvaniji puferski sistemi u organizmu se nalaze u (2):

A. bubrezima*
B. crevima
C. srcu
D. ekstracelularnoj tenosti*
E. jetri

4. Poremeaji izovolemije obavezno dovode do promene (1):

A. izotonije
B. elijskog volumena
C. nita od navedenog nije tano
D. prvo plazminog volumena*
E. izojonije

5. U poremeajima izovolemije kompenzatorne promene tite prvenstveno (1):

A. volumen elijske tenosti
B. izojoniju
C. volumen meuelijske tenosti
D. volumen plazme*
E. izoosmolalnost elija
6. Znaci smanjenja volumena plazmine tenosti su (3):
A. smanjena diureza*
B. dispneja i ortopneja
C. glavobolja i smetnje vida
D. sklonost ka kolapsu*
E. oseaj ei*

7. Znaci smanjenja zapremine meuelijske tenosti mogu da budu (2):

A. edemi
B. pomuenje svesti
C. smanjen turgor koe*
D. smanjen tonus onih jabuica*
E. delirijum

8. Znaci poveanja zapremine meuelijske tenosti mogu da budu (2):

A. izlovi u slobodne telesne upljine
B. edemi*
C. povean tonus onih jabuica*
D. pomuenje svesti
E. smanjen turgor koe

9. Koje su posedice smanjenja volumena vanelijske tenosti (3):

A. tahikardija*
B. smanjenje turgora koe*
C. oligurija*
D. smanjenje hematokrita
E. optereenje levog srca

10. Poremeajima izovolemije kompenzatorne promene tite prevenstveno (1):

A. volumen meuelijskih tenosti
B. volumen elijske tenosti
C. izoosmolarnost
D. izojoniju
E. volumen plazme*

11. Izotonijska dehidratacija sa alkalozom i hipokalijemijom nastaje (1):

A. u toku hroninog krvarenja
B. kod dugotrajnog znojenja koje nadoknadi pijenjem vode
C. kod akutnog povraanja*
D. kod hipokorticizma
E. u akutnog bubrenoj insufucijenciji

12. Teka izotonijska dehidracija dovodi do (3):

A. elijske dehidracije
B. edema mozga
C. ekstrarenalne azotemije*
D. oligo anurije*
E. cirkulatornih poremeaja krvi*
13. Sigurni laboratorijski pokazatelj poremeaja izoosmolarnosti plazme je (1):
A. osmolarnost plazme
B. natrijemija*
C. hematokrit
D. volumen krvi
E. proteinemija

14. Za metaboliku alkalozu tane su sledee tvrdnje(3):

A. posledica je dugotrajnog povraanja
B. hiperkalijemija je est nalaz
C. posledica je gladovanja
D. karakterie se porastom bikarbonata u krvi
E. javlja se zbog hipersekcije aldosterona u primarnom hiperaldosteronizmu

15. Koji od navedenih poremeaja je preen hipokalijemijom (2):

A. hiperkorticizam
B. akutni prolivi
C. transfuzija stare krvi*
D. akutna bubrea insuficijencija*
E. alkaloza

16. Za hiperkalijemju su tane sledee tvrdnje (3):

A. pojava navedenih poremeaja zavisi od: brzine nestanka i visine kalijemije*
B. hiperkalijemija moe izazvati usporenje peristaltike creva
C. moe izazvati fibrilaciju komora*
D. moe izazvati pojavu viskog atorskog T-talasa u EKG-u*
E. moe izazvati paralizu glatkih miia

17. Za hiperkalijemju su tane sledee tvrdnje (2):

A. hiperkalijemija dovodi do zaustavljanja srca u dijastoli*
B. hiperkalijemija dovodi do zaustavljanja srca u sistoli
C. hiperkalijemija je koncentracija kalijuma u serumu iznad 4,5 mmol/l
D. hiperkaljijemija smanjuje neuromiinu razdraljivost
E. hiperkalijemija je koncentracija kalijuma u serumu iznad 5,6 mmol/l*

18. Prelazak kalijuma iz ekstraelijskog u intraelijski prostor (3):

A. deava se u hiperkalijemiji*
B. deava se u hipokalijemiji
C. deava se pod pojaanom...proteina u elijama*
D. deava se u acidozi
E. deava se u alkalozi

19. Hipokalcijemija istod 2,25 mmol/l moe nastati u (3):

A. trudnoi...*
B. ...koliine citrirane krvi*
C. hipoholesterolemiji
D. akutnom pankreatitisu*
E. hipofosfatemiji
20. Kojem patofizolokom poremeaju odgovaraju sledei nalazi (1):
pH=7,293 HCO3 = 13 mmol/l BE=9,0 mmol/l pCO2 = 4,0 kPa
A. kompenzovanoj metabolikoj alkalozi
B. kompenzovanoj respiratornoj alkalozi
C. dekompenzovanoj metabolikoj acidozi*
D. dekompenzovanoj kombinovanoj acidozi
E. dekompenzovanoj respiratornoj acidozi

21. Ketoacidoza se ispoljava (3):

A. zaarenou lica*
B. bledilom
C. znacima dehidracije*
D. znojanjem
E. mirisom na aceton*

22. Metabolijska acidoza se moe u oveka izazvati (3):

A. unoenjem alkohola*
B. unoenjem sode bikarbone (NaHCO3)
C. unoenjem glukoze
D. unoenjem amonijum hlorida*
E. unoenjem salicilata*

23. Metabolijska acidoza se kompenzuje sledeim mehanizmom (1):

A. poveanim izluivanjem kisleih fosfata
B. poveanom sintezom amonijaka u bubregu i izluivanjem putem mokrae*
C. smanjenom ekskrecijom H jona u tubulima bubrega
D. smanjenjem ventilacije plua
E. poveanim bubrenim izluivanjem bikarbonata

24. Metabolika acidoza moe nastati (3):

A. gubitkom kalijuma
B. smanjenjam stvaranja amonijaka u bubrenoj insuficijenciji*
C. poveanje stvaranja endogenih kiselih produkata*
D. poveanim gubljenjem alkalnih ekvivalenata iz organizma*
E. poveano stvaranje bikarbonata

25. Poliurija se pojavljuje u (4):

A. u kompenzovanom stadijumu hroninog glomerulonefritisa*
B. u hroninom tubulo-intersicijumskim bolestima bubrega*
C. u hipofiznom ispidusnom dijabetesu*
D. u fazi ozdravljenja akutne bubrene insufucijencije
E. u akutnom glomerulonefritisu

26. Prava hiponatrijemija moe da nastane zbog (2):

A. prelaska natrijuma u elije
B. smanjenog unosa Na u organizam*
C. pojaanog gubljenja Na*
D. hiperglikemije
E. vika vode u organizmu
27. Hloremija prati natrijemiju u svim navedenim stanjima osim (2):
A. u opekotinama
B. u hipotonijskoj hiperhidrataciji
C. u prolivima
D. u primarnom aldosteronizmu (Morbus Conn)
E. u povraanju

28. Za anjonsku prazninu (mmol/l Na manje mmoll Cl i HCO3) su tane sledee tvrdnje (3):
A. poveana je u dijabetesnoj ketoacidozi*
B. poveana je u respiratornoj acidozi
C. nepromenjena je u bubrenoj insufucijenciji
D. normalna vrednost iznosi 10-12 mmol/l
E. poveana je u laktatnoj acidozi*